Sevdalinka

Rec sevdah u turskom jeziku oznacava ljubavnu ceznju, zanos, a potice od arapskog izraza säwda – crna zuc. Stari arapski lekari su smatrali da je crna zuc jedna od cetiri osnovne supstance koje se nalaze u ljudskom organizmu i uticu na emocionalni zivot – u ovom slucaju izaziva melanholicno i razdrazljivo raspolozenje. Medjutim, sevdah nije samo rec, vec je i zamisljeni ambijent lepote u kome duse pronalaze zrna radosti i cine sebi zivot lepim.

Smatra se da poreklo sevdalinke datira od XVI veka, odnosno, pedesetak godina nakon pada Bosne pod osmansku vlast. Moze se reci da zlatno doba sevdalinke traje do okupacije Bosne i Hercegovine, mada se ona tada jos uvek ne gasi, ali se narusava njena podloga, jer se prodorom zapadnjacke kulture zivljenja gube okolnosti u kojima ona nastaje.

Islam u Bosnu, kao obelezje svoje etike, donosi propisanu distancu izmedju muskarca i zene, i to bas u ono doba kada su ljubavna strast i ceznja za blizinom drage osobe najsnaznija osecanja, i umesto gotovo onemogucenog dodira koji bi ugasio tu ceznju, ljubavni zanos na suptilniji nacin progovara kroz stihove sevdalinke.

Sevdalinka, ljubavna pesma po svojoj sadrzini a lirska po svojoj sustini nastaje u gradskoj (urbanoj) sredini bosanskog prostora. U pocetku, sevdalinka je bila pretezno zenska pesma pevana u intimnom zenskom krugu. Vremenom, polje sevdalinke se siri, pa ona postaje i muska pesma i pesma od opsteg znacaja jer govori o mahali, dogadjajima u njoj, poplavama, pozarima i ostalim nepogodama, ali i dalje primarno ostaje lirska ljubavna pesma.

U metrickom pogledu je vrlo raznovrsna, pojavljuje sa u sest metrickih varijanti:

1. Trinaesterac – Uzeh djugum i mastrafu, podjoh na vodu;2. Jedanaesterac – Ja kakva je Djulbegova kaduna;3. Deseterac (lirski, simetricni) – Djevojka vice s visoka brda;4. Osmerac (asimetricni, redji) – Ja svu noc lezah, ne zaspah;5. Osmerac (simetricni, cesci) – Put putuje Latif-aga;6. Deseterac (epski, asimetricni) – Posetala Hana Pehlivana.

Posebnu odliku sevdalinke cine lokalna obelezja – u mnogim primerima ova pesma pamti sasvim odredjene pojedince, devojke i mladice koji su lepotom, drzanjem ili ucestvovanjem u zgodama oko asikovanja, privlacili paznju lokalnih usmenih pesnika. Osim imena likova, u sevdalinkama se mogu naci i nazivi mesta dogadjaja – lokalitet.

Sevdalinka je strukturirana kao lirski monolog, muski ili zenski, i dijalog koji moze biti izmedju dvoje zaljubljenih, ali i ne mora biti, jer imamo primere dijaloga izmedju majke i cerke – Cudna jada od Mostara grada, majke i sina – Mujo kuje konja po mjesecu, i drugo.

Najranija vest o bosnjackoj ljubavnoj pesmi potice iz XVI veka (tacnije 1574. godine), a vezana je za opis nesrecne ljubavi izmedju bosnjaka Adila iz Klisa i splicanke Marije Vornic. Ovaj zapis se nalazi u izvestaju tadasnjeg splitskog kneza, i pisan je na italijanskom jeziku, a prevodi ga Luka Botic sredinom XIX veka i ubacuje ga u spev Bijedna Mara.

O zivotu bosnjacke lirike takodje svedoce Erlangenski rukopisi koje je pocetkom XIX veka napisao Gerhard Gesseman, u kome se nalazi izvestaj splitskog kneza u kome je opisana ljubav Adila i Marije, i letopis Mula Mustafe Baseskije koji datira iz druge polovine XIX veka, i u kome se umesto termina sevdalinka koristi termin turcija.

Bajram ide, Bajramu se nadam

Bajram ide, Bajramu se nadam:”Šta bih dragom bajramluka dala?Kad bih dragom vezen jagluk daladragi mi je, malo mu je dara!Kad bih dragom boščaluka dalasirota sam, mnogo mu je dara!Kad bih dragom b’jelo lice dala,hvalit će se među jaranima!”

Čudna jada od Mostara grada (I)

Čudna jada od Mostara grada,sve od lani pa evo do sada.Kako Biba Čelebića zlato,bol boluje nikom ne kazuje.”Kćeri Bibo, ti rumena ružo,kazi majci šta te boli, dušo!””Mene boli i srce i glava,otkad Ahmo u haremu spava!””Kakav Ahmo, voda ga odn’jela,zbog njega si mlada oboljela!””Mila majko, nemoj Ahme kleti,rek’o mi je da će me uzeti!Mila majko, selam ćeš mi Ahmi,nek’ mi Ahmo u petak ne dr’jema,nek’ se Bibi na dženazu sprema!”

Da mi je znati, Bože moj

Da mi je znati, Bože moj,gdje se nalazi dragi moj.Da mi je znati gdje pije,poslala bih mu rakije.Poslala bih mu mezeta,od svoga srca lezeta.

Dva su cv’jeta u bostanu rasla (1)Dva su cv’jeta u bostanu rasla,plavi zumbul i zelena kada.Plavi zumbul ode na poljane,osta kada u bostanu sama.Poručuje zumbul sa poljane:”Dušo moja, u bostanu, kado,kako ti je u bostanu samoj?”Odgovara iz bostana kada:”Što je neba, da je list hartije,što je gora, da su kalemovi,što je more, da je crn murećef.Pa da pišem tri godine dana,ne bih mojih ispisala jada!”

Ja kakva je Đulbegova kaduna

Ja kakva je Đul-begova kaduna,odavle je do Stambola ne ima!Na nogam' joj sedefleli nalune,po nalunam' čiftijane panule,a po njima ćerećeli košulja,sva je svilom naokolo istkana,a po sr'jedi suhim zlatom protkana!Košulju je trabolozom utegla,i biserli pjevac paftam' spasala!Ja kakva je Đulbegova kaduna,odavle je do Stambola ne ima!

Kad ja pođoh na Bembašu

Kad ja podjoh na Bembašu,na Bembašu, na vodu,ja povedoh b’jelo janje,b’jelo janje sa sobom.Sve djevojke Bembašankena kapiji stajahu,samo moja mila draga,na demirli pendžeru.Ja joj nazvah: ”Selam alejk,selam alejk, djevojče!”Ona meni” ”Alejk selam,dodj’ do veče, dilberče!”Ja ne odoh isto veče,već ja odoh sutradan.Drugog dana, moja dragaza drugog se udala.

Mujo kuje konja po mjesecu

Mujo kuje konja po mjesecu,Mujo kuje a majka ga kune:”Sine Mujo, živ ti bio majci,ne kuju se konji po mjesecu,već po danu i jarkome suncu!””Mila majko, ne kuni me mlada,znaš kad meni naum padne draga.Ja ne gledam sunca nit’ mjeseca,nit’ moj đogo mraka nit’ oblakaveć me nosi dragoj pod pendžere!”

Uspavanka

Pripadaju lirskoj grupi pesama. Pevane su nad detetom u besici, i predstavljaju majcinsku zelju da zastiti svoje dete od uroka i drugog zla, ali takodje i zelju da dete ima dug i srecan zivot. Osim majcinim stihovima posvecenih detetu (Majka Smaju pod djulom rodila), postoje i uspavanke koje predstavljaju sestru koja uspavljuje brata (Lila buba, seja bracu).

Na njihovu raznovrsnost ukazuje to sto su prisutni razliciti oblici stiha kojima su ispevane: sedmerac, simetricni i nesimetricni osmerac, epski deseterac i drugo.

Uspavanke su svojom poetikom obicajno-obredne pesme.

Odlike uspavanke su:

Duzina (do 15 stihova); Tip stiha; Celina – formalne odlike.

Lila buba, seja bracu

Lila buba, seja bracu,Lila buba, ne bilo ti zuba.Spavaj, spavaj, mladi braco,Seja će ti ovna dati,I pjetlića bez repićaI ovnića bez roščića.Daće seja šarku koku,Ljubi, brate, ti djevojku.

Majka Smaju pod djulom rodila

1. Majka Smaju pod djulom rodila,2. djul se truni, moga sina budi.3. Sitan djule, ne truni behara,4. ne budi mi moga sina Smaju!5. Majka Smaju u zelji rodila,6. lastavica ezan proucila;7. b`jela vila u povoj zavila,8. a pcelica medom zadojila,9. neka uci kano lastavica,10. nek` je lijep kano b`jela vila,11. nek` je radin kano mala pcela!

1-2 stih – prva celina; 3-11 stih – druga celina; 5-11 stih – tematska celina.Simboli: -pcelica – simbol prirode; -ezan – simbol religije;-vila – simbol predmonoteisticke tradicije, bice iz staroslovenske mitologije;Beša ti se na moru kovala

Beša ti se na moru kovala,Kovale je do tri kujundžije.Jedan kuje, drugi pozlaćuje,Treći meće od zlata jabuke.Ode beša od grada do grada,U svakom je dobro darovana,U Stambolu svilom naložena,U Saraj’vu dilbom pokrojena.Dojde beša mom djetetu dragom,U toj beši lijep san usnilo.A majka mu tanke koše kroji,Koše kroji, a godine broji:- Koliko je u košulji žica,Toliko mi živi godinica!Koliko je na mahrami grana,Toliko mi imao jarana!

Obicajno-obredne pesme

Obicajno-obredne pesme u sebi nemaju previse umetnosti, sto znaci da nemaju neku umetnicku vrednost.

Obicajne pesme izrazavaju raspolozenje naroda u odredjenim trenucima – obicaji svadbenog veselja, kada treba nazdraviti rodbini i prijateljima. Ove zivotne pojave nisu verski obicaji, vec smisao i sadrzaj svakodnevnog zivota.

*Svatovsko-svadbene pesme prate delove svadbenih obicaja, od okupljanja svatova, njihovog polaska od kuce mladozenje, puta do kuce buduce neveste, uzimanja neveste i sve do povratka u kucu mladozenje. Oslonjene su na ljubavnu poeziju sa jedne strane, a sa druge na obred.

Obredne pesme su vezane za odredjene promene u prirodi, za prizivanje kise, sunca i drugo (koledarske, dodolske...).

Trepetljika trepetala (svadbarske)Trepetljika trepetala, puna bisera,ovi naši b’jeli dvori, puni veselja!Što u dvoru zamor stoji, šta ono vele?Ono majka sina ženi pa se vesele!Svi se redom veseljaše, majka najviše,doveli joj đul-nevjestu, đulom miriše.Savila se zlatna žica, od vedra neba,savila se mladoženji oko fesića,sa fesića, đul-nevjesti oko duvaka.

Pesme o radu

Pesme o radu slave i velicaju covekov rad. A, da bi rad bio zadovoljstvo i da ne bi bio tezak, covek je pevao dok je radio. Mnoge poslove covek je obavljao u drustvu (mobe), zajedno sa rodjacima i komsijama – sto je stvaralo uslove da se stvore ove lirske pesme. Pevane su uz zetvu zita, uz rad oko kukuruza, duvana, vinove loze, maslina.

Ove pesme nemaju neku estetsku vrednost, jer vecinom prikazuju socijalni odnos, tj. razliku izmedju onih koji imaju i onih koji nemaju

Rodoljubive (patriotske) pesme

Rodoljubive pesme, kako im sam naziv kaze, jesu pesme u kojima je opisana ljubav prema domovini – mestu rodjenja, mestu u kome zivimo ili smo ziveli, a za koje nas vezu lepe uspomene.

Put putuje Latif-aga (rodoljubiva)Put putuje Latif-agaSa jaranom Sulejmanom.Progovara Latif-aga:”Moj jarane, Sulejmane!Je l’ ti žao Banje Luke,banjalučki’ teferiča?I tekije Hadž’kadića,i jalije Tetarića?Kul-mahale Dervišića,Akšamluka kraj Vrbasa?”

Saljive pesme

U saljivim narodnim pesmama opevani su dogadjaji u zivotu ljudi sa vesele i saljive strane. Cilj im je ne samo da nasmeju i stvore vedro raspolozenje, vec i da usmere i pouce. Jedan broj saljivih pesama je zasnovan na ,,dogadjanju nemoguceg``. Zbivanje u saljivim pesmama ponekad je slikovito preneseno na zivotinjski svet. Saljivim pesmama pripadaju takodje i one koje su odrasli pevali maloj deci u cilju uveseljavanja i zabave. Zapravo, ove pesme su deo igre, i za njihovo potpunije razumevanje neophodan je opis koji objasnjava tok igre i mesto pesme.

Tuzbalice

Tuzbalice, ili takozvane naricaljke, pripadaju hriscanskoj religiji. Postojali su odredjeni formularni oblici za naricaljke, kao i osobe koje ih izvode za pare.

U islamskoj religiji postoji mersija – tuzbalica koja nema obredni karakter, pripada divanskoj knjizevnosti, odnosno, knjizevnosti koja je pisana na arapskom, turskom i persijskom jeziku. To je vrsta pisane knjizevnosti koj govori o samom dogadjaju, o smrti.