urednikVesna Pei

lektura i korekturaIvan Risti

tampaFoto-futura

plasman i marketing

064/1661754

dizajnDimitri Vladimir

izdavaPei i sinovi

Beograd, Topliin venac 17tel/fax: 183-740

e mail: dimitri@drenik.netsva prava zadrava izdava

Branko Vukui

OTROJANSKO-SLOVENSKOJ

MISTERIJI

ISBN 86-7540-022-5

Na naslovnoj strani knjige: "Mislilac iz erna vode"(neolitska kultura starost 6500 godina, rumuska strana

delte Dunava)Najstariji, predantiki naziv Dunava je bio erna, iju su

tragovi u germanizovanom izvoritu u Crnoj umi (varcvald). Izvornoslovenski naziv sauvan je u kasnijem neslovenskom okruenju u jonekim neolitskim i kasnijim podunavskim predantikim kulturama.ernika, neolitsko naselje u Muteniji (Vlaka) koje predstavlja ranufazu Bojan kulture (5-4 milenijum s. e.), neolitska kultura Kocofeni uSrednjem Podunavlju u Transilvaniji, Banatu razvila se pod uticajemerna vode III, sve do ernjagovske kulture u Rumuniji, Moldaviji iUkrajini pre rimskih, potom germanskih osvajanja (Il-V vek n. e). Vieneolitskih i mlaih kultura Balkana i podunavlja imaju takoeslovenofonine nazive: Jezero (Ezero), kultura bronzanog doba uBugarskoj, nastavak neolitskih kultura Marica, Veselinovo, Gumelnica,kao i neolitsko nalazite Izvor (Izvoare) u Mildaviji, koje pripadaKukateni kulturi. Keramika kulture Jezero ima paralele sa kulturomerna voda, graevinski horizonti Jezero Vl-ll su sinhroni samaloazijskom Trojom Ml. U vezi sa indoarijevskim-trojanskim stazamanije sluajan naziv nalazita neolitske, prekukatenske kulture Trajan.Kultura Golasea (X-V vek s. e.) u sevemoj Italiji nije izgubila svojslovenski naziv, za razliku od germanizovane kulture Luikih Srba(Lausitz), u Nemakoj. Sve ovo teko je objasniti zvani-nom tezom opojavi Slovena u istoriji Evrope tek u VI veku n.e.

Na zadnjim koricama: "Pogrebna zlatna maska izTrebenita"

(kod Ohrida, VI vek s.e.)Ova maska gotovo je istovetna sa limanovom, pronaenoj u

Maloazijskoj Troji i pripisanoj mitolokom Agamemnonu, maskamaotkrivenim u Atrijevskoj riznici u Mikeni i drugim kulturama Balkana.Nedavno otkrivene kod Ohrida, makedonske pogrebne maskeoigledno kriju deo slovensko-trojanske misterije, iji su nepobitniistorijska pripadnost makedonskim vladarima, slovenski karaktermakedonske drave, slovenski naziv makedonske prestonice Izvorikoji je Filip II promenio u Filipi. "Prijamovo blago" i "Agamemnonovazlatna maska" ostaju u sferi mitologije. Kult sunca iz makedonskeVergine, izvorna arijevska svastika, otkrivena irom Evrope, ukazujena vedsku tradiciju slovenske civilizacije i arijevsko-slovensko-trojanske veze.

Ova knjiga pripremljena je u cilju upoznavanjaitalake publike sa novim istraivakim temama odrevnoj evropskoj prolosti, poreklu Slovena i mestuslovenske civilizacije u praistoriji Evrope u okvirubiblioteke "Tragom Slovena".

Novija istraivanja pokazuju da se "homerovska"pitanja Troje i trojanske civilizacije, koja je pokrenuoMeksikanac Roberto Salinas Prajs, prepliu sa nitamanje misterioznim pitanjem porekla Slovena i danasnajmnogobrojnije porodice evropskih naroda.

Osnovne ideje Salinasa izloene u radovima"Homerova lepa publika" i "Atlas homerovskegeogralije" dobijaju novu afirmaciju. itaocima koji nisuimali prilike da se svojevremeno upoznaju sa njegovimtezama o Troji i Trojancima elimo da pruimo osnovneinformacije o toj temi, ali i da na nju podsetimo one koji suje moda ve i zaboravili. Korisno je najaviti nameruizdavake kue "Pei i sinovi" da objavi novo preraeno idopunjeno izdanje "Homerove slepe publike", kao i"Atlasa homerovske geogralije".

Autor Branko Vukuije povodom nae promocijeteza Salinasa priredio tekst pod naslovom OTROJANSKO-SLOVENSKOJ MISTERIJI koji predstavljaizvode iz dve knjige ovog autora "DREVNA AMERIKA -varvarika ili autohtona civilizacija" i "SLOVENI -INDIJANCI EVROPE", koje su takoe u pripremi zaobjavljivanje u izdanju "Pei i sinovi".

Na kraju, objavljujemo intervju koji je RobertoSalinas dao nedeljniku NIN prilikom svoje nedavne poseteJugoslaviji.

SALINASOVA TEZA -DVADESET GODINA KASNIJE

Prolo je dvadeset godina od objavljivanja hipo-teze Meksikanca Roberta Salinas Prajsa o tome da legen-darna Troja nije bila u Maloj Aziji, nego na jugoslovenskojobali Jadrana.

U javnosti je zaboravljeno ime je to Salinasuznemirio naunike, uvare neprikosnovene istine o naojprolosti i uzburkao iru javnost. U meuvremenu rastaoje interes meu slovenskim istraivaima o poreklu Slove-na, za Salinasov rad u vezi trojanskih istraivanja i novihodgovora na staro "homerovsko pitanje". Ono potie joiz antikih vremena, Salinas ga ponovo pokree u svetlo-sti novih saznanja - gde se zaista nalazila i u komvremenu je cvetala trojanska civilizacija, ko su autori"Ilijade i Odiseje". Po tezama Salinasa istorijsko geo-grafska saznanja o trojanskoj civilizaciji i posle arhe-olokih otkria 19. i 20. veka i drugih saznanja o evro-mediteranskim civilizacijama i dalje ostaju u mitolokojmagli. Savremena nauka raspolae mogunostima da sesa velikom preciznou utvrde istorijsko vreme nastankaarheolokih nalaza (metod karbon 14) i etniko poreklotvoraca odreenih kultura (DNK). Zato nema opravdanjamisteriji oko trojanske civilizacije koja je ostavila takoduboke tragove u evropskoj kulturnoj batini i injenici daistorijska istina o njoj ostane zaodenuta mitolokim velom,kojim je prekrivena jo od antikih vremena. To su razlozikoji opravdavaju ponovno pokretanje drevnog "homerov-skog pitanja" - ko su zapravo bili Trojanci?

Evidentno je, takoe, da je Salinasova teza uneposrednoj vezi sa novijim istraivanjima slovenskih

pobornika autohtonistike kole o poreklu Slovena. Novijasaznanja opovrgavaju vaeu teoriju o Slovenima kaoneistorijskim varvarima koji su se pojavili u istoriji Evrope"niotkuda" u 6. veku n.e i kojima ne pripada uloga ustvaranju autentine istorije i civilizacije Evrope.

Salinasova teza o Trojanskoj civilizaciji poiva naanalizi velianstvenih dela te civilizacije Ilijadi i Odiseji,koje sadre ne samo opis fatalnog boja u kome je Trojaunitena, ve su i neiscrpan izvor vrednosti i saznanja inajbogatije naslee savremene civilizacije. Iza mitolokihlinosti i dogaanja poiva istorijska istina tog vremenu,mesta Troje i naroda koji su uestvovali u njenom ruenju,a kriju se iza Ahejaca, Danajaca i njihovih saveznika.

Salinas je svoje teze izloio u radu pod naslovom"Homerova lepa publika". Podseamo na njen sadraj.

"Homerova lepa publika"

(Prikaz koji sledi raen je na osnovu originalnog,engleskog izdanja knjige "Homers blind audience", - Anessay on the Iliad s geographical prerequisites \or the site01 Ilios, by Roberto Salinas Prie, San Antonio 1983.Knjiga je objavljena na srpskom u izdanju izdavake kue"Rad" 1985. god.)

Sam naslov Salinasove knjige je sugestivan.Tobonje slepilo Homera posluilo je helenskim istori-arima kao objanjenje za nesklad izmeu dogaaja kojenam Homer opisuje i mesta koja su sa njima u vezi. ZaSalinasa nije bio lep Homer, naprotiv, slepi smo mi,njegova publika koja prihvata takva objanjenja.

U predgovoru svoje knjige, Salinas kae da jeosnovni cilj njegovog rada novi prilaz starom "homerov-

8

skom pitanju", koje potie jo iz antikih vremena. Onpolazi od premise da Troja nije bila u Maloj Aziji, nego najugoslovenskoj obali Jadrana.

U prvom poglavlju (Ilijada) on ukazuje na to dapaljiv italac teko moe da dovede njen sadraj idogaaje u odreeni geografski i istorijski kontekst. Osta-ju mnoge nedoumice oko povezivanja lokaliteta Troje nabrdu Hisarlik u Maloj Aziji sa stvarnim dogaajima. Naprimer, da li naracija poinje na jednom od ostrva ili nakopnu? Ahila koji se povukao iz itavog poduhvata kasnijeposeuje Prijam na trojanskom kopnu, dok Danajci vrenapad sa mora na kopno. Salinas navodi vie autora kojisu ukazivali na neusklaenosti opisanih dogaaja u Ilijadisa topografijom maloazijske Troje. Nijedan od opisa Iliosaprema tekstu Ilijade ne odgovara arheolokom sloju koji jepo limanu bio oznaen kao Troja 8, poavi od toga daje naselje tog sloja bilo srueno u zemljotresu a ne upoaru. Pored toga, strane sveta su pogrene, sunceizlazi na pogrenoj strani, reke teku suprotno tekstuIlijade, planine su drugaije rasporeene, saveznici prema"katalogu brodova" dolaze sa neloginih strana, ako seprihvati da je Troja u Maloj Aziji itd... Za sve neloginostiodgovor je daje faktografska nepreciznost Ilijade posledi-ca toga to je nastala usmenim predanjem, odnosno toje Homer bio lep. Mada su po Strabonu, koji je smatrannajboljim antikim poznavaocem homerovske geografije,dogaaji u Ilijadi verodostojni.

Od antikih vremena bilo je brojnih pretpostavki omestu homerovskog Iliosa - Troje, odnosno stvarnogmesta i porekla trojanske civilizacije. Meutim, nije bilointeresa da se na sva pitanja trae odgovori. limanovimlociranjem Troje na brdu Hisarlik pitanje se smatraloreenim, a njegovo otkrie "ugaonim kamenom"konanog ukljuenja trojanske civilizacije u helensko

naslee. Tako je "Hisarlik postao mesto kontakta izmeuiluzornog sveta Ilijade i istorijskog okvira stvarnosti".

Pre limanovog otkria legenda o opsadi Troje,stvarana je stoleima usmenim predanjem i na krajuuobliena u najvee literarno delo svih vremena. Ilijada iOdiseja kao vrhunska dela jedne civilizacije omoguavajunam razumevanje ne samo homerovskog doba iz vreme-na njihovog definitivnog uobliavanja, nego nam dajuznaajna saznanja o prehomerovskom drutvu.

Posle limanovog otkria, istraivanja home-rovskog, prethomerovskog doba i trojanskog poreklaIlijade i Odiseje bila su zanemarena. Trojansko nasleeje konano smeteno u helensko, a dalja trojanskaistraivanja su svedena na oubliavanje proto-istorij-ske slike Helade. Meutim, Salinas se vraa na pitanje -ako su, kako kae Strabon, Ilijada i Odiseja pouzdandokumenat, a dogaaji koje opisuje verodostojni, onda seona nikako ne moe povezati sa mestom u Maloj Aziji,gde je liman otkrio Troju.

U drugom poglavlju svoje knjige (Homerovskipoloaj Iliosa) Salinas dokazuje da je vezivanje opsadeTroje za lokalitet u Maloj Aziji nespojivo sa tekstom Ilijade.U nekim antikim i kasnijim izvorima Salinas je naiao napretpostavke o tome da je Troja bila u Evropi, na Balkanu,a ne u Maloj Aziji. Na primer, jedan vizantijski autor,geograf iz 10. veka n.e. Stefanos, opisujui propast Troje iizgradnju Rima, kae da se Troja nalazila u Evropi, zapa-dno od Makedonije. Posle viegodinjeg traganja naobalama Jadrana, Salinas je konano zakljuio da jemesto Troje (grada Ilios) u delti Neretve. Za razliku odmaloazijske Troje ova lokacija potpuno je u skladu saopisima u Ilijadi, sve se poklapa, nema nikakvih geo-grafskih neloginosti, niti su strane sveta pogrenorasporeene. Neretvanska dolina na uu reke; zapadnood neretvanske Troje (dananje Gabele) su brojna

10

homerovska ostrva; planine Biokova i Velea takoe suna pravoj strani; reka Skamander (Neretva) i njene pritoketeku u pravom smeru, itd. Poto navodi dokaze u prilogsvoje hipoteze, Salinas postavlja pitanje - ko je, kada izato imao interes da preseli Troju sa Balkana iEvrope u Malu Aziju? Dolazi do zakljuka da je limankrajem 19. veka otkrio Troju tamo gde su je Grci, odvremena kada su prevodili Ilijadu i Odiseju na grki iprisvajali bogato trojansko naslee, namerno smetali uMalu Aziju. U vreme kada su Grci osnivali prvu trgovakukoloniju na maloazijskom tlu, lokalitet na brdu Hisarlik jebio naputen ve vie vekova. Meutim, lokalitet je, sampo sebi, bez obzira na poetnu zbrku oko sloja koji jetrebalo da bude homerovska Troja (8 - 7 b2), savremenojarheologiji posluio za konanu, naunu verifikaciju togapitanja. Novo pitanje - zato su Grci imali interes daprebace Troju sa Balkana u Malu Aziju blizu svojetrgovake kolonije, mada za Salinasa nije homerovskopitanje, ima kljuni znaaj za elu knjigu... Jer, preme-tanjem Ilijade u odgovarajui geografski, helenski kon-tekst, zauzima se "polazna osnova grke istorije", to jepredstavljalo klasinu politiku manipulaciju. Zato su igrke reakcije na Salinasovu hipotezu bile skoro isto takoestoke kao i nekih naih naunika.

U treoj glavi (Korpus homerovske geografije)Salinas razmatra homerovsku geografiju kao vrlo preciznustrukturu naziva mesta i imena (toponima i etnonima).Priroda homerovskog sveta nije pitanje pekulacije otome da li je Homer bio svestan svih injenica, ,da li jepoznavao geografiju i si. Radi se, kako kae Salinas, o"parametrima geografske sintakse u jeziku geograiskegramatike", o metodu klasiranja informacija neposredno iliposredno vezanih za Trojanski rat. Salinasovo "itanje"Homera otkriva nam da nema nieg nejasnog uhomerovskoj geografiji, informacije koje se iz nje mogu

11

dobiti imaju enciklopedijske razmere. Salinas ih deli u 5grupa.

Prva grupa je Katalog brodova i predstavlja spisakuesnika Trojanskog rata u skladu sa katalogom brodovakoji prati Ilijadu. Spisak je pravljen u grkoj redakcijiprilikom prevoenja i prireivanja Ilijade i Odiseje u skladusa tezom da je Troja bila u Maloj Aziji, a da su anti-trojanske snage dole iz Grke. Salinas smatra da jeTroja bila na Balkanu, a da su glavne antitrojanske snagedole sa Zapada, iz Italije, Sicilije, sa Sardinije, Korzike,ukazuje na mesta odakle su doli, narode kojima supripadali.

U drugoj grupi su Trojanske snage (spoljne),odnosno trojanski saveznici koji su uestvovali u boju. I tajspisak je pratei tekst Ilijade. Od osam uesnika na spis-ku tri su lokalni saveznici Troje sa Balkanskog kopna, apet su saveznici koji su doli sa Apeninskog poluostrva.

Trea grupa je sastavljena na osnovu rezultataizuavanja Ilijade, od naroda i mesta koji se ne pominju niu Katalogu brodova, ni u Trojanskim snagama, niti sesmatraju trojanskim u uem smislu. Radi se o geograf-skim (planine, ostrva, reke, jezera) i drutvenim nazivima(oblastima, plemenima, naseljima, imenima) koja se nanjih odnose.

etvrta grupa, takoe rezultat izuavanja Ilijade,obuhvata oblasti Troje u irem smislu. Podeljena je kao iprethodna u dve grupe po geografskom i socijalnomkriterijumu.

Peta grupa odnosi se na sam sveti grad Troja-naca, Ilios oko koga se vodio Trojanski rat. Ona je najviei razraena, sa najvie argumenata u prilog evropsko-dalmatinske lokacije Troje - Iliosa. Informacije o trojan-skom svetilitu Iliosu su vie topografskog nego geograf-skog karaktera. Salinas navodi kako je analizom tekstaIlijade sklapao mozaik i reavao odreene nazive. Na

12

primer, Satnios je identifikovao kao Cetinu, tamonjaplemena "ratoborne Lelege" uvrstio je u trojanske savez-nike, poto su se nalazili na obalnom podruju ijih jesedam gradova razbesneli Ahil zapalio posle ubistvaPatrokla. Identifikovao ih je na Dalmatinskoj obali kaonaselja u Stonskom zalivu, Omi (Pedazos), Makarsku(Makar) itd, kao i planinu Biokovo (Ida). Lelezi su, po Sali-nasu, preci ili potomci Ilira, Dalmata. (Interesantno je dase u jednom od slovenskih jezika - ukrajinskom takonazivaju rode, ptice selice, a da je to pojam vezan zaPelazge).

U obimnoj etvrtoj glavi koja nosi naslov Osamgeografskih poreenja, su argumenti u prilog tezi da Trojanikako nije mogla biti u Maloj Aziji, na brdu Hisarlik, negona Balkanu, na Dalmatinskoj obali Jadrana. Kao dokazeSalinas je obradio i uporedio osam geonima iz prethodneetvrte grupe o Troji - more, ostrva, reke, planine, oblasti,plemena, gradove. Na primer, nikakvog mora iz koga seraa sunce u Troji nema istono od Male Azije (citiramesta iz 7, 17. i 19. poglavlja Ilijade). Zvezda pica, kojau vreme etve najvie ija na nebu iznad mora, seidentifikuje kao Sirius koji se oko 1200. god s.e, u vremetrojanskog rata, u maloazijskoj Troji nikada nije pojavljivaoiznad mora. Na Dalmatinskoj obali sunce uglavnom izra-nja iz mora tokom godine. Za astronomske podatke zaporeenja poloaja sunca i zvezda u tom dobu Salinasuje pomagao meksiki astronom Guillermo MallenFullerton.

Povezivati ostrva u Egejskom moru sa scenom iz13. poglavlja Ilijade, sa Zevsom i Posejdonom u vremezalaska sunca, planinom Ida i vrhom Samosa, morskompeinom Posejdona Imbros, izmeu Tenedosa i Lem-nosa, je nemogue. Nasuprot tome, u Dalmatinskomkontekstu sve se odlino uklapa - Biokovo i vrh Peljeca,ostrva Tenedos (Korula), Lemnos (Vis) i Imbros (Biev-

13

ska plava peina) lee upravo na pravcu o kome je re udijalogu izmeu Zevsa i Posejdona.

Postojei sistem reka u Maloj Aziji je nemoguepovezati sa opisima iz Ilijade prema kome Posejdon iApoio upuuju monu snagu reke Skamander i njenihplaninskih pritoka na zidine Troje da je potope. Malo-azijska reka Menderes, koja je identifikovana sa Skaman-derom iz Ilijade, nema preteu snagu svog toka kako jeHomer opisuje, dok je povezivanje sa plahovitom Neret-vom i njenim pritokama Ramom, Bunom, Bregavom,Trebiatom vrlo logino. Salinas je poistovetio svih sedampritoka homerovskog Skamandera sa pritokama Neretve.On je, takoe, bio oduevljen naknadnim saznanjem ojednom naizgled nevanom detalju koji daje prednostdalmatinskoj u odnosu na maloazijsku Troju. Metaforinascena u Ilijadi u kojoj zbog zapaljenih brodova prilikomopsade Troje, Skamander prokljua i povrina mu sezabeli od belih trbuha jegulja skuvanih u vreloj vodi,slikovito govori o njihovom velikom prisustvu. Delta Neret-ve je i danas poznata po bogatstvu jegulja kojih u malo-azijskom Skamanderu nikada nije bilo!

Za homerovske Planine, Salinas navodi jednomesto iz 14. poglavlja Ilijade u kome je opisano cik-cakputovanje boginje Here iz Trakije u Troju, preko Atosa,Imbrosa, po kome bi mesec trebalo da se kree sazapada na istok i da meseina osvetli morsku povrinutamo gde mora nema. Bila je to loa konstrukcija prilikomprevoenja Ilijade na grki i smetanja trojanske civili-zacije u helenski prostor. U dalmatinskoj okolini Troje,gledano sa Gargarosa, vrha Biokova prema Visu i Hvaru,svi astronomski podaci se potpuno poklapaju, to Salinaspotkrepljuje odgovarajuim mapama.

U pogledu oblasti koja je scenario Trojanskog bojau 10. poglavlju Ilijade precizno se odreuje ravnicaizmeu zidina grada Iliosa u dubini kopna, uzvodno od

14

ua reke Skamander i Agamemnovog tabora i brana naobali mora, na desnoj strani od ua reke. Tu se jogovori o drugoj ravnici na levoj obali reke. Kao u doliniNeretve, dananje Hutovo blato, za razliku od Troje uMaloj Aziji, odgovara tom opisu. Jo manje se moe po-vezati ime Dardanije sa Malom Azijom, dok se na Balkanui posle trojanskih vremena esto registruje kao jedna odznaajnih ilirskih oblasti.1

Od plemena koja su uestvovala u trojanskomboju kao saveznici Trojanaca, Salinas se posebno baviMizijcima (Zahvaljujui praslovenskim istraivanjima sadase zna da se pod imenom Mezi, Tribali, Raani podra-zumevaju ilirsko-slovenski preci Srba). Meutim, Salinasnjihovu postojbinu prema Ilijadi nalazi tada u Italiji gde iTraane, a ne u Maloj Aziji. Tako se i homerovski Eneti -Veneti (odnosno Raseni) nalaze posle propasti Troje ivelikih komeanja naroda ("narodi s mora") na Apenin-skom poluostrvu a ne u Maloj Aziji, a Traani na Balkanu.

U pogledu homerovskih gradova Salinas posebnoistie primer grada Makar (Makarska) koji je sauvan dodananjih dana kao istoimeno staro naselje iznad Makar-ske. U Maloj Aziji nema tragova naselju tog imena. Prema24. poglavlju Ilijade Makar je kod ostrva Lesbos (Bra).Naselje je dobilo ime po vladaru Makaru, kao to je Visdobio ime po kerki svog vladara Isa. I ostale gradove inaselja koji se pominju u vezi trojanskog boja Salinas jepronaao na Dalmatinskoj obali.

U Dardaniji, ije centralne oblasti zauzima dananja Rakaoblast sa Kosovom i Metohijom, u predantikim vremenima bioje jedan od centara neolitske vinanske kulture. Arheolokanalazita govore o kontinuitetu razvoja sve do ilirskog periodapre rimske okupacije.To je jedan od argumenata za balkanskutezu o Troji. Dardanija je bila jedna od oblasti slovensko-ilirskihDardanaca, odnosno Tribala, Raana predaka Srba.

15

U Ilijadi pojam mesta ima odreeni naziv kaotoponim za razliku od uoptenih poloaja u odreenimfazama bitke. Na primer, mesto gde je Hera smestilasvoju konjicu, ispregla konje iz koija i hranila ih ambro-zijom, najverovatnije je na uu Skamandera. Interesan-tne su u vezi sa tim Salinasove pretpostavke o sastavuambrozije i halucinogenim efektima nekih gljiva koje su sekoristile pri njenoj pripremi.

Peta glava (Kratak opis Troje) posveena jeanalizi podataka iz Ilijade o irem pojmu Troje kaonaroda, ne samo kao jednog od trojanskih gradova gdese odigrao "kosovski boj" trojanske civilizacije. Meugeonimima koji ulaze u iri pojam Troje, Salinas je utvrdionjih desetak. Grupisao ih je u tri osnovne oblasti - Troju,Frigiju i Dardaniju. Salinas smatra da je Frigija bila obalnaoblast severno od Troje - Iliosa, Askanija junije, a Dar-danija prema kopnu, unutranjosti Balkana.

Frigija prema Salinasu, zauzima obalni deo Trojeseverno od mesta Trojanskog boja. U predantikim vre-menima, pre i posle rimske okupacije ilirskih oblasti, to jebila Dalmacija. U Ilijadi se pominje vie ostrva za kojeSalinas tvrdi da su Lesbos (Bra), Lecton, Pharos (Hvar),Lemnos, Issa (Vis), Imbros (Bievo). Interesantan je po-datak koji u vezi sa Bracom ovde pominje Salinas, jo izpredhomerovskih vremena. U pismima Mutavalis iz hetit-skih arhiva oko 1300. god s.e. pominje se "blagosloveni"Makar, kao kralj Lesbosa i lek za kosu koji odatle potie.Salinas pominje i elavu lezbosku pesnikinju Sapo ijeime je slino baskijskoj reci zapoa, odnosno spanskojsapo (zapo) aba, to otvara mogunosti novih traganja.2

Misterija Baska na Iberijskom poluostrvu i Berbera uZapadnom Mediteranu, pored etrurske misterije na Apeninskomi trojansko-slovenske na Balkanskom poluostrvu, predstavljadeo jo nerasvetljenih pitanja - ko su bili starosedeoci u

16

Inae, antiko ime Braa bilo je Bratia koje je ilirsko-slovenskog porekla. Homerovska Askanija predstavljaobalne oblasti juno od Troje - Iliosa, odnosno, po Salina-su, juno od Peljeca. Ova oblast je, pre ili kasnije odHomera, bila vezana za Ardijejce, Dukleate i druge ilirsko-slovenske oblasti pre rimske okupacije, do Albanije iGrke, odnosno velike makedonske drave, ukljuujuiposlednju ilirsku kraljicu Teutu. U Ilijadi se pominju samoostrvlja koja su pripadala toj oblasti kao Tenedos (Kor-ula), Aegilips, Elaphites (Sipan, Lopud i Koloep),Zacvnthos, Melita (Mljet) i Echinae, Ladesta , Lagosta(Lastovo).

Na Koruli je, po Salinasu, Agamemnon sagradio,zahvaljujui tadanjim gustim, crnim umama na ostrvu,najvei deo brodova za opsadu Troje, ukljuujui i uve-nog trojanskog konja koji je presudio ishod desetogo-dinje opsade Troje.

Naziv Mljeta, koji u korenu ima znaenje "sliandivljem psu", odnosi se na mungose, prirodne neprijateljezmija kojih je, oigledno, bilo i u to doba na ostrvu.

Lanac Konavoskih ostrva (Sipan, Lopud, Koloep)Salinas dovodi u vezu sa jezikim korenima kao "ostn/ljekoza i jelena".

Lastovo u svom homerovskom nazivu ukazuje nabogatstvo morskih jeeva i rakova, to podsea i na latin-ski naziv Ladesta, odnosno panski ladilla, kao to ita-lijanski lagosta lii na pansku langostu.

Dardania je pojam trojanske unutranjosti premakopnu Balkana bez odreenih granica u Ilijadi, u kojoj sesamo baca pogled prema unutartrojanskim kopnenimoblastima u balkanskim prostranstvima. U Ilijadi, kopno jevezano iskljuivo za sam grad Troju - Ilios i podruje

evromediteranskim oblastima pre nego to su ih pokoriliRimljani.

17

gornjeg toka Neretve. Sva mesta u toj oblasti delteNeretve na levoj i desnoj strani reke su se viestrukopominjala u toku bitke i Salinas je za svako od njih naaosadanji naziv i mesto.

Ovaj pokuaj odreivanja trojanskih oblasti,odnosno geografskog odreenja trojanske drave i civi-lizacije, poivao je na ogranienim izvorima Ilijade i stogaima ogranieni domet, kae Salinas. Jer, bilo je mogueda se iz Ilijade dobiju samo informacije o irim trojanskimoblastima i plemenima, ogranieno i posredno u meri ukojoj je to bilo vezano za trojanski boj.

U poglavlju est (Preliminarni pregled Iliosa) jeteite Salinasovih istraivanja o mestu trojanskog svetili-ta Ilios, oko koga se vodio Trojanski boj. U delti Neretvesmeta se trojanska pria o desetogodinjem boju izIlijade. Povezivanjem dogaanja iz Ilijade sa lokalitetima udelti, Salinas pokazuje da je Homer, odnosno autor Ilija-de, bio vrlo intimno povezan sa scenarijem boja, dazaista nije bio lep. To ilustruje na primerima mestaPrijamove palate-svetilita Apolona, Prijamovih tala, zidi-na, osmatranica, kue Hektora i Hekabe itd.

U 6. poglavlju Ilijade govori se o Aleksandrovimodajama u kojima stanuje Hektorov brat Aleksandar("slavni Hektor je urno izlazio na kapiju, sa njim je bionjegov brat Aleksandar", poglavlje 7. Ilijade). Ime Alek-sandar koje se javlja u Ilijadi je vrlo tipino za istorijskipoznate makedonsko-slovenske kraljeve, mnogo pre noto je "varvarska" Makedonija pokorila grke polise, akpre nego to je Ilijada prevedena na grki. To, takoe,moe da upuuje na tezu o balkanskoj Troji, o poveza-nosti trojanske i slovenske misterije.

Interesantno je Salinasovo zapaanje u vezi Prija-move palate (Svetilite Apolona). On je uoio ostatkenekadanje ovalne platforne za megalitsku opservatoriju.Njena osovina se prostire u pravcu izlaska sunca u vreme

18

zimskog ekvinocija. Spoljni markeri, njih 50, izgleda da supovezani sa mesecom, za razliku od Stounhenda gde ihima 56 i vezani su za sunce. U odajama se pojavljivala iAfrodita, a pravio ih je "najbolji majstor Troje".

U gradu du Centralne avenije bile su raspo-reene nastambe Prijamove brojne familije, a u vremeopsade Troje bile su pune trojanskih izbeglica pred Danaj-skim pokoljima.

Sa Osmatranice na zapadnoj strani grada pruaose pogled na ravnicu sa leve i desne strane Neretve. Natom vidikovcu je Agamemnonova ena Helena, koju jePari kidnapovao i zbog koje je, navodno, i dolo dotrojanskog boja, bila "pozvana od Prijama da posmatrasvog biveg gospodara i svoj narod" (Poglavlje 3. Ilijade).

Na junom uglu nekadanjih Zidina Iliosa naziruse rimski ostaci ovalne kule u sastavu utvrenja. Meutim ostacima su i ruevine Hrama Atine.

Sedmo poglavlje knjige nosi naslov "Nemikenskonaslee Helade" i u njemu Salinas zakljuuje razmatra-nje geografskog konteksta Trojanskog rata, odnosnoIliosa na Dalmatinskoj, a ne na Maloazijskoj obali, kolevketrojanske civilizacije na Balkanu, a ne u Maloj Aziji. Uovom poglavlju on otvara pitanje istorije, hronologijetrojanske civilizacije. To zasluuje posebnu panju sobzirom na njegova kasnija istraivanja i povezivanjatrojanskog sa slovensko-ilirskim nasleem.

Polazei od premise da su geografske informacijeiz Ilijade verodostojne, Salinas postavlja pitanje kakvaistorijska pozadina moe da se utvrdi na osnovu ostalihhomerovskih geonima? Teza o Dalmatinskoj Troji izazivamnoge istorijske kontradikcije, do te mere da izgleda boljeda se pomirimo sa tim da sve ostane kako jeste. Meutim,poto se homerovski stav smatra neoborivim, jedina alter-nativa je nastaviti sa pokuajem izgradnje koherentneistorijsko-hronoloke strukture koja je u osnovi mitolo-

19

gizovane legende Ilijade i Odiseje. Tekou predstavljainjenica da su velika imena antike literature krajnjeignorisala stvarnu homerovsku tradiciju i njen istorijskiznaaj. Njima je odgovarala legendarno-mitoloka maglakojom je prikrivano sve vezano za Ilijadu i Odiseju zaistinite injenice, istorijsko vreme i geografsko mestonjihovog nastanka. Tako je, uglavnom, ostalo i posleantikih vremena, uprkos novim arheolokim i drugimotkriima. Ostale su u prvom planu mitoloke, mistine,literarne, filozofske, religiozne i druge vrednosti Ilijade iOdiseje, jer se nije italo paljivo "izmeu redova".

Salinas vrlo kririki istie ulogu Grke u prisvajanjucelokupnog trojanskog naslea, koje je poelo jo uantiko doba sa prevoenjem Ilijade i Odiseje sa"nepoznatog jezika" na grki i preuzimanjem trojanskognaslea kao autentino grkog od strane Rimljana.Salinas kae da je kasnije uporno ignorisana mogunost"namemog iskrivljavanja njihovog znaaja i istorinosti.Pojednostavljena slika kulturnog porekla Helade, maticenjihovog jezika, mita, religije, tehnologije, obiaja itd,upuuje da je grki nacionalni karakter proiziao iznaslea Mikenske civilizacije... Ali, takva slika grkeprotoistorije je faktiki iskrivljena i istorijski anahrona".Helenska protoistorija je toliko maglovita i velika je te-koa shvatiti je. Na isti nain je itaocu Ilijade teko dapovee morfologiju Troje sa postojeim terenom u MalojAziji. Salinas smatra da se ne moe iskljuiti odreeniuticaj dorske invazije sa severa na Herojsko doba Grke injihovu mitologiju, ali se ignorie injenica da su korenidorske invazije u Italiji. Pitanjem kako je dolo do heleni-zacije Troje, Salinas se bavi kasnije u glavi osam.

Sama re "mit" ima homerovsko poreklo u zna-enju "poredak stvari", "sreena pria". Nije to pria uzetaiz narodne mate, nego smiljen i razvijen mit saodreenim parametrima. (Mesta za koja su vezani grki

20

mitovi su posejana irom evromediteranskog prostora, odAtlanta na Gibraltaru ak do Prometeja na Kavkazu, odKrita do Hiperboreje, da bi se tako obeleio helenskikulturni prostor). Salinas kategoriki tvrdi: "sadanjestanje grkih mitova kao slika ivota u drevnim vreme-nima lii na deju kutiju punu nesreenih potanskihmarkica koje tek trae Masiranje po zemljama, dobu,vrednosti itd". Neki grki mitovi su dobri jer dajumogunost otkrivanja istorijskog i geografskog smisla unjima. Drugi su loi i beskorisni jer sadre namernuistorijsku aberaciju. injenica je da svi veliki grki mitoviimaju trojansko poreklo, a da trojanska civilizacijauprkos svim arheolokim i paleografskim otkriima, i daljeostaje istorijski nedefinisana, homerovsko pitanje je i daljeotvoreno. Ti mitovi vezani za Troju postali su, nekako inegde, poseban literarni anr u punom smislu. Poto jejezik mita poetian imao je religioznu funkciju slinoStarom zavetu u judeo-hrianskoj civilizaciji.

Salinas zatim razotkriva mitoloki zamagljenuistorijsku osnovu u nekim od najpoznatijih antikihmitova koji su do nas doli uglavnom kao grki - o krit-skom princu Skamanderu i njegovom drugu Teukrosu, oKadmu i njegovoj sestri Europi, Samotrakoj misteriji,Dardanu - Traaninu iz Kortone, Tezeju, Minotauru itd.

Iza mita o kritskom princu Skamanderu i njegovomprijatelju iz mladosti Teukrosu, pretku Kriana, Salinasotkriva istorijske injenice o Troji i Kritu, odnosno minoj-skoj civilizaciji, iza mita o princu Eneju seme kasnijegmita o Romulu i Remu, osnivaima Rima. Prema GrkuLvcophronu (iz 4. veka s.e. prema njegovom delu"Aleksandra'), koji upuuje na trojansko-minojsku vezu,moglo bi se zakljuiti da su Kriani doli iz Podunavlja,odnosno iz Troje na Balkanu. Prema Strabonovoj verzijitog mita, znajui da on smiljeno navodi na helenizacijuTroje, Teukrosovi Kriani su doli u Troju, a ne obratno. U

21

svakom sluaju, ime homerovskog Krita je preivelo ipropast minojske civilizacije (u erupciji vulkana Teranajverovatnije u 14. veku s.e.) i propast Troje (12. veks.e.) i pojavljuje se 860. g. s.e. u vezi sa Rimom. (Sada jepoznato da su Etrurci istorijski osnivai Rima, ali u rimskojpreradi etrurskog mita to su Rimljani. Slino je bilo sahelenizacijom Troje i neobina preciznot datuma za tavremena - za osnivanje Rima fiksiran je datum 753. g. s.e,za trojanski boj 1183. g. s.e).

Mit o Kadmu i njegovoj sestri Europi za kojomovaj, po nalogu oca Agenora traga, prua takoe, mogu-nosti za otkrivanje istorijske osnove. Europa je bilazavedena od Zevsa pretvorenog u bika i poslata morem uKretu (to jest Rim), gde je rodila sinove. Kadmo ubija bika(ili zmaja) zavodnika od ijih posejanih zuba nie Sparta,ali ta homerovska Sparta, po Salinasovom tumaenjuKataloga brodova nalazila se u dolini reke Po u Italiji,izme-u dananjeg Trsta i Venecije. Kadmo je posledoao u Iliriju, tragajui za Europom, oenio se Harmo-nijom, doneo im pismo.

Dardanov sin Erihton imao je sina Trosa koji je bioosniva Troje, a Ilios je dobio ime po njegovom sinu, itd...

Grko Herojsko doba poinje zavretkom trojan-skog rata. Salinas zapaa da homerovski mitovi nisunastavili da ive u posle-trojanskim vremenima. Kvazi-istorijske informacije pohranjene u mitovima su prestale,dogaaji su izgubili svoje mitoloko obeleje i poetikumitova. injenica da su mitovi naglo prestali govori onjihovom namemom ukidanju kao anra. Pretvoreni su urasute, nepovezane ostatke nestalog literarnog dela.

Svodei zakljuke o istorinosti Ilijade, Salinassmatra da je Homer u svom delu govorio o "Troji kaosavezu brojnih ilirskih plemena". Trojanci su poznavalipismo, zato nije bilo potrebno smiljati nain usmenogprenoenja tako velikog teksta kako bi se sauvao. Mada

22

je tradicija Orfeja, narodnih pesama u desetercu uz gusleizrazito trojanska tradicija. U Troji su postojale bibliotekekoje su kasnije unitene i teko je dokazati gde su senalazile. Moda u Tebi koju je osnovao Kadmo (ali to jetrojanska, a ne kasnija grka Teba). Najvee antitrojanskesnage pod Menelajem i Agamemnonom dole su saApeninskog poluostrva. Odiseja nosi ime po njenomverovatnom autoru. U povratku kui, sa teretom krivice daje izdao Trojance u korist Agamemnona, Odiseja suprogonili bogovi, tokom njegovog dugog lutanja poJadranu. Salinas se poziva na Dubrovanina AristidaVuetia koji ovu tezu iznosi u svojoj knjizi.

U zakljuku ovog poglavlja Salinas je kategorian:"Nomenklatura iz Kataloga brodova kao ni mitovi Heroj-skog doba Grke ni u najmanjoj meri ne odraavajumikensku civilizaciju iz koje bi, veruje se, mogli da potiuGrci".

Osma glava nosi naslov Dorska i jonska migracija.Postepenu dezintegraciju i slom mikenskog drutva (oko1400. g. s.e, pre razaranja Troje, 7 b2, u Maloj Aziji)pratilo je u Grkoj Mrano doba u periodu od oko 1100.do 776. g. s.e. To je vreme Dorske invazije sa severa izoptih ilirskih oblasti. Dorska plemena su razorila ono toje ostalo od mikenske kulture, preplavila june deloveGrke i prela na june obale Male Azije. Iz pria odorskoj invaziji se moe zakljuiti da se radilo o meavinizalutalih Danajaca i beskunih Trojanaca.

Po Grku Eratostenu hronologija tog doba izgledaovako:

1313. g. s.e. - Kadmo uvodi alfabetsko pismo1183. g. s.e. - propast Troje1103. g. s.e. - povratak Heraklida (Dorska invazija)1O43.g. s.e. - Jonska invazija (Jonska kolonizacija)

884. g. s.e. - Likurgovi zakoni776. g. s.e. - Prve olimpijske igre

23

Ovakva preciznost u datumima grkih hroniaraantike sama po sebi deluje vrlo nepouzdano i vetakikonstruisano za istoriju tog doba.

Dorsku invaziju koja se dogodila oko 1100. g. s.e,arheoloka otkria dokumentuju zajedno sa poznavanjemproizvodnje i obrade gvozda. Legende o povratku Hera-klida, tj. dece Herakla, poistoveuju sa Dorskom invazi-jom. Meutim, nelogino je da Heraklo ide u Iliriju, anjegova deca se vraaju da je ponovo pokore i donose izIlirije grki protojezik. Ovakva kretanja arheologija nepotvruje, mada su postojali odreeni kontakti izmeuMikenskog i Ilirskog sveta. Salinas navodi primer da je uDalmaciji otkrivena zlatna pogrebna maska, slina onojkoju je liman pripisao Agamemnonu.

Zatim dolazi do Dorske invazije iz ilirskih oblastiBalkana i Jonske invazije Atinjana u cilju kolonizacijeMaloazijske obale, neto sevemije od mesta gde su stigliDorani. Datum je, naravno, vrlo precizan - 1043. g. s.e.Meutim, Salinas postavlja pitanje: koja Atina, onahomerovska iz Kataloga brodova u oblasti Tarentuma najugu Italije, koja je kasnije poznata i kao Velika Grka(Magna Greda) ili jo nepostojea grka Atina u Beotiji?3Arheoloka istraivanja Atine iz Beotije pokazuju da jeona nastajala postepeno od malog naselja na mestusruenog Pelazgona do velikog grada, koji je dobiohomerovsko ime. (Arheoloki podaci potvruju da se na

Takva pitanja se ne postavljaju oko slinih preseljavanja unae doba. Mnoge panske Meride, Kartagine, Valensijeposejane su po Latinskoj Americi, ili britanski istoimeni gradovipo Severnoj Americi, Australiji ili Kanadi. Zna se i da je amerikiNovi Jork prevaziao viestruko svog engleskog imenjaka. Takoje po Salinasu bilo sa Atinom u antiko doba, ali se izbrisalo ilinamerno zaboravilo koja je Atina izvorna, ona na jugu Italije uTarentumu, Velikoj Grkoj, ili ona u Beotiji. Sve to moe liiti ina pitanje otkuda Troja u Maloj Aziji.

24

mestu Atine, pre Dorske invazije, nalazio Pelazgion, gradbalkanskih starosedlaca Pelazga, ilirsko-slovenskih pre-daka). udnom kombinacijom dorske invazije koja jedola iz ilirskih oblasti Balkana i jonske invazije iz Italije,stvaraju se grke kolonije na obali Male Azije u kojima segovori meavina jonskih i dorskih dijalekata. ak je utvr-eno da se navodno eolski dijalekt govorio u okolinilimanove Troje 8 u 7. veku s.e. Salinas daje kritiku slikugrke protoistorije kakvu znamo, od Herojskog doba doprvih olimpijskih igara.

"Tako je ve oko 1000. g. s.e. Helada posedovalaneto to izvorno nije bilo njeno - homerovsko ime, kultAtine, neke znaajne pretke u Herojskom dobu, itd", kaeSalinas. Atina je za sebe prigrabila primat u tome. Veoko 900. g. s.e. u keramici iz geometrijskog perioda nalazise slinost sa Ilijadom, kao da se radilo o njihovimsavremenicima. Izgleda verovatnije da je keramika geo-metrijskog perioda nekim putem bila inspirisana staromAtinom iz Tarentuma, kao to je bio inspirisan Platon zanjegovu legendu o Atlantidi.4 Meutim, i Sparta, pomorskotrgovaki rival Atine, gradila je mit o svom primatu ustvaranju grke slave.

Godine 884. s.e. (opet preciznost datuma!) Likurgosniva spartansku dravu od ostataka dorske zajednice.To to je i Sparta dobila naziv poznat iz Kataloga brodovagovori da su neka seanja o tim vremenima, donetadorskom invazijom, oigledno u to vreme bila sauvana.

Manje je poznato daje Platon pokrenuo mit o Atlantidi, monojprepotopskoj nestaloj civilizaciji, na osnovu dvadesetgodinjegboravka u progonstvu u Egiptu, impresioniran egipatskomkulturom. Kao veliki atinski patriota, on se ukljuio u tadanjenapore za stvaranje mita o najveoj slavi i drevnosti Atine.Navodno, Atinjani su jo stariji i napredniji od Atlanta, ak suzahvaljujui Atinjanima, ovi bili zaustavljeni u pokuaju dapokore Grku.

25

Zato otpada verzija o osnivanju Sparte linijom Pelopida,poto je Likurg putovao u Troju da trai savete iz zako-nodavstva. To nadmetanje izmeu Atine i Sparte okotrojanskog porekla obeleie vekovima njihove sukobe iopti rivalitet za primat meu grkim gradovima - polisima.Navodna Troja u Maloj Aziji na brdu Hisarlik bila je tadave oko etiri stotine godina naputena - od 1100. do 700.g. s.e. Zato je loginije Likurgovo dorsko poreklo. Ovadosta maglovita protoistorijska konstrukcija zavrava sehelenizacijom Olimpijskih igara 776. g. s.e. koje sunastale u zajednikom svetilitu balkanskih pelazgijsko-ilirskih starosedelaca. Bilo je to vreme makedonske dra-ve koja e tek kasnije biti helenizovana, o emu ima vieinformacija koje se istorijski i arheoloki mogu pratiti bezmitolokog zamagljivanja.

O samim olimpijskim igrama, helenizovanim kao icelokupno trojansko-pelazgijsko naslee, znalo se vedosta iz negrkih izvora. Igre su se odravale davno pretrojanskog rata i bile vezane za kult Zevsa u Dodoni.Novina je bilo njihovo premetanje u grki vremenski igeografski prostor, na planinu Olimp kao sedite bogova iu svetilite Olimpiju, na granici sa Makedonijom. NazivOlimpa kod Homera je bio nebeski panteon bogova iboginja a ne planina, olimpijski Zevs sa svojim hramom uOlimpiji jednostavno je preuzet iz homerovskog panteona.(Ime Olimpije su nosile mnoge makedonsko-ilirske prin-ceze. Makedonski vladari su bili pokrovitelji svetilita prenego je ono helenizovano). Zahvaljujui svom pomorsko-trgovakom prosperitetu grki gradovi, pose-bno Atina,postali su bogati ktitori i pokrovitelji igara u svetilitu, kao itadanji ilirsko-makedonski i drugi vladari. Kult nije biosamo grki, zahvatao je mnoge oblasti Balkana i Medi-terana, svako je imao svoje praznike (svoju slavu!) u tomsvetilitu. Hronologija perioda vezanog za Olimpijske igreizmeu 756. i 700. g. s.e, do vremena maloazijske Troje

26

8, pokazuje da je tada u ceremonijama igara bila joprisutna homerovska tradicija, saznanja o Ilijadi. Home-ridi, narodni pevai, rapsodi homerovskih epova i Ilijadasu posle igara uneti u grko kulturno naslee, kada suIlijada i Odiseja bile prevedene na grki, kada je izvrenagrka redakcija, definitivna helenizacija trojanskog (dru-gim recima makedonsko-ilirskog) naslea.

U zakljuku, Salinas kae da grki kulturni identitetima u najmanju ruku bikulturalan karakter. Nije se razviosamo iznutra, na autohton nain, nego uz postepenougraivanje i prisvajanje spoljnih, tuih uticaja, ostatakamikenske civilizacije, dorskih i jonskih invazija.

U glavi devet, Maloazijska Troja, Salinas se vraana kljuno pitanje svojih istraivanja - zato je Grcimaodgovarala pria o maloaziskoj Troji, ime je to bilomotivisano? Njegov je odgovor - iz politikih razloga.

Homeridi su se zaista pojavljivali sa svojim rapso-dijama, najverovatnije u Olimpiji, kao zabavljaki deoigara. (Slino obiaju sauvanom kod jugoslovenskihnaroda sa guslama i guslarima.) Heksametar Ilijade iOdiseje bio je prilagoen guslarskom desetercu, pesmedugog epskog sadraja su recitovane, pevane uz gusle itako usmeno prenoene sa generacije na generaciju.Zato je u grkom prisvajanju homerovskih tekstovainsistirano na njihovom usmenom prenoenju, potopismo nije bilo poznato u Grkoj sve do negde 750. g. s.e.Ali Ilijadu je, zbog njenog literarno bogatog, delikatnogteksta i unutranje harmonije, skoro nemogue biloprenositi usmeno. To naravno nije iskljuivalo da rapsodi -guslari pripreme zgusnutu verziju ili neke epizode saposebnom priom za usmeno pevanje uz gusle. Homeridisu u poetku bili trojanski svetenici koji su jedini imalipristup svetim homerovskim tekstovima.

Grci su u prvom susretu sa Ilijadom bili vieimpresionirani njenim intelektualnim nego zabavnim

27

sadrajem. Uoili su u njenom sadraju neto vanije odpopularne potronje, umetnike vrednosti i literarnogdometa - neprocenjive vrednosti istorijskih informacijasadranih u njoj. Oslanjajui se na bogatstvo informacija iugled Ilijade kao neiscrpnog izvora mitova i legendi,stvorena je istorijska legitimnost Helade. Oko 700. g. s.e.grki gradovi su kroz svoju trgovaku komunikaciju veupoznali mnoge kulturne vrednosti Danajaca i Trojanaca.Postepeno, neke od tih vrednosti su pozajmljivali iprisvajali, ukljuujui trojanske, mitoloke motive u svojimumetnikim i trgovakim radionicama. Ono to je bilopolitiki poeljno postalo je i istorijski izvodljivo, preraenaje nomenklatura Ilijade, kako bi se grko poreklo kaodrevno i autentino vezalo za Herojsko doba.

Katalog brodova je, na taj nain izvuen iz svogizvornog geografskog konteksta, prebaen u Heladu ipostao vrhunski izvor za sva pitanja vezana za istoriju iporeklo Helade u Herojskom dobu. U tom cilju prostorGrke je preimenovan na sreen, zaokruen nain.Prisvajanjem Kataloga brodova bilo je mogue preuzetiIlijadu i Odiseju od njenih autentinih tvoraca. Ali to jetakoe imalo za posledicu da je istorija Helade ostalanenapisana, zarobljena u sleri mitologije i legendi, saIlijadom kao optom slikom slavne prolosti. itavaHelada, zajedno sa gradovima preimenovana je u skladusa "svojom" slavnom prolou. Ve sledee generacije suzaboravile ranije nazive mesta, koja su sada nosila grkunomenklaturu sa odgovarajuim istorijskim asocijacijama.Grka je tako kulturne vrednosti trojanske civilizacijeproglasila nestalim, preuzela ih i proglasila svojim(logikom bogatih trgovaca koji su u stanju da dou uposed svake vrednosti). Slavni "Povratak Heraklida" bio jestoga potvrda da je nekada davno protogrcki jezik otiaoiz rodne zemlje daleko na sever do Ilirije, gde je Ilijadanavodno bila komponovana na grkom.

28

Meutim, helenizacija Kataloga brodova, sa svimmoguim posledicama koje su iz toga proisticale, bila jenespojiva sa Trojom na Balkanu, Iliosom u Iliriji, na dal-matinskoj obali. Nije bilo mogue izbaciti iz seanjadorsku invaziju naroda, niti izmisliti neki drugi pravacodakle su nesumnjivo doli - sa severa, iz ilirskih oblastina jug u Grku. Najbolje i najednostavnije reenje za tajproblem bilo je dislociranje mesta Iliosa u Malu Aziju,zamena paralele Italija - dalmatinska obala sa paralelomGrka - Mala Azija. Sa znalakom redakcijom Ilijade, za-nemarivanjem nekih detalja, Katalog brodova je mogaoizdrati probu da je Troja u Maloj Aziji. Tako se postepenouobliavao konani i zvanini tekst Ilijade i Odiseje ugrkoj redakciji, uz razna ubacivanja gde i kada je bilopotrebno. Oblasti odakle su dole celokupne grkeantitrojanske snage za opsadu Troje smetene su na maliprostor koji predstavlja pojam Grke - na kopno juno odTermopila sa ostrvima i severno od Termopila do Olimpa,a Troja je prebaena u Malu Aziju. "Tako je poelakomedija greaka, sve dalje od istine i sve dublje umisteriju", kae Salinas.

Jo u antiko vreme bilo je Grka koji su seusuivali da misle drugaije o zvaninoj verzijihomerovskih tekstova i prolosti Grke. Na primer,Hesiod, grki pesnik polovine 7. veka s.e, veliki znalachomerovskih tekstova, ali po definiciji i najpoznatiji"nehomerovac", moda ak "antihomerovac". On je bioproizvod vremena prosperiteta i trgovake ekspanzijegrkih polisa i ponosa autentino grkom kulturom. Ponjemu, Grcima nije bilo potrebno da se oduevljavaju,zanose i ponose tuom prolou i pesnitvom, da jeprisvajaju. Postoji i drugaija poezija, drugi izvori zaistoriju, drugaije kole miljenja... Mudrost je po njemu"itati tano sadanjost, a ii u skladu sa prilikama".Meutim, Hesiod je bio linost a Homer institucija. U

29

meusobnom nadmetanju pobedio je pragmatizam -grciziranje Homera uz Troju u Maloj Aziji.

U poslednjoj, desetoj glavi (Postskriptum) Salinaskae da nema podataka da je Homer bio lep. U himnijonske kole homerovske tradicije, naprotiv, koren imenaautora Ilijade je "oi". U vreme Pizistrata (7. vek s.e.)kada su prevedene i redigovane Ilijada i Odiseja iukljuene u redovne Panatinske festivale Homerovoslepilo, odnosno oi, bile su simbol njegove poetske vizijeiznutra. Kasnije je, meutim, slepilo Homera posluilo kaoobjanjenje za nemogunost da se Ilijada stavi u uverljivgeografski kontekst.

Salinas je u svojim viegodinjim istraivanjimaupravo nastojao da izvue geografske informacije izIlijade uz odgovarajui geografski i istorijski kontekst,kao dve strane iste medalje. To nije bilo lako, naprotiv, zato je bila potrebna izuzetna hrabrost zbog tereta tradicije,univerzalnog znaaja teme i opteprihvaenog zvaninog,akademskog stava koji se smatra nedodirljivom dogmom.Ni klasina literatura i homerovski tekstovi ne pred-stavljaju, kao to se misli, celovitu podrku maloazijskojlokaciji Troje, drugaija itanja tih izvora pokazuju da jehomerovsko pitanje bilo otvoreno jo u klasino vreme.Posle hrabre Salinasove postavke ostala je potreba zaarheolokim argumentima i daljim istraivanjima na loka-litetu Iliosa i okoline, za daljom multidisciplinarnom prove-rom svih argumenata u prilog nove teze, ispravljanjamoguih greaka novim otkriima.

Salinas je posle objavljivanja "Homerove slepepublike" jo uvereniji u svojoj tezi o balkanskoj kolevcitrojanske civilizacije. Nova znaajna arheoloka i drugaotkria u pravcu povezivanja trojanskog sa ilirsko-slovenskim pitanjem daju mu sve vie za pravo. Danas jesve aktuelnija hipoteza o Trojancima kao precimaSlovena, o trojanskoj civilizaciji kao praslovenskoj,

30

Ilijadi i Odiseji kao proizvodima autentine ervopskecivilizacije na Balkanu. Svojim delom Salinas jerazotkrio istorijsko-geografsku osnovu koju je skrivaotrojanski mit, otvorio put razreavanju trojanske misterije.Time je neoekivano otvorio put jednog novog pitanjaiz predantike istorije Evrope, pitanja misterijeSlovena.

"Atlas Homerove geograiije"

U ovoj knjizi (Atlas 01 Homeric Geography,compilled by Roberto Salinas Prie, Scylax Press Ine,San Antonio 1992.), Salinas precizira svoja saznanjaposle "Homerove slepe publike" i nagovetava pravcedaljih istraivanja.

Geografija Homerove Troje i Homerove Itake uvezi sa trojanskim bojem smetena je u "Homerovojslepoj publici" u centralni deo jugoslovenske jadranskeobale. Ovde se Salinas bavi delom Homerove geografijevezanim za Grke i svetski poredak nakon pada Troje.Polazi od osnovnog pitanja - zato su Troja i Itaka okojima Ilijada i Odiseja nose tako elokventna svedo-anstva namerno izbrisane iz istorijskog seanja? Salinaskae da je "opte neznanje o Troji ili potpuno ignorisanjeistrorijske realnosti Troje tokom antikog perioda tekorazumeti, posebno u svetlu svuda prisutnog uticaja Ilijadei Odiseje na grku misao i ivot". Koliko je Salinasupoznato "kod grkih pisaca od Hesioda nadalje nigdenema jasnih odrednica za lokaciju Troje meu ilirskimnarodima sa severa". Tako je bilo za vreme Vergilijeve(70-19. g. s.e.) Velike Eneide, u kojoj su dati neki podaci otrojanskom poreklu Rimljana. Salinas citira jevrejskog

31

istoriara Josifa (37-93. g. n.e.) koji je gledao na Grke saprezirom zbog njihove nepanje u uvanju istorijskihpodataka, govorei da nisu znali nita o svojoj istoriji i daje "obiaj daljeg prenoenja istorije bio bolje uvan odstrane varvara (Slovena), nego kod Grka". Ali, i poredpretpostavke da su pojedini antiki naunici mogli imatidovoljno saznanja o homerovskim spisima i bili svesninjihovog istorijskog porekla, ipak ostaje pitanje koje jepostavio Salinas - zato ili kako je Troja izgubljena?

Grci su imali dovoljno mogunosti za razumevanjepravih istorijskih injenica o antici, kae Salinas. Zatosmatra da je moda suvino insistirati na vanostiHomera za razumevanje grkog smisla za istorinost.Bitno je shvatanje "kako su nastale i razvijale seinstitucionalne predpostavke nae zapadne civilizacije. Dalije istorijska injenica daje Grka kolevka nae zapadnecivilizacije ili je to humanitarna iluzija", kae Salinas. Onsumnja da je "trojanska" tradicija koju su razneli raseljeniTrojanci posle pada Troje, opstala u Evropi posle tolikovekova. Sigurno je da je, tradicija kao neka vrsta kulturnepupane vrpce, imala daleko vaniji istorijski smisao negoto je to prikazano znaenjem Troje u Maloj Aziji. Grka,iji narod je u sutini proiziao iz danajskih (tj. netro-janskih) plemena i klanova, koji su mrzeli i konanoosvojili Troju, nastojala je da se usredsredi na svojeinterese radije nego da slavi narod koji nije bio njen negoneprijateljski. Dok je Rim - preokupiran svojim tradi-cionalnim trojanskim nasleem - postao sveprisutan uEvropi meu potomcima raseljenih Trojanaca, dotle jeGrka, suprotno tome, ostala sveprisutna samo uzemljama na istoku Evrope".

Sadraj Atlasa podeljen je u etiri poglavlja:1. Ideja homerovske geografije2. Istorijski kontekst3. Atlas homerovske geografije

32

4. Spisak homerovskih geonimaZa nau temu najinteresantnije je poglavlje o

istorijskom kontekstu - Ahajcima, Trojancima i Trojanskimmigracijama, posebno deo o "Novom Ilirskom poretku".

Po Salinasu, ilirski identitet je nastao iz etnikih,socijalnih i politikih institucija Troje, drugim recima, Ilirisu neposredni naslednici Trojanaca. Ma koliko vaeipojam Trojanaca i Ilira podrazumeva dve razliite etnikegrupe koje su neodvojive. To je posledica meanja dose-ljenih etnikih grupa sa autohtonim, starosedelakimstanovnitvom. Zato se moe rei da "svi Trojanci nisuIliri, niti su svi Iliri Trojanci", ali imaju zajedniku etnikuosnovu (Kao to se kae da "svi Sloveni nisu Srbi, ali sviSrbi jesu Sloveni", zajednika je etnika osnova svimSlovenima).

Salinasovo poistoveivanje Slovena i Iliraosvetljava na nov nain radove slovenskih autora 19.veka (afarik i dr.) o autohtonosti Slovena. Pojamilirskog i slovenskog, odnosno junoslovenskog, bilisu sinonimi sve do 19. veka i germansko-nordijskedoseljenike teorije o Slovenima. To je od posebnogznaaja za rehabilitaciju zaboravljenih i odbaenih tezaslovenskih autohtonista, kao i za dalja trojansko-ilirsko-slovenska istraivanja.

Od vanosti je i stav Salinasa o "ilirskom rastu iekspanzionizmu", koji dovodi u vezu sa rastom make-donske imperije, utemeljenjem olimpijskih igara 776. g.s.e. u Olimpiji. Po Salinasu, Olimpija je ilirsko ime za nebo(Olimpija je inae staro makedonsko-ilirsko ime, estomeu makedonskim princezama, te se tako i majkaAleksandra Makedonskog, takoe zvala Olimpija). Make-donsko, slovensko-ilirska imperija, najvea imperijiaStarog sveta iz vremena 1. milenijuma s.e., koja je osta-vila najdublji trag u svetskoj civilizaciji i koja je zatim

33

helenizovana, jedna je od najjaih argumenata za potvrduove Salinasove teze.

Ukazivanje Salinasa na rast "ilirskog ekspan-zionizma" otvara znaajna pitanja istorije Balkana preGrke i Rima, posebno kasnijeg odnosa Makedonije iostalih Ilira i grkih gradova - polisa. Grka mitologijaobiluje mitovima o borbi "plemenitih Lapita", kojisimboliu civilizovane Grke protiv divljih Kentaura,poluivotinjskih bia koja simboliu varvare. Odgovor napitanje - ko su ti varvari? moe se nai u "ilirskomekspanzionizmu" mone slovensko-makedonske drave.

Otvaranjem trojanske misterije pokree se mo-gunost ireg preispitivanja predantike istorije Evrope.Mnoge arheoloke, istorijske, antropoloke, piktografskeinjenice koje su otkrivane poslednjih decenija upuuju naSalinasovu Troju na Balkanu, pruajui argumentaciju zaosporavanje vladajue teorije o Slovenima. Sve vieslovenskih i ne samo slovenskih, autora uoava po-vezanost trojanske i slovenske misterije.

Salinasov prikaz invazije Trojena Balkanu od strane Danajskihsnaga sa Apeninskog poluostrvapod Menelajem i Agamemnonom.

34

Salinasovo tumaenje Dorske seobe u Heladu sastavljene od meavineDanajaca i Trojanaca iz trojansko-ilirskih oblasti Balkana. Za njom je sledi-la Jonska invazija iz oblasti Tarentuma na jugu Apenina koji su osnovaliAtinu u Beotiji. Oni su naselili zapadne obale Male Azije, eolski dijalekt izvremena Slimanove Troje VIII je kasnijeg porekla.oko 700 god s.e.

Prikaz grke kolonizacije od VIII- VI veka s.e. Salinas ukazuje na paradok-salno veu gustinu grkih kolonija,, u oblasti Velike Grke na jugu Italije /Magna Graecia/ u odnosu na matine,, gradove polise. Za razliku od infor-macija Herodota, snaan rast grkih gradova- polisa u Grkoj je posledicatrgovine sa njihovim spoljnim kolonijama.

Salinasova slika trojansko-ilirskih oblasti u uem smislu,, /propii dicti/S a d i t 6 t a t r O j a n s k o ^ s v e t 0 r a d a I l i o s a ' m e s t a Trojanske bitke prema

Salinasova skica Ahejske dominacije u Zapadnom Mediteranu.Njihovoporeklo je semitsko, sidonsko-feniansko sa Bliskog Istoka. Iz mesavine saindoevropskim Pelazgima nastali su razni italsko-grki dijalekti.

DREVNA AMERIKA I DREVNA EVROPA

Prema zvaninoj istoriografiji istorija i civilizacijaAmerike poinju "otkriem", dok je prekolumbovskaAmerika bila naseljena divljacima, varvarima. Imajui uvidu da Amerika - "Novi svet" predstavlja produetakzapadnoevropske civilizacije, tu tezu nametnula jezapadnoevropska istoriografija. Ona je osporena arhe-olokim i drugim otkriima u 19. i 20. veku posledekolonizacije Amerike. Novijim otkriima i saznanjimaupotpunjuje se sasvim obrnuta slika o Drevnoj Americi istvarnoj ulozi evropske civilizacije u Novom svetu.Lanom slikom o narodima koji su naseljavali Ameriku pre"otkria" i njihovim kulturama skrivana je istina da jeokupacija Amerike predstavljala, u stvari, kraj autentinih,miroljubivih, visokorazvijenih civilizacija, naprednijih odone koja im je silom nametnuta. Konkvistadorskom tezomo "varvarskim" domorocima Amerike prikrivana je takoistina o do tada, najveem genocidu i pljaki u istorijioveanstva. Iza predstave o anonimnim varvarima -"Indijancima", izronila su svedoanstva ne samo o civili-zacijama koje su se tragino "susrele" sa evropskimosvajaima (Asteci, Maje, Inke), ve i o mnogim,milenijumima starijim (Olmeci, avini, Tiauanako i dr.).

Vladajua akademska teza da istorija evropskecivilizacije poinje od Grke i Rima, da je DrevnaEvropa bila varvarska, takoe, je dovedena u pitanjearheolokim i drugim otkriima 19. i 20. veka. S obziromda se iz tamnih dubina evroazijske i evromediteranske"varvarike" pojavljuju razvijene hiljadugodinje civilizacije,naprednije od onih koje su ih pokorile i prisvojile,

35

neizbeno se namee poreenje o Slovenima kaoIndijancima Evrope. Teze R. Salinasa Prajsa, koje supovod ovog rada, bacaju novo svetio na zaboravljena, iliodbaena otkria velikih slovenskih, i ne samo slovenskihistraivaa o poreklu i drevnosti Slovena. Revolucio-narnim otkriima prof Peia, da je klasinim civili-zacijama Helade i Rima prethodila razvijena proto-slovenska civilizacija koja je iznedrila najstarije pismoEvrope, stvara se nova, revidirana slika o predantikojEvropi i mestu Slovena u stvaranju evropske civilizacije.

Podsetimo se nekih injenica o Slovenima. Ovi"varvari", Indijanci Evrope i danas su najvea porodicaevropskih naroda. Preko 300 miliona Slovena, potomakaevropskih starosedelaca i danas ivi irom Evrope odIstonih (Rusi, Ukrajinci, Belorusi), Zapadnih (Poljaci,esi, Slovaci) do Junih Slovena (Slovenci, Hrvati,Makedonci, Crnogorci, Bugari, Srbi). Mnogi tragovi pri-sustva Slovena nalaze se irom Evrope, gde je nekolikostarih slovenskih naroda nestalo ili asimilovano podraznim okupatorima. U toku poslednje dve hiljade godinasmenjivali su se rimski osvajai nad Slovenima Balkana iPodunavlja, germanski nad Slovenima Centralne iZapadne Evrope, Maari nad Slovenima Srednjeg Podu-navlja, mongolsko-tatarski nad Slovenima Istone Evrope,Turci i Germani nad Junim Slovenima. Najveeposledice po slovenstvo su nastale na prostorima podhiljadugodisnjom germanskom okupacijom gde je nestaloili germanizovano nekoliko starih slovenskih naroda(Prusi, Luiki Srbi, Baltiki Veneti i dr). Usledilo je potom,da je upravo "germanskom" ili "nordijskom" tezom naj-mnogobrojnija porodica evropskih naroda proglaenaevropskim skorojeviima, da su odjednom, izronili"niotkuda" tek u 6-7. veku n.e., poto su u vremepropasti Zapadnorimskog carstva bili izbaeni iz evropskeistorije. U verziji germanske kole civilizacija, pismenost

36

ove najvee porodice evropskih "varvara" poinje,navodno, tek njihovim pokrtavanjem u 9-10. veku n.e.

Teko je poverovati u ovu priu posle svih otkria ibrojne literature o poreklu Slovena i slovenske civilizacije.Daleko je loginije prihvatiti da je istina obrnuta kao i usluaju Drevne Amerike, naime, da se rimskom oku-pacijom zavrava slovenska autentina pismenost icivilizacija, kao i panskim osvajanjima civilizacija ameri-kih naroda. Prof. Pei je svojom sistematizacijom vin-anskog pisma, najstarijeg do sad poznatog pismaEvrope (VI milenijum s.e.), ve ukazao na te "neuoene"srodnosti, utvrdivi da je pismo neolitske Vince ishoditemnogih kasnijih, predantikih pisama evromediteranskihoblasti, da je identino sa etrurskim, slino sa minojskim,tripoljskim, sa kasnijim venetskim i jo kasnijim runama. Apismo je vrhunsko obeleje svake civilizacije, dokaz njeneautentinosti. Polazei od slinosti pisama i drugihetnokulturnih karakteristika predantikih evromedi-teranskih kultura dolazi se do zakljuka o njihovomzajednikom etnikom stablu, o protoslovenskim karakte-ristikama i do uverljivih argumenata da su Sloveni nesamo najvea, nego i najstarija porodica evropskihnaroda, da su ak kolevka evropske civilizacije.

Malo je poznato da je germanska teza oSlovenima kao evropskim doljacima i varvarima,narodima "bez korena i stabla", kako kae genijalniafarik, "smiljena politika podvala" 19. veka, u vremepangermanskih planova irenja na slovenski "ivotniprostor". Pre toga bila je poznata istina o Slovenima kaoevropskim starosedeocima, ne samo kod slovenskihautora od 16-19. veka, nego i zapadnih istoriara,ukljuujui i germanske.

Uporedo sa tezom o Slovenima kao neistorijskomnarodu, varvarima i skorojeviima Evrope, nastala je iindoevropska teza o "germansko-arijevskoj civiliza-

37

iji", iz koje su Sloveni, najstariji Indoevropejci, biliiskljueni. "Teorija o indoevropskim jezicima je maska izakoje su se politian postarali da sakriju istinske vrednostislovenske civilizacije", kae prof Pei. Na indoger-manskoj teoriji je kasnije nastao monstruozni Hitlerovnacizam i teza o Slovenima kao nioj rasi.

Aleksandar Petrovi u svom izuzetnom delu"Praistorija Srba" ("Peii sinovi", 2000.), citiragermanskog autora iz 1791. godine - Johana GodfridaHerdera, koji govori o Slovenima potpuno drugaije odnjegovih kasnijih sunarodnika, sa nepristrasnimpoznavanjem slovenskog bia i oiglednim potovanjem.On kae da su Sloveni "zauzimali vie mesta na zemljinego u istoriji". Kao miroljubivi, neagresivni narodi bili surtve osvajakih ratova od strane "surovijih suseda -Nemaca, Maara, Tatara, Turaka", koji su uspevali da ihpotisnu i "umanje njihov etniki i istorijski znaaj". Bili su"dareljivi, gostoljubivi do raspikunosti, voleli su mir islobodu u svojoj zemlji"... Sagradili su mnoge pomorske itrgovake gradove, meu njima Vinetu na Baltiku, koja jebila "slovenski Amsterdam", Kijev, Novgorod. U Nemakojsu se bavili rudarstvom, metalurgijom, proizvodnjomtekstila, trgovinom. "0 Slovene su se jako ogreile mnogenacije, a najvie narodi nemakog stabla" Osvajaki ratovipod Karlom Velikim imali su "kao povod korist, a hri-ansku veru za izgovor". To to su poeli Franci dovrilisu Sasi... u njihovim zemljama "Sloveni su istrebljeni ilipretvoreni u robove"... njihovu trgovinu na Baltiku i gradVinetu "unitili su Skandinavski Germani. Njihovi ostaci uNemakoj nalik su na ono to su panci uradili Peruan-cima" (odnosno svim domorocima - Indijancima Amerike).Jedan Nemac krajem 18. veka ve govori o Slovenimakao Indijancima Evrope! On kae da je nesrea miro-ljubivih Slovena, koji su stanovali u "najlepim krajevimaEvrope" to su "za susede dobili Nemce". (U Meksiku je

38

popularna slina izreka - "Isuvie smo daleko od boga, asuvie blizu Sjedinjenim Dravama'). Herder upuujeohrabrenje i nadu Slovenima koji su tada uglavnom uaustrougarskom i turskom ropstvu: "Vi ete, nekadavredni i sreni narodi, najzad probueni iz svog dugog,tromog sna, osloboeni ropskih lanaca smeti da koristitesvoje lepe krajeve od Jadranskog mora do Karpata, odDona do Moldave kao vlastitu svojinu i slaviti svoje staresvetkovine mirne marljivosti i trgovine". Naalost, on nijemogao ni da sanja ta e u sledeih 200 godina, njegovanacija u pangermanskom zanosu, uraditi Slovenima."Evrocentristika Evropa se uplaila buenja slovenskecivilizacije i svim silama je zapela da je odbaci kaonestvarnu", kae prof Pei. Sloveni su, tako, izbaeni izevropske istorije kao varvari i evropski doljaci u 6. vekun.e.

Nije pomogla borba afarika, Surovjeckog,genijalnog Lomonosova i mnogih drugih slovenskihnaunika za istinu o Slovenima. "Dobri" slovenski acibeke i berlinske kole podaniki su prihvatili nove teze iugradili ih u nacionalnu istoriografiju. Sloveni su i fizikinestajali, germanizovani u Nemakoj i Zapadnoj Evropi(Luiki Srbi, Prusi, Baltiki Veneti i dr.). Ostali su bili podaustrougarskom i turskom vlau u vreme formiranjaevropskih nacionalnih drava.

Sloveni- Indijanci, sline sudbine

Sloveni su trajno obeleeni jo u antiko vremekao anonimni varvari, robovi. Slino je bilo sa pojmomIndijanac koji je nastao iz zablude Kolumba da je stigao uIndiju "sa obratne strane". Pojam se zadrao gurajui uanonimnost imena starosedelakih naroda Amerike.

39

Zajedniko i jednom i drugom pojmu jeste da ni slovenskini ameriki narodi nisu sebe tako nazivali, ime su imnametnuli njihovi okupatori, a zbirnim nazivom osvajaabrisan je njihov nacionalni, kulturni, verski identitet, i onisu postajali anonimni robovi. Jedno od objanjenja po-rekla imena Sloven i jeste sinonim za roba u rimskovreme, kada su pokoreni Sloveni uistinu bili najvei izvorrobovske snage za imperiju. Tako se ime Slovena premalatinskom zadralo i u ostalim zapadnim jezicima, na pr.na engleskom slave-Slave, panskom eselavo-Eslavo itd.

Bitan preduslov svakog pokuaja traganja zaistinom o poreklu Slovena, rekonstrukcijom istorijskeistine jeste uklanjanje, zanemarivanje osnovne prepreke"smiljene politike podvale" o Slovenima, vladajuegermansko-nordijske, zapadne istoriografske teze. Svojimdo danas neprevazienim, pionirskim poduhvatom, afa-rik je razobliio lane teze o Slovenima u i danas aktu-elnim, kapitalnim delima: "Poreklo Slovena" i "Slovenskedrevnosti".

Problem izvora oteava preispitivanje zvanineistine o Slovenima u Drevnoj Evropi kao i Indijanaca uDrevnoj Americi. Mada su starosedeoci Amerike i Evropeimali svoju sopstvenu istoriju i pismenost dokazi o tome,njihove knjige i biblioteke su unitavane, tragovi brisani, aoni proglaavani za neistoirijske narode i varvare. Istinu onjima pisali su okupatori, ugradivi je kasnije u sveudbenike i enciklopedije sveta. U tom pogledu slina jepouzdanost primitivnih, inkvizitorskih panskih hroniara okonkvisti i divljim Indijancima u Americi i rimskih hroniarai istoriara antike Tacita, Strabona, Plinija, ukljuujui i"oca istorije" Herodota o varvarima Evrope.

Problem izvora i argumenata za slovenskupredantiku istoriju i pismenost i pored arheolokihotkria, egzistira i dalje zbog odnosa istorijske naukeprema tim nalazima. Polazi se od premise da se u datoj

40

oblasti Sloveni nisu nalazili ili da u datoj istorijskoj eposioni nisu imali pismenost, pa se nalazi preutkuju, pripisujudrugim istorijskim narodima, datiraju u kasniju epohu ilijednostavno proglaavaju falsifikatima. Takvu je sudbinudoivela i Veles knjiga kapitalno delo slovenske istorije icivilizacije, o kojoj zvanina istoriografija i dalje uti. Dra-gocenost ovog dela sadrana je u pogledu na svetautentine slovenske civilizacije, pregledu njene istorije utrajanju od najmanje dve hiljade godina pre hrianstva,potvrujui tako slovensku pismenost koja je za zvaninunauku primljena tek sa hrianstvom i irilom. U duhunaih poreenja Veles knjiga ima slian znaaj zaSlovene kao otkrie i prevod svete knjige ilam Balam i trikodeksa (pariki, dresdenski i madridski) za Maje.

Pre te, ne tako davne, "podvale" o Slovenima u19. veku bilo je poznato da drevno domorodako sta-novnitvo Evrope pre rimske okupacije nije govorilo nigrki, ni latinski, jo manje galski ili germanski, anglo-saksonski. Stoga je deifrovanje kojem su etnikomstablu pripadale novootkrivene, "nestale" predantikecivilizacije, preko ovih jezika bilo nemogue. Poto jeslovenska istoriografija podaniki prihvatila "istinu" osvojoj prolosti, nikom drugom nije bilo u interesu da trai"slovensku vezu" kod predantikih kultura Evrope. Time jeizgledalo da je svaka dalja pria o Slovenima u istorijiEvrope zavrena.

Meutim, posle arheolokih otkria u 19. i 20. vekuzvanina istina se sve vie dovodila u sumnju. Lingvistisu, posebno primenom "slovenskog kljua" za dei-frovanje nekih predantikih napisa, otvorili novi pututvrivanja etnoistorijskog karaktera misterioznih, "nesta-lih", evromediteranskih kultura i naroda. Danas mnogiistraivai tragaju za odgovorima na pitanja:

- koji narodi su bili tvorci udesnih dela koja jeotkrivala i otkriva arheologija od Urala do Atlantika, na

41

Balkanu i Podunavlju, od Baltika do Krita? Ko su tvorcinedavno otkrivenog krunog grada Arkaim na Uralu, ucentru jedne od najstarijih evroazijskih civilizacija, koji jeprototip mnogih kasnijih gradova observatohja iromEvrope sve do (barem dve hiljade godina mlaeg ali vrlouvenog) Stounhenda? Ko su tvorci najstarijeg naseljaEvrope u Lepenskom Viru, "neolitske revolucije", naj-starije metalurgije, zemljoradnje, najstarijeg pisma Evrope- vinanskog, nastalog na podruju dananjeg Beograda,u Srednjem Podunavlju, epicentru najstarije evropskecivilizacije?

Meutim, i pored obilja podataka, istina o DrevnojEvropi se teko probija, kao to je bilo i u sluaju DrevneAmerike.

Put ka istini o Americi vodio je najpre od onihnajmlaih kultura i naroda koji su imali nesreu da dou uneposredan susret sa evropskim osvajaima - Asteci,Maje, Keue, Ajmare i dr, ija je kultura i naslee bilonajsurovije uniteno, i nad kojima je izvren najveigenocid u istoriji, a sami proglaeni divljacima, ak kani-balima. Njihovi gradovi, prebogate biblioteke, velian-stvena i autentina umetnika dela unitena su. Nijedanod "ivih" gradova tih "najmlaih" naroda nije preiveo. Odnajveeg grada svog vremena na planeti Tenotitlana,prestonice Asteka, nije ostao "ni kamen na kamenu".Meutim, ostali su "mrtvi", velelepni ve naputenigradovi, koje konkistadori nisu nikada ni upoznali jer su ihsmatrali bezopasnim, mrtvim ostacima nestalih naroda. Unjima su sauvani uklesani ostaci alfabeta, u Kopanu uHondurasu itave knjige Maja pisma. Bila su to delakultura koje su se u tzv. Novom svetu razvijale umiroljubivoj evoluciji, dostizale svoj zenit i smenjivale sebez ratova i meusobnih razaranja, toliko karakteristinihza civilizacije Starog sveta, koje su ih unitile. Arheologijaje, posle dekolonizacije, obilato otkrivala po dunglama

42

Centralne Amerike ili bespuima Anda prava uda DrevneAmerike - stotine, ak hiljade piramida Tiauakana, MonteAlbana, Teotiuakana, Palenkea, Umala, Tule, ien Ice,Kopana, Tikala itd. ili neponovljiva graditeljska dela and-skih civilizacija sa Tiauanakom, avinom de Uantarom,Saksauamanom, velelepnim Macu Pikuom itd. Porednesrenih Maja, Inka, Asteka, koji su bili neposredne rtvekonkiste, izronile su iz dubine milenijuma mnogo starijekulture Olmeka, Tiauakanaca, avina i drugih.

Kada je poljski naunik Poznanski, poetkomprolog veka, posle tridesetogodinjeg istraivanja kultu-re Tiauanaka u bolivijskim Andima, izneo hipoteze ostarosti ove civilizacije od 16 hiljada godina, bio je pro-glaen za fantastu i odbaen. Danas neki amerikiistraivai potvruju teze Poznaskog, ali ih pripisuju svomsenzacionalnom otkriu. Ova kultura i neke druge kaoOlmeka, ak se dovode u vezu sa potomcima prepo-topske, mitoloke Atlantide koja je, po tezama atlantologa,doivela svoj procvat i propast upravo u tom delu sveta.udesna otkria koja su poela da izranjaju iz kolo-nijalnog mraka, najpre su u duhu evrocentrizma bila pripi-sivana Rimljanima, Grcima, zatim Fenianima ili izgu-bljenim jevrejskim plemenima. Na kraju, nekim "nestalim"narodima ili vanzemaljcima, sve kako bi se sakrila istinadobro poznata onima koji su iste civilizacije unitili. Na"svemirskom rasizmu", mistifikovanom tumaenju osnov-nih injenica o delima "nestalih" ili vanzemaljaca koje suradoznalcima bile nepoznate, Deniken zarauje bogatstvoi postaje popularan i itan u elom svetu. Mistifikacijom seprikriva prava istina o zloinu nad istinskim tvorcima ovihcivilizacija, iji su preiveli potomci danas dovedeni dostvarnog varvarstva i bede. Jer, kako prihvatiti jedno-stavnu istinu da su ta velianstvena ostvarenja DrevneAmerike ostvarili preci dananjih bednih "Indijanaca"? Bilobi to priznanje zloina nad njima.

43

Slino je bilo u Evropi. Najvie podataka o"varvarskim" savremenicima Grke i Rima sauvano jepod raznim nazivima kao: Etrurci, Veneti, Iliri, Sarmati,Traani, Kimeri, Skiti, Kelti, Makedonci, itd. Arheologijanam tek otkriva i druge "nestale", mnogo starije kulture zakoje ni Grci ni Rimljani nisu znali, poput Minojske,Tripoljske, Hetitske, Trojanske itd. Meutim, ostalo jeotvoreno pitanje kog su oni etnikog porekla, poto seznalo da ne pripadaju Grcima ili Rimljanima.

Arheoloka otkria mogu biti najznaanijidoprinos formiranju istinske slike o skrivenoj prolostiDrevne Evrope i Amerike, obzirom da su pismene tragovenjihovi okupatori nemilosrdno unitili. Meutim, ni arheo-logija nije od pomoi ukoliko se njena otkria ne uvrste uistinski etno-istorijski kontekst, ukoliko se ne potvrdemultidsiciplinarnim istraivanjima, pre svega pismenimdokazima. Gradovi Drevne Amerike bili su "nemo ka-menje" pre nego to su pisani spomenici "progovorili", anjihov jezik i verovanja posvedoila usmena tradicijanaroda, pamenje, ali iznad svega pismo kao vrhunskoobeleje autentinosti svake civilizacije. Kada je Majapismo delimino deifrovano, bilo je poznato da su tvorciMaja kulture preci istog naroda kome su pripadali ipreiveli potomci.

Slino se dogodilo i sa istinom o evropskimdomorocima. Arheoloki nalazi su najpre svedoili o"nestalim", misterioznim narodima dok nisu stigli rezultatidrugih istraivanja, pre svega njihovih pisama i jezika.Pokazalo se da je na podruju Balkana i SrednjegPodunavlja bio centar najstarije evropske "neolitskerevolucije" u kome su se u periodu od vie milenijuma,neprekidno razvijale bogate kulture. Praslovenskimistraivanjima uspostavlja se etnokulturna veza ikontinuitet izmeu mlaih i starijih kultura od neolita do

44

rimske okupacije Balkana, pri emu su Sloveninezaobilazni.

Tragove drevnih predantikih kultura Evropenajlake je bilo otkriti preko "varvarskih" naroda Evrope,antikih savremenika, koji su potpali pod rimsku vlast ipostali njihovi robovi ili su, pak, Rimljani sa njima bili udodiru i ratovima. Sada je poznato koji se narodi kriju izaanonimnih varvara pod raznim nazivima poput: Veneti,Iliri, Kelti, Sarmati, Traani, Daani, Dardanci, Raani,Makedonci i dr. Ali, svojevremeno, u antikim vremenima,pitanje ko su bili svi ti narodi, kom etnikom stablu supripadali, nije se ni pokretalo. Pripadali su jednostavnovarvarskom svetu. I pored toga, njihovo naslee jeugraeno u grko-rimsku antiku i nekritiki uneto u zajed-niki fond zapadne civilizacije. Isti postupak je primenjennaknadno i u vezi naslea evromediteranskih kultura kojenisu bile poznate ni Grcima ni Rimljanima, ve su otkri-vane zahvaljujui arheolokim otkriima (na primerminojska, hetitska i dr. Tako se sada moe rei da suSloveni zauzimali najznaajnije mesto meu pred-antikim "varvarima" Evrope, da je domorodakonaslee Evrope praslovensko, da je prisvojeno odstrane njihovih pokoritelja i ugraeno u temelje zapadno-evropske civilizacije.

U tu svrhu vratimo se na vezu izmeu trojanskemisterije i porekla Slovena.

45

TROJANSKO-SLOVENSKA MISTERIJAlimanova Troja u Maloj Aziji - Salinasova teza o Troji

na Balkanu

Istorijska je injenica da su Ilijada i Odisejaprevedene sa Grcima nepoznatog jezika za vremePizistrata u 7. veku s.e. Bilo je to bar 500 godina posledatuma koji su sami Grci odredili za datum trojanskogboja (1183. g. s.e.). Elijan, grki uitelj govornitva u Rimu(3. vek n.e.) saoptava, skoro hiljadu i po godina poslepada Troje, da je ovaj jezik pripadao ilirskim Brigima,srodnicima Dardanaca iz porodice drevnih Pelazga. Vesmo rekli da se na mestu gde je kasnije sagraena grkaAtina, pre dorskih invazija, nalazio pelaki grad Pelazgon.Od Pizistrata do dananje zvanine verzije, koja jeuraena u Aleksandriji u 3. veku s.e, bilo je vie uglavnomgrkih dorada Ilijade. Aristotel je raspolagao drugaijomverzijom od nama poznate. Platon u svojoj "Republici"moli oprotaj od Homera to su brisana neka mesta "kojavreaju moralna oseanja Grka", ime se podrazumevada ni za njega Homer nije bio Grk. Sve pouzdaneistorijske injenice o Troji dalje su zamagljivane helen-skom mitologijom do dananjih dana, a drevno "homerskopitanje", kako smo ve pomenuli, bilo je "reeno"helenizacijom trojanske civilizacije, da bi rimskom okupa-cijom njeno naslee ugraeno u temelje zapadnecivilizacije.

Bogati nemaki trgovac i arheolog amater Hajnrihliman (1822-1890) je 1873. konano "otkrio" i mesto

46

trojanske tragedije - grad Troju - Ilios u Maloj Aziji na brduHisarlik, priblino gde joj je bilo odreeno mesto jo uantiko doba. Zato je mesto Troje bilo odreeno u MalojAziji objanjava nam Salinas. Koliko je to otkrie bilonauno zasnovano pokazao je sam liman u odgovorimana sumnjiava pitanja naunika - "tanoje, roen sam dableliram".

limanov "blef" - Troja u Maloj Aziji, bez kritikenaune verifikacije uao je u sve udbenike i enci-klopedije sveta kao konana, istorijska istina o Troji.Nauka je samo, na osnovu kasnijih arheolokih otkria,promenila limanov sloj na brdu Hisarlik, za koji jeutvreno da je stariji od vremena legendarne Troje prekohiljadu godina (2400 g. s.e.), za onaj koji je bio bliivremenu po kome je jo u antiko doba "utvren" datumtrojanskog boja (1183 g. s.e.). Nije bio problem otkrititragove drevnih kultura u Maloj Aziji, isto kao i naBalkanu. Mala Azija u kojoj je u toku III i II milenijuma s.e.cvetala hetitska civilizacija i mlaa lidijska, karijska i drugekrezovski bogate civilizacije prepuna je arheolokihlokaliteta. Njihovo bogatstvo i veza sa bliskoistonimkulturama jo u antiko doba privukle su stanovnitvogrkih trgovakih gradova da na maloazijskim obalamanastanjuju svoje pomorsko-trgovake kolonije.

Postoje, takoe, sumnje u autentinost nakita koji jeliman otkrio na maloazijskom lokalitetu Troje. Proglasioga je Prijamovim blagom, zlatnu masku Agamemnovom,enski nakit i ogrlice Jeleninim itd. Bio je to simbolianpoklon njegovoj mladoj supruzi Grkinji. Sumnje poivajuna tome to je, uoi objavljivanja da je otkrio Prijamovoblago, liman otpustio sve radnike sa nalazita, a nakit suotkrili samo on i njegova supruga. Ima arheolokih indicijaza sumnju da je blago moda otkriveno na nekom drugomlokalitetu. Na primer, nekoliko decenija posle limanovemaske Agamemnona, otkrivena je u Makedoniji maska iz

47

Trebenita, vrlo slina Agamemnovoj. Nedavno je uMakedoniji otkrivena jo jedna zlatna maska na nekropoliSamuilovog grada u Ohridu, koja je identina onoj izTrebenita, takoe iz ohridske oblasti. "Prijamovo blago" iposle limana pratile su misterije i polemike. liman ga jepoklonio berlinskom muzeju, a posle II svetskog rata"nestalo" je i pojavilo se u Rusiji, odakle je nedavnovraeno Nemakoj i postavio se kao meunarodniproblem kome zapravo pripada (Turskoj, Grkoj iliNemakoj, jer Makedonci su odavno izbaeni iz igre). Ipored svega nejasnog, limanu je pripala svetska slava, aza nauku je homersko pitanje bilo definitivno reeno. Onikoji se usude da to dovedu u sumnju proglaavaju seneznalicama.

Teza Roberta Salinasa Prajsa da je trojanskacivilizacija cvetala na slovensko-ilirskom Balkanu, uvreme kada Grci jo nisu postojali kao narod, predstavljaogroman podsticaj praslovenskim istraivanjima Balkana ievromediteranskih prostora. Mesto trojanskog "kosovskogboja" sveti trojanski grad Ilios (krije drevno slovenskoboanstvo Peruna, Gromovnika, odnosno Iliju) nalazi sena teritoriji ilirsko-slovenskih Dalmata. Salinas kae da su:"Homeridi ("deca Homera"), rapsodi, guslari, pevali odalmatinskoj Troji i o "ilirskom narodu kao glavnomjunaku trojanske tragedije". Ta tradicija je ostala iva dodanas na jugoslovenskim prostorima. Na primer, nainstvaranja srpskih narodnih pesama koje je Vuk sabirao ucikluse (ciklus o kosovskom boju) upuuje na moguesklapanje trojanskih ciklusa u velike spevove, kao to suIlijada i Odiseja. Pitanje ko je autor tih velianstvenih dela- jedan ovek, Homer, ili brojni, anonimni autori - narod,nije od vanosti, ve odgovor ko su zapravo bili Trojanci igde je nastala civilizacija koja je stvorila takva dela?

Nemca limana, meutim, nisu muila pitanja - dali su Trojanci "nestali narod", ili su to drevni Pelazgi, Iliri,

48

Sloveni, za njega su svi bili Grci, ukljuujui i Homera, uskladu sa tada upravo^ obnarodovanom germanskomidejom da o Slovenima ria Balkanu, ili u Maloj Aziji tadanije moglo biti govora.

Salinasova teza je komplementarna sa tezama prof.Peia i mnogih slovenskih autohtonista da su Slovenistarosedeoci Evrope, Balkana i Mediterana. Trojanskacivilizacija koja je cvetala na Balkanu i Podunavlju,bila je pelazgijska, ilirska, protoslovenska.

Neki ruski autori, ne znajui za Salinasove teze,izraavaju sumnju u helenistiku verziju homerskog mita.J.A.ilov kae: "Ve dve hiljade godina Evropejci smatrajuda njihova istorija poinje sa Grkom, preciznije opsadomi zauzeem Troje u Maloj Aziji. Meutim, sami pobednicisu zaboravili "Istoriju" svog Herodota, da njihova civili-zacija poinje na ruevinama neke Pelazgije, koju jeosnovao mitoloki Hiperborejac - Pelazg. Grka je trailaporeklo svojih bogova najpre u Egiptu, zatim u Pelazgiji,Hiperboreji, tvrdei na kraju da ih je izmislio Pelazgo-Trojanac Homer, koga su proglasili Grkom. Poto "otacistorije" nije naao Slovene ni na Balkanu, ni uPricrnomorju - "nije ih ni bilo", ironie ilov. Prof Peicitira Gregorija Dankovskog (1829) da je homerski,trojanski jezik, supstrat praslovenskih jezika - jezikPelazga. Pismo, jezik, obiaji, religija, drutveno ureenjeTrojanaca, uoili su ve prvi grki prevodioci Ilijade,odnose se na ljude "drugaije od naih", na vreme vrlodaleke, najdublje prolosti.

U Evropi, na Balkanu i Mediteranu u viemi-lenijumskom kontinuitetu i mirnoj evoluciji smenjivale suse razne kulture u svim periodima predantike praistorije -od neolita, bronzanog, gvozdenog doba, do rimske oku-pacije. Taj kontinuitet od Lepenskog Vira, Stareva, Vincedo ilirsko-slovenskih kultura pre rimske okupacije,direktnih predaka svih dananjih junoslovenskih naroda,

49

arheologija stalno dokumentuje i pored toga to je vrlomali procenat lokaliteta otkriven i obraen. Ovaj konti-nuitet trajao je preko 5 hiljada godina pre Grke iRima. Grci su svojom maloazijskom Trojom smiljenouspeli da spree povezivanje trojanskog sa bogatimbalkansko-podunavskim nasleem.

Po novijim praslovenskim istraivanjima pojavljujese jo jedna znatno starija trojansko-praslovenska veza -hiperborejska prepotopska arijevska prolost. Iz zajed-nikog arijevskog etnikog stabla izdvojila su se triogranka: induski, iranski i indoevropski. Osnovno, naj-starije jezgro indoevropskih Arijevaca su Sloveni. Topotvruje slovenska mitologija, tradicija, arheolokaotkria kao i novootkriveno kapitalno delo praslovenskepismenosti Veles knjiga. Hiperboreja je arijevska pra-domovina, trojanske staze su arijevske. Saznanja oTroji na Balkanu bila su iva sve do limanove teze. Naosnovu ovih saznanja dubrovako-dalmatinski pesnik IvanGunduli u svom "Osmanu" kae:

"Pri moru, ukraj srpskih strana, u prinah pusta ala,lei Troja ukopana od grkoga ognja pala."

Ponovimo jo jednom da je vladajui akademskistav o Troji u Maloj Aziji zaodenut u mitoloki veo i da nepoiva na etnoistorijskim injenicama, dok se s drugestrane u evromediteranskoj oblasti, u predantiko istorijskidefinisano vreme i na arheoloki potvrenoj teritoriji,razvio niz kultura. Neke od njih, kao na primer minojskacivilizacija na Kritu, vrlo su prisutne u mitovima u Ilijadi iOdiseji, mada su se nesumnjivo istorijski ugasile (u 14.veku s.e.) pre navodnog datuma Trojanskog boja (1183.s.e.) Veina balkansko-podunavskih kultura su, takoe,mitoloki vrlo prisutne u Ilijadi i Odiseji, ali se ne mogupovezati sa Trojom u Maloj Aziji. S druge strane, u MalojAziji u istorijsko vreme (od 2300-700. g. s.e.) cvetala je

50

vrlo znaajna hetitska civilizacija to, takoe, dovodi upitanje Troju u Maloj Aziji.

Zvanina istorija kae da se Sloveni pojavljuju naBalkanu tek u 7. veku n.e. Meutim, kod svih predantikihevromediteranskih kultura prisutni su slovenski tragovi kojise ne mogu objasniti zvaninom vladajuom tezom daSlovena nema na Balkanu pre 6. veka n.e, u vremepropasti zapadnorimske imperije Meutim, mnogobrojniizvori upravo potvruju da su pojam Ilira i Slovena bilisinonimi jo tada, da je tako ostalo i kroz ceo Srednji vekdo germanske teorije u 19. veku. Pojam Ilirije kaosinonima sa June Slovene potovali su i austrougarskiokupatori i Napoleon u svojoj administrativnoj upravi. Uaustrougarskom parlamentu je postojala slovenska, zatimilirska deputacija za June Slovene. Za italijanske huma-niste kuatroenta Ilirija je bila Skjavonija, itd. Ilirskepredantike kulture se mogu objasniti jedino kao direktnipreci dananjih junoslovenskih naroda.

Namee se zakljuak da Salinasove trojansko-ilirske veze, odnosno slovenske povezanosti, "Ho-mersko pitanje", misterija Troje i trojanske civilizacije,sadre "slovensko pitanje" - tajnu porekla Slovena islovenske civilizacije.

51

PITANJE POREKLA KOD NEKIHPREDANTIKIH EVROMEDITERANSKIH

KULTURA

Zahvaljujui pre svega arheologiji, svet je upoznaonekoliko naprednih civilizacija "nestalih" za vreme rimskeokupacije (ili Grka i Rim nisu ni znali za njihovo po-stojanje jer su se zaista ugasile pre istorijskih saznanja onjima). Ostalo je nejasno u kakvoj vezi one mogu biti satrojanskom civilizacijom koja, takoe pripada tom vreme-nu i prostoru.

Osvmuemo se ukratko na slovenske tragove kodnekih predantikih evromeditenanskih kultura - Minojci,Hetiti, Mikenci, Etrurci, Kelti. Najvie emo se poza-baviti Ilirsko-slovenskim kulturama, posebno najpozna-tijom od svih, predantikom Makedonskom dravom isvetskom imperijom.

Minojska civilizacija

Pre stotinak godina arheologija je na Kritu otkrilajednu od najblistavijih i najdugotrajnijih civilizacija Starogsveta Minojsku (od 3400-1400. g. s.e.). Pre tog otkriaznalo se iz egipatskih izvora, za misterioznu evropskukulturu za ije postojanje Grci nisu znali. Na primer, uEgiptu je bilo otkriveno oko 800 minojskih vaza. Otkrivaove autentine civilizacije, kraljevske palate u Knososu,bio je A. Evans (kao i freske Beli aneo u Mileevu). Ova

52

civilizacija je dobila naziv minojska po mitolokoj linostiMinoju, sinu boga Zevsa, koji je u helenistikom maniruproglaen za istorijsku linost - kralja Krita. Ni grki, nirimski autori nisu znali za njeno postojanje, jer je nastalanekoliko milenijuma pre Grke i Rima, a ugasila se skorohiljadu godina pre Perikla u Atini. I pored toga, ubrzoposle Evansovih otkria krajem 19. veka, bila je uvrtenau naslee Helade.

Minojska civlizacija je stvorila tri vrste pisma koja ipored autentinosti ove kulture, upuuju na neke jostarije izvore. Deifrovano je samo najmlae, minojskopismo ("linearno B"). Novija istraivanja su pokazala daje ovo pismo najblie mikensko-makedonskom pismu,otkrivenom na lokalitetu Cerje kod Skoplja u Makedoniji islino mnogo starijem vinanskom. Prema profesoruPeiu, to govori o srodnosti minojske civilizacije sapelazgijskim, protoslovenskim kulturama Balkana.

I jezik Minojaca pripada evroarijevskom, pelaz-gijskom, protoslovenskom etnikom stablu. Arheoloko-istorijske informacije upuuju na vezu minojske sa mito-lokom trojanskom, odnosno sa njenom balkansko-podunavskom kolevkom. Gaenje minojske civilizacijepovezuje se mitoloki sa istorijski jo neo-bjanjenimvremenima nestanka trojanske civilizacije, pojavommikenske na Balkanu i burnom selidbom "naroda samora", koja je zahvatila iroke oblasti Balkana iMediterana u 13-12. veku s.e.

Mikenska civilizacija

Najvaniji centar Mikenske kulture (18-12. v. s.e.),Mikenu u Argolidi, otkrio je, takoe, liman. Kao i Troja iMikena je uvrtena u helensko naslee, ali je etnoistorijski

53

obavijena helenskom mitolokom maglom. Tako jeMikenu osnovao legendarni Persej, a proslavio ne manjemitoloki Agamemnon. Sruena je u 12. veku s.e. uvreme propasti trojanske civilizacije. Ostaje nejasno ko suistinski tvorci mikenske kulture, jer kao ni Trojanci oni nisubili Grci, mada su pripisani mitolokom, "herojskom dobu"Grke. Jer, u istorijsko vreme na istom podruju Balkanave je postojala makedonska drava, a za Makedoncesami Grci kau da nisu Grci nego njeni najvei, "var-varski" neprijatelji. Nije mogue istorijski "preskoiti"Makedonce i uspostavi vezu Grke sa Mikenom, u vremekada jo nisu postojali grki gradovi polisi, jo manjepojam grke drave.

Navodna maska Agamemnona iz limanove Trojeistovetna je sa pogrebnim maskama iz Trebenita uOhridu, nedavno otkrivenim maskama u Samuilovomgradu, iz "Atrijeve riznice" pronaenim u Mikeni naPeloponezu, meu nalazima u grobnici makedonskihvladara u Vergini. Za razliku od mitskog Agamemnona izlimanove Troje, za ove nalaze je mogue tano utvrditikada su istorijski nastali i kojim vladarima i linostima supripadali. Kad bi se na nepristrasan nauni nain veri-fikovalo otkuda te slinosti, verovatno bi to bio velikidoprinos razjanjenju trojanske i slovenske misterije.

Hetiti

Otkrie hetitske arhive u Hatui (Bugazkej udananjoj Turskoj) iz 2400-2200. g. s.e. sa 10.000glinenih tablica, bilo je svetska senzacija 1906. g. Pismoje deifrovao pomou "slovenskog kljua" eki lingvistaBedih Hrozni, poto su kao i na primeru Etruraca, propalisvi pokuaji deifrovanja uz pomo drugih jezika. To je

54

dalo dragocene podatke o ovoj autentinoj, dugotrajnoj,prosperitetnoj civilizaciji, ije je mesto nedovoljno priznatou optoj kulturnoj batini oveanstva. Njeno otkrie jeposebno znaajno za dalja praslovenska istraivanja jergovori o tipino arijevsko-slovenskoj etnokulturnoj tole-ranciji, otvorenosti hetitskog drutva, vrlo razliitoj odrobovlasnikih despotija. U imperiji Aleksandra Make-donskog ostvareno je kasnije na irim evroazijskimprostorima to uzajamano kreativno proimanje kultura,umesto nasilnog nametanja samo jedne vladajue iunitenja prethodnih.

U hetitskoj arhivi pronaeni su tekstovi na osamrazliitih jezika, meu kojima se hetitski zove jednostavno"naili", odnosno "naki". To deluje slavofonino poputmnotva zavretaka na - a, i, o, sloenih deklinacija,tipino slovenskih gramatikih formi i brojnih reci slinihslovenskim jezicima. Zamenice su sline slovenskimjezicima - "me" - mi, "ume" - ti, "mi" - moj, "ti" - tvojitd. Koreni mnogih hetitskih reci su, takoe, slinislovenskim. Tako hetitsku re "svit-svet" ne treba pre-voditi, "vada" je voda (bliska ruskom izgovoru), a vodeni"vedena" itd. Zabeleeno je da je Aleksandar Make-donski naiao na hetitskoj teritoriji na toliko poznatih reci"kao daje doao kui".

Hetitsku tradiciju u Maloj Aziji nastavio je narodMuki (to zvui slavofonino). Ostaci te "muke kulture"otkriveni su na brdu Bor nedaleko od Hatue.

Utvrena je takoe i velika srodnost izmeu Hetitai Etruraca. Hetitska re "ras" - ris, odnosno "kap ras" -sveti ris je vrlo znaajna. Koren je isti kao i za etrurski"kapen" - svetenik ili slovenski "kapie" - svetilite. ImeEtruraca Rasi, Raseni, Raani je istog porekla.

Velika slinost hetitskog i etrurskog jezika govori onjihovom zajednikom etnikom arijevsko-praslovenskom

55

stablu. A Sloveni su, z