Brochure_srb

Strateška Ekološka i Socijalna Procena

KOSOVO C


| 2

Uvodoživljavanje Energetskog sektora na Kosovu

Energetika i rudarstvo su bila glavna uporišta Ko-sovske privrede više od 40 godina, omogućavajući direktno i indirektno zapošljavanje, izvoz zarade i podrška razvoju privatnih industrija. Međutim, sek-tor energetike se transformisao iz doprinosioca za ekonomski razvitak u ispražnjavanje javnih resursa zbog zastarelih i zagađenih termoelektrana, neefikas-nog održavanja, nedovoljnog fakturisanja i sakupljanja i povećane potražnje za energijom, koja je nadmašila nabavku. Kao rezultat toga je neredovno snabdevanje el.energijom zbog rotacionih redukcija i povećane krađe električne energije.

Situacija ne utiče negativno samo na svakodnevni život Kosovara sada, nego ometa i ekonomski razvoj neophodan da bi se obezbedio budući razvoj zemlje. Siromaštvo i nezaposlenost su kritični izazovi koje Kosovo još uvek treba da prevaziđe. Budući da se pomoć stranih

granova rapidno smanjuje, vlada je uočila da je neo-phodno hitno oživljavanje ekonomije, i da su energetika i rudarstvo područja razvoja sa najvećim potencijalom koja mogu doprineti ovom cilju u relativno kratkom vremen-skom periodu.

Razvoj Kosovskog sektora energetike je započeo najpre između 1962 i 1984 i obuhvatio je razvoj rudnika Bardh i Miraš, sa ukupno rezervi uglja od 300 miliona tona, i izgradnju termoelektrana Kosovo A i Kosovo B, sa uku-pno instalirajućeg kapaciteta od 1,478 MW.

Namenske rezerve uglja rudnika Bardh i Miraš su poznate kao nadovoljne za snabdevanje obe elektrane sve do kraja njihovog roka funkcionisanja; stoga, planiran je novi rudnik kako bi omogućio snabdevanje za Kosovo B i moguće proširenje svojih proizvodnih kapaciteta, u drugoj fazi (dve dodatne jedinice od 340MW po svakoj).


3 |

Tokom 1990-ih godina, zbog političke i ekonomske situacije, energetski sektor je stagnirao; nije bilo proširenja rudnika i druga faza Kosova B nije izgrađena.

od 1999. god. više od 50 tehničkih studija, dokumenata i izveštaja je pripremljeno od strane konsultanata koje je finansirala međunarodna donatorska zajednica, uz fokus usmeren na rudarstvo, proizvodnju i restrukturisanje sek-tora električne energije, zakonska, ekološka i socijalna pitanja u sektoru. Zaključci i preporuke tih studija su predstavljeni u Kosovskoj energetskoj strategiji (2005), pokrivajući period 2005-2015. da bi se primenile pre-poruke Strategije unutar okvira za konkurentno i slobodno tržište energijom, u skladu sa evropskim standardima i najboljom međunarodnom praksom, 2006. god. pokrenut je Projekat tehničke pomoći za centralu sa pogonom na lignit (LPTAP).

Na osnovu preporuka iz Kosovske energetske strategije i kasnijih studija, vlada je predložila i LPTAP podržala tri komponente projekta, koje će se razviti kroz strana di-rektna ulaganja:

Izgradnja nove termocentrale „Kosovo C“, sa ka-●●pacitetom koji bi omogućio zamenu starih kapac-iteta u fazama (1478 MW) i obezbedio dugoročnu snabdevenost električnom energijom, prema konkurentnim cenama, pri tom zadovoljavajući domaću potražnju

obnova određenih blokova u postojećim termocen-●●tralama dok se ne izgradi prvi blok Kosova C, kako bi se zadovoljila domaća potražnja u kratkoročnom i srednjoročnom smislu, i

otvaranje novog rudnika za snabdevanje Kosova A ●●i B u kratkoročnom i srednjoročnom smislu, kao i za snabdevanje Kosova C, u trajanju od 40 godina, ko-liko bi bio njegov radni vek.

U procesu pred-kvalifikacije su se javila četiri visoko kvalifikovana ponuđača koji su ušli u uži izbor i koji su spremni da pomognu razvoj sektora, kako bi se od njega napravilo profitabilno poslovanje od koga bi dalje i Kos-ovo imalo koristi


| 4

Izgradnja efikasnog demokratskog upravljanja, omogućavanje snabdevanja el.energije, podrška ekonomskom razvoju, smanjenje siromaštva i održavanje zdrave okoline su fundamentalni za nezavisnost Kosova i integrisanje u Evropu. Projekat Kosovo C će dati važan doprinos svim ovim područjima.

Pored osiguravanja samodovoljnosti u snabdevanju el.energijom, energetski projekat Kosovo C će omogućiti da Kosovo postane izvoznik energije, generisajući prihode koji bi se mogli koristiti od vlade Kosova za podršku pro-gramima kao što su ciljna socijalna pomoć siromašnima, podrška za obrazovanje i radnu obuku i poboljšanje zdravstvenih usluga. Poboljšavajući živote ljudi na Kosovu, takve inicijative će ojačati izgleed države za ljudski razvoj i budući mir i prosperitet.

vlada je svesna da će po svemu sudećem budućnost Koso-va zavisiti u mnogome od Evropske integracije. Kao izvoznik energije, Kosovo će povećati svoju ulogu u Jugoistočnoj

Evropi. U isto vreme, projekat će povećati kapacitete vlade Kosova u upoznavanju sa standardima Evropske Unije i životne sredine u razvoju infrastrukture, polagajući put po-tencijalnog integrisanja Kosova unutar EU.

Na polju životne sredine, čišćenje prethodnog zagađenja, zajedno sa novom, čistijom tehnologijom i bolje reg-ulisanje, obuhvaćeni u predlozima projekta Kosovo C, se očekuju da rezultuju čistijoj životnoj sredini na Kosovu. Predviđene koristi životne sredine iz projekta obuhvataju:

Sanacija zemljišta;●●

Reklamacija rudnika, deponija i jalovišta (u novom ●●rudniku, kao i prethodno zagađenim oblastima);

Niža ukupna emisija (No●● x, So2, čestice);

Unapređenje / modifikacija postojeće infrastrukture ●●(kanal Ibar-Lepenac, strujna mreža, putevi, itd.);

PREdNoSTI PRoJEKTA Nezavisnost, integrisanje i čistija okolina za Kosovo


5 |

Naselje

Izgrađeno naselje

Deponija jalovine

Deponija pepela

Šuma

Akumulacija vode

IL Kanal

Reka

Potok

Glavni put

Železnica

TE Kosovo A

TE Kosovo B

KEK postojeći kop

KEK novi kop

Novi ugleni kop

Transportne trake ugalj

Naselje

Izgrađeno naselje

Deponija jalovine

Deponija pepela

Šuma

Akumulacija vode

IL Kanal

Reka

Potok

Glavni put

Železnica

TE Kosovo A

TE Kosovo B

KEK postojeći kop

KEK novi kop

Novi ugleni kop

Transportne trake ugalj


7 |

STRATEšKA EKoLošKA I SoCIJALNA PRoCENA Upoznavanje sa najvećim mogućim standardima

Kosovo razvija načela dobrog upravljanja, transparentnosti i odanosti međunarodnim životnim i drušvenim standarima, koji će podržati njeno integrisanje u međunarodnu zajednicu. vlada Kosova, u sprovođenju LPTAP-a, se založila za izgradnju svojih kapaciteta kako bi se upoznala sa takvim standardima tokom proširenja i poboljšanja svojih aktivnosti u energetici i rudarstvu.

Njen prvi korak u tom smislu jeste Strateška Ekološka i Socijalna Procena (SESP) predloženog projekta. SESP je for-malni, sistematski i sveobuhvatni proces ocenjivanja uticaja predloženog projekta i njegovih komponenti, obuhvatajući i pisani izveštaj o nalazima te ocene, uz upotrebu zaključaka procesa odlučivanja uz odgovornost prema javnosti. Taj proc-es je u skladu sa direktivom Evropske komisije o strateškoj ekološkoj proceni planova i programa, kao i Politikom i pro-cedurama zaštite Svetske banke

SESP je pripremljen u dve faze:

Faza I - osnovna studija koja obuhvata:

Podatke o ekološkom i socio-ekonomskom uticaju;●●

detaljno anketiranje domaćinstava i uspostavljanje ●●Foruma za razvoj zajednice, kako bi se popunio ne-dostatak podataka o socio-ekonomskom uticaju;

Razvojne strategije za lokalni / regionalni sektor ●●električne energije; i

Zakonodavni i regulatorni pregled SESP-a. ●●

Faza II – Proces ocenjivanja koji obuhvata:

Poređenje potencijalnih mogućnosti razvoja;●●

Procenu ekoloških i socio-ekonomskih uticaja raz-●●vojnih mogućnosti; i

Pripremu plana za upravljanje životnom sredinom, ●●koji bi obuhvatio mere za smanjivanje uticaja i plan za praćenje stanja životne sredine.

Proces razvoja SESP je Ministarstvu Sredine i Prostornog Planiranja pružio potrebne informacije kao pomoć u pr-iremi Novog Razvojnog Plana za Novi Rudnik (NRPNR). ove informacije uključuju:

šeme razvoja sektora lignita;●●

Planiran ili predviđen regionalni razvoj i u drugim ●●sektorima, kao što je korišćenje zemljišta i in-frastrukture;

Interakcija i veza u razvoju različitih sektora;●●

Mere i uslovi za optimizaciju razvoja u sektoru i ●●smanjenje negativnih uticaja; i administrativne pro-cedure i pravila, kao i institucionalnu ulogu i odgov-ornosti pod kojima će se sprovesti NRPNR.


| 8

Ekološki i socio-ekonomski pokazatelji uključuju:

okolina: vazduh, podzemna voda, površinska voda i ●●otpadna voda, buka, otpad, prirodno okruženje; i

Socio-ekonomija: demografija, ekonomija, ●●korišćenje zemljišta, vode, infrastruktura, zdravstvo, obrazovanje, stavovi zajednice.

odeljak SESA izveštaja o ekološkoj i socijalnoj osnovi daje zaključak da je ekološko stanje u zoni interesa veoma složeno, iz više razloga:

Životna sredina je pod velikim uticajem rudarskih ●●aktivnosti u prošlosti, gde je došlo do značajnih modifikacija terena;

Kvalitet vazduha je loš, zbog postojeće emisije iz ●●termocentrala koja nije u skladu sa standardima EU, automatskog paljenja lignita i emisije prašine sa deponija pepela, koje predstavljaju glavni izvor zagađenja vazduha;

dostupnost resursa vode je naglašena zbog ●●konkurentne potražnje od strane različitih korisnika, čemu daje primer periodična nestašica pijaće vode u letnjim mesecima;

Kvalitet zemljišta i podzemne vode je pod velikim ●●uticajem pepela i drugog otpada, kao i zbog ranijih aktivnosti fabrike đubriva i postrojenja za gas-ifikaciju;

Kvalitet površinskih voda je pod velikim uticajem ●●netretiranih otpadnih voda koje se ispuštaju iz cen-trala, rudarskih aktivnosti i gradova;

Emisija buke iz rudarskih aktivnosti ometa život ljudi ●●u okolini rudnika;

odsustvo ili nedovoljne kontrole (za vazduh i vodu) ●●u okolini;

Ne postoje formalne procedure za upravljanje otpa-●●dom u industrijskim zonama.

EKoLošKA I SoCIJALNA oSNovA


9 |


| 10

KoNSULTACIJE I UKLJUčIvANJE

Proces SESP je započeo širokim procesom konsultovanja koji je identifikovao ključne aktere, informisao ih o pro-jektu i preneo njihove zabrinutosti i predloge natrag vladi.

Početno javno saslušanje, praćeno konsultacijama po se-lima, otkrilo je da su male fokus rasprave bile najefikasn-ije. ovo je dovelo do razvoja Foruma za Razvoj Zajednica. ovi Forumi bi predstavljali zabrinutosti sela i imali ulogu kontakt tačke između projekta i zajednice.

Tokom perioda Januar – Maj 2008, održano je ukupno 58 sastanaka u deset različitih naselja sa preko 920 učesnika. deset Foruma za razvoj zajednica je uspešno osnovano sa oko 248 članova. od 60 predstavnika iza-branih na transparentan način, 45% je mladih, 16.7% su žene i 1.6% su manjinske zajednice. Istovremeno, obavljeno je i detaljno Istraživanje domaćinstava u ob-lasti interesa i oko 1,580 domaćinstava je intervjuisano. Rezultati ovog istraživanja su pomogli poboljšanju socio-ekonomske praznine podataka, budući da je pos-lednji popis obavljen 1981.

U procesu konsultacije je zaključeno da su problemi i zabrinutost zajednice sledeći:

Upoznatost zajednice sa predloženim projektom je ●●generalno velika, iako stepen detaljne upoznatosti varira;

Postoji više zajedničkih problema, od kojih su ●●najčešći: zaposlenje; nepostojanje infrastrukture (putevi, vodosnabdevanje, kanalizacija); zagađenje vazduha, vode i zemljišta; neredovno snabdevanje strujom; eksproprijacija zemljišta i nadoknada za preseljavanje;

Generalno, zajednice podržavaju projekat i nadaju ●●se da će poboljšati stanje u privredi i doneti nova radna mesta.

osnovni odeljak izveštaja se, takođe, osvrće na vo-dosnabdevanje, kao ograničavajući faktor za razvoj projekta. Iako je jasno potvrđeno da ima dovoljno vode da se podrži projekat, sistem Ibar-Lepenac je tre-nutno opterećen, a tako će i ostati zbog potencijalne konkurentne potražnje koja će se pojaviti u dugoročnom smislu. To stanje zahteva hitan razvoj sveobuhvatne poli-tike, institucionalnog i planskog okvira, za upravljanje resursima vode u sistemu Ibar-Lepenac.


11 |


| 12

2033

2023

2017

2013

2017

Alternativne lokacije i faze novog kopa

Naselje

Glavni put

Železnica

Reka

Potok

Kanal IL

Izgrađeno naselje

Deponija jalovine

Deponija pepela

Šuma

TE Kosovo A

TE Kosovo B

KEK postojeći kop

KEK novi kop

Alternativne lokacije nove TE

Zona uticaja

Zona niz vetra

Receptori

Novi kop

Faze novog kopa

2033

2023

2017

2013

2017

Alternativne lokacije i faze novog kopa

Naselje

Glavni put

Železnica

Reka

Potok

Kanal IL

Izgrađeno naselje

Deponija jalovine

Deponija pepela

Šuma

TE Kosovo A

TE Kosovo B

KEK postojeći kop

KEK novi kop

Alternativne lokacije nove TE

Zona uticaja

Zona niz vetra

Receptori

Novi kop

Faze novog kopa


13 |

dok konačni kapacitet tek treba da odluči vlada Kosova, SESP izveštaj se razvija na preporukama iz ranijih studija i osvrće se na uticaj opcije maksimalnog razvoja. odeljak o alternativnim mogućnostima razvoja predviđa razvoj nove termocentrale sa pogonom na lignit, ukupnog ka-paciteta do 2000 MW i razvoj novog rudnika lignita na polju novog rudnika, oblast koja je ranije bila poznata kao „rudnik Sibovac“.

Glavne preporuke u SESP izveštaju i analize mogućnosti razvoja su sledeće:

Termocentrala bi trebalo da se gradi u fazama, gde bi ●●prva faza (1000 MW) omogućila zamenu termocen-trale Kosovo A, zadovoljavanje domaće potražnje, uz određeni izvoz, i omogućila bi veliki remont termocen-trale Kosovo B, kako bi se povećala pouzdanost i ispu-nili standardi EU o zaštiti životne sredine. druga faza (1000 MW) bi zadovoljila rast potražnje i omogućila kasnije povlačenje Kosova B.

Kosovo A je poželjna lokacija za izgradnju Kosova C, ●●iako je rezultat alternativne lokacije u blizini Kosova B sličan. Na drugoj strani, lokacija Bivoljak bi trebalo

da se isključi, prvo - jer je u pitanju zelena površina, a drugo - zato što će projekat, u svakom slučaju, obuh-vatiti jednu od ve lokacije postojećih centrala. Izbor konačne lokacije će zavisiti od političke odluke u vezi sa time koja će se postojeće termocentrala obuhvatiti u konačnom tenderu za projekat i od ishoda javnog saslušanja u okviru SESP-e;

obe vrste tehnologija (PF ili CFB) su prihvatljive ●●i mogu ispoštovati standarde EU u potpunosti. ograničavajući faktor iz perspektive stabilnosti mreže jeste maksimalni kapacitet bloka od 500 MW. Kada se radi o CFB tehnologiji, najveći ka-pacitet bloka iznosi 300 MW. Manji kapaciteti vode neznatno manjoj emisiji Co

2 zbog manje efikasnosti (39% u poređenju sa upotrebom PF sa 42%) i većim zauzimanjem prostora (više blokova). Prednost CFB tehnologije je ta što ne zahteva FGd (desumporizaciju gasa iz dimnjaka) i, samim tim, zahteva manju potrošnju vode. U pomeranju napred ka komercijalnoj transakciji, vlada će uzeti u obzir ustupak za ustupak između beneficija životne sredine većih jedinica i fleksibilnije karakre-ristike sistema manjih jedinica.

ALTERNATIvNI RAZvoJNI SCENARIJI


| 14

Zagađenje životne sredine, u suštini kao rezultat proizvodnje rudnika i energetike, već predstavlja ozbiljan problem na Kosovu, koji ranije nije imao kon-trolu životne sredine.

LPTAP će pomoći da se na Kosovu razvije plan za uprav-ljanje životnom sredinom kako bi se poboljšao kvalitet vazduha u Prištini, očistilo zagađeno zemljište i umanjili uticaji od rada rudnika i elektrana. SESP je prvi korak u ovom pravcu.

SESP identifikuje i meri dva glavna pitanja, koja imaju i koja će i dalje imati uticaj na lokalne zajednice: ekspro-prijacija zemljišta i preseljavanje, zagađenje vazduha i buka. Taj uticaj primarno dolazi iz razvoja rudnika, a ne od lokacije termocentrale.

Glavni očekivani uticaji projekta su sledeći:

visoka potrošnja vode;●●

Premeštanje ljudi / sela;●●

Modifikacija upotrebe zemljišta;●●

veća ukupna potrošnja lignita;●●

veća ukupna emisija Co●● 2 (ali niža specifična emisija Co2/MWh).

Predložene mere smanjenja uticaja mogu obuhvatiti:

Smanjivanje potrošnje vode kroz recikliranje indus-●●trijske vode;

UPRAvLJANJE UTICAJIMA ŽIvoTNE SREdINE I dRUšTvA – Prošlost, Sadašnjost i Budućnost


15 |

Javno saslušavanje Nacrt konačnog izveštaja SESP će biti predmet javnih

saslušavanja na kojima će dotaknute zajednice, civilno

društvo, Nvo i ostali akteri biti ohrabljeni da postave

pitanja i iznesu relevantne zabrinutosti u vezi za

predloženim projektom. Pronalasci sa javnih saslušanja će

se inkorporisati u Konačni izveštaj SESP-a.

Konačni izveštaj SESP će pružiti stvaraocima politika

informacije i analize kako bi im pomogli u proceni i

određivanju optimalne lokacije za izgradnju, veličinu i

broj termoelektranskih jedinica; identifikovanje alterna-

tiva za umanjenje Co2; i osigurati da i lokalna zajednica

pridobije iz predloženog projekta.

SESA izveštaji se mogu preuzeti sa:

www.lignitepower.com/sesa

Razvoj sadržajne politike i institucionalnog okvira za ●●upravljanje vodom i planiranje rečnog bazena

Ugradnja adekvatnih barijera za buku, kako bi se ●●smanjila buka;

Podržavanje ispitivanja o najboljoj metodologiji za ●●smanjenje emisije Co2;

Reklamacija starih rudnika;●●

Hitno smanjenje emisije prašine iz rudnika, termo-●●centrala i deponija pepela;

Remont Kosova A i Kosova B, kako bi se doveli u ●●skladu sa standardima EU;

Izgradnja postrojenja za tretman otpadne vode i ●●kanalizacioni sistem;

Uspostavljanje adekvatnog sistema praćenja;●●

Usvajanje okvira politike za preseljavanje;●●

Usvajanje plana prostornog razvoja.●●

Strateška Ekološka i Socijalna Procena Juni 2008. god. vlada KosovaMinistarstvo Energetike i RudarstvaProjekat Tehničke Pomoći za Centralu sa Pogonom na Lignit (LPTAP)Grant Svetske banke: IdA H 254 KoS / H 318 KoS

Savetničke usluge u polju zaštite životne sredine i društva u razvoju novog kapaciteta proizvodnje, transmisije i razvoja polja lignita u Sibovcu

Za više informacija kontaktirajte

Ured projekta LPTAPArdiana Efendija Zhuri, Menadžer za Ekološke i Socijalne Usluge E-mail: [email protected], Tel: + 381 (0)38 213 771

i

opštinski ured za informacije u vezi projekta. Zgrada opštine obilića, kancelarija br. 24Safete Grajqevci, šefica kancelarije za informisanje i odnose sa javnoščuE-mail: [email protected], Tel: + 381 (0)38 560 310 des

ign:

ww

w.r

rota

.com

ERM Italia S.p.A.Riccardo Corsi, voða ekipe projekta via San Gregorio, 38I-20124 MilanoT: +39 02674401F: +39 0267078382E-mail: [email protected] URL: www.erm.com

Ured projekta LPTAPLorik Haxhiu, Menadžer projektaUl. 24. Maj, br. 1510000 Priština, Republika KosovoT. + 381 38 213 770F. + 381 38 213 772E-mail: [email protected] URL: www.lignitepower.com/sesa

Documents

Brochure_srb