Broj 84 15. mart 2009. cena 100 dinara 1,20 evra Odbrana.pdf · Godina V Broj 84 15. mart 2009. cena 100 dinara 1,20 evra Godina konsolidacije Intervju General-potpukovnik Miloje

Go

di

na

V

Br

oj 8

41

5. m

ar

t 2

00

9.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

awww.od

bran

a.mod

.gov.rs

Godinakonsolidacije

I n t e r v j uI n t e r v j u

General-potpukovnik Miloje Mileti}na~elnik General{taba Vojske SrbijeGeneral-potpukovnik Miloje Mileti}na~elnik General{taba Vojske Srbije

2727ARSENALARSENAL

4

Potpisan Memorandum o saradwi

Srbije i [panije u oblasti odbrane

NOVA STRANICA SARADWE 6

INT ERV J U

General-potpukovnik Miloje Mileti},

na~elnik General{taba VS

GODINA KONSOLIDACIJE 8

Vojnomedicinska akademija – 165 godina tradicije

VRH EVROPSKIH STANDARDA 12

Ministar odbrane i ambasador Alìra posetili

Vojnotehni~ki institut

NASTAVAK DOBRE TRADICIJE 14

Izvoz naoruàwa

NE POSTOJI MONOPOL 15

T EMA

Brigadni general doc. dr Mladen Vuruna, na~elnik

Uprave za {kolstvo

OSVAJAWE AKADEMSKOG PROSTORA 18

Studenti Vojne akademije o aktuelnom trenutku {kolovawa

PRIZNAWE ZNAWA I ZVAWA 21

Mladi i vojni poziv

PROFESIJA JAKOG SRCA 22

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, poru~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici

Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. mart 2009.

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

22Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snim

io Jovo M

AM

UL

A

Deset godina od agresije Natoa

TRAJEMO DOK PAMTIMO 26

Per asperaKOSTIMIRAWE SLOBODE 29

ODBRANA

Obuka pripadnika 25. bataqona vojne policije

u zimskim uslovima

NAPOR SE ISPLATIO 30

Obeleèn Svetski dan civilne za{tite

SMOTRA VE[TINA 33

Program Prisma

NAJBOQI U REGIONU 34

Sa galerije

ODRAZ U OGLEDALU 39

Paralele

EVROPA I RUSIJA 41

FEQTON

Terorizam i obave{tajne slu`be (3)

OPASNO POISTOVE]IVAWE 42

SPOR T

Atleti~ar Mirko Petrovi} u sportskom vodu Vojne akademije

SRCE U KORAKU 46

26

re~ urednika

5

30

Pravi izbor

Dan Vojne akademije – 18. mart bio je povod da se ponovo

osvrnemo na vojno {kolstvo. O tome se ve} nekoliko godina

ne samo govorilo nego i mnogo radilo i uradilo. Kruna tog

posla bi}e akreditacija Vojne akademije i Vojnomedicinske

akademije i wihovih studijskih programa.

Vojna akademija je podnela zahtev za akreditaciju kao visoka

{kola akademskih studija, dok je namera VMA da verifikuje status

visoke {kole integrisanih akademskih studija medicine. Prvi

rezultati tog procesa, i nadamo se lepe vesti iz akreditacionog

tela Ministarstva prosvete, mogu se, kako je najavio brigadni

general Mladen Vuruna, na~elnik Uprave za {kolstvo u intervjuu

za Odbranu, o~ekivati ve} za nekoliko dana.

Verifikacija nastavnih programa i wihovo uskla|ivawe

sa sistemom obrazovawa u Srbiji o~ekuje i Vojnu gimnaziju, koja

je u protekle ~etiri decenije u potpunosti opravdala svoju ulogu.

Time bi se, kona~no, re{io problem pozicionirawa

sistema vojnog {kolstva u obrazovno-nau~ni ambijent Srbije,

koji bi obezbedio kvalitetan oficirski kadar, spreman i

sposoban da brine o odbrani zemqe. Kadrovska politika u

Vojsci svakako treba da bude uskla|ena prema potrebama

nacionalne bezbednosti. U svim armijama sveta ulagawe u kadar

jeste dugoro~na investicija, tako da nije svejedno o kakvom je

kvalitetu re~. Osim toga, re~ je o sasvim specifi~nom pozivu,

koji podrazumeva visok nivo obrazovnih, intelektualnih i

psihofizi~kih sposobnosti.

Kandidovani studijski programi: menaxment u odbrani,

vojnoelektronsko inèwerstvo, vojnoma{insko inèwerstvo,

vojnohemijsko inèwerstvo i vojno vazduhoplovstvo, to bi

svakako omogu}ili, a studenti koji zavr{e te studijske programe

dobijali bi diplome koje }e biti priznate i prepoznate ne samo

u na{em dru{tvu nego i u evropskom prostoru visokog

obrazovawa.

Priznata diploma jeste zna~ajan argument za atraktivnost

vojnog poziva. To potvr|uju i rezultati istraìvawa o tome kako

maturanti vide vojnu profesiju, koje je pro{le godine sproveo

Institut za strategijska istraìvawa. Ona mladim oficirima,

pre svega, pruà mogu}nost da se daqe usavr{avaju u razli~itim

pravcima, ali i da posle okon~awa slu`be u Vojsci mogu mnogo

lak{e da na|u svoje mesto na trì{tu rada. Wima podr{ka u

promeni karijere sigurno ne}e biti potrebna.

Ohrabruje podatak iz istraìvawa da je Vojna akademija

na lestvici poèqnih fakulteta na ~etvrtom mestu, iza

filozofskog, pravnog i ekonomskog. [to zna~i da mladi

tradicionalno visoko vrednuju oficirski poziv, iako su svesni

da je to rizi~na profesija koja traì mnogo odricawa.

S druge strane, isti~u da {kolovawe na Vojnoj akademiji

pruà mogu}nost razvoja intelektualnih i psihofizi~kih

sposobnosti, svestrano i {iroko obrazovawe, sa mogu}no{}u

daqeg usavr{avawa u zemqi i inostranstvu, {to su dovoqni

motivi da Vojna akademija bude wihov pravi izbor.

6 15. mart 2009.

M

Mi ni star [u ta no vac

pri mio ~la no ve

sa ni tet skog ti ma

AMET

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac pri mio je 3. mar -

ta {e sto ~la ni sa ni tet ski tim Mi ni star stva od bra ne i Voj ske

Sr bi je (AMET-11) ko ji je u~e sto vao u mi rov noj mi si ji u DR

Kon gu.

^la no vi ti ma, pu kov nik dr \or |e Man ~i}, vo |a ti ma,

ma jor dr Bo ̀ i dar Ja ko vqe vi} i sa ni tet ski teh ni ~a ri \or |e

Ku kri}, Bo jan Jo va no vi}, Bo jan \in |i} i Alek san dar Mi li},

bi li su an ga ̀ o va ni u mi si ji od 12. ju la 2008. do 20. fe bru a -

ra 2009. go di ne.

Mi rov na mi si ja UN u DR Kon gu (MO NUC) us po sta vqe na

je u no vem bru 1999. go di ne na osno vu Re zo lu ci je SB UN 1279.

Re~ je o jed noj od tri mi rov ne mi si je UN u ko joj u~e stvu ju pri -

pad ni ci Mi ni star stva od bra ne i Voj ska Sr bi je.

Sa ni tet ski tim, ko ji je lo ci ran u Kin {a si, u Kon gu je

pri su tan od mar ta 2003. go di ne. Osnov ni za da tak ti ma je

prat wa te {ko po vre |e nih ili bo le snih pa ci je na ta va zdu -

{nim pu tem.

Ministar [utanovac je u nedavnom intervjuu Tanjugu is-

takao da „u~e{}e pripadnika Vojske Srbije u mirovnim op-

eracijama UN, u mnogo ve}em obimu nego sada, nije interes

samo sistema odbrane, ve} je to dràvni interes usmeren ka

ja~awu na{eg spoqnopoliti~kog kapaciteta” i rekao da je

Vladi Srbije predat Nacrt zakona o upotrebi Vojske Srbije

i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van

granica Srbije.

Ministar je ukazao da je „veliki deo kriti~ara takvih

aktivnosti svojevremeno podràvao Josipa Broza Tita, a

zaboravqaju da se u periodu wegove vlasti u toku samo jedne

godine na Sinaju smewivalo oko 1.700 pripadnika tada{we

JNA”, te da je tada, nekada{wa dràva imala najve}i spoq-

nopoliti~ki kapacitet u istoriji postojawa.

„Smatram da bi se jednim velikim delom istorija Sr-

bije promenila da smo u proteklom periodu uzeli ozbiqni-

je u~e{}e u mirovnim operacijama”, rekao je [utanovac i

podsetio da su pro{le godine pripadnici medicinskog tima

sa Vojnomedicinske akademije sertifikovani za mirovne

operacije i da je jedan tim ve} bio na pripremama u

Norve{koj.

e mo ran du mom je pred vi |e na raz me na zva ni~ nih po se ta na

mi ni star skom ni vou, kao i raz me na po se ta dru gih li~ no -

sti iz ci vil nog i voj nog sek to ra, za jed ni~ ke kon sul ta ci je i

raz me na in for ma ci ja i is ku sta va, osni va we pro gra ma za

obu ku i ob ra zo va we, za jed ni~ ko u~e {}e u ve ̀ ba ma, na kon fe -

ren ci ja ma i se mi na ri ma i u~e {}e u ostva re wu is tra ̀ i va~ kih

pro je ka ta od uza jam nog in te re sa.

Mi ni stri od bra ne Sr bi je i [pa ni je

Dra gan [u ta no vac i Kar me [a kon

pot pi sa li su u Ma dri du Me mo ran dum

o sa rad wi u obla sti od bra ne, ko ji

ima za ciq us po sta vqa we op {tih

prin ci pa i pro ce du re u sa rad wi

u obla sti od bra ne u obo stra nom

in te re su

P o t p i s a n M e m o r a n d u m o s a r a d w i S r

No va stra ni

do

ga

|a

ji

7

S a s t a n a k m i n i s t a r a o d b r a n e

j u g o i s t o ~ n e E v r o p e

Ja ~a we re gi o nal ne

sta bil no sti

Dr ̀ av ni se kre tar Du {an Spa so je vi}

pred vo dio je de le ga ci ju Mi ni star stva

od bra ne Sr bi je, ko ja je u~e stvo va la

na dvo dnev nom sku pu mi ni sta ra od bra ne

ze ma qa ju go i sto~ ne Evro pe u Za gre bu,

na ko me se raz go va ra lo o naj va ̀ ni jim

pi ta wi ma iz obla sti bez bed no sti

u re gi o nu

Osnov ne te me sku pa, odr ̀ a nog 5. i 6. mar ta, bi le su re gi -

o nal na sta bil nost, una pre |e we sa rad we mi ni sta ra, re for ma

si ste ma od bra ne u ze mqa ma ju go i sto~ ne Evro pe, re gi o nal ne

ini ci ja ti ve i in te gra tiv ni pro ce si u re gi o nu.

Dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi} imao je bi la te ral ne sa -

stan ke sa mi ni strom od bra ne Tur ske Meh me tom Vex di jem Go nu -

lom, mi ni strom od bra ne Ma |ar ske Imre om Se ke re {om, dr -

àv nim se kre ta rom Mi ni star stva od bra ne Slo ve ni je Uro {em

Kre kom i za me ni kom mi ni stra od bra ne Bu gar ske Spa som Pan -

~e vim, to kom ko jih su raz ma tra ne te me iz do me na bi la te ral ne

voj ne sa rad we i bez bed no sno-po li ti~ ka si tu a ci ja u re gi o nu.

Spa so je vi} je u svim raz go vo ri ma iz neo osnov ne sta vo ve

dr ̀ av ne po li ti ke Sr bi je pre ma naj ve }em bez bed no snom pro -

ble mu u re gi o nu ju go i sto~ ne Evro pe, si tu a ci ji na Ko so vu i Me -

to hi ji. U tom smi slu, od ve li ke va ̀ no sti je da ulo ga Kfo ra kao

naj ve }eg ga ran ta bez bed no sti, na ro ~i to srp skog i ne al ban skog

sta nov ni {tva na KiM, i da qe bu de sta tu sno ne u tral na. On je

na gla sio po sve }e nost Mi ni star stva od bra ne u~e {}u u re gi o -

nal nim bez bed no snim ini ci ja ti va ma i iz grad wi do bro su sed -

skih od no sa, re gi o nal ne sa rad we i sta bil no sti, {to je je dan

od tri pri o ri te ta na {e spoq ne po li ti ke. Spa so je vi} je po seb -

no is ta kao zna ~aj in te gra ci je svih ze ma qa re gi o na u EU i u tom

smi slu od svih sa go vor ni ka do bi je na je pu na po dr {ka evrop skim

in te gra ci ja ma Sr bi je.

U Za gre bu je pot pi san i Plan bi la te ral ne voj ne sa rad we

za 2009. go di nu sa Mi ni star stvom od bra ne Re pu bli ke Hr vat -

ske. Spo ra zum je u ime Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu

pot pi sao ka pe tan boj nog bro da Ni ko la Lu ni}.

To kom su sre ta mi ni sta ra [u ta nov ca i [a kon, 9. mar ta,

uka za no je na od li~ ne od no se ko ji po sled wih go di na po sto je iz -

me |u Sr bi je i [pa ni je. Raz go va ra no je o una pre |e wu od no sa

dve ju ze ma qa, bi la te ral noj voj noj sa rad wi, kao i o bez bed no -

snoj si tu a ci ji u re gi o nu i do go vo re no da voj ne aka de mi je Sr bi -

je i [pa ni je raz me wu ju ofi ci re.

U sa op {te wu {pan skog mi ni star stva iz da tog tim po vo dom,

ka ̀ e se da je Kar me [a kon pru ̀ i la po dr {ku srp skom ko le gi

na pu tu Sr bi je ka in te gra ci ji u Evrop sku uni ju i Na to.

Pot pi si va wu Me mo ran du ma o sa rad wi pri su stvo va li su

pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i {pan ski pre mi jer Ho ze Lu is

Ro dri ges Sa pa te ro, po sle ~e ga je pred sed nik Ta di} iz ja vio da

Me mo ran dum otva ra „no vu stra ni cu u na {oj sa rad wi u bez bed -

no sti”.

„Sr bi ja ima sa rad wu sa mno gim ~la ni ca ma Na toa, è li -

mo ta kvu sa rad wu i sa [pa ni jom. To mo ̀ e bi ti u ra znim obla -

sti ma: u tre nin gu, mo der ni za ci ji, no voj or ga ni za ci ji na {eg

Mi ni star stva od bra ne, ko ri {}e wu is ku stva u mi rov nim mi si -

ja ma”, re kao je pred sed nik Sr bi je.

„Ne ka da je na {a ze mqa bi la ve o ma zna ~a jan u~e snik mi -

rov nih mi si ja. Na dam se da }e do }i vre me ka da }e mo mo }i da

opet za jed no us po sta vqa mo mir dru gde u sve tu”, do dao je Ta di}.

On je, isto vre me no, za hva lio {pan skoj vla di {to je po sla la

svo je voj ni ke na Ko so vo i Me to hi ju „da ~u va ju na {e su na rod ni -

ke ko ji su da nas naj u gro ̀ e ni ja et ni~ ka gru pa u Evro pi”.

r b i j e i [ p a n i j e u o b l a s t i o d b r a n e

ca sa rad we

N

15. mart 2009.

o vi na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Mi lo je Mi le ti}, odr ̀ ao je obe }a we i svoj pr vi in ter vju od

stu pa wa na tu du ̀ nost dao je Od bra ni. Sa wim smo raz go va ra -

li o pro fe si o na li za ci ji Voj ske, no vi na ma u obu ci i opre ma -

wu, iz ra di dok tri nar nih do ku me na ta, sa rad wi sa Kfo rom, me-

|u na rod noj voj noj sa rad wi i dru gim zna ~aj nim pi ta wi ma iz ì vo ta i

ra da Voj ske Sr bi je.

Pret hod ne dve go di ne u Voj sci Sr bi je obe le ̀ i lo je us po sta -

vqa we no vog si ste ma or ga ni za ci je i no vog si ste ma obu ke voj ni ka i

je di ni ca. Pre ma we go vim re ~i ma, to su seg men ti u ko ji ma to kom do -

sa da {we tran sfor ma ci je Voj ske ostva re ni naj bo qi re zul ta ti. [ta

}e na ne ki na ~in obe le ̀ i ti go di na u ko ju smo ve} du bo ko za ga zi li,

bi lo je pr vo pi ta we za na {eg sa go vor ni ka.

– S ob zi rom na tre nut ne eko nom ske okol no sti te {ko je o~e ki -

va ti da }e 2009. go di na bi ti raz voj na. Re al ni je je da to bu de go di na

kon so li da ci je sta wa u Voj sci Sr bi je i odr ̀ a va wa do stig nu tog ste -

pe na raz vo ja. U ovoj go di ni pri o ri te ti su nam obu ka, pri pre me za

u~e {}e u mi rov nim mi si ja ma Uje di we nih na ci ja, iz ra da i usva ja we

dok tri nar nih do ku me na ta, po stup na pro fe si o na li za ci ja Voj ske i

or ga ni za cij ska do grad wa ko man di, je di ni ca i usta no va.

Ovu go di nu obe le ̀ i }e i uvo |e we no vog mo de la upra vqa wa

obu kom, ko ji si stem obu ke usme ra va na kon kret nu mi si ju, za raz li ku

od ra ni jeg mo de la, ka da su se „svi ob u ~a va li za sve“. Po sto je dva

osnov na zah te va na ko je ta kav si stem obu ke tre ba da od go vo ri: pr vo,

da obez be di po treb ni ni vo in ter o pe ra bil no sti Voj ske i, dru go, da u

pro ce su pro fe si o na li za ci je obez be di pre la zak na si stem obu ke

ko ji od go va ra pro fe si o nal noj voj sci.

Godina

konsolidacije

8

S ob zi rom na tre nut ne eko nom ske

okol no sti te {ko je o~e ki va ti da }e

2009. go di na bi ti raz voj na.

Re al ni je je da to bu de go di na

kon so li da ci je sta wa u Voj sci Sr bi je i

odr ̀ a va wa do stig nu tog ste pe na raz vo ja.

U ovoj go di ni, pri o ri te ti su nam obu ka,

pri pre me za u~e {}e u mi rov nim

mi si ja ma Uje di we nih na ci ja, iz ra da i

usva ja we dok tri nar nih do ku me na ta,

po stup na pro fe si o na li za ci ja Voj ske

i or ga ni za cij ska do grad wa ko man di,

je di ni ca i usta no va.

G e n e r a l - p o t p u k o v n i k M i l o j e M i l e t i } ,

9

Kra jem go di ne iz ve {}e mo i zdru ̀ e nu tak ti~ ku ve ̀ bu, na ko joj }e

u~e stvo va ti sve bri ga de Kop ne ne voj ske i deo Va zdu ho plov stva. Ta -

kva ve ̀ ba ni je iz vo |e na na na {im pro sto ri ma u po sled wih de set

go di na i bi }e to pri li ka da pro ve ri mo is prav nost pro jek to va nog

kur sa obu ke.

Pro fe si o na li za ci ja Voj ske zbog ta weg bu xe ta ne }e bi -

ti za vr {e na, ka ko je na ja vqe no, do 2010. go di ne. Ka ko }e

se taj pro ces od vi ja ti na red nih go di na?

– Ni je re al no o~e ki va ti da pro ces pro fe si o na li za ci je Voj -

ske bu de za vr {en do 2010. go di ne, zbog bu xe ta ko jim si stem od -

bra ne sa da ras po la ̀ e, po seb no u uslo vi ma eko nom ske kri ze.

Pro fe si o nal na voj ska zah te va sta bil no fi nan si ra we i ve }a

fi nan sij ska ula ga wa, ali je to du go ro~ no is pla ti va in ve sti ci ja.

U od no su na for ma cij sko broj no sta we, tre nut no je u Voj sci

Sr bi je oko 80 po sto pro fe si o nal nih pri pad ni ka, a 20 po sto su

voj ni ci na od slu ̀ e wu voj nog ro ka. Pre ma usvo je nom mo de lu, pla -

ni ra no je da 45 po sto sa sta va bu du pro fe si o nal ni voj ni ci, 15

po sto ofi ci ri, 25 po sto pod o fi ci ri i 15 po sto ci vi li, od no sno

voj ni slu ̀ be ni ci.

Va ̀ na je i ~i we ni ca da je za ni ma we za po sao pro fe si o nal -

nog voj ni ka i ve }e ne go {to smo o~e ki va li. Na kon kurs za po pu nu

oko 2.200 for ma cij skih me sta ja vi lo se vi {e od 5.000 kan di da -

ta, od ~e ga oko 13,5 po sto è na.

Da kle, ne po sto ji ne do u mi ca: pro fe si o an li za ci ja – da ili

ne. Pi ta we je sa mo ko jim tem pom }e mo je spro ve sti na red nih go -

di na.

Ko li ko }e sma we we bu xe ta uti ca ti na opre ma we Voj ske

sa vre me ni jim na o ru ̀ a wem i opre mom i {ta su pri o ri te -

ti u toj obla sti?

– Iz dva ja we za opre ma we Voj ske u

pret hod ne dve go di ne je ve }e ne go {to je

bi lo u po sled wih 10 do 15 go di na. Ali

i po red to ga po sto ji ras ko rak iz me |u

po tre ba i mo gu} no sti, {to je po sle di ca

vi {e go di {weg ne do voq nog ula ga wa u

na bav ku no vih sred sta va. Mi ne mo ̀ e -

mo bit ni je da uti ~e mo na vi si nu tih

sred sta va, jer se ona od re |u ju na osno -

vu pri o ri te ta na ni vou dr ̀ a ve. Na{

za da tak je da uka ̀ e mo na to ko li ko je

po treb no za iz vr {e we mi si ja i za da -

ta ka ko ji su nam do de qe ni i da iz vu ~e -

mo mak si mum iz ono ga {to do bi je mo.

Bit no je na po me nu ti i da smo u{li

u pe ri od si stem skog i plan skog re {a -

va wa pro ble ma na bav ke sred sta va

rat ne teh ni ke za mo der ni za ci ju Voj ske.

Uvo |e wem si ste ma pla ni ra wa, pro gra -

mi ra wa, bu xe ti ra wa i iz vr {e wa stva -

ra ju se uslo vi za iz ra du sred we ro~ nog

pro gra ma raz vo ja Voj ske, ko jim se de -

fi ni {u pri o ri te ti za pe ri od do 2015.

go di ne. Da kle, ne }e mo sva ke go di ne od -

re |i va ti pri o ri te te i vi {e se na bav ke

ne }e ogra ni ~a va ti na pe ri od od 1. ja -

nu a ra do 31. de cem bra jed ne ka len dar -

ske go di ne, jer je to ne ra ci o nal no.

Pla ni ra se da se ugo vo ri skla pa ju na

dve do tri go di ne i da se opre ma u kon -

ti nu i te tu na ba vqa, jer jed no stav no ni -

je mo gu }e obez be di ti da se taj pro ces

za vr {i za go di nu da na, a ni is po ru ~i -

o ci ~e sto ni su u sta wu da re a li zu ju na -

rux be u tom ro ku.

Ka da se go vo ri o sred stvi ma, pri o ri tet je na bav ka te le ko mu -

ni ka ci o ne opre me, in for ma ti~ ke opre me za raz voj ko mand no-in -

for ma ci o nog si ste ma i za {tit ne opre me za voj ni ke. U re mon tu i

mo der ni za ci ji pri o ri te ti su na sred stvi ma va zdu ho plov stva i pro -

tiv va zdu ho plov ne od bra ne, a od je di ni ca to su: Spe ci jal na bri ga -

da, je di ni ce voj ne po li ci je i je di ni ce an ga ̀ o va ne u Kop ne noj zo ni

bez bed no sti.

Ka da se o~e ku je za vr {e tak iz grad we ba ze „Ce po ti na“ i

ka ko }e to uti ca ti na obez be |e we ad mi ni stra tiv ne li ni -

je sa Ko so vom i Me to hi jom i uop {te na bez bed nost u tom

de lu na {e ze mqe?

– Bez bed no sni pro ble mi na Ko so vu i Me to hi ji i na ju gu cen -

tral ne Sr bi je ne mo gu se raz dvo ji ti ad mi ni stra tiv nom li ni jom. Oni

se pre li va ju sa jed ne na dru gu stra nu, ali to sa da ni su kla si~ ne voj -

ne pret we i uglav nom se svo de na or ga ni zo va ni kri mi nal, ver ski i

na ci o nal ni eks tre mi zam. Naj zna ~aj ni je je to da Voj ska bu de pri sut na

na tom do sta ro vi tom pod ru~ ju

O~e ku je mo da }e iz grad wa ba ze

„Ce po ti na” bi ti za vr {e na u pr voj po lo -

vi ni ove go di ne. Za Voj sku je iz grad wa tog

kom plek sa iz u zet no zna ~aj na zbog vi {e

raz lo ga. Pr vo, pre me {ta wem ba ta qo na

iz Bu ja nov ca u{te de }e se znat na fi nan -

sij ska sred stva ko ja se sa da iz dva ja ju za

za kup obje ka ta u ko ji ma je sme {te na ta je -

di ni ca. Dru go, to }e bi ti mo de ran obje -

kat ko ji }e za i sta pru ̀ i ti po voq ne uslo -

ve za sme {taj qu di i sred sta va rat ne teh -

ni ke i obez be di ti uslo ve za ra ci o nal -

ni ji raz me {taj 4. bri ga de KoV.

Ka ko se od vi ja sa rad wa sa

Kfo rom i da li }e Kop ne na zo na

bez bed no sti bi ti uki nu ta?

– Po sle pot pi si va wa Ku ma nov skog

spo ra zu ma 1999. go di ne, Voj ska je sa

sna ga ma Kfo ra iz gra |i va la od nos po -

ve re wa. Odr ̀ a va ni su re dov ni sa stan -

ci na svim ni vo i ma, za jed ni~ ke pa tro le

du` ad mi ni stra tiv ne li ni je, za jed ni~ ke

ve ̀ be, ~ak i sport ski su sre ti. I u ovom

tre nut ku sa rad wa sa Kfo rom je do bra.

U od no su na pret hod ne go di ne, je di na

pro me na je to {to po sled we go di ne ne

odr ̀ a va mo sa stan ke na naj vi {em ni -

vou, zbog pro {i re wa man da ta Kfo ra

na u~e {}e u for mi ra wu ta ko zva nih Ko -

sov skih sna ga bez bed no sti.

Si tu a ci ja sa da i pre de set go di na

ni je ista. Mno go se to ga pro me ni lo.

Sr bi ja je u Pro gra mu Part ner stvo za

mir. Ako smo sa Kfo rom raz vi li pro -

fe si o nal nu sa rad wu, za sno va nu na me -

n a ~ e l n i k G e n e r a l { t a b a V o j s k e S r b i j e

Ka ko oce wu je te ope ra tiv ne spo sob no sti VS u 2008.

go di ni i we nu sprem nost da is pu ni svo je mi si je i za -

dat ke?

U od no su na pret hod ne go di ne, ope ra tiv ne spo sob no sti voj -

ske u 2008. go di nu su una pre |e ne. Ni je bi lo ve }ih od stu pa wa u

od no su na pro pi sa no sta we i, po sma tra no s tog aspek ta, mi smo

op ti mi sti, jer se u kon ti nu i te tu po tvr |u je da su nam ope ra tiv ne

spo sob no sti na ni vou ko ji obez be |u je re a li za ci ju za da ta ka.

Unapre|ene operativne sposobnosti

Ni je re al no o~e ki va ti da pro ces

pro fe si o na li za ci je Voj ske bu de za vr -

{en do 2010. go di ne, zbog bu xe ta ko -

jim si stem od bra ne sa da ras po la ̀ e,

po seb no u uslo vi ma eko nom ske kri ze.

Pro fe si o nal na voj ska zah te va sta -

bil no fi nan si ra we i ve }a fi nan sij -

ska ula ga wa, ali je to du go ro~ no is -

pla ti va in ve sti ci ja.

Bez bed no sni pro ble mi na Ko so vu

i Me to hi ji i na ju gu cen tral ne Sr bi -

je ne mo gu se raz dvo ji ti ad mi ni stra -

tiv nom li ni jom. Oni se pre li va ju sa

jed ne na dru gu stra nu, ali to sa da ni -

su kla si~ ne voj ne pret we i uglav nom

se svo de na or ga ni zo va ni kri mi nal,

ver ski i na ci o nal ni eks tre mi zam.

Ako smo sa Kfo rom raz vi li pro -

fe si o nal nu sa rad wu za sno va nu na

me |u sob nom po ve re wu, sma tra mo da

ne ma raz lo ga za po sto ja we Va zdu {ne

i Kop ne ne zo ne bez bed no sti.

INTERVJU

15. mart 2009.10

|u sob nom po ve re wu, sma tra mo da ne ma raz lo ga za po sto ja we Kop -

ne ne i Va zdu {ne zo ne bez bed no sti. Uo sta lom, re zul tat te sa rad -

we je i to {to je va zdu {na zo na bez bed no sti u pro te klih de set go -

di na dva pu ta re lak si ra na, sa 25 na 10, a on da na pet ki lo me ta -

ra ta ko da se sa da Kop ne na i Va zdu {na zo na bez bed no sti po kla -

pa ju. Od lu ka o to me da li }e do }i do wi ho vog uki da wa ne }e se do -

no si ti u voj nim kru go vi ma. Mi smo iz ne li na {u pro ce nu, a ko na -

~an sud o to me do ne }e nad le ̀ ni po li ti~ ki or ga ni.

Ko li ku pret wu za bez bed nost Sr bi je pred sta vqa ju Ko -

sov ske sna ge bez bed no sti?

– U ovom tre nut ku, ta ko zva ne Ko sov ske sna ge bez bed no sti ne

mo gu voj no ugro zi ti Re pu bli ku Sr bi ju i u tom smi slu ne pred sta vqa ju

pret wu bez bed no sti.

Vi {ko vi uboj nih sred sta va i wi ho vo neo d go va ra ju }e

skla di {te we je su pro ble mi na sle |e ni iz mi nu lih go di na.

Ka ko }e se ubu du }e re {a va ti?

– To je je dan od bez bed no snih pro ble ma sa ko jim se sva ko -

dnev no su o ~a va mo. Oko 6.800 to na mu ni ci je ~u va se na otvo re -

nom pro sto ru, a ve li ke ko li ~i ne ne per spek tiv nih uboj nih sred -

sta va pred sta vqa ju ba last za Voj sku Sr bi je. Mi ra di mo na to me,

pr vo pro da jom vi {ko va, ali ona je ote ̀ a na zbog pre za si }e no sti

tr ̀ i {ta i sla bog za ni ma wa po ten ci jal nih ku pa ca.

Dru gi na ~in je uni {ta va we i de la bo ra ci ja mu ni ci je, ali

zbog ogra ni ~e nih teh no lo {kih mo gu} no sti, ti me sa mo ubla ̀ a va -

mo pro blem. U po sled we dve go di ne ta ko smo eli mi ni sa li oko

8.000 to na uboj nih sred sta va. Me |u tim, za ne ka od sred sta va ne -

ma mo teh no lo {ka po stro je wa za eko lo {ki bez bed nu de la bo ra -

ci ju. Jed no od re {e wa je ste iz grad wa no vih skla di {ta. Mi, sa

ras po lo ̀ i vim sred stvi ma, ni smo u mo gu} no sti da sa mi re {i mo

taj pro blem.

Pod se ti }u da je kra jem 2006. go di ne, na kon eks plo zi je u

skla di {tu Pa ra }in ske utri ne, Vla da Sr bi je do ne la za kqu ~ak o

po tre bi sa na ci je po sto je }ih i iz grad wi no vih skla di {nih obje -

ka ta za sme {taj uboj nih sred sta va. Taj za kqu ~ak do sa da ni je re -

a li zo van.

Pro {lo go di {wa me |u na rod na voj na sa rad wa bi la je

vr lo di na mi~ na za Voj sku Sr bi je. U kom prav cu }e se ona

od vi ja ti ove go di ne i ko je su naj zna ~aj ni je ak tiv no sti?

– Stal no in ten zi vi ra we i raz voj me |u na rod ne voj ne sa rad -

we otva ra ju nam mo gu} no sti, iz me |u osta log, za pro {i re we ka pa -

ci te ta in ter o pe ra bil no sti, za {ko lo va we na {ih sta re {i na u

ino stran stvu i za iz gra |i va we me |u sob nog po ve re wa.

Ka ko nam je obu ka je dan od naj va ̀ ni jih za da ta ka, ve ̀ be i za -

jed ni~ ka ak tiv no sti sa pri pad ni ci ma stra nih oru ̀ a nih sna ga su

iz go di ne u go di nu sve in ten ziv ni ji. Do sa da smo ta kav vid sa rad -

we ima li sa Gr~ kom, Ita li jom, Ru mu ni jom, Bu gar skom, Ma |ar skom,

Nor ve {kom, Na ci o nal nom gar dom Oha ja, a od pro {le go di ne i sa

Tur skom.

Ove go di ne, pr vi put, or ga ni zu je mo, za jed no sa Evrop skom

ko man dom Oru ̀ a nih sna ga Sje di we nih Ame ri~ kih Dr ̀ a va, ve li ku

me |u na rod nu sa ni tet sku ve ̀ bu MED CE UR 2009, u av gu stu i sep -

tem bru, na ko joj }e bi ti an ga ̀ o va no oko 900 u~e sni ka iz 13 ze ma -

qa. To }e bi ti jo{ jed na pri li ka da se pro ve re i una pre de spo -

– Ovu go di nu obe le ̀ i }e i uvo |e we no vog mo de la upra vqa wa

obu kom ko ji si stem obu ke usme ra va na kon kret nu mi si ju, za raz li -

ku od ra ni jeg mo de la, ka da su se „svi ob u ~a va li za sve“. Po sto je

dva osnov na zah te va na ko je ta kav si stem obu ke tre ba da od go vo -

ri: pr vo, da obez be di po treb ni ni vo in ter o pe ra bil no sti Voj ske

i, dru go, da u pro ce su pro fe si o na li za ci je obez be di pre la zak na

si stem obu ke ko ji od go va ra pro fe si o nal noj voj sci.

Novi modeli upravqawa obukom

Kra jem go di ne iz ve {}e mo i zdru ̀ e nu tak -

ti~ ku ve ̀ bu, na ko joj }e u~e stvo va ti sve bri ga -

de Kop ne ne voj ske i deo Va zdu ho plov stva. Ta -

kva ve ̀ ba ni je iz vo |e na na na {im pro sto ri ma

u po sled wih de set go di na i bi }e to pri li ka da

pro ve ri mo is prav nost pro jek to va nog kur sa

obu ke.

Pri o ri tet u opre ma wu Voj ske je ste na bav -

ka te le ko mu ni ka ci o ne opre me, in for ma ti~ ke

opre me za raz voj ko mand no-in for ma ci o nog si -

ste ma i za {tit ne opre me za voj ni ke.

Voj ska Sr bi je ima mo gu} no sti i ka pa ci te te

za ve }e an ga ̀ o va we u mi rov nim mi si ja ma, pre

sve ga sa ni tet skih sa sta va i je di ni ca voj ne po -

li ci je, a na nad le ̀ nim dr ̀ av nim or ga ni ma je

da za to do ne su od lu ku.

11

sob no sti Voj ske Sr bi je za za jed ni~ ko de lo va we sa oru ̀ a nim sna -

ga ma ze ma qa u okvi ru Pro gra ma Part ner stvo za mir.

Ta ko |e, ove go di ne smo i or ga ni za to ri Kon fe ren ci je na ~el -

ni ka ge ne ral {ta bo va bal kan skih ze ma qa, ko ja je i naj ve }i „fo -

rum“ ~el nih qu di voj ski na Bal ka nu.

Ko na~ ni pred lo zi Na cr ta stra te gi je na ci o nal ne bez -

bed no sti i stra te gi je od bra ne usko ro }e u}i u pro ce du ru

usva ja wa. Do kle se sti glo sa iz ra dom Voj ne dok tri ne?

– Na kon usva ja wa Stra te gi je na ci o nal ne bez bed no sti i

Stra te gi je od bra ne, ko je }e de fi ni sa ti bez bed no sno okru ̀ e we,

iza zo ve, ri zi ke i pret we, da ti pro jek ci ju od go vo ra si ste ma od -

bra ne i za nas naj va ̀ ni je, de fi ni sa ti mi si je i za dat ke Voj ske,

sle de }i ko rak je usva ja we dok tri nar nih do ku me na ta. Ge ne ral {tab

je ura dio na cr te dok tri ne Voj ske Sr bi je, dok tri ne ope ra ci ja, dok -

tri ne vi do va, od no sno funk ci o nal nih dok tri na. ê ka se usva ja we

stra te {kih do ku me na ta, da bi se, uko li ko bu de po treb no, iz me ni -

li i do ra di li na cr ti dok tri na. Svi ti do ku men ti su pred u slov za

do no {e we pra vi la i uput sta va za upo tre bu je di ni ca, ~i me }e nor -

ma tiv ni si stem bi ti za o kru ̀ en.

Ot po ~e la je jav na ras pra va o Na cr tu za ko na o upo tre -

bi VS i dru gih sna ga od bra ne u mul ti na ci o nal nim ope ra -

ci ja ma van gra ni ca Sr bi je. Ka kve su mo gu} no sti Voj ske

Sr bi je za {i re ukqu ~i va we u te ak tiv no sti me |u na rod ne

za jed ni ce?

– Pri pad ni ci na {e voj ske sa da u~e stvu ju u mi rov nim ope ra -

ci ja ma Uje di we nih na ci ja. Me |u tim, ni vo na {eg an ga ̀ o va wa je

re la tiv no skro man. U~e stvu je mo sa me di cin skim ti mom u De mo -

krat skoj Re pu bli ci Kon go i sa po sma tra ~i ma u Li be ri ji i na Oba -

li Slo no va ~e. Ima mo mo gu} no sti i ka pa ci te te za ve }e an ga ̀ o va -

we u mi rov nim mi si ja ma, pre sve ga sa ni tet skih sa sta va i je di ni -

ca voj ne po li ci je, a na nad le ̀ nim dr ̀ av nim or ga ni ma je da za to

do ne su od lu ku.

Ko ji je to ni vo je di ni ca ko je bi Voj ska Sr bi je sa da mo -

gla da an ga ̀ u je u mi rov nim ope ra ci ja ma?

– Ras po la ̀ e mo ka pa ci te ti ma za an ga ̀ o va we vo da voj ne po li -

ci je i jed ne pe {a dij ske ~e te. Za od re |e ne sa sta ve, u za vi sno sti od

kon kret ne mi si je u ko ju bi se upu }i va li, neo p hod na je do dat na opre -

ma ko ju bi tre ba lo obez be di ti.

Jed na od zna ~aj nih no vi na bi lo je us po sta vqa we pod o -

fi cir skog ko ra. Ka kva su pr va is ku stva u wi ho vom ra du?

– U to ku pro {le go di ne us po sta vi li smo or ga ni za ci o nu

struk tu ru pod o fi cir skog ko ra na svim ni vo i ma ko man do va wa, od

glav nog pod o fi ci ra u Voj sci Sr bi je do pr vih pod o fi ci ra u ~e ta -

ma. Iza bra li smo kan di da te i po sle obu ke, oni su pre ne ko li ko

me se ci pre u ze li te od go vor ne du ̀ no sti u je di ni ca ma. Naj zna ~aj -

ni ji efek ti no ve ulo ge pod o fi ci ra u na {oj Voj sci vi de }e se u si -

ste mu ko man do va wa i obu ke.

Oko 25 od sto sa sta va Voj ske ~i ne pod o fi ci ri i me |u wi ma

se na la ze iz u zet ni znal ci voj ni~ kog za na ta. Jo{ je ra no za de taq -

ni je ana li ze. Pred wi ma su no vi pro fe si o nal ni iza zo vi i va ̀ no

je da su oni ve o ma mo ti vi sa ni za iz vr {a va we no vih za da ta ka.

Pri to me im je neo p hod na i po mo} ofi ci ra, ko ji u tom pro ce su

mo ra ju da pri hva te iz me we nu ulo gu pod o fi ci ra i obez be de im

me sto ko je im pri pa da.

Usko ro }e se na vr {i ti de set go di na od agre si je Na toa

na Sr bi ju. Ka ko }e ta go di {wi ca bi ti obe le ̀ en u Voj -

sci?

– Kao ~o vek ne ra do se }am se tog vre me na, ali kao pro fe si -

o na lac po no san sam na je di ni cu ko jom sam ta da ko man do vao.

Go di {wi cu bom bar do va wa, kao Dan se }a wa, tra di ci o nal no

}e mo obe le ̀ i ti u ko man da ma, je di ni ca ma i usta no va ma i oda ti

po seb nu po ~ast voj ni ci ma i sta re {i na ma ko ji su ta da po gi nu li.

Sla vo qub M. MAR KO VI]

Sni mio Da ri mir BAN DA

Ino stra ni voj ni pred stav ni ci

u Teh ni~ kom opit nom cen tru

Ino stra ni voj ni pred stav ni ci 11. mar ta po se ti li su Teh ni~ ki

opit ni cen tar. Or ga ni za ci ju i na ~in ra da te usta no ve go sti ma je

pre do ~io di rek tor pu kov nik Go ran Sto ja no vi}, a po sle su za jed no sa

do ma }i ni ma ob i {li ne ko li ko la bo ra to ri ja u sek to ri ma za elek tro -

ni ku, me tro lo gi ju i za vo zi la, gde su sa gle da li prak ti~ ni deo ra da i

mo gu} no sti sa vre me ne opre me ko ju ima Teh ni~ ki opit ni cen tar.

Iz Ku mo dra ̀ a go sti su oti {li na ae ro drom Ba taj ni ca, u deo

TOC-a gde su im pred sta vqe ne mo gu} no sti sa vre me nog te o do lit -

skog i te le me trij skog si ste ma. U za ni mqi vom le ta~ kom pro gra mu

de mon stri ran je let do ma }eg {kol skog avi o na la sta, za ~i jim ko -

man da ma je bio pot pu kov nik Sal ko Ha xi}, i let na or lu, ko ji je iz -

veo pot pu kov nik Mi o drag Ri sti}.

U ime ino stra nih voj nih pred stav ni ka do ma }i ni ma je na kra ju

po se te za hva lio pu kov nik Franc O{qak iz Slo ve ni je. M. [.

Po se ta de le ga ci je

Va zdu ho plov nog

rat nog ko le xa SAD

U okvi ru po se te Va zdu ho plov stvu i pro tiv va zdu ho plov noj od -

bra ni Voj ske Sr bi je, de le ga ci ja Va zdu ho plov nog rat nog ko le xa SAD

po se ti la je 11. mar ta Ko man du ViP VO u Ze mu nu i 204. va zdu ho -

plov nu ba zu u Ba taj ni ci.

Na ~el nik {ta ba ViP VO bri gad ni ge ne ral Jo vi ca Dra ga ni}

in for mi sao je ~la no ve de le ga ci je o isto ri ja tu i ak tu el nim pla no -

vi ma raz vo ja tog vi da Voj ske Sr bi je, po sle ~e ga su go sti po se ti li

204. va zdu ho plov nu ba zu na Ba taj ni ci, gde ih je pri mio ko man dant

ba ze bri gad ni ge ne ral Mir ko Vra ni}.

Vo |a ame ri~ ke de le ga ci je pu kov nik El vin La u ri is ta kao je

zna ~aj po se te ko ja, ka ko je oce nio, pred sta vqa no vi te meq sa rad -

we va zdu ho plov sta va dve ze mqe.

Po la zni ci Va zdu ho plov nog rat nog ko le xa SAD ima li su pri -

li ku da vi de ka ko je or ga ni zo va na 204. avi ja cij ska ba za i da obi |u

ba taj ni~ ki ae ro drom. B. K.

Vrh evropskih

standarda

12 15. mart 2009.

Ju bi lej Voj no me di cin ske aka de mi je, 165 go di na po sto ja wa i ra da, obe le ̀ en je 2. mar ta sve ~a nom aka -

de mi jom u Na rod nom po zo ri {tu u Be o gra du. Sve ~a no sti su pri su stvo va li pred sed ni ca Na rod ne skup -

{ti ne Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i ~la no vi Vla de, na ~el nik

Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, pred stav ni ci Mi ni star stva od bra ne i Voj ske

Sr bi je, voj no di plo mat skog ko ra, na u~ nih i zdrav stve nih usta no va, ver skih za jed ni ca, jav nog i kul tur -

nog ì vo ta i broj ni go sti.

Po zdra vqa ju }i pri sut ne, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac re kao je da mu pred sta vqa ~ast

{to se po vo dom 165 go di na tra di ci je Voj no me di cin ske aka de mi je obra }a u ime Mi ni star stva od bra ne

i Vla de Re pu bli ke Sr bi je. Mi ni star je pod se tio da je pret hod na go di na bi la iz u zet no iza zov na i te {ka

za si stem od bra ne, ali da su, upr kos to me, te ̀ i {ne ak tiv no sti usme re ne ka re for ma ma i da su u go to -

vo sva kom seg men tu uo~ qi vi po zi tiv ni re zul ta ti.

Zna ~aj na ula ga wa u zdrav stvo

– Va ̀ an deo re for me sva ka ko je voj no zdrav stvo, ~i ji je stub Voj no me di cin ska aka de mi ja. Za VMA

je re for ma, po red op ti mal nog or ga ni za ci o nog i funk ci o nal nog ure |e wa, zna ~i la i ula ga we u in fra -

struk tu ru, teh ni~ ko opre ma we, na bav ku sa vre me nih me di cin skih ure |a ja, sa ni tet skog ma te ri ja la i le ko -

va. Sve sni smo da, ako è li mo da ima mo sa vre me nu bol ni cu, mo ra mo da ula ̀ e mo, ka ko u qu de, ta ko i u

sa vre me nu opre mu i po tom pi ta wu go di na za na ma bi la je ve o ma uspe {na – re kao je [u ta no vac. – Sa -

mo za go di nu da na, ot ka ko je funk ci o nal no in te gri sa na u zdrav stve ni si stem Sr bi je, VMA je bro jem

pre gle da, uspe {nih le ~e wa i ostva re nih pri ho da po tvr di la da je, skla pa wem ugo vo ra sa Re pu bli~ kim

za vo dom za zdrav stve no osi gu ra we na pra vqen ve li ki is ko rak, ~i me je ona sta vqe na u funk ci ju ne sa mo

Voj ske ne go i svih gra |a na Sr bi je.

Mi ni star je re kao da je u pla nu da se po istom prin ci pu an ga ̀ u ju i voj ne bol ni ce u Ni {u i No vom

Sa du, ka ko bi se sta nov ni ci ma tih gra do va po nu di le uslu ge ko je sa da mo gu da ko ri ste Be o gra |a ni.

[u ta no vac je pod se tio da je, po red zna ~aj nih re zul ta ta na po qu zdrav stve ne za {ti te, Voj no me di cin -

ska aka de mi ja to kom pret hod ne go di ne in ten ziv nom me |u na rod nom sa rad wom sa sli~ nim in sti tu ci ja ma iz

Ki ne, Ru si je, SAD, Nor ve {ke, Ita li je, Ne ma~ ke i mno gih dru gih ze ma qa, do pri ne la po di za wu ugle da, ne

V o j n o m e d i c i n s k a a k a d e m i j a

Vojnomedicinska

akademija je intenzivnom

me|unarodnom saradwom

sa sli~nim institucijama

iz Kine, Rusije, SAD,

Norve{ke, Italije,

Nema~ke i mnogih drugih

zemaqa, doprinela

podizawu ugleda ne samo

Vojske nego i zemqe

u celini. Na ve`bi

„Siguran put 08“

potvrdila je visoku

profesionalnu

osposobqenost svojih

pripadnika za

reagovawe u kriznim

situacijama i dobila

internacionalni

sertifikat za u~e{}e

u multinacionalnim

mirovnim operacijama.

sa mo Voj ske ne go i ze mqe u ce li ni.

On je na gla sio da je na ne dav no odr -

à noj ve ̀ bi „Si gu ran put 08“ VMA

po tvr di la vi so ku pro fe si o nal nu

ospo so bqe nost svo jih pri pad ni ka za

re a go va we u kri znim si tu a ci ja ma

usled ma sov nih ka ta stro fa i da je

do bi la in ter na ci o nal ni ser ti fi -

kat za u~e {}e u mul ti na ci o nal nim

mi rov nim ope ra ci ja ma.

– U sa rad wi sa Mi ni star -

stvom od bra ne Kra qe vi ne Nor ve -

{ke upra vo su iz vr {e ne uspe {ne

pri pre me jed nog me di cin skog ti ma

za u~e {}e u mi rov nim ope ra ci ja -

ma, a za wi ho vo an ga ̀ o va we o~e ku -

je mo od lu ku Na rod ne skup {ti ne Re -

pu bli ke Sr bi je. In ve sti ra wem u

zna we, {ko lo va we i usa vr {a va we

ka dra za po tre be si ste ma od bra ne

i zdrav stve nog si ste ma Sr bi je i ne -

spor nim na u~ nim do stig nu }i ma u

obla sti me di ci ne, Voj no me di cin ska

aka de mi ja je da la zna ~a jan do pri -

nos obra zov nom i na u~ no i stra ̀ i -

va~ kom ra du i ste kla uslo ve da se

uvr sti u na u~ ni re gi star Re pu bli ke

Sr bi je – pod vu kao je [u ta no vac.

On je do dao da je mo tiv po ve }a we

kon ku rent no sti ka ko u ze mqi, ta ko i

u ino stran stvu i bo qa zdrav stve na

za {ti ta pri pad ni ka Voj ske i svih

gra |a na.

– Ugled ko ji je VMA ste kla,

o~u va la i una pre di la oba ve zu je

Mi ni star stvo od bra ne, a i dr ̀ a -

vu, da i da qe po dr ̀ a va wen raz voj

ka ko bi kao pre po zna tqiv sim bol

sa vre me ne Sr bi je do pri ne la me |u -

na rod nim in te gra ci ja ma ko ji ma te -

ì mo i bi la u slu ̀ bi zdra vqa ne

sa mo u na {oj ze mqi, ve} i {i re, u

re gi o nu i sve tu – re kao je mi ni star

od bra ne Dra gan [u ta no vac.

Vre me ak ci ja

Na ~el nik Voj no me di cin ske

aka de mi je ge ne ral-ma jor prof. dr

Mi o drag Jev ti}, u svom obra }a wu

na sve ~a noj aka de mi ji is ta kao je

re zul ta te ko ji su obe le ̀ i li rad

VMA u pro te kloj go di ni.

– U Voj no me di cin skoj aka de mi -

ji da nas ra di ne {to vi {e od 2.500

qu di, sprem nih da pre po zna tqi vom

ja kom vo qom bu du po u zdan oslo nac

si ste mu od bra ne i si ste mu jav nog

zdrav stva na {e dr ̀ a ve u sva koj si -

tu a ci ji – re kao je ge ne ral Jev ti} i

pod se tio da je iz me |u dva pra zni ka pre gle da no vi {e od 550.000 pa ci je -

na ta, bol ni~ ki le ~e no vi {e od 38.000 qu di, ura |e no bli zu 23.000 ope -

ra ci ja i vi {e od tri i po mi li o na ra znih di jag no sti~ kih pro ce du ra.

Ge ne ral Jev ti} je is ta kao i naj vi {a do stig nu }a u obla sti me di ci -

ne, ko ja VMA svr sta va ju u vrh evrop skih me di cin skih stan dar da. Uve den

je ve li ki broj di jag no sti~ kih, te ra pe ut skih i ope ra tiv nih me to da, a sve

to pra ti lo je i snab de va we naj sa vre me ni jom me di cin skom opre mom.

13

– 1 6 5 g o d i n a t r a d i c i j e

– Stra te {ki smo opre de qe ni

da ja ~a mo na{ stru~ ni i na u~ ni po -

ten ci jal i da una pre |u je mo sa rad -

wu sa kli ni~ kim cen tri ma i srod -

nim fa kul te ti ma na ci o nal nih uni -

ver zi te ta. Stvo ri li smo mno go bo -

qe uslo ve za spro vo |e we ba zi~ nih

i kli ni~ kih is pi ti va wa, a na{ ~a -

so pis „Voj no sa ni tet ski pre gled”

uvr {ten je u li stu pre sti ̀ nih svet -

skih stru~ nih ~a so pi sa – is ta kao je

ge ne ral Jev ti}.

Ge ne ral Jev ti} je is ta kao da

su na kon dve go di ne in ten ziv nog

ra da do bi je ne me |u na rod ne li cen -

ce po ISO stan dar di ma za ce lo ku -

pan pro ces ra da u VMA.

– Sa da in ten ziv no ra di mo na

ukqu ~e wu u aka dem ski pro stor na -

{e dr ̀ a ve. Ima mo 115 pro fe so ra

i 46 asi ste na ta, {to je je dan od

naj vred ni jih re sur sa ove in sti tu -

ci je – re kao je Jev ti} i na ja vio ak -

tiv no sti na da qem ja ~a wu voj nog i

jav nog zdrav stva u Sr bi ji.

– Pred na ma je vre me ak ci ja.

Mo ̀ da }e ne ko re }i da okol no sti

sa da {weg tre nut ka ni su ba{ naj po -

voq ni je. Ali mi zna mo gde smo kre -

nu li. Oba ve za je to ali i od lu ka na

ko joj }e mo is tra ja ti, za rad onih ko -

ji su stva ra li na {u Voj no me din sku

aka de mi ju i ge ne ra ci ja ko ji ma }e mo

je osta vi ti – re kao je ge ne ral-ma -

jor Mi o drag Jev ti}.

U kul tur no-umet ni~ kom pro gra mu

na stu pi li su Umet ni~ ki an sambl „Sta ni slav Bi ni~ ki”, Aka dem ski hor

„Obi li}”, An sambl na rod nih pe sa ma i iga ra „Bran ko Kr sma no vi}”,

De ~i ji hor „â ro li ja” i umet ni ci Bi qa na Kr sti}, Ja dran ka Jo va no vi},

Na da Blam, Ne boj {a Kun da ~i na i Le po mir Iv ko vi}.

A. PE TRO VI]

M. [VE DI]

Sni mio R. POPOVI]

Otvoren rekonstruisani blok

gastro enterolo{ke dijagnostike

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac otvo rio je, 27. fe bru -

a ra, re kon stru i sa ni i sa vre me no opre mqe ni blok ga stro en te ro lo -

{ke di jag no sti ke na Voj no me din skoj aka de mi ji. Otva ra wu no vog blo -

ka pri su stvo vao je i na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov -

nik Mi lo je Mi le ti}.

Adap ta ci jom tog blo ka ste kli su se uslo vi za pri me nu naj sa -

vre me ni je di jag no sti ke i te ra pi je iz obla sti ga stro en tro lo gi je i

omo gu }e no je da mno gi pa ci jen ti bu du zbri nu ti na ni vou dnev ne bol -

ni ce.

Ka ko je na gla sio mi ni star na otva ra wu, to je sa mo po ~e tak

ula ga wa u opre mu neo p hod nu za funk ci o ni sa we VMA, ko ja ne }e bi -

ti sa mo naj po zna ti ja ve}, su de }i po qud stvu i opre mi, naj bo qa u ze -

mqi, a i u re gi o nu.

– Pro {le go di ne za ku po vi nu opre me za VMA po tro {i li smo

oko 800 mi li o na di na ra. Deo opre me sti }i }e to kom ove go di ne i

o~e ku jem da }e usko ro bi ti mon ti ra na i no va mag net na re zo nan ca –

re kao je [u ta no vac.

Mi ni star je na gla sio i da je je dan od te ̀ i {nih za da ta ka u te -

ku }oj go di ni u~e stvo va we VMA i voj nog sa ni te ta u or ga ni za ci ji Uni -

ver zi ja de.

Na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti} pod se -

tio je da je Kli ni ka za ga stro en te ro lo gi ju jed na od naj op te re }e ni jih

na VMA, a otva ra we re kon stru i sa nog blo ka do pri nos je VMA sma -

we wu li ste ~e ka wa u Sr bi ji. Broj pa ci je na ta ko ji ko ri ste uslu ge ga -

stro en te ro lo {ke kli ni ke po ve }a }e se i do 50 po sto, uz isto vre me -

nu u{te du sred stva iz fon do va zdrav stva.

Me di cin ska opre ma naj no vi je ge ne ra ci je, ob u ~en i ospo so -

bqen ka dar ko ji pred vo de pu kov ni ci doc. dr Ra do je Do der, doc. dr

Di no Ta ra bar i doc. dr Ne nad Pe ri {i}, mo gu da pru ̀ e naj vi {i ni -

vo me di cin skih uslu ga u na {oj ze mqi i re gi o nu, na ro ~i to ka da je

re~ o en do skop skim i in ter vent nim pro ce du ra ma.

Mi ni star od bra ne Dra gan

[u ta no vac i am ba sa dor

Al ̀ i ra Ab del ka der Mes dua

po se ti li su, 3. mar ta, Voj no -

teh ni~ ki in sti tut, gde se na ma ster stu -

di ja ma na la ze ofi ci ri iz Al ̀ i ra. Tom

pri li kom mi ni star [u ta no vac je re kao

da je {ko lo va we al ̀ ir skih ofi ci ra u

na {oj ze mqi pro je kat od stra te {kog

zna ~a ja.

On je na gla sio da je to kom pro -

{le go di ne u na {im voj nim {ko la ma

bi lo oko 140 po la zni ka iz ino stran -

stva i da se pla ni ra pro {i ri va we tog

vi da sa rad we. [u ta no vac o~e ku je da se

Voj na aka de mi ja, Voj no teh ni~ ki in sti -

tut i osta le voj ne obra zov ne in sti tu -

ci je po no vo na |u na svet skoj ma pi {ko -

la ko je pru ̀ a ju od go va ra ju }e voj no

obra zo va we.

Am ba sa dor Al ̀ i ra Ab del ka -

der Mes dua za hva lio je {to mu je omo -

gu }e no da se i li~ no uve ri u „iz van red -

ne uslo ve {ko lo va wa slu {a la ca iz

stra nih ze ma qa“. On je na gla sio da se

uve rio u pot pu nu stru~ nost qu di ko ji

ra de u In sti tu tu. Am ba sa dor sma tra da

je VTI u teh no lo {kom smi slu ve o ma na -

pre dan, te da ni u ~e mu ne mo ra da za -

vi di sli~ nim in sti tu ci ja ma {i rom sve -

ta. On je pod vu kao da ima ve li ko po -

ve re we u na ~in ka ko se ti od no si raz -

vi ja ju i da }e me |u sob na sa rad wa u na -

red nom pe ri o du do ̀ i ve ti pro cvat.

Od go va ra ju }i na pi ta we no -

vi na ra o even tu al noj ku po vi ni pro iz vo da srp ske na men ske in du -

stri je, am ba sa dor Mes dua je re kao da je uve ren da }e we go va po se -

ta bi ti pra }e na po se ta ma stru~ wa ka u toj obla sti.

Mi ni star [u ta no vac je do dao da po sto ji za ni ma we za za jed ni~ ko

ula ga we sa al ̀ ir skom stra nom, na gla siv {i da po sto ji obo stra na è -

qa za sa rad wom. Mi ni star stvo od bra ne, ka ko je re kao, ima è qu da

una pre |u je me |u na rod nu voj nu sa rad wu i afir mi {e od bram be nu in du -

stri ju, a pla ni ra na je i po se ta de le ga ci je Vla de Sr bi je Al ̀ i ru, ko ja }e,

iz me |u osta log, raz ma tra ti mo gu} no sti sa rad we i u toj obla sti.

On je is ko ri stio pri li ku da po zo ve sve za in te re so va ne za up-

is u Voj nu aka de mi ju, da se {to pre pri ja ve na kon kurs, jer o~e ku je da

}e kon ku ren ci ja ove go di ne bi ti ve o ma ja ka.

To kom po se te mi ni stra od bra ne i al ̀ ir skog am ba sa do ra Voj -

no teh ni~ kom in sti tu tu, pu kov nik prof. dr Mla den Pan ti}, di rek tor

te usta no ve, pre do ~io je go sti ma ka kvi su po ten ci ja li i raz voj no-is -

tra ̀ i va~ ki re zul ta ti VTI-a. On je is ta kao da je u VTI raz vi je no vi -

{e od 1.300 sred sta va na o ru ̀ a wa i voj ne opre me za sva tri vi da

voj ske i da je, od ukup nog na o ru ̀ a wa ko je je da nas za stu pqe no u na -

{oj voj sci, 75 po sto raz vi je no u VTI.

Go sti su po se ti li pro sto ri je u ko ji ma se iz vo di na sta va na ma -

ster stu di ja ma, tri so ni~ ni avio-tu nel i La bo ra to ri ju za sta ti~ ka i

di na mi~ ka is pi ti va wa ma te ri ja la.

Na sta va je or ga ni zo va na u dva na est usme re wa. Do sa da su ino -

stra ni stu den ti ima li pri li ku da pro |u kroz sve la bo ra to ri je u Voj -

no teh ni~ kom in sti tu tu, da obi |u po go ne pred u ze }a od bram be ne in du -

stri je i teh ni~ ke re mont ne za vo de. Po sle za vr {et ka pr vog se me stra, uz

po ka za no od li~ no zna we srp skog je zi ka, ostva ri li su i iz u ze tan uspeh

u na sta vi – sa pro se~ nom oce nom 9,53. [ko lo va we stu de na ta tra je dve

go di ne i u na {oj ze mqi }e osta ti do iz ra de ma ster ra do va.

A. PE TRO VI]

M. [VE DI]

Sni mio D. BANDA

Ministar odbrane i ambasador Alìra

posetili Vojnotehni~ki institut

14 15. mart 2009.

Dvadeset mladih qudi koji }e zavr{iti

{kolovawe u Srbiji bi}e najboqi

ambasadori na{e zemqe u Alìru.

Planiramo da od maja ugostimo nove

studente i tu saradwu pro{irimo

– istakao je ministar [utanovac.

dobre tradicije

Nastavak

doga|aji

15

Sa rad wa sa Cr nom Go rom

Na ~el nik Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu Mi lo rad Pe -

ri} i {ef Od se ka za me |u na rod nu od bram be nu sa rad wu Mi ni star -

stva od bra ne Cr ne Go re pu kov nik Zo ran Bo {ko vi} pot pi sa li su

Ugo vor o {ko lo va wu i Plan bi la te ral ne voj ne sa rad we za 2009.

go di nu.

Sa rad wa u obla sti od bra ne iz me |u Re pu bli ke Sr bi je i Cr ne

Go re je u uz la znoj li ni ji. Pri o ri te ti su voj no e ko nom ska, voj no na u~ -

na, voj no o bra zov na i sa rad wa u obla sti voj nog zdrav stva.

Na Voj noj aka de mi ji ve} ne ko li ko go di na uspe {no se {ko lu ju

pri pad ni ci Voj ske Cr ne Go re – na svim ni vo i ma.

Sa op {te we Mi ni star stva od bra ne

„Re pu bli ka Sr bi ja, po seb no Mi ni star stvo od bra ne ko je je u

ime Vla de za du ̀ e no da ru ko vo di ra dom od bram be ne in du stri je, ula -

è ve li ke na po re da se oì vi i sta bi li zu je pro iz vod wa u fa bri ka -

ma od bram be ne in du stri je”, is ti ~e se u sa op {te wu ko je je Mi ni -

star stvo od bra ne iz da lo 10. mar ta po vo dom na ve de nih op tu ̀ bi.

„Od 2005. go di ne kon tro la iz vo za na o ru ̀ a wa i ro be dvo stru ke

na me ne pre {la je sa voj nih na ci vil ne struk tu re, pa je pre ma Za ko nu

o spoq noj tr go vi ni NVO i ro be dvo stru ke na me ne Mi ni star stvo eko -

no mi je i re gi o nal nog raz vo ja sa da nad le ̀ no za iz da va we iz vo znih

do zvo la uz pret hod no pri ba vqe nu sa gla snost Mi ni star stva od bra ne i

Mi ni star stva spoq nih po slo va i mi {qe wa MUP-a.

Mi ni star stvo od bra ne iz da je sa gla snost na osno vu ~la na 22.

Za ko na o spoq noj tr go vi ni NVO i ro be dvo stru ke na me ne. Pri li -

kom od lu ~i va wa o da va wu sa gla sno sti iz me |u osta log raz ma tra i

uti caj na bez bed nost Sr bi je i da li se na o ru ̀ a we i voj na opre ma,

pred vi |e ni za iz voz, na la ze na iz vo znoj li sti na o ru ̀ a wa i voj ne

opre me.

Mi ni star stvo od bra ne ra di i po Za ko nu o pro iz vod wi i

pro me tu (do ma }em pro me tu). Tim za ko nom ni je pred vi |e no da tr -

go va~ ke ku }e u do ma }em pro me tu po sta nu vla sni ci na o ru ̀ a wa i

voj ne opre me.

Naj va ̀ ni je je da fir ma ili pred u ze }e po slu je od go vor no, u

skla du sa pro pi si ma i ko dek si ma po na {a wa, da po se du je ozbiq -

nost, da je sve sna ose tqi vo sti ba vqe wa ovim po slom, gde i naj ma wi

pro pust i po ku {aj iz i gra va wa me |u na rod nih pra vi la mo gu ko {ta ti

ze mqu we nog kre di bi li te ta i ugle da ili ~ak uvo |e wa po je di nih

sank ci ja, bi lo za ze mqu u ce li ni ili za po je din ce. Na to nas oba ve -

zu je ~lan 3. Za ko na o spoq no tr go vin skog po slo va wu NVO i ro be

dvo stru ke na me ne, ko ji je usa gla {en sa Pra vi li ma po na {a wa

Evrop ske uni je o po stu pa wu kod iz vo za na o ru ̀ a wa.

Uko li ko ovla {}e ni iz vo znik po se du je „end user cer ti fi kat“ od ze -

mqe uvo zni ka ko ja ni je na li sti ze ma qa pod sank ci ja ma za uvoz

oru` ja, to jo{ uvek ne zna ~i da }e i iz vo zna do zvo la bi ti au to mat -

ski iz da ta.

Raz ma tra se unu tra {wa si tu a ci ja u ze mqi kraj wem ko ri sni ku,

po {to va we qud skih pra va, sta bil nost u re gi o nu, od nos te ze mqe

pre ma te ro ri zmu i mo gu} nost pre u sme ra va wa ro be u „ose tqi ve“

re gi o ne.

Osam kri te ri ju ma ko dek sa po na {a wa pri iz vo zu NVO deo su

evrop ske i na {e re gu la ti ve i wi ho vo po {to va we je oba ve zno pri

raz ma tra wu po je di nih slu ~a je va. Zah te vi se raz ma tra ju na prin ci pu

po je di na~ nih slu ~a je va (ca se by ca se) i ne ma pre se da na.

Pred met iz vo zne kon tro le, me |u tim, ni je sa mo kraj wi ko ri -

snik, ve} je to sva ki u~e snik u spoq no tr go vin skom po slu – od pro iz -

vo |a ~a, pre ko iz vo zni ka ili po sred ni ka do {pe di te ra. Po sto ja we

do ka za o ne po {to va wu za kon ske re gu la ti ve Re pu bli ke Sr bi je i

oprav da ne sum we o ume {a no sti po je di na ca u kr {e wu em bar ga UN na

uvoz oru` ja, do vo de do od bi ja wa pred met nog zah te va od no sno po -

vla ~e wa ve} iz da te do zvo le”, ka ̀ e se u sa op {te wu Mi ni star stva

od bra ne.

Izvoz naoruàwa

Ne postoji

monopolPomo}nik ministra odbrane

Ilija Pilipovi} odbacio je optu`be

da Ministarstvo odbrane mesecima

odbija da izda dozvole „Zastava–oru`ju”

i „Slobodi” za izvoz oru`ja u Libiju,

Kamerun, Pakistan i Crnu Goru

Ili ja Pi li po vi} je re kao agen ci ji Be ta da ne po sto ji mo no pol u

iz vo zu na o ru ̀ a wa i voj ne opre me i oce nio da su ne ta~ ne op tu -

`be da Mi ni star stvo od bra ne fa vo ri zu je dr ̀ av nu fir mu „Ju -

go im port – SDPR”. Mi ni star stvo je u to ku pro {le go di ne iz da -

lo 367 sa gla sno sti za iz voz, od ~e ga 42 toj fir mi, is ta kao je

Pi li po vi}. On je pod se tio da je od 2005. go di ne Mi ni star stvo eko -

no mi je i re gi o nal nog raz vo ja nad le ̀ no za iz da va we iz vo znih do zvo -

la uz sa gla snost Mi ni star stva od bra ne i Mi ni star stva spoq nih

po slo va i mi {qe we MUP-a Sr bi je.

Po mo} nik mi ni stra od bra ne is ta kao je i da je Mi ni star stvo

pro {le go di ne uve lo u na o ru ̀ a we pu {ku M-21 i ku pi lo 1.680 ko -

ma da do da ju }i da to „sva ka ko ni je sa mo iz raz lo ga neo p hod nog opre -

ma wa Voj ske Sr bi je”, ve} je ku po vi na te pu {ke i naj bo qa na me ra za

da va we re fe ren ce „Za sta va – oru` ju”, po di za we tr ̀ i {ne vred no -

sti pro iz vo da i pod sti caj iz vo za. „Za sta va”, pre ma we go vim re ~i -

ma, u ovom tre nut ku ima du go va wa pre ma Voj sci Sr bi je.

Pi li po vi} je iz ja vio da je Mi ni star stvo od bra ne „uo ~i lo pro -

blem ne do voq nog an ga ̀ o va wa” ~la no va uprav nih od bo ra „Za sta ve”

i dru gih fa bri ka na men ske in du stri je, te da je zbog to ga pro {le ne -

de qe po kre nu lo pro ce du ru za iz me nu ~la no va uprav nih od bo ra.

Ko men ta ri {u }i ostav ku ~la na Uprav nog od bo ra „Za sta va –

oru` je”, Veq ka Ka di je vi }a, Pi li po vi} je po sta vio pi ta we: „[ta u

Uprav nom od bo ru Za sta va – oru` je ra di i ~i je in te re se za stu pa Ka -

di je vi}?”Za we ga je, ina ~e, re kao da je „eks po nent Mi le ta Dra gi }a”,

vla sni ka kom pa ni je za pro iz vod wu voj ne opre me.

Susret sa mladimm vojnicima

16 15. mart 2009.

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi -

le ti} ob i {ao je 5. mar ta gar ni zon Pan ~e vo, gde je u ka sar ni „Na rod ni

he roj Ste vi ca Jo va no vi}“ sta ci o ni ran Dru gi cen tar za obu ku, i deo je -

di ni ca Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze u Pan ~e vu i Ka ~a re vu.

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba re kao je da je ciq po se te, iz me |u osta log,

G e n e r a l M i l e t i } u

Pri mo pre da ja du ̀ no sti

ko man dan ta Kop ne ne voj ske

U Ni {u, 6. mar ta, ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi} pri -

mio je du ̀ nost ko man dan ta Kop ne ne voj ske od do sa da {weg ko man -

dan ta ge ne ral-pot pu kov ni ka Mla de na ]ir ko vi }a. Sve ~a no sti su

pri su stvo va li na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot -

pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, ko man dan ti bri ga da Kop ne ne voj ske i

pri pad ni ci ko man de KoV.

Pred sta vqa ju }i ge ne ra la Di ko vi }a, na ~el nik Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} na gla sio je da

je re~ o ofi ci ru sa bri qant nom voj ni~ kom ka ri je rom i da je to bi -

lo od lu ~u ju }e pri iz bo ru nad le ̀ nih da mu po ve re du ̀ nost ko man -

dan ta Kop ne ne voj ske.

Ge ne ral ]ir ko vi} po ru ~io je no vom ko man dan tu da pri ma jak i

~vrst ope ra tiv ni sa stav, sa iz gra |e nim od no si ma i si ste mom ra da.

Ge ne ral Di ko vi} je na gla sio da }e u svom ra du na sto ja ti da ja ~a

ope ra tiv ne i funk ci o nal ne spo sob no sti Kop ne ne voj ske.

Do sa da {wi ko man dant Kop ne ne voj ske ge ne ral-pot pu kov nik

Mla den ]ir ko vi} po sta vqen je na du ̀ nost za me ni ka na ~el ni ka Ge -

ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je.

Z. M.

Pri mo pre da ja du ̀ no sti

ko man dan ta Ko man de za obu ku

Ge ne ral-ma jor Alek san dar @iv ko vi} pri mio je 27. fe bru a ra

du ̀ nost ko man dan ta Ko man de za obu ku od ge ne ral-pot pu kov ni ka Qu -

bi {e Di ko vi }a, u pri su stvu na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je

ge ne ral-pot pu kov ni ka Mi lo ja Mi le ti }a.

Ge ne ral Mi le ti} je pred sta vio ge ne ral-ma jo ra Alek san dra

@iv ko vi }a, na gla siv {i da je to sta re {i na ko ji je pro {ao va ̀ ne

du ̀ no sti u lan cu ko man do va wa. Na ~el nik Ge ne ral {ta ba je is ta kao

da }e bu du }i ko man dant Ko man de za obu ku ima ti pu nu po dr {ku Ge ne -

ral {ta ba, ali da }e sno si ti i od go vor nost za sta we u Ko man di, te

da }e we go va du ̀ nost bi ti da na do gra |u je si stem ko ji je do sa da

uspe {no vo dio ge ne ral Di ko vi}.

Do sa da {wi ko man dant Ko man de za obu ku ge ne ral-pot pu kov -

nik Qu bi {a Di ko vi} po sta vqen je na du ̀ nost ko man dan ta Kop ne -

ne voj ske.

A. P.

U ni {koj ka sar ni „Kwaz Mi ha i lo” odr ̀ an je

se mi nar na te mu „Od nos ko man di ra vo da i we go vog

pod o fi ci ra i is ku stva iz mi rov nih ope ra ci ja”. Se -

mi nar je iz ve den u okvi ru Pro gra ma dr ̀ av nog part -

ner stva Sr bi je i Oha ja i sa rad we Voj ske Sr bi je i

Na ci o nal ne gar de Oha ja.

U or ga ni za ci ji ko man de Kop ne ne voj ske i Kan -

ce la ri je za bi la te ral ne od no se am ba sa de SAD u

na {oj ze mqi, pred stav ni ci Na ci o nal ne gar de Oha -

ja odr ̀ a li su pre da va wa tri de se to ri ci ofi ci ra i

pod o fi ci ra iz Voj ske Sr bi je.

Je dan od pre da va ~a, ma jor Sti ven Veb, re kao

je da sma tra da }e te o ret ska i prak ti~ na sa gle da va -

wa od no sa ofi ci ra i pod o fi ci ra u ame ri~ koj voj sci

i Na ci o nal noj gar di Oha ja i is ku stva iz Ira ka i

Se mi nar u Ni {u

No va ulo ga

pod o fi ci ra

do

ga

|a

ji

Susret sa mladim vojnicima

17

sa gle da va we uslo va ì vo ta i ra da oko 800 voj ni ka mar tov ske par ti je.

Na kon obi la ska voj ni ka ko ji su bi li na re dov noj obu ci, ge ne ral Mi le -

ti} na gla sio je da mu je pra vo za do voq stvo da raz go va ra sa tim mla dim qu -

di ma ko ji su se, i po red mo gu} no sti za ci vil no slu ̀ e we, opre de li li da voj ni

rok pro ve du u uni for mi.

A. PETROVI]

g a r n i z o n u P a n ~ e v o

De le ga ci ji Oru ̀ a nih sna ga Kra qe vi ne Nor ve {ke, ko ju je pred -

vo dio ge ne ral-ma jor Lajf Ro zen, na ~el nik Sa ni tet ske slu ̀ be, u

Ni {u je 10. mar ta pre zen to van pro je kat Re gi o nal nog cen tra za obu -

ku sa ni tet skog ka dra pr vog ni voa.

To kom po se te go sti su ob i {li ka bi ne te u ko ji ma se na la zi

opre ma iz do na ci ja Kra qe vi ne Nor ve {ke i po sma tra li ve ̀ bu iz -

vla ~e wa po vre |e nih iz vo zi la i pru ̀ a wa pr ve po mo }i. U ni {koj

Voj noj bol ni ci uprav nik pu kov nik dr Sla vi {a ]i ri} ukrat ko je pre -

do ~io pred stav ni ci ma nor ve {ke de le ga ci je isto ri jat i na ~in ra da

Voj ne bol ni ce, od no sno do kle su sti gli sa pri pre ma ma za u~e {}e u

mi rov nim ope ra ci ja ma.

Ge ne ral-ma jor Pe tar ]or na kov, na ~el nik Upra ve za obu ku i dok -

tri nu G[ VS, is ta kao je da je raz voj sa ni tet skog cen tra i we go vo

pre ra sta we u re gi o nal ni, za jed ni~ ki pro je kat na {e i nor ve {ke voj ske.

– Pro je kat je obo stra no do bro pri hva }en. Mi ima mo do bar

po ten ci jal u kva li fi ko va nom ka dru i do broj in fra struk tu ri. O~e -

ku jem da u na red ne dve go di ne ovaj cen tar pre ra ste u Re gi o nal ni

cen tar, od no sno, u Cen tar Voj ske

Sr bi je ko ji }e bi ti u sta wu da

svo je qu de i sa ni tet ski ka dar

voj ski iz okru ̀ e wa ospo so bqa va

po naj sa vre me ni jim stan dar di ma.

Ve} u ju nu u Ni {u }e bi ti or ga -

ni zo van me |u na rod ni kurs za

bol ni ~a re i me di cin ske teh ni ~a -

re svih pro fi la – re kao je ge ne -

ral ]or na kov.

Ka ko je na gla sio ge ne ral

]or na kov, po red tri do na ci je u

sa ni tet skom ma te ri ja lu i so fi -

sti ci ra noj opre mi, do sa da su

or ga ni zo va ni i kur se vi na ko ji ma

su nor ve {ki in struk to ri ob u ~a va -

li na {e voj ne me di ci na re, a pla -

no vi i pro gra mi obu ke su usa gla -

{e ni sa stan dar di ma Na toa.

Na ~el nik Sa ni tet ske slu -

`be nor ve {ke voj ske ge ne ral-ma -

jor Lajf Ro zen na gla sio je da se

u ~e tvo ro go di {woj sa rad wi po -

sti glo vi {e ne go {to je pr vo bit -

no pla ni ra no.

Z. MI LA DI NO VI]

De le ga ci ja Nor ve {ke

u ni {kom sa ni tet skom cen tru

Raz vi ja we

re gi o nal nog cen tra

Av ga ni sta na, po mo }i pri pad ni ci ma Voj ske Sr bi je da iza be ru pra vi mo -

del u raz vi ja wu pro fe si o nal nog pod o fi cir skog ko ra.

No va ulo ga pod o fi ci ra, pre ma re ~i ma glav nog pod o fi ci ra Tre }e

bri ga de za stav ni ka Zo ra na \or |e vi }a, po seb no je vi dqi va u in di vi du al -

noj obu ci i po li ni ji ko man do va wa.

„Na{ ciq je da u in di vi du al noj obu ci stvo ri mo ob u ~e nog, sa mo u ve -

re nog, di sci pli no va nog, sna la ̀ qi vog, fi zi~ ki spo sob nog i do bro mo ti -

vi sa nog voj ni ka, ko ji }e zna ti da pre ̀ i vi na boj nom po qu i iz vr {i za da -

tak. Zbog to ga je na pod o fi ci ri ma ve li ka od go vor nost, ali smo mi sprem -

ni da se iz bo ri mo sa svim iza zo vi ma. Pod o fi ci ri Voj ske Sr bi je do bi }e

mo gu} nost da na pre du ju u skla du sa obra zo va wem i ste ~e nim spo sob no sti -

ma”, is ti ~e za stav nik \or |e vi}.

Ka ko je na gla sio na ~el nik Kan ce la ri je za bi la te ral ne od no se pri

am ba sa di SAD ma jor De vin Bra un, se mi nar u Ni {u je ste jed na od 28 pla -

ni ra nih za jed ni~ kih voj nih ak tiv no sti u ovoj go di ni. Obim me |u sob ne sa -

rad we sve do ~i da je Voj ska Sr bi je me |u va ̀ ni jim part ne ri ma sa ko ji ma

ame ri~ ka voj ska sa ra |u je. Te me ra ni jih se mi na ra od no si le su se na li -

der stvo vi {ih ofi ci ra, a ovo je pr vi se mi nar ko ji u cen tar pa ̀ we sta -

vqa li der stvo na ni vou vo da i ~e te.

Z. MI LA DI NO VI]

Snimio D

. BA

ND

A

18 15. mart 2009.

Trudi}emo se da kvalitet

na{ih obrazovnih

institucija postavimo

tako da one budu u stawu

da objedine obrazovni

i nau~noistraìva~ki rad

kao komponente

jedinstvenog procesa

visokog obrazovawa.

Smatram da i VA i VMA

imaju kvalitet da

akredituju studije sva tri

stepena i verifikuju svoju

nau~noistraìva~ku

delatnost. Nije va`no

kako }e se diploma na

kraju {kolovawa zvati.

Bitno je da bude priznata

i prepoznata.

Dan Voj ne aka de mi je, 18. mart, raz u me mo, ne sa mo kao da tum ka da se svo de bi lan -

si ka len dar ske go di ne, pod vla ~e uspe si i na gra |u ju za slu ̀ ni, ne go kao tre nu tak

ka da svi ko ji su svoj rad ugra di li u pro ces uvo |e wa no vih sna ga u si stem od bra -

ne, tre ba ja sno da sa gle da ju ci klus ko ji sle di. Bi ti su {tin ski da le ko vid, isto -

vre me no zna ~i i bi ti iskren u spo zna ji gre {ke, pro pu sta ili maw ka od lu~ no sti

to kom pret hod nog pe ri o da.

Qu di ko ji se ba ve obra zo va wem mla dih sta re {i na Voj ske Sr bi je mo ra ju bi ti

pro nic qi vi ko li ko i naj od go vor ni ji qu di u dr ̀ a vi. Wi ho va vi zi ja ne sme se za ti kra -

}e od ~e ti ri go di ne, ko li ko tra je {ko lo va we jed ne kla se Aka de mi je, i u wu mo ra ju bi -

ti ura ~u na ti ~i ni o ci, na pr vi po gled da le ki i ne do dir qi vi si ste mu od bra ne.

U raz go vo ru ko ji sle di, bri gad ni ge ne ral do cent dr Mla den Vu ru na, na ~el nik

Upra ve za {kol stvo Sek to ra za qud ske re sur se Mi ni star stva od bra ne, ot kri va nam

kon cept ko ji bi du go ro~ no po zi ci o ni rao si stem voj nog {kol stva u obra zov no-na u~ ni

am bi jent Sr bi je, omo gu }a va ju }i si gu ran re surs mla dih sta re {i na sprem nih i spo sob -

nih da bri nu o bez bed no sti ze mqe.

Œ U to ku je pro ces akre di ta ci je Voj ne aka de mi je, ~i ji epi log sa ne str pqe wem

o~e ku je mo. Do kle se sti glo u tom po slu?

– Voj na aka de mi ja pod ne la je svu neo p hod nu do ku men ta ci ju za akre di ta ci ju in sti -

tu ci je i stu dij skih pro gra ma. Isto je u~i ni la i Voj no me di cin ska aka de mi ja. Na me ra

VA je ste da se akre di tu je kao vi so ka {ko la aka dem skih stu di ja, dok je VMA pod ne la

zah tev za akre di ta ci ju vi so ke {ko le in te gri sa nih aka dem skih stu di ja me di ci ne. Voj na

aka de mi ja }e, po sle do bi ja wa uve re wa o akre di ta ci ji i do zvo le za rad od Mi ni star -

stva pro sve te, {ko lo va ti bu du }e ofi ci re na osnov nim aka dem skim stu di ja ma u pet

stu dij skih pro gra ma – me nax ment u od bra ni, voj no e lek tron sko in ̀ e wer stvo, voj no ma -

Osvajaweakademskog

U z 1 8 . m a r t –

tem

aBrigadni general

doc. dr Mladen

Vuruna, na~elnik

Uprave za

{kolstvo

19

kao kom po nen te je din stve nog pro ce sa vi so kog obra zo va wa. Sma tram

da i VA i VMA ima ju kva li tet da akre di tu ju stu di je sva tri ste pe na i

ve ri fi ku ju svo ju na u~ no i stra ̀ i va~ ku de lat nost.

Œ Od ove go di ne mla di pot po ru~ ni ci, pre pre u zi ma wa pr ve

du ̀ no sti, sta ̀ i ra ju {est me se ci u je di ni ca ma Voj ske Sr bi je.

Svr ha je, iz me |u osta log, „bru {e we” zna wa ko je su ste kli to -

kom {ko lo va wa. î we ni ca je da je sva kom mla dom sta re {i ni

po treb no vre me da po mi ri raz li ke u ono me {to je u~io na Aka -

de mi ji i sva ko dnev nih iza zo va tru pe. Ra di li se ne {to na sma -

wi va wu tih raz li ka?

– To je bio je dan od kqu~ nih zah te va ko ji je u pro ce su re for me

voj nog {kol stva po sta vio Ge ne ral {tab. Bu du }eg pot po ru~ ni ka tre ba

ospo so bi ti za ko man di ra vo da. No vi stu dij ski pro gra mi upra vo pru -

à ju tu mo gu} nost. U wi ma je 20 do 25 po sto na sta ve po sve }e no voj -

noj obu ci. Stu dent po ha |a voj nu obu ku osam do de vet me se ci, {to je

du ̀ e od voj nog ro ka ili {ko le za re zer vne ofi ci re. U stu dij ske pro -

gra me ugra |e no je i sta ̀ i ra we na me sti ma ko man di ra vo do va. Stu -

den ti }e pro }i kroz 12 kam po va to kom bo rav ka na Voj noj aka de mi ji,

a po je di ni sa dr ̀ a ji voj ne obu ke spro vo di }e se i iz vo |e wem ve ̀ bi u

okvi ru re dov ne na sta ve. Po sle ta kvih stu di ja, uve re ni smo, pot po -

ru~ nik }e bi ti spre man za po ~et ne du ̀ no sti, a jaz iz me |u stu dent -

skog ì vo ta i pr ve du ̀ no sti bi }e uspe {no pre mo {}en.

Œ Pre ne ko li ko da na otvo ren je kon kurs za pri jem u Voj nu gim -

na zi ju i Voj nu aka de mi ju. Ti me po ~i we ci kli~ ni pro ces ~i ji kraj

o~e ku je mo u ok to bru, ka da po ~i we {ko lo va we no ve kla se. Ka -

kva je stra te gi ja pro mo ci je voj nog po zi va me |u omla di nom?

– Broj kan di da ta za upis pro {le go di ne znat no je po ras tao u

od no su na go di nu-dve una zad. Ve ru jem da }e se iz go di ne u go di nu po -

ve }a va ti. Mno go to ga do pri no si ta kvom za kqu~ ku, iz me |u osta log i

re for ma si ste ma voj nog obra zo va wa. Pri zna ta di plo ma je ste ve li -

ki ar gu ment. Ipak, tre ba re }i da se na {i stu den ti ne {ko lu ju da bi

ra di li u ci vil stvu. Na pro tiv, ospo so bqa va ju se za po ~et ne du ̀ no -

sti u Voj sci Sr bi je. Ali ta pri zna ta di plo ma va ̀ na j, jer im omo gu -

}a va da se da qe {ko lu ju. Jed no stav no, ì vi mo u ta kvom ci vi li za cij -

skom tre nut ku ka da {ko le ni ka da ni je do voq no. Da kle, tim mla dim

qu di ma pru ̀ a se mo gu} nost da se usa vr {a va ju u ra znim prav ci ma i

oni }e, ve ru jem, to is ko ri sti ti.

{in sko in ̀ e wer stvo, voj no he mij sko in ̀ e wer stvo i voj no va zdu ho -

plov stvo. Stu den ti ko ji za vr {e te stu dij ske pro gra me do bi ja }e di -

plo me, pre po zna te i pri zna te u dru {tvu – di plo me me na xe ra od -

bra ne, in ̀ e we ra elek tro teh ni ke i ra ~u nar stva, in ̀ e we ra ma {in -

stva ili teh no lo gi je, od no sno in ̀ e we ra sa o bra }a ja. Po me nu tim

stu dij skim pro gra mi ma ob u hva }e ni su svi ro do vi Voj ske Sr bi je kao

i ne ke slu ̀ be, dru gim re ~i ma – sve {to je oru ̀ a nim sna ga ma po -

treb no sa da, ali u bu du} no sti.

Œ Ka da bi smo mo gli da o~e ku je mo is hod?

– Akre di ta ci ja vi so ko {kol skih usta no va po ~e la je 2007. go di -

ne, na kon do no {e wa Za ko na o vi so kom obra zo va wu, ko ji je usvo jen

dve go di ne ra ni je. Akre di ta ci ja se spro vo di u pet ci klu sa. Aka de mi -

ja je zah tev za akre di ta ci ju, kao i ve }i na fa kul te ta u Sr bi ji, pod ne -

la no vem bra pro {le go di ne. Pr ve re zul ta te sa ne str pqe wem o~e ku -

je mo ve} za ne ko li ko da na.

Œ Sta tus di plo ma ca Voj ne aka de mi je me |u ko le ga ma iz ci vil -

stva ak tu el no je pi ta we ve} ne ko li ko go di na. Pu no se go vo ri lo

o sa rad wi Aka de mi je i ci vil nih fa kul te ta na za jed ni~ kim stu -

dij skim pro gra mi ma, od no sno da }e za vr {a va ju }i ih, stu den ti

VA do bi ja ti i voj nu i ci vil nu di plo mu. Da nas je na VA u op ti ca -

ju ne ko li ko na stav nih pla no va i pro gra ma. Vi di te li epi log?

– Stva ri tre ba po ja sni ti. Ni je su {tin ski bit no da li }e ne ko

do bi ti ci vil nu di plo mu. Su {ti na je da li ce po sle {ko lo va wa do bi -

je di plo mu ko ja }e bi ti pri zna ta u dru {tvu, i to ne sa mo kod nas ne -

go i u evrop skom pro sto ru vi so kog obra zo va wa. Ta pri ~a je, uo sta -

lom ute me qe na i u Za ko nu o od bra ni i u mi ni star skom uput stvu za

2008. i 2009. go di nu, u ko ji ma sto ji da mo ra mo da uskla di mo si stem

obra zo va wa kod nas sa si ste mom obra zo va wa u dru {tvu. Naj bo qi

put ta kve har mo ni za ci je je ste akre di ta ci ja. Da kle, ni je va ̀ no ka ko

}e se di plo ma zva ti. Bit no je da bu de pri zna ta i pre po zna ta.

Œ A, na stav ni pla no vi?

– Tre nut no se ~e tvr ta i pe ta go di na {ko lu ju po sta rim stu dij -

skim pro gra mi ma. Dru ga i tre }a go di na ne kih ro do va, kao {to su pe -

{a di ja, oklop ne je di ni ce, AR J PVO, va zdu {no osma tra we i ja vqa we

i avi ja ci ja, {ko lu ju se po za jed ni~ kim stu dij skim pro gra mi ma sa ne -

kim fa kul te ti ma Be o grad skog uni ver zi te ta. To su Fa kul tet bez bed no -

sti, Fa kul tet or ga ni za ci o nih na u ka i Sa o bra }aj ni fa kul tet. Stu -

den ti ko ji su sa da na pr voj go di ni {ko lu ju se pre ma pro gra mi ma ko ji

jo{ ni su akre di to va ni, ali se na da mo i u~i ni li smo sve da se to ubr -

zo pro me ni. Mi }e mo po sle akre di ta ci je is ko ri sti ti za kon sku mo gu} -

nost da svi ma ko ji ni su po ha |a li za jed ni~ ke stu dij ske pro gra me, pri -

me nom ekvi va len ci je, omo gu }i mo da do bi ju od go va ra ju }e di plo me.

Œ Po mi we se mo gu} nost osni va wa ne ke vr ste voj nog uni ver zi -

te ta u ko ji bi u{la Voj na i Voj no me di cin ska aka de mi ja.

– Uni ver zi tet je ci vi li za cij ska te ko vi na ko je se ne tre ba od re -

}i. Mi }e mo re for mu voj nog {kol stva spro ve sti ko rak po ko rak.

Pr va na re du je akre di ta ci ja VA i VMA kao in sti tu ci ja, od no sno vi -

so kih {ko la ko je su kva li fi ko va ne i akre di to va ne za stu di je pr vog i

dru gog ste pe na. Ti me bi smo za do vo qi li go to vo sve po tre be si ste ma

od bra ne. Voj ni uni ver zi tet, me |u tim, pru ̀ io bi ne ke do dat ne mo gu} -

no sti, kao {to je or ga ni zo va we dok tor skih stu di ja i raz voj na u~ no i -

stra ̀ i va~ kog ra da u obla sti od bra ne i voj ne me di ci ne. Tru di }e mo

se da kva li tet na {ih obra zov nih in sti tu ci ja po sta vi mo ta ko da su

one u mo gu} no sti da ob je di ne obra zov ni i na u~ no i stra ̀ i va~ ki rad

ê stit ka pred sed ni ka Ta di }a

po vo dom 18. mar ta – Da na

Voj ne aka de mi je

Po vo dom 18. mar ta – Da na Voj ne aka de mi je, pred sed nik

Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di} svim pri pad ni ci ma Voj ne aka de -

mi je upu tio je sr da~ ne ~e stit ke.

„Od svog osni va wa 18. mar ta 1850. go di ne, pod na zi vom

Ar ti qe rij ska {ko la, Voj na aka de mi ja je kroz raz li ~i te epo he

svog raz vo ja {ko lo va la naj bo qe ofi ci re, sta re {in ski ka dar

spo so ban da iz ne se ogro man te ret dr ̀ av nog i po li ti~ kog pro -

gra ma oslo bo |e wa srp skog na ro da i spre man da u~u va te {ko

ste ~e ni mir. To je bio osnov ni pred u slov za dr ̀ av no i voj no ja -

~a we mo der ne Sr bi je u okvi ru bor be za pot pu nu dr ̀ av nu sa mo -

stal nost i ne za vi snost.

Da nas Voj na aka de mi ja obra zu je no ve ge ne ra ci je ofi ci ra

u du hu srp ske tra di ci je, od ko jih se o~e ku je da svo jim zna wem,

ra dom i ener gi jom po no sno sta nu na bra nik Otax bi ne, ali

isto vre me no pra ti sa vre me ne to ko ve voj nog {kol stva.

ê sti ta ju }i pra znik, è lim vam da kroz re for mu i re -

or ga ni za ci ju voj nog {kol stva za vr {i te pro ces ukqu ~i va wa u

si stem vi so kog obra zo va wa Re pu bli ke Sr bi je i po sta ne te re -

gi o nal ni cen tar za obra zo va we voj nog ka dra, a svim pri pad -

ni ci ma Aka de mi je uspeh u ra du”, ka ̀ e se u ~e stit ci pred sed -

ni ka Ta di }a.

prostora

D a n V o j n e a k a d e m i j e

I Mi ni star stvo od bra ne

u~i ni lo je zna ~aj ne na po re na

pro mo ci ji voj nog po zi va, a ti

re zul ta ti vi de se ve} sa da. U na -

red noj go di ni na sta vi }e mo sa

pro mo ci jom ta ko {to }e na {i

stu den ti u~e stvo va ti na ra znim

ma ni fe sta ci ja ma, ne sa mo u Be -

o gra du ne go i u ce loj Sr bi ji, gde

}e i svo jom po ja vom i na stu pom

u~i ni ti do sta da Aka de mi ju pri -

bli ̀ e omla di ni.

Œ Ka da bi ste gru pi osno -

va ca ili sred wo {ko la ca

pred sta vqa li Voj nu aka de -

mi ju i po ku {a li da ih ube -

di te da kon ku ri {u, ko je bi -

ste ar gu men te is ko ri sti li?

– Pr vo bih im re kao da }e

do bi ti do bro obra zo va we. Za -

tim bih im re kao da }e ima ti si -

gu ran po sao. So lid no pla }en

po sao. Po me nuo bih mo gu} nost

da to kom ~i ta vog ì vo ta na pre -

du ju. Mi slim da su to za mla de

qu de do voq ni ar gu men ti.

Œ Ne ke ana li ze po ka za le su

iz ve snu me ru ne po zna va wa

~i we ni ca o voj nom po zi vu

me |u omla di nom. [ta ura -

di ti da im se to raz ja sni?

– Ka da smo mi upi si va li

Voj nu aka de mi ju, na rav no, ni smo u pot pu no sti raz u me li ka ko Voj -

ska funk ci o ni {e. Mi slim da ni je ni po treb no da svr {e ni sred -

wo {kol ci ko ji do la ze na Aka de mi ju u pot pu no sti raz u me ju Voj sku

da bi mo gli uspe {no da se ba ve svo jim po ~et nim du ̀ no sti ma, od -

no sno po slo vi ma. Mi smo po sled wih go di na ima li i re for mu Voj -

ske Sr bi je, ta ko da ona ne iz gle da kao {to je iz gle da la ne ka da.

Sma tram da su stva ri do sta tran spa rent ne i onaj ko ga za i sta za -

ni ma da spo zna ka ko si stem od bra ne iz gle da i funk ci o ni {e, po -

dat ke mo ̀ e na }i na saj tu MO i VS ili u ma ga zi nu Od bra na.

Œ Ka ko se {ko lo va we de vo ja ka od ra zi lo na kli mu na Aka de -

mi ji?

– Ve o ma do bro. De voj ke sjaj no oba vqa ju svo je du ̀ no sti, od go -

vor ne su i di sci pli no va ne. Na du ̀ no sti gle da ju kao i mla di }i, a ko -

le ge su ih do bro pri hva ti le. Ta ko ne {to je u svim evrop skim ze mqa -

ma nor mal no. Imao sam pri li ke da obi |em do sta voj nih aka de mi ja i

uve rio sam se da je pri su stvo oba po la do bro pri hva }e no i po zi tiv -

no se od ra zi lo na kli mu na aka de mi ji.

Œ Da li tr pi di sci pli na ?

– Na pro tiv! De voj ke su ve o ma di sci pli no va ne i to uti ~e i na

mu {kar ce. Mi slim da je to iza zov za wih.

Œ Uslo vi ̀ i vo ta i ra da stu de na ta su ve ~i ta te ma. Ne ka obe }a -

wa po tom pi ta wu su is pu we na, a ne ka ni su, npr. In ter net u

sva koj stu dent skoj so bi?

– Ne pre sta je mo da ra di mo na to me. Na dam se da }e mo do po -

~et ka sle de }e {kol ske go di ne is pu ni ti to obe }a we i omo gu }i ti br zu

ko nek ci ju na In ter net u sva koj so bi. Od tog pro jek ta ni smo ni jed nog

tre nut ka od u sta li, ali eko nom ska si tu a ci ja na pro sto uti ~e na pro -

ce se i na do ga |a je. Stu den ti ima ju do vo qan broj ra ~u na ra na ras po -

la ga wu, ima ju pri stup In ter ne -

tu, a mi }e mo se tru di ti da im

omo gu }i mo jo{ vi {e.

Œ Ni je bi lo neo bi~ no vi de ti

stu den te ka ko ~i ste krug ka sar ne

~ak i za vre me is pit nog ro ka.

Za ni ma me da li se u pro te klih

ne ko li ko go di na ta po li ti ka u

ne kom smi slu pro me ni la ?

– Krug zgra de i pro sto ri je

mo ra ju da iz gle da ju pri me re no

~i sto. U~e we i is pi ti uvek su bi -

li u pr vom pla nu, ali i osta le

oba ve ze ne sme ju se za ne ma ri ti.

Onaj ko upi {e VA mo ra se po mi -

ri ti sa ~i we ni com da }e ima ti

mno go vi {e oba ve za ne go ne ki

stu dent u gra |an stvu. Mi slim da

stu den ti, ipak, ni su pre op te re -

}e ni. Ka da do |em na na sta vu i

raz go va ram sa wi ma na re la ci -

ji pro fe sor–stu dent, sa znam

stva ri ko je u for mal nom pri stu -

pu te {ko da bih mo gao. Ta~ no je

da je stu de na ta ma we ne go ra ni -

je, a do pun ske oba ve ze su iste.

Ipak na sto ji mo da do brim pla -

ni ra wem stvo ri mo am bi jent u

ko me oba ve ze ni su te ret.

Œ Voj na gim na zi ja usko ro }e

pro sla vi ti 40 go di na po sto ja -

wa. [ko la je vi {e pu ta bi la na

pra gu uki da wa, ali je pre o vla -

da va la lo gi ka da je si ste mu,

ipak, po treb na ta kva in sti tu ci -

ja. Gde je ona sa da ?

– Upra vo smo ovih da na raz ma tra li re for mu Voj ne gim na zi je.

Ne po de qe no mi {qe we mi ni stra od bra ne go spo di na [u ta nov ca i ge -

ne ra la Mi le ti }a je ste da Gim na zi ja tre ba da po sto ji i da ona ima

me sto u si ste mu voj nog {kol stva. Da kle, {ko la }e op sta ti, ne za to

{to tre ba da po pu wa va broj no sta we Aka de mi je, ve} zbog to ga {to

da je sjaj ne bu du }e ofi ci re. Ako ana li zi ra mo {ta je do sad da la Voj na

gim na zi ja, ot kri }e mo mno {tvo vr hun skih sta re {i na, ge ne ra la, in te -

lek tu a la ca... I Gim na zi ja }e, ne mi nov no, pro }i pro ces ve ri fi ka ci je,

od no sno pro ces har mo ni za ci je si ste ma voj nog {kol stva sa si ste mom

obra zo va wa u Sr bi ji, ia ko su wen plan i pro gram ve} sa da iden ti~ -

ni sa NPP-om ci vil nih {ko la istog pro fi la. Ona }e bi ti ve ri fi ko -

va na i upi sa na u re gi star sred wih {ko la re pu bli ke Sr bi je, a Mi ni -

star stvo od bra ne za dr ̀ a }e ju ris dik ci ju nad Voj nom gim na zi jom.

Œ î me bi ste za o kru ̀ i li pri ~u pret hod nog ci klu sa iz me |u 18,

mar ta 2008. i 2009. go di ne, a ~i me bi ste je otvo ri li do sle -

de }eg pra zni ka?

– Ogro man na por ulo ̀ en je na re for mu voj nog {kol stva i re zul -

ta ti }e vr lo br zo bi ti vi dqi vi. Ono {to je na{ te meq ni za da tak za

na red ni pe ri od je ste da im ple men ti ra mo akre di ta ci ju, tj. no ve stu dij -

ske pro gra me, da ih po pra vi mo i do ra di mo, da i da qe {ko lu je mo ofi -

ci re do voq no obra zo va ne, kva li tet ne, spo sob ne da se su o ~e sa svim

iza zo vi ma, ri zi ci ma i pret wa ma. Da se iz bo ri mo za na {e me sto u

na {em, ali i evrop skom aka dem skom pro sto ru... Ta ko |e, raz vi ja mo i

si stem usa vr {a va wa ofi ci ra u ~e ti ri ni voa. U pi ta wu je – ni ̀ i ko -

mand no-{tab ni kurs, ko mand no-{tab no usa vr {a va we, ge ne ral {tab no

usa vr {a va we i vi {i kurs bez bed no sti i od bra ne ko ji }e po ha |a ti

naj vi {i ofi ci ri i ge ne ra li, za jed no sa dr ̀ av nim slu ̀ be ni ci ma, po -

li ti ~a ri ma... To je ne {to {to nas o~e ku je u na red noj go di ni.

Alek san dar PE TRO VI]

Sni mio Jo van MAR JA NOV

20 15. mart 2009.

tema

Œ Po sto je iz ve sne ne do u mi ce o

me stu i ulo zi Upra ve za {kol -

stvo i we nom od no su sa Voj nom

aka de mi jom. Ka ko to ob ja {wa -

va te?

– Upra vqa we pro ce som

{ko lo va wa u si ste mu od bra ne

mo ra bi ti u Mi ni star stvu od -

bra ne. Te lo ko je tim pro ce som

upra vqa ne tre ba i ne mo ra da

bu de nad re |e no voj nim {ko la -

ma. Ta funk ci ja pod ra zu me va

pla ni ra we, or ga ni zo va we, kon -

tro lu i raz voj si ste ma {kol stva. Sa rad wa Upra ve i voj nih {ko -

la je bes pre kor na, upra vo za to {to su nad le ̀ no sti pre ci zno

po de qe ne.

– Na me ra VA je ste da se akre di tu je kao vi so ka {ko la aka -

dem skih stu di ja, dok je VMA pod ne la zah tev za akre di ta ci ju vi -

so ke {ko le in te gri sa nih aka dem skih stu di ja me di ci ne.

***

– Aka de mi ja je zah tev za akre di ta ci ju, kao i ve }i na fa kul -

te ta u Sr bi ji, pod ne la no vem bra pro {le go di ne. Pr ve re zul ta -

te sa ne str pqe wem o~e ku je mo ve} za ne ko li ko da na.

***

– Mi }e mo po sle akre di ta ci je is ko ri sti ti za kon sku mo gu} -

nost da svi ma ko ji ni su po ha |a li za jed ni~ ke stu dij ske pro gra me,

uvo |e wem ekvi va len ci je, omo gu }i mo da do bi ju od go va ra ju }e di -

plo me.

***

– Pri zna ta di plo ma je ste ve li ki ar gu ment. Ipak, tre ba re -

}i da se na {i stu den ti ne {ko lu ju da bi ra di li u ci vil stvu. Na -

pro tiv, ospo so bqa va ju se za po ~et ne du ̀ no sti u Voj sci Sr bi je.

ga o~e ku ju. Qu bav pre ma voj nom po zi vu, ali i po ro di~ na tra di ci ja,

ka ko ka ̀ e, pre su di li su u iz bo ru. U ~a ~an skom kra ju, do da je, ofi ci -

ri su na do brom gla su, a na rod vo li voj sku.

– Na rav no, ni su me is kqu ~i vo emo ci je vo di le u od lu ci da do -

|em u voj nu {ko lu. U ovom tre nut ku, si gu ran po sao je ste ve li ka be ne -

fi ci ja za sva kog mla dog ~o ve ka ko ji se od lu ~i za ne ki po ziv. âk i

ako, for mal no gle da no, za po sle we ni je za ga ran to va no, sva ko ko

ostva ri do bar pro sek ne }e osta ti na uli ci, to je sa svim si gur no –

ka ̀ e Ne ma wa. Pre ma we go vom mi {qe wu, pro fe si ja ofi ci ra oso -

be na je po stal nom na pre do va wu i mo gu} no sti ma usa vr {a va wa.

Ne ma wa je pre ne {to vi {e od dve go di ne upi sao Voj nu aka de -

mi ju, Smer va zdu ho plov no osma tra we, ja vqa we i na vo |e we po za jed -

ni~ kom stu dij skom pro gra mu sa Fa kul te tom or ga ni za ci o nih na u ka.

Ka da 2010. go di ne bu de pro mo vi san u ~in pot po ru~ ni ka, ima }e di -

plo mu in ̀ e we ra in for ma ci o nih teh no lo gi ja. Ta ~i we ni ca omo gu }i -

}e we go voj ge ne ra ci ji da, bez ika -

kvih pro ce du ral nih smet wi, na sta -

vi usa vr {a va we na fa kul te ti ma u

ze mqi i ino stran stvu.

U is toj po zi ci ji je i we go va, go -

di nu da na mla |a ko le gi ni ca Va wa

Mr |a, ko ja je na dru goj go di ni atom -

sko-bi o lo {ko-he mij ske od bra ne na

stu dij skom pro gra mu VA i Teh no lo -

{kog fa kul te ta u Be o gra du. Dva

rad na da na, od ukup no pet, stu den ti

Voj ne aka de mi je pro vo de iz van ka -

sar ne „Ge ne ral Jo van Mi {ko vi}”,

me |u ko le ga ma iz ci vil stva.

– Zna ~aj no is ku stvo za nas je

mo gu} nost kon tak ta sa ko le ga ma sa

ci vil nog fa kul te ta, ali i pot pu no

od su stvo ose }a wa izo lo va no sti, ko je

je mo ̀ da bi lo svoj stve no na {im ko -

le ga ma ra ni jih go di na – ka ̀ e Va wa.

Mla da stu dent ki wa VA, neo -

dvo ji vo od voj ne ka ri je re, po sma tra

bu du }e usa vr {a va we. Ka ̀ e da ne

na me ra va da se za dr ̀ i na aka dem -

skim stu di ja ma.

– Am bi ci ja mi je da na sta vim sa stu di ja ma i stek nem vi {a aka -

dem ska i na u~ na zva wa. Na rav no, ni jed nog tre nut ka ne }u okle va ti

da sve {to sam na u ~i la na Aka de mi ji upo tre bim sa po zi ci je ofi ci -

ra – is ti ~e Va wa.

Na {a sa go vor ni ca ro dom je iz San skog Mo sta, a od ra sla je u

@iti {tu kraj Zre wa ni na. Se be je od osnov ne {ko le vi de la u uni -

for mi. Is po sta vi lo se da se pri jem pr ve ge ne ra ci je de vo ja ka na VA

do go dio upra vo one go di ne ka da je Va wa za vr {i la sred wu {ko lu.

– Isto vre me no sam bi la pri mqe na i na Po li cij sku i na Voj nu

aka de mi ju. U iz bo ru je pre su dio uti sak ozbiq no sti in sti tu ci je, ali i

stu de na ta ko je sam ima la pri li ku da vi dim na Ba wi ci – iskre na je

Va wa.

Dvo je bu du }ih sta re {i na do ~e ka }e bit no dru ga ~i ja voj ska od

one ka kva je bi la ka da su upi sa li Voj nu gim na zi ju, od no sno Aka de mi -

ju – ve }i pro ce nat pro fe si o na la ca, bo qa teh ni~ ko-te hnno lo {ka

opre mqe nost, mo der ni je na o ru ̀ a we, a mo gu }e i dru ga ~i ja po zi ci ja u

od no su na ko lek tiv ne si ste me bez bed no sti. U tom am bi jen tu oni bi

tre ba lo da od go vo re zah te vi ma dr ̀ av ne po li ti ke ko ji ~e sto ne }e

bi ti jed no stav ni i la ki.

I Ne ma wa i Va wa sa gla sni su u oce ni da su za jed ni~ ki stu dij -

ski pro gra mi vi {e stru ko ko ri sni. Pri zna we zna wa i zva wa ko je su

ste kli to kom {ko lo va wa do pri ne }e wi ho voj pro fe si o nal noj afir -

ma ci ji, ali i pro mo ci ji Voj ne aka de mi je me |u omla di nom. Wih dvo je

u~e stvo va }e na mno {tvu tri bi na i me dij skih na stu pa to kom na red nih

me se ci ko li ko tra je kon kurs za upis u voj ne {ko le. U wi ho voj pri ~i

pre po zna }e se ne ki no vi mla di in te lek tu al ci i bu du }i ofi ci ri.

A. PE TRO VI]

21

S

Studenti Vojne akademije o aktuelnom

trenutku {kolovawa

Priznawe

znawa i

zvawa

Budu}i oficiri ne strahuju od izazova

profesije. Nestrpqivi su da preuzmu prve

du`nosti i potvrde kvalitet obrazovawa.

Vojska je, kaù, pitawe ~asti, qubavi,

ali i logi~no isplativ izbor. Ne strahuju

ni od promene karijere ako jednog dana

ne budu perspektivni u sistemu odbrane

jer }e imati priznate i konkurentne diplome.

tu dent vod nik Ne ma wa Ra do je vi} i stu dent ki wa Va wa Mr |a me -

|u naj bo qi ma su u svo jim kla sa ma. Wih dvo je su pi o ni ri no ve

ere voj nog obra zo va wa u Sr bi ji. Ge ne ra ci je ko ji ma pri pa da ju

{ko lo va we na Voj noj aka de mi ji za po ~e le su po stu dij skim pro-

gra mi ma ko ji se spro vo de u sa rad wi sa fa kul te ti ma Be o grad skog

uni ver zi te ta.

Wi ho va di plo ma tre ba lo bi da bu de vred ni ja uto li ko {to }e

na woj po red zva wa ofi ci ra sta ja ti i zva we in ̀ e we ra in for ma ci -

o nih teh no lo gi ja od no sno in ̀ e we ra teh no lo gi je. Ta ~i we ni ca tre -

ba lo bi da im otvo ri vra ta aka dem skih usa vr {a va wa bez te {ko }a

sa ko ji ma su se su sre ta le wi ho ve ko le ge ra ni jih go di na. Wi ho vo

zna we i zva we ne }e bi ti do ve de no u pi ta we ni u ze mqi, ni u ino -

stran stvu.

Ne ma wa Ra do je vi} {ko lo va we na Voj noj aka de mi ji za po ~eo je

kao ma tu rant Voj ne gim na zi je, uve li ko pri pre mqen na iza zo ve ko ji

Sni mio J. M

AR JA

NO

V

15. mart 2009.

Is tra ̀ i va wa o ovoj te mi ra |e na su i u ra ni jem pe ri o du. Na i me,

pro fe sor dr De si mir Pa je vi} je svo je vre me no, pre dva de se tak

go di na, is pi ti vao mo ti va ci o ne ~i ni o ce iz bo ra voj ne pro fe si -

je. Od ta da je dru {tvo do ̀ i ve lo ko re ni te pro me ne u raz li ~i -

tim sfe ra ma. Ima ju }i to u vi du, Ode qe we za stu di je od bra ne

In sti tu ta za stra te gij ska is tra ̀ i va wa po kre nu lo je em pi rij sko is -

tra ̀ i va we pod na slo vom „Sta vo vi sred wo {kol ske omla di ne o {ko -

lo va wu na Voj noj aka de mi ji”. Ide ja se te me qi la na ~i we ni ci da je u

pret hod noj de ce ni ji znat no opao broj kan di da ta za ofi cir ski po ziv.

Od go vor na pi ta we „[ta je raz log to me“ is tra ̀ i va ~i su po tra ̀ i li

na li cu me sta.

Pot pu na sli ka

Za re a li za ci ju pro jek ta for mi ran je tim is tra ̀ i va ~a In sti tu -

ta, u ko me su bi li: dr Jo van ka [a ra no vi}, na ~el nik Ode qe wa za

stu di je od bra ne, pot pu kov nik mr Sr |an Mi len ko vi}, na ~el nik Od se -

ka za voj nu psi ho lo gi ju, an dra go gi ju i so ci o lo gi ju, Ani ta \or |e vi},

psi ho log, is tra ̀ i va~ i we na ko le gi ni ca po stru ci mr Ta tja na Vi -

{ac ki.

Ru ko vo di lac pro jek ta dr Jo van ka [a ra no vi} na po mi we da su

se ve} u to ku iz ra de na u~ ne za mi sli otvo ri la mno ga pi ta wa: da li

je pro me wen od nos mla dih i ka kvo je wi ho vo mi {qe we o ofi cir -

skom po zi vu, da li su i ko li ko dru {tve ne pri li ke uti ca le na pro -

Istraìva~i Instituta za strategijska

istraìvawa Ministarstva odbrane

ponudili su javnosti studiju

„Maturanti o profesiji oficir”

– nau~no-stru~ni rad koji ukazuje

na empirijske podatke o ve} uo~enom

problemu, koji je posebno bio

izraèn u posledwih desetak godina.

Re~ je o smawenom odzivu na konkurs

za {kolovawe na Vojnoj akademiji.

Istraèno je vi{e psiholo{kih

(motivacionih) i sociolo{ko-

demografskih odlika populacije

mladih i utvr|eno koliko ona uti~u

na opredeqewe mladih za vojni poziv.

Profesi ja

jakog srca

M l a d i i v o j n i p o z i vtema

23

va we. Sve te oso bi ne tre ba da bu du ugra |e ne u pro fil sa vre me -

nog ofi ci ra ko ji mo ̀ e da od go vo ri iza zo vi ma u bu du} no sti – is ti -

~e dr Jo van ka [a ra no vi}.

[ta su bi li op {ti, a {ta po seb ni ci qe vi is tra ̀ i va wa?

– Osnov ni na u~ ni ciq bio je utvr |i va we i kla si fi ko va we fak -

to ra ko ji uti ~u na mo ti va ci ju sred wo {kol ske omla di ne za {ko lo va -

we na Voj noj aka de mi ji. Po se ban ciq bi la je spo zna ja o ste pe nu in -

for mi sa no sti sred wo {ko la ca o voj noj pro fe si ji i voj nom vi so ko -

{kol skom si ste mu, o raz lo zi ma ko ji uti ~u na sma we ni od ziv kan di -

da ta za {ko lo va we na Voj noj aka de mi ji i o sta vo vi ma mla dih o {ko -

lo va wu de vo ja ka za po ziv ofi ci ra, kao jed noj svo je vr snoj re form skoj

no vi ni. Ide ja je bi la i da se utvr di da li i ka ko na sta vo ve sred wo -

{ko la ca o voj nom po zi vu uti ~u so ci o lo {ko-eko nom ski i so ci o lo -

{ko-de mo graf ski fak to ri, in te re si, mo ti vi i si stem vred no sti, od -

no sno, da li me |u wi ma po sto ji zna ~aj na sta ti sti~ ka ko re la ci ja? –

ka ̀ e go spo |a [a ra no vi}.

Ko je jo{, osim is tra ̀ i va ~a In sti tu ta , bio ukqu ~en u pro je kat

i ka kva je bi la sa rad wa ?

– Ia ko je no si lac pro jek ta bio In sti tut za stra te gij ska is tra -

ì va wa, pot pu no je ja sno, s ob zi rom na zna ~aj i va ̀ nost pro ble ma

ko ji se is tra ̀ i vao i mo gu }e du go ro~ ne efek te na voj sku i dr ̀ a vu u

ce li ni, da In sti tut ni je mo gao sam da re a li zu je sve ak tiv no sti. U

is tra ̀ i va wu na te re nu zna ~aj na je po mo} ko ju su pru ̀ i li Mi ni star -

stvo pro sve te Re pu bli ke Sr bi je, Upra va za oba ve ze od bra ne, Voj na

aka de mi ja, voj ni okru zi i voj ni od se ci, uz dru ge or ga ni za cij ske ce li -

ne Mi ni star stva od bra ne. Sa rad wa oba mi ni star stva bi la je za

sva ku po hva lu. Uz to, is tra ̀ i va ~i su u {ko la ma sjaj no do ~e ka ni. Uop -

{te, na te re nu sve je te klo po di na mi~ kom pla nu. Raz go va ra li smo

sa pred stav ni ci ma {ko la, ali i sa qu di ma iz voj nih od se ka, {to

nam je bi lo dra go ce no. Oni su iz no si li svo je vi |e we pro ble ma, da -

va li pred lo ge i su ge sti je. Ne ki od wih su se na {le i u za kqu~ ci ma

Je dan od ci qe va is tra ̀ i va wa bio je is pi ti va we sta vo va

u~e ni ka o {ko lo va wu de vo ja ka na Voj noj aka de mi ji, do brim i

lo {im stra na ma an ga ̀ o va wa è na u Voj sci.

âk 68 od sto is pi ta ni ka po zi tiv no oce wu je mo del {ko lo -

va wa de vo ja ka na Aka de mi ji, uz svest o slo ̀ e no sti ofi cir skog

po zi va.

Da je iz bor do bar, ali da po sto je i ne ga tiv ne po sle di ce

ta kve od lu ke, de voj ke ob ja {wa va ju naj ~e {}e od go vo rom da na

Voj noj aka de mi ji ne po sto je do bri uslo vi za {ko lo va we è na,

dok mla di }i sma tra ju da è na ofi cir ne }e mo }i da po stig ne i

ade kvat no od go vo ri ulo zi maj ke.

DE VOJ KE BU DU]I OFI CI RI

Dr Jovanka [aranovi}

me nu ras po lo ̀ e wa, za {to se mla di ~e {}e ne od lu ~u ju za voj ni

po ziv…?

– Hte li smo da pro blem raz mo tri mo sa raz li ~i tih sta no vi -

{ta. Do bra ka drov ska po li ti ka u Voj sci tre ba da bu de uskla |e -

na sa po tre ba ma na ci o nal ne bez bed no sti. U svim ar mi ja ma sve -

ta ula ga we u ka dro ve je ste du go ro~ na in ve sti ci ja, ta ko da ni je

sve jed no o ka kvom je kva li te tu re~. Osim to ga, re~ je o sa svim

spe ci fi~ nom po zi vu ko ji pod ra zu me va obra zov ne, in te lek tu al ne

i psi ho fi zi~ ke spo sob no sti. ̂ e sto ka ̀ e mo da je to pro fe si ja ja -

kog sr ca. Jo{ je dav no voj vo da @ivo jin Mi {i} re kao da se ka -

rak ter jed ne voj ske ogle da u ka rak te ru ofi cir skog ko ra, a ka -

rak ter ofi cir skog ko ra za vi si od ka rak te ra dr ̀ a ve i na ro da

ko me pri pa da. To zna ~i da }e voj ska bi ti ono li ko do bra ko li ko

su kva li tet ni kan di da ti za ofi ci re, jer }e oni jed nog da na od lu -

~i va ti o naj zna ~aj ni jim pi ta wi ma voj ske i dr ̀ a ve. Ve li ka je od -

go vor nost obra zov nih in sti tu ci ja, pre sve ga Voj ne aka de mi je,

ko ja mo ra da raz vi ja in te lek tu al ne mo }i i spo sob no sti raz u me -

va wa za si tu a ci je ko je se ne mo gu pred vi de ti, a ko je ka rak te ri {u

kom plek snost, ne ja snost, ne si gur nost i pro me wi vost. Za to su

po treb ni umo vi ko ji mo gu ne sa mo da se no se sa ta kvim okol no -

sti ma ve} i da ih pre va zi |u. Flek si bil ni, ma {to vi ti, agil ni,

ra do zna li, spo sob ni za sve stra nu ana li zu

i objek tiv no kri ti~ ko mi {qe we, umo vi

ko ji zna ju da „tu ma ~e ni jan se si ve bo -

je“, ko ji raz vi ja ju raz u me va we, in -

tu i ci ju, mu drost i zdra vo ra su |i -

Ve} sa mo na {e po ja vqi va we u

sred wim {ko la ma {i rom Sr bi je

iza zva lo je ve li ku pa ̀ wu. Mno gi

u~e ni ci su iz ra zi li è qu da po -

se te Voj nu aka de mi ju, ras pi ti va li

se za ta kvu mo gu} nost. O~i gled no,

to je put ko jim bi tre ba lo i}i. U

ne do stat ku pra vih ~i we ni ca, mla -

di se o voj nom po zi vu in for mi {u

od ro di te qa, po zna ni ka, vr {wa -

ka... – na vo di Ani ta \or |e vi}.

Po vra tak

kva li te ta

Uo ~en pro blem kre }e se u

raz me |u ~i we ni ca ko je su ge ri {u

za kqu ~ak: ma wi od ziv – ni ̀ i kva -

li tet.

– Raz log za ne do vo qan od ziv

bio je, iz me |u osta log, sla ba in -

for mi sa nost o ofi cir skom po zi -

vu. Na i me, ~ak 90 od sto u~e ni ka,

pre ma sop stve nim iz ja va ma, ni je

in for mi sa no, go to vo po lo vi na ne

zna da je {ko lo va we na Voj noj

aka de mi ji bes plat no, a 45 od sto

ne zna da je re~ o in ter nat skom

sme {ta ju... Osim to ga, uzro ci sma -

we nog od zi va je su i po sle di ca ra -

to va, afe ra, ne ga tiv nih po ja va.

Va qa uze ti u ob zir i pi sa we {tam pe, ko je po ne kad ne da je objek tiv ne

in for ma ci je o Voj sci. Da kle, po ten ci jal nim kan di da ti ma tre ba va -

qa no ob ja sni ti {ta je voj ni po ziv, ka kvi su we go vi zah te vi i ko je uslo -

ve mo ra ju da is pu ne. Da je to ta ko, po tvr di la je Ana Ta di}, stu dent ki -

wa dru ge go di ne sme ra Va zdu ho plov stva, ko ja je go vo ri la o svo jim

pre |a {wim ne do u mi ca ma, o~e ki va wi ma, {ko lo va wu, dru gar stvu,

uslo vi ma stu di ra wa... – ka ̀ e pot pu kov nik mr Sr |an Mi len ko vi}.

tema

15. mart 2009.24

stu di je. Is tra ̀ i va ~i su bi li po de qe ni u tri gru pe. Jed na je ob i {la

Voj vo di nu, dru ga sred wu i is to~ nu, a tre }a ju ̀ nu i za pad nu Sr bi ju –

ob ja {wa va dr Jo van ka [a ra no vi}

Ne do voq no in for mi sa ni

Ve} po tra di ci ji, naj vi {e kan di da ta za upis na Voj nu aka de mi ju

na la zi se u gim na zi ja ma i

sred wim teh ni~ kim {ko la ma.

U~e ni ci su ve o ma do bro pri -

hva ti li po ziv da u~e stvu ju u

obim noj i ano nim noj an ke ti.

– Ob i {li smo 67 {ko la u

61 gra du i 25 okru ga, vo de }i

ra ~u na o te ri to ri jal noj po -

kri ve no sti. Re zul ta ti an ke ti -

ra wa 2.527 sred wo {ko la ca

po ka za li su da ~ak 80 od sto

is pi ta ni ka è li da stu di ra, a

de set od sto wih opre de li lo se

za Voj nu aka de mi ju. Taj pro ce -

nat se ni je znat ni je pro me nio

u od no su na onaj u is tra ̀ i va -

wu ko je je spro veo pro fe sor

Pa je vi}. Re zul ta ti is pi ti va wa

na na {em uzor ku uka zu ju da

Naj ve }i broj u~e ni ka (29,24 od sto) iz ja snio se da uop {te

ni je in for mi san o Voj noj aka de mi ji. Od is pi ta ni ka ko ji sma -

tra ju da su do voq no i pot pu no oba ve {te ni, ve }i na (27,11 od -

sto) in for ma ci je do bi ja po sred stvom te le vi zi je i to pr ven stve -

no iz voj nih emi si ja.

Zna tan udeo u in for mi sa wu u~e ni ka ima ju {tam pa i ra dio

– 9,66 od sto.

Go to vo sva ki tre }i is pi ta nik (28,97 od sto) in for ma ci je o

Voj noj aka de mi ji do bio je od ro |a ka, ro di te qa i sa da {wih ili

biv {ih stu de na ta na toj pre sti ̀ noj {ko li.

IZ VO RI IN FOR MI SA WA

Psiholog Anita \or|evi}

pro me na po sto ji na le stvi ci po ̀ eq nih fa kul te ta. Na i me, pr va tri

me sta pri pa da ju fi lo zof skom, prav nom i eko nom skom fa kul te tu, dok

su u pret hod nom is tra ̀ i va wu pr va me sta za u zi ma li me di cin ski i

teh ni~ ki fa kul te ti. Na ~e tvr tom me stu je Voj na aka de mi ja, {to je

osta lo ne pro me we no. O~i gled no je da mla di tra di ci o nal no vi so ko

vred nu ju ofi cir ski po ziv, ia ko su sve sni da je to ri zi~ na pro fe si ja

ko ja tra ̀ i mno go od ri ca wa. S dru ge stra ne, is ti ~u da {ko lo va we

na Voj noj aka de mi ji pru ̀ a mo gu} nost raz vo ja in te lek tu al nih i psi ho -

fi zi~ kih spo sob no sti, sve stra no i {i ro ko obra zo va we, sa mo gu} -

no {}u da qeg usa vr {a va wa u ze mqi i ino stran stvu – ka ̀ e psi ho log

Ani ta \or |e vi}.

Po sto je li raz li ke iz me |u afi ni te ta mla di }a i de vo ja ka?

Mla di }i bi se naj pre opre de li li za smer Kop ne ne voj ske, a za -

tim za Va zdu ho plov stvo, a de voj ke su na pr vom me stu za in te re so va ne

za smer Va zdu ho plov stvo, po tom za Kop ne nu voj sku i lo gi sti ku.

Ko li ko su u~e ni ci in for mi sa ni o stu di ra wu na Voj noj aka de -

mi ji?

– Na ̀ a lost, ma lo. @ale se da ne ma do voq no pri lo ga u no vi -

na ma, na ra di ju i te le vi zi ji. Tek u vre me kon kur sa u voj nim od se ci ma

mo gu pro na }i pla kat na ogla snoj ta bli. To je ma we-vi {e sve i, ka ko

sred wo {kol ci is ti ~u, re la tiv no ka sno. Na i me, sa in for mi sa wem o

Voj noj aka de mi ji po ~i we se u vre me kad su se oni ve} opre de li li za

bu du }i fa kul tet i za po ~e li pri pre mu za po la ga we pri jem nih is pi ta.

Iz ko jih sre di na po ti ~u bu du }i ofi ci ri?

– To ni su de ca, ka ko se ~e sto mi sli, iz naj si ro ma {ni jih po ro -

di ca, ni ti si no vi i }er ke bo ga tih ro di te qa. Pri pa da ju, onom {to

smo ne ka da zva li, sred woj kla si. Wi ho vi ro di te qi ima ju uglav nom

sred wu stru~ nu spre mu i pro se~ na fi nan sij ska pri ma wa.

U~e ni ci sred wih teh ni~ kih {ko la su ma we za in te re so va ni za

ofi cir ski po ziv, jer se ve} pr vo bit nim iz bo rom opre de qu ju za

svo ju pro fe si ju ili na sta vak

stu di ja na srod nom fa kul te tu.

Jo{ ne {to, oce ne ni su oba ve -

zno me ri lo zna wa, bu du }i da

va qa nost oce ne ~e sto za vi si

od {kol ske tra di ci je, rej tin ga

{ko le, na stav ni ka... Sto ga

smo pred lo ̀ i li Voj noj aka de -

mi ji da se u kon kur su ne po -

sta vqa kao uslov vi si na oce -

ne iz kon kret nog pred me ta,

ve} da, sem oba ve znih te sti -

ra wa i le kar skih pre gle da,

svi kan di da ti po la ̀ u i pri -

jem ni is pit.

U in te re su je Voj ne aka -

de mi je, Voj ske Sr bi je i si ste -

ma od bra ne da do bi ju naj kva -

li tet ni ji mo gu }i ka dar. Voj ska

je dr ̀ av na in sti tu ci ja od iz u -

zet nog zna ~a ja, ta ko je svu da u sve tu. Ve} sa da mo ra mo ima ti pro -

jek ci je ka dro va za 2015. i 2020. go di nu – za kqu ~u je pot pu kov nik

Mi len ko vi}.

Po ka za lo se da je stu di ja „Sta vo vi sred wo {kol ske omla di ne o

{ko lo va wu na Voj noj aka de mi ji“ ura |e na u pra vi ~as – uo ~i ras pi -

si va wa no vog kon kur sa za pri jem kan di da ta. Tim ski rad obe le ̀ en

spo jem mla do sti i is ku stva uro dio je ko ri snim na u~ nim sa zna wi ma.

Wi ho vo ugra |i va we pri li kom ras pi si va wa kon kur sa za pri jem u

Voj nu aka de mi ju po tvr di lo je efi ka snost ko ri {}e wa na u~ nih sa zna -

wa u prak si u pro ce su re {a va wa jed nog ve o ma zna ~aj nog pro ble ma

za bez bed nost i si stem od bra ne uop {te – za kqu ~i la je dr Jo van ka

[a ra no vi}.

U sva kom slu ~a ju po da ci is tra ̀ i va wa pre to ~e ni u stu di ju,

{tam pa nu kao kwi ga pod na slo vom „Ma tu ran ti o pro fe si ji ofi -

cir” bi }e dra go ce ni uko li ko se i ubu du }e pre ta ~u u kon kret ne od -

lu ke.

Bran ko KO PU NO VI]

25

Za ni mqi vo je po gle da ti {ta su sred wo {kol ci na pi sa li u

an ke ti. Ne gde su to sa svim krat ke iz ja ve, kat kad ko men ta ri ili

kon sta ta ci je:

***

„Ne tre ba da stu di ra{ VA ako ne ma{ do voq no hra bro sti

i ako ni si do voq no upo ran”.

***

„Ne mo gu da od go vo rim na ovo pi ta we jer ni sam in for mi -

sa na. Ve} sam od lu ~i la... Sma tram da mu {kar ci i è ne tre ba

da bu du rav no prav ni u ovom po slu. Pre zen tuj te VA ra ni je, a ne

u apri lu, jer mi slim da je ve o ma za ni mqi vo, a ka sno se o to me

in for mi {e mo”.

***

„Voj na aka de mi ja pru ̀ a sve stra na zna wa, zbog zdra vog

raz vo ja li~ no sti, i do no si eko nom sku si gur nost i rad no me sto”.

***

„Mi slim da smo sla bo oba ve {te ni o VA, ali da zna mo ka -

kve su na {e mo gu} no sti tu, ve ro vat no bi bi lo vi {e de ce ko ja bi

ima la è qu da u~e stvu ju u ta kvim vr sta ma ak tiv no sti”.

***

„Mi slim da je VA fa kul tet ko ji pru ̀ a ve li ko zna we (op -

{te) i svi |a mi se ona za vr {na sve ~a nost. Sa vr {e no, ose }a la

bih se mo} no. Svi |a mi se i ba ca we ka pa na kra ju. Ve o ma emo -

tiv no de lu je sve to”.

***

„Mo ̀ e mo uti ca ti na si gur nost svo je po ro di ce, na ro da i

otax bi ne”.

IZ JA VE UÊ NI KA

Potpukovnik mr Sr|an Milenkovi}

Trajemo dok p

26 15. mart 2009.

Se }a wem obe le ̀ a va mo de ce ni ju od agre si je Na toa na Ju go sla vi ju,

od neo bja vqe nog, 78 da na i no }i du gog, va zdu {nog na pa da na srp -

ski na rod i we go ve gra do ve. Ma lo je vre me na pro {lo od stra -

vi~ nih ja u ka si re na za va zdu {nu uz bu nu, pro dor nih zvu ko va kr -

sta re }ih ra ke ta i je zi ve ri ke to na i to na avi on skih bom bi,

ba ~e nih na usnu le gra |a ne [u ma di je, Voj vo di ne, ju ̀ ne Sr bi je, Ko so va i

Me to hi je, da bi smo bez emo ci ja, bez stra sti i bo la, bez gor kog uku sa

ne prav de, mo gli da po mi sli mo na tih te {kih i ne iz ve snih 11 ne de qa.

Jo{ ne ma do voq ne isto rij ske dis tan ce od na {eg sva ko dnev nog

vi {e ~a sov nog ì vo ta pod ze mqom, u po dru mi ma Be o gra da, Ni {a, Le -

skov ca, Kur {u mli je, Sur du li ce, No vog Sa da, Su bo ti ce, â~ ka, Alek -

sin ca, Pi ro ta, Pri {ti ne, Pe }i, Ko sov ske Mi tro vi ce, svih onih gra -

do va ko ji su bi li na me ti bom bar de ra. Jo{ nas gre be strep wa s ko jom

smo do ~e ka li ve ~e 24. mar ta 1999, pret po sled we go di ne 20. ve ka,

ka da su bom bar do va ni voj ni ae ro dro mi i od bram be na in fra struk tu -

ra. Ko zna da li }e mo ikad i mo }i da hlad no krv no go vo ri mo o tom pe -

ri o du na {e na ci o nal ne isto ri je.

A ve ro va li smo, go to vo do po sled weg tre nut ka, da do na pa da ne -

}e do }i. Voj ni ci su, do du {e, ve} ne ko li ko da na bi li na bor be nim po -

lo ̀ a ji ma, uglav nom kraj pro tiv a vi on skih ra ket nih oru |a i osma tra~ -

kih si ste ma, ali su i oni, po put dru gih, o~e ki va li da se na |e ne ko ra -

zum no re {e we. Na da li smo se ~ak i dok smo, na sa te lit skoj te le vi zi -

ji, gle da li po le ta we na de se ti ne i de se ti ne bom bar de ra u Avi a nu.

Mi sli li smo – vra ti }e se u po sled wem tre nut ku. A on da, ne {to pre

20 ~a so va, te sre de, 24. mar ta, od jek nu le su eks plo zi je bom bi, za ~u le

su se si re ne… I op ti mi zam je oti {ao u ne po vrat. Po sle ne u spe lih

pre go vo ra u Ram bu jeu, Se ver no a tlant ski sa vez ot po ~eo je va zdu {ne

na pa de na ta da {wu SRJ. Ju go slo ven ska vla da iste no }i pro gla si la je

rat no sta we.

Od 1999. go di ne, srp ski na rod pr vi pro le} ni me sec, mo ̀ da naj -

lep {i u go di ni, ne mo ̀ e da raz dvo ji od bom bi, od va zdu {nih uz bu na,

od eks plo zi ja… Od smr ti. Za 78 da na, ko li ko je tra ja la agre si ja 19

naj bo ga ti jih ze ma qa, pred vo |e nih Sje di we nim Ame ri~ kim Dr ̀ a va ma,

po gi nu lo je vi {e od hi qa du pri pad ni ka Voj ske i oko dve i po hi qa de

ci vi la. Svoj po sled wi san u ne koj od tih stra vi~ nih no }i usnu lo je i

de ve de se to ro de ce. Ra we no je vi {e od pet hi qa da qu di.

Sva ko dnev no bom bar do va we srp skih gra do va okon ~a no je 10.

ju na, usva ja wem Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti Uje di we nih na -

D e s e t g o d i n a o d

Za 78 dana, koliko je trajala agresija 19 zemaqa na Jugoslaviju, poginulo je vi{e od hiqadu

pripadnika Vojske i oko dve i po hiqade civila. Pod bombama Severnoatlantskog pakta

stradalo je i devedeset mali{ana. Raweno je vi{e od pet hiqada qudi. Krstare}im raketama,

avionskim, kasetnim i grafitnim bombama uni{teno je vi{e od pedeset mostova, o{te}eno

na stotine puteva, trgova, ulica, sru{eno je na desetine stambenih zgrada, razaran je

elektroenergetski sistem… Neprocewivu {tetu pretrpeli su i brojni spomenici kulture,

manastiri, crkve. Uni{tena su mnogobrojna velelepna zdawa u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu…

Na Kosovu i Metohiji stradali su brojni dokazi vekovnog srpskog bitisawa na tom prostoru.

amtimo

27

a g r e s i j e N a t o a

mno go broj na ve le lep na zda wa u Be o gra du, Ni {u, No vom Sa du, Sur du -

li ci, Alek sin cu… vi {e ne po sto je. Na Ko so vu i Me to hi ji upor no i

me to di~ no uni {ta va ni su naj sta ri ji spo me ni ci ve kov nog bi ti sa wa

srp skog na ro da na tim pro sto ri ma.

Za je da na est ne de qa, sa mo u Be o gra du, stra da lo je ne ko li ko ar -

hi tek ton skih bi se ra, po put Aval skog tor wa, Po slov nog cen tra „U{}e“,

zgra de sta rog Ge ne ral {ta ba, pred sed ni~ ke re zi den ci je u Uì~ koj, zda -

wa Te le vi zi je u Aber da re voj i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va u

Mi lo {e voj uli ci, Ko man de Va zdu ho plov stva u Ze mu nu… O{te }e ni su

ma na sti ri i cr kve iz 16. i 17. ve ka.

Bom be avi ja ci je Na toa ni su bi ra le ci qe ve. Osim broj nih spo -

me ni ka, do ka za vi {e ve kov nog tra ja wa srp skog na ro da na ovim pro -

sto ri ma, bom be i kr sta re }e ra ke te po ga |a le su in du strij ska i pri -

vred na po stro je wa. Uni {ta va ni su po go ni naft ne, ma {in ske i he mij -

ske in du stri je, ra za ra ni skla di {ta go ri va i ben zin ske pum pe, ga |a ne

su elek tra ne, one mo gu }a va na je di stri bu ci ja stru je i vo de… Nad elek -

tro pri vred nom in fra struk tu rom is pro ba na su i no va oru` ja, po put

gra fit nih bom bi. Ve li ke {te te pre tr pe la je i sa o bra }aj na in fra -

struk tu ra – po red mno go broj nih mo sto va i nad vo ̀ wa ka, stra da li su i

ae ro dro mi, pu te vi, è le zni~ ke pru ge, ho te li…

Ni su po {te |e ni ni stam be ni objek ti. „Ko la te ral na {te ta“, na -

ne ta srp skom na ro du na grad skim tr go vi ma, pi ja ca ma i u mno gim ve o -

ma pro met nim uli ca ma, po put onih u Ni {u, Kur {u mli ji, Vla di ~i nom

Ha nu, Sur du li ci, No vom Pa za ru, Alek sin cu… ni ka da ne }e bi ti za bo -

ra vqe na. Ce nu tog no vo go vor nog, eu fe mi sti~ kog ter mi na, iz mi {qe -

nog da bi se oprav da li (slu ~aj ni ?!) zlo ~i ni nad ne du ̀ nim sta nov ni -

{tvom, pla ti lo je, za 78 da na ne pre kid nog bom bar do va wa, ì vo tom

vi {e od 400 oso ba. Od pe tog apri la 1999. go di ne, ka da je, u cen tru

Alek sin ca, po gi nu lo 17 gra |a na, do bom bar do va wa sta ra~ kog do ma u

Sur du li ci, po ~et kom ju na, do go di lo se naj ma we 15 sli~ nih „gre {a ka“.

Ga |a ne su te le fon ske cen tra le, bol ni ce, vo zo vi, au to bu si, iz be gli~ -

ki kon vo ji, za tvo ri…

I ovog mar ta, dok se gra |a ni Sr bi je se }a ju svih `r ta va ne ~o ve~ -

nog i ne mi lo srd nog bom bar do va wa jed ne su ve re ne evrop ske dr ̀ a ve na

kra ju 20. ve ka, mo ra mo po no vi ti po ru ku va ̀ nu ne sa mo za Sr be i Sr bi -

ju, ve} i za sve dru ge na ro de i dr ̀ a ve u ce loj Evro pi, u ce lom sve tu. Ra -

tom se ni ka da i nig de ni je re {io ni je dan pro blem. Pro {lo je de set go -

di na od agre si je Na toa na Ju go sla vi ju, ze mqu ko je vi {e ne ma, a pro ble -

mi su osta li. Re {e wa su tra ̀ e na i po sle bom bar do va wa, a tra ̀ i }e se

i u bu du} no sti. Pro ble mi i wi ho vo re {a va we su sud bi na ~o ve ka, we go -

vog po sto ja wa. Ja sno je da sve ko li kog i sve vre men skog re {e wa za sve

pro ble me jed no stav no ne ma. Ali svi ma tre ba da bu de ja sno i to da rat

ne sme da bu de ni po nu |en kao ob lik na me ta wa re {e wa.

Ako se i ovom pri li kom, u spo men `r tva ma agre si je Na toa na

Sr bi ju i srp ski na rod, pri se ti mo Do sto jev skog i we go vih „su za de ti -

wih”, ne ma ni ka kvog dvo u mqe wa da zlo ~i ni po ~i we ni u pe ri o du od

sre de, 24. mar ta 1999, do ~e tvrt ka, 10. ju na iste, pret po sled we go di -

ne 20. ve ka, ne ma ju ni ka kvo oprav da we i ne sme ju bi ti za bo ra vqe ni.

@rtve „Mi lo srd nog an |e la” mo ra ju da pam te i oni ko ji su ih svo jom

bes pri mer nom su ro vo {}u iza zva li. A mi po go to vu. @ive }i na ovim

pro sto ri ma mno go pu ta smo is ku si li da za bo rav so bom no si sta re

opa sno sti na no vi, uvek su ro vi ji i ne mi lo srd ni ji, na ~in. Pod se }a ju }i

na `r tve srp skog na ro da, da te na kra ju 20. ve ka, ba{ kao i na we go -

vom po ~et ku, sve sni smo isti ne da }e mo tra ja ti dok pam ti mo. I pam ti -

}e mo da bi smo tra ja li.

Du {an GLI [I]

ci ja i pot pi si va wem Ku ma nov skog spo ra zu ma, ko jim je vlast na Ko so vu i Me to -

hi ji pre u ze la me |u na rod na voj na upra va. Ra dost zbog za vr {et ka va zdu {ne

ope ra ci je, ci ni~ no, ne qud ski, ne hu ma no, su ro vo na zva ne „Mi lo srd ni an |eo”,

ubr zo je za me ni la tu ga zbog stra vi~ nih po sle di ca ame ri~ ke i za pad no e vrop -

ske „mi lo sti”.

Od 24. mar ta, ka da su na ju go slo ven ske gra do ve pa le pr ve bom be, do 9. ju -

na i po sled wih dej sta va avi ja ci je Se ver no a tlant ske ali jan se, uglav nom po ci -

vil nim objek ti ma u Sr bi ji, po gi nu lo je i ra we no oko osam i po hi qa da qu di, a

me |u wi ma je bi lo i de ce, uni {te no je vi {e od pe de set mo sto va, o{te }e no na

sto ti ne pu te va, tr go va, uli ca, sru {e no je na de se ti ne stam be nih zgra da… Ne -

pro ce wi vu {te tu pre tr pe li su i broj ni spo me ni ci kul tu re, ma na sti ri, cr kve,

28 15. mart 2009.

doga|aji

Pripadnici Vojske Srbije

u poseti Nacionalnoj

gardi Ohaja

Nastavak

uspe{ne

saradwe

Uokvi ru Pla na bi la te ral ne voj ne sa -

rad we Voj ske Sr bi je i Oru ̀ a nih

sna ga Sje di we nih Ame ri~ kih Dr ̀ a -

va, bri gad ni ge ne ra li \o ki ca Pe -

tro vi}, ko man dant Pr ve bri ga de KoV, i Jo -

vi ca Dra ga ni}, na ~el nik {ta ba ViP VO, pot -

pu kov nik Mi lan Maj ki} i ma jor Stan ko Pe -

ri}, bo ra vi li su od 21. fe bru a ra do 1. mar -

ta na stu dij skom pu to va wu u SAD, u ko man di

Na ci o nal ne gar de Oha ja, sa se di {tem u Ko -

lum bu su

Po red su sre ta i upo zna va wa sa ko man -

dan tom ge ne ral-ma jo rom Gre go ri jem Vej tom,

we go vim po mo} ni ci ma za Va zdu ho plov stvo i

Kop ne nu voj sku i osta lim ~el nim ofi ci ri ma

Ko man de, sta re {i ne Voj ske Sr bi je sa gle da -

le su struk tu ru [ta ba Na ci o nal ne gar de i

funk ci o ni sa we Ope ra tiv nog cen tra za van -

red ne si tu a ci je dr ̀ a ve Oha jo.

To kom vi {e dnev nog bo rav ka de le ga ci ja

je ob i {la i ba zu 179. avio-vin ga u Men sfil -

du, ko ja ras po la ̀ e sa, uglav nom, tran sport -

nim avi o ni ma ti pa C-30, te avio-ba ze lo ci -

ra ne u To le du i Spring fil du, od no sno avio-

ba ta qon u Ko lum bu su, u ko ji ma su sa gle da li

wi ho vu struk tu ru, opre mu i teh ni ku ko jom

ras po la ̀ u.

Ka ko je te ma ti ka stu dij skog pu to va wa

bi la ve za na uz ulo gu na ~el ni ka {ta ba u

upra vqa wu {ta bom, naj vi {e pa ̀ we po sve -

}e no je sa gle da va wu na ~i na ra da Ko man de

Na ci o nal ne gar de kao ce li ne i sva kog we nog

od se ka, od no sno Cen ta ra za obu ku we nih

pri pad ni ka.

O svo jim uti sci ma iz Oha ja, bri gad ni

ge ne ral Jo vi ca Dra ga ni} ka ̀ e:

– Po se ta je bi la iz u zet no do bro or ga -

ni zo va na i ve o ma ko ri sna. Za nas je bi lo

po seb no za ni mqi vo da vi di mo ka kav je na -

~in ra da na ~el ni ka {ta bo va i funk ci o ni -

sa wem ope ra tiv nih cen ta ra. Po seb nu pa ̀ wu

pri vu kla je obu ka pi lo ta za mi si je. To kom

svih obi la za ka je di ni ca pred sta vqe no nam

je sve {to nas je za ni ma lo.

Sem osta log, ima li smo pri li ke da vi -

di mo na de lu wi ho ve avi o ne i pi lo te, a jed -

nom pri li kom, u ka bi ni F-16 le teo je i na{

pot pu kov nik Mi lan Maj ki}. Bi lo je ko ri sno

vi de ti i ka kva je obu ka pod o fi ci ra, od no -

sno ka kvi su pro gra -

mi po mo }i po je din -

ci ma i wi ho vim po -

ro di ca ma. Po seb no

oni ma ko ji su u~e -

stvo va li u mi si ja ma.

Upo zna li smo go sto -

pri mqi ve qu de, wi -

hov na ~in ì vo ta,

kul tu ru... Gle da li

smo i jed nu sjaj nu ko -

{ar ka {ku utak mi cu

iz me |u Oha ja i Pen -

sil va ni je... U Sr bi ju

smo se vra ti li sa

no vim voj ni~ kim i

pri ja teq skim is ku -

stvom – is ti ~e ge ne -

ral Dra ga ni}.

U jed nom od cen ta ra, sme {te nim u Ra -

ve ni, pri pad ni ci Voj ske Sr bi je ima li su

pri li ku da raz gle da ju naj sa vre me ni je tre na -

è re za obu ku u vo ̀ wi i ga |a wu iz pe {a dij -

skog i ten kov skog na o ru ̀ a wa i da sed nu za

upra vqa~ ke me ha ni zme bor be nog vo zi la

bre dli i jed nog od naj sa vre me ni jih ten ko va

da na {wi ce ti pa abrams.

Go sti iz Voj ske Sr bi je pri su stvo va li su

go di {wem sku pu pr vih pod o fi ci ra va zdu ho -

plov stva i sku pu ko man da na ta, ko man di ra i

pr vih pod o fi ci ra Na ci o nal ne gar de, ko me je

pri su stvo vao i gu ver ner dr ̀ a ve Oha jo. Tom

pri li kom je ge ne ral Vejt, obra }a ju }i se pri -

sut ni ma i po zdra vqa ju }i ~la no ve de le ga ci je

VS, re kao da Oru ̀ a ne sna ge SAD odr ̀ a va ju

ova kav vid me |u na rod ne voj ne sa rad we sa vi -

{e od 60 dr ̀ a va u sve tu, ali da je sa rad wa sa

Voj skom Sr bi je jed na od naj u spe {ni jih, {to je,

ka ko je na gla sio, i zva ni~ ni stav Va {ing to na.

Sr da~ ni do ma }i ni su, iz me |u osta log,

omo gu }i li svo jim go sti ma ne za bo rav no u~e -

{}e na ofi cir skom ba lu pri pad ni ka Na ci -

o nal ne gar de.

Od pri ka za nog i vi |e nog to kom stu dij -

skog pu to va wa mno go to ga se mo ̀ e pri me ni ti

i u ra du na {ih ko man di, po seb no u obla sti

ra da i an ga ̀ o va wa pod o fi cir skog ko ra i

pr vih pod o fi ci ra, za jed ni~ ki je za kqu ~ak

~la no va na {e voj ne de le ga ci je na kon po -

vrat ka iz Oha ja.

B. M. PO PA DI]

Pr vi sa mo stal ni let

bu du }ih pi lo ta

Na voj nom ae ro dro mu Ba taj ni ca stu -

den ti 130. kla se Voj ne aka de mi je oba vi li

su, 3. mar ta, pr vi sa mo stal ni let – la {i -

ra we na he li kop te ru Ho– 45. Ti me su u~i -

ni li jo{ je dan va ̀ an ko rak u obra zo va wu

za zah tev ni po ziv pi lo ta.

– Bi lo je te {ko sa mo stal no pre u ze ti

od go vor nost za va zdu ho plov. U tim tre nu ci -

ma ni sam raz mi {qao o se bi i svo jim ose -

}a wi ma. Bio sam pot pu no kon cen tri san na

let – re kao je po sle svog pr vog le ta bu du }i

pi lot he li kop te ra stu dent sta ri ji vod nik

Ni ko la Di mi tri je vi}.

– Imao sam ose }aj si gur no sti, bio sam

sve stan da sam spo so ban da upra vqam le -

te li com – ko men tar je Ni ko li nog dru ga iz

kla se stu den ta sta ri jeg vod ni ka Mi ro sla va

Ma ti }a.

Pr vi sa mo stal ni let va zdu ho plo vom

dvo ji ce bu du }ih pi lo ta he li kop te ra nad gle -

da li su pri pad ni ci 252. me {o vi te avi ja -

cij ske eska dri le, je di ni ce u ko joj se bu du }i

pi lo ti to kom {ko lo va wa ob u ~a va ju na raz -

li ~i tim vr sta ma le te li ca.

A. A.

Va zdu ho plov na

po dr {ka u mi rov nim

ope ra ci ja ma

U cen tru za mi rov ne ope ra ci je (CMO)

Zdru ̀ e ne ope ra tiv ne ko man de Ge ne ral -

{ta ba Voj ske Sr bi je odr ̀ an je tro dnev ni

se mi nar „Zah tev za bli sku va zdu ho plov nu

po dr {ku u mi rov nim ope ra ci ja ma“. Or ga -

ni za to ri sku pa su CMO, Evrop ska ko man da

oru ̀ a nih sna ga SAD i Ko man da ViP VO.

Ciq se mi na ra je da u~e sni ci, me |u ko -

ji ma je naj vi {e pi lo ta Voj ske Sr bi je, sa -

zna ju vi {e o pro ce su do no {e wa od lu ke za

pru ̀ a we va zdu ho plov ne po dr {ke u mul ti -

na ci o nal nim mi rov nim ope ra ci ja ma.

Pre da va ~i na se mi na ru go vo ri li su i

o is ku stvi ma pred stav ni ka Evrop ske ko man -

de oru ̀ a nih sna ga SAD ste ~e nim u Av ga ni -

sta nu, me to da ma tra ̀ e wa i obez be |i va wa

va zdu ho plov ne po dr {ke i du ̀ no sti ma iz -

dvo je nog kon tro lo ra va zdu {nog pro sto ra.

A. A.

29

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

Kostimiraweslobode

Jedan dokoni

antologi~ar

pu~eva sra~unao

je da ih je u

pisanoj qudskoj

istoriji bilo

vi{e od desetak

hiqada. Neki su

bili uspe{ni,

bar za kliku koja

„sre|uje stvar u

dràvi“. Ali

qudi koji su

silom do{li na

vlast uglavnom

na isti na~in i

silaze. Da li je

SFRJ mogla da

se sa~uva jednim

finim,

pametnim,

delikatnim,

mirnim vojnim

udarom. Dakle,

onako kako je

rekao Jaroslav

Ha{ek: „Da

pohapsimo sve i

onda zavedemo

demokratiju!“

Une koj afri~ koj ze mqi sko ro je iz ve den voj ni

udar, ili skra }e no pu~. Sko ro da vi {e i ne

pam tim ka ko se ta dr ̀ a va zo ve, a nek mo li ge ne -

ral ko ji je za se be uzeo vlast.

Ne ma ju }i dru ga po sla, ~e sto sam pre bi rao po

bi zar noj isto ri ji voj nih uda ra i, na rav no, ta mo na -

{ao ne ve ro vat ne pri ~e, od ko jih sam ne ke udar ne

uspo me ne na veo ci ti ra ju }i no be lov ca Mar ke sa. Isti -

na je u we go vim pri ~a ma za i sta ne ve ro vat ni ja od sva -

ke fan ta sti~ ne iz mi {qo ti ne.

Ali ne za vi sno od no vi na ra Ga bri je la, ~e ti ri

kqu~ na voj na uda ra, ili ti pu ~a iz ve li su ovi qu di: Idi

Amin, sa na dim kom Da da, pr vo bri tan ski na red nik, a

za tim ge ne ra li si mus Ugan de, fran cu ski le gi o nar ba -

nal nog ime na, ka sni je car Bo ka sa Pr vi u Cen tral no -

a fri~ koj Re pu bli ci, po ru~ nik Xe ri Ro lings u Ga ni i

vod nik Sa mju el Do u Li be ri ji.

Svi su oni, ne kim ~u dom, ste kli ~u do vi {nu mo} u

na ve de nim dr ̀ a va ma, uz de li kat nu na po me nu da je ve -

li ~an stvo Bo ka sa ima lo obi ~aj da se hra ni qud skim

me som, ~e ga se ni je ga dio ni Idi Amin. Uz gred, obo ji -

ca su u svo je vre me po se ti li Bri o ne, i jo{ se ne zna

~i me su ta mo po slu ̀ e ni.

Va zdu ho plov ni po ru~ nik Xe ri Ro lings iz veo je

ukup no ~e ti ri voj na uda ra, a po tom po sta vqao ci vil -

nu vlast. Istu je iz no va ru {io kad bi za kqu ~io da ona

ne va qa, i po sma trao sa stra ne. Taj pi lot ni je è leo

vlast, ve} ne {to mno go vi {e od to ga. Da do ka ̀ e ka ko

su vla da ri sme wi vi, i da kon tro li {e tu sme wi vost.

Na red nik Sa mju el Do je u Li be ri ji or ga ni zo vao

pod o fi cir sku hun tu. Za tim je svi ma dao ~i no ve ge ne -

ra la, a se bi skrom no za dr ̀ ao ozna ke vod ni ka. No,

na kra ju ni je iz dr ̀ ao: se bi je, ta man kao i Sta qin

ili Da da, pri kra ju ka ri je re pri ka ~io ~in ge ne ra li -

si mu sa. To je, iz gle da, ne {to vi {e od ~i na. Ne mo ̀ e

se ski nu ti dok ne ode gla va.

Je dan do ko ni an to lo gi ~ar pu ~e va sra ~u nao je da

ih je u pi sa noj qud skoj isto ri ji bi lo vi {e od de se tak

hi qa da. Ne ki su bi li uspe {ni, bar za kli ku ko ja „sre -

|u je stvar u dr ̀ a vi“. Ali, qu di ko ji su si lom do {li

na vlast uglav nom na isti na ~in i si la ze.

Naj bo qu kli mu za pu ~e ve ima ju Afri ka i Ju ̀ na

Ame ri ka. Do ne kle ju go i sto~ na Azi ja. U Evro pi se ta

stvar te {ko pri ma, po {to su me ha ni zmi za kon tro lu

voj ske ri go ro zni i one mo gu }u ju or ga ni zo va we ko je bi

tu kon tro lu mo glo da mi mo i |e.

Ipak, u dru goj po lo vi ni 20. ve ka dva voj na uda ra su

uz dr ma la ju ̀ ni i se ver ni deo Evro pe. Naj pre je

u gr~ koj iz ve sna pu kov ni~ ka dvoj ka Pa ta kos–Pa -

pa do pu los sme ni la ci vil nu vlast, pro te ra la mo nar ha

i or ga ni zo va la se kao „de mo krat ska hun ta“. Ta sin tag -

ma je ste u osno vi pro tiv re~ na, ali do ne kle obra zla ̀ e

sve mo} onih ko ji su za se be ote li ap so lut nu vlast, da

vla da ju i po li ti~ kom lek si kom ka ko im se proh te.

Ju na ci bor be pro tiv pu ~a u gr~ koj bi li su mu zi -

~a ri: Mi kis Te o do ra kis i Me li na Mer ku ri.

U Poq skoj, ~u va ju }i ka to li~ ku ver zi ju re al nog so -

ci ja li zma, vlast be {e pre u zeo ge ne ral Voj ~ek Ja ru -

zel ski. Bio je to „ti hi udar“, ko ji je ipak do veo do re -

pre sa li ja pre ma pu ~an stvu, ve }ih od raz lo ga za sam

udar.

Ja ru zel ski ni je se bi ka ~io ve }i ~in od ono ga ko ji

je imao kad je uzeo (kad su mu da li vlast), ali se i da -

nas vu ~e pred su do vi ma do ka zu ju }i da je ta ko mo ra lo

da bu de. Sli~ no je pro {ao i Au gu sto Pi no ~e, ko ji ima

na di mak „ubi ca sa sta di o na“, ali wih dvo ji ca su bar

sa ~u va li ì ve gla ve, ako se to ta ko mo ̀ e na zva ti.

Svi ovi pri me ri, od ko jih su ne ki bi zar ni, ne ki

je zi vi, a svi uglav nom ap surd ni, ~i ne je dan no vin ski

„esej“ o pu ~e vi ma. Raz log za iz bor ove te me na la zi se

u na {oj bli skoj pro {lo sti, i u pi ta wu ko je se ov de ~e -

sto po sta vqa: da li je SFRJ mo gla da se sa ~u va jed nim

fi nim, pa met nim, de li kat nim, mir nim voj nim uda rom.

Da kle ona ko ka ko je re kao Ja ro slav Ha {ek: „Da po -

hap si mo sve i on da za ve de mo de mo kra ti ju!“

Na rav no da se pro pa la Ju go sla vi ja ni je mo gla

sa ~u va ti pu ~em, kao ni bi lo {ta dru go. Pu~ je

bio ne iz vo dqiv, zbog ra zor nog {o vi ni zma ko ji

se po la ko {i rio i me |u ka drom JNA. Bi lo bi jo{ go re

da je bio iz vo dqiv, jer ko zna {ta bi smo da nas ima li:

ve ro vat no su |e wa oni ma ko ji su ra zo ri li sve {to su

mo gli, jer ni su ima li pa me ti za ni {ta bo qe.

U stva ri, iz gle da da je ne gde po ~et kom de ve de se -

tih jed na gru pa ofi ci ra, u po ku {a ju da sa ~u va Ju go -

sla vi ju ko ju su svi dru gi ru {i li, od lu ~i la da svo jim

pri ti skom, i to na sam vrh, ube di „sa ve znog“ da se po -

me ri. To jest da ode sa svog me sta na ne ko bo qe, a ume -

sto we ga za sed ne od lu~ ni ji ge ne ral.

Za ni mqi vo, ali gru pa ofi ci ra je uspe la da na |e

dvo ji cu, u ~i ju od lu~ nost ni su sum wa li, ali ni je dan od

wih ni je ̀ e leo da sed ne u vru }u sto li cu u ~a su kad je i

„sa ve znom“ go re lo is pod ~a snog de la te la ko ji slu ̀ i

za se de we.

Ta ko je stvar pro pa la, ako se ne ra ~u na ob ra ~un

„svih sa svi ma“ ko ji je po ~eo sa mo ko ji me sec ka sni je,

i to bez pu ~a. Jed no stav no, ni je bi lo ni voj ske ko ja bi

slu {a la bi lo ko ga, ni ti ge ne ra la ko ga bi slu {ao bi -

lo ko. To je po sle di ca ras pa da, a ne maw ka vost onih

ko ji ina ~e do da nas ni su raz u me li {ta se on da do go -

di lo. Pa ni voj ni udar kao mo del ~u va wa ne ~e ga {to

je ve} iz gu bqe no.

To je i raz log za {to voj ni vrh iz 2000. ni je us-

peo da sa ~u va Mi lo {e vi }a. Ge ne ra li su po ku {a va li,

ni je da ni su, ali ni ko ni je è leo da ih slu {a. Ta mo

gde je voj ska pa met ni ja od svo jih voj sko vo |a, pu~, ma -

kar i u ko rist ci vil nog vo ̀ da, ne iz vo dqiv je.

Je dan ar gen tin ski pi sac, ba ve }i se sa svim dru -

gim stva ri ma, u jed noj li te rar noj di gre si ji do ta kao se

i po ku {a ja ne ka kvog voj nog uda ra. A to je, na vod no, bi -

lo ova ko: a|u tant pred sed ni ka, ko ji je i sam ne ka da

bio ofi cir na ~e lu pu ~a, imao je za da tak da na po ~et -

ku no vog uda ra raz o ru ̀ a svog {e fa. I a|u tant, sa ~i -

nom pot pu kov ni ka, upao je u ka bi net, sve sa pi {to qem,

i re kao svom {e fu: „Ru ke u vis, sme we ni ste!“

Na to je {ef drek nuo: „Mo re mar{ na po qe!“

I ta ko je stvar pro pa la. Za to {to se a|u tant ni -

je zvao Xe ri Ro lings.

Autor je komentator lista „Politika”

15. mart 2009.

O b u k a p r i p a d n i k a 2 5 . b a t a q o n a

Sticawe osnovnih skija{kih ve{tina

za one koji do sada nisu imali dodira

s tim sportom, odnosno wihovo

poboq{awe i kondicionirawe onih

koji su skijawe odavno zavoleli,

bili su ciqevi obuke u zimskim

uslovima pripadnika 25. bataqona

vojne policije Garde Vojske Srbije

na Kopaoniku.

30

Za mla |e pri pad ni ke 25. ba ta qo na voj ne po li ci je, ofi ci re, pod o fi ci re

i pro fe si o nal ne voj ni ke ko ji su u Gar du stu pi li pre ne ko li ko go di na, dru -

ga po lo vi na fe bru a ra do ne la je ne {to no vo u sva ko dnev noj, ina ~e ve o ma

in ten ziv noj obu ci. Ne {to {to je za wi ho ve sta ri je ko le ge, sve do po ~et ka

ovog ve ka, bi la uo bi ~a je na, iz ra zi to ko ri sna prak sa u zim skim me se ci ma.

Obu ku na sne gom po kri ve nim i ne uvek go sto qu bi vim pla nin skim vr ho vi ma

stru~ wa ci sma tra ju naj bo qom pri li kom da se po boq {a psi ho fi zi~ ka kon di ci -

ja, sa vla da ju osnov ne ski ja {ke ve {ti ne, uve ̀ ba ju tak ti~ ke rad we u ne u o bi ~a je -

nim, zim skim uslo vi ma i, na kra ju, ali ne i naj ma we va ̀ no, po boq {a krv na

sli ka i „na pu ne ba te ri je” za na po ran rad to kom go di ne.

Po sled wih pet go di na, me |u tim, pri pad ni ci Gar de Voj ske Sr bi je ni su ima -

li pri li ku, ne sa mo da se opro ba ju na ski ja {kim sta za ma ve} i da se pod se te

31

v o j n e p o l i c i j e u z i m s k i m u s l o v i m a

ne kih ve {ti na pre ̀ i vqa va wa na pla ni ni zi mi.

Se }a mo se, ra ni je ge ne ra ci je pro fe si o nal nih

pri pad ni ka Voj ske na Ko pa o ni ku mo gle su da na -

u ~e osnov ne ve {ti ne u zi da wu igloa i ko pa wu

„vu~ jih ja ma”, da sa vla da ju strah i sna |u se u

sne ̀ noj me }a vi, da po sta nu vir tu o zi na ski ja -

ma… Ovog pu ta, za sve to ni je bi lo vre me na, pa

su pri pad ni ci voj ne po li ci je Gar de, to kom sed -

mo dnev nog bo rav ka na Ko pa o ni ku, uglav nom uve -

`ba va li ve {ti ne alp skog ski ja wa. Pre ma re ~i -

ma pot pu kov ni ka Sa {e Sto ja no vi }a, ko man dan -

ta lo gor ske pro sto ri je na Sport skom po li go nu

Ko pa o nik, od sre di ne fe bru a ra do po ~et ka

mar ta ove go di ne, ofi ci ri, pod o fi ci ri i voj -

ni ci po ugo vo ru 25. ba ta qo na voj ne po li ci je,

po de qe ni u tri sme ne, sa vla da li su osno ve ski -

ja wa i znat no po boq {a li ni vo psi ho fi zi~ ke

kon di ci je.

– Za hva qu ju }i in ten ziv nim i ve o ma kva -

li tet nim fi zi~ kim pri pre ma ma, re a li zo va nim

u ka sar ni, da ni ma pre do la ska na pla ni nu ni -

smo ima li go to vo ni ka kvih pro ble ma u re a li -

za ci ji op se ̀ nog pla na zim ske obu ke na Ko pa o -

ni ku. Tre ba na gla si ti da su svi ko ji su do {li,

~ak i oni ko ji do ta da ni su ni sta li na ski je,

to kom sed mo dnev ne, pri li~ no na por ne obu ke,

na u ~i li da ski ja ju, da iz vo de sla lom i spust i

na naj vi {im i naj str mi jim sta za ma. Ni je bi lo

la ko, na rav no. Po seb nu pa ̀ wu in struk to ri su

po klo ni li oni ma ko ji ni su zna li da ski ja ju, ko -

ji su pr vi put uze li ski je u ru ke. Na u ~i li su ih

osnov nim ve {ti na ma u ra du s ve zo vi ma, upo -

zo ri li na ne ke po ~et ni~ ke gre {ke i uka za li na

mo gu} nost po vre da. Na rav no, ~i ni li smo sve

{to je po treb no da se ot klo ni i naj ma wa mo -

gu} nost po vre |i va wa. Re dov no smo po kla wa li

pa ̀ wu pre ven ti vi, ju tar wem fi zi~ kom ve ̀ ba -

wu i za gre va wu pred od la zak na sta zu, in -

struk to ri su pro ve ra va li ve zo ve, odr ̀ a va we

ski ja i opre me, pra ti li po na {a we ski ja {a na

sta zi… Sve to do pri ne lo je da smo bo ra vak i

rad na pla ni ni okon ~a li bez ozbiq ni jih po -

vre da. Ima li smo tek po ne ko is te za we li ga -

me na ta. Ako uzme mo u ob zir is cr pqu ju }i tem -

po ra da to kom se dam da na, vi {e sat no ski ja we

na sta za ma i oba ve ze u lo gor skoj pro sto ri ji,

ve o ma ma lo slo bod nog vre me na i pre da ha,

slo bod no mo ̀ e mo re }i da je ciq obu ke u zim -

skim uslo vi ma is pu wen. Po sle pe to go di {we

pa u ze pri pad ni ci voj ne po li ci je Gar de ima li

su pri li ku da ski ja ju, or ga ni zu ju rad i bo ra -

vak na te re nu i u spe ci fi~ nim zim skim uslo -

vi ma, da na sne gu pro ve re svo je fi zi~ ke i psi -

hi~ ke po ten ci ja le, da se, bar za tre nu tak,

oslo bo de stre sa. Kva li tet ni uslo vi sme {ta ja

na Sport skom po li go nu Ko pa o nik, znat no po -

voq ni ji od uo bi ~a je nih pri li ka na te re nu, do -

pri ne li su da se po sle se dam da na pro ve de nih

na sne gu svi ose }a mo znat no bo qe i sprem ni je

za na red ne oba ve ze, za kqu ~io je pot pu kov nik

Sto ja no vi}.

Naj va ̀ ni ju ulo gu u re a li za ci ji in ten ziv -

ne ski ja {ke obu ke ima li su, sva ka ko, in struk -

to ri ski ja wa, od ko jih su ne ki pri pad ni ci Gar -

de, tek to kom tih se dam da na, sa zna li pr ve

ski ja {ke taj ne. Is ti ~u }i da su svi po la zni ci

obu ke, pre ma ste ~e nom ski ja {kom zna wu, bi li

po de qe ni u dve gru pe s ko ji ma se odvo je no ra -

di lo, du go go di {wi pro fe sor fi zi~ ke obu ke u

Gar di Ra do je Ro gli} oce nio je da su svi is pu -

ni li po sta vqe ne ci qe ve. Oni ko ji ni su zna li

da ski ja ju, na u ~i li su da iz vo de jed no stav ni je

sla lo me i spust, dok su is ku sni ski ja {i, po sle

vi {e go di na, ima li pri li ku da ob no ve svo je

Potpukovnik Sa{a Stojanovi}

Profesor Radoje Rogli}

ski ja {ko zna we i stek nu do dat nu

si gur nost.

– Kva li tet na ski ja {ka opre -

ma, pri me re na za alp sko ski ja we,

ia ko sta ra de se tak go di na, omo gu -

}i la je da po stig nu ti re zul ta ti bu -

du u skla du s o~e ki va wi ma, dok za

nor dij sko ski ja we ni je bi lo opre -

me, pa ni je ni re a li zo va no. Ve li -

ku pa ̀ wu po kla wa li smo bez bed -

no sti i di sci pli ni na sta zi, ta ko

da su mo gu} no sti za po vre de bi le

sve de ne na mi ni mum. U po ~et ku je

bi lo i ra zu mqi vog stra ha, ali sve

je to, po sle sa mo ne ko li ko sa ti

obu ke, ne sta lo kao ru kom od ne to.

Na po sle po dnev nim ana li za ma

sva kog da na je oce wi van rad to kom

pre po dne va, raz ma tra na efi ka -

snost obu ke na ski ja {kim sta za ma

i or ga ni za ci ja ì vo ta i ra da u

objek tu, ta ko da smo ima li pri li -

ku za ko rek ci je, {to je znat no do -

pri ne lo kva li te tu obu ke i po sti -

za wu ci qa. Ve} po sle ne ko li ko

da na svi su ski ja li i po sne ̀ noj

ve ja vi ci, ni su nam sme ta li ni ve -

tar, ni sma we na vi dqi vost… Na

kra ju, to kom tih se dam da na tre ba -

lo je mno go to ga ura di ti, ni smo

mo gli da bi ra mo vre men ske uslo -

ve – re kao je Ro gli}.

Po seb nu pa ̀ wu po na {a wu i

di sci pli ni pri pad ni ka Gar de na

sta za ma po kla wao je ka pe tan Mi -

lo wa Bu ba wa, za me nik ko man dan ta

lo gor ske pro sto ri je i „glav ni or -

ga ni za tor” efi ka snog ì vo ta i ra -

da to kom bo rav ka na Ko pa o ni ku. U

we go voj nad le ̀ no sti je bi lo re {a -

va we go to vo svih po tre ba po la zni -

ka obu ke, od obez be |e wa opre me i

ski pa so va, do re dov ne i po ja ~a ne

is hra ne, bri ge o kva li te tu sme {ta -

ja i odr ̀ a va wu hi gi je ne u so ba ma

sa osam i {e sna est kre ve ta.

– Uslo vi na ovom po li go nu

znat no su bo qi od uo bi ~a je nih na

te re nu. To se uo ~a va na sva kom ko -

ra ku, u so ba ma, u re sto ra nu, na

po li go nu… Za to je ov de mno go lak -

{e or ga ni zo va ti ì vot i bo ra vak

na te re nu, {to ne zna ~i da „za lo -

gi sti ku” ne ma po sla. Ta mo gde se

ra di „od iz la ska do za la ska sun -

ca” uvek je pu no oba ve za. Ali je

za to i mo ti va na pre tek, po seb no

kad se na sva kom li cu vi di za do -

voq stvo zbog po stig nu tog ci qa –

re kao je ka pe tan Bu ba wa.

Du {an GLI [I]

Snimio Nemawa SUBOTI]

poligon

15. mart 2009.32

Po sled wih da na obu ke pri pad ni ke 25. ba ta qo na voj -

ne po li ci je po se tio je i ko man dant Gar de bri gad ni ge ne ral

mr Go ran Ra do va no vi}, ko ji je vi so ko oce nio re zul ta te po -

stig nu te to kom wi ho vog bo rav ka na Ko pa o ni ku.

– Spor tu i obu ci u zim skim uslo vi ma uvek smo po kla -

wa li ve li ku pa ̀ wu. Po sled wih go di na, me |u tim, ni je bi lo

pri li ke da pri pad ni ci Gar de odu na Ko pa o nik i ta mo ose -

te sve ~a ri pla nin skog ì vo ta. Po zna to je da Ko pa o nik zna

da bu de ve o ma }u dqiv, to je po ka zao i to kom ovog fe bru a ra,

ka da smo, u tri jed no ne deq ne sme ne, or ga ni zo va li obu ku

pri pad ni ka 25. ba ta qo na voj ne po li ci je u alp skom ski ja -

wu. Na {i ofi ci ri, pod o fi ci ri i voj ni ci po ugo vo ru uì -

va li su u da ro vi ma pla nin ske le po ti ce, ski ja li su i po me -

}a vi i po ve tru i sun cu, po ure |e nim i ne u re |e nim sta za -

ma. To je i bio ciq – da sa vla da ju osnov ne ve {ti ne ski ja wa

u svim vre men skim i te ren skim uslo vi ma. Za do vo qan sam

po stig nu tim re zul ta ti ma, po seb no ako imam u vi du to da

to kom ve o ma na por ne obu ke ni je bi lo van red nih do ga |a ja.

Sve je pro {lo s ma wim po vre da ma, ia ko su ne ki od po la zni ka obu ke sa da pr vi put sta li na ski je.

S dru ge stra ne, vi dim da su i oni za do voq ni ura |e nim. Ste ~e no zna we je bi lo vred no ulo ̀ e nog

tru da, svi su znat no po boq {a li svo ju psi ho fi zi~ ku pri pre mqe nost, {to, s ob zi rom na oba ve ze

ko je ih sva ko dnev no o~e ku ju u je di ni ci, ni je za ne mar qi vo – na gla sio je ge ne ral Ra do va no vi}.

KORISNA OBUKA

Komandant garde brigadni general

mr Goran Radovanovi}

O b e l e ` e n S v e t s k i d a n c i v i l n e z a { t i t e

Od ukup no 22 gru pe mla di }a ko ji su

pro {li pro gram obu ke na te ri to ri ji

Gra da Be o gra da, na ve ̀ bi su u~e stvo va la

83 po la zni ka, a svo je ve {ti ne po ka za li

su i pred stav ni ci Va tro ga snog sa ve za

Sr bi je, Cr ve nog kr sta Sr bi je, Gor ske

slu ̀ be spa sa va wa i ro ni la~ kog klu ba

„Big-Blue”.

U or ga ni za ci ji Ode qe wa za van -

red ne si tu a ci je No vog Sa da u tom gra du

odr ̀ a na je ve ̀ ba ci vil ne za {ti te pod

na zi vom „1. mart 2009”, u ko joj je u~e -

stvo va lo 120 voj ni ka na ci vil nom slu -

è wu voj nog ro ka.

Na de se tak rad nih ta ~a ka pri ka za -

ni su ele men ti za {ti te od po ̀ a ra, pru -

à wa pr ve po mo }i po vre |e ni ma u ra -

znim si tu a ci ja ma, spa sa va we po vre |e nih

sa vi si na, an ga ̀ o va we na iz ra di od -

bram be nih na si pa.

Na po ka znoj ve ̀ bi u Va qe vu u~e -

stvo va lo je 60 voj ni ka na ci vil nom slu -

è wu, pred stav ni ci Re pu bli~ kog se i zmo -

lo {kog za vo da Sr bi je, sna ge i sred stva

Voj ske Sr bi je, eki pe Hit ne me di cin ske

po mo }i i va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni -

ce MUP-a. Ve ̀ ba se od vi ja la pod pret -

po stav kom da je do {lo do ze mqo tre sa.

Ve ̀ bom je ru ko vo dio na ~el nik Ode -

qe wa za van red ne si tu a ci je Ko lu bar skog

okru ga – Va qe vo, Mi lan Mi ha i lo vi}, ko ji

je sa op {tio po sma tra ~i ma da je, za hva qu -

ju }i do na ci ji Slo va~ ke, Cen tar za oba ve -

{ta va we iz Va qe va pr vi u Sr bi ju uveo

elek tron sko pra }e we se i zmi~ ke ak tiv no -

sti, od no sno us po sta vio ve zu sa ser ve rom

Re pu bli~ kog se i zmo lo {kog za vo da Sr bi je

i u{ao u ne pre kid nu ve zu sa svim se i zmo -

lo {kim sta ni ca ma ze ma qa Evrop ske uni -

je. Pro je kat je u eks pe ri men tal noj fa zi i

o~e ku je se da bi do kra ja ju na ove go di ne

tre ba lo da bu de u pu noj funk ci ji.

– Ta kvo elek tron sko pra }e we se i -

zmi~ ke ak tiv no sti omo gu }a va nam da u

ro ku od pet mi nu ta na kon na stan ka ze -

mqo tre sa ima mo po dat ke o mag ni tu di, o

epi cen tru i ja ~i ni ze mqo tre sa u we go vom

à ri {tu, {to nam je sa svim do voq no za

pr ve pro ce ne o bro ju po gi nu lih i po vre -

|e nih sta nov ni ka i ste pe nu ru {e wa obje -

ka ta u po lu pre~ ni ku do 12 ki lo me ta ra od

epi cen tra. Po re |e wa ra di, u ra zor nom

ze mqo tre su u Mi o ni ci, ko ji se do go dio

Smotra ve{tina

33

Povodom 1. marta, Svetskog dana civilne za{tite, u vi{e

od 20 gradova Srbije izvedene su prakti~ne ve`be vojnika

na civilnom sluèwu vojnog roka

obuka

30. sep tem bra 1998, bez ote opre me tre ba lo nam je vi {e od sa ta da

sa zna mo gde je epi cen tar – na gla sio je na ~el nik Mi ha i lo vi}.

U okvi ru po ka zne ve ̀ be po sma tra ~i ma je pri ka za na ba za po da -

ta ka o na men skim vo zi li ma i gra |e vin skim ma {i na ma, ~i ja se upo -

tre ba pla ni ra u van red nim si tu a ci ja ma, ali i pri kaz ba ze po da ta ka

o jav nim sklo ni {ti ma iz gra |e nim na te ri to ri ji op {ti ne Va qe vo i

Ko lu bar skog okru ga.

Po vo dom Svet skog da na ci vil ne za {ti te, po red prak ti~ nih ve ̀ bi

za {ti te i spa sa va wa, u okru zi ma i op {ti na ma odr ̀ a ne su sve ~a ne

sed ni ce {ta bo va ci vil ne za {ti te, uz po de lu pri zna wa naj za slu ̀ ni jim

po je din ci ma i usta no va ma u si ste mu ci vil ne za {ti te Sr bi je.

M. I. – B. P. - D. S.

NNa ve ̀ ba ma je u~e stvo va lo bli zu de vet sto voj ni ka na slu ̀ e wu

voj nog ro ka u ci vil noj slu ̀ bi, u sa rad wi sa pri pad ni ci ma Cr -

ve nog kr sta i Va tro ga snog sa ve za Sr bi je. Prak ti~ ne ve ̀ be

pred sta vqa le su pro ve ru ste ~e nih zna wa i ve {ti na na kra ju

pr vog ci klu sa obu ke, a wi ma je ob u hva }e no oko 4.000 voj ni ka na slu -

è wu voj nog ro ka u ci vil noj slu ̀ bi.

Po ka znu ve ̀ bu „Ada 2009”, ko ja je odr ̀ a na u Be o gra du, or ga -

ni zo va li su Upra va za van red ne si tu a ci je Mi ni star stva od bra ne i

Ode qe we za van red ne si tu a ci je Gra da Be o gra da.

Ve ̀ ba je ob u hva ti la op {tu obu ku, pr vu po mo}, za {ti tu od po -

à ra, spa sa va we iz ver ti kal nih sre di na i po stup ke pri li kom pro -

na la ska ne ek splo di ra nih uboj nih sred sta va.

Najboqiu regionu

34 15. mart 2009.

Je dan od naj ve }ih is ko ra ka u na {em si ste mu od bra ne, u od no su na re zul ta te po stig nu te

u okru ̀ e wu, u~i wen je u obla sti bri ge za pro fe si o nal ne pri pad ni ke Voj ske ko ji su, to -

kom we ne re or ga ni za ci je i tran sfor ma ci je, osta li bez rad nog me sta. Pre ma svim re -

le vant nim po ka za te qi ma na ci o nal ni pro gram Mi ni star stva od bra ne za po dr {ku u

pro me ni ka ri je re Pri sma, na osno vu ko ga je, to kom pro te klih go di na, uspe {no pre kva-

li fi ko va no vi {e od pet hi qa da ne ka da {wih ofi ci ra, pod o fi ci ra i ci vil nih li ca, po ka -

zao se to li ko efi ka snim da je iza zvao za pa ̀ e no in te re so va we ne sa mo is to~ no e vrop skih

dr ̀ a va, ko je po sled wih go di na mu ~i isti pro blem, ve} i ze ma qa sa znat no du ̀ om tra di ci jom

u toj obla sti.

Pre te {ko bre me tran zi ci je kra jem 20. i po ~et kom ovog ve ka na svo jim ple }i ma no si -

li su i pri pad ni ci pro fe si je ko ja, go to vo po de fi ni ci ji, uvek pr va ose ti sve po sle di ce

pri vred nih, po li ti~ kih i dru gih dru {tve nih tur bu len ci ja. Ne sa mo kod nas, ve} i u sve tu,

ubr za ni raz voj ci vil nog dru {tva, na u ke i

teh no lo gi je, uz osa vre me wi va we, mo der ni -

za ci ju i tran sfor ma ci ju oru ̀ a nih sna ga,

do veo je do na glog po ra sta bro ja „ne per -

spek tiv nih, ne ras po re |e nih, su vi {nih”

ofi ci ra i pod o fi ci ra, ko ji su se, bez svo je

kri vi ce, po no vo na {li na jed nom od naj zna -

~aj ni jih i naj ne i zve sni jih ì vot nih ras kr -

{}a, pri nu |e ni da bi ra ju no vu pro fe si ju.

Is ku stva po ka zu ju da su, kad je re~ o pri pad -

ni ci ma Voj ske Sr bi je, upr kos sve mu ima li i

ne {to sre }e, po {to se na{ mo del za po mo}

u pro me ni ka ri je re biv {ih pri pad ni ka voj -

ske do sa da po ka zao naj u spe {ni jim upra vo u

naj va ̀ ni joj, za vr {noj, kom po nen ti. Pro ce -

wu je se da je, po sle pro mi {qe no iza bra nog

no vog po zi va i prak ti~ no pri me we nih sa ve -

ta, go to vo 70 od sto ko ri sni ka Pro gra ma

uspe lo i da se za po sli.

– Ta kav pro ce nat efi ka sno sti ni je

ostva ren ni u jed noj dru goj ze mqi, {to je

ino stra ne eks per te za upra vqa we qud skim re sur si ma i pro me nu ka ri je re, po seb no na -

{e ko le ge iz Ukra ji ne i Ru si je, na ve lo da se ozbiq ni je za in te re su ju za de ta qe Pri sme –

ka ̀ e za „Od bra nu” Igor Jo vi ~i}, dr ̀ av ni se kre tar u Mi ni star stvu od bra ne. – S dru ge

stra ne, wi ho vo in te re so va we za na{ mo del i re zul ta te po stig nu te u to ku po sled wih ne -

ko li ko go di na in spi ri sa li su nas da u~i ni mo i ko rak da qe, da ga una pre di mo u skla du sa

zah te vi ma vre me na i okol no sti ma u ko ji ma se tre nut no na la zi mo. Mo ̀ da je ap surd no,

ali svet ska eko nom ska kri za, ko ja je i na ma za ku ca la na vra ta, za sve u Pri smi pred sta -

vqa jo{ je dan, no vi i dru ga ~i ji iza zov, ne sa mo zbog o~e ki va nog po ve }a wa bro ja na {ih

po ten ci jal nih ko ri sni ka, za in te re so va nih za pre kva li fi ka ci ju, ve} i sra zmer no ve }eg

Program Prisma

Re zul ta ti po stig nu ti

u ospo so bqa va wu

do sko ra {wih

pro fe si o nal nih

pri pad ni ka Voj ske,

ofi ci ra i pod o fi ci ra,

za no ve, sa svim

dru ga ~i je po slo ve

od onih ko je su

oba vqa li to kom voj ne

ka ri je re, svr sta li su

Pri smu u sam vrh

sli~ nih pro gra ma

i ini ci ja ti va u na {em

re gi o nu i cen tral noj

Evro pi

aktuelno

Me |u raz li ~i tim ak tiv no sti ma, ko je sa dr ̀ aj Pri sme ~i ne ve o ma efi ka snim mo de -

lom po dr {ke za pre kva li fi ka ci ju, naj ve }u pa ̀ wu i in te re so va we ko ri sni ka iza zi va li

su in for mi sa we o pred u zet ni {tvu, sa ve to va we i po mo} pri pro na la ̀ e wu po sla, obu ka

za „ci vil na” za ni ma wa, sub ven ci o ni sa no za po {qa va we, po mo} u po kre ta wu sop stve nog

bi zni sa, po slov ni in ku ba to ri i umre ̀ a va we ko ri sni ka. Ob je di we ni, ti sa dr ̀ a ji nu de

ve li ki broj od go vo ra na naj va ̀ ni je pi ta we ko je ko ri sni ci Pro gra ma u re gi o nal nim

cen tri ma Pri sme go to vo sva ko dnev no po sta vqa ju. Ka ko da qe, ku da i sa kim?

BROJNE AKTIVNOSTI

Igor Jo vi ~i}, dr ̀ av ni se kre tar

u Mi ni star stvu od bra ne

in te re sa po slo da va ca za za po {qa va we ne -

ka da {wih pri pad ni ka Voj ske – re kao je Jo -

vi ~i}.

Una pre |e we pro gra ma

Na osno vu ste ~e nog is ku stva i u me |u -

vre me nu usvo je ne za kon ske re gu la ti ve, u Mi -

ni star stvu od bra ne od lu ~i li su da po boq -

{a ju i una pre de do sa da {wi mo del po dr {ke u

pro me ni ka ri je re, raz vi jen uz fi nan sij sku

po mo} Ve li ke Bri ta ni je, Ho lan di je i Ban ke

za raz voj Sa ve ta Evro pe. Da u~i ne ko rak vi -

{e, {to je na i {lo na o~e ki va no odo bra va we

ino stra nih part ne ra, pre svih ze ma qa Nor -

dij ske ini ci ja ti ve, od no sno kra qe vi na Nor -

ve {ke, [ved ske i Dan ske.

– Ia ko je na{ mo del od po ~et ka do bi jao

po zi tiv ne oce ne stra nih do na to ra, opre de -

li li smo se za ne ka no va re {e wa, za iz ve sna

35

de, ne na la zi im rad na me sta, to je pro gram u

okvi ru ko ga se oni ospo so bqa va ju za oba vqa -

we bu du }eg po sla. Efi ka snost tog ospo so bqa -

va wa do ka zu je se no vim rad nim me stom i to je

ono po ~e mu je Pri sma is pred sli~ nih mo de la,

ne sa mo u okru ̀ e wu, ne go i {i re.

U na red nom pe ri o du po ku {a }e mo da, po -

red ofi ci ra i pod o fi ci ra, u na{ pro gram

ukqu ~i mo i pro fe si o nal ne voj ni ke ko ji,

uglav nom zbog sta ro sne gra ni ce, ko jom je li -

mi ti ra na wi ho va voj na ka ri je ra, osta ju bez

od go va ra ju }eg rad nog me sta. Na do grad wa mo -

de la pod ra zu me va otva ra we re gi o nal nog cen -

tra u Kra qe vu, po put onih u Be o gra du, No vom

Sa du i Ni {u, u ko ji ma su ve} po stig nu ti za pa -

è ni re zul ta ti. I tre }e, uz po mo} na {ih

spon zo ra, part ne ra i sa rad ni ka, po ku {a }e -

mo da pro {i ri mo po mo} ko ri sni ci ma pro gra -

ma, po seb no oni ma s kva li tet nim bi znis pla -

Fi nan sij sku po dr {ku Pro gra ma za pre kva li fi ka ci ju pro -

fe si o nal nih pri pad ni ka Voj ske pru ̀ a ju Po ve ri la~ ki fond Na -

to / PzM, Me |u na rod na or ga ni za ci ja za mi gra ci je i ze mqe Nor -

dij ske ini ci ja ti ve. U Po ve ri la~ kom fon du, osno va nom 2006. go -

di ne, oku pqe no je 16 ze ma qa, ~la ni ca Na toa, ko je pred vo di

Kra qe vi na Nor ve {ka. Pla ni ra no je da pro je kat tra je naj vi {e

pet go di na, a s ob zi rom na do ka za nu uspe {nost mo de la, ne ma

raz lo ga da se, po sle dvo go di {we ini ci jal ne pro ve re i jed no go -

di {weg pro du ̀ et ka, do 2011. ne is ko ri ste we go vi mak si mal ni

ka pa ci te ti.

Sred stva Po ve ri la~ kog fon da mo gu da ko ri ste pri pad ni ci

Mi ni star stva od bra ne ko ji ma je rad ni od nos pre stao po sle 1.

ja nu a ra 2007. i ko ji su re gi stro va ni u okvi ru Pri sme. Oni mo -

gu da kon ku ri {u za bes po vrat nu po mo} u vi si ni do 1.500 evra,

iz u zet no i do 3.000 evra, za sa mo za po {qa va we, od no sno ot po -

~i wa we no vog po sla, sub ven ci o ni sa we za ra de ili fi nan si ra -

we krat kih kur se va. Dru ga mo gu} nost su bes ka mat ni mi kro kre di -

ti u iz no su do 3.000 evra, s ro kom ot pla te od 12 me se ci (10

jed na kih me se~ nih ra ta i grejs pe ri o dom od dva me se ca). Ta sred -

stva mo gu da se is ko ri ste za kre i ra we no vog rad nog me sta, ot -

po ~i wa wem no vog po sla ili pro {i re wem po sto je }eg.

Do kra ja 2008. go di ne za sred stva Po ve ri la~ kog fon da

kon ku ri sa la su 2.404 ko ri sni ka Pri sme, a do bi lo ih je 2.366.

POVERILA^KI FOND

Potpukovnik Miodrag Bogojevi},

direktor Direkcije Prisma

po boq {a wa, in spi ri sa na za ko nom ali i te ̀ wom ka efi ka sni joj re -

a li za ci ji am bi ci o znih pro gra ma – ka ̀ e Igor Jo vi ~i}. – Ume sto pro -

gra ma za „zbri wa va we vi {ka voj nog ka dra”, mi da nas ima mo Pro -

gram po dr {ke u pro me ni ka ri je re pro fe si o nal nih pri pad ni ka Voj -

ske Sr bi je, {to ni je sa mo ter mi no lo {ka, ve} i su {tin ska raz li ka.

Ne ra di se, za pra vo, o vi {ku voj nog ka dra ili o zbri wa va wu qu di

ne spo sob nih za rad, ve} o po dr {ci si ste ma od bra ne u pro me ni ka -

ri je re pro fe si o nal nih voj nih li ca, qu di ko ji su deo svog rad nog ve -

ka pro ve li u iz u zet no va ̀ noj dr ̀ av noj in sti tu ci ji. Voj ni po ziv je,

ne sum wi vo, iz u zet no te ̀ ak, on ne pre kid no iz i sku je vi so ke psi ho fi -

zi~ ke na po re i te {ko je o~e ki va ti da se svi wi me ba ve ce log rad nog

ve ka. U sve tu je to odav no pri zna to i za to u raz vi je nim ze mqa ma i

po sto je spe ci fi~ ni mo de li upra vqa wa qud skim re sur si ma na kon

okon ~a wa wi ho ve voj ne ka ri je re. Ta mo je sa svim nor mal no da ~o vek,

po sle od re |e nog pe ri o da pro ve de nog u voj sci, pro me ni ka ri je ru, da

se ba vi ne kim dru gim po slom, u skla du s li~ nim in te re so va wem i

am bi ci ja ma. U ta kvim, pre lom nim tre nu ci ma, neo p hod na je po mo}

dr ̀ a ve i we nih in sti tu ci ja. To pod ra zu me va ~i tav je dan la nac za da -

ta ka, po slo va i oba ve za u pri pre mi, or ga ni zo va wu i re a li za ci ji

ospo so bqa va wa ne ka da {wih pri pad ni ka voj ske za bu du }u pro fe si -

ju. Kod nas je, na kra ju tog lan ca, no vo rad no me sto, ~i me se, za pra -

vo, do ka zu je uspe {nost mo de la. Na rav no, Pri sma ne za po {qa va qu -

nom, ~ak i na po ~et ni pe ri od po slo va wa, od no sno sve do tre nut ka u

ko me se no vi po sao mo ̀ e sma tra ti raz vi je nim. U sve mu to me tre ba

pod vu }i i zna ~aj nu me |u na rod nu sa rad wu na ostva ri va wu mo de la

Pri sma, ko ja se ogle da ne sa mo u po mo }i po je di nih ze ma qa, pr ven -

stve no Nor ve {ke, Dan ske, Ve li ke Bri ta ni je, Ho lan di je, [ved ske, ve}

i wi ho vom in te re so va wu za na {e ne sum wi ve uspe he. Do {lo je vre me

da, po sle iz ve snog pe ri o da u~e wa na tu |im is ku stvi ma, sa da mi u~i mo

dru ge, da na {e zna we i uspe {nost u efi ka snoj po dr {ci pro fe si o -

nal nim pri pad ni ci ma voj ske u iz na la ̀ e wu no ve pro fe si je pre ne se -

mo dru gi ma. Na {a sa rad wa s Po ve ri la~ kim fon dom Na toa (Part -

ner stva za mir) i ze mqa ma Nor dij ske ini ci ja ti ve, ko je nam po ma ̀ u u

re a li za ci ji Pro gra ma, ali i sa Me |u na rod nom or ga ni za ci jom za mi -

gra ci je i wi ho ve vi so ke oce ne do sa da {weg mo de la za po dr {ku u pro -

me ni ka ri je re, da ju nam za pra vo da od Pri sme u na red nom pe ri o du

o~e ku je mo jo{ bo qe i efi ka sni je re zul ta te – re kao je Jo vi ~i}.

Od tra u me do no ve na de

Za do voq stvo po stig nu tim re zul ta ti ma iz ra ̀ a va i pot pu kov nik

Miodrag Bo go je vi}, direktor Direkcije za promenu karijere PRIS-

MA, ko ji na po mi we da Pri sma uti ~e i na po ve }a no in te re so va we

mla dih za voj nu pro fe si ju, jer im po ka zu je da, po okon ~a wu rad nog

ve ka u uni for mi, ni su pre pu {te ni sa mi se bi i }u di ma tr ̀ i {ta ra -

Biv {i pot pu kov nik Dra gan Sa la ti} za po ~eo je pro iz vod wu po vr }a

na svom ima wu u Ugrinovcima

da. Is ti ~u }i da je iz bor no ve pro -

fe si je uvek ve o ma ose tqi vo pi ta we,

pot pu kov nik Bo go je vi} ka ̀ e da mu

naj ve }i mo tiv za iz na la ̀ e we no vih

re {e wa i mo de la za efi ka sni ju

Pri smu pred sta vqa ju za do voq ni ko -

ri sni ci Pro gra ma:

– Kad se ja ve na kon kurs za pre -

kva li fi ka ci ju na {e ne ka da {we ko -

le ge, ofi ci ri i pod o fi ci ri su u

spe ci fi~ nom ras po lo ̀ e wu, utu ~e ni,

ne za do voq ni, ne si gur ni, za bri nu ti

za svo ju bu du} nost. Tre ba ima ti u vi -

du da su, ve }i nom zbog po tre be slu -

`be, iz gu bi li ne sa mo po sao, ve} i

pro fe si ju, oni ni su u pri li ci da

„sa mo pro me ne fir mu”, po put svih

dru gih qu di ko ji osta nu bez rad nog

me sta. Gu bit kom po sla, iz gu bi li su i

zva we, deo svog iden ti te ta, pa ne ~u -

di {to su de pre siv ni, {to sma tra ju

da su po sao iz gu bi li svo jom kri vi -

com i da su ne spo sob ni. Te {ko im je

da po ve ru ju da }e za sa mo ne ko li ko

da na, ve} po sle pr vih pre da va wa i

ve ̀ bi u ta ko zva nim mo ti va ci o nim

ra di o ni ca ma, iz gle da ti i raz mi -

{qa ti sa svim dru ga ~i je. A upra vo to

se do ga |a. Po sle po ~et nih ne sna la -

è wa u wi ma se bu di no vi elan, no -

va ener gi ja ko jom ru {e sve pre pre -

ke. Ubr zo su sprem ni za no ve iza zo -

ve i to ve o ma uspe {no do ka zu ju u

oba vqa wu iza bra nog bi zni sa.

Po red ofi ci ra i pod o fi ci ra,

ko ri sni ci Pri sme su i ci vil na li -

ca na slu ̀ bi u Voj sci, od no sno voj -

ni slu ̀ be ni ci i na me {te ni ci. Ia -

ko u ne {to bo qem po lo ̀ a ju od voj nih li ca, jer mo gu da za dr ̀ e pro -

fe si ju za ko ju su se {ko lo va li, ni wi ma, po sle gu bit ka rad nog me sta,

ne cve ta ju ru ̀ e. Po seb no ako se ima ju u vi du okol no sti u ko ji ma ih je

„zla sud ba” za de si la, ve li ka sto pa ne za po sle no sti, ne po voq ni

uslo vi kre di ti ra wa pri vat ne de lat no sti i ote ̀ an pri vred ni raz voj

Sr bi je. U Di rek ci ji Pri sme is ti ~u da }e u na red nom pe ri o du svo je

uslu ge po nu di ti i pro fe si o nal nim voj ni ci ma.

– Pro gram pre kva li fi ka ci je, ko ji ob u hva ta mo ti va ci o ne ra di -

o ni ce i kur se ve, re a li zu je se u re gi o nal nim cen tri ma, od no sno iza -

bra nim obra zov nim usta no va ma u Be o gra du, No vom

Sa du i Ni {u. Na sa mom po ~et ku, uz po mo} na {ih sa -

vet ni ka, ko ri sni ci Pro gra ma u~e osnov ne ve {ti ne

pro na la ̀ e wa po sla, sa sta vqa wa pro fe si o nal ne bi -

o gra fi je (CV), stra te gi je sop stve nog mar ke tin ga, a za -

tim, na tro me se~ nim kur se vi ma, sa vla |u ju sve ono {to je po treb no

za oba vqa we iza bra nog po zi va. Iz u zet no efi ka sni i am bi ci o zni

na stav ni pro gra mi pred vi |a ju sve ga 30 od sto te o ri je, dok je sve

osta lo na kur se vi ma prak sa. Va ̀ no je re }i da Pri sma ne na la zi po -

sao, od no sno ne za po {qa va qu de, ne da je go tov no vac za fi nan sij -

sku po mo} i ne pru ̀ a uslu ge qu di ma ko ji ni su bi li pro fe si o nal ni

pri pad ni ci Voj ske – pod vla ~i pot pu kov nik Bo go je vi}.

Ono {to Pri sma ne sum wi vo nu di je su pri pre ma, pra }e we i pru -

à we po dr {ke svo jim ko ri sni ci ma u ja ~a wu wi ho vog sa mo po u zda wa i

kre i ra wu al ter na tiv nih re {e wa u pro me ni ka ri je re. Broj ne bes plat -

ne uslu ge sa ve to va wa i in for mi sa wa, raz li ~i te mo ti va ci o ne ra di o -

ni ce i efi ka sni kur se vi, na ko ji ma za in te re so va ni po la zni ci sti ~u

zna wa neo p hod na za no vi po ~e tak ~i ne Pri smu kva li ta tiv no dru ga ~i -

jom i ka rak te ri sti~ no uspe {nom. Od ak tiv no sti, mo ti va ci je, sna la -

`qi vo sti, ela na i am bi ci ja sva kog po je din ca za vi si i we gov ko na~ ni

uspeh. U Di rek ci ji za pro me nu ka ri je re Pri sma uve ra va ju nas da su

{an se ko je, u sa rad wi sa Po ve ri la~ kim fon dom Na to / PzM, Me |u na -

rod nom or ga ni za ci jom za mi gra ci je, ze mqa ma Nor dij ske ini ci ja ti ve i

od re |e nim obra zov nim usta no va ma, pru ̀ a ju svo jim kli jen ti ma, ne ka -

da {wim ofi ci ri ma, pod o fi ci ri ma, ci vil nim li ci ma na slu ̀ bi u Voj -

sci i Mi ni star stvu od bra ne, a usko ro i pro fe si o nal nim voj ni ci ma,

za i sta ve li ke i da su mno gi zna li da ih is ko ri ste.

Du {an GLI[I]

Snimio Zoran MILOVANOVI]

aktuelno

15. mart 2009.36

Ra di {to bo qeg in for mi sa wa o na me ni i mo gu} no sti ma

Na ci o nal nog pro gra ma za po mo} u pre kva li fi ka ci ji pro fe si o -

nal nih pri pad ni ka Voj ske, ura |e na je i veb apli ka ci ja, ko ja }e,

po red osta log, da omo gu }i i efi ka sni je umre ̀ a va we ko ri sni ka

Pro gra ma.

Pre zen ta ci ja mo de la mo ̀ e se na }i na saj tu Mi ni star stva

od bra ne, od no sno na adre si http://www.mod.gov.rs./pri sma. Re -

fe rent za od no se s jav no {}u u Di rek ci ji za pro me nu ka ri je re

Mir ja na Ko ri ca is ti ~e da in te re so va we po ten ci jal nih ko ri -

sni ka Pro gra ma ra ste iz da na u dan, po seb no za fi nan sij sku

po dr {ku Na to/PzM Po ve ri la~ kog fon da, ali i za dru ge broj ne

ak tiv no sti ko je se od vi ja ju u re gi o nal nim cen tri ma.

PREZENTACIJA NA INTERNETU

Za po mo} u pre kva li fi ka ci ji i sred stva

Po ve ri la~ kog fon da mo gu da kon ku ri {u ofi ci -

ri i pod o fi ci ri ko ji ma je pre sta la pro fe si o -

nal na voj na slu ̀ ba po po tre bi slu ̀ be i ci vil -

na li ca, od no sno voj ni slu ̀ be ni ci i na me {te -

ni ci, ko ji ma je, uz ot prem ni nu, pre stao rad ni

od nos zbog or ga ni za cij sko-mo bi li za cij skih pro -

me na i ga {e wa rad nog me sta.

Uslov za sve je da se ne na la ze u pro fe si -

o nal noj slu ̀ bi, od no sno da im je rad ni od nos

pre stao po sle 1. ja nu a ra 2007. go di ne.

KORISNICI PROGRAMA

Mirjana Korica, referent za odnose

s javno{}u

Snim

io D

im

itrije

GO

L

Penzionisani potpukovnik Qubomir Aleksi}, sada je vlasnik firme za pravqewe ekolo{kih traka

37

pisma ~italaca

Apel voj nih osi gu ra ni ka sa te ri to ri je op {ti ne In |i ja

MO LI MO ZA RAZ U ME VA WEZah tev voj nih

in va li da

i ko ri sni ka

po ro di~ nih pen zi ja

Pred stav ni ci svih {est udru ̀ e wa

voj nih in va li da i ko ri sni ka po ro di~ nih

pen zi ja, na sa stan ku 3. mar ta, upu ti li su

nad le ̀ nim dr ̀ av nim or ga ni ma o{tar

pro test zbog pri me ne no vog na ~i na utvr -

|i va wa pro se~ ne me se~ ne za ra de u Re pu -

bli ci Sr bi ji na ob ra ~un me se~ nih pri -

ma wa voj nih in va li da i ko ri sni ka po ro -

di~ nih in va lid ni na.

Pre ma Za ko nu o osnov nim pra vi ma

bo ra ca, voj nih in va li da i po ro di ca pa -

lih bo ra ca (Slu ̀ be ni list SRJ, 24/98 i

29/98), osnov za utvr |i va we vi si ne me -

se~ nih nov ~a nih pri ma wa voj nih in va li -

da, ~la no va wi ho vih po ro di ca i po ro di -

ca pa lih bo ra ca, pred sta vqa pro se~ na

ne to za ra da (bez po re za i do pri no sa) u

Re pu bli ci Sr bi ji, iz pret hod nog me se ca

uve }a na za 80 po sto (~lan 28 stav 2 Za -

ko na).

Me |u tim, su prot no slo vu i du hu Za -

ko na, pro me nom na ~i na utvr |i va wa pro -

se~ ne za ra de u Re pu bli ci Sr bi ji, ko ji je

pri me wi van u vre me we go vog do no {e wa,

u ja nu a ru ove go di ne, do {lo je do enorm -

nog pa da pro se~ nih za ra da, a sled stve no

to me i me se~ nih nov ~a nih pri ma wa voj -

nih in va li da i ko ri sni ka po ro di~ nih in -

va lid ni na.

U zah te vu udru ̀ e wa voj nih in va li da

i ko ri sni ka po ro di~ nih pen zi ja, upu }e -

nom nad le ̀ nim dr ̀ av nim or ga ni ma i

funk ci o ne ri ma, tra ̀ i se da se me se~ na

nov ~a na pri ma wa po me nu tih ka te go ri ja i

ubu du }e ob ra ~u na va ju u skla du sa va ̀ e -

}im za ko nom, na osno vu pro se~ ne me se~ -

ne za ra de iz pret hod nog me se ca iz ra ~u -

na te na do sa da {wi na ~in.

Ina kon sko ro tri go di ne na sto ja wa da nam se skla pa wem ugo vo ra iz me |u Mi ni star -

stva od bra ne i lo kal nog do ma zdra vqa u In |i ji omo gu }i le ~e we u toj usta no vi, oko

500 voj nih osi gu ra ni ka (pen zi o ne ri i ~la no vi wi ho vih po ro di ca, pro fe si o nal na

voj na li ca i ~la no vi wi ho vih po ro di ca) ko ji ì ve na te ri to ri ji op {ti ne In |i ja, osta li su

bez zdrav stve ne za {ti te. Ta ko i za naj ma wu le kar sku uslu gu ili lek mo ra mo da pu tu je mo u

VMC Pe tro va ra din ili ne ki VMC u Be o gra du, {to je za po je din ce iz okol nih se la vi {e od

70 ki lo me ta ra u jed nom prav cu. Pri tom, ne ma mo pra vo na pla }e ne put ne tro {ko ve.

Slo ̀ e nost ovog pro ble ma je da le ko ve }a ne go {to iz gle da. Ugo vor ka kav mi tra ̀ i mo,

pot pi san je sa 98 do mo va zdra vqa {i rom Sr bi je. Je di ni iz u ze tak je dom zdra vqa u In |i ji.

Tre ba ima ti u vi du da se ra di o po pu la ci ji gra |a na me |u ko ji ma je 75 od sto li ca sta ro -

sti iz me |u 70 i 80 go di na, a sva ko od wih ima bar tri vr ste bo le sti i po ro di~ nu pen zi ju,

~i ji je iz nos is pod re pu bli~ kog pro se ka za ra de. Ne ki ì ve sa mi, ne mo gu da pu tu ju bez prat -

we, ne mo gu da pre se da ju... Da ne go vo ri mo ka ko ova po pu la ci ja ni je u ma te ri jal noj si tu a ci -

ji da pla ti au to bus ~i ja po vrat na kar ta sa mo za jed no pu to va we iz no si sa grad skim pre vo -

zom vi {e od 1.000 di na ra. ê sto je po treb no vi {e pu to va wa me se~ no, a ve }i ni je me se~ na

pen zi ja 12.500–16.000 di na ra.

U vi {e na vra ta Dom zdra vqa In |i ja ni je hteo da im uka ̀ e hit nu le kar sku po mo} ma da

se po ne kad ra di lo o ve o ma sta rim qu di ma. Na po mi we mo da je pre ko Re pu bli~ kog fon da za

zdrav stve no osi gu ra we pot pi san ugo vor o le ~e wu osi gu ra ni ka Sr bi je u Cr noj Go ri i obrat -

no pod istim uslo vi ma kao i u ma ti~ noj dr ̀ a vi. A gde smo mi?

Po me nu ti pro blem ne re {a va se ve} tri go di ne, pa se pi ta mo da li se ra di o ne ~i joj

le wo sti, ne mar no sti, ne spo sob nost ili pak na mer noj op struk ci ji. Pod vla ~i mo da je u pi ta -

wu ugo vor iz me |u sa mo dve stra ne, pa uko li ko po sto ji do bra na me ra i vo qa mo ̀ e se pot pi -

sa ti u ro ku od jed nog da na. Od po ~et ka na stan ka pro ble ma ak tiv no u~e stvu je mo u tra ̀ e wu

re {e wa pre ko svih na ma po zna tih nad le ̀ nih in sti tu ci ja.

Vo di li smo raz go vo re sa di rek to rom Do ma zdra vqa In |i ja, obra }a li mu se usme no i

pi sme no. Do pi si va li smo se i sa lo kal nom sa mo u pra vom: pred sed ni kom op {ti ne Go ra nom

Je {i }em, we go vim za me ni kom Si ni {om Fi li po vi }em, pred sed ni kom iz vr {nog ve }a In |i ja

Alek san drom Ko va ~e vi }em i sa vet ni kom za pi ta we zdra vqa u op {ti ni dr ]u rom Ka li ni -

}em... Kao {to vi di te, bez uspe ha.

O na {em pro ble mu in for mi sa li smo i nad le ̀ ne or ga ne Mi ni star stva od bra ne, ko ji

su u vi {e na vra ta ini ci ra li pot pi si va we ugo vo ra ali dru ga stra na to ni je do sa da pri hva -

ta la. Od osta lih in sti tu ci ja obra ti li smo se Mi ni star stvu zdra vqa, za {tit ni ku gra |a na

Re pu bli ke Sr bi je i Re pu bli~ kom Fon da za zdrav stve no osi gu ra we, Udru ̀ e wu voj nih pen zi o -

ne ra Sr bi je... Po sta vqa mo pi ta we jav no sti: ko me jo{ tre ba da se obra ti mo da bi ovaj na{

du go go di {wi pro blem bio re {en? Ima li qu di do bre vo qe da nam po mog nu?

In |i ja, na pred na op {ti na u mno go ~e mu pr va u Sr bi ji, sa do brim do ma }i ni ma, kre a -

tiv nim i hu ma nim qu di ma po ko ji ma je na{ kraj po stao po znat, do zvo li la je se bi ne bri gu za

svo je sta ri je su gra |a ne i da po to me, kad su u pi ta wu voj ni osi gu ra ni ci, bu de na po sled wem

me stu u Sr bi ji. A wi ma tre ba sa mo ma lo pa ̀ we i raz u me va wa. Mo gu} nost da se le ~e je za -

ko nom za ga ran to va na, ali ne na ova kav na ~in.

Udru ̀ e we voj nih pen zi o ne ra op {ti ne In |i ja

uvp.in dji [email protected]

Vojni izdava~i na Me|unarodnom salonu kwiga u Novom Sadu

„Umetnost izbora”, naziv je sajamske manifestacije u okviru koje

je 12. marta u Novom Sadu otvoren 15. me|unarodni salon kwiga, koji

promovi{e nova izdawa popularne i nau~ne literature, uxbenika i os-

talih izdawa kao i {tampane medije iz Srbije i susednih zemaqa.

Na ovogodi{wem Salonu vi{e od 150 doma}ih i stranih izlaga~a

premijerno prikazuje vi{e hiqada naslova a, kao i proteklih godina,

svoja izdawa na zajedni~kom {tandu predstavqaju vojni izdava~i.

Novinski centar „Odbrana“ je, pored magazina „Odbrana“ i

drugog dela specijalnog izdawa „Arsenal”, predstavio kwigu „Muzej

starih cokula” autora Qubodraga Stojadinovi}a, dok je

Vojnoizdava~ki zavod, pored niza stru~nih naslova i dosada{wih na-

gra|ivanih izdawa na izlo`benom {tandu postavio svoja najnovija

izdawa, monografije „Hram Svetog Save” i „Hilandar”, celovitu edi-

ciju Naoruàwe Drugog svetskog rata, „Vodi~ kroz vojni buxet” i „Or-

ganizaciono restruktuirawe Vojske”.

B. M. P

38 15. mart 2009.

zdravstvo

Po vo dom 165 go di na tra di ci je VMA, na ~el nik ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag

Jev ti} sa ~la no vi ma ko le gi ju ma pri re dio je pri jem za ra ni je na ~el ni ke VMA.

Pri je mu su pri su stvo va li pen zi o ni sa ni ge ne ra li prof. dr Mi haj lo \uk ni}, prof.

dr Jo van Bje li}, prof. dr Aco Jo vi ~i} i prof. dr Mom ~i lo Kr go vi}.

– Po no san sam i po ~a stvo van {to da nas ov de mo gu da po zdra vim na {e na ~el ni ke,

pro fe so re, u~i te qe, qu de ko ji su ugra di li se be u te me qe ovog hra ma zdra vqa. Na {a je

sve ta du ̀ nost da ~u va mo i raz vi ja mo ovu usta no vu ko ja je ve li ki sve dok isto ri je i ko ju

ste nam osta vi li u ama net za ge ne ra ci je ko je do la ze – re kao je tom pri li kom ge ne ral

Jev ti} i biv {im na ~el ni ci ma VMA po klo nio pr ve pri me r ke mo no gra fi je „Na ~el ni ci

Voj no me di cin ske aka de mi je“, u ko joj su pred sta vqe ne bi o gra fi je uprav ni ka glav ne voj ne

bol ni ce i bi o gra fi je svih na ~el ni ka VMA od 1949. go di ne do da nas.

Novine u perkutanoj traheostomiji

U po se ti Kli ni ci za ane ste zi o lo gi ju i in ten ziv nu te ra pi ju VMA bio je prof. dr An -

to nio Fan to ni, ane ste zi o log iz Mi la na, au tor teh ni ke per ku ta ne tra he o sto mi je, sa sa -

rad ni ci ma.

Pro fe sor je odr ̀ ao se mi nar o tran sla rin ge al noj tra he o to mi ji – naj no vi joj me to -

di per ku ta ne tra he o sto mi je u da na {woj in ten ziv noj me di ci ni, ~i ji je on au tor. Se mi na -

ru su pri su stvo va li le ka ri spe ci ja li sti iz Sr bi je (Be o grad, No vi Sad, Kra gu je vac, Kra -

qe vo, Uì ce, Su bo ti ca, Zre wa nin, Pan ~e vo) i ko le ge iz ino stran stva (Ru mu ni je, Bu gar -

ske, BiH, Ma ke do ni je, Cr ne Go re). Po sle uvod nih iz la ga wa, po la zni ci su bi li u mo gu} -

no sti da na mo de li ma sa mi is pro ba ju naj no vi ju teh ni ku per ku ta ne tra he o sto mi je i ovla -

da ju ve {ti nom we nog iz vo |e wa.

Se mi nar je or ga ni zo van u okvi ru ak tiv no sti Cen tra za kon ti nu i ra nu me di cin sku

edu ka ci ju Voj no me di cin ske aka de mi je, a wi me je ru ko vo dio pu kov nik prof. dr Pre drag

Ro mi}.

Nau~ni skup

o dr Vladanu \or|evi}u

Po vo dom 165 go di na

tra di ci je Voj no me di -

cin ske aka de mi je i

165 go di na od ro -

|e wa dr Vla da na

\or |e vi }a, oca

srp ske hi rur gi je,

na ~el ni ka sa ni te -

ta srp ske voj ske,

osni va ~a Srp skog

le kar skog dru {tva i

Dru {tva Cr ve nog kr -

sta Sr bi je, u VMA je

odr ̀ an na u~ ni skup ko ji su

or ga ni zo va li Voj no me di cin ska ak de mi ja, Aka -

de mi ja me di cin skih na u ka Srp skog le kar skog

dru {tva i Me di cin ski fa kul tet u No vom Sa du.

Tom pri li kom pred sta vqe na je spo men-

mo no gra fi ja „dr Vla dan \or |e vi}“, ~i ji su au -

to ri aka de mik dr Vla di mir Jo ka no vi} i ge ne -

ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti}.

Otva ra ju }i skup, ge ne ral Jev ti} je po zdra -

vio pot pred sed ni ka SA NU prof. dr Qu bi {u

Ra ki }a, pred sed ni ka Ma ti ce Srp ske aka de mi ka

ê do mi ra Po po va, pred sed ni ka Srp skog le kar -

skog dru {tva prof. dr Ra do ja ô lo vi }a, pred -

sed ni ka Aka de mi je na u ka Srp skog le kar skog

dru {tva prof.dr Pa vla Mi len ko vi }a i dru ge

uva ̀ e ne go ste, ve li ka ime na srp ske me di ci ne.

U~e sni ke sku pa po zdra vio je i pred sed -

nik Aka de mi je me di cin skih na u ka Srp skog le -

kar skog dru {tva prof. dr Pa vle Mi len ko vi}.

Aka de mik dr Vla di mir Jo ka no vi} go vo -

rio je o dr Vla da nu \or |e vi }u i we go voj ulo -

zi u re for mi ci vil nog sa ni te ta Sr bi je, a ge -

ne ral Jev ti} o isto rij skom raz voj srp skog voj -

nog sa ni te ta i ulo zi dr \or |e vi }a u we go voj

re for mi.

Nova klasa polaznika

[kole rezervnih

oficira

Dva de set i pet po la zni ka 95. kla se [ko -

le re zer vnih ofi ci ra sa ni tet ske slu ̀ be i 93.

kla se [ko le re zer vnih ofi ci ra ve te ri nar ske

slu ̀ be ot po ~e li su {ko lo va we sve ~a nim pri -

je mom u am fi te a tru VMA.

– Do bro do {li u Voj no me di cin sku aka de -

mi ju. @elim vam da vred no ra di te, da mno go

to ga na u ~i te, da pro {i ri te te o rij ska zna wa i

prak ti~ na is ku stva, da bu de te bo qi od nas,

ali i da vam ne ka spe ci fi~ na zna wa ko ja ov de

bu de te ste kli, a od no se se na zbri wa va we po -

vre |e nih i obo le lih u uslo vi ma ma sov nih ka -

ta stro fa, ni ka da ne za tre ba ju – re kao je po -

zdra vqa ju }i po la zni ke [ko le re zer vnih ofi -

ci ra, svr {e ne stu den te me di ci ne i ve te ri ne,

na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o -

drag Jev ti}.

Pri pre mi la E. RI STA NO VI]

Biv{i na~elnici VMA kod generala Jevti}a

Novi doktori i magistri nauka

Po vo dom Da na VMA, na sve ~a noj sed ni ci Na stav no-na u~ nog ve }a pro mo vi sa ni su

no vi dok to ri i ma gi stri na u ka.

No vi dok to ri na u ka su: dr Qi qa na Ja u ko vi}, pot pu kov nik dr sto ma to lo {kih na u ka

Mi lo{ Du ka, ma jor dr Ne nad Ste pi} i ma jor ma gi star sto ma to lo {kih na u ka Ste vo Ma -

ti je vi}.

Zva we ma gi stra do bi li su: pu kov nik dr Slo bo dan A}i mo vi}, pot pu kov nik dr Mi -

ro slav Bro }i}, pu kov nik dr Ne ven Va vi}, dr Sve tla na Ve sa no vi}, dr Alek san dra Vu ko -

ma no vi}, dr Ma ri ja Do pu |a, dr Ela min Ben Isa iz Li bij ske Xa ma hi ri je, dr \or |e Je -

li}, ka pe tan dr Bo jan Jo vi ~i}, pri ma ri jus dr Mir ja na Ken dri {i}, Ma ri ka Qu be nov,

pot pu kov nik dr Dra gan Ma ri}, dr Mi le na Jo vi}, pot pu kov nik dr De jan Miq ko vi}, dr

Ve sna Mi o qe vi}, Du {i ca Mir ko vi}, dr De jan Mo co vi}, dr Qi qa na Pe tro vi}-Je re mi},

dr Bi qa na Pr co vi}, pot pu kov nik dr Sr |an Star ~e vi}, dr Gor da na Cvet ko vi} i pu kov nik

dr Zvon ko [un dri}.

Na sve ~a no sti su pro gla {e ni i naj bo qi u 94. kla si [ko le re zer vnih ofi ci ra sa -

ni tet ske slu ̀ be. Tre }i u ran gu je dr Vla di mir Kne ̀ e vi}, sa pro se~ nom oce nom 9,32,

dru gi je dr Ni ko la Qu bi}, sa pro se~ nom oce nom 9,37, a pr vi je dr La zar Bla go je vi}, sa

pro se~ nom oce nom 9,47.

39

Pam ti mo i dru ge zi me, ali ova nam je ne ka ko

te {ko „pa la”. Odu ̀ i la se, umo ri la nas.

Red sla vqa, red sne ga, pa „sta rih” go di -

{wih od mo ra, sme to va, stu dent skih i |a~ kih ras -

pu sta... Od la zak de cem bar ske kla se voj ni ka da se

odu ̀ e otax bi ni i is pra }a ji tom pri li kom, pod -

sta kao je mla di }e na no vo (sta ro) raz mi {qa we.

[ta je bo qe? Pri vi ka va ti se na no vi na ~in ì -

vo ta, obu ku, i}i na te ren i ga |a we po stu de ni ili

sa ~e ka ti da oze le ni, pa la ga no s pro le }a... De -

cem bar ci ka ̀ u, je ste, bi }e te {ko ne ko li ko me se -

ci, ali eto nas kod ku }e pre le ta...

Pli ma svet ske eko nom ske kri ze za pqu sku je

mno ge oba le. Te {ko da po sto je do ko vi ko ji }e bez -

bri ̀ no iz dr ̀ a ti wen te ret. Za i sta {e ret ski zvu -

~e ne ke iz ja ve „eks pe ra ta” da }e mo se usred te i

ta kve po ja ve na }i u „po vla {}e nom po lo ̀ a ju”.

Ozbiq ni ji qu di, po put pro fe so ra sa be o grad skog

eko nom skog fa kul te ta, mno go su opre zni ji u oce -

na ma. Za sva ku po hva lu su na po ri vla de da na ro du

olak {a la pre ̀ i vqa va we u o~i gled no te {kom pe -

ri o du. Po voq ni kre di ti se po mi wu, for mi ra ju se

re do vi pred {al te ri ma ba na ka, qu di str pqi vo

~e ka ju. Ali to su kre di ti za au to mo bi le! Su de }i

po to me i ne sto ji mo ta ko lo {e. Od mah je „pla nuo”

pla ni ra ni kon tin gent „pun ta” iz kra gu je va~ kih ha -

la i sa da se ~e ka „kar ta vi {e”. To po ma lo li ~i na

grad wu ku }e od kro va, a za te me qe }e mo ve} ne {to

smi sli ti.

Pa ket za pre ̀ i vqa va we tre ba bri ̀ qi vi je

osmi sli ti, do bro ga pri pre mi ti, pa ga tek on da

po nu di ti. Ia ko ni su naj u gro ̀ e ni ja so ci jal na ka -

te go ri ja, pri pad ni ci Voj ske su ve o ma za in te re so -

va ni da im se olak {a ma te ri jal ni po lo ̀ aj. Mno -

gi jo{ ì ve „pod ki ri jom”, {ko lu ju de cu, ima ju ne -

za po sle ne su pru ge... A vi so ko pro fe si o nal no

oba vqa ju svo je du ̀ no sti i zdu {no bra ne ugled dr -

àv ne in sti tu ci je ko joj pri pa da ju.

Da kle, le po je vo zi ti se no vim au tom i re {i -

ti se (na)tru le ka ro se ri je. Pre sve ga je si gur no i

sa svim je u du hu na ~e la no vog Za ko na o bez bed no -

sti sa o bra }a ja. Me |u tim, to je stan dard (pre) po -

sle stan dar da. Pri o ri te ti su na op {tem ni vou

sva ko dne vi ce...

Kraj fe bru a ra nam je do neo jo{ ma lo op ti -

mi zma. Uo ~a va mo bo je i mi ri se mi mo za na

uli ca ma. Ve {ti tr gov ci kri ju po re klo pro -

iz vo da, ne pla }a ju PDV, a qu di vo le stru ~ak ù -

tih iz da na ka na sto lu, pa sve i da je na par fe mi -

san...

Do bi li smo no vog pred sed ni ka Olim pij skog

ko mi te ta Sr bi je. Bi la su sa mo dva kan di da ta ko je

su ne ki zli du si u pred iz bor noj kam pa wi po ku {a -

li ne da su o ~e ve} da po sva |a ju. Ka ko bi pre ki nuo

mu~ nu ras pra vu, ko ja je pre ti la da pre ra ste u

skan dal, do ju ~e ra {wi ~el ni ~o vek in sti tu ci je

Ivan ]ur ko vi} pre sa mog gla sa wa, xen tlmen ski je

pre dao pa li cu svom na sled ni ku. Ume sto ne ka da -

{weg ~u ve nog gol ma na, na ~e lu Olim pij skog ko mi -

te ta Sr bi je sta ja }e pro sla vqe ni ko {ar ka {ki

cen tar Vla de Di vac. Ne ka je sa sre }om!

Dra ma na be o grad skom mo stu „ga ze la” uma lo

da se ni je pre tvo ri la u tra ge di ju i to pred broj -

nim sve do ci ma jed ne isti ne. Kao od raz u ogle da lu

mo glo se mno go to ga sa gle da ti. Je dan o~aj ni mla -

di}, po qu qa ne psi he, la tio se oru` ja i re {io da

se bi pre kra ti mu ke. Stao je na ogra du i vi tlao pi -

{to qem. Ubr zo je sti gla po li ci ja, za u sta vi la sa o -

bra }aj i po ~e la mu~ ne pre go vo re sa mom kom ko ji

im je naj pre pre tio, a on da se po ve ra vao. Qu di u

pla vim uni for ma ma su po ka za li sve {to u tre nu -

ci ma te {ke od lu ke tre ba da kra si wi ho vu pro fe -

si ju: hra brost, str pqe we, hu ma nost, bri gu za bez -

bed nost gra |a na... A gra |a ni? Ozlo je |e ni {to du -

go ~e ka ju, osu li su po po li ci ji i po ten ci jal nom sa -

mo u bi ci. Ne ki se ni su li bi li da po ru ~e: ne ka sko -

~i pa da kre ne mo. Na ̀ a lost, jed na maj ka je iz au ta

iz ve la dvo je de ce ka ko bi ih sli ka la ta ko da se u

po za di ni vi de ak te ri dra me.

Sre }om, po li caj ci su bi li na vi si ni za dat -

ka, je dan ì vot je spa sen, o~u van je obraz pro fe -

si je, a za obra ze po je di nih gra |a na ni ko ni je si -

gu ran.

Mi ni star stvo spor ta po vu klo je, su de }i po

mno gim re ak ci ja ma, di sku ta bi lan po tez,

ta ko {to je pro sla vqe nog re pre zen ta tiv ca

Da ni la Iko di no vi }a an ga ̀ o va lo za rad sa mla -

di ma. Ne ma sum we da je Da ~a wi hov ve li ki idol.

Za sve {to je dao na {em va ter po lu ka pa do le. Ali

pre br za vo ̀ wa mo to ci kla, ko joj se ta ko stra sno i

bez re zer vno pre da vao, pre tvo ri la se u no} nu mo -

ru. Pro {log le ta je uma lo iz gu bio gla vu. Sam Bog

ga je sa ~u vao. Po sle ni za te {kih ope ra ci ja, stao

je na no ge i è qan je po sla. To je za sva ku po hva lu.

Ide ja da se po sve ti mla di ma, ta ko |e. Sa mo uko li -

ko bu de osmi slio pra vu stra te gi ju. Od go vor nog po -

sla se pri mio i uka za no mu je ogrom no po ve re we.

Ako im bu de (u)ka zi vao na prav ce ko ji vo de ka

uspe hu, a rad (tre ning) i stva ra la {tvo su u we go -

voj osno vi, mi si ja po pu lar nog va ter po li ste ima }e

smi sla. Na rav no, na li~ nom pri me ru mo ra im ob -

ja sni ti pu te ve i stran pu ti ce. Po be de je su in spi -

ra ci ja – lo {e is ku stvo po u ka...

Pro{ao je 8. mart. [to jed nom re ~e pe snik

Du {ko Ra do vi}: Dan è na uvek do la zi ti ho, lu ka -

vo nam se pri bli ̀ a va, a na pa da iz ne na da. Na me -

ti su pra zni nov ~a ni ci i oli wa le emo ci je. Oni ma

ko ji iskre no vo le, a pa ̀ qi vi su i to kom go di ne,

ni su po treb ne ge ne ral ne pro be pred pra znik.

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

Odraz u ogledalu

MERIDIJANI

[efovi diplomatija Natoa dogovorili su se da, od-

mah posle susreta lidera Atlantskog saveza, po~etkom apri-

la, obnove rad Saveta Nato–Rusija i na ministarskom nivou,

izjavio je generalni sekretar Natoa Jap de Hop Shefer.

Kqu~ni podstrek tome dala je odluka Va{ingtona da od

Moskve zatraì saradwu u snabdevawu trupa Natoa u Avga-

nistanu i da predloì Rusiji dogovor o izgradwi „raketnog

{tita” u Evropi.

Shefer je naglasio da je „Rusija vaàn, globalni igra~

na svetskoj pozornici” i da „ne razgovarati s Rusima nije

re{ewe”. On je naveo i da su atlantski partneri spremni

da razmotre i predlog ruskog predsednika Dmitrija Medve-

deva o stvarawu nove strukture i mehanizma bezbednosti u

Evropi, ali da od Medvedeva o~ekuju dodatne podrobne poj-

edinosti o tom planu.

Priprema Mirjana SANDI]

40

Dodatnih 17.000 ameri~kih

vojnika, ~ije je upu}ivawe u Avga-

nistan odobrio predsednik Barak

Obama, bi}e operativni do leta,

pre avgustovskih predsedni~kih

izbora u toj azijskoj zemqi, izja-

vio je general Dejvid Mek Kernan.

„Ve}i deo novih trupa isko-

risti}u u ju`nom delu Avganista-

na, u oblasti gde nemamo dovoqno

prisustvo”, izjavio je glavnoko-

manduju}i Natoa i ameri~kih sna-

ga u Avganistanu na konferenciji

za {tampu. On je istakao da su sve u~estaliji napadi pobuwenika na avganistanske i me|una-

rodne snage, ali i na vladine objekte.

Kernan je rekao da 17.000 vojnika predstavqa oko dve tre}ine broja koji je on prvo-

bitno traìo i da }e tokom leta to biti dovoqno. Od 70.000 vojnika me|unarodnih snaga u

Avganistanu, 38.000 ~ine Amerikanci.

Uprkos smawewu buxetskih ras-

hoda, na kupovini novih vrsta nao-

ruàwa i tehnike, kao i na socijal-

nim izdvajawima za pripadnike voj-

ske ne}e se {tedeti, izjavio je ruski

predsednik Dmitrij Medvedev tokom

posete Dalekom Istoku i Zabajkal-

skoj Pokrajini.

Pozicije za modernizaciju oru -

ànih snaga i socijalna davawa tre-

balo bi da se „finansiraju kao O~ena{, ostalo moè da pretrpi korekcije”, rekao je Med-

vedev, odgovaraju}i na pitawe pitomaca 212. centra za pripremu tenkista, iz grada îte.

Prema re~ima ruskog predsednika, ne treba obustavqati i smawivati finansirawe

programa za stambeno obezbe|ewe vojnika, kao ni isplate materijalnih stimulacija vojni-

cima.

Tako|e, Medvedev je demantovao glasine po kojima bi mogao da bude pove}an rok slu`be

za regrute, koji je od 1. januara pro{le godine smawen sa dve na godinu dana.

Za Ministarstvo odbrane planirano je izdvajawe u ovoj godini 1.376, 5 milijardi ru-

baqa (oko 30,3 milijarde evra).

Ameri~ki predsednik Barak Obama za-

traìo je dodatnih 75,5 milijardi dolara

iz buxeta za ratove u Iraku i Avganistanu

do kraja teku}e fiskalne godine koja se

zavr{ava 1. oktobra, {to pokazuje wegov

plan da povu~e vojsku iz Iraka. U objavqe-

nom predlogu buxeta za fiskalnu 2010. go-

dinu, koja po~iwe 1. oktobra ove godine,

Obama traì i 130 milijardi dolara za voj-

ne operacije u dva rata, {to je mawe od pri-

bli`no 140 milijardi, koliko se o~ekuje da

}e biti potrebno ove godine.

„Buxetom se odobrava predsednikova

strategija za pove}awem na{ih resursa u

Avganistanu i odgovornim povla~ewem tru-

Dodatanih 75 milijardi

za Avganistan i Irak

Nove ameri~ke trupe u Avganistanu do leta

Rusija ne {tedi na vojsci

Taxikistan odobrio

tranzit Nato opreme

do Avganistana

Taxikistan i Uzbekistan odobrili su

tranzit nevojnih sredstava Natoa preko wi-

hovih teritorija na putu za Avganistan, sa-

op{tio je ameri~ki admiral Mark Harni~ek.

Ova objava dolazi u trenutku kada se u

susednom Kirgistanu privodi kraju procedu-

ra o zatvarawu ameri~ke baze u toj zemqi

koja je kori{}ena kao va`na podr{ka vojnim

operacijama SAD u Avganistanu.

Manas je godinama bio jedina ameri~ka

baza u centralnoj Aziji po{to je Uzbekistan

2005. Amerikancima uskratio gostopri-

mstvo na wegovoj teritoriji, besan zbog za-

padnih kritika wegovog o{trog opho|ewa

prema demonstrantima.

15. mart 2009.

Nato obnavqa saradwu sa Rusijom

pa iz Iraka”, navodi se u dokumentu. Kon-

gres je ve} odobrio polovinu sume koja je

Obaminoj administraciji potrebna za

Irak i Avganistan tokom ove godine. Pred-

logom buxeta za 2010. predvi|a se pove -

}awe rashoda za odbranu za ~etiri pro-

centa, odnosno 20,4 milijarde dolara, bez

tro{kova za ratove ili rad na nuklearnom

oru`ju.

Ukoliko Kongres usvoji predlog buxeta,

ukupni vojni rashodi dostigli bi gotovo 664

milijarde dolara tokom fiskalne 2010. go-

dine.

41

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

Evro pa i Ru si ja

A

Mi ni stri

Se ver no a tlant ske

ali jan se od lu ~i li su

da ob no ve for mal ne

od no se sa Ru skom

Fe de ra ci jom,

ko ji su pri vre me no

pre ki nu ti le ta

pro {le go di ne

po sle krat ko traj nog

oru ̀ a nog kon flik ta

na Kav ka zu.

Za in te re so va nost

da se odr ̀ e do bre

ve ze sa is to~ nom

si lom po ka za le su

vo de }e si le Evrop ske

uni je Fran cu ska

i Ne ma~ ka.

Isto mi {qe ni ci

po li ti~ kih li de ra

te dve si le su

i po li ti~ ke

eli te ve }i ne

vi so ko ra zvi je nih

dr ̀ a va Evrop ske

uni je, jer su sve sne

ne mi nov no sti

sa ve zni {tva sa

Ru si ma, si lom ko ja

se pro sti re na vi {e

od dva kon ti nen ta

i ima pri rod ne

re sur se.

M

U

o der na ru ska po li ti ka è li da bu de ak tiv no

pri dru ̀ e na in te gra ci o nim pro ce si ma ka da je

re~ o za {ti ti ru skih in te re sa i za to je re al-

no da ra ~u na na po seb ne ve ze sa EU. Do du {e, od no -

si u Ali jan si su ~e sto vr lo za mr {e ni. Ia ko se na

for mal nom pla nu in si sti ra na part ner stvu i Ru -

si ja se na la zi na li sti ~la ni ca Part ner stva za

mir, ~i ni se da se ~e sto u Ali jan si, no va otvo re na

i di na mi~ na ru ska po li ti ka pre po zna je kao bez -

bed no sni iza zov.

Sli ku part ner stva na ru {a va is ku stvo pro -

{lo sti iz de ka da hlad nog ra ta. Dva de se tak go di na

svet de li od vre me na ka da se is to~ ni blok po ~eo

da uru {a va i u tom vre me nu Na to se po ka zao kao

struk tu ra do sled na u spro vo |e wu pr vo bit nog sme -

ra pro do ra pre ma is to ku. U to me ni su ko ri {}e ni

ten ko vi, {to ne zna ~i da se po stu pa lo me ka no ka -

da je re~ o pro me na ma re ̀ i ma i pri la go |a va wu

po li ti~ ke stvar no sti is to~ nih dr ̀ a va po tre ba ma

za pad nog mo de la de mo kra ti je. Jed na za dru gom sve

~la ni ce Var {av skog pak ta, osim pro sto ra biv {eg

SSSR-a, u{le su u Ali jan su. Re kli su da to ne

pred sta vqa uslov za EU, ali u prak si su sve pr vo

po sta le deo bez bed no snog sa ve za, a on da i eko -

nom skog.

Ka da se pro je kat osva ja wa is to ka kon ti nen -

ta za o kru ̀ io, pro dor je na sta vqen ni zom po li -

ti~ kih ma ne va ra ko ji su do ve li do za me ne vla sti u

dr ̀ a va ma u okru ̀ e wu Ru si je. One su, ume sto pro -

ru skih li de ra, na dr ̀ av nom kor mi lu do bi le no ve

li de re, za in te re so va ne za raz voj pre ko o ke an skih

ve za i sa pre ~e sto vr lo ne ga tiv nim sta vom pre ma

su sed noj Ru si ji. O part ner stvu se pri ~a lo, a u

prak si se vo dio po li ti~ ki rat za su zbi ja we uti -

ca ja Ru si je.

slo ̀ e nom mo za i ku od no sa dr ̀ a va i sa ve za

na rav no da su se is pre ple li in te re si i da se

od nos Se ver no a tlant ske ali jan se i Ru si je ne

mo ̀ e tu ma ~i ti sa mo kao jed no stra ni po ku {aj sa ve -

za da po stig ne ko na~ nu po be du, ali po ka za lo se da

se sa mo pu no prav no ~lan stvo u Na tou tre ti ra kao

stvar ni sa ve zni~ ki od nos sa dr ̀ a va ma is to ka.

Na is to ku ni su pre vi {e ~e ka li da uz vra te i

no vi ru ski li de ri su si lom u ê ~e ni ji, na pre la zu

iz 20. u 21. vek, po ka za li ka ko }e {ti ti ti ru ske

in te re se. U Ali jan si su pri hva ti li iza zov i po di -

gli ulog po ku {a jem da se dr ̀ a ve iz ju ̀ ne sfe re ru -

skih in te re sa pri dru ̀ e tom sa ve zu. Kul mi na ci ja

te igre bi la je pro {log le ta, ka da su Ru si u ne ko -

li ko da na sru {i li vi {e go di na stva ra ni pro je kat

Gru zi je kao pro a me ri~ ke dr ̀ a vi ce, iz ra zi to re -

zer vi sa ne i ~ak agre siv ne pre ma Ru si ji. Gru zij ski

voj ni ci ni su pro pu {ta li ve ̀ be Na toa, br zo su

usvo ji li no vo na o ru ̀ a we i voj nu opre mu i, na kra -

ju, po ka za lo se da su se ti me pri pre ma li ne za od -

bra nu, ve} za rat. Ka da su gru zij ski ba ta qo ni u{li

u Ju ̀ nu Ose ti ju po sred no su se su da ri li in te re si

pro mo to ra {i re wa Ali jan se na is tok, sa in te re -

si ma Ru si je, od lu~ ne da pod vu ~e cr tu i po sta vi no -

va pra vi la.

Ne ke od ~la ni ca Ali jan se, ni ma lo slu ~aj no i

u ve li kim si la ma iz EU, pre po zna li su gru zij ski po -

tez kao po li ti~ ki avan tu ri zam, ali po kle kli su

pred sta vom ve }i ne da Na to osu di Ru ski uz vrat ni

udar. Osim SAD i Ve li ke Bri ta ni je, naj o {tri je

sta vo ve po ka za li su po li ti ~a ri no ve Evro pe, one

ko ja se do pre dve de ce ni je pri pre ma la pod okri -

qem Var {av skog pak ta za rat pro tiv Za pa da.

Pri li ke na Kav ka zu sa da ni su glav ne ve sti.

Pra {i na se sle gla i do {lo je vre me da se tre zve -

no pro mi {qa o od no si ma Ali jan se i Ru si je. Na ~in

na ko ji su iz Na toa po sla li po ru ku da è le ob no vu

od no sa mo ̀ e se sma tra ti ele gant nim, jer se ume sto

ras pra ve o to me ko vo li, a ko ne vo li Ru se, ko ima

i ko ne ma ko ri sti, uka za lo na ~i we ni cu da je Ru si -

ja kqu~ na dr ̀ a va u na sto ja wu Se ver no a tlant ske

ali jan se da sta bi li zu je pri li ke u Av ga ni sta nu.

me ri~ ki dr ̀ av ni se kre tar Hi la ri Klin ton na

se be je pre u ze la da u ime au to ri te ta naj mo} -

ni je dr ̀ a ve sve ta ka ̀ e: „Mo ̀ e mo i mo ra mo

na }i na ~i ne da kon struk tiv no sa ra |u je mo s Ru si jom

u obla sti ma od za jed ni~ kog in te re sa, ukqu ~u ju }i

po mo} na ro du Av ga ni sta na". Od Ru si je se tra ̀ i da

obez be di tran zit za po tre be Na toa kroz svo ju te -

ri to ri ju, za tim da me |u cen tral no a zi jat skim dr ̀ a -

va ma obez be di po dr {ku i za tran zit i za odr ̀ a va -

we ba za Se ver no a tlant ske ali jan se. Ame ri kan ci

su ve} do bi li odo bre we za tran zit, ali pod uslo -

vom da se kroz Ru si ju ne pre vo zi na o ru ̀ a we.

Sa da su pu te vi sa rad we otvo re ni i za to, ve -

ro vat no i po red de man ti ja, ima isti ne u to me da

su SAD i Ru si ja ve} do {le do na ~el nog do go vo ra

da ame ri~ ka stra na od u sta ne od raz vo ja ra ket nog

{ti ta, u za me nu za ru sku po dr {ku u ot kla wa wu ri -

zi ka od po ten ci jal nog raz vo ja iran skog nu kle ar -

nog oru` ja.

Pre go vo ri su u to ku, re zul ta ti }e se sa zna ti,

a for mal no, sa ob no vom od no sa Na to–Ru si ja sa ~e -

ka }e se na za vr {e tak sa mi ta Se ver no a tlant ske

ali jan se, za ka za nog za idu }i me sec. Oni iz Ali jan -

se ko ji su bi li pro tiv ob no ve ve za do bi li su po u ku

da ve li ki do no se od lu ke. Za to su Li tvan ci, ko ji su

po ku {a li da blo ki ra ju do go vor o na stav ku sa rad -

we, br zo od u sta li od pri med be na od lu ku ve li kih

si la. U Ali jan si su do ne li prag ma ti~ nu od lu ku, ali

sa ame ri~ ke stra ne ni su se su zdr ̀ a li da ne uka ̀ u

na to da vra ta

Ali jan se è le osta vi ti otvo re na za Ukra ji nu

i Gru zi ju i pri de po sla li po ru ku Mo skvi da su za -

bri nu ti zbog na vod ne kon cen tra ci je je di ni ca na

Kav ka zu.

Igra se na sta vqa.

42

Na prostoru Kosova

i Metohije, mo`da vi{e

nego igde drugde u svetu,

ve} gotovo ceo vek traje

preplitawe obave{tajne

slu`be i terorizma.

Zarad ostvarivawa

separatisti~kih

i secesionisti~kih

interesa i razarawa

jedne suverene dràve,

u ju`noj srpskoj pokrajini

sve vi{e se poistove}uju

zadaci i uloga tih,

po definiciji

suprotstavqenih

delatnosti.

T

Pi{e

Nenad NE[OVI]

e ro ri zam al ban skih eks tre mi sta na pro sto ri ma Ko so va i Me to hi je tra je vi {e

od jed nog ve ka. Sve do 1990. go di ne fa na ti zo va no je zgro al ban skih eks tre mi sta

~i ni le su ile gal ne te ro ri sti~ ke gru pe, ~i je je broj no sta we bi lo za ne mar qi vo.

Pri pad ni ci tih gru pa iz vo di li su na Ko sme tu i u ino stran stvu ne pre sta no ak te

na si qa pro tiv Ju go sla vi je, a po seb no su bi li agre siv ni u pe ri o du or ga ni zo va -

nih ma sov nih gra |an skih ne re da (1961, 1968, 1981, 1989–1990. go di ne).

Po mo} al ban ske po pu la ci je eks tre mi sti ma i te ro ri sti ma na Ko so vu i Me to -

hi ji bi la je raz li ~i ta u od re |e nim raz do bqi ma, a na po sto ja we ne pre ki nu te ni ti

te ro ri zma pre sud no su uti ca li i mno gi spo qa {wi ~i ni o ci, me |u ko ji ma se, po kon -

ti nu i te tu, is ti ~e po dr {ka su sed ne Al ba ni je.

Po red spo qa {wih, ne sum wi vo je da su, to kom pret hod nih de ce ni ja, na po sto ja -

we i ne pre kid ni raz voj eks tre mi zma i te ro ri zma na Ko sme tu uti ca li i od re |e ni

unu tra {wi ~i ni o ci, po seb no ne sna la ̀ e we, ne ra zu me va we i neo d lu~ nost dr ̀ av ne

vla sti, ko ja je, svo jim ne mu {tim po li ti~ kim ak ci ja ma i re {e wi ma, za pra vo ohra -

bri va la se ce si o ni ste i stva ra la uslo ve za sve lak {e ostva re we wi ho vih ci qe va.

Tero ri sti i oba ve {taj ci

na Ko so vu i Me to hi ji

Ne pre kid no pro tiv za ko ni to i na sil ni~ ko de lo va we al ban skih eks tre mi sta i

te ro ri sta pro tiv Sr bi je (i Ju go sla vi je) mo ̀ e se uslov no po de li ti na dva pe ri o da:

do po sled we de ce ni je 20. ve ka i po sle 1990. go di ne. Pr vo raz do bqe oso be no je po

to me {to je jav nu po dr {ku al ban skim eks tre mi sti ma pru ̀ a la je di no Al ba ni ja, dok

ka sni je oni ima ju taj nu i jav nu ino stra nu po dr {ku.

Na Ko so vu i Me to hi ji je ta da for mi ra no vi {e po li ti~ kih or ga ni za ci ja pri -

pad ni ka al ban ske na ci o nal ne ma wi ne, ~i ji pro gra mi ima ju za ciq ot ce pqe we Ko -

15. mart 2009.

Opasno

poistove}ivawe

T e r o r i z a m i o b a v e { t a j n e s l u ` b e ( 3 )

feq

to

n

ze ma qa, ko a li ci ja, re gi o nal nih i me |u na rod nih or ga ni za ci ja, ali i

vla de i re sor na mi ni star stva ne kih dr ̀ a va, me |u na rod ne i ne vla -

di ne or ga ni za ci je.

Da li su ti po je din ci, gru pe i or ga ni za ci je bi li ob ma nu ti, jer

wi ho vi oba ve {taj ci or ga ni ni su vla da li re le vant nim po da ci ma,

ili su pak, su prot no to me, wi ho vi oba ve {taj ci, po sred stvom al ban -

skog se pa ra ti sti~ kog po kre ta, spro vo di li sub ver ziv nu i te ro ri sti~ -

ku de lat nost pre ma jed noj su ve re noj dr ̀ a vi, pi ta we je na ko je tra ̀ i -

mo od go vor. Ma ko li ko skri ven, on se mo ̀ e vi de ti u do ga |a ji ma ko ji

sle de po do la sku Kfo ra i Un mi ka u ju ̀ nu srp sku po kra ji nu.

Od 10. ju na 1999. te ro ri sti~ ke ak tiv no sti al ban skih eks tre -

mi sta pro tiv Sr ba i Cr no go ra ca na Ko so vu i Me to hi ji ni su pre sta -

ja le. Na pro tiv, one su in ten zi vi ra ne. Ve li ki broj pri me ra za be le -

è nih od ta da uka zu je da je ne al ban sko sta nov ni {tvo na Ko so vu i

Me to hi ji, pred li cem me |u na rod ne za jed ni ce i we nih voj ni ka, iz lo -

è no ne vi |e nom te ro ru. Ali, od go -

va ra ju }a re ak ci ja svet ske or ga ni za -

ci je i jav nog mwe wa iz o sta je. Da bi

se, me |u na rod nim pra vom za bra we -

na, te ro ri sti~ ka ak tiv nost OVK

pri kri la, deo me |u na rod ne za jed ni -

ce 21. ju na 1999. do no si do ku ment

ko jim se ona pre i me nu je u Ko sov ski

za {tit ni kor pus, ~i jim for mi ra wem

OVK, me |u tim, ni je pre sta la da po -

sto ji.

Do la skom me |u na rod nih sna ga

bez bed no sti na Ko so vo i Me to hi ju

ago ni ja srp skog na ro da se na sta vqa.

Ia ko su u sa sta vu me |u na rod nih sna -

ga pri sut ni pri pad ni ci naj e lit ni jih

je di ni ca za pro tiv te ro ri sti~ ka dej -

stva po je di nih ze ma qa, vr hun ski ob -

u ~e ni i opre mqe ni bor ci, ne sa mo da se ne spro vo di Re zo lu ci ja SB

1244, ne go se, u me |u vre me nu, u tom de lu Sr bi je stva ra i sa mo pro -

kla mo va na „ne za vi sna dr ̀ a va“, kao deo o~i gled ne ak tiv no sti stra -

nih oba ve {taj nih slu ̀ bi u spro vo |e wu i re a li za ci ji in te re sa po je -

di nih ze ma qa.

Uti caj stra nih

oba ve {taj nih slu ̀ bi

Ve} sre di nom 1999. go di ne al ban ske oba ve {taj ne slu ̀ be, po -

seb no Na ci o nal na in for ma tiv na i Voj no o ba ve {taj na slu ̀ ba, ia ko

jo{ u fa zi re kon struk ci je i ob na vqa wa ka dra, uspe va ju da se in fil -

tri ra ju u in sti tu ci je na Ko so vu i Me to hi ji i ak tiv no u~e stvu ju u svim

zbi va wi ma na te ri to ri ji ju ̀ ne srp ske po kra ji ne. Jo{ ta da, ve li ko -

al ban ski po kret je u okvi ru „voj nog” kri la, ko je se pri pre ma za „ko -

na~ no oslo ba |a we Ko so va”, for mi rao i ile gal ne oba ve {taj ne slu -

`be, ko je se ba ve oba ve {taj no-bez bed no snim po slo vi ma za po tre be

pri vre me nih or ga na vla sti i ra znih po li ti~ kih par ti ja i in sti tu ci ja.

U in sti tu ci ja ma i po li ti~ kim par ti ja ma na Ko so vu i Me to hi ji,

kao eks po zi tu ra al ban ske oba ve {taj ne slu ̀ be, raz vi ja se Na ci o -

nal na in for ma tiv na slu ̀ ba Ko so va – K[IK, osno va na u ni zu taj -

nih ile gal nih oba ve {taj nih slu ̀ bi ko sov skih Al ba na ca. Idej ni tvo -

rac te slu ̀ be je Ha {im Ta ~i, a u we nom osni va wu u~e stvo va li su

Xa vit Ha qi ti i Ka dri Ve se qi, pri pad ni ci oba ve {taj ne slu ̀ be Al -

ba ni je. Uz ma te ri jal nu i stru~ nu po mo} ino stra nih oba ve {taj nih

slu ̀ bi, K[IK je for mi ra na tran sfor ma ci jom Kon tra o ba ve {taj ne

agen ci je, ko ja je u sa sta vu ta da {we OVK od 1997. do 1999. go di ne

re a li zo va la ve li ki broj te ro ri sti~ kih ak ci ja sa ci qem za stra {i -

va wa i pro te ri va wa ne al ban skog sta nov ni {tva.

Sna ga K[IK-a pro iz la zi iz we ne po ve za no sti sa or ga ni zo va -

nim kri mi na lom, ~i jim sred stvi ma se iz dr ̀ a va i fi nan si ra svo je

de lat no sti.

Or ga ni zo va na je na te ri to ri jal nom prin ci pu. U Pri {ti ni u

ho te lu „Grand” na la zi se {tab, pred sta vqen kao „Glav ni di rek to -

rat”. U sko ro svim me sti ma na KiM de lu ju pot ~i we ni sa sta vi, ozna -

~e ni kao te ri to ri jal ni od se ci.

43

so va i Me to hi je od Sr bi je i fe de ra ci je. Kao naj u ti caj ni ja po li ti~ ka

stran ka me |u al ban skom na ci o nal nom ma wi nom, kra jem de ve de se tih

go di na iz dvo jio se De mo krat ski sa vez Ko so va, ~i je se ra di kal no kri -

lo za la ̀ e za rat nu va ri jan tu se ce si je Ko so va i Me to hi je. U sa rad wi

sa ino stra nim oba ve {taj nim slu ̀ ba ma for mi ra na je ta ko zva na

„Oslo bo di la~ ka voj ska Ko so va”, voj no kri lo te ro ri sti~ ke or ga ni -

za ci je po zna te pod ime nom „Na rod ni po kret za oslo bo |e we Ko so va”.

Na pod ru~ ju KiM sve su broj ni ji al ban ski emi gran ti, taj no uba ~e ni

sa za dat kom da u~e stvu ju u stva ra wu i uve ̀ ba va wu di ver zant sko-te -

ro ri sti~ kih gru pa za na pa de na voj ne objek te, di ver zi je i sa bo ta ̀ e

na jav nim objek ti ma i na pa de na iz dvo je ne voj ni~ ke sa sta ve ra di za -

ple ne na o ru ̀ a wa, mu ni ci je i dru gih min sko-eks plo ziv nih sred sta va.

U tom pe ri o du al ban ska oba ve {taj na slu ̀ ba us po sta vqa ko or -

di na ci ju iz me |u al ban ske emi gra ci je, li de ra al ban skog se ce si o ni -

sti~ kog po kre ta na Ko so vu i Me to hi ji i se ce si o ni sti~ kih kru go va u

dru gim ju go slo ven skim re pu bli ka ma.

Na osno vu pro ce ne al ban skih

eks tre mi sta i wi ho vih ino stra nih

spon zo ra da ile gal ne te ro ri sti~ ke

gru pe, ko li ko god da su fa na ti zo va -

ne, na o ru ̀ a ne i ve {te u pri me ni na -

si qa pro tiv Sr bi je i SRJ, ne }e mo -

}i da se odr ̀ e du ̀ e vre me, do ne ta je

od lu ka da se, upo re do s boj ko tom ma -

ti~ ne dr ̀ a ve, we nih in sti tu ci ja i

ak tiv no sti (po pis sta nov ni {tva, iz -

bo ri), ot po~ nu pri pre me za us po sta -

vqa we ile gal nih vla sti tih or ga na

vla sti na Ko so vu i Me to hi ji. Ta ko su

ve} sre di nom 1990. go di ne u~i we ni

i pr vi zna ~aj ni ko ra ci u tom prav cu

– usvo je na je pro tiv u stav na „De kla -

ra ci ja o ne za vi sno sti Ko so va“, or -

ga ni zo van ge ne ral ni {trajk Al ba na ca i do net „Ustav Re pu bli ke Ko -

so va“. Na osno vu tih „do ku me na ta“ obra zo va ni su ile gal ni or ga ni

vla sti – skup {ti na, vla da, re sor na mi ni star stva, oform qe ne po li -

ci ja i voj ne in sti tu ci je, osno va ni pri vred na ko mo ra i uni ver zi tet,

uve de ni lo kal ni or ga ni upra ve i or ga ni zo va na na sta va pre ma sop -

stve nim na stav nim pro gra mi ma, mi mo za ko na i na stav nih pro gra ma

nad le ̀ nih or ga na Re pu bli ke Sr bi je. Agre siv nom in for ma tiv no i

pro pa gand nom de lat no {}u na sto ja li su da ube de, od no sno na te ra ju

svo je su na rod ni ke da bez u slov no po {tu ju wi ho vu „vlast“.

Pre ma oni ma ko ji su ima li dru ga ~i je mi {qe we ili su od bi ja li

da se po vi nu ju wi ho vim zah te vi ma pred u zi ma li su re pre siv ne me re,

ukqu ~u ju }i i li kvi da ci ju, {to po ka zu je da su ho mo ge ni za ci ju Al ba na -

ca na Ko sme tu od pr vog da na na sto ja li da obez be de te ro ri zmom. Ve}

1992. go di ne al ban ski eks tre mi sti iza bra li su i svog pred sed ni ka,

Ibra hi ma Ru go vu, da ju }i mu ti tu lu „pred sed nik Ko so va“.

Podr{ka teroru

Isto vre me no, dok su agre siv nom i ten de ci o znom pro pa gan dom

na sto ja li da se u sve tu pri ka ̀ u kao pred stav ni ci „obes pra vqe ne i

te ro ri sa ne“ al ban ske et ni~ ke za jed ni ce na „oku pi ra nom“ Ko so vu i

Me to hi ji, eks tre mi sti su spro vo di li i sve o bu hvat ne voj ne pri pre me

za stva ra we oru ̀ a ne si le ko ja }e bi ti spo sob na ne da voj ni~ ki po -

ra zi sna ge bez bed no sti Sr bi je i SRJ, ve} da stvo ri uslo ve za voj no

me {a we ino stra nih ~i ni la ca pro tiv Ju go sla vi je. Or ga ni zo va li su

pri hvat po ten ci jal nih te ro ri sta i wi ho vu obu ku u spe ci jal nim lo go -

ri ma na te ri to ri ji Al ba ni je, a u po gra ni~ nim se li ma pre ma Al ba -

ni ji, po seb no na te ri to ri ji op {ti na De ~a ne, \a ko vi ca i Pri zren,

~e sto su ile gal no bo ra vi li pri pad ni ci al ban ske oba ve {taj ne slu -

`be, ko ji su da va li in struk ci je al ban skim eks tre mi sti ma.

Za sve {to su u to vre me ~i ni li, al ban ski eks tre mi sti ima li

su ogrom nu po dr {ku ne sa mo Al ba ni je, ne go i mno gih dru gih ze ma qa.

Ana li za sa dr ̀ a ja te jav ne, ne pre kid ne i do bro uskla |e ne po dr {ke,

~i ji su re zul ta ti stva ra we naj ve }e zlo ~i na~ ke or ga ni za ci je na Bal -

ka nu (OVK) i de sta bi li za ci ja re gi o na u du ̀ em raz do bqu, po ka zu je

da su we ni no si o ci bi li po je din ci, od no sno pred stav ni ci po je di nih

44

Al ban ske oba ve {taj ne slu ̀ be

na Ko so vu ima ju ja sne za dat ke, pri

~e mu je pri o ri te tan ciq pro te ri -

va we pre o sta log ne al ban skog sta -

nov ni {tva i za u zi ma we se ver nog

(srp skog) de la Ko sov ske Mi tro vi ce.

No si lac pla ni ra nih ope ra ci ja u

tom de lu KiM je spe ci jal na te ro ri -

sti~ ka gru pa, po ime nu „Qe lat”. Za

or ga ni za ci ju ra da i re a li za ci ju

pla na za du ̀ e ni su Be kim [u ti, Is-

met Ha xa i Ne xat û bre qi. Gru pa je

za du ̀ e na za pri ku pqa we oba ve -

{taj nih in for ma ci ja i iz vo |e we

spe ci jal nih di ver zant sko-te ro ri -

sti~ kih za da ta ka na se ve ru KiM

pro tiv srp skog sta nov ni {tva, ali u

pla nu ima ju i na pa de na ma we je di -

ni ce Kfo ra i Un mik.

Po red ovih, na pro sto ru KiM

de lu je ~i tav spek tar dru gih oba ve -

{taj no-bez bed no snih or ga ni za ci ja i

in sti tu ci ja, pre sve ga po li ti~ kih

par ti ja, ali i ne vla di nih or ga ni za -

ci ja, le gal nih eks po zi tu ra vo de }ih

oba ve {taj nih in sti tu ci ja u sve tu i

dru ge, ko je ni su u te ̀ i {tu ob ra de u

ovom ra du, ali se wi hov uti caj i de -

lat nost pre pli }u u go to vo sva kom

ob ra |e nom po gla vqu.

Su {tin ske raz li ke me |u na -

ve de nim oba ve {taj no-bez bed no -

snim or ga ni za ci ja ma Al ba na ca na

Ko so vu i Me to hi ji ne ma. Iz me |u

osta log, one su u slu ̀ bi po je di nih

par ti ja i wi ho vih vo |a, pa su po

po tre bi na me we ne kon tro li i li -

kvi da ci ji po li ti~ kih pro tiv ni ka i

bi zni sme na ko ji se pre pli }u u kri -

mi nal nim po slo vi ma na Ko so vu i

Me to hi ji.

Po red ak tiv nog u~e {}a u stva ra wu oba ve {taj no-bez bed no snih

struk tu ra Al ba na ca na Ko so vu i Me to hi ji i po sta vqe wa svog naj i -

sku sni jeg ka dra na ru ko vo de }e funk ci je tih struk tu ra, Na ci o nal na

in for ma tiv na slu ̀ ba Al ba ni je in sta li ra la je na ovim pro sto ri ma

i svo je punk to ve u ko ji ma se odr ̀ a va ju rad ni do go vo ri i pla ni ra ju

ak tiv no sti bez bed no snih struk tu ra ko sov skih Al ba na ca, te je wen

de lo krug i in ten zi tet ra da znat no pro {i ren pro gla {e wem ne za vi -

sno sti Ko so va i Me to hi je ka stva ra wu „Ve li ke Al ba ni je”.

Po sle di ce pre pli ta wa

Ne ma sum we da je u da na {we vre me te ro ri zam po stao do mi -

nant ni ob lik na si qa, ne ret ko i u funk ci ji ostva ri va wa dr ̀ av nih

in te re sa. Zbog to ga se mo ̀ e o~e ki va ti da }e, u za vi sno sti od dr ̀ av -

nih ci qe va, oba ve {taj ne slu ̀ be bi ti u ulo zi „va tre i vo de“, od no sno

pod sti ca }e ili su zbi ja ti te ro ri zam. Na i me, dr ̀ a ve ko je te ro ri zam

ko ri ste kao sred stvo za po sti za we svo jih in te re sa na la ga }e oba ve -

{taj nim slu ̀ ba ma da an ga ̀ o va wem svo jih pri pad ni ka ili po sred -

stvom dr ̀ a vqa na dru gih ze ma qa pri me wu ju i te ror, kao vid bru tal -

nog na si qa nad oda bra nim ili na su mi~ nim `r tva ma. Sa dru ge stra -

ne, ne dr ̀ av ni te ro ri sti~ ki su bjek ti pri da va }e jo{ ve }i zna ~aj oba -

ve {taj noj kom po nen ti svo jih or ga ni za ci ja ko ri ste }i u tu svr hu mo -

gu} no sti sa vre me nih teh ni~ kih, in -

for ma ci o nih i sli~ nih sred sta va

ka ko bi za {ti ti li in te gri tet ko lek -

ti va ko me pri pa da ju i po spe {e we -

go vu na sil ni~ ku de lat nost.

Pri mer al ban skog te ro ri zma

na Ko so vu i Me to hi ji je po sve mu ilu -

stra ti van. Vi {e od jed nog ve ka al -

ban ski se ce si o ni sti si ste mat ski

pri me wu ju na si qe nad ne al ban skim

sta nov ni {tvom, po seb no Sr bi ma.

Te {ko se za ne ki ob lik ugro ̀ a va wa

bez bed no sti dr ̀ a ve mo ̀ e re }i da je

u to li kom pe ri o du, kon ti nu i ra no,

si ste mat ski i su ro vo, spro vo |en kao

{to je to te ro ri zam al ban skih eks -

tre mi sta i se pa ra ti sta na Ko so vu i Me to hi ji. Kraj wi ci qe vi al -

ban skih se pa ra ti sta ni su bit no me wa ni od wi ho vog de fi ni sa wa u

do ku men ti ma „Pr ve Pri zren ske li ge“ 10. ju na 1878. go di ne.

Oba ve {taj na-bez bed no sna de lat nost al ban skih te ro ri sta i

eks tre mi sta na Ko sme tu bi la je va ̀ an ~i ni lac u pri pre ma wu i iz vo -

|e wu na sil nih aka ta. Ona je bi la sve o bu hvat na, ne pre kid na, uspe -

{na i pra vo vre me na, agre siv na, ob je di we na sa bez bed no sno-po li -

cij skom de lat no {}u, uskla |e na i pot pu no kon tro li sa na. Po seb nu

po mo} do bi ja li su od Oba ve {taj ne slu ̀ be Al ba ni je i od dru gih ino -

stra nih oba ve {taj nih slu ̀ bi.

Ne pre kid ni te ro ri zam ko ji su al ban ski eks tre mi sti spro vo di -

li na Ko so vu i Me to hi ji uve li ko je do pri neo pro me ni et ni~ ke struk -

tu re sta nov ni {tva na tom pod ru~ ju i da na {woj „na ci o nal noj sli ci“

u ju ̀ noj srp skoj po kra ji ni. Sa mo pro kla mo va na dr ̀ a va na te ri to ri -

ji jed ne su ve re ne, me |u na rod no pri zna te dr ̀ a ve pred sta vqa jo{ je -

dan do kaz da et ni~ ki ~i ste re gi je, po kra ji ne ili dr ̀ a ve na sta ju i op -

sta ju sa mo na na si qu, ~i ji je te ro ri zam ogo qe ni vid. Opa snost se

po ve }a va ka da ga, za rad ostva ri va wa li~ nih, grup nih, dr ̀ av nih ili

ne kih dru gih in te re sa i ci qe va, po i sto ve ti mo s onim oba ve {taj nim

me to da ma i ak tiv no sti ma ~i ja je svr ha da nas od we ga bra ni.

(Kraj)

15. mart 2009.

U {ta bu In for ma tiv ne slu ̀ be Ko so va ra di vi {e od

60 qu di u tri sek to ra – za or ga ni zo va ni kri mi nal, ~i ji je

ciq da eli mi ni {e kon ku rent ske kri mi nal ne kla no ve, an -

ti te ro ri sti~ ki, na me wen za pra }e we svih srp skih or ga ni -

za ci ja, udru ̀ e wa i gru pa gra |a na i za pra }e we stra nih

oba ve {taj nih slu ̀ bi na te ri to ri ji KiM, te za kon tra o ba -

ve {taj ni rad – pri ku pqa in for ma ci je o de lo va wu stra nih

oba ve {taj nih slu ̀ bi.

U sa sta vu K[IK-a na la zi se oko 50% pri pad ni ka

Na ci o nal ne in for ma tiv ne slu ̀ be Al ba ni je, a osta tak ~i -

ne naj ek strem ni ji pri pad ni ci tzv. OVK.

TERORISTI U UNIFORMI

OBAVE[TAJACA

feqton

Teroristi~ki napad u Madridu, 11. mart 2004. godine

45

Vi so ki ~i -

nov nik Jev ti mi -

ni jam ̀ i veo je sa

è nom Agla i dom

u vre me rim skog

ca ra Ho no ri ja.

I po red ve li kog

bo gat stva, ì ve -

li su skrom no i u

tom du hu vas pi -

ta va li si na je -

din ca Alek si ja.

Ka da je od ra s -

tao, ro di te qi su

ga oè ni li, ali

on je iste no }i na pu stio dom i ot plo vio u grad Ede -

su, na oba la ma Me so po ta mi je. Ta mo gde je bio ~u -

ve ni lik Isu sa Hri sta po slat od Go spo da ca ru Av -

ga ru. Alek si je se po klo nio tom li ku i pre ru {en u

pro sja ka pro ̀ i veo 17 go di na mo le }i se Bo gu.

Ka da se pro ~uo kao bo go u god nik, pla {e }i se

qud ske sla ve, kre nuo je la |om u La o di ki ju, ali je

igrom slu ~a ja sti gao u Rim. Sma tra ju }i to Bo` jom

vo qom, ostao je u Ri mu pa se kao pro sjak po ja vio u

ku }i svo jih ro di te qa. Mi lo srd ni do ma }in do zvo -

lio je na mer ni ku da ì vi u jed noj so bi me |u po slu -

gom, te je Alek si je na sta vio svoj pod vig op sta ju }i

na hle bu i vo di na red nih 17 go di na. Ka da je ose -

tio svoj kraj na pi sao je tekst na har ti ji i s wom u

ru ci iz dah nuo 17. mar ta 411. go di ne.

Upra vo ta da de si lo se ot kro ve we u cr kvi sve -

tih apo sto la u vi du gla sa ko ji re ~e: „Po tra ̀ i te

~o ve ka Bo` ja”. Car ska i cr kve na svi ta za pu ti la

se u Jev ti mi ni ja mo vu ku }u gde su na {li mr tvog

Alek si ja. To su ro di te qi sa zna li iz po ru ke ko ju je

wi hov sin na pi sao u smi raj ì vo ta. Sa hra wen je u

svom rod nom me stu, a gla va mu se na la zi u sve toj

la vri na Pe lo po ne zu.

Pra znu ju se 22. mar ta, a po sve }e ni su uspo me -

ni na stra da we ~e tr de set mu ~e ni ka se va stij skih ko -

ji su da li ̀ i vo te za Hri sto vu ve ru 320. go di ne. Svi

su bi li mla di }i, pa je na{ na rod taj dan uzeo kao

pra znih mla dih su pru ̀ ni ka. To ga da na mla den ci

do ~e ku ju go ste u svom do mu a ovi im do no se po klo ne

i na taj na ~in im po ma ̀ u na po ~et ku za jed ni~ kog ̀ i -

vo ta. Mla de do ma }i ce po ka zu ju go sti ma ume }e i

spret nost ko ja se ogle da i u pri pre mi je la.

Mla den ci uvek pa da ju uz post. â sni post

obi~ no po ~i we po ~et kom ili sre di nom mar ta i za -

to sva ka go zba mo ra bi ti po sna, ra di zdra vqa i

na pret ka de ce mla dih su pru ̀ ni ka.

V E R S K I P R A Z N I C I15-31. mart

Pra vo slav ni

22. mart – Sve tih 40 mu ~e ni ka se va stij skih

– Mla den ci

30. mart – Sve ti Alek si je – ô vek Bo` ji

SVETI ALEKSIJE

MLADENCI

18. mart 1850.

Knez Alek san dar Ka ra |or |e vi} odo -

brio Pro jekt ustro je wa ar ti qe rij ske

{ko le. Re or ga ni za ci jom Ar ti qe rij -

ske {ko le 1880. go di ne stvo re na je

Voj na aka de mi ja sa Ni ̀ om i Vi {om

{ko lom. Do Dru gog svet skog ra ta taj

da tum je obe le ̀ a van kao pra znik voj -

nih {ko la. Da nas je 18. mart Dan Voj -

ne aka de mi je.

20. mart 1913.

Kod Ska dra je

po gi nuo na red -

nik Mi haj lo Pe -

tro vi}. Na red -

nik Pe tro vi} se

na la zio u sa sta -

vu Pri mor skog

ae ro plan skog

od re da. Ne sre -

}a se do go di la na kon iz vi |a wa tur -

skih po lo ̀ a ja oko op ko qe nog Ska dra,

ka da je sna ̀ an ter mi~ ki udar iz ba cio

pi lo ta iz avi o na. U to vre me pa do -

bran ni je bio stan dard ni deo opre me

pi lo ta. Na red nik Pe tro vi} je pr va

`r tva u srp skom voj nom va zdu ho plov -

stvu i je dan od pr vih pi lo ta na sve tu

ko ji je po gi nuo u bor be nim dej stvi ma.

22. mart 1973.

Na osno vu Re {e wa sa ve znog se kre ta -

ra za od bra nu 22. mar ta 1973. go di -

ne, Teh ni~ ki opit ni cen tar (TOC) Kop -

ne ne voj ske po ~eo je sa iz vr {a va wem

za da ta ka u obla sti is pi ti va wa sred -

sta va na o ru ̀ a wa i voj ne opre me. Taj

da tum se od 1997. go di ne obe le ̀ a va

kao Dan Teh ni~ kog opit nog cen tra KoV.

24. mart 1999.

U 20.00 ~a so va sna ge Na toa po ~e le

su va zdu {ne uda re na SRJ. To kom 78

da na ak ci je pod

na zi vom „Mi lo -

srd ni an |eo“, u

ko joj je u~e stvo -

va lo 19 ze ma -

qa, po gi nu lo je

vi {e od 1.000

qu di, a vi {e hi -

qa da je ra we no.

Te {ko su o{te -

}e ni in fra struk tu ra, voj ni i ci vil ni

objek ti, a {te ta je pro ce we na na oko

30 mi li jar di do la ra.

25. mart 1937.

Pot pi san ita li jan sko-ju go slo ven ski

„pakt pri ja teq stva“ iz me |u Mi la na

Sto ja di no vi }a i gro fa ]a na, sa ro -

kom va ̀ e wa od pet go di na. Ovaj akt je

po znat kao „Us kr {wi pakt“.

26. mart 1995.

Stu pi le na sna gu od red be iz spo ra -

zu ma Iz vr {nog od bo ra [en gen skih

dr ̀ a va o uki da wu kon tro le na gra -

ni ca ma.

27. mart 1941.

Pod uticajem narodnih masa, radni~ -

kog pokreta i Komunisti~ke partije u

Beogradu je grupa oficira, predvo |e -

na generalom Du{anom Simovi}em,

izvela dràvni udar i zbacila Vladu

Cvetkovi} – Ma~ek. Bio je to rezultat

dvo dnevnog narodnog nezadovoqstva

prouzrokovanog sklapawem sporazu-

ma s Nema~kom 25. marta, koji su u

Be ~u potpisali predsednik vlade Dra-

gi{a Cvetkovi} i ministar spoq nih

poslova Aleksandar Cincar Mar ko -

vi}. Zbog pri stupawa Trojnom paktu

izbile su demonstracije u Qubqani,

Skopqu, Kragujevcu, Ni{u, Splitu,

Cetiwu, Podgorici, Leskovcu i

drugim jugoslovenskim gradovima.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

vremeplov

Pripremio Miqan MILKI]

AME RI^ KO OD LI KO VA WE DRA@I MI HA I LO VI ]U

Ame ri~ ki pred sed nik Ha ri Tru man 19. mar ta 1948. go di ne po smrt no je

od li ko vao Dra ̀ u Mi ha i lo vi }a Le gi jom za za slu ge sa ste pe nom ko ji od go va ra

~i nu Glav nog ko man dan ta. Od li ko va we je do de qe no jer je Mi ha i lo vi} bio

„glav no ko man du ju }i ju go slo ven skih oru ̀ a nih sna ga i ka sni je kao mi ni star

voj ni“, ka da su we go ve je di ni ce spa sle mno ge ame ri~ ke avi ja ti ~a re i uz obra -

zlo ̀ e we da su ~et ni ci „bo re }i se pod naj te ̀ im okol no sti ma, do pri ne li

znat no sa ve zni~ koj stva ri i da li svoj udeo kraj woj po be di sa ve zni ka“.

Od li ko va we je bi lo po smrt no i ima lo je je di no po li ti~ ki zna ~aj, ima -

ju }i u vi du ta da {wi po ~e tak hlad nog ra ta i iz ra ̀ e nu ide o lo {ku ne tr pe qi -

vost SAD pre ma ko mu ni sti~ koj (Ti to voj) Ju go sla vi ji. Pred sed nik Tru man je

sa mo post fe stum is ko ri stio pod se }a we na isto ri ju i po mo} u spa sa va wu

avi ja ti ~a ra SAD ko ji su pa li na te ri to ri ju pod kon tro lom Mi ha i lo vi }e vih

sna ga, s po li ti~ ko-ma ni fe sta tiv nim ci qem.

15. mart 2009.46

Srce u koraku

AAttlleettii~~aarr MMiirrkkoo PPeettrroovvii}} u sportskom vodu Vojne akademije

Prak su da se u sport skom vo du Voj ne aka de mi je oku pqa ju vr hun -

ski spor ti sti ko ji su se opre de li li da voj ni rok slu ̀ e u uni -

for mi, na sta vio je i Mir ko Pe tro vi}, atle ti ~ar uì~ ke

„Mla do sti”. Vi {e stru ki pr vak Sr bi je i Bal ka na na 1.500,

3.000 i 5.000 me ta ra, po bed nik mno {tva me |u na rod nih kro se va,

ka ̀ e da je bez dvo u mqe wa is ko ri stio pri li ku da, ne pre ki da ju }i

tre nin ge i tak mi ~e wa, is pu ni pa tri ot sku oba ve zu.

@ivot na for ma

Voj nik Mir ko Pe tro vi} pre ne ko li ko da na do neo je na Voj nu

aka de mi ju zlat nu me da qu sa atlet skog pr ven stva Bal ka na u dvo ra -

ni, po be div {i u tr ci na 3.000 me ta ra. Po zna va o ce atle ti ke ta kav

re zul tat ni je iz ne na dio, bu du }i da je Mir ko ve} go di na ma u sa mom

vr hu me |u sred we pru ga {i ma. Pro {lo go di {wi po bed nik Ku pa Evro -

pe na 1.500 i 3.000 me ta ra, mno go broj nih kro se va re gi o nal nog i

evrop skog zna ~a ja, sa da se pri pre ma za Svet ski kup CISM u atle ti -

ci. Sa opre znim op ti mi zmom Mir ko i{ ~e ku je pred sto je }e tak mi ~e -

we, a we go ve sta re {i ne ne kri ju ̀ e qu da jo{ jed nim tro fe jom obo -

ga te vi tri ne Voj ne aka de mi je.

– Po sle 15 go di na ba vqe wa atle ti kom ose }am da sam u ì -

vot noj for mi. Sa da sam pot pu no spre man da tr ~im na ja kim evrop -

skim tak mi ~e wi ma i po sti ̀ em do bre re zul ta te, oba ram li~ ne re -

kor de. Uo sta lom, ako ho }e te vr hun ski re zul tat, mo ra te ima ti ja ku

kon ku ren ci ju – ka ̀ e na{ sa go vor nik.

Su {ti na ba vqe wa atle ti kom, pre ma we go vom mi {qe wu, pod -

ra zu me va ve li ka od ri ca wa. Za ono {to je mla di }i ma we go vih go -

di na bi la dnev na ru ti na – iz la ske, al ko hol, pro vod, Mir ko ni je

imao vre me na. Od ka da ga je stric, pre de ce ni ju i po, od veo u atlet -

ski klub „Mla dost”, pa sve do da nas, Mir kov ì vot obe le ̀ en je

svo je vr snim sport skim aske ti zmom – po seb nim re ̀ i mom is hra ne,

tre nin zi ma dva pu ta dnev no…

– U po ~et ku mog ba vqe wa atle ti kom ni sam ta ko mno go tru da

ula gao u tre nin ge. S go di na ma po sta jao sam ozbiq ni ji, do {la su

tak mi ~e wa i tro fe ji – ob ja {wa va Mir ko put po ste pe nog uspe ha.

Po sle tr ke na 5.000 me ta ra na me mo ri ja lu „Ar tur Ta ka~”, ma ja

pro {le go di ne, pri {ao mu je Da ne Ko ri ca, pro sla vqe ni atle ti ~ar

ko ji jo{ dr ̀ i dr ̀ av ni re kord na toj de o ni ci, ste gao ru ku, re kav {i

da u we mu vi di svog na sled ni ka. Mir ko Pe tro vi} za vr {io je tr ku

tog da na sa mo 14 se kun di spo ri je.

– Taj tre nu tak dao mi je pod sti caj da se jo{ vi {e tru dim. Ne

de {a va se ta ko ne {to sva ki dan – opi su je voj nik Mir ko Pe tro vi}

su sret sa na {om ì vom atlet skom le gen dom.

Posle trke na 5.000 metara

na memorijalu „Artur Taka~”,

maja pro{le godine, pri{ao mu je

Dane Korica, proslavqeni atleti~ar

koji jo{ drì dràvni rekord

na toj deonici, stegao ruku, rekav{i

da u wemu vidi svog naslednika.

Mirko Petrovi} istr~ao je tog dana

samo 14 sekundi sporije.

Mir ku Pe tro vi }u, ka ko ka ̀ e, ne bi te {ko pa lo ni „obi~ no” slu ̀ e -

we. Po god no sti sport skog vo da i raz u me va we ko man di ra ma jo ra

Vin ka @ni da {i ~a, sa mo su pred nost.

Po ne kad je, iz per spek ti ve pro se~ nog omla din ca te {ko raz u -

me ti atle ti ~a re ko ji za isti ili ~ak ve }i trud na sport skom te re nu

do bi ja ju znat no ma wu ma te ri jal nu sa tis fak ci ju u od no su na pro -

fe si o nal ne fud ba le re, ko {ar ka {e ili te ni se re. Mir ko ipak ve -

ru je da je su {ti na u qu ba vi pre ma kra qi ci spor to va. Po sma tra ju -

}i snim ke ne kih we go vih tr ka, gle da lac ima uti sak da on osta vqa

sr ce u sva kom ko ra ku.

– Mi ni star stvo omla di ne i spor ta obez be di lo mi je sti pen -

di ju u vi si ni jed ne pro se~ ne za ra de u Re pu bli ci, bu du }i da sam jo{

stu dent. Osta tak nov ca uglav nom za ra dim na mno {tvu kro se va i

uli~ nih tr ka na ko ji ma u~e stvu jem to kom go di ne. Do du {e, na tak mi -

~e wi ma tog ti pa na gra du do bi ja sa mo naj br ̀ i. Osta li osta nu krat -

kih ru ka va – ob ja {wa va Mir ko onu te ̀ u stra nu spor ta o ko joj svi,

pre ili ka sni je raz mi {qa ju.

Po sle tri de se te, ka ̀ e Mir ko, opro ba }e se u ma ra to nu, di -

sci pli ni u ko joj je we go va klup ska dru ga ri ca Oli ve ra Jev ti} ve}

po zna ta. Wih dvo je, ka ̀ e na{ sa go vor nik, ve} go di na ma se dru ̀ e

i van atlet ske sta ze.

We go ve am bi ci je, za sa da su usme re ne ka Svet kom ku pu u Ati -

ni i Uni ver zi ja di, ko ja ga o~e ku je u ju nu. Olim pi ja da u Ve li koj Bri -

ta ni ji bi la bi vr hu nac. Ia ko na naj ve }em sport skom do ga |a ju ove

go di ne ne }e bi ti pred stav nik Voj ske Sr bi je, Voj na aka de mi ja i

sport ski vod bo dri }e Mir ka u po ho du na me da qe.

A. PE TRO VI]

Sni mio N. SU BO TI]

Mir ko vi voj ni~ ki da ni, kao i ve }i ne pri pad ni ka Sport skog

vo da, znat no se raz li ku ju od vre me na ko je u uni for mi pro vo de wi -

ho vi dru go vi u cen tri ma za obu ku. Ipak, pri vi le gi ja ula ska u tu ma -

lu, ali pro bra nu eki pu spor ti sta, za slu ̀ e na je go di na ma na por nih

tre nin ga i re zul ta ti ma sa te re na, sta za i bo ri li {ta.

Sport i hleb

Sport ski vod i je ste osmi {qen da bi mla di afir mi sa ni spor -

ti sti is pu ni li pa tri ot sku du ̀ nost na tra di ci o na lan na ~in, ne pre -

ki da ju }i kon ti nu i tet tre nin ga ni ti ka len dar tak mi ~e wa. Voj ni ku

47

USLOVI KONKURSA

Profesionalni pripadnici Min-

istarstva odbrane i Vojske Srbije mogu

konkurisati za u~e{}e u mirovnim mis-

ijama UN ako ispuwavaju slede}e kri-

terijume:

1. OP[TI USLOVI

– da su dràvqani RS;

– da su zdravstveno sposobni za

u~e{}e u mirovnim operacijama (utvr -

|uje nadle`na vojna zdravstvena ustano-

va);

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni

postupak niti postupak zbog krivi~nog

dela za koje se goni po slu`benoj du ̀ no -

sti, odnosno da nisu osu|ivani za takva

dela kaznom zatvora duòm od {est me -

seci.

2. POSEBNI USLOVI

– da imaju zadwe dve slu`bene oce -

ne najmawe vrlo dobar;

– da su u vrlo dobroj psihofizi~koj

kondiciji (ocena sa posledwe fizi~ke

provere najmawe vrlo dobar – 4);

– da poseduju voza~ku dozvolu kate -

gorije B, sa najmawe dve godine voza~ -

kog iskustva;

– poèqno je da poznaju jo{ neki od

zvani~nih jezika UN (ruski, francuski,

{panski, arapski, kineski) ili neki

dru gi jezik.

Vojni posmatra~i

– da su starosne dobi od 25 do 50

godina;

– da su profesionalni oficiri u

rasponu ~ina poru~nik – major;

– da poznaju engleski jezik najmawe

na nivou drugog stepena znawa prema

kriterijumima Vojske Srbije, odnosno

da imaju STANAG-6001 2-2-2-2.

Sanitetsko osobqe

– da su starosti od 25 do 50 go -

dina;

– za medicinske tehni~are – da su

zavr{ili op{ti smer;

– da lekari govore engleski jezik


kriterijumima VS, ili da poseduju di -

plomu STANAG-6001 2-2-2-2, a medi-

cinski tehni~ari na nivou prvog stepe-

na znawa prema kriterijumima VS,

ili da poseduju diplomu STANAG-6001

1-1-1-1.

[tabni oficiri, oficiri

logistike, oficiri za

civilno-vojnu saradwu


godina;

– da su profesionalni oficiri u

rasponu ~ina kapetan – pukovnik, sa na-

jmawe tri godine slu`be na {tabnim

du`nostima;

– da govore engleski jezik najmawe




Instruktori u Centru

za operacije podr{ke miru

PSOTC u Sarajevu, BiH


godina;

– da su profesionalni oficiri

~ina majora;

– da su proveli u mirovnim misija-

ma UN najmawe godinu dana;

– da govore engleski jezik najmawe




3. NAÎN KONKURISAWA

Kandidati koji ispuwavaju uslove

konkursa, uz popuwenu molbu dostavqaju

slede}e dokumente:

– uverewe o stepenu poznavawa

stranog jezika;

– potvrdu sa ocenom dobijenom na

proveri fizi~ke sposobnosti;

– potvrdu personalnog organa da je

kandidat sposoban za slu`bu u VS bez

ograni~ewa i potpisan i overen karton

osnovnih li~nih podataka (KOLP);

– popuwen upitnik An-2 sa pot-

pisanom saglasno{}u komandanta (na -

~elnika) za upu}ivawe u mirovnu misiju;

– uverewe da kandidat nije osu |ivan

i da se protiv wega ne vodi kri vi~ni pos-

tupak (ne starije od {est meseci);

– uverewe o poloènom stru~nom

ispitu za medicinske sestre – tehni~are

(potrebno samo za medicinske tehni -

~are);

– uverewe o poloènom stru~nom

is pitu za doktore medicine (potrebno

samo za doktore medicine) i

– fotokopiju voza~ke dozvole.

Upitnik An-2 moète preuzeti iz

priloga na kraju strane. Prijave kandi-

data sa prilozima, nadle`na komanda,

odnosno ustanova dostavqa Centru za

mirovne operacije ZOK G[ VS najkas-

nije deset dana od zakqu~ewa konkursa.

Nepotpune ili nekompletne prijave

ne}e biti razmatrane.

Konkurs je otvoren 30 (trideset)

dana od dana objavqivawa u magazinu

„ODBRANA”.

Za sve informacije zainteresova-

ni kandidati mogu se obratiti na te-

lefon 29-166 ili 29-503.

CENTAR ZA MIROVNE OPERACIJE

ZDRU@ENE OPERATIVNE KOMANDE GENERAL[TABA

VOJSKE SRBIJE

r a s p i s u j e

K O N K U R Sza popunu i aùrirawe baze podataka

o kandidatima za u~e{}e

u mirovnim operacijama

MI NI STAR STVO OD BRA NE

RE PU BLI KE SR BI JE

SEK TOR ZA QUD SKE RE SUR SE

UPRA VA ZA KA DRO VE

r a s p i s u j e

KONKURS

za popunu formacijskih mesta

profesionalnih vojnika

na odre|eno vreme

U Centru vojnomedicinskih

ustanova

Uprave za zdravstvo

Sektora za materijalne resurse

Ministarstva odbrane

48 15. mart 2009.

49

Na osnovu ~lana 39. i 40. Zakona o

Voj sci Srbije („Slu`beni glasnik Repu-

blike Srbije” br. 116/07) i na osnovu

~lana 3. stav 1. ta~ka 2. Uredbe o prijemu

u profesionalnu vojnu slu`bu („Slu`beni

glasnik Republike Srbije“ broj 112/08)

Ministarstvo odbrane raspisuje interni

konkurs za prijem u profesionalnu vojnu

slu ̀ bu, u svojstvu profesionalnog ofici-

ra na neodre|eno vreme, na formacijsko

mesto:

1. komandir voda studentkiwa 1. stu -

den tskog puka Vojne akademije Sektora za

qudske resurse Ministarstva odbrane Re-

publike Srbije, FVES 31001, F^ kapeta-

na, FPG 15, mesto slu`bovawa Beograd –

je dan izvr{ilac.

USLOVI KONKURSA:

– da su kandidati dràvqani Repu-

blike Srbije,

– da su kandidati ènskog pola,

– da su zdrave i sposobne za slu`bu u

Vojsci,

– da se nalaze na slu`bi u Ministar-

stvu odbrane ili Vojsci Srbije u svojstvu

oficira na odre|eno vreme ili vojnog

slu`benika,

– da nisu osu|ivani i da se protiv

wih ne vodi krivi~ni postupak,

– da imaju posledwe dve slu`bene

ocene najmawe vrlo dobar (pretposledwa

najmawe 125 bodova za vojne slu`benike).

Prednost }e imati kandidati koji se

nalaze na slu`bi u Vojsci Srbije u svojstvu

oficira na odre|eno vreme ili imaju ~in

rezervnog oficira.

NAÎN KONKURISAWA:

Kandidati koji ispuwavaju uslove kon-

kursa podnose molbu Upravi za kadrove

Sektora za qudske resurse Ministarstva

odbrane Republike Srbije i prilaù sle-

de}u dokumentaciju:

– biografiju (koja treba da sadrì

osnovne li~ne podatke, adresu i kontakt

telefon),

– uverewe o dràvqanstvu (original

– da nije stariji od {est meseci),

– izvod iz mati~ne kwige ro|enih

(original – da nije stariji od {est meseci),

– uverewe nadle`nog suda o

neka`wavawu, odnosno da se ne vodi kri-

vi~ni postupak za krivi~no delo za koje se

goni po slu`benoj du`nosti (ne starije od

{est meseci),

– dokaz o ste~enom visokom obrazo-

vawu (diploma, sudski overena kopija di-

plome ili uverewe o zavr{enoj {koli),

– overenu fotokopiju li~ne karte.

Pre prijema u profesionalnu vojnu

slu`bu kandidati koji ispuwavaju uslove

konkursa i koji u|u u najuì izbor bi}e upu -

}eni na lekarski pregled radi ocene spo-

sobnosti za prijem u profesionalnu vojnu

slu`bu.

Prijave na konkurs sa navedenim do-

kumentima dostavqati putem po{te na

adresu:

Ministarstvo odbrane Republike

Srbije

Sektor za qudske resurse

Uprava za kadrove

ul. Nemawina br. 15, 11000 Beograd

Konkurs je otvoren 15 dana od dana

obja vqivawa u magazinu „Odbrana”.

Neblagovremene i nepotpune prijave

ne}e se razmatrati.

Sve informacije u vezi sa oglasom

mo gu se dobiti na tel. 011/3201-603.

MINISTARSTVO ODBRANE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

INTERNI KONKURS

za prijem u profesionalnu vojnu slu`bu u svojstvu profesionalnog

oficira na neodre|eno vreme

mesto slu`bovawa Beograd

– VES 72101 (straàr domar) ........................…1 izvr{ilac

– VES 72503 (medicinski tehni~ar)….….…....…2 izvr{ioca

OP[TI USLOVI KONKURSA:

– da je kandidat dràvqanin Republike Srbije,

– da je zdravstveno sposoban za rad u Vojsci Srbije,

– da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu

zatvora najmawe {est meseci,

– da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no

delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti,

– da je odsluìo vojni rok ili na drugi na~in regulisao oba-

vezu sluèwa vojnog roka (lica mu{kog pola).

POSEBNI USLOVI KONKURSA:

– da nije stariji od 30 godina,

– da je osposobqen za vojnoevidencionu specijalnost za koju

konkuri{e ili da ima odgovaraju}e stru~no obrazovawe.

Uz molbu se prilaè:

– autobiografija,

– original ili overena fotokopija uverewa o dràvqanstvu

(ne starije od {est meseci),

– original ili overena fotokopija izvoda iz mati~ne kwige

ro|enih (ne starije od {est meseci),

– overena fotokopija diplome kojom se potvr|uje stru~na

sprema,

– overena fotokopija radne kwiìce,

– uverewe da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu

kaznu zatvora u trajawu od najmawe {est meseci,

– uverewe da se protiv lica koje podnosi prijavu ne vodi kri-

vi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj

du`nosti,

– potvrda vojnog odseka da je odsluìo ili na drugi na~in re-

gulisao obavezu sluèwa vojnog roka (lica mu{kog pola) i

– overena fotokopija vojni~ke kwiìce (lica mu{kog pola).

Molbu sa traènim prilozima dostaviti na adresu:

VOJNA PO[TA 1279 BEOGRAD

sa naznakom „za prijem lica po konkursu”

Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave, utvrditi

koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa i uputiti ih nadle`noj

vojnolekarskoj komisiji radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu.

Nekompletne molbe ne}e biti razmatrane.

Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu

izabrani.

Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a o

izboru }e svi kandidati biti pismenim putem obave{teni u zakon-

skom roku.

Konkurs ostaje otvoren 30 dana od dana objavqivawa u

„Slu`benom glasniku RS”.

Blià obave{tewa o uslovima konkursa se mogu dobiti na

telefon 011/395-84-84.

50 15. mart 2009.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

1.Na{ glu mac, 2. Deo op ti~ kog ure |a ja (mn.), 3. Me sto u Ita li ji, 4. Kra -

qev ska prat wa (mn.), 5. Dr ̀ a va u Azi ji, 6. Mu {ko ime, Alek san dar od mi -

la, Aca, 7. Po ka zna za me ni ca, ova, 8. Vr sta ju ̀ nog vo }a, 9. Na po qu, va ni,

10. Grad u Sr bi ji, 11. Od boj ka {ki klub (skr.), 12. Pla men (pesn.), 13. On-

aj ko ji se ra no bu di i usta je iz kre ve ta, 14. Stru~ wak u eko lo gi ji, 15. Film -

ska pro du cent ska ku }a, 16. Me sec je vrej skog ka len da ra, 17. Na{ glu mac,

19. Mu tav, 20. Uz vik za do voq stva, 22. Od ga ji va~ pi li }a, 23. Me tal na ili

gli ne na {er pa sa ve li kim dr {ka ma, 25. Do pi sni akt, 26. Fud ba ler Par -

ti za na, Mi lo van, 28. Uva la u led ni ku, 29,. En gle ski ili ir ski ka fi},

30. [am pi on, 32. Rod ni kraj, 33. Deo arap skih ime na, 34. Dr ̀ a va u

Afri ci, 35. Te ret na mo tor na vo zi la, 37. Ro mi, 38. Ba ti na za sto ku, qo -

ka~, 39. Pod na oblo ga od da {~i ca, 41. Ika rov otac (mit.), 42. Mu ni ci o na

ka ra, ko mord ̀ ij ska ko la, 43. Mu {ko imer, Ko sta din od mi la, 44. Ora ni -

ce, 45. Do sta ni sko, oni ̀ e, 46. Kult ni mo ped, 47. Ba ski jac, 49. Upi {i te: },

i, 50. Pri mor ski {i pak, 51. Maj ka Ro mu la i Re ma (mit.), 53. Nag, 54. Ko -

{ar ka {ki klub (skr.).

18. Naj ~e {}e mor sko ra sti we, 19. Au to-ozna ka Po ̀ a rev ca, 20. Me sto gde

se ne {to pre gi ba, 21. Ikav ski di ja lekt, 22. Od o zgo, 23. Na{ glu mac,

24. Biv {a glu mi ca, Ida, 25. Pri pad nik pank-po kre ta, 26. Brend ka mi o na,

27. Mi raz, pr }i ja (lat.), 28. Kult ni film ski glu mac, Xejms, 29. Sta ro za -

vet ni pro rok, 30. Ti tu la vi so kog plem stva u En gle skoj, 31. @en sko ime, Na -

ta {a od mi la, 32. Na gla ma lak sa lost (med.), 33. Ti pi ~an pred stav nik vr ste,

34. Biv {i glu mac, Alon so êj ni sta ri ji, 36. Ve }in ski deo, 37, Sa ~i ni ti za -

pis, 38. Sud za vi no ili vo du, 39. Upi {i te: k, n, 40. Pe ti i 3. sa mo gla snik,

41. Pti ca pe va ~i ca, 42. Br bqiv ko, pri ~a li ca, 43. Pa da we, 44. Ko los, ori -

ja{, 45. Vr sta ri bar ske mre ̀ e, 46. Pre ne ki dan, 47. Au tor „Ku ge“ i

„Stran ca“, Al ber, 48. Pu {ki nov lik, Ev ge nij, 48. Sport ski klub iz Ma dri -

da, 50. Za o bqen pla nin ski vrh, 51. Bo ro va {u ma, 52. Biv {i ko {ar ka {i,

Dra go qub i Vla di mir,53. Vr sta po vr }a, 54. Ras pad, raz dor, 55. Na {a glu -

mi ca, 56. Ini ci ja li pi sca ê ho va, 57. Vr sta je sti vih plo do va, ke ste we,

58. Osnov ne je di ni ce gra |e i funk ci je svih ì vih bi }a, 59. Li~ na za me ni -

ca, 60. Na {a glu mi ca.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE [

E W

E I

Z P

RO

[L

OG B

RO

JA

- V

O D

O RA

V N

O: p

ar het, v

a di ~ep, F

aj -

fer, avio-me ha ni ~ar, kre ol ke, va tra, ast ma, pa lir, O

RK, ikon, kli -

ring, au to krat, }up, P

a o la, I

RK, P

e sa, N

o, me tod, I

ca, Bu da, trn, r,

O, kas, A

}im, amo, Ka lin, ha, S

tal, TO

[, A

nart, vaj, op sta nak, sto no -

ga, G

e ca, t

ra, n

it na, o

ko vi, s

o lid, s

ir ta ki, C

a re va }

u pri ja

, k

lin ka, K

a -

me ron, ma drac.

[AH

IZABRANA PARTIJA

ZASLU@ENO

PRIZNAWE

Keres – Fuderer

Hestings, 1954/55.

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4

d6 5.f4 c5 6.dc5 Da5 7.Ld3 Dc5

8.Sf3 Sc6 9.De2 Lg4 10.Le3 Dh5

Obradovalo nas je obave{tewe

da je dr Andriji Fudereru (Suboti-

ca, 1931) priznata titula po~asnog

velemajstora.

Me|unarodni majstor postao je

jo{ 1953. godine. Stariji ~itaoci

}e se setiti onih slavnih me~eva Ju-

goslavija–SSSR, u kojima je na{

nekada{wi internacionalac blis-

tao punim sjajem. Posle toga se Fud-

erer posvetio nauci i retko nastu-

pao. Sada se ispostavqa da mu pod-

vizi nisu zaboravqeni.

Prikazujemo wegovu partiju protiv

slavnog Estonca Paula Keresa, koji

nikada nije postao svetski prvak

(„ve ~iti drugi”), ali ga mnogi znalci

{aha svrstavaju me|u desetak najve -

}ih majstora svih vremena. Pobeda

nad Keresom, uz to crnim figurama,

odjeknula je {irom planete. Igrana

je Kraqeva indijska odbrana.

JO[ JEDAN DEÂK

Vijetnamac Ngos Troungson Ngu-

jen postao je najmla|i velemajstor

na svetu kada je na turniru u

Budimpe{ti sa 8 poena iz 11 par-

tija osvojio tre}u normu za na-

jvi{u titulu. Wemu je to po{lo za

rukom sa 15 godina i dva meseca,

pa je jedan od najmla|ih velemajs-

tora u istoriji. Ina~e, sa rejtin-

gom od 2527 tako|e pripada klasi

velemajstora.

Beli: Kf1, De2, Ta1, Th3, Ld3,

Sc3, a2, b2, c4, e4, f4, g2, h2

Crni: Ke8, Dh5, Ta8, Th8, Ld4,

Sg4, a7, b7, d6, e7, f7, g6, h7

15…Sh2

O~igledno je da veliki Keres nije

predvideo ovakav razvoj doga|aja.

Zanimqivo je da ovaj potez crnog ni-

je dobio neku naro~itu ocenu, ve}

ono dvosmisleno ?! Isto tako je

ocewena i mogu}nost 15…Se3+, no

bez kona~nog stava. [ta bi danas na

sve to „rekao” kompjuter?

16.Ke1 Dg4! 17.Dd2?

Znaci interpunkcije su sada ve}

jasni. Crni je povukao jak, a beli

KOMBINACIJA

Botvinik – Eve

Hag-Moskva 1948.

slab potez. Kad se analize pogledaju

do kraja, beli je imao 17.Sb5, ~ime

bi zadrào minimalnu prednost.

17…Dh3!

Crni ne ispu{ta priliku; posle

ovoga je u jasno boqoj poziciji.

18.gh3 Sf3 19.Ke2 Sd2 20.Kd2

Lc3 21.Kc3 e5! 22.Tf1 Ke7 23.f5

f6 24.Le2 Tac8 25.b4 b5 26.Kb3

gf5 27.Tf5 Thg8! 28.cb5 Tg3 29.Tf3

Tf3 30.Lf3 d5! 31.Lg4 Tf8 32.Lf5

fe4 33.Kc3 Tg8 34.a4 Tg3 35.Kc2 e3

36. Kd3 e2 37.Ke2 Tb3 38.Lh7 Tb4

39.Lc2 Th4 40.Kd3 Th3 41.Kc4 Kd6

42.Kb4 e4 43.Kc4 f5 44.a5 Ke5

45.b6 ab6 46.ab6 f4 47.La4 f3

48.Lb5 Th8 49.Kc3 Tb8

0:1

Beli: Kg1, Dd3, Tc1, Se5, a2, b2, f2,

g2, h2

Crni: Ke8, Db6, Th8, Lb7, a6, d4, e6,

f6, h7

Beli na potezu.

1.Dg3! fe5 2.Dg7 Tf8 3.Tc7 Dc7

Na 3…Dd6 4.Tb7 d3 5.Ta7 Dd8

6.Dh7 sa pretwom Dg6

4.Dc7

1:0

VODORAVNO: USPRAVNO:

11.0-0 Lf3 12.Tf3 Sg4 13. Th3

Sd4 14.Ld4! Ld4 15.Kf1

51

U {kol skoj 2009/2010. go -

di ni pri ma }e se kan di da ti iz

gra |an stva za u~e ni ke pr vog raz -

re da Voj ne gim na zi je.

USLO VI KON KUR SA

Kan di da ti tre ba da is pu -

wa va ju op {te i po seb ne uslo ve

kon kur sa.

OP [TI USLO VI

– da su dr ̀ a vqa ni Re pu bli -

ke Sr bi je;

– da su zdrav stve no spo sob ni

za {ko lo va we, {to utvr |u je nad -

le ̀ na voj no le kar ska ko mi si ja;

– da se pro tiv wih ne vo di

kri vi~ ni po stu pak ni ti po stu pak

zbog kri vi~ nog de la za ko je se go -

ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no -

sno da ni su osu |i va ni za ta kva

de la ili im ni je iz ri ca na za vod -

ska me ra.

PO SEB NI USLO VI

– da su ro |e ni 1993. go di ne

ili ka sni je;

– da su V, VI i VII raz red i

pr vo po lu go di {te VI II raz re da,

od no sno VI II raz red osnov ne {ko -

le, za vr {i li sa naj ma we vr lo

do brim op {tim uspe hom;

– da u svim raz re di ma {ko -

lo va wa iz vla da wa ima ju naj ma -

we oce nu 4 (vr lo do bar).

Zdrav stve no spo sob ni kan di da ti za

u~e ni ke Voj ne gim na zi je pod le ̀ u pro ve ri

psi ho fi zi~ kih spo sob no sti i te sti ra wu

zna wa iz ma te ma ti ke i srp skog je zi ka. Te -

sti ra we zna wa je usa gla {e no sa po stup kom

ko ji pri me wu je Mi ni star stvo pro sve te Re -

pu bli ke Sr bi je za pri jem u sred we {ko le.

[KO LO VA WE, PRA VA

I OBA VE ZE UÊ NI KA

[ko lo va we u Voj noj gim na zi ji tra je

~e ti ri go di ne. U~e ni ci se {ko lu ju po pla nu

i pro gra mu gim na zi je op {teg sme ra, ra di

na stav ka {ko lo va wa na Voj noj aka de mi ji.

Va zdu ho plov ni smer se fa kul ta tiv no

for mi ra u ~e tvr tom raz re du, u za vi sno sti

od po tre ba Mi ni star stva od bra ne Re pu -

bli ke Sr bi je. U~e ni ci ko ji su iza bra li da

fa kul ta tiv no po ha |a ju va zdu ho plov ni smer

u ~e tvr tom raz re du re a li zu ju pa do bran sku

obu ku, le te we na mo tor nim avi o ni ma sa du -

plim ko man da ma i sa mo stal no le te we.

Vre me pro ve de no na {ko lo va wu u Voj -

noj gim na zi ji ne ra ~u na se u slu ̀ e we voj nog

ro ka. Na kon za vr {e nog {ko lo va wa u Voj noj

gim na zi ju u~e ni ci su oba ve zni da {ko lo va -

we na sta ve u skla du sa po tre ba ma Mi ni -

star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je.

Za vre me {ko lo va wa u~e ni ci Voj ne

gim na zi je ima ju sta tus voj nog li ca, u skla du

sa Za ko nom o Voj sci Sr bi je. Za vre me {ko -

lo va wa u~e ni ci sta nu ju u in ter na tu, a tro -

{ko ve {ko lo va wa sno si Mi ni star stvo od -

bra ne Re pu bli ke Sr bi je.

Me |u sob ne oba ve ze li ca pri mqe nih

na {ko lo va we i Mi ni star stva od bra ne Re -

pu bli ke Sr bi je re gu li {u se ugo vo rom.

NA ̂ IN KON KU RI SA WA

Kan di da ti pod no se pri ja vu ko man di

voj nog od se ka (odeq ka) na te ri to ri ji stal -

nog me sta bo rav ka. Obra zac pri ja ve do bi ja

se pri li kom pri ja vqi va wa u voj nom od se ku

(odeq ku).

Uz pri ja vu pri la ̀ u:

– ove re nu fo to ko pi ju uve -

re wa o dr ̀ a vqan stvu Re pu bli ke

Sr bi je (ne sta ri ju od {est me -

se ci);

– ove re nu fo to ko pi ju iz vo -

da iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih (ne

sta ri ju od {est me se ci);

– po tvr du nad le ̀ nog or ga na

da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ -

ni po stu pak ni ti po stu pak zbog

kri vi~ nog de la za ko je se go ni po

slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da

ni su osu |i va ni za ta kva de la ili

im ni je iz ri ca na za vod ska me ra;

– uve re we – po tvr du osnov -

ne {ko le o oce na ma na kra ju V, VIi VII raz re da i po lu go di {ta VI IIraz re da (u~e ni ci VI II raz re da),

od no sno ove re ne fo to ko pi je

sve do ~an sta va za V, VI, VII i VI IIraz red osnov ne {ko le (za kan di -

da te ko ji su za vr {i li osnov nu

{ko lu).

Fo to ko pi je do ku me na ta

tra ̀ e nih po kon kur su kan di dat

mo ̀ e, uz da va we na uvid wi ho vog

ori gi na la, bes plat no da ove ri u

ko man di voj nog od se ka (odeq ka)

na te ri to ri ji stal nog me sta bo -

rav ka.

Pri li kom do la ska na

pro ve ru op {tih spo sob no -

sti u Voj nu gim na zi ju, kan -

di da ti mo ra ju ima ti ove re nu |a~ ku

kwi ̀ i cu sa fo to gra fi jom.

Kon kurs je otvo ren od da na ob -

ja vqi va wa do 15. apri la 2009. go -

di ne.

Do ku men ta kan di da ta ko ji ne is pu wa -

va ju uslo ve kon kur sa ne }e se pri ma ti.

Re zul ta ti kon kur sa bi }e do sta vqe ni

ko man da ma voj nih od se ka (ode qa ka) u ko ji -

ma su kan di da ti kon ku ri sa li, naj ka sni je do

30. ma ja 2009. go di ne.

Kan di da ti ma ko ji ni su iza bra ni za

u~e ni ke Voj ne gim na zi je, do ku men ti se ne }e

vra }a ti.

Osta la oba ve {te wa u ve zi sa kon kur -

som mo gu se do bi ti u ko man da ma voj nih od -

se ka, Voj noj gim na zi ji, uli ca Pe tra âj kov -

skog broj 2, Be o grad (tel. 011/3603-631,

011/2358-724 i 011/2358-734) ili na

In ter net pre zen ta ci ji Voj ne gim na zi je

www.gim na zi ja.mod.gov.rs.

MINISTARSTVO ODBRANE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

KONKURSza pri jem kan di da ta iz gra |an stva za u~e ni ke Voj ne gim na zi je

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL27

Ju ̀ no a fri~ ki

lav

Od la zak vi kin ga

Na bal kan skim

drumovima

K A M I O N I P R A G A

T O P - H A U B I C A G - 7 1 0 5 M M

A M E R I ^ K I A V I O N T I P A S - 3

û ve ni pi {toq

Kolt M1911 A1 2

Snajperske pu{ke velikog dometa

Kalibar diktira sve 7

Oklop no vo zi lo GE FASZa {tit ni

tran sport ni si stem 10

Top-ha u bi ca G-7 105 mmJu ̀ no a fri~ ki lav 12

Ar ti qe rij ski vo|e ni si ste mi

na o ru ̀ a wa

Po ve }a we pre ci zno sti

va tre 15

Raz voj si ste ma za elek tron sko

ra to va we oruà nih sna ga SAD

Platforme za ometawe 19

Ame ri~ ki avi on ti pa S-3Od la zak vi kin ga 21

Ka mi o n praga

Na balkanskim

drumovima 28

pripremili

Mira [vedi}

2

^ U V E N I P I [ T O Q

KMo de li 1911 i 1911 A1

obe le ̀ i li su va ̀ an pe ri od

u isto ri ji ru~ nog va tre nog

oru` ja i sa tog po ~a snog me sta

ti ho oti {li u le gen du.

Uì va li su ve li ku po pu lar nost

ko ja tra je i dan-da nas,

a po sve mu su de }i i ubu du }e.

Sa mo je ame ri~ ki ori gi nal ni

mo del pro iz ve den u vi {e od

tri mi li o na pri me ra ka, u svim

mo gu }im mo di fi ka ci ja ma.

a da se spo me ne broj 45, sva {ta se mo -

è po mi sli ti o toj ci fri. Vre me {ni ji

qu bi te qi mu zi ke mi sli }e mo ̀ da na

sta re gra mo fon ske plo ~e ko je da nas

pred sta vqa ju isto rij ske re li kvi je,

jer im je jed na od br zi na bi la ba{ „45”.

Oni bli ̀ i for mu la ma i ma te ma ti ci po mi -

sli }e na po lo vi nu pra vog ugla. Dok }e pra -

vi po zna va o ci i qu bi te qi na o ru ̀ a wa mi -

sli ti da is pred broj ke ne do sta je jed na ta~ -

ka („.45”) ko ja ozna ~a va in ~e, od no sno ka -

li bar ne kog oru` ja na za pad noj he mis fe ri.

Na rav no, naj u pu }e ni ji }e od mah zna ti da je

re~ o le gen dar nom pi {to qu ko ji se do pre

ne ko li ko go di na za dr ̀ ao kao slu ̀ be no na -

15. mart 2009.

KoltM1911 A1

o ru ̀ a we u naj mo} ni joj ar mi ji sve ta. To je

pi {toq u mo de lu 1911, ka li bra .45 in ~a

(11,43 mm), ko ji je pro sla vio fa bri ku

„Kolt” i sa mog kon struk to ra Jo ha na M. Bra -

u nin ga.

@e qe ni ka li bar

To kom du ge isto ri je kom pa ni ja „Kolt”bi la je si no nim za me tak .45. Za hva qu ju }i

pu kov ni ku Kol tu, we gov „pi smej ker” (me tak u

ka li bru .45) bio je od lu ~u ju }i fak tor sva -

kog dvo bo ja u to vre me. Glav ni ar gu ment bi -

lo je br zo, ve li ko i mo} no zr no. To kom

isto ri je „pi smej ker” je pe to stru ko pre ma -

{io sve svo je kon ku ren te ko ji su se po ja -

vqi va li na boj nom po qu.

Fir ma „Kolt” je 1896. od Jo ha na M.

Bra u nin ga ku pi la ~e ti ri na cr ta za au to -

mat ski pi {toq, od ko jih }e s vre me nom na -

sta ti se ri ja ve o ma uspe {nih mo de la oru` -

ja. Me |u tim, ka ko su u to vre me snab de va li

vla du sa slu ̀ be nim re vol ve ri ma, ni je im

se ù ri la da na slo bod no tr ̀ i {te iz ba ce

ne pro ve re no oru` je. Za to su tek 1900, po -

sle svih mo gu }ih pro ba, pro ve ra i usa vr -

{a va wa, uve li au to mat ski pi {toq pod na -

zi vom Colt 1900 Spor ting Mo del i to sa no -

1908. do ̀ i vqa va mo di fi ka ci ju ko jom se

za re zi na na vla ci po me ra ju na zad wi

deo. Ta ko |e, vra }en je sta ri ob lik oro za

kao kod mo de la 1900. Pro iz ve de no je vi -

{e od 18.000 ko ma da.

Go di ne 1903. fir ma na tr ̀ i {te iz -

ba cu je xep ni mo del Poc ket Mo del 1903.Bi la je to skra }e na ver zi ja mo de la 1902.

To kom {pan sko-ame ri~ kog ra ta, ko ji

se vo dio oko Ku be, pri me }e no je da voj ni

re vol ver u ka li bru .38 kolt ne ma do voq -

nu za u stav nu mo} ni ti br zi nu pu we wa za

rat ne uslo ve. Vla da je od mah re a go va la i

ras pi sa la kon kurs za no vi voj ni~ ki me -

tak, po sta vqa ju }i stro ge uslo ve (oko br -

zi ne i za u stav ne mo }i zr na).

„Ar se nal” iz Frenk for ta raz vio je

za vla din kon kurs 1906. go di ne dva met ka

u ka li bru .45 i to za re vol ver i za pi -

{toq. „Kolt” je ta ko |e pred lo ̀ io me tak u

ka li bru .45, ali sa ne {to du ̀ om ~a u rom,

pa je na osno vu tog met ka raz vi jen i no vi

ko mer ci jal ni pi {toq mo de la 1905. Na

vla di nu adre su sti gla su mno go broj na re -

{e wa za no vi me tak, ali je ona raz ma tra -

la sa mo dva, naj za ni mqi vi ja – .41 i .45

in ~a. Na kra ju je iza bran ka li bar .45 in -

~a, ko ji je vi {e li ~io na „Kol tov” me tak.

Te sti ra we

Te sti ra wa no vog ka li bra ot po ~e la su

1907. Ciq je bio da se pro na |e i pi {toq

u ka li bru .45 ko ji }e ko ri sti ti zr no od

230 grej na i za me ni ti po sto je }i ka li bar

.38 Colt. Ne gde u to vre me u SAD se, na

vla din po ziv, vra }a Jo han M. Bra u ning i

po ~i we rad na ko na~ noj ver zi ji voj ni~ kog

pi {to qa.

3

vim met kom ka li bra .38 ACP (.38 Colt Au to -ma tic Car trid ge – 9,65 mm). Taj ka li bar je ve -

o ma va ̀ an jer je to za i sta bi lo pr vo br zo

zr no ko je je u{lo u na o ru ̀ a we ame ri~ ke

ar mi je. Do ta da {wi slu ̀ be ni me tak .38

kolt imao je po la znu br zi nu od sa mo 248

m/s, dok je no vi .38 ACP imao, za to vre me

ne ve ro vat nih, 415 m/s.

Au to mat ski pi {toq mo del 1900 bio je

ve lik i te ̀ ak i ra dio je na prin ci pu krat -

kog tr za ja ce vi. Na tom pi {to qu ko~ ni ca je

za ni mqi vo re {e na – ona je ~e li~ ni blok u

ko ji je ure zan zad wi ni {an ski za rez i ka da

se obo ri {ti ti udar nu iglu od oro za.

Pro iz ve de no je oko 3.000 ko ma da, pa

da nas taj pi {toq pred sta vqa pra vu ret -

kost. Ame ri~ ka voj ska ku pi la je 200, a mor -

na ri ca 300 ko ma da. Re dov na ozna ka na le -

vom zi du za tva ra ~a je „Brow ning’s Pa tentPat’d April 20, 1897” i „Au to ma tic Colt Ca li -bre .38 Ri mless Smo ke less”.

Da qa mo di fi ka ci ja mo de la 1900 do -

ve la je do no vog pi {to qa ko ji se po ja vio i

na slo bod nom tr ̀ i {tu i kod ame ri~ ke ar -

mi je. To je mo del 1902. Na ~i we ne su znat -

ne iz me ne na sta rom mo de lu ta ko da se no -

vi, po iz gle du i funk ci ji, do sta raz li ko vao.

Na we mu je oroz okru gao, a iz ba ~en je i ~u -

ve ni ni {an – ko~ ni ca. Po red tih i dru gih

iz me na pro me we na je i ozna ka, pa je do da -

to „Pa ten ted April 20, 1897, Sept 9, 1902”.Isto vre me no, po ja vio se i voj ni mo -

del, ma lo dru ga ~i ji od ci vil ne va ri jan te.

Imao je du ̀ u ~e tvr ta stu dr {ku ko ja je

omo gu }i la do da va we jed nog met ka u okvir

(de vet me ta ka), za tim pr sten za gaj tan i

ko~ ni cu za tva ra ~a po sle is pa qe nog zad -

weg met ka. Taj mo del, u obe va ri jan te,

pro iz ve den je do 1928. go di ne. Go di ne

27

Danas veoma redak

pi{toq model 1900,

sa zanimqivim

re{ewem ko~nice

(desno)

Konstruktor Johan M. Brauning

„Kol tov” pr vi pi {toq u no vom ka li -

bru je mo del 1905, i raz vi jen je na ba zi

mo de la 1902, sa od re |e nim iz me na ma. Naj -

zna ~aj ni ja iz me na je da se cev za bra vqu je

za za tva ra~ sa tri zu ba. Pro iz ve de no je vi -

{e od 6.000 pri me ra ka, od ko jih je 400 ko -

ma da u eks pe ri men tal nom voj nom ka li bru

od .45 oti {lo ar mi ji. To su te {ki pi {to qi

ko ji su sklo ni da ga |a ju ne {to ni ̀ e ako se

ni {a ni na br za ka. Pro me we na je ozna ka i

do da ti su „Dec 19, 1905” i ka li bar „Au to -ma tic Colt Ca li bre .45 Ri mless Smo ke less”.

Od bor ko ji je od re |en za te sti ra we

sa stao se u ja nu a ru 1907. i po ~e lo je te -

sti ra we de vet pi {to qa. U apri lu iste go -

di ne u wi ho vom iz ve {ta ju is ti ~e se da mo -

de li 200 kolt i 200 Sa va ge za slu ̀ u ju po -

seb nu pa ̀ wu. Na kon tog iz ve {ta ja do dat no

se te sti ra ju ta dva pi {to qa i na kra ju

pred nost do bi ja kolt.Ar mi ja SAD bi la je im pre si o ni ra na

u~in kom met ka .45 ko ju je ko ri stio mo del

1905 i ohra bri la je ta da ve} ~u ve nog kon -

struk to ra Jo ha na M. Bra u nin ga i fir mu

„Kol t” da raz vi ju mo de ran voj ni~ ki pi {toq.

Raz voj je, me |u tim, te kao spo ro. Bra u -

ning je naj pre oja ~ao okvir i dr {ke. Za tim

je uveo me ha ni~ ku ko~ ni cu, a na in si sti ra -

we ar mi je i au to mat sku. Te ̀ i nu zr na sa 31

gra ma po ve }ao je na 36 gra ma, {to je pro u -

zro ko va lo za me nu za tva ra ~a i we go vu ko~ -

ni cu. Ta ko je na stao me |u tip – mo del 1909,

ko ji na pret hod ne pod se }a sa mo ob li kom

dr {ke i spoq nim iz vla ka ~em.

Ko na~ ni re zul tat bio je pot pu no nov

pi {toq .45 M 1911, ko ji je na ar mij skom

kon kur su po be dio u opa snoj kon ku ren ci ji

lu ge ra i Sa va ge.

Od li ke

Pi {toq M 1911 za bra vqu je cev i za -

tva ra~ jed nom ve znom spo nom na zad wem de -

lu ce vi, ko ja ide oko oso vi ne u ra mu, i sa

dva zu ba na gor wem de lu ce vi, ko ji ula ze u

od go va ra ju }e za re ze na sa mom za tva ra ~u.

Pri li kom tr za wa, cev za jed no sa za tva ra -

~em kre }e una zad, sve dok se cev na ve znoj

spo ni ne spu sti i pri to me oslo bo di za tva -

ra~. Po vrat na opru ga na la zi se is pod sa me

ce vi i ima de li mi~ nu vo |i cu sa zad we stra -

ne, a ~a u ru na pred. Ta ~a u ra dr ̀ i svo jim

pred wim de lom pred wi ~ep. Ve zna spo na je

oso vi ni com ve za na za cev, dok se za ram dr -

ì oso vi nom ko~ ni ce za tva ra ~a.

Oroz je spoq ni i ima tri po lo ̀ a ja.

To su: spu {ten na iner ci o nu (le te }u) udar -

nu iglu, ali ko ja isto vre me no ne do di ru je

ini ci jal nu ka pi slu met ka; me |u po lo ̀ aj

(Half – Cock), ko ji je u stva ri po lu na pet, gde

ne do di ru je iglu i gde pri ti skom na oki da~

ne mo ̀ e da se oslo bo di ni ti da se za ko ~i

me ha ni ~om ko~ ni com; i za pet po lo ̀ aj, ka da

mo ̀ e da se za ko ~i me ha ni~ kom ko~ ni com. Ta

ko~ ni ca isto vre me no za bra vqu je za tva ra~

i pi{toq je ve o ma po u zda n.

Po u zda nost je bi la to li ka da su se svi

slo ̀ i li u to me da M 1911 mo ̀ e da se bez -

bed no no si sa met kom u ce vi, za pe tim oro -

zom i za ko ~e nom me ha ni~ kom ko~ ni com. Dug -

15. mart 2009.4

Ot kad po sto ji ar mi ja SAD, to je

bio je di ni pi {toq ko ji je sve voj ne te -

sto ve pro {ao bez za mer ki. Je dan od te -

sto va bio je i broj is pa qe nih me ta ka bez

za sto ja. Pi {toq je uspe {no is pa lio

6.000 me ta ka, a da pri to me ni je na pra -

vio ni je dan za stoj.

Da je re~ o ve o ma mo} nom oru` ju

do ka zu je i po da tak da le ̀ i {te met ka

pri li kom opa qe wa tr pi pri ti sak od ne -

ve ro vat nih 7,2 to ne po kva drat nom in ~u

po vr {i ne, a zad wa po vr {i na zr na iz -

la zi iz ce vi pod pri ti skom od 1.009 ki -

lo gra ma.

Voj ska ne ma za mer ke

Mo del M 1911 i M 1911 A1 raz -

li ku ju se u sle de }em: ku }i {te udar ne

opru ge na do woj zad woj stra ni dr {ke ni -

je rav no i glat ko ve} je na re za no i iz -

bo ~e no; oki da~ je na re zan uz du` i ne {to

je kra }i; zad wi kraj au to mat ske ko~ ni ce

je du ̀ i; mu {i ca je {i ra; ram je sa obe

stra ne oki da ~a iz re zan za pr ste; oroz

je na no vom mo de lu uì i ne ma pro {i re -

nu plo ~u sa za re zom, pre~ nik ce vi je

sma wen, a `le bo vi su du bqi.

Raz li ke

Model M 1911 i wegova

prva modifikacija

M 1911 A1 (dole)

To kom slu ̀ be u ar mi ji SAD, M 1911

do ̀ i veo je sa mo tri mo di fi ka ci je i to

1926, 1970. i 1980. go di ne.

Mo di fi ka ci je

Pr va mo di fi ka ci ja M 1911 usvo je na

je 15. ju na 1926. i od ta da do bi ja no vu

ozna ku – M 1911 A1.

Iz me |u dva ra ta ar mi ja je ot ku pi la

oko 150.000 ko ma da pi {to qa. Sa mo za

vre me Dru gog svet skog ra ta pro iz ve de no je

oko mi li on i osam sto hi qa da ko ma da tog

oru` ja. Pro iz vo |en je u fa bri ka ma Colt,Re ming ton Rend, Uni on Swich & Sig nal, It ha caGun Com pany, pa ~ak i u fa bri ci {i va }ih

ma {i na Sin ger Se wing Mac hi ne Com pany, gde

je sa mo to kom 1942. iz ra |e no oko 500 ko -

ma da.

Taj mo del pi {to qa pa ra lel no je pro -

da van i na ko mer ci jal nom tr ̀ i {tu. Mo -

gao je ve o ma la ko da se pre po zna po svom

ele gant nom fi ni {u i slo vu „C” is pred se -

rij skog bro ja. Je di no to oru` je mo ̀ e da

se po hva li ~i we ni com da je ko ri {}e no u

oba svet ska ra ta, ali i onim ko ji su usle -

5

27me za oslo ba |a we okvi ra na la zi se sa le -

ve stra ne pi {to qa, kao i au to mat ska ko~ -

ni ca ko ja je sme {te na na gor woj zad woj

stra ni dr {ke.

Na na vla ci su pri ~vr {}e ni ni {a ni

(pred wi i zad wi). Pred wi ni {an je „Klar -

kov” mo del, a po za di je po sta vqen „Bo Ma -

rov” ni {an sa za re zom. Ni {a ni su po de si -

vi i po prav cu i po vi si ni. Ivi ce zad weg

ni {a na su bez po seb nih bo ja, a ni su po seb -

no iz vla ~e ne ni ivi ce ni {a na.

Rat na is ku stva

U „Kol tu” je po ~e la se rij ska pro iz vod -

wa tog pi {to qa, a do 1914. je i ar se nal u

Spring fil du opre mqen po treb nim ala ti ma

za pro iz vod wu na ve de nog mo de la pi {to qa.

Ame ri ka u Pr vi svet ski rat ula zi sa

skrom nim bro jem pi {to qa M 1911 – 55.553

ko ma da. Za ni mqi vo je da u to vre me u

Spring fil du ni je na pra vqen ni je dan pi -

{toq jer su pri o ri tet ima le pu {ke. Za vre -

me ra ta pro iz vo dio se i „Re ming ton UMC”,ali sa mo skrom nih 13.152 ko ma da. Ipak,

osta je ~i we ni ca da je to kom Pr vog svet skog

ra ta pro iz ve de no 450.000 ko ma da.

Od re |e na ko li ~i na M 1911 is po ru -

~e na je Ve li koj Bri ta ni ji, ali u ka li bru

.455 We bley (.455 Au to). Ti mo de li se spo -

qa pre po zna ju po to me {to se na dnu okvi -

ra na la zi al ka.

Pi {toq se iz van red no po ka zao u rat -

nim uslo vi ma. Bio je bez be dan i jed no sta -

van za ru ko va we, a rad mu je bio 100 od sto

po u zdan.

Oru` je je po ka za lo funk ci o nal nost u

svim vre men skim uslo vi ma – od ark ti~ kih

mra ze va do trop skih vre li na, od nor man -

Da nas to le gen dar no oru` je mo ̀ e

da se ku pi {i rom Ame ri ke kod pri vat nih

oru ̀ a ra ko ji su mu do da li jo{ po ne ku

ori gi nal nost i ti me usa vr {i li i una pre -

di li funk ci o nal nost ili estet ski iz gled.

Ori gi nal ni mo del, pak, mo ̀ e da se na -

ba vi is kqu ~i vo u „Kol to voj” fa bri ci.

Fa bri~ ka ce na, na rav no, za vi si od è -

qe kup ca – ka kav fri zi ra ni M 1911 è -

li da ima, i kre }e se od hi qa du i po do

ne ko li ko hi qa da do la ra.

Jo{ uvek u pro da ji

Druga modifikacija imala je

oznaku Mk IV Series 70, a tre}a

(dole) Mk IV Series 80

dij skih pla ̀ a do xun gli In do ki ne. We go va

pre ci znost bi la je sa svim ade kvat na za

jed no ru~ no oru` je u uve ̀ ba nim ru ka ma, ali

ne i u ne u ve ̀ ba nim. Po sle ne ko li ko is pa -

qe nih me ta ka i uza stop nih pro ma {a ja na

ci qu, je dan re grut ci ni~ no je pri me tio da

je naj lak {e po go di ti me tu tim pi {to qem

uko li ko se pi {toq ba ci na wu.

No, bi lo ka ko bi lo, M 1911 je ta da

uì vao ve li ku po pu lar nost, a ona tra je i

da nas. Ko pi ran u bez broj va ri jan ti. Sa mo

je ame ri~ ki ori gi nal ni mo del, u svim svo -

jim mo di fi ka ci ja ma, pro iz ve den do da nas

u vi {e od tri mi li o na pri me ra ka.

di li po sle – ko rej skom i vi jet -

nam skom...

Je di na ma na Bra u nin go vog

si ste ma za bra vqi va wa, ako to

mo ̀ e i da se na zo ve ta ko, je ste

da na pred wem ~e pu za tva ra ~a

otvor za cev mo ra da ima ma li

za zor, jer se cev pri li kom ho da

sa za tva ra ~em una zad u jed nom

tre nut ku spu {ta do le svo jim zad -

wim kra jem. Taj pro blem je uspe -

{no ot klo wen na ka sni jim mo de -

li ma (HP). Sam za zor je na no vim

pi {to qi ma je dva do vo qan, dok

kod sta ri jih, ko ji su do bro raz -

ra |e ni ili mno go ko ri {}e ni,

ide do 1,6 mm. To pred sta vqa

ozbi qan pro blem kod ni {a we wa

jer se usta ce vi mr da ju.

Taj pro blem su u „Kol tu” re {i -

li na mo de lu ko ji je do bio ozna ku

„Mark IV, Se ri es 70”, gde se cev pri

usti ma ma lo ko ni~ no {i ri, a ~ep

za tva ra ~a ima ~e ti ri ela sti~ na is -

pu sta ko ji je ~vr sto ob u hva te. To re -

{e we je pr vi put pri me we no na tak -

mi ~ar skom mo de lu Na ti o nal Match.U ve li koj è qi da po ve }a bez -

bed nost u ru ko va wu pi {to qem, fir -

ma „Kolt” je po ~et kom osam de se tih

go di na uve la i si gur no snu ~i vi ju

udar ne igle, ko ja istu oslo ba |a tek

ka da je oki da~ sti snut (sli~ no kao kod

pi {to qa Walt her P-38). Po sle uvo |e -

wa te mo di fi ka ci je svi „Kol to vi”

pi {to qi i we go ve va ri jan te ima ju

ugra |e no to po boq {a we – i to

M1911 A1, u svim ka li bri ma, Na ti o -nal Match, a i Com man der i Go vern -ment .380. Sa mo zbog te mo di fi ka -

dru ga ~i ji, a oki da~ ima po de si vi gra ni~ -

nik. Pro iz vo |en je u dva ka li bra – sta -

rom pro ve re nom .45 i u ka li bru .380

Spe ci al Mid-Ran ge.Po red mo de la Gold Kap, fa bri ka je

1933. na ko mer ci jal no tr ̀ i {te iz ba ci -

la jo{ jed nu va ri jan tu ~u ve nog pi {to qa.

Re~ je o mo de lu Colt Com bat Go vern mentMo del Se ri es 80. Pi {toq je isti ali sa

bit nim po boq {a wi ma ni {a na, za tim

15. mart 2009.6

In te re sant no je da se taj pi {toq,

naj pre ori gi nal ni mo del M 1911, a po -

sle Pr vog svet skog ra ta i po boq {a ni

M 1911 A1, ni ka da ni je po ja vio na

film skom plat nu. Uvek se ko ri sti de ve -

to mi li me tar ski mo del, jer je sta ri rat -

nik to li ko ma si van da ni jed no pu we we

„}or ka” ne ma do voq nu sna gu da po kre -

ne we gov me ha ni zam re pe ti ra wa.

Ni je za film

rav nim ku }i {tem udar ne opru ge (kao na

mo de lu M 1911), po tom du ̀ im oki da ~em,

lev ka stim usti ma za okvir na dnu dr {ke i

bo qim otvo rom za iz ba ci va we ~a u ra.

Ka ko su pro la zi le go di ne po tra ̀ wa

za lak {im pi {to qem ko ji je ko ri stio mo} -

ni me tak u ka li bru .45 do ve la je do po ja ve

no vog pi {to qa. Com man der se po ja vio

1959. go di ne. Re~ je o pi {to qu ko ji je ma lo

kra }i od osnov nog mo de la M 1911 A1, sa

okru glim oro zom. Ram je od alu mi ni jum ske

le gu re, {to tr zaj ~i ni te ̀ im, pa je iz tog

raz lo ga 1971. na stao Com bat Com man der,kom plet no iz ra |en od ~e li ka. Iz ra |i va ni

su u naj po pu lar ni jim ka li bri ma – .45 ACP,.38 su per i 9 mm lu ger.

U za vi sno sti od ka li bra, okvir pri ma

se dam ili de vet me ta ka. Alu mi ni jum ski ram

is kqu ~i vo je re zer vi san za ka li bar .45

ACP i ta da je ma sa pi {to qa sve ga 765 gra -

ma. Fi ni{ pi {to qa mo ̀ e da bu de plav ili

ni klo van, u za vi sno sti od è qe na ru ~i o ca.

U slu ̀ be noj upo tre bi naj mo} ni je voj -

ske na sve tu ovaj pi {toq za dr ̀ ao se pu ne

74 go di ne. U pen zi ju ga je is pra ti lo oru` je

ko je po ti ~e sa evrop skog tla i to u ma lo sla -

bi jem ka li bru – 9 mm pa ra. Mo de li 1911 i

mo de li 1911 A1 obe le ̀ i li su je dan va ̀ an

pe ri od u isto ri ji ru~ nog va tre nog oru` ja i

sa tog po ~a snog me sta ti ho su oti {li u le -

gen du. Me |u tim, pi {toq se jo{ za dr ̀ ao kod

po je di na ca {i rom sve ta, na ro ~i to u Ame -

ri ci, a po seb no u klu bo vi ma ko ji se ba ve

tak mi ~e wem u pra k ti~ nom pu ca wu.

I{tvan PO QA NAC

Model Gold Cup pod nazivom National Match

Presek pi{toqa

ci je po zna ti pi {toq do bi ja i no vu ozna ku –

Mk IV, Se ri es 80.

Taj mo del pro iz vo dio se u ne ko li ko

ka li ba ra i to .38 su per i 9 mm lu ger, ali

je ipak osnov ni ka li bar ostao .45 ACP.

Ko mer ci jal no tr ̀ i {te

Pi {toq M 1911 A1 uì vao je ve li -

ko po ve re we i na ko mer ci jal nom tr ̀ i -

{tu. Mno gi su è le li da ga ima ju, ali im

je zbog ce ne bio ne do stu pan. âk su i

strel ci po ka za li ve li ko za ni ma we za taj

pi {toq, ali u tak mi ~ar skoj va ri jan ti, gde

bi pre ci znost do {la do iz ra ̀ a ja. Zbog

to ga je fa bri ka 1933. iz ba ci la no vi mo -

del – Gold Kap, ko ji je ru kom pa ̀ qi vo

uklo pqe ni pi {toq sa bo qim oki da ~em i

po de si vim ni {a ni ma.

Ula zak SAD u Dru gi svet ski rat, me -

|u tim, pre ki nuo je pro iz vod wu tog mo de la.

Ona je na sta vqe na tek 1957. i to pod no -

vim ime nom – Na ti o nal Match. Na sta le su

ma le iz me ne i to kod za tva ra ~a, ko ji je

U pro{lom broju Arsenala po gre -

{no je ilustrovan tekst „Mogu}nost di -

skre tnog pucwa”. Izviwavamo se autoru

i ~i ta ocima.

(Light Mac hi ne Gun) uve den ka li bar 5,56

mm Na to (5,56 h 45 mm ili .223 re ming -

ton) jo{ uvek se uve li ko pro iz vo di „sta -

ri” 7,62 mm Na to za sred we mi tra qe ze

GPMG (Ge ne ral Pur po se Mac hi ne Gun), pa

se mu ni ci ja za snaj per sko ga |a we sa la -

ko }om mo ̀ e na ba vi ti i to po ra zu mqi voj

ce ni.

Iden ti~ na je i za mu ni ci ju 7,62 h 54

mm, ozna ~e nu jo{ i kao 7,62 mm R, ko ja se

ko ri sti za mi tra qe ze se ri je PK u voj ska -

ma ze ma qa biv {eg Var {av skog pak ta.

Sa iz la znom br zi nom na usti ma ce -

vi ve }om od 850 m/s i te ̀ i nom ma wom od

10 g, mu ni ci ja 7,62 mm Na to ni je u sta wu

da sto po stot no pru ̀ i za do vo qa va ju }e re -

zul ta te na da qi na ma ve }im od 600 me ta -

ra, ka ko u po gle du pre ci zno sti ta ko i u

ba li sti~ kim efek ti ma. Upra vo iz tog raz -

lo ga, ne ko li ko go di na una zad, ame ri~ ka

voj ska uve la je me tak M852 sa te ̀ im zr -

nom ti pa Si er ra Match King, open tip, od

10,9 g, {to zna ~i da je zr no ot por ni je na

bo~ ni ve tar i ima do bre ba li sti~ ke oso -

bi ne do 800 me ta ra. Me tak M852 nu di,

iz me |u osta log, ve }u pre ci znost za 25–30

od sto u od no su na pret hod ni M118 na da -

qi na ma iz me |u 400 i 600 me ta ra.

7

27

Po sled wih go di na sve

vi {e do bi ja na zna ~a ju

jed na ka te go ri ja la kog

pe {a dij skog oru` ja.

To su snaj pe ri velikog

kalibra ko ji se ko ri ste

za ga |a we na ve li kim

da qi na ma. Na tr ̀ i {tu je

ak tu el no pi ta we mu ni ci je

ko ja se za wih pro iz vo di.

Du go go di na ve }i deo snaj per skog oru` -

ja ko jim su na o ru ̀ a ne voj ske za pad nih

ze ma qa bio je ka me ri san za stan dard -

nu mu ni ci ju 7,62 mm Na to (7,62 h 51

mm ili 0.308 Win che ster). Isto va ̀ i i

za sve voj ske iz sa sta va biv {eg Var -

{av skog pak ta. Wi ma je mu ni ci ja 7,62 h

54 mm (od pu {ke SVD dra gu nov i ra znih

ko pi ja dra gu no va) bi la glav ni ka li bar za

oru` ja te spe ci fi~ ne ka te go ri je. Mo tiv

je jed no sta van i prak ti ~an: ia ko je za ju -

ri {ne pu {ke i la ke mi tra qe ze ili LMG

Kalibar

diktira sve

PGM Hecate

S N A J P E R S K E P U [ K E V E L I K O G D O M E T A

Fin ska mu ni ci ja .338

La pua Mag numDa bi se po sti gli {to bo qi re zul ta ti

i bez pro ble ma po go dio ciq na da qi na ma

od 800 do 1.000 m, te pro bi la stan dard na

ba li sti~ ka za {ti ta, po treb no je oslo ni ti

se na ja ~u mu ni ci ju, kao na pri mer .300Win che ster Mag num, 7 mm Re ming ton Mag -num ili .338 La pua Mag num, jer ima ju bo -

qe oso bi ne od mu ni ci je ka li bra 7,62 mm

Na to, od no sno 7,62 mm R. Sto ga ne ~u di ~i -

we ni ca da me tak ka li bra .338 La pua Mag -num (8,6 h 70 mm) po sta je sve vi {e ras pro -

stra wen me |u snaj per skim oru` jem.

Sa zr nom od 16,2 g, is pa qe nim br zi -

nom od 914 m/s, ta fin ska mu ni ci ja po di ̀ e

gra ni cu snaj per skog ga |a wa pro tiv ì vih ci -

qe va, od no sno ve ro vat no }u po got ka pr vim

hi cem, naj ma we do 1.100 m, ~u va ju }i pre o -

sta lu ki ne ti~ ku ener gi ju, ko ja je naj ma we {est

pu ta ve }a od one kod met ka 7,62 mm Na to

(ener gi ja ko ja omo gu }a va da se pro bi ju „tvr -

di” ci qe vi na ve }im da qi na ma). Ka da je re~ o

pre ci zno sti, fin ski pro iz vo |a~ tvr di da

we go va mu ni ci ja (ko ja je pro i za {la iz ci vil -

ne za lov na krup nu di vqa~ .416 Rigby) omo -

gu }a va da se ciq po go di na 1.500 m, pre ci -

zi ra ju }i da je sa po je di nim oru` ji ma ostva -

re na pre ci znost ma wa od 0,25 MOA (Mi nu teOf An gle) na toj da qi ni.

Po red to ga, ako se upo re di sa ve} is -

pi ta nim 12,7 mm, pro jek til mu ni ci je .338 La -

uspe {no dej stvo va ti pro tiv he li kop te ra,

par ki ra nih avi o na (ga |a we u mo tor ili usi -

snik va zdu ha), ra ket nih si ste ma (ra ke te u wi -

ho vim lan sir nim kon tej ne ri ma), ko mand no-

kon trol nih si ste ma (ra dar ske an te ne, te le -

ko mu ni ka ci o ni si ste mi), la ko blin di ra nih

vo zi la, pa ~ak i oklop nih (ga |a we pro tiv op -

to e lek tron skih si ste ma da bi se osle pi lo

vo zi lo ili le ̀ i {te mo to ra).

Sve rasprostraweniji me|u snajperskim oru`jem postaje kalibar

.338 Lapua Magnum

98 B u kalibru .338

Reynolds-50-BMG-breit

pua Mag num osta je ipak pre vi {e ma li za

no {e we bi lo kog eks plo ziv nog i/ili za pa -

qu ju }eg pu we wa, po treb nog za uni {ta va we

„tvr dih” ili za {ti }e nih ci qe va na ve li koj

da qi ni, ukqu ~u ju }i i an ti snaj per sko ga |a we

to kom su ko ba na Bal ka nu. U Sa ra je vu su an -

ti snaj per ti mo vi fran cu skog kon tin gen ta

Uje di we nih na ci ja na ve li ko ko ri sti li mo de -

le Bar rett M-82 i McMil lan M87 u .50 BMG.

Ka li bar .50 BMG Pr vi eks pe ri men ti sa snaj per skim pu -

{ka ma 12,7 mm po ti ~u jo{ iz Ko rej skog ra -

ta, ka da su upo tre bqa va ne pro tiv ten kov ske

pu {ke toka rev PTRS. Po sta vqa se pi ta we

za {to se ko ri stio ba{ ka li bar .50 BMG?Jed no stav no, za to {to je ta kva mu ni ci ja ve}

bi la uve li ko u upo tre bi u za pad nim voj ska -

ma sa le gen dar nim te {kim mi tra qe zom

Brow ning M2. Me tak je pru ̀ ao svu po treb nu

ener gi ju, sa od li~ nim ba li sti ~im ko e fi ci -

jen tom: pro jek til APEI .50 BMG po se du je ba -

li sti ~i ko e fi ci jent od 1,54, dok kod mu ni -

ci je 7,62 mm Na to iz no si 0,48. Ta~ ni je, tri

pu ta je ve }i do met, sa iden ti~ nom po ~et nom

br zi nom. Isto ta ko, ve }i ka li bar omo gu }a -

va ve }u pro boj nost/uni {te we: pro boj nost

pro jek ti la API u 7,62 mm Na to je 14 mm ~e -

li ka na 100 m i 10 mm na 300 m, dok pro -

jek til .50 BMG pro bi ja ~e lik de bqi ne 25

mm na 300 m i 13 mm na 1.200 me ta ra.

Sa pro jek ti li ma ta kvog ti pa mo ̀ e se

Te {ki snaj pe ri ka li bra 12,7 mm pa te od tri glav ne ma ne: te ̀ i ne,

sna ge tr za ja i upa dqi vo sti puc wa. Ka da go vo ri mo o pr voj ma ni, spe ci ja -

li zo va ne fir me u~i ni le su znat na po boq {a wa, po seb no za hva qu ju }i upo -

tre bi la kih le gu ra i kom po zit nih ma te ri ja la vi so ke iz dr ̀ qi vo sti, ka ko

bi se te ̀ i na za dr ̀ a la u ra zu mqi vim gra ni ca ma, od no sno ka ko ma sa pra -

znog oru` ja ne bi pre {la 10–13 kg. To je do stig nut ili sko ro do stig nut re -

zul tat mno gih pro iz vo |a ~a, me |u ko ji ma su na pri mer Bar rett sa M-90A1 i

M-99, McMil lan (sa da {wi Har ris) sa M-92 i M-93, Gre na di er En gi ne e ringsa svo jim bull-pup SP.50 (7,8 kg sa ce vi Kre i ger 660 mm du ̀ i ne), Ac cu racy In -ter na ti o nal sa AW.50 FT, Pa u za sa P.50 Com bat Ri fle, PGM sa He ca te II, Steyrsa HS-50 ili ZV sa Fal con OP96/OP99.

U slu ~a ju pu {a ka ti pa bolt ac ti on naj te ̀ e je re {i ti pro blem sma we -

wa tr za ja, ia ko to ni je slu ~aj sa po lu a u to mat skim mo de li ma. Da nas po -

sto je kun da ci od sin te ti~ kih ma te ri ja la na pra vqe ni ta ko da {to vi {e

ubla ̀ e ener gi ju tr za ja – sor bot ha ne (ne ki sa hi dra u li~ kom amor ti ze rom,

ne ki sa od li~ no kon ci pi ra nom ko~ ni com na usti ma ce vi). Oni su u sta wu

da sma we, u po je di nim slu ~a je vi ma, ener gi ju tr za ja za vi {e od 70 od sto.

Te so fi sti ci ra ne ko~ ni ce stva ra ju ve li ki bo~ ni pla men di ̀ u }i ve li ki

oblak pra {i ne u mo men tu puc wa, ko ji mo ̀ e ot kri ti po zi ci ju strel ca. Ka -

ko svi spe ci ja li sti zna ju, da bi se iz be gao taj fe no men naj bo qi si stem je,

ko li ko je mo gu }e, sta vi ti mo kru kr pu is pod ce vi.

I mu ni ci ja pred sta vqa pro blem. Me tak 12,7 mm pro iz ve den je za te -

{ke mi tra qe ze, a ne za te {ke snaj pe re, zna ~i sa to le ran ci jom iz ra de ko -

ja ni je od go va ra ju }a za snaj pe re, ia ko po sto je od li~ ni pro jek ti li ko ji od -

go va ra ju ra znim tak ti~ ko-ope ra tiv nim po tre ba ma. Bi lo ka ko bi lo, mno ge

ar mi je sve ta ko je ko ri ste snaj pe re velikog kalibraba{ su zbog to ga bi le

pri mo ra ne da ko ri ste mu ni ci ju svo je iz ra de sve dok {i re we pre ci znog

oru` ja 12,7 mm ne stvo ri tr ̀ i {te do voq ne ve li ~i ne da oprav da we go vu

pro iz vod wu mu ni ci je. Da nas su taj pro blem de li mi~ no re {i li spe ci ja li -

zo va ni pro iz vo |a ~i ko ji se rij ski pro iz vo de pre ci znu mu ni ci ju 12,7 mm.

Nedostaci

15. mart 2009.

9

27

Har ris, sa jed nom osnov nom ver zi jom, po zna -

ti jom kao M-87 sa ru~ nim re pe ti ra wem i

obrt no-kli znim za tva ra ~em. Ver zi ja M-87 R

sli~ na je pret hod nom mo de lu ali je opre mqe -

na si ste mom sa ru~ nim re pe ti ra wem i okvi -

rom od pet me ta ka.

Po sto ji jo{ i ver zi ja M-88 Com bo, tejed na ver zi ja bull-pup, ozna ~e na kao M-92.

Po sled wi mo del te re no mi ra ne ku }e je M-

93, od no sno olak {a na M-87 R (te ̀ i ne ma we

od 10 kg sa ukup nom du ̀ i nom od 1.350 mm),

opre mqe na skla pa ju }im kun da kom (990 mm

du ̀ i na sa sklo pqe nim kun da kom), za ko ju su

pred vi |e ni okvi ri od 10 i ~ak 20 me ta ka.

Jed no od naj no vi jih oru` ja .50 BMG iz

te ka te go ri je je bri tan ska pu {ka Ran geMon ster, ku }e PRA. To oru` je je pr vi put pri -

ka za no svet skoj jav no sti na saj mu IWA2006. Ima mo gu} nost ski da wa kun da ka

(ver zi ja „ta ke down”), so lu ci ja ko ja olak -

{a va tran sport oru` ja, bu du }i da ni je ba{

kom pakt no oru` je jer ima cev du ̀ i ne 762

mm. Ran ge Mon ster je te {ka oko 15 kg, sa

pra znim okvi rom (za pet me ta ka). Nu di se

sa no vom voj nom op ti kom Ze iss 6-24x72 SAM(Sho o ter-sup por ting At tac hment Mo du le), aopre mqe na je mi ni ja tu ri zo va nom me te o ro -

lo {kom elek tron skom cen tra lom.

Mo de le ti pa bolt ac ti on u 12,7 mm ta -

ko |e su raz vi ja le i fa bri ke iz cen tral ne

Evro pe. Me |u wi ma se is ti ~e poq ska ZTMiz Tar no wa, ko ja je ne dav no pro iz ve la

WKW ili Lar ge Bo re Sni per Ri fle, sa okvi rom

od se dam me ta ka i se rij skom dnev nom op ti -

kom Le u pold Va ri-X III 4,5-14 x 50.Zo ran MI LO [E VI]

(Nastavak u slede}em broju

Arsenala)

po sal). Sve to su za da ci ti pa EOD (Esplo si veOrd nan ce De struc ti on), jo{ jed nog sek to ra u

ko me snaj per ske pu {ke ve li kog ka li bra mo -

gu na }i do bru pri me nu.

Modeli tipa bolt act ion Tre nut no, kao u slu ~a ju snaj per skih

oru` ja ma weg ka li bra, po sto je dve ver zi je

te {kih snaj pe ra: mo de li sa jed nim met kom

i/ili ru~ nim re pe ti ra wem (bolt ac ti on) i po -

lu a u to mat ski. U pr vu ka te go ri ju spa da ju, iz -

me |u osta lih, Gu i let te .50, u kon fi gu ra ci ji

bull pup „ve te ran” Ha skins.50/RAI Mo del 500,ko je su ko ri sti li snaj pe ri sta USMC naj pre u

Bej ru tu, a za tim u Pa na mi to kom ope ra ci je

Just Ca u se, de cem bra 1989. go di ne. Taj mo -

del, ko ji u ru ka ma pro fe si o na la ca ostva ru je

pre ci znost 0,5 MOA na 2.000 jar di, ka sni je

je po nu dio tr ̀ i {tu Iver & Johnson, za tim Da -isy, a po sto ji stal no u ka ta lo gu AMA,C kao mo -

del 5110 A1. Tu su jo{ i pu {ke po put fran cu -

ske HE CAT, pro iz vo |a ~a PGM Pre ci si on, ko jom

su opre mqe ne fran cu ske spe ci jal ne sna ge i

osta le je di ni ce Armée de Ter re, za tim Ro -bar .50 BMG, bolt ac ti on, sa okvi rom od

pet me ta ka, opre mqe na od li~ nom

ko~ ni com na usti ma ce vi, za ko ju

mno gi spe ci ja li sti sma tra ju da je

naj e fi ka sni je oru` je u svo joj

ge ne ra ci ji, te ra zni mo de li

McMil lan Gun works, da nas

Zastava M93 - „crna strela”

Accuracy international AW 50

Ma |ar ska fir ma Tec hni ka iz Bu dim -

pe {te je pre iz ve snog vre me na pro iz ve la

pu {ke Top Gun i Ge pard M1 i M1A1, ka -

me ri sa ne za so vjet sku mu ni ci ju 12,7 h 107

mm. U Hr vat skoj je re a li zo van 1992. mo del

sa sa mo jed nim met kom, ozna ~en kao

MACS, ka li bra .50 BMG, dok je do bro po -

zna ta Za sta va – oru` je iz Kra gu jev ca po -

nu di la tr ̀ i {tu svo ju M-93 cr na stre la u

ka li bri ma 12,7 h 99 mm i 12,7 h 107 mm.

Istu ini ci ja ti vu sle di i ~e {ka ZVI iz Vse -

ti na – mo del Fal con, nu de u ka li bru 12,7

mm Na to (Fal con OP99), a i u so vjet skom

12,7 mm (OP96).

Spoj is to ka i za pa da

Ka ko bi smo ilu stro va li go re na ve de -

no, spo me nu }e mo je dan do ga |aj iz Pr vog za -

liv skog ra ta. No }i 24. fe bru a ra 1991. je -

dan tim Re con iz ame ri~ kog ma rin skog kor -

pu sa uni {tio je pro boj no-za pa qi vim pro -

jek ti li ma PPI, is pa qe nim iz Bar rett M-82

A1, tri ira~ ka bor be na oklop na vo zi la

BMP-1 uda qe na 1.800 jar di (upra vo u le -

ì {te mo to ra).

Ka da go vo ri mo o pre ci zno sti mu ni ci -

je 12,7 mm Brow ning, ona mo ̀ e osci li ra ti

iz me |u 1 i 1,5 MOA sve do 1.500 m, od no -

sno, po go ci se sme {ta ju u kru gu od 400 i

600 mm, {to od go va ra ve li ~i ni qud skih

gru di, hlad wa ku mo to ra jed nog blin di ra nog

vo zi la ti pa VTT i/ili VCI, he li ko ter skoj

tur bi ni ili usi sni ku va zdu ha avi on skog mo -

to ra. A da ne spo mi we mo i ve li ke mi ne i

raz li ~i te eks plo ziv ne na pra ve ko je se mo -

gu na }i na bo ji {tu, te avi on ske bom be ili

ar ti qe rij ske ne ek splo di ra ne gra na te, ka -

set ne bom be i IED (Im pro vi sed Esplo si ve Dis -

ska vo zi la za sno va na na evrop skom kon -

cep tu, gde se gle da lo vi {e na udob nost i te -

ren ske od li ke ne go na za {ti tu po sa de, u

stva ri, bez i ka kve za {ti te. Za to je kor po -

ra ci ja „Rajn me tal di fens“ raz vi la spe ci -

jal no la ko oklop no vo zi lo GE FAS (skra }e no

od za {ti }e ni tran sport ni si stem), ko je bi

pru ̀ i lo naj ve }u za {ti tu po sa di i tran -

spor to va nom ma te ri ja lu.

Nem ci su svo je vo zi lo ba zi ra li na

pot pu nom re di zaj nu po sto je }ih plat for mi

ra di iz me {ta wa ili sa kri va wa vi tal nih

kom po ne na ta si ste ma, kon fi gu ri sa wem no -

vog vo zi la na ta kav na ~in da pru ̀ a za {ti -

tu od dve naj ve }e opa sno sti na sa vre me nom

fron tu – na ga znih mi na i stre qa~ ke va tre.

Kon fi gu ra ci ja

po seb ne vr ste

Spo qa gle da no GE FAS neo do qi vo pod -

se }a na na ma do bro po zna tu pra gu. Pred wa

oso vi na mu je kao kod pra ge da le ko is pred

ka bi ne, is pred du gog „no sa“, u ko me se na -

la zi ~e tvo ro ci lin dri~ ni mo tor MTU4R890, sna ge 410 ki lo va ta. Si gur nu za {ti -

tu od na ga znih mi na pru ̀ a ju po seb no osla -

wa we to~ ko va u kom bi na ci ji sa po me nu tim

ve li kim ra sto ja wem pred wih to~ ko va od ka -

15. mart 2009.

Za {tit ni

tran sport ni

si stem

Nem ci su svo je vo zi lo

za sno va li na pot pu nom

re di zaj nu po sto je }ih

plat for mi, ta ko da

pru ̀ a za {ti tu od dve

naj ve }e opa sno sti na

sa vre me nom fron tu

– od na ga znih mi na i

stre qa~ ke va tre.

Na i me, ima ba li sti~ ki

ob li ko va no oklop no te lo

po put sa vre me nih

ten ko va. Rav na po vr {i na

go to vo da ne po sto ji.

Bo ko vi su po sta vqe ni

pod uglom ta ko da

od bi ja ju zr na iz va tre nog

oru` ja i, ka ko se tvr di,

PT ra ke te iz ru~ nih

ba ca ~a ko je, po pra vi lu,

pu tu ju ma lom br zi nom.

10

O K L O P N O V O Z I L O G E F A S

Udu hu pro tiv ge ril skih ope ra ci ja, ko je

da nas u sve tu ~i ne vi {e od 90 od sto

svih voj nih ope ra ci ja, po sta lo je ja -

sno da gi gant ske hlad no ra tosvke voj -

ske tre ba opre mi ti so fi sti ci ra nim,

spe ci ja li zo va nim vo zi li ma, na men ski pra -

vqe nim za uslo ve ge ril skog ra ta i pro tiv -

te ro ri sti~ ke bor be. Na da na {wem boj nom

po qu, od Ira ka do Av ga ni sta na voj ni ci su

iz lo ̀ e ni dej stvi ma ve li kog bro ja la kih i

pre no snih pe {a dij skih si ste ma, od AK-47,

pre ko pu {ko mi tra qe za, do RPG-7, PT ba -

ca ~a, na ga znih i pro tiv ten kov skih mi na.

Na kon {to su se za pad ne voj ske u Ira -

ku i Av ga ni sta nu su o ~i le sa ta kvom pret -

wom, po sta lo je ja sno da su wi ho va vo zi la

ne pri la go |e na tak ti ci „udri i be ̀ i“ – pra -

sta rom na ~i nu ple men skog ra to va wa, sa do -

dat kom sa vre me nog i ubo ji tog na o ru ̀ a wa.

Po seb ne ne pri li ke su u Av ga ni sta nu

ima la la ki oklop ni i iz vi |a~ ki to~ ka {i,

po go to vo ha mer. To vo zi lo je po ka za lo naj -

ve }u ra wi vost na obi~ nu pe {a dij sku va tru,

a i na min sko-eks plo ziv na sred stva. U

krup ne ne do stat ke ubra ja ju se pro ble mi u

mo tor no-tran smi si o nom de lu, zbog ~e ga su

se jed no stav no kva ri li na po la pu ta.

To kom an ga ̀ o va wa u Av ga ni sta nu i

Nem ci su utvr di li da su wi ho va la ka te ren -

bi ne. Nai me, kon struk to ri tvr de da }e pri -

li kom eks plo zi je to ~ak bi ti uni {ten, ali

da se eks plo zi ja pri ra zum noj br zi ni kre -

ta wa ne }e ras pro stre ti do ka bi ne u ko joj

se di po sa da. Sra ~u na to je da }e si li na eks -

plo zi je ot ki nu ti to ~ak, a naj ve }i udar do -

ì ve }e mo tor, dok }e do ka bi ne do }i ma wi

udar.

Ka bi na je sa svim dru ga ~i je di zaj ni ra -

na od osta lih te ren skih vo zi la. Ima me sta

da, u osnov noj 4h4 kon fi gu ra ci ji, pri mi ko -

man di ra, vo za ~a i ~e ti ri voj ni ka. Ona je

mo du lar na i ne pred sta vqa in te gral ni deo

vo zi la. To je po stig nu to vi se }im osla wa -

wem ka bi ne ko ja je di zaj ni ra na kao oklo -

pqe na kap su la ko ja je pri ka ~e na za krov, a

ne za pod vo zi la. Pri li kom eks plo zi je do -

la zi do iz ve snog od va ja wa ka bi ne od vo zi -

la, {to kom pen zu je uti caj eks plo zi je mi ne.

Unu tra {wost je iz ra |e na ta ko da ima

{to ma we sit nih de lo va ka ko se u tre nut ku

eks plo zi je ne bi pre tvo ri li u ubo ji te

{rap ne le i po bi li sop stve nu po sa du – opa -

snost za ko ju sva ki ten ki sta zna. Do dat nu

me ru bez bed no sti osi gu ra va ju i se di {ta

po sa de ko ja ni su pri ~vr {}e na za pod ka bi -

ne, ve} za krov, ta ko da se pri li kom eks -

plo zi je po me ra ju i kom pen zu ju ma kar deo

udar nog ta la sa. Ne ma~ ki kon struk to ri su

pri me ti li da ka da vo zi lo na i |e na mi nu

sla bog pu we wa, se di {ta ne ho ti ce omo gu }a -

va ju, ako su ~vr sto ve zani za pod vo zi la, da

udar ni ta las „pro |e“ kroz wih i pot pu no

raz ne se te la po sa de u tim se di {ti ma.

Sle de }a za {tit na me ra je ste kon fi gu -

ra ci ja oklop nog te la vo zi la. Za raz li ku od

stan dard nih, GE FAS ima ba li sti~ ki ob li -

ko va no oklop no te lo, po put sa vre me nih

ten ko va. Rav na po vr {i na go to vo da ne po -

sto ji. Bo ko vi su po sta vqe ni pod uglom, ta ko

da od bi ja ju zr na iz va tre nog oru` ja i, ka ko

se tvr di, PT ra ke te iz ru~ nih ba ca ~a ko je,

po pra vi lu, pu tu ju ma lom br zi nom. Do wi

deo vo zi la je ta ko |e ob li ko van ta ko da

udar ni ta las eks plo zi je usme ra va da qe od

vo zi la i pod uglom ko ji ra si pa si lu uda ra.

Na vo zi lu ne po sto je vra ta, pa ce la

ka ro se ri ja i oklop no te lo ~i ne je din stve nu

ce li nu. Hod ni deo se sa sto ji od ~e ti ri ne -

za vi sno po ve za na to~ ka i ima po seb nu me -

ru si gur no sti u vi du ma lih elek tro mo to ra

ko ji obez be |u ju da, ia ko se do go di kvar na

oso vi ni ili mo tor pre sta ne da ra di, vo zi -

lo mo ̀ e da pre |e ra zum no od sto ja we, pod

pret po stav kom da je o{te }e no u na pa du i

da mo ̀ e da se iz vu ~e iz zo ne bor be nih dej -

sta va. To~ ko vi su sa cen tra li zo va nom kon -

tro lom pri ti ska u gu ma ma i mo gu }e je vo zi -

lo vo zi ti i ka da su one sa iz du va ne.

Mo du lar nost

Mo du lar nost vo zi la omo gu }a va uspe -

{no ko ri {}e we u osnov noj na me ni – kao

vo zi lo za prat wu kon vo ja. Ima pri stoj nu

br zi nom od 100 km na ~as i ve li ku au to no -

mi ju od ~ak 1.000 km. Modu li mu omo gu }a -

va ju mon ti ra we raz li ~i tih vr sta opre me i

na o ru ̀ a wa.

Sa sto ji se od osnov nog ne pro men qi -

vog mo du la, hod nog mo du la sa oso vi na ma i

elek tro mo to ri ma i, uko li ko se ko ri sti i

agre gat ski mo dul sme {ten iza ka bi ne, na

plat for mu se mo gu mon ti ra ti raz li ~i ta

sred stva op to e lek tron skog osma tra wa ili

oru ̀ ni mo du li.

Vo zi lo je opre mqe no elek tron skim

sred stvi ma za bor bu pro tiv te ro ri sti~ kih

na pa da. Naj ve }i gu bi ci ko a li ci o nih sna ga

su od pri mi tiv nih ru~ no pra vqe nih eks plo -

ziv nih na pra va, ko je se de to ni ra ju da qin -

ski – po mo }u ra dio-ko man de ili mo bil nih

te le fo na. Sred stva ome ta wa sa sto je se od

la ser skih ome ta ~a, ko ji ome ta ju sa vre me ne

la ser ski vo |e ne ra ke te, a po se du je i ge ne -

ra to re dim ne za ve se. Kao op ci je nu de se i

ge ne ra to ri elek tro mag net nih ta la sa. Oni

blo ki ra ju rad mo bil nih te le fo na ko je te -

ro ri sti ko ri ste kao de to na to re i ra dio-

de to na to ra, a mo ̀ e se ko ri sti ti i kao

sred stvo za pre vre me no de to ni ra we kraj -

pu ta {kih mi na i mi na usme re nog dej stva.

Oru |e na tom ne ma~ kom vo zi lu sa sto -

ji se od da qin ski kon tro li sa ne tu re le, sa

stan dard nim pu {ko mi tra qe zom 7,62 mm i

ba ca ~em gra na ta ka li bra 40 mm.

Za sa da je GE FAS naj sa vre me ni je i naj -

o pre mqe ni je te ren sko vo zi lo, sa {i ro kim

spek trom na me ne. Pred sta vqe no je ju na

pro {le go di ne, a mo del se po ja vio go di nu

da na ra ni je. Ver zi ja 4h4 du ga~ ka je 7,83 m,

{i ro ka 2,88 m, a ima ma su od 17.500 ki -

lo gra ma.

Alek san dar KI[

11

27

Vo zi lo se nu di u kon fi gu ra ci ja ma

4h4, 6h6 i 8h8. Osnov ne va ri jan te je su

vo zi lo za PVO sa la kim lan se ri ma PVO

ra ke ta u ver zi ji 8h8 (sa do dat nom pri -

ko li com 4h4, ko ja sa dr ̀ i PVO ra ke te

skaj ren xer, si stem ko ji pro iz vo di „Er -

li kon“), vo zi lo 6h6, kao ra dar ska sta -

ni ca ko ja sa dr ̀ i ra dar ve li ~i ne 12 me -

ta ra, i vo zi lo za za {ti tu kon vo ja od vo -

|e nih PO ra ke ta, sa elek tron skim sred -

stvi ma za ot kri va we i ome ta we ne pri ja -

teq skih PO ra ke ta, i „soft kil“ lan se -

ri ma pro jek ti la ko je ra dar i elek tron -

ska sred stva usme ra va ju ka do la ze }im

vo |e nim pro jek ti li ma.

Osnov ne va ri jan te

Na vo zi lu ne po sto je vra ta, pa ce la

ka ro se ri ja i oklop no te lo ~i ne je din -

stve nu ce li nu. U we ga se ula zi i iz la zi

kroz cen tral na zad wa vra ta ili kroz

otvo re na kro vu, ta ko da je oklop no te lo

je din stve no i bez osla bqe nih de lo va kao

{to su vra ta na bo ko vi ma. Do dat nu me ru

bez bed no sti osi gu ra va ju i se di {ta po -

sa de ko ja ni su pri ~vr {}e na za pod ka bi -

ne ve} za krov, ta ko da se pri li kom eks -

plo zi je po me ra ju i kom pen zu ju ma kar deo

udar nog ta la sa.

Me re bez bed no sti

Ka bi na je sa svim dru ga ~i je di zaj ni ra na od osta lih te ren skih vo zi la

15. mart 2009.12

ZZa raz li ku od is to~ nih ze ma qa, pre

sve ga Ru si je, gde su stan dard ni ar ti -

qe rij ski ka li bri bi li 122, 130, 152

i 180 mm, za pad ne ze mqe su po sle

Dru gog svet skog ra ta upo tre bqa va le

ti pi~ na ame ri~ ka re {e wa – 105, 155, 175

i 203 mm. S vre me nom se is kri sta li sa lo

mi {qe we da je zbog jed no stav ni je lo gi sti -

ke po treb no re du ko va ti broj ka li ba ra na

naj ma wu mo gu }u me ru. Na is to ku se od u sta -

lo od 130 mm, pri li~ no se ret ko ko ri stio

180 mm, a osta li su sa mo 122 i 152 mm.

Na za pa du su osta li 105 i 155 mm, ma da

po sled wih go di na po sto ji te ̀ wa da se i

105 mm iz ba ci, ia ko to na i la zi na zgra -

à va we ve te ra na, ko ji ve o ma do bro

pam te efi ka snost, pre ci znost i

ro bu snost ame ri ~ ke ha u bi -

ce M-2/M-101 iz Dru -

gog svet skog ra ta.

Ka da su ne ke ze mqe

od lu ~i le da se

kon cen tri {u sa mo na

oru |a cev ne ar ti qe ri je

ka li bra 155 mm,

Ju ̀ no a fri kan ci su

na tr ̀ i {te iz ba ci li

top-ha u bi cu no ve

ge ne ra ci je G-7, ka li bra

105 mm. Da je re~ za i sta

o ozbiq nom pro jek tu

i vr lo za ni mqi vom

re {e wu sve do ~i i

za in te re so va nost za ceo

pro je kat ame ri~ kog

gi gan ta Ge ne ral

Dyna mics Land Systems.

T O P - H A U B I C A G - 7 1 0 5 M M

Ju ̀ no a fri~ ki lav

Na kon ra ta tr ̀ i {tem ha u bi ca 105 mm

do mi ni ra la su sve ga tri oru |a: ita li jan sko

M56 (ma se 1,29 t, do me ta 10,5 – 13 km),

fran cu sko LG MkII (1,48 t, 15-17,5 km) i

bri tan sko L118 (1,86 t, 17 km). Da in te re -

so va we za ka li bar 105 mm ni je na ni vou

onog od 155 mm, sve do ~i i ~i we ni ca ka ko je

bi lo bar de se tak oru |a u ka li bru 155 mm.

Ipak, kon struk to ri se ni su pre da va li i nu -

di li su po boq {a ne va ri jan te oru |a 105 mm,

mo di fi ko va nih, pre sve ga, pro du ̀ e nim ce -

vi ma. Ti pi ~an pri mer su Ne ma~ ka i Ho lan -

di ja. Te ze mqe su na ame ri~ ka oru |a M101

ugra |i va le no ve ce vi du ̀ i ne 25,5 i 33, ume -

sto 21 ka li bra, i nov hi dro e la sti~ ni si -

stem, te no vu mu ni ci ju, ~i me je do met po ve -

}an sa 11,2 km na 14,1 km i go to vo 20 km.

Ju ̀ no a fri kan ci su re {i li da u mo -

men tu ka da svi raz mi {qa ju o {to la ga ni jem

oru |u 155 mm, tr ̀ i {tu po nu de oru |e 105

mm vr lo vi so kih per for man si. No vi top-

ha u bi ca LEO (Light Ex pe ri men tal Ord nan ce, a

zna ~i i „lav”), ka sni je pre i me no va na u G-

7, pred sta vqa pro iz vod kom pa ni je De nel,po zna te po sa rad wi sa le gen dar nim dr Xe -

ral dom Bu lom, tvo ra cem im pre siv nih ar ti -

qe rij skih oru |a, po put top-ha u bi ce G-5,ka li bra 155 mm (ko ja i po sle vi {e od dve

de ce ni je pred sta vqa jed no od naj e fi ka sni -

jih oru |a te vr ste u sve tu) i neo stva re nog

„su per to pa” u okvi ru pro jek ta Babylon, ko ji

je fi nan si rao Irak.

Za hva ti na kon struk ci ji

„Re cept” za po boq {a we per for man si

pri li~ no je jed no sta van – sma we we ma se po -

sti ̀ e se upo tre bom op ti mi zo va ne kon struk -

ci je, do bi je ne me to dom ko na~ nih ele me na ta,

upo tre bom no vih ma te ri ja la, dok se po ve -

}a we do me ta po sti ̀ e du ̀ om ce vi. Te am bi -

ci o zne ci qe ve, me |u tim, ni je la ko po sti }i u

prak si. Ka da je re~ o sa moj kon struk ci ji, G-7 je pri li~ no kon ven ci o nal no ar ti qe rij sko

oru |e, sa dvo kra kim la fe tom i dva vi so ka

sta bi li za to ra ce vi (po put bri tan skog to pa

BL 140 mm iz Dru gog set skog ra ta, ko ji se du -

go ko ri stio u Ju ̀ no a fri~ koj Re pu bli ci).

Naj za ni mqi vi ja od li ka je iz u zet no du -

ga cev – od fan ta sti~ na 52 ka li bra. To je i

za oru |e ka li bra 155 mm na gor woj gra ni -

ci, a u od no su na naj du ̀ e ce vi dru gih oru |a

105 mm go to vo je dvo stru ko vi {e. Na usti -

ma ce vi na la zi se iz u zet no efi ka sna ga sna

ko~ ni ca, ko ja je pre ma iz gle du sli~ ni ja oru -

|i ma {to se ugra |u ju na la ke ten ko ve ne go

na ona vu~ ne ar ti qe ri je za po dr {ku. Re~ je

o ga snoj ko~ ni ci sa mno {tvom kon cen tri~ -

nih otvo ra kroz ko je se ba rut ni ga so vi

usme ra va ju una zad.

Po seb no je za ni mqi va mu ni ci ja fa mi -

li je Iga la. Sa sta no vi {ta po ve }a wa do me ta

po sto je dve va ri jan te – pr va i osnov na, do -

me ta do 24 km, opre mqe na je su ̀ e nim dan ce -

tom za po sti za we bo qeg ae ro di na mi~ kog ob -

li ka (po ~et na br zi na 950 m/s), dok je dru ga

opre mqe na ga so ge ne ra to rom, do me ta do 32

km (po ~et na br zi na 960 m/s). Ta kvi do me ti

ka rak te ri sti~ ni su za ar ti qe rij ska oru |a

ka li bra 155 mm i to sa ce vi ma du ̀ i ne 45 ka -

li ba ra. U pr ve dve va ri jan te, po sto ji tre nut -

no-fu ga sni pro jek til (HE, M2019), par ~ad -

no-fu ga sni (PFF HE, M2020), za za di mqa va -

we (Smo ke M0101), osve tqa va ju }i (Il lum,M0102) i ve ̀ bov ni – sa inert nim pu we wem

(Prac, M0102). U va ri jan ti V-LAP, na ras po -

la ga wu je sa mo tre nut no-fu ga sni pro jek til.

Ma sa svih pro jek ti la pri bli ̀ no je

sli~ na i iz no si oko 22 kg, {to je bli ̀ e ru -

skoj mu ni ci ji za ha u bi ce 122 mm D-30 ne go

za pad nim pro jek ti li ma 105 mm. To se po -

sti glo iz du ̀ e nim, ae ro di na mi~ ki efi ka -

sni jim ob li kom, ko ji ima i po voq ni ji frag -

men ta ci o ni efe kat. [ta vi {e, frag men ta -

ci o ni efe kat je to li ko uspe {no re {en sa

7.800 ku gli ca od le gu re vol fra ma, da se,

na pri mer, pro jek til PFF HE mo ̀ e po voq no

upo re di ti sa du go ko ri {}e nom, kla si~ nom

mu ni ci jom M107, ka li bra 155 mm. Uboj ni

ra di jus kod PFF HE 105 mm iz no si 23 m, dok

je kod M107 155 mm 18 me ta ra. Me |u tim,

bez bed na zo na je ta ko |e po god ni ja, i kod

PFF HE 105 mm iz no si 400 m od me sta de to -

na ci je, a kod M107 155 mm 650 me ta ra.

Pod bez bed nom zo nom sma tra se pro stor

gde ne ma ni jed nog frag men ta i od kqu~ nog

zna ~a ja je zbog sma we wa ko la te ral ne {te -

te u ra tu i bez be do no snih me ra to kom ma -

ne va ra i te sti ra wa mu ni ci je i oru |a.

U De nel-u se po seb no hva le po stig nu -

tom pre ci zno {}u, ko ja je na mak si mal nom

do me tu kod mu ni ci je do me ta 24 km is pod 0,3

od sto, tj. kru ̀ na gre {ka iz no si 80 m, dok je

kod mu ni ci je do me ta 32 km is pod 0,4 od sto,

13

27

Oru |e, po ele va ci ji, mo ̀ e da dej -

stvu je u ra spo nu od -5 do +75o, a po azi -

mu tu 40o

u sva ku stra nu, da kle, ukup no

80o, {to su od li~ ni re zul ta ti i pred sta -

vqa ju naj ve }u vred nost za oru |a bez

plat for me, a ka rak te ri sti~ no je za bri -

tan ski L118 i fran cu ski LG MkII ({to im

da je mo gu} nost dej stva u pu nom kru gu). Me -

|u tim, ono {to raz o ~a ra va je ste ma sa.

Upr kos te ̀ wa ma da se sma wi na is pod

dve to ne, osta la je na 3,8. O~i gled no je

da su se stru~ wa ci opre de li li za ono

{to je iz ve sno – bo qe za vr {i ti pro je kat,

po nu di ti ga tr ̀ i {tu, a u per spek ti vi na -

sta vi ti sa raz vo jem i sma wi ti ma su. Ma -

sa od 3,8 t dvo stru ko je ve }a ne go kod

kon ku re na ta istog ka li bra, me |u tim, po -

ka za lo se, ka ko je raz voj te kao, da Ju ̀ no -

a fri kan ci è le da kon ku ri {u oru |i ma

ka li bra 155 mm!

Prednosti i mane

vor o raz vo ju po -

boq {a ne va ri jan te

G-7, pod po ma lo

glo ma znim „rad nim”

na zi vom AMLAGC(Advan ced Mul ti ro leLight Ar til lery Gun Ca -pa bi lity) – la ko na -

pred no vi {e na men -

sko cev no ar ti qe -

rij sko oru |e. U okvi -

ru tog pro jek ta

osnov ni ciq je da se

ma sa sma wi na sve -

ga 1.950 kg, go to vo

upo la u od no su na G-7 i, raz vi je pro jek -

til V-LAP (Ve lo city En -han ced Long Ran ge Ar til -

lery), opre mqen ra ket nim mo to rom, do me ta 36

ki lo me ta ra. Ta kvo oru |e bi, u od no su na

M777 po ka za lo dra sti~ no sma we we ma se sa

100 pro jek ti la i pu we wa: sve ga 4.150 kg u od -

no su na 9.045 kg, da kle vi {e ne go upo la, za

pri bli ̀ no isti do met kla si~ nom ne vo |e nom

mu ni ci jom.

Sve te broj ke de lu ju im pre siv no, ali je

ma lo ve ro vat no da }e G-7 pred sta vqa ti

ozbiq ni ju kon ku ren ci ju M777. Za to ima vi {e

raz lo ga. Im pre siv ne per for man se uboj nog

ra di ju sa mu ni ci je po sti ̀ u se ka ko od li~ no

re {e nim frag men ta ci o nim efek tom ta ko i

op ti mal nom vi si nom ak ti vi ra wa pro jek ti la,

{to omo gu }a va po se ban upa qa~ ko ji se, na -

rav no, mo ̀ e, uko li ko se uka ̀ e po tre ba, po -

sta vqa ti i na mu ni ci ju 155 mi li me ta ra.

[ta vi {e, ka li bar 155 mm ima dva do tri pu -

ta ve }u ma su i za pre mi nu, tj. znat no ve }i po -

ten ci jal za ugrad wu ne kog si ste ma na vo |e wa,

uz za dr ̀ a va we zna ~aj ni je upo tre bqi ve za -

pre mi ne boj ne gla ve (uni tar na, ka set na, sa

in te li gent nom sub mu ni ci jom).

I za i sta, tre nut no u ka li bru 105 mm ne

po sto ji ni je dan tip na vo |e ne mu ni ci je u upo -

tre bi. Je di ni pro jek til u tom ka li bru ko ji je

tre nut no u raz vo ju je ste ame ri~ ki kom plet

PGK (Pre ci si on Gu dan ce Kit), sa GPS na vo |e -

wem i pred sta vqa u osno vi kon cep cij ski vr lo

bli sko re {e we eks ka li bu ru. Taj pro jek til }e,

bez ob zi ra na na ja vu ni ske ce ne, pa ra dok sal -

no, mo ̀ da bi ti ~ak i sku pqi od eks ka li bu ra

zbog po tre be ve }e mi ni ja tu ri za ci je.

Isti pa ra doks pri me }en je i kod eks ka -

li bu ra, ko ji tre nut no ima ce nu od 85.000

ame ri~ kih do la ra (B – va ri jan ta je ne {to jef -

ti ni ja 50.000 do la ra), {to je sku pqe od avi -

on ske bom be J-DAM (sa ce nom od 30.000 do -

la ra). Sto ga je ve li ko pi ta we ko ji je smi sao

raz vo ja to li ko sku pog pro jek ti la, za ta ko re -

la tiv no sla bu boj nu gla vu. Do sa da se naj ma -

wim ka li brom cev ne ar ti qe ri je, po god nim za

ugrad wu si ste ma na vo |e wa, sma trao mi no ba -

ca~ ki 120 mm ({ved ski Strix), dok se svo je vre -

me no od bri tan ske mi ne Mer lin, ka li bra 81

mm, od u sta lo upra vo zbog istog raz lo ga. U

slu ~a ju even tu al nog za vr {et ka raz vo ja i pri -

ili 120 me ta ra. Kru ̀ na gre {ka na do me tu

32 km je u od no su na mu ni ci ju M549, ka li -

bra 155 mm, sa ra ket nim mo to rom, bo qa za

oko tri pu ta. Ko ri sti se mo du lar no ba rut no

pu we we sa pet seg me na ta ti pa MCS (Mo du larChar ge System), raz vi je no na ba zi mo du lar -

nih ba rut nih pu we wa za oru |a 155 mm.

Po re |e we sa M777

Da nas se top-ha u bi ca M777 sma tra za

jed no od naj sa vre me ni jih i si gur no naj la ga ni -

jih ar ti qe rij skih oru |a ka li bra 155 mi li -

me ta ra. Ali ako se upo re di sa oru |em G-7,

do bi ja se za ni mqi va ra ~u ni ca. Ako M777 te -

ì 3.745 kg, 100 pro jek ti la sa pu we wi ma

5.300 kg da je ukup nu ma su „pa ke ta” od 9.045

ki lo gra ma. Ka ko sa da stva ri sto je, G-7 ima

ma su 3.500 kg, ali 100 pro jek ti la i pu we wa

te ̀ i sve ga 2.200 kg, da kle ukup no 5.700 ki lo -

gra ma. Mo gu} no sti tran spor ta su, me |u tim,

osta le pri bli ̀ no iste, jer ne po sto ji ni jed no

ma sov ni je ko ri {}e no sred stvo ko je G-7 mo -

è, a M777 ne mo ̀ e da tran spor tu je, bez ob -

zi ra na ma su mu ni ci je. S dru ge stra ne, De nelis ti ~e da je po qe dej stva ve }e, uz ne {to ve }i

do met kla si~ nom mu ni ci jom, a po sa da je sa

{est sma we wa na ~e ti ri ~o ve ka.

Sa po boq {a nom va ri jan tom stva ri su

ko re ni to iz me we ne. Na i me, ARM SCOR, ju -

`no a fri~ ka agen ci ja za na bav ku na o ru ̀ a wa

i voj ne opre me, pot pi sa la je sa De nel-om ugo -

hva ta wa na vo |e nog pro jek ti la sa mo du lom

PGK, mo ̀ da bi kao je di no oprav da we mo gla

da po slu ̀ i ~i we ni ca da se sla bi jom boj nom

gla vom znat no sma wu je ve ro vat no }e ko la te -

ral ne {te te u bor ba ma u ur ba nim uslo vi ma.

Do met te mu ni ci je se pro ce wu je do 32

km (s ob zi rom da se ko ri sti te lo kla si~ nog

pro jek ti la i sa mo se do da je mo dul za na vo |e -

we), {to je znat no ma we u od no su na do met

M982 eks ka li bur od 57 ki lo me ta ra.

Sa mo hod na va ri jan ta

Da su De nel i GDLS ozbiq ni u na me ri da

obez be de kup ce, sve do ~i i raz voj sa mo hod ne

va ri jan te na ba zi to~ ka {kog oklop nog tran -

spor te ra sa for mu lom po go na 8x8 Stryker (raz -

vi jen iz vo zi la LAV III i ba zi ran na {vaj car -

skom vo zi lu Pi ran ha) za even tu al nu ame ri~ ku

po rux bi nu ili na {a si ji vo zi la Ro o i kat za ju -

`no a fri~ ku ar mi ju, pod na zi vom Leo-105. Na

stan dard ni trup mon ti ra na je ku po la sa ugra -

|e nom top-ha u bi com, ko ja je iden ti~ na onoj sa

vu~ nog oru |a G-7. Ta kvo sa mo hod no oru |e ima

mo gu} nost no {e wa re la tiv no ve li kog bor be -

nog kom ple ta od 56 pro jek ti la i pu we wa.

Mo gu }e ga je tran spor to va ti svi o ni ma

C-130 Her cu les bez ika kve pri pre me, ali tre -

ba sma wi ti bor be ni kom plet na 26 pro jek ti -

la, i ko li ~i nu go ri va na po lo vi nu re zer vo a -

ra. Tim avi o ni ma mo gu }e je, ta ko |e, pre vo zi -

ti i ak tu el nu ame ri~ ku sa mo hod nu top-ha u bi -

cu NLOS-C, sa oru |em ka li bra 155 mm (ba li -

sti~ ki iden ti~ nu oru |u M777), ko ja ima ma su

od 18 t, bor be ni kom plet od 24 pro jek ti la i

pu we wa, pri ~e mu se bor be ni kom plet sma -

wu je na {est pro jek ti la i pu we wa.

Po sto je in di ci je da }e ame ri~ ka ar mi ja

ras pi sa ti kon kurs za na bav ku sa mo hod nih ar -

ti qe rij skih oru |a za svo je la ke, tzv. straj ker-

bri ga de, ko je ko ri ste ({to im ime go vo ri) vo -

zi la Stryker, ta ko da bi lo gi sti~ ka po dr {ka

bi la znat no po jed no sta vqe na, a po kre tqi vost

bi bi la na ni vou osta lih vo zi la – tran spor -

te ra, no sa ~a mi no ba ca ~a 120 mm, itd.

Ka kva je sud bi na top-ha u bi ce G-7? Pre -

ma po da ci ma od pre ne ko li ko go di na, bi lo je

vi {e in te re se na ta: Ju ̀ no a fri~ ka Re pu bli ka,

SAD – ma rin ski kor pus, Ka na da, Au stra li ja i

Ve li ka Bri ta ni ja. Me |u tim, po zna to je da su

se SAD, Au stra li ja i Ka na da ve} „sna {le” i

na ba vi le glav nog kon ku ren ta M777. Je di no

se Ve li ka Bri ta ni ja jo{ „ne} ka” oko ne ko li ko

op ci ja za za me nu ha u bi ca L118 105 mm. Me -

|u tim, G-7 ni je me |u wi ma, ia ko ko ri sti isti

ka li bar. S dru ge stra ne, po boq {a na va ri -

jan ta AMLAGC, na rav no ako se pro je kat za -

vr {i, pred sta vqa la bi „pun po go dak” i za i -

sta pra vu za me nu za oru |a 105 mm (ko jih je u

sve tu jo{ uvek re la tiv no mno go, a kon ku re na -

ta ne ma, ako se tu ne ra ~u na na rav no, ne iz -

be ̀ ni M777). Ve ro vat no }e tu va ̀ i ti ona na -

rod na „ko pr vi de voj ci, we go va de voj ka”, od -

no sno, ko pr vi iza |e na tr ̀ i {te ima da le ko

ve }e {an se od onog ko ka sni.

Se ba sti an BA LO[

15. mart 2009.14

Leo-105, samohodna je va ri jan ta tog artiqerijskog sredstva

Mu ni ci ja 105 mi li me ta ra

Mo der na kla si~ na ar ti qe ri ja za dr ̀ a -

va glav nu ulo gu u oru ̀ a nim sna ga ma

svih vo de }ih ar mi ja sve ta. Ipak, upr -

kos mo der ni za ci ji i po boq {a wi ma

ar ti qe rij skih si ste ma, glav ni za da -

tak tog ro da voj ske – uni {ta va we ci qe va

na ve li kim da qi na ma, zah te va znat ne re -

sur se u po gle du bro ja ar ti qe rij skih oru -

|a, mu ni ci je i vre me na. Sma we we utro -

{ka mu ni ci je i skra }i va we vre me na efi -

ka snog dej stva ar ti qe ri je u bor bi sa {to

ve }e uda qe no sti mo gu }e je ostva ri ti sa -

mo pu tem vi so ko pre ci znih va tre nih dej -

sta va. Je dan od glav nih pra va ca po ve }a -

wa pre ci zno sti va tre (sa upo red nim po -

ve }a wem bor be nih mo gu} no sti) je ste pri -

me na ar ti qe rij skih vo |e nih si ste ma na o -

ru ̀ a wa.

Ra di to ga je u Ru si ji, po zah te vu oru -

à nih sna ga, u kon struk ci o nom bi rou KBP-

Tu la, raz vi jen vo |e ni ar ti qe rij ski si stem

2K25 kra sno poq, sa la ser skim po lu ak tiv -

nim vo |e nim pro jek ti lom 152 mm OF-39,

za si ste me 152 mm D-20, 2A36, 2A65 ms-

ta-B, SH 2S3 aka ci ja i 2S19 msta-S.

Uzi ma ju }i u ob zir da je taj si stem

po sled we ge ne ra ci je, sa vre men i ve o ma

pre ci zan, Ru si ja je zbog in te re sa stra -

nih ar mi ja raz vi la isti si stem i u osnov -

nom ka li bru Na toa 155 mm. On se mo ̀ e

15

27A R T I Q E R I J S K I V O \ E N I S I S T E M I N A O R U @ A W A

Sma we we utro {ka mu ni ci je

i skra }i va we vre me na

efi ka snog dej stva ar ti qe ri je

u bor bi sa {to ve }e

uda qe no sti, mo ̀ e se ostva ri ti

sa mo vi so ko pre ci znim

va tre nim dej stvi ma. Za to je

je dan od glav nih pra va ca

po ve }a wa pre ci zno sti va tre,

pri me na ar ti qe rij skih

vo |e nih si ste ma na o ru ̀ a wa.

Po ve }a we

pre ci zno sti

va tre

Dejstvo „ekskalibura”iz samohodne haubice NLOS-C

ko ri sti ti iz ar ti qe rij -

skih si ste ma 155 mm

M109 (SAD), G5/G6 (Ju -

`na Afri ka), FH 77({ved ska), TRF1 (Fran -

cu ska) i dru gih.

Kra sno poqLa ser ski vo |e ni ar -

ti qe rij ski si stem ukqu ~u -

je pro jek til 152/155 mm,

au to mat ski si stem za

upra vqa we va trom, la -

ser ski me ra~ da qi ne i

ko mu ni ka ci o ni set.

Ka da osma tra~ de -

tek tu je ciq, {a qe se

sig nal pu tem ko mu ni ka -

ci o nog ka na la i je dan

do dva pro jek ti la lan -

si ra ju se u prav cu ci qa.

U po ~et noj fa zi, pro jek -

til se kre }e u slo bod -

nom le tu po ba li sti~ koj pu ta wi. Ka da se

pri bli ̀ i ci qu osma tra~ ga obe le ̀ a va

la ser skim sno pom, {to mo ̀ e da ~i ni sa

da qi ne od 500 do 5.000 me ta ra. Ka da

pro jek til uo ~i ciq, ì ro skop se u gla vi

za vo |e we pro jek ti la „za kqu ~a va”i omo -

gu }a va da se pro jek til vo di po li ni ji do

ci qa, a po treb na ko rek ci ja pu ta we u za -

vr {noj fa zi le ta, vr {i se i ae ro di na -

mi~ kim po vr {i na ma – do tre nut ka uni -

{te wa ci qa. Na kon za vr {e nog ko ji je u

le tu, ili da iza be re no vi ciq.

Si stem kra sno poq na me wen je za

uni {ta va we pr vim po got kom (bez ar ti qe -

rij ske pri pre me va tre) ten ko va, bor be -

nih vo zi la pe {a di je, ar ti qe rij skih po lo -

à ja, po kret nih i ne po kret nih ci qe va:

ko mand nih, kon trol nih i ko mu ni ka ci o nih

ci qe va, for ti fi ka cij skih utvr |e wa na

da qi na ma od tri do 20 ki lo me ta ra. Taj

si stem ne zah te va po seb nu opre mu ra di

ori jen ta ci je oru |a na va tre nom po lo ̀ a ju

ili osma tra~ kog me sta i mo ̀ e dej stvo va -

ti bez po seb no pre ci znih to po graf skih i

me te o ro lo {kih po da ta ka.

Dej stvo vo |e nog pro jek ti la kra sno -

poq mo ̀ e bi ti ostva re no iz vu~ nih i sa -

mo hod nih ar ti qe rij skih oru |a. Ka da se

pre no si ili skla di {ti, mu ni ci ja u sred -

stvu dr ̀ i se kao dvo del na, a ne po sred no

pred upo tre bu kom ple ti ra se br zo spa ja ju -

}im zglo bom.

Po dr {ku si ste mu da je ma la kit – pre -

no siv au to ma ti zo va ni si stem za upra vqa -

we va trom ko ji de tek tu je ci qe ve, u dnev -

nim i no} nim uslo vi ma, vr {i to po graf -

sko iz vi |a we i ori jen ta ci ju va tre nog po -

lo ̀ a ja i ko mand no-osma tra~ kog me sta,

au to mat sku ob ra du po da ta ka i da je ele me -

na ta za ga |a we.

Ver zi ja pro jek ti la 155 mm kra sno -

poq-M raz vi je na je za upo tre bu ar ti qe -

rij skih si ste ma 155 mm u ze mqa ma Na toa.

Pro jek til kra sno poq-M ne {to je kra }i od

15. mart 2009.16

Ver zi ja pro jek ti la 155 mm „kra sno poq-M”

Krasnopoq - M

Maksimalni domet (km).......................17

Sistem vo|ewa....................poluaktivno

Verovatno}a uni{tewa.....................0,9

Duìna projektila (mm)...................955

Masa projektila (kg)..........................43

Masa bojne glave (kg).........................20

Masa eksploziva (kg).........................6,4

Osnovne karakteristike

Kalibar (mm)......................... 152 i 155

Daqina ga|awa (km).......................... 20

Laserska daqina do ciqa (km):

tenka....................................................7

broda.................................................20

Duìna projektila (mm).................1.305

Bojna glava........................razorna/TNT

Masa projektila (kg)............ 50,8 i 51,3

Masa bojne glave/eksploziva (kg)

.................................................20,5/6,4

stan dard nog kra sno po qa. To omo gu }a va

po sta vqa we u au to mat ske pu wa ~e i stan -

dard ne mu ni ci je Na toa ka li bra 155 mm,

{to re du ku je zah te va no vre me za pri pre -

mu ga |a wa.

Ki to lov-2M

Za ko ri {}e we iz ar ti qe rij skih si ste -

ma vu~ ne ha u bi ce 122 mm D-30 i sa mo hod ne

ha u bi ce 122 mm 2S1 raz vi jen je, po istom

re cep tu kao za kra sno poq, la ser ski vo |e -

ni ar ti qe rij ski si stem 122 mm ki to lov-

2M. Pro jek til si ste ma ki to lov-2M is pa qu -

je se kao i onaj kla si~ ni ra zor ni istog ka -

li bra. Osnov na na me na mu je dej stvo pro tiv

ne po kret nih i po kret nih oklo pqe nih ci qe -

va i for ti fi ka cij skih obje ka ta, pr vim pro -

jek ti lom bez po tre be za ko rek ci jom va tre.

Ka da osma tra~ na osma tra~ ni ci uo ~i

ciq, ko or di na te do sta vqa na ko mand no me -

sto ar ti qe rij ske ba te ri je. Oda tle se oru -

|i ma za da ju ele men ti za otva ra we va tre i

is pa qu je se je dan pro jek til ili plo tun ki -

to lo va-2M, ko ji na po ~et nom de lu pu ta we

le te po ba li sti~ koj pu ta wi. U fa zi le ta, na

sred wem de lu pu ta we, ko ri sti se iner ci -

jal no na vo |e we. U tre nut ku pri bli ̀ a va wa

ci qu, osma tra~ ciq la ser ski obe le ̀ a va i

omo gu }a va da se pro jek til, pre ko tra ga ~a (u

vr hu pro jek ti la), po zi ci o ni ra na osve tqe -

ni ciq. Elek tro ni ka pro jek ti la, uz ko ri -

{}e we upra vqa~ kog sklo pa kri la, ko ri gu je

let i do vo di pro jek til do ci qa. U tre nut ku

ne po sred no pred udar, pro jek til ma ne vri -

{e na oklo pqe ni ciq i na pa da ga sa gor we

stra na.

Si ste ma 122 mm ki to lov-2M omo gu }a -

va iz u zet ne uslo ve bor be ne upo tre be: br -

zi nu ga |a wa do tri met ka u mi nu ti; plo tun

is pa qen iz vi {e oru |a mo ̀ e se vo di ti po

jed nom sno pu; plo tun is pa qen iz vi {e oru -

|a mo ̀ e se vo di ti na vi {e raz li ~i tih ci -

qe va; ga |a we se oba vqa bez zah te va za ba -

li sti~ kim i me te o ro lo {kim po da ci ma.

U od no su na kla si~ nu ar ti qe ri ju, 122

mm ki to lov-2M re du ku je utro {ak mu ni ci je

10 do 15 pu ta, a 5 do 10 pu ta re du ku je po -

treb no vre me za iz vr {e we bor be nog za -

dat ka.

Ko per hed Ze mqe Na toa u svom na o ru ̀ a wu ko ri -

ste ar ti qe rij ski vo |e ni pro jek til 155 mm

M712 ko per hed (Cop per he ad), ko ga de kla -

ri {u kao pr vi pa met ni pro jek til ko ji je

ikad raz vi jen. We go va ta~ nost po ga |a wa

me ri se u cen ti me tri ma, a im pre siv na je

efi ka snost pri dej stvu na ci qu. Pro jek til

155 mm M712 je ar ti qe rij ski po lu ak tiv ni,

la ser ski vo |e ni na za vr {nom de lu pu ta we.

Sa sto ji se od tri glav na de la: sklop za vo -

|e we (u pred wem de lu pro jek ti la), sklop

boj ne gla ve (u sred wem de lu) i kon trol no-

upra vqa~ ki sklop (u zad wem de lu). Kao po -

se ban deo, u sa sta vu mu ni ci je je iz bac no

ba rut no pu we we.

Po ~et ni deo pu ta we lan si ra nog ko -

per he da sli ~an je kon ven ci o nal nim pro jek -

ti li ma 155 mi li me ta ra. U od re |e nom tre -

nut ku, na kon pret hod no pro gra mi ra nog vre -

me na, osma tra~ sa osma tra~ ni ce upu }u je

sig nal da je oda brao ciq i la ser ski ga

obe le ̀ io (la ser ski obe le ̀ i va~ ti pa

G/VLLD ili mo du lar ni ure |aj ti pa MU LE).

U tom tre nut ku si stem za upra vqa we u gla -

vi pro jek ti la „za hva ta”ciq i pro jek til se

da qe kre }e po pu ta wi vo |e wa do kon tak ta

sa ci qem, uz po treb ne ko rek ci je ae ro di na -

mi~ kim ko mand nim po vr {i na ma.

Eks ka li bur Vo |e ni ar ti qe rij ski pro jek til po ve -

}a nog do me ta, ka li bra 155 mm, po znat i

kao M982 ER DPICM (Ex ten ded Ran ge Du alPur po se Con ven ti al Mu ni ti ons – kon ven ci o -

nal na mu ni ci ja dvo stru ke na me ne po ve }a -

nog do me ta) je ste in te li gent ni pro jek til ti -

pa is pa li i za bo ra vi. Na me wen je da obez -

be di mo gu} nost na pa da na sva tri ti pa ci -

qe va: neo klo pqe na i oklo pqe na vo zi la i

for ti fi ka cij ske ob jek te po ve }a ne ot por -

no sti i to na do me ti ma ko ji pre ma {u ju one

ko je po sti ̀ e po sto je }a ar ti qe rij ska mu ni -

ci je. Ima ve li ku pre ci znost i po ve }a nu

efi ka snost, a kon stru i san je ta ko da sma -

wi lo gi sti~ ko op te re }e we kop ne nih sna ga.

Ta ko |e, smawuje ri zik od ko la te ral ne {te -

17

27

Si stem 122 mm ki to lov-2M omo gu -

}a va iz u zet ne uslo ve bor be ne upo tre be:

br zi nu ga |a wa do tri met ka u mi nu ti,

plo tun is pa qen iz vi {e oru |a mo ̀ e se

vo di ti po jed nom sno pu, a onaj is pa qen

iz vi {e oru |a mo ̀ e se vo di ti na vi {e

raz li ~i tih ci qe va. Ga |a we se oba vqa

bez zah te va za ba li sti~ kim i me te o ro -

lo {kim po da ci ma.

U od no su na kla si~ nu ar ti qe ri ju,

ki to lov-2M sma wu je utro {ak mu ni ci je 10

do 15 pu ta, a pet do 10 pu ta po treb no

vre me za iz vr {e we bor be nog za dat ka.

Uglo vi bor be ne upo tre be

U kalibru 152 mm

155 mm M712 ko per hed

Maksimalni domet (km)..................16

Sistem vo|ewa................poluaktivno

Bojna glava....... kumulativno-razorna

Duìna projektila (m)...............1,370

Masa projektila (kg)......................62

Masa bojne glave (kg)..................22,5

Masa eksploziva (kg).....................6,7

Pro jek til HM982

ko ri sti mo du lar ni kon -

cept da bi omo gu }io

ugrad wu raz li ~i tih vr -

sta boj nih gla va. Uz ve}

po sto je }e ka set ne bom -

bi ce, taj pro jek til mo -

è da no si i boj nu gla -

vu sa dva SA DARM (Sen -se and De stroy Ar mor –pre po znaj i uni {ti ok-

lop) pot pro jek ti la ili

uni ver zal nu frag men -

ta ci o nu boj nu gla vu.

Pro jek to van je ta ko da

po stig ne za 40 od sto

ve }i do met i ve }u efi ka snost u od no su na

po sto je }i kla si~ ni M864.

Raz voj HM982 za po ~eo je u Ode qe wu

za ar ti qe ri ju i mi no ba ca ~e Cen tra za

oru` ja va tre ne po dr {ke u okvi ru Cen -

tra za is tra ̀ i va we, raz voj i in ̀ e we -

ring na o ru ̀ a wa SAD (AR DEC). Pro -

je kat je ukqu ~i vao teh no lo gi je ge ne -

ra to ra ga so va i ra ket nog mo to ra

ko je bi u kom bi na ci ji tre ba lo da

ostva re znat no po ve }a we do me ta i

~i ji re zul tat bi bio pro jek til sa

po ten ci jal no naj ve }im do me tom u

na o ru ̀ a wu KoV SAD. Kon stru i -

san je ta ko da sa dr ̀ i 85 HM80

bom bi ca dvo stru ke na me ne.

Ima HM234 upa qa~ sa sa mo -

li kvi da ci jom, ~i me bi se po sti -

zao efe kat i pro tiv ì ve si le i

pro tiv vo zi la i obje ka ta, a, pri

to me, bi la bi eli mi ni sa na opa -

snost od za o sta lih ne ek splo di ra nih

bom bi ca.

U po ~et ku, HM982 po ve }a nog do -

me ta, bio je raz vi jan ra di do bi ja wa

vr hun skog pr o jek ti la, vi so kih per for -

man si, ko ji bi omo gu }io znat ne u{te de

KoV SAD. Ar ti qe rij ska oru |a ko ja bi u

svom mu ni cij skom kom ple tu ima la taj pro -

jek til su: ha u bi ca 155 mm M198, ha u bi ca

155 mm M777, sa mo hod na ha u bi ca 155 mm

M109A6 pa la din i sa mo hod na ha u bi ca 155

mm HM2001 kru sej der.

Po mo }u si ste ma eks ka li bu ra, sa uni -

ver zal nom frag men ta ci o nom boj nom gla -

vom, ko ri sni ci }e mo }i da uni {ta va ju ci -

qe ve to kom bor bi u grad skim uslo vi ma, ko -

ri ste }i we go vu pre ci znost, ka ko bi sma wi -

li ko la te ral nu {te tu. To bi bi la naj pri -

klad ni ja mu ni ci ja za, na pri mer, tak ti~ ke

si tu a ci je ka da ne pri ja teq ko ri sti za ma -

ski ra we i od vra }a we bli zi nu {ko la, bol -

ni ca ili ve li kog bro ja ci vi la.

Ekska li bu ro va pre ci znost i mo gu} no -

sti tem pi ra wa omo gu }i }e ko man dan ti ma da

uni {ta va ju i ci qe ve za klo we ne te re nom, a

u po je di nim si tu a ci ja ma to }e bi ti je di ni

kla si~ ni ar ti qe rij ski pro jek til sa do voq -

no ve li kim do me tom za da ti ciq.

Pre drag RI STI]

15. mart 2009.18

te po mo }u kon cen tri sa ne {e me frag men ta -

ci je, po ve }a ne pre ci zno sti i go to vo ver ti -

kal nog pad nog de la pu ta we.

Eks ka li bur XM982 pred sta vqa fa mi -

li ju vo |e nih, mo du lar nih pro jek ti la po ve -

}a nog do me ta ko ji ukqu ~u ju mo gu} nost upo -

tre be tri raz li ~i te kon fi gu ra ci je. Pr vu

~i ne jed no del ni pro jek ti li ra zor nog, par -

~ad nog ili par ~ad no-pro boj nog dej stva, na -

me we ni da efi ka sni je po dr ̀ e za dat ke va -

tre ne po dr {ke po ve }a wem do me ta i pre ci -

zno sti, te sma we wem ko la te ral ne {te te u

qud stvu, ma te ri ja lu i ob jek ti ma. Dru gu ~i -

ni in te li gent na mu ni ci ja ko ja tre ba da tra -

ì, ot kri je, na ni {a ni i dej stvu je na po kret -

ne ci qe ve ko ji se krat ko za dr ̀ a va ju u bor -

be nom re jo nu, {to je ka rak te ri sti ka bor -

be nih dej sta va van grad skih sre di na. Tre }u

Do mi nant ne ka rak te ri sti ke si ste -

ma eks ka li bur su: ni ska ce na po uni {te -

nom ci qu; ve }a ve ro vat no }a pre ̀ i vqa -

va wa po ve }a wem ra sto ja wa sa ko jih se

dej stvu je po ne pri ja teq skim sna ga ma;

sma we we vre me na po treb nog za uni {te -

we ci qa; is pa li i za bo ra vi kom bi no -

va ni iner ci o ni i sa te lit ski si stem vo -

|e wa. Ar ti qe rij ski pro jek til po ve }a nog

do me ta ka li bra 155 mm le ti po upra -

vqa noj pu ta wi, a ne po ba li sti~ koj, i

po sti ̀ e do met od 37 km pri is pa qi va wu

iz ce vi du ̀ i ne 39 ka li ba ra ili 47 km

pri is pa qi va wu iz ce vi du ̀ i ne 52 ka -

li bra. Ima mo du lar ni boj ni te ret: 64

HM85 bom bi ca, dva SADARM pot pro jek -

ti la ili uni ver zal nu frag men ta ci o nu

boj nu gla vu. Ras po la ̀ e istim si ste mom

vo |e wa i rep nom sek ci jom za sve tri

ver zi je boj ne gla ve.

Pro jek ti li

po ve }a nog do me takon fi gu ra ci ju ~i ni mu ni ci ja ko ja }e ima ti

mo gu} nost da na osno vu po je di nih ka rak te -

ri sti ka vo zi la bi ra i na pa da po kret ne ci -

qe ve u grad skim sre di na ma.

O~e ku je se da eks ka li bu ro ve mo gu} no -

sti za pre ci zno dej stvo ko ri ste je di ni ce

opre mqe ne sa mo hod nim ha u bi ca ma 155 mm

FCS NLOS-C, ko je su na me we ne za pru ̀ a we

va tre ne po dr {ke u grad skim sre di na ma i

na is pre se ca nom te re nu. Dok ta ha u bi ca na

bu de uve de na u na o ru ̀ a we, eks ka li bur }e

se upo tre bqa va ti iz di gi ta li zo va ne ha u -

bi ce 155 mm M777.

Pro jek til ras po la ̀ e sa iner ci o nom

na vi ga ci jom, sa ko rek tu rom pu ta we po mo }u

GPS-a, slo bod no ro ti ra ju }im kril ci ma na

te lu pro jek ti la, ~e ti ri kril ca ti pa ka nar da

za upra vqa we, ge ne ra to rom ga sa ra di

ostva ri va wa po ve }a ne pre ci zno sti i do me -

ta ve }eg od 30 ki lo me ta ra. Sa mo hod na ha u -

bi ca 155 mm FCS NLOS-C ima }e ugra |en in -

duk tiv ni tem pir ni ure |aj ko jim }e po dat ke o

ci qu i tem pi ra wu pre no si ti na pro jek til.

[ema dejstva ekskalibura

Re a li za ci jom ugo vo re nog no vog si ste -

ma za elek tron sko ra to va we, EB-52 (SOJ),is pu nio bi se plan kon gre sne gru pe SAD za

elek tron sko ra to va we, i bio bi uve den u

ope ra tiv nu upo tre bu naj ka sni je do 2012.

go di ne. Sa naj no vi jom va ri jan tom EC-130JCom pass Call (za ome ta we ko mu ni ka ci o -

nog si ste ma pro tiv ni ka, i za po tre be ak -

tiv ne PSI OP ope ra ci je) ko na~ no bi se po -

pu ni la pra zni na i kom ple ti ra la stra te -

gij ska ome ta~ ka kom po nen ta RV SAD u na -

red nom pe ri o du.

Eks pe ri men tal ni let

Tre nut no se rat no va zdu ho plov stvo

oru ̀ a nih sna ga SAD osla wa na ka pa ci te te

rat ne mor na ri ce SAD, ta~ ni je na sta re

plat for me EA-6B Prow ler (za tak ti~ ko ome -

ta we). Me |u tim, u pe ri o du 2002. i 2003.

go di ne pri ze mqe no je osam tih apa ra ta zbog

po ka za nih sla bo sti (osla bqe ni i do tra ja li

de lo vi od alu mi ni ju ma). Pret hod nih go di na

su na ostat ku le te li ca iz vr {e ne mo di fi ka -

ci je u kon struk cij skom de lu, u vred no sti iz -

me |u 130 i 150 mi li o na do la ra.

Eks pe ri men tal nim le tom no vog EA-18Grow le ra ICAP III (Im pro ved Ca pa bi lity, Air -bor ne Elec tro nic At tack, AEA), kra jem 2008,

prak ti~ no je Rat noj mor na ri ci SAD omo gu -

}e na da qa re a li za ci ja pla na, tj. po ~e tak

opre ma wa 12 skva dro na (90 apa ra ta,

vred no sti oko 75 mi li o na do la ra po ko ma -

du) opre mom za elek tron sko ome ta we na

no sa ~i ma avi o ni ma – u pr voj po lo vi ni

2009. no vim si ste mom EA-18 Grow ler i za -

me nom du go go di {we ome ta~ ke plat for me

EA-6B Prow ler.

19

27R A Z V O J S I S T E M A Z A E L E K T R O N S K O R A T O V A W E O R U @ A N I H S N A G A S A D

Platforme

za ometawe

Uve zi va wem stra te gij skog

ome ta ~a EB-52 Stand (SOJ)

i tak ti~ kog EA-18 Grow le r

sa si ste mi ma E-10A i

Jo int-Un man ned Com bat

Air Systems, J-UCAS, bi lo

bi, ka ko se pro ce wu je,

pot pu no na ru {e no

funk ci o ni sa we

in te gri sa nih PVO si ste ma

pro tiv ni ka. Na taj na ~in

stvo ri li bi se uslo vi za

bez be dan pro dor i

stva ra we su per i or no sti

u va zdu {nom pro sto ru

pro tiv ni ka, ju ri {nim

avi o ni ma F-15, F-22A

i F-35 JSF.

a da je 1996. sta vqen iz van upo tre be

si stem EF-111 Ra ven, u je di ni ca ma za

elek tron sko ra to va we Rat nog va zdu -

ho plov stva oru ̀ a nih sna ga SAD po ja -

vio se ne do pu sti vo upra ̀ wen pro stor

i ne do sta tak u si ste mi ma za elek tron sko

ome ta we ra da ra. To je bi lo i mi {qe we

kon gre sne gru pe SAD za elek tron sko ra to -

va we (for mi ra ne kra jem 1999, na kon ope -

ra ci je Na toa Al li ed For ce – pro tiv SRJ), ko -

je je do ne to na osno vu za kqu~ ka da je 10

skva dro na EA-6B Prow ler (60 kom) bi lo ne -

do voq no za taj tem po va zdu {ne kam pa we.

Iz bor Rat nog va zdu ho plov stva oru ̀ a -

nih sna ga SAD pao je na po zna tu plat for mu

B-52 (stra te gij ski bom bar der), ko ja bi tre -

ba lo da bu de opre mqe na si ste mom za ome -

ta we ra da ra pro tiv ni~ ke PVO na znat no

ve }im da qi na ma ne go {to je to mo gao we -

gov pret hod nik.

Po ~et no opre ma we no ve flo te od 12

si ste ma (16 apa ra ta EB-52N Stand-Off Jam -mer, SOJ) ugo vo re no je sa fir ma ma Bo e ing,BAE Systems i Nor throp Grum man (sa ro kom

is po ru ke do 2012 – 2013.). U ju lu 2008

ugo vor je pro {i ren na is po ru ku jo{ 24 si -

ste ma, od no sno opre ma we 32 apa ra ta EB-52N Stand-Off Jam mer – SOJ, do 2018.

Vred nost ugo vo ra iz no si vi {e od tri mi li -

jar de do la ra.

Eks pe ri men tal ni let i prob ni rad si -

ste ma, iz ve den je sre di nom 2008, a ko na~ -

na ver zi ja no vog ome ta~ kog si ste ma, sa no -

vom in ter nom kom pju ter skom po dr {kom

(Com bat Net work Com mu ni ca ti ons Tec hno -logy – CO NECT), tre ba lo bi da bu de po -

zna ta u pr voj po lo vi ni ove go di ne.

od 2012–2014), za tim 55 stelt-apa ra ta F-117, 38 od 76 apa ra ta C-21 Le ar jets, 56 od

94 (oko 40 od sto) avi o na stra te gij ske na -

me ne B-52 (do 2012, od no sno 2018), {to bi

do ve lo do u{te de od oko 2,5 mi li jar de do -

la ra. Ta fi nan sij ska sred stva bi la bi na -

me we na za ubr za nu pro iz vod wu i sta vqa we

u ope ra tiv nu upo tre bu RQ-4B Glo bal HawkUAV i vi {e na men skog stel ta F-22 Rap tor.

Opre ma i na o ru ̀ a we

Pred vi |e no je opre ma we si ste mom

AN/ALQ-172(V)2, ko ji u mul ti ban du pra ti

si tu a ci ju, upo zo ra va i pred u zi ma pro tiv -

me re. Ra dar ski pod si stem AN/ALR-20A je

ta ko |e si stem za upo zo re we ko ji de tek tu je

i od re |u je opa snost i pret we za avi on,

pre ma pri o ri te ti ma, a ra dar ski pri jem nik

AN/ALR-46 ot kri va ra dar ske emi te re u FO

Pro ce wu je se da bi uve zi va wem stra -

te gij skog ome ta ~a EB-52 Stand (SOJ) i tak -

ti~ kog EA-18 Grow le r-a sa si ste mi ma E-10

A i Jo int-Un man ned Com bat Air Systems, J-UCAS, bi lo pot pu no na ru {e no funk ci o -

ni sa we in te gri sa nih PVO si ste ma pro -

tiv ni ka (In te gra ted Air De fen se Systems,IADS), ~i me bi se stvo ri li uslo vi za bez -

be dan pro dor i stva ra we su per i or no sti

u va zdu {nom pro sto ru pro tiv ni ka, ju ri -

{nim avi o ni ma F-15, F-22A i F-35 JSF.

Me |u tim, da bi taj ciq bio ope ra ci o -

na li zo van, pred lo ̀ e na je ra ci o na li za ci ja

sred sta va Rat nog va zdu ho plov stva oru ̀ a -

nih sna ga SAD. To bi do ve lo do pro me ne u

pla nu i di na mi ci uki da wa po sto je }ih i

opre ma wu no vim si ste mi ma. Ta ko bi na ra -

~un uvo |e wa u ope ra tiv nu upo tre bu ve }eg

bro ja no vih si ste ma iz upo tre be bi la iz ba -

~e na 33 iz vi |a~ ka apa ra ta U-2 (u pe ri o du

od 2 – 18 GHz, i mo ̀ e isto vre me no da de -

tek tu je do 16 sig na la.

Osnov ne kom po nen te bu du }eg EB-52(SOJ) si ste ma su Nor throp Grum man-ovi,

ra dar ski ome ta~ AN/ALQ-155, ko ji ra di u

mul ti-ban du (D, E, F, G, H, od 60 –250 GHZ),

u svih 360 ste pe ni, i AN/ASQ-176 ofan -

ziv ni stra te gij ski ra dar.

U rep nom de lu, sme {te ni su AN/ALQ-122, AN/ALT-32 i AN/ALQ-153, ra dar ski

pod si ste mi za ome ta we do la ze }ih na vo |e -

nih pro jek ti la, ge ne ra tor sig na la i si stem

za upo zo re we (na prin ci pu pa siv nog Do ple -

ro vog efek ta). Od IC opre me, ima 12 ras -

pr {i va ~a IC ma ma ca i osam lan se ra.

Ukup na te ̀ i na pod ve sne mon ti ra ne

opre me za ome ta we ra da ra je oko 2.250 kg,

uz za dr ̀ a va we stan dard nog kon ven ci o nal -

nog oru ̀ a nog si ste ma, sa mo gu} no {}u opre -

ma wa no vim pro jek ti li ma, ve }eg do me ta,

pre ci zno sti i ra zor no sti – osam pro jek -

ti la AGM-84 Har poon, ~e ti ri pro jek ti la

AGM-142 Rap tor, 20 kr sta re }ih ra ke ta

AGM-86C (Con ven ti o nal Air-La un ched Cru i seMis si les – CALCM), 12 pro ti vra dar skih

pro jek ti la Jo int Di rect-At tack Mu ni ti ons –JDAM), 16 dis pen se ra po tka li bar ne mu ni -

ci je (Wind-Cor rec ted Mu ni ti ons Dis pen ser,WCMD), ukqu ~u ju }i i iz u zet no pre ci zne i

pro boj ne bor be ne si ste me bu du} no sti

(Smart We a pons In te gra ti on Next-Ge ne ra ti on,SWING) i 32 ta ko zva ne bom be ma log pre~ -

ni ka (Small Di a me ter Bombs, SDB). Ta ko |e,

osta vqe na je mo gu} nost opre ma wa kr sta re -

}im nu kler nim oru` jem, sa 12 pro jek ti la

AGM-129 (Advan ced Cru i se Mis si les, ACMS),

20 AGM-86A (Air-La un ched Cru i se Mis si les,ALCM) i osam bom bi.

Goran KA LA U ZO VI]

EF-18 Growler

EA-18G

vre men ski du ̀ e za dr ̀ i, za hva qu ju }i ure -

|a ju za do pu nu go ri vom u va zdu hu.

No va le te li ca tre ba lo je da za me ni

za sta re le avi o ne ti pa gra men S-2 tre ker

(Grum man S-2 Trac ker), po go we ne klip nim

mo to ri ma. Kra jem 1966, ame ri~ ka mor na -

ri ca de fi ni sa la je po ~et ne tak ti~ ko-teh -

ni~ ke zah te ve za no vi pro tiv pod mor ni~ ki

avi on u okvi ru pro gra ma na zva nog VSX.Ugo vor za raz voj tog avi o na do bi la je

kom pa ni ja „Lo kid" (Loc khe ed). Kao po di zvo -

|a ~i, ukqu ~e ne su kom pa ni je „Ling-Tem ko-

Vot – LTV" (Ling-Tem co-Vo ught – LTV) i Uni -vac Fe de ral System. One su „Lo ki du" bi le

po treb ne ka ko bi pre va zi {ao ne do stat ke

is ku stva u pro jek to va wu le te li ce za upo -

tre bu sa no sa ~a avi o na. Kom pa ni ja LTV je

po mo} pru ̀ i la u kon struk ci ji mo tor skih

gon do la, staj nog tra pa, kri la i re pa, dok

je Uni vac Fe de ral System bio za du ̀ en za in -

te gra ci ju sa vre me ne elek tron ske opre me.

„Lo kid", ko ji je iz ra |i vao trup, bio je ujed -

no i fi na li za tor avi o na.

Uspe {an raz voj

Pr vi pro to tip pod ozna kom „YS-3A“po le teo je 21. ja nu a ra 1972, a sa mo tri

me se ca ka sni je ugo vo re na je iz ra da pr vih

se rij skih pri me ra ka. Ne du go po tom avi on

je do bio i slu ̀ be ni na ziv S-3A vi king (S-3A Vi king). Pre o bu ka le ta~ kog i teh ni~ kog

21

Na kon go to vo 35 go di na

ak tiv ne slu ̀ be, iz upo tre be

ame ri~ ke mor na ri ce

po vu ~e ni su po sled wi

avi o ni ti pa S-3 vi king.

Ia ko ni ka da ni su uì va li

sla vu lo va~ kih avi o na, kao

na pri mer F-14, vi kin zi su

bi li iz u zet no ko ri sne

le te li ce ko je su iz vr {a va le

za dat ke pro tiv pod mor ni~ ke

bor be, elek tron skog iz vi |a -

wa i, u po sled wim go di na ma

upo tre be, zadatke do pu wa va -

wa go ri vom u va zdu hu.

A M E R I ^ K I A V I O N T I P A S - 3

Od la zak vi kin ga

Oprav da ni strah ko ji su to kom Dru gog

svet skog ra ta pod mor ni ce usa di le ve -

li kim rat nim mor na ri ca ma, vi {e se

ne go o~i gled no re flek to vao na raz voj

pro itvpod mor ni~ kih ka pa ci te ta u po -

sle rat nim go di na ma. Po seb no po gla vqe u

iz grad wi tih po ten ci ja la ima li su va zdu ho -

plo vi na me we ni pro tiv pod mor ni~ koj bor -

bi. Pra te }i teh no lo {ki raz voj, va zdu ho -

plov na in du stri ja je to kom pe de se tih i {e -

zde se tih go di na pro {log ve ka pro jek to va la

ve }i broj avi o na i he li kop te ra s ci qem da

ne u tra li {u pod mor ni ce, kao naj o pa sni jeg

pro tiv ni ka ve li kih flot nih sa sta va.

Ti va zdu ho plo vi de li li su se, u skla du

sa od li ka ma, na one ba zi ra ne na kop nu i

one na no sa ~i ma avi o na, te na one ko ji su

pro tiv pod mor ni~ ke za dat ke iz vr {a va li u

bli ̀ em po ja su ob jek ta za {ti te (he li kop te -

ri) ili one ko ji su na men ske za dat ke iz vr -

{a va li na ve }im uda qe no sti ma (avi o ni).

Po seb nu di na mi ku u raz vo ju pro tiv pod mor -

ni~ kih le te li ca na Za pa du, une la je po ja va

ve }eg bro ja nu kle ar nih so vjet skih pod mor -

ni ca, pro jek to va nih ta ko da ba li sti~ kim

pro jek ti li ma mo gu da „za spu“ sve vi tal ne

ci qe ve u SAD. Je dan od na ~i na ot kla wa wa

pret we bi lo je i pro jek to va we no vih i kva -

li tet ni jih pro tiv pod mor ni~ kih avi o na, ko -

ji bi ba zi ra li na no sa ~i ma avi o na. Osim

no ve elek tron ske opre me i na o ru ̀ a wa,

avi on je tre ba lo br ̀ e da stig ne u re jon pa -

tro li ra wa, od no sno dej stva, i da se ta mo

bolt 2 (Thun der bolt II), a ~i ji je raz voj te kao

u isto vre me.

Mno ga re {e wa u obla sti opre me i si -

ste ma pre u ze ta su sa dru gog „Lo ki do vog" pro -

tiv pod mor ni~ kog avi o na, ori o na P-3, ko ji je

ba zi rao na kop nu. Me |u tim, op te re }e wa i

udar ci ko je je so fi sti ci ra na elek tron ska

opre ma tre ba lo da is tr pi pri li kom gru bih

sle ta wa no ve le te li ce na no sa~ avi o na,

bili su je dan od glav nih pro ble ma ko je je kon -

struk tiv nim pu tem tre ba lo pre va zi }i.

U vi zu el nom smi slu vi king ni je do neo

ni {ta re vo lu ci o nar no. U pi ta wu je bio

dvo mo tor ni avi on kon ven ci o nal nog iz gle -

da, sa vi so ko po sta vqe nim stre la-kri lom i

pri li~ no ga ba rit nim tru pom u ko ji je tre -

ba lo „upa ko va ti" broj ne na men ske si ste me.

Ko man de le ta bi le su hi dra u li~ ke, sa

ire ver zi bil nim si ste mom. U slu ~a ju ot ka za

oba hi dro si ste ma, jo{ uvek je po sto ja la mo -

gu} nost me ha ni~ kog upra vqa wa avi o nom, uz

po ve }a ne si le na pa li ci.

Dva tur bo ven ti la tor ska mo to ra po sta -

vqe na su u gon do le is pod kri la. Zbog to ga se

na kri li ma na la zio sa mo po je dan no sa~ na -

o ru ̀ a wa, no si vo sti 680 ki lo gra ma, ali je,

za to, u cen tral nom de lu tru pa bio pro stor u

ko jem je na ~e ti ri no sa ~a mo glo da se pot ka -

~i 1.815 ki lo gra ma uboj nog te re ta.

Za raz li ku od „Lo ki do vog" avi o na

iste na me ne, ori o na P-3, ko ji se ko ri stio

is kqu ~i vo sa kop na i bro jao je 12 ~la no va

po sa de, vi king je imao sa mo ~e ti ri po zi ci -

je: na pred wim se di {ti ma na la zi li su se

pi lot i ko pi lot – tak ti~ ki ko or di na tor

(CO TAC), dok su se po za di na la zi li tak ti~ -

ki ko or di na tor (TAC CO) i ru ko va lac sen -

zor ske teh ni ke (SEN SO). I dok su pi lo ti

ima li sjaj nu pre gled nost kroz ve li ki ve tro -

bran, dru ga dva ~la na po sa de su ima la sa -

mo ma le pro zor ~i }e ko je su u {a li po re di -

li sa po {tan skom mar kom.

Tro stru ko ma wi broj ~la no va po sa de

bio je po zi ti van po mak, ostva ren pri me nom

na pred nih teh no lo gi ja u obla sti sen zo ra i

no vih ra ~u nar skih je di ni ca, a na ro ~i to u

obla sti in te gra ci je po da ta ka i mo gu} no sti

raz me ne po da ta ka i sli ke sa sen zo ra iz me -

|u ~la no va po sa de.

15. mart 2009.

sa sta va na no vi tip avi o na za po ~e la je po -

~et kom 1974, a pr va je di ni ca na o ru ̀ a na

vikin zi ma po sta la je ope ra tiv no upo tre -

bqi va po ~et kom 1977. go di ne.

Sa da na {weg sta no vi {ta taj pro ces

mo ̀ e da se sma tra iz u zet no uspe {nim i

krat kim, jer je od pot pi si va wa ugo vo ra za

pro iz vod wu pro to ti pa do uvo |e wa avi o na

u ope ra tiv nu upo tre bu pro {lo sa mo de vet

go di na. Da bi se pro jek to va we ubr za lo,

po je di ni si ste mi su „po zajm qi va ni" sa sta -

ri jih ti po va mor na ri~ kih avi o na. Ta ko je

no sni deo staj nog tra pa ko pi ran sa pa lub -

nog lov ca bom bar de ra A-7 kor ser (Cor sa -ir), a glav ni trap sa sli~ nog avi o na ti pa F-

8 kru zej der (Cru sa der). Sli ~no je bi lo i sa

po gon skom gru pom, ta~ ni je sa mo to ri ma TF-34-GE-2, ko ji su bi li go to vo iden ti~ ni on-

im pri me we nim na ju ri {ni ku A-10 tan der -

I po red pr ven stve ne pro tiv pod -

mor ni~ ke ulo ge, vi kin zi ni kad ni su ima -

li pri li ku da se oku {a ju u pra voj bor bi

sa pod mor ni ca ma. Na su prot to me, pr ve

`r tve vi kin ga bi li su 1991. ira~ ki pa -

trol ni ~am ci. U Dru gom za liv skom ra tu,

2003, je dan S-3B je ra ke tom AGM-65 po -

to pio jah tu Sa da ma Hu se i na, ko ja je plo -

vi la re kom Ti gar, na do mak Ba sre.

Nikad u pravoj nameni

U pe ri o du od 1971. do kra ja 1978.

ukup no je, sa pro to ti po vi ma, iz ra |e no

187 avi o na ti pa S-3A vi king. Se rij -

skim pri mer ci ma opre ma ni su pro tiv -

pod mor ni~ ki skva dro ni na no sa ~i ma

avi o na. Sva ki ak tiv ni ame ri~ ki no sa~

na svo joj je pa lu bi no sio osam do de set

avi o na S-3A vi king. Ra di lak {eg sme -

{ta ja na pre na tr pa nim po vr {i na ma

no sa ~a, ti avi o ni su pro jek to va ni ta ko

da mo gu pre kla pa ti kri la, a i ver ti kal -

ni sta bi li za tor. To kom ve ka upo tre be,

ukup no 18 skva dro na mor na ri~ ke avi ja -

ci je bi lo je na o ru ̀ a no vi kin zi ma.

Pri la go |e ni

no sa ~i ma avi o na

„Vikinzi” su tokom 35 godina

operativne upotrebe sluìli

u 18 mornari~kih skvadrona

naletev{i pri tom oko

1,7 miliona ~asova naleta.

Po da ci sa svih sen zo ra na S-3A bi li

su in te gri sa ni uz po mo} jed nog, ta da sna -

`nog ra ~u na ra (imao je sa mo 30 ki lo baj ta

me mo ri je). Sva ki ~lan po sa de imao je vi -

{e funk cij ski dis plej na ko ji ma su, bez ob -

zi ra na funk ci ju, mo gli da ana li zi ra ju po -

dat ke sa svih sen zo ra. Na taj na ~in ostva -

ri va la se pri bli ̀ na efi ka snost ori o na

ko ji je imao dva na e sto ~la nu po sa du.

Se rij ski avi on S-3A bio je opre mqen

osma tra~ kim ra da rom, ti pa AN/APS-116,

do me ta od oko 300 ki lo me ta ra. U jed nom od

mo do va ra da mo gao je da ot kri va pe ri sko pe

pod mor ni ca na uda qe no sti ma do 45 ki lo -

me ta ra, i to ne sa mo ka da je mo re mir no.

Osnov no sred stvo za ot kri va we pod mor ni -

ca bi le su hi dro a ku sti~ ne plu ta ~e: S-3A je

no sio 60 ko ma da. Wih bi na mor sku po vr -

{i nu iz ba ci vao po od re |e nom {a blo nu. Ka -

da bi se na {le na mor skoj po vr {i ni, plu ta -

~e bi, na pret hod no pro gra mi ra noj du bi ni,

is pu {ta le mi kro fo ne ko ji bi de tek to va li

pri su stvo pod mor ni ca. Sni mqe ni zvu ci –

po da ci po tom bi se, ra dio-ve zom, pre no si -

li do avi o na, gde bi ih ra ~u nar ob ra |i vao.

Na kon to ga, avi on bi za u zi mao kurs ka po -

zi ci ji pod mor ni ce i iz „à o ke" u rep nom

de lu is pu {tao MAD (mag net ni de tek tor ano -

ma li ja), ti pa AN/ASQ-81.Le te we na ma loj vi si ni iz nad po vr -

{i ne mo ra stva ra lo je pred u slo ve da se tim

ure |a jem ot kri je ve li ki me tal ni pred met

po put pod mor ni ca, a za tim na pad ne na wu

sa tor pe di ma ili du bin skim bom ba ma,

ukqu ~u ju }i i nu kle ar nu bom bu B57, na me we -

nu za bor bu sa pod mor ni ca ma! S-3A vi king

bio je je dan od pr vih avi o na opre mqen FLIRsen zo rom (OR-89), ~i ja se tu re la u rad ni

po lo ̀ aj iz vla ~i la iz ku }i {ta u pred wem de -

lu tru pa. Osim bor be sa pod mor ni ca ma, S-

3A je, po mo }u sen zo ra ti pa AN/ALR-47, pri -

ku pqao i po dat ke o pro tiv ni~ kim iz vo ri ma

elek tro mag net nog isi ja va wa.

Raz li ~i te ver zi je

Ve o ma br zo na kon uvo |e wa u na o ru -

à we, vi kin zi su de mon stri ra li svo je

vred no sti i do ka za li se kao ko ri sna imo -

vi na ame ri~ ke mor na ri ce. Uvi |a ju }i tu ~i -

we ni cu, stru~ wa ci fa bri ke „Lo kid" ni su

Sa za vr {et kom hlad nog ra ta, sa

broj ne flo te vi kin ga po ste pe no je ski da -

na pro tiv pod mor ni~ ka opre ma, a „pen -

zi o ni sa wem” pa lub nih tan ke ra KA-6D,

vi kin zi su u pot pu no sti pre vo |e ni u pa -

lub ne le te }e ci ster ne, ko ri ste }i is pod

le vog kri la kon tej ner ti pa D-704, iz ko -

jeg se iz vla ~i lo cre vo za do pu nu go ri vom.

Is pod de snog kri la na la zio se do pun ski

re zer vo ar ka pa ci te ta 1.136 li ta ra. Ko -

li ki je bio u~i nak vi kin ga u toj na me ni

od sli ka va po da tak da su sa mo to kom ope -

ra ci je En du ring Fre e dom pre to ~i li ~e ti -

ri mi li o na li ta ra!

Le te }e ci ster ne

Sva ~e ti ri ~la na po sa de vi kin ga se -

de la su na iz ba ci vim se di {ti ma ti pa 0-

0. Ka da bi pi lot ili ko pi lot po vu kao ru -

~i cu, pr vo bi kre nu lo iz ba ci va we zad wih

se di {ta i to 0,5 se kun di pre pred wih.

Pi ro teh ni~ ki me ha ni zam ukla wao bi

rad nu kon zo lu is pred no gu po sa de na zad -

wim se di {ti ma ka ko bi im se obez be di -

la pu ta wa bez pre pre ka to kom pro ce sa

iz ba ci va wa. Pro me nom na me ne vi kin ga i

iz ba ci va wem ru ko va o ca sen zo ra iz po -

sa de, ~e tvr to se di {te je mo ra lo da bu de

op te re }e no ba la stom, upra vo zbog po -

{to va wa se kven ce ra da iz ba ci vih se di -

{ta i ras po re da ma sa u avi o nu.

Iz ba ci va se di {ta

Tokom operacije Enduring Freedom„vikinzi” su u vazduhu izvr{ili pretakawe

~etiri miliona litara mlaznog goriva

Kabinski prostor verno odslikava

period u kojem je ovaj avion projektovan

27

24

se de li skr {te nih ru ku, ve}

su 1976. po nu di li ver zi ju

US-3A COD (COD – Car ri -er On-bo ard De li very), na me we nu la -

kom tran spor tu i odr ̀ a va wu ve ze no sa ~a

avi o na sa kop nom. Iz ba ci va wem pro sto ra

za opre mu i na o ru ̀ a we stvo ren je pro stor

za tran sport {est put ni ka ili 2.125 ki lo -

gra ma te re ta, po red tri ~la na po sa de. Ia -

ko ta ver zi ja ni je za ̀ i ve la u sa mom po ~et -

ku, ne {to ka sni je je {est stan dard nih pro -

tiv pod mor ni~ kih avi o na pre ra |e no na wu.

Ovi pri mer ci bi li su ope ra tiv ni do sre -

di ne de ve de se tih go di na.

Sle de }a po nu |e na va ri jan ta bi la je

le te }a ci ster na KS-3A. Go di ne 1979. mor -

na ri ci je po nu |en avi on opre mqen sa dva

ure |a ja za do pu wa va we go ri vom u le tu. Mo -

di fi ka ci jom tru pa stvo ren je pro stor za

do dat nu ko li ~i nu go ri va, ta ko da je, uz

spoq we re zer vo a re, KS-3A mo gao da no si

ukup no 16.588 li ta ra mla znog go ri va.

Mor na ri ca ni je pri hva ti la tu ide ju, ia ko

je, iro ni jom sud bi ne, glav na vi kin go va ulo -

ga po sle hlad nog ra ta bi la upra vo do pu wa -

va we go ri vom u va zdu hu ame ri~ kih bor be -

nih avi o na.

Mor na ri ca je, ipak, ve o ma ozbiq no

pri stu pi la raz ra di ide je o mo der ni za ci ji

avi o na u osnov noj, pro tiv pod mor ni~ koj na -

me ni. Na taj na ~in je na stao S-3B vi king.

Go di ne 1984. po le teo je pr vi pro to tip te

ver zi je. Od li ko vao ga je ra dar AN/APS-137, sa sli kom da le ko bo qe re zo lu ci je, no -

vi si stem za de tek ci ju ra dar skog ozra ~e wa

ti pa, AN/ALR-76, po boq {a ni FLIR ure |aj ti -

pa OR-263, za tim br ̀ i ra ~u nar za ob ra du

aku sti~ kih sig na la AN/UYS-1 Pro te us, da ta-

link (JTIDS) i dis pen zer ra dar skih i IC

ma ma ca AN/ALE-39 sa ukup no 60 pa -

tro na.

Glav ni kva li tet bi la je mo gu} nost

upo tre be pro tiv brod skih ra ke ta AGM-84Ahar pun (Har po on) i IC vo |e nih ra ke ta

AGM-65F mej ve rik (Ma ve rick) za dej stvo po

po vr {in skim ci qe vi ma. Od 1987. pa do

1994. u tu ver zi ju je pre ve de no 119 avi o -

na S-3A.

I po red pri mar ne pro tiv pod mor ni~ -

ke ulo ge, vi kin zi ni kad ni su ima li pri li ku

da se oku {a ju u pra voj bor bi sa pod mor ni -

ca ma. Na su prot to me, pr ve `r tve vi kin ga

bi li su 1991. ira~ ki pa trol ni ~am ci. U

Dru gom za liv skom ra tu, 2003, je dan S-3B je

ra ke tom AGM-65 po to pio jah tu Sa da ma Hu -

se i na ko ja je plo vi la re kom Ti gar, na do mak

Ba sre.

Jed na od naj bi t ni jih ver zi ja vi kin ga

bi la je ES-3A se n ka, na me we na za elek -

tron sko iz vi |a we. Ia ko je ini ci jal no po -

nu |e na jo{ 1977, ide ja je spro ve de na tek

1991, ka da se po ka za la po tre ba da se za -

me ne za sta re li EA-3A. Kao i na pro tiv pod -

mor ni~ koj va ri jan ti, i tu su po je di na re {e -

wa iz obla sti opre me pre u zi ma na sa dru -

gog „Lo ki do vog" pro iz vo da, u ovom slu ~a ju

avi o na EP-3A ari es 2.

Do 1994. u tu ver zi ju pre ra |e no je 16

S-3A. Glav ni za da tak tih avi o na bi lo je pri -

slu {ki va we pro tiv ni~ kih ko mu ni ka ci ja i ot -

kri va we po zi ci ja ne pri ja te qe vih ra da ra –

bi lo osma tra~ kih, bi lo ni {an skih, i pra -

}e we wi ho ve ak tiv no sti. Ume sto pro tiv -

pod mor ni~ ke opre me u avi on je in sta li ra na

na men ska opre ma za elek tron sko ra to va we.

Zbog mno {tva an te na (60) i pro me we nog pro -

fi la avi o na, po seb no u pre de lu hr ba ta avi -

o na, mak si mal na br zi na ES-3A bi la je sma -

we na u od no su na ba zne vi kin ge. Zbog to ga

ES-3A ni ka da ni je upo tre bqa van kao deo

bor be nog po ret ka iz nad ne pri ja te qe ve te -

ri to ri je. Kva li ta ti van po mak tih avi o na bi -

li su GPS na vi ga cij ski si ste mi i ve ze po da -

ta ka po mo }u ko jih su u re al nom vre me nu ko -

man di bor be ne gru pe no sa ~a avi o na pro sle -

15. mart 2009.

Karakteristike

aviona S-3A

27

|i va ne in for ma ci je o pro tiv ni~ kim elek -

tron skim sred stvi ma.

Ve li ki broj ak tiv no sti ES-3A za be le -

èn je to kom rat nih su ko ba u BiH. Po sled wi

ES-3A su iz upo tre be po vu ~e ni 1998. go di -

ne. U re jo nu BiH is pi ti va na je to kom 1993.

go di ne i va ri jan ta ala din vi king, ko ja je i

da nas, zbog ne do stat ka bi lo ka kvih po u zda -

nih po da ta ka, pred met spe ku la ci ja.

Sa za vr {et kom hlad nog ra ta, sa broj -

ne flo te vi kin ga po ste pe no je ski da na pro -

tiv pod mor ni~ ka opre ma, a „pen zi o ni sa -

wem” pa lub nih tan ke ra KA-6D, vi kin zi su u

pot pu no sti pre vo |e ni u pa lub ne le te }e ci -

ster ne, ko ri ste }i is pod le vog kri la kon tej -

ner ti pa D-704, iz ko jeg se iz vla ~i lo cre -

vo za do pu nu go ri vom. Is pod de snog kri la

na la zio se do pun ski re zer vo ar ka pa ci te ta

1.136 li ta ra. Ko li ki je bio u~i nak vi kin ga

u toj na me ni od sli ka va po da tak da su sa mo

to kom ope ra ci je En du ring Fre e dom iz vr {i -

li pre ta ka we ~e ti ri mi li o na li ta ra! Bez

ob zi ra na pro me we nu ulo gu, mor na ri ca je

na sta vi la, u ma wem obi mu, da mo der ni zu je

vi kin ge, ta ko da su oni to kom go di na na sta -

vi li da do bi ja ju sa vre me ni je ko mu ni ka cij -

ske i na vi ga cij ske ure |a je, ukqu ~u ju }i i

GPS. Iz vr {e na je i in te gra ci ja sa vre me -

nog pro jek ti la ti pa AGM-84H/K SLAM ER.

Jo{ ni su za ras hod

Pri sti za wem pr vih F/A-18-E/F su per -

str {qe na to kom 2002, mor na ri ca je od lu -

~i la da iz upo tre be fa zno po vu ~e sve vi -

kin ge. I po red to ga 13 le te li ca je opre -

mqe no mo der nim LAN TIRN si ste mom za no} -

no le te we na ma lim vi si na ma, ko ji su ski -

da ni sa ras ho do va nih F-14 tom ke ta. U kom -

bi na ci ji sa in te gral nim FLIR ure |a jem, vi -

kin zi su to kom po sled wih go di na ope ra tiv -

ne upo tre be u re jo nu Ira ka iz ve li vi {e

no} nih za da ta ka osma tra wa, iz vi |a wa i

pri ku pqa wa oba ve {taj nih po da ta ka, uglav -

nom sa ma lih vi si na.

Po sled wi skva dron vi kin ga VS-22 ras -

for mi ran je 29. ja nu a ra ove go di ne. Ve }i na

pre o sta lih avi o na kon zer vi ra na je i pre -

ba ~e na u na men ski cen tar u pu sti wi Ari zo -

ne, gde se ~u va ju go to vo svi ame ri~ ki voj ni

avi o ni iz vi {ka ili re zer ve. ê ti ri avi o -

na za po tre be vla sti tih is tra ̀ i va~ kih po -

du hva ta ko ri sti }e sve mir ska agen ci ja NA -

SA. Mor na ri ca je ta ko |e, to kom fe bru a ra,

ob zna ni la na me ru da za dr ̀ i ~e ti ri vikin ga

ko ji }e nad gle da ti po li gon u bli zi ni Ha va ja,

na ko jem se is pi tu ju ra ket ni pro jek ti li.

To kom ope ra tiv ne upo tre be vi kin zi su

na le te li oko 1,7 mi li o na ~a so va. Pro se -

~an na let ko ji su ostva ri li pre o sta li avi -

o ni iz no si oko 13.000 od 23.000 ~a so va

ko je je do zvo lio pro iz vo |a~. Ta kav ve li ki

re surs pri vla ~i pa ̀ wu po je di nih mor na -

ri ca, na ro ~i to ~i le an ske, ko joj bi vi kin zi

ide al no po slu ̀ i li kao pa trol ni avi o ni

ve li kog do le ta. U tom smi slu, pro ce na da

ti avi o ni jo{ uvek ni su za vr {i li svo ju ka -

ri je ru, ima sa svim re al ne ko no ta ci je.

Mr Sla vi {a VLA ̂ I]

Firma „Lokid“ je imala obi~aj da

S-3B naziva „{vajcarskim noèm mor-

nari~ke avijacije“ aludiraju}i na wego-

vu svestranost. Me|utim, mornari su ga

uglavnom zvali „huver“ jer ih je zvuk we-

govih turboventilatorskih motora TF-34podse}ao na zvuk poznatog usisiva~a

pra{ine marke Huver.

Huver

U istoriji mornari~ke avijacije S-

3B viking }e osta}e zapam}en kao jedini

kojim je jedan zvani~ni predsednik SAD

sleteo na nosa~ aviona. Mimo predse-

dni~kog obi~aja da se na nosa~ dole}e

specijalnim helikopterom, Xorx Bu{ je

2003.godine na palubu nosa~a aviona

„Ejbraham Linkoln“ pristigao kao kopi-

lot u vikingu.

Mimo protokola

Svaki ameri~ki nosa~ aviona je

osamdesetih godina nosio po jedan

protipodmorni~ki skvadron sastavqen od

osam do deset „vikinga”

Mi ni star stvo od bra ne Cr ne Go re iza bra }e

ove go di ne stra no bro do gra di li {te ko me }e po ve -

ri ti ka pi tal ni re mont dva bro da cr no gor ske mor -

na ri ce, ukup ne vred no sti od 1,7 mi li o na evra.

Zbog kom plek sno sti pla ni ra nih ra do va, re mon ti

se ne mo ̀ e oba vi ti u ja dran skom bro do gra di li {tu

Bi je la. Ina ~e, po sle uki da wa ti vat skog Ar se na la,

Mor na ri ca je osta la bez ka pa ci te ta u ko ji ma je mo -

gu }e oba vi ti io le ozbiq ni je re mont ne za hva te na

teh ni~ ki ja ko slo ̀ e nim rat nim i po mo} nim bro do -

vi ma.

Za ovu go di nu, po red ne ko li ko ma wih in ter -

ven ci ja na bro do vi ma cr no gor ske mor na ri ce, pla -

ni ra na su i dva znat no kom plek sni ja i sku pqa re -

mon ta – pu ~in skog re mor ke ra PR-41 ora da i {kol -

skog bro da, je dre wa ka Ja dran.

Re mont ni ra do vi na re mor ke ru PR-41 ob u -

hva ta ju do ko va we, far ba we bro da, ra do ve u po -

gon skom kom plek su, na bav ku opre me za spa sa va -

we na mo ru, sred stva ve ze, te opre ma we na vi ga -

cij skom opre mom pre ma stan dar di ma Na toa i

GMDSS. Za tu na me nu bu xe tom pred vi |e na su

sred stva u iz no su od 700.000 evra.

Re mor ker PR-41 iz gra |en je 1989. u be o -

grad skom bro do gra di li {tu „Ti to“ i je dan je

od naj mla |ih bro do va Mor na ri ce Cr ne Go -

re, a sa svo jim teh ni~ kim ka rak te ri sti ka ma

pred sta vqa iz u zet no do bar brod za te -

gqe we, spa sa va we i osta le te {ke po mo -

ra~ ke ra do ve. Dug je 38,5 me ta ra, {i -

rok 8,2 a gaz mu iz no si 4,5 me ta ra.

Pu ni de pla sman tog re mor ke ra je 470

to na, a op slu ̀ u je ga 15 ~la no va po -

sa de. Ra ni je je iz Mi ni star stva od -

bra ne na go ve {te no da }e PR-41

bi ti pr vi brod ko ji }e cr no gor ska

mor na ri ca sta vi ti na ras po la ga we

svo jim ino stra nim part ne ri ma za u~e -

{}e u me |u na rod nim voj nim mi si ja ma.

Ka da je o Ja dra nu re~, za kraj

2009. pla ni ran je we gov ge ne ral ni re -

mont, ko ji se pr vi put u se dam de set {e sto -

go di {woj isto ri ji tog je dre wa ka ne }e oba -

vi ti u Tiv tu. Po red ra do va ko ji se uo bi ~a je no

pod ra zu me va ju ka da brod ide u ge ne ral ni re -

mont, pla ni ra no je da se na je dre wa ku kom plet -

no re kon stru i {u unu tra {we pro sto ri je i po -

gon ski kom pleks bro da (sa za me nom glav nog po -

gon skog mo to ra no vim, sna ̀ ni jim i mo der ni jom

stro jem), te da se opre mi no vom na vi ga cij skom

opre mom i si ste mom ve za. Za ge ne ral ni re mont

Ja dra na voj nim bu xe tom za 2009. pred vi |e na

su sred stva u iz no su od mi li on evra. N.B.

Milioni za remont

Jadrana i Orade

V e s t i i z m o r n a r i c e

27

27Pakistan kupuje nove podmornice

Vla da Pa ki sta na od lu ~i la je da ku pi

tri no ve ne ma~ ke pod mor ni ce Ti pa 214

(Type 214) u aran ̀ ma nu vred nom vi {e od

780 mi li o na evra, ko ji }e bi ti for mal no

pot pi san na red nih me se ci.

Ne ma~ ki bro do gra |e vin ski kon cern

„Ho waldtswer ke-De utsche Werft” GmbH(HDW) iz gra di }e te pod mor ni ce u pa ki stan -

skom bro do gra di li {tu u Ka ra ~i ju. Pla ni -

ra no je da se pr va no vo i zgra |e na pod mor -

ni ca is po ru ~i Rat noj mor na ri ci Pa ki sta na

64 me se ca na kon pot pi si va wa ugo vo ra, a

pre o sta le dve u na red nih 12 me se ci.

Pa ki stan, ina ~e, tra di ci o nal no ko ri -

sti fran cu sku pod mor ni~ ku teh no lo gi ju, pa

se ova ku po vi na mo ̀ e sma tra ti pre se da -

nom jer se ta azij ska dr ̀ a va od lu ~u je za ne -

ma~ ka plo vi la.

Po nu da ne ma~ kog HDW-a oce we na je

bo qom od fran cu skog kon cer na Ar ma ri, ko ji

je Pa ki sta nu nu dio pod mor ni ce ti pa Mar lin –

naj no vi ju ver zi ju pod mor ni ca ti pa Ago sta 90-B, tri su ve} u flo ti RM Pa ki sta na.

Pod mor ni ca Ti pa 214 ima po vr {in -

ski de pla sman od 1.700 to na, du ga je 65 me -

ta ra, {i ro ka 6,3, a gaz joj iz no si {est me -

ta ra. Op slu ̀ u je je 27 ~la no va po sa de. Na o -

ru ̀ a na je sa osam

tor ped nih ce vi

ka li bra 533 mm od ko jih ~e ti ri mo gu is pa -

qi va ti i pro tiv brod ske ra ke te ti pa SubHar po on. Ope ra tiv na du bi na ro we wa joj je

400 me ta ra, naj ve }a br -

zi na u po vr {in skoj vo -

`wi 12, a u pod vod noj

vi {e od 20 ~vo ro va. Po go ni je tzv. AIP si -

stem za ~i ji rad ni je po tre ban do tok sve ̀ eg

va zdu ha, ba zi ran na kom bi na ci ji tra di ci o -

nal nog di zel-elek tri~ nog i po gon skog sklo -

pa na go ri ve }e li je.

Ak ci o ni ra di jus pod mor ni ce Ti pa 214

u po vr {in skoj vo ̀ wi iz no si 12.000 mi qa,

dok u pod vod noj, pri br zi ni od osam ~vo ro -

va, ak ci o ni ra di jus iz no si 420 mi qa, od no -

sno 1.248 mi qa pri „pu za ju }oj br zi ni” od

~e ti ri ~vo ra na go ri ve }e li je. Ta pod mor -

ni ca u jed noj pa tro li na mo ru mo ̀ e osta ti

do 12 ne de qa, od ~e ga tri u pod vod noj vo -

`wi bez po tre be za tzv. „{nor ke li sa wem”.

Po red Pa ki sta na, ~e ti ri pod mor ni ce

Ti pa 214 na ru ~i la je Rat na mor na ri ca

Gr~ ke, {est ko ma da RM Tur ske, a tri pod -

mor ni ce RM Ju ̀ ne Ko re je. N. B.

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Cr ne

Go re vi ce ad mi ral Dra gan Sa mar xi} sa op -

{tio je da }e Cr na Go ra us tu pi ti ukup no tri

xep ne pod mor ni ce kla se „Una“ kao mu zej ske

eks po na te Sr bi ji, Slo ve ni ji i Hr vat skoj.

Jed na pod mor ni ca tog ti pa osta }e u Cr noj

Go ri kao eks po nat bu du }eg Na u ti~ kog mu ze ja u

Tiv tu, za ko ji je ve} ra ni je opre de qe na i

ras ho do va na ve li ka di zel-elek tri~ na pod -

mor ni ca P-821 „He roj“.

– Mi ras po la ̀ e mo sa ~e ti ri pod mor -

ni ce ti pa „Una“ i na {a je ide ja, mi slim vi -

{e ne go do bro na mer na, da sve ~e ti ri te pod -

mor ni ce bu du pre tvo re ne u mu zej ske eks po -

na te. U tom prav cu smo raz go va ra li sa Udru -

è wem pod mor ni ~a ra u Sr bi ji, sa Udru ̀ e -

wem pod mor ni ~a ra u Slo ve ni ji i ne dav no

smo vo di li raz go vo re sa pred stav ni ci ma Ge -

ne ral {ta ba voj ske Re pu bli ke Hr vat ske. Na -

{a je ide ja da sve ~e ti ri dr ̀ a ve do bi ju po

jed nu ova kvu pod mor ni cu kao mu zej ski eks po -

nat – pod mor ni ca 911 „Ti sa“ osta la bi ov de

u Tiv tu, u bu du }em Na u ti~ kom mu ze ju ma ri ne

„Por to Mon te ne gro“, jed na bi pod mor ni ca

i{la u Be o grad ta mo {wem Udru ̀ e wu pod -

mor ni ~a ra, a po jed na u Slo ve ni ju i Hr vat -

sku – re kao je cr no gor skim no vi na ri ma vi -

ce ad mi ral Sa mar xi}.

Ina ~e, „Una“ je pod mor ni ca du ga 18,8,

{i ro ka 2, 7 i vi so ka 3,4 me tra. Pu ni de pla -

sman iz no si 87,6 to na, a pod mor ni ce tog ti -

pa na men ski su u ne ka da {woj SFRJ, sre di nom

osam de se tih go di na, gra |e ne da u slu ~a ju ra -

ta, pre ve zu do ita li jan ske oba le pod mor ske

di ver zan te i taj no po lo ̀ e ma wa min ska po -

qa. Ukup no je u toj se ri ji iz gra |e no {est pod -

mor ni ca kla se „Una“ od ko jih su ~e ti ri – P-

911, P-912, P-913 i P-916 da nas u Cr noj

Go ri. Pod mor ni cu P-915 Mi ni star stvo od -

bra ne Cr ne Go re pro da je kao sta ro gvo ̀ |e.

Po iz bi ja wu ra ta u biv {oj SFRJ, od

pod mor ni ca kla se „Una“ u Hr vat skoj je osta -

la P-914 „Ze ta“, ko ju su Hr va ti ka sni je mo -

der ni zo va li i re kon stru i sa li i da li joj no vo

ime P-01 „Ve le bit“. Zbog uki da wa pod mor -

ni ~ar stva kao sku pe de lat no sti, Rat na mor -

na ri ca Hr vat ske je ta ko |e bez u spe {no po ku -

{a va la da pro da „Ve le bit“, ali je on u me -

|u vre me nu po vu ~en iz ope ra tiv ne upo tre be.

Pre ma po sled wim in for ma ci ja ma, Teh -

ni~ ki mu zej iz Za gre ba i Po mor ski mu zej iz

Spli ta „vo de mr tvu tr ku“ ko me }e ta pod mor -

ni ca pri pa sti kao mu zej ski eks po nat.

N. B

Muzejski eksponati

15. mart 2009.28

K A M I O N P R A G A

Na bal kan skim

drumovima

Mo tor na vo zi la fir me ^KD pra ga bi la su

vr lo zna ~a jan deo in ven ta ra vo znog par ka

Voj ske Kra qe vi ne Ju go sla vi je, a te ret ni

au to mo bi li pra ga RN pr vi su pro iz vod

do ma }e au to mo bil ske in du stri je,

po kre nu te ra di od bram be nih

po tre ba dr ̀ a ve

Uvre me teh ni~ kog pro cva ta, na po ~et ku dva de se tog ve ka, u

Au stro u gar skoj su sna ̀ no za ni ma we za no vi te te po ka -

za li sta nov ni ci ê {ke. Ma le ra di o ni ce i ma nu fak tu re

stva ra ne su sa am bi ci jom da se pri dru ̀ e tr ci u iz ra di

mo tor nih vo zi la. Jed na od mno {tva, fir ma „Pra ga”,

ute me qe na je 27. mar ta 1907. go di ne. I sam na ziv je neo bi -

~an. To je re~ na sta la kom bi na ci jom ~e {kog ime na glav nog

gra da – Pra ha i ne ma~ kog – Prag.

U po ~et ku je „Pra ga" (od no sno zva ni~ no fir ma ^KD) pro -

iz vo di la mo to re, za tim put ni~ ke au to mo bi le po stra nim li -

cen ca ma. Pr vi ka mi o ni iz ra |e ni su po pro jek tu Fran ti {e ka

Ke ca 1910, a go di nu da na ka sni je i pr vi pri mer ci te ret nog

au to mo bi la pra ga V, ko ji je Au stro u gar ska voj ska uve la u na o -

ru ̀ a we. Po sle ra ta na sta vqe na je pro iz vod wa pra ge V – sve

do do 1923. u ma ti~ noj fa bri ci, a po li cen ci u fir mi Rába u

Ma |ar skoj.

[ef pro jek ta na ta pra ge u pe ri o du iz me |u dva ra ta je

Fran ti {ek Kec i on se sma tra za slu ̀ nim za niz te ren skih i

te ret nih au to mo bi la, na men ski pro jek to va nih za po tre be ~e -

ho slo va~ kih oru ̀ a nih sna ga i sa ve zni ka iz Ma le An tan te.

Voj ska Kra qe vi ne Ju go sla vi je ko ri sti la je prak ti~ no

sva ki pro iz vod iz po go na „Pra ge". Na ru ~i va ni su od pr vog

kre di ta iz 1929, pred vi |e nog pre sve ga za na bav ku ar ti qe -

ri je, ali i za osta le po tre be ta da {we voj ske. Ve} sle de }e

go di ne iz ê ho slo va~ ke je pri sti glo oko 500 te ret nih vo zi la

u ne ko li ko mo de la.

U dru goj po lo vi ni tri de se tih go di na Voj ska Kra qe vi ne

Ju go sla vi je po ku {a va la je da se br zo mo der ni zu je i opre miKolona „pionira” na obuci voza~a JNA,

po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka

no vom teh ni kom ka ko bi se pri pre mi la za

ne iz be ̀ nu rat nu pli mu. Po kre nut je pro ces

ve li kih na bav ki iz ê ho slo va~ ke, ali su

one sa mo de li mi~ no re a li zo va ne zbog ula -

ska Ne ma ca u tu dr ̀ a vu. Ta da su fir me iz

~e {ko-mo rav skog pro tek to ra ta do bi le

strikt ne na red be da pro iz vo de {to vi {e za

po tre be ne ma~ ke oru ̀ a ne si le i sa mo su

sim bo li~ ne ko li ~i ne od la zi le u Voj sku

Kra qe vi ne Ju go sla vi je, na osno vu pret hod -

no pot pi sa nih po slo va.

Ne ma~ koj su bi le po treb ne stra te {ke

si ro vi ne, pre sve ga iz rud ni ka u Sr bi ji, pa

su pro na la zi li na ~i na da, uz ve }e ce ne, na -

sta ve sa iz vo zom za po tre be we ne ar mi je.

Uz ~e sta uslo vqa va wa u to vre me kri ti~ ne

vr ste na o ru ̀ a wa za Voj sku Kra qe vi ne Ju -

go sla vi je, kao {to su pro tiv ten kov ska i

pro tiv a vi on ska oru |a, do la zi la su vo zi la

pra ga RV, pra ga RN i ne ko li ko mo de la put -

ni~ kih au to mo bi la, ko ri {}e nih za {tap ske

po tre be u je di ni ca ma ju go slo ven ske voj ske.

To kom 1939. i 1940. iz Ne ma~ ke i ~e -

{ko-mo rav skog pro tek to ra ta, na osno vu iz -

vo za si ro vi na i hra ne, uve ze ni su 250 ka -

mi o na, 20 au to-ci ster ni, 262 te ret na te -

ren ska au to mo bi la, 30 ka mi o na od 3,5 to -

ne i 82 put ni~ ka au to mo bi la ra znih mo de -

la. Nem ci su do zvo li li i tran sfer teh ni~ -

ke do ku men ta ci je i iz voz ala ta i ma {i na

za pr vu fa bri ku au to mo bi la u Sr bi ji, u ko -

joj je tre ba lo da se, za Voj sku Kra qe vi ne

Ju go sla vi je, ma sov no pro iz vo de pra ge RN.

Pla no vi su ostva re ni tek po sle za vr {et ka

ra ta, ka da su u vre me po le ta ko mu ni sti~ ke

vla sti po kre nu te pro iz vod ne li ni je za ka -

mi o ne u Ra ko vi ci i Ma ri bo ru.

La ki te ret ni

au to mo bil – pra ga RV

Pro iz vo |a~ je vo zi lo pra ga RV (rychlývo jenský) kla si fi ko vao kao la ki te ret ni au -

to mo bil, no si vo sti dve to ne. Re~ je o vo zi lu

for mu le 6h4, jed nom od pr vih ko je je u svet -

skim raz me ra ma na men ski iz ra |e no za po -

29

27

Ma sa:.................................................3.810 kg

Di men zi je: du ̀ i na .............................5.690 mm

{i ri na..............................................2.000 mm

vi si na ka bi ne................................... 2.090 mm

Po gon ska gru pa: ben zin ski ~e tvo ro takt ni

Pra ga SV, 3.468 cm³, sna ge 68 KS sa nor mal nim

bro jem obr ta ja od 2.600 u mi nu ti

re zer vo ar za go ri vo...............................122 l

po tro {wa go ri va ................... 35-40 l/100 km

Mak si mal na br zi na: na do brom pu tu...60km/~,

mak si mal na br zi na sa pri ko li com.......40 km/~

Ko ri sna no si vost na do brom pu tu....... 2.000 kg

Vu~ na sna ga za pri ko li cu.................... 2.200 kg

Od li ke te ren skog

vo zi la pra ga RV

Dobro maskirana „praga” RV

iz sastava Vazduhoplovstva Vojske,

kori{}ena za navo|ewe avijacije

na manevrima odrànim

na Torlaku 1940. godine

„Praga “RV, prole}a 1940.

na aerodromu Zemun, ima provizornu

oznaku na ceradi koja otkriva

da pripada 103. eskadrili, u to vreme

naoruànoj lovcima „meser{mit” Me 109

tre be mo to ri zo va nih je di ni ca. U vre me ka -

da se po ja vi la pra ga RV, sre di nom tri de se -

tih go di na, vo de }i te o re ti ~a ri ra ta ve} su

uo ~i li da }e pre sud nu pred nost ima ti voj ska

ko ja se osla wa na va tre nu i ma ne var sku mo}

ten ko va, uz po dr {ku te ren skih au to mo bi la

za br zi pre voz pe {a di je i ma te ri ja la. Pri -

mer ide al nog vo zi la za to do ba pred sta vqa

pra ga RV. Ostva re na je kao uni ver zal na

plat for ma za osnov nu na me nu – pre vo ̀ e wa,

a u po seb nim iz ved ba ma i za uè na me ne – za

ko man do va we, sa ni tet sku slu ̀ bu, ve zu, vu ~u

ar ti qe rij skih oru |a, sa re flek to rom za

obez be |e we no} nog le te wa itd.

To kom se rij ske pro iz vod we iz me |u

1935. i 1939. za po tre be ~e ho slo va~ kih,

iran skih, poq skih, ru mun skih, {vaj car skih,

{ved skih, tur skih i na {ih oru ̀ a nih sna ga

iz ra |e ne su 2.033 pra ge RV u osnov nom mo -

de lu sa san du kom, za tim oko 1.000 vo zi la

ve ze RVR i ko mand nih vo zi la AV.

U na o ru ̀ a we Voj ske Kra qe vi ne Ju go -

sla vi je 1939. uve de na su vo zi la pra ga RV,

sa vi tlom vu~ ne sna ge 2,5 to ne. Ve }i na je

do de qe wa Va zdu ho plov stvu Voj ske (VV).

Pri li kom pri je ma pr va par ti ja je pro -

{la prak ti~ nu pro bu vo ̀ we u du ̀ i ni od 600

ki lo me ta ra. I{li su sle de }om mar {ru tom:

Be o grad–No vi Sad–Ru ma–[a bac–Lo zni -

ca–Zvor nik–Han–Pi je sak–Sa ra je vo. Pri li -

kom po vrat ka ko lo na je kod Lo zni ce skre nu -

la sa nor mal nog pu ta i ka mi o ni su pro {li

te ren sku pro bu pre ko pla ni ne Cer do [ap -

ca. Pre ma iz ve {ta ju ko mi si je, pro se~ na br -

zi na kre ta wa ko lo ne, ra ~u na ju }i i vo ̀ wu

van pu te va, bi la je 37–40 km/~ (ka ko je iz ve -

stio „Va zdu ho plov ni gla snik", u bro ju za fe -

bru ar 1940. u ~lan ku „Au to mo bil za sva ki

te ren”).

Vo zi la su sa vla da la za da tu ru tu bez

kva ro va. Na pla nin skim te re ni ma pe wa la

su se pod pu nim op te re }e wem i do 20°, {to

se sma tra lo vr lo va ̀ nim za po tre be Va -

zdu ho plov stva. Na red ne par ti je ta ko |e su

pro {le pro be. Dru ga je pro {la 600 km

kroz cen tral nu Sr bi ju, ukqu ~u ju }i vo ̀ wu

pre ko ogra na ka Ja strep ca, kroz bla to de -

be lo i do po la me tra. Tre }a par ti ja se pre

ula ska u je di ni ce, kao i pret hod na, kre ta la

626 km kroz cen tral nu Sr bi ju, i to pod te -

re tom od dve to ne. Naj te ̀ i iza zov bi la je

Ov ~ar sko-ka blar ska kli su ra, u ko joj se

pra ga RV po ka za la kao do stoj na ka te go ri je

te ren skog au to mo bi la. ê tvr ta par ti ja

pro {la je pro ve ru kroz Po sa vi nu u Is to~ nu

Sla vo ni ju.

Ko na~ ni za kqu ~ak ko mi si je bio je da

je pra ga RV na nor mal nim pu te vi ma „do sta

te {ka i s ob zi rom na po tro {wu ma te ri ja -

la pri li~ no sku pa", pa je Va zdu ho plov stvu

pre po ru ~e no da je pre te ̀ no ko ri ste za sa -

o bra }aj na te re nu, a da se u nor mal nom sa -

o bra }a ju ko ri ste obi~ ni te ret ni au to mo -

bi li.

U Voj sci Kra qe vi ne Ju go sla vi je ko ri -

{}e na su ko mand ni au to mo bi li pra ga AV sa

{est se di {ta, nat kri ve ni me kim de mon ta -

`nim kro vom i sa pro sto rom za 700 kg te -

re ta, sme {te nim u zad wem de lu vo zi la. Po -

sa da vo zi la ima la je dr ̀ a ~e za ~e ti ri pu -

{ke za sa mo od bra nu.

Izme|u dva rata vrlo popularni putni~ki automobil

(Praga Piccolo) ma so vno se proizvodio za civilno trì {te,

ali brojni primerci kori{}eni su i u oruànim snagama

Male Antante. Po sebna vojna varijanta izra|ena je za ~e -

{ke grani~ne trupe.

U Vojsci Kraqevine Jugoslavije vo zila praga pikolo

poznata su i po na dimku mala praga. Kori{}ena su kao

{ta pska vozila u konfiguraciji kabrioleta sa ~etiri mes-

ta. Svaka eskadrila Vazduhoplovstva Vojske imala je svoju

malu pragu. Za razliku od druga dva vida oru ̀ anih snaga

sve jedinice vazduhoplovstva bile su motorizovane i

imale su prioritetni status u opremawu sa novim vo -

zilima, posebno pragama RV i malim pra gama.

Praga pikolo

30

Mala „praga” iz 209. eskadrile

36. vazduhoplovne grupe,

naoràne bombarderima

Do-17K. Pored vozila

stoji izvi|a~ rezervni

poru~nik Vuka{in

Aleksijevi}.

Vojnici Vazduhoplovstva Vojske poziraju

ispred „praga” RV

27

Od svih kamiona nastalih u firmi

„Praga” pre Drugog svetskog rata najbo-

qe se prodavao i najduè koristio mod-

el praga RN (rychlý nákladní), formule 4h2

iz 1933. godine. U osnovi, re~ je o ka mi -

onu pre dvi|enom prvenstveno za ci vi lno

tr ̀ i{te, ali se pokazao kao izu zetno po -

u zdan i izdr`qiv u primeni kod zahtevnih

vojnih korisnika.

U serijskoj proizvodwi (kod mati~nog

proizvo|a~a) praga RN nalazila se od

1934. sve do 1953. godine. Za to vreme

su kamioni usavr{avani u 12 proizvod-

nih serija: ugra |ivani su ja~i motori,

prime wen niz novih tehni~kih re{ewa,

pove }ane dimenzije vozila i nosivost sa

po~etnih 2,5 tone, na tri tone... Po~etne

se rije imale su benzinski motor od 38

kW, a posledwe dizel motor od 52 kW.

Naj du ̀ e ko ri {}e ni

ka mi o ni – pra ga RN

Tokom [umadijskog manevra, 29. septembra 1949. godine,

46. padobranski bataqon izveo je vazdu{ni desant

kod Topole. Posle manevra u~estvovali su sa „pragama” RN

na smotri pred

dràvnim i vojnim

rukovodstvom

Sanitetsko vozilo „praga” RN, 1950. godine

U krat ko traj nom kon flik tu sa si la ma

oso vi ne pra ge RV po slu ̀ i le su za pre voz

pri pad ni ka Va zdu ho plov stav sa ae ro dro ma

na ko ji ma su do ~e ka li rat do pro sto ra cen -

tral ne Bo sne, gde se rat za wih i za vr {io.

Deo vo zi la iz ple na do de qen je je di ni ca

Ver mah ta i NDH-a, i po sred no su se ka sni je

na {li i u ru ka ma par ti za na. Po sle ra ta su

ta vo zi la krat ko ko ri {}e na zbog is tro {e -

no sti i ne do stat ka re zer vnih de lo va, ali se

u osku di ci sva ki pri me rak mo tor nog vo zi la

ko ri stio do kraj wih gra ni ca iz dr ̀ qi vo sti.

Vo zi la iz Ra ko vi ce

êl ne li~ no sti Voj ske Kra qe vi ne Ju go -

sla vi je bi le su vr lo kon zer va tiv nih na zo ra

ka da je re~ o na bav ka ma mo tor nih vo zi la i

in si sti ra le su na tra di ci o nal noj sto ~ noj

vu ~i i pre vo zu, kao naj bo qem za brd sko-

pla nin ske uslo ve Bal ka na. Uski i lo {i pu -

te vi u ve }em de lu dr ̀ a ve za i sta su de mo ti -

vi sa li za go vor ni ke raz vo ja mo to ri za ci je,

ali znat no ve }a „kri vi ca” za ka {we we sa

na bav kom vo zi la je ste vr lo skro man bu xet u

od no su na ma siv nu oru ̀ a nu si lu i ne do sta -

tak do ma }e in du strij ske ba ze za raz voj mo -

to ri zo va nih je di ni ca.

Fa bri ke u Sr bi ji od ra nih dva de se tih

go di na pro iz vo di le su avi o ne, a ka mi o ni su

do la zi li sa mo iz uvo za, i to u ma lim ko li ~i -

na ma. Pre lom nim tre nut kom mo ̀ e se sma tra -

ti 31. de cem bar 1937, ka da je na 18. sed ni -

ci Sa ve ta ze maq ske od bra ne (in ter re sor nog

te la za du ̀ e nog za po li ti ku raz vo ja pri vre -

de), a u skla du sa po tre ba ma od bra ne, do ne -

ta od lu ka da se po kre ne do ma }a pro iz vod wa

U 1947. go di ni pro iz ve de na su 122

ka mi o na, 1948. – 296, 1949. – 318 i 1950.

– 422 ka mi o na.

U me |u vre me nu, u dr ̀ av nom vr hu od lu -

~i li su da se pro iz vod wa pre ne se u slo ve -

na~ ku fa bri ku avi on skih de lo va u Ma ri -

bo ru, pre i me no va nu 31. de cem bra 1946. u

TAM (To var na av to mo bi lov Ma ri bor). Re~

je o fa bri ci ko ju su Ne ma ci osno va li

1941/1942. ra di iz ra de ele me na ta lo va~ -

kih avi o na „me ser{ mit". Po sle ra ta slo -

ve na~ ki ru ko vo di o ci è le li su da se o~u va

tek ste ~e na te {ka in du stri ja u Ma ri bo ru i

za to su iz vr {i li pri ti sak na fe de ral ne

vla sti da se obez be di po go dan pro iz vo di

pro gram. Do bi li su ka mi o ne.

U TAM-u je pr vih 27 ka mi o na pro iz ve -

de no 1947. go di ne. U na red ne dve po ste pe -

no je po di za na di na mi ka pro iz vod we na

113, od no sno 288 ka mi o na. Obe fa bri ke

pro iz vo di le su upo re do pi o ni re jo{ sa mo

1950, ka da su iz TAM-a pre da li ko ri sni -

ci ma 446 ko ma da. Ra ko vi ca se po vu kla iz

ra da na ka mi o ni ma, a pre o sta li ala ti

pro sle |e ni su u Ma ri bor.

U TAM-u su pro iz vo di li pi o ni re sve do

1959. go di ne. Za to vre me ko ri sni ca ma je

pre da to 17.416 vo zi la. Uz osnov ni mo del –

„san du ~a ra", za po tre be JNA raz vi je ni su

sa ni tet ski au to mo bil, ci ster ne za vo du i go -

ri vo i au to bus sa 12 se di {ta (TAM PB56).

Ma ri bor ski pi o ni ri iza {li su iz in -

ven ta ra JNA se dam de se tih go di na kao `r -

tva mo der ni za ci je. No vi pro iz vod TAM-a

bi la je po ro di ca ka mi o na sa ge ne ri~ kim

ozna ka ma TAM-4500 i TAM-5000.

U po sled wim go di na ma po sto ja wa pi o -

ni ri su naj ~e {}e slu ̀ i li za obu ku vo za ~a.

Ta ko se, na pri mer, u 672. au to mo bil skom

na stav nom ba ta qo nu RV i PVO u Ko vi nu

1969. go di ne na la zi lo 19 pi o ni ra. Po -

sled wa dva ka mi o na te mar ke i je dan au to -

bus pi o nir 52 iza {la su iz in ven ta ra je -

di ni ce 1972. go di ne. Do sre di ne se dam de -

se tih ta vo zi la su po vu ~e ni iz Ju go slo ven -

ske na rod ne ar mi je.

Alek san dar RA DI]

15. mart 2009.

ka mi o na. Taj za da tak tre ba lo je da pre u zmu

ru ko vo di o ci „In du stri je mo to ra – ak ci o -

nar sko dru {tvo" (IMAD) iz Ra ko vi ce, u to

vre me se o ca u {i rem pod ru~ ju Be o gra da.

U fa bri ci IMAD do ta da su se pro -

iz vo di li avi on ski mo to ri. Za po ~e tak po -

sla, na sed ni ci sa ve ta odo bre no im je, kao

po dr {ka, da [tab Va zdu ho plov stva voj ske

na ru ~i 600 ka mi o na. Pro ce wi va lo se da

}e po tre be za vo zi li ma naj bo qe pod mi ri ti

li cen cna pro iz vod wa pra ge RN. Po ~et ne

ko li ~i ne pri sti gle su u de lo vi ma, a u Ra -

ko vi ci se pro vo di la mon ta ̀ a. Pre ma pla -

nu osva ja wa pro iz vod we, po ste pe no je uvo -

zne de lo ve tre ba lo za me ni ti do ma }im.

Osim fa bri ke IMAD, u po sao su u{li

fir me Ja se ni ca a.d. iz Sme de rev ske Pa -

lan ke, kao pro iz vo |a~ ka ro se ri je, i Ju go -

~e lik iz Ze ni ce, za li ve ne de lo ve. Pr vi ka -

mi o ni mon ti ra ni su unu tar pro sto ra fa -

bri ke mo to ra. Za no vi pro gram, sre di nom

1939, na men ski je po ~e lo po di za we ha le za

pro iz vod wu ka mi o na.

Fa bri ka je sve ~a no otvo re na 24. ok -

to bra 1940. go di ne, a do ta da je ve} mon ti -

ra no 150 ka mi o na. Me |u tim, sa mo su ne ka

od tih vo zi la do {la do je di ni ca, jer su bi la

bez gu ma. Na i me, na po ~et ku Dru gog svet skog

ra ta ka u ~uk se sma trao ret kom stra te {kom

si ro vi nom, po treb nom svim za ra }e nim

stra na ma. Ka da su si le oso vi ne 6. apri la

1941. po kre nu le rat pro tiv Kra qe vi ne Ju -

go sla vi je, u fa bri ci se na la zi lo mo ̀ da i

do po lo vi ne od oko 200 do ta da mon ti ra nih

pra ga RN. Ve }i na ka mi o na po sta la je rat ni

plen Ver mah ta i uvr {te ni su u je di ni ce uvek

glad ne no vih vo zi la. To kom ra ta ne ma~ ka ad -

mi ni stra ci ja je po ku {a la da odr ̀ i la nac za

mon ta ̀ u ka mi o na od de lo va ko ji su sti za li

iz ma ti~ ne pro iz vod ne fa bri ke.

Pr ve nac – pi o nirI u po sle rat noj ob no vi je dan od pri -

o ri te ta in du stri je bi li su ka mi o ni. Za to

je u Ra ko vi ci od 1946. pri pre ma na pro iz -

vod wa pra ge RN-13 od 3,5 to na no si vo sti,

pod no vim ime nom pi o nir. Pr ve nac su za -

vr {i li 20. ok to bra 1946. go di ne.

Na prak ti~ noj pro ve ri le ta 1947. u~e -

stvo va lo je pet pi o ni ra ko ji su sa vla da li

3.301 km sa te re tom od tri to ne ka me na.

Mar {ru ta je iza bra na ta ko da se pro |e kroz

~i ta vu dr ̀ a vu ka ko bi se vo zi lo pro ve ri lo u

svim uslo vi ma. Sem to ga, pu to va we je is ko -

ri {}e no i za pro mo ci ju do ma }e au to mo bil -

ske in du stri je. Ka mi o ni su na pu tu pro ve li

19 da na, a {est je utro {e no za re dov no odr -

à va we i od mor. Re zul ta ti su bi li od li~ ni

i na ru ~e ne su se ri je ka mi o na pi o nir za po -

tre be oru ̀ a ne si le i ci vil nih slu ̀ bi.

Ma sa:.................................................3.700 kg

Di men zi je: du ̀ i na .............................6.280 mm

{i ri na..............................................2.100 mm

vi si na ka bi ne................................... 2.170 mm

Po gon ska gru pa: ben zin ski ~e tvo ro takt ni

Pra ga SV, 3.468 cm³, sna ge 72 KS

re zer vo ar za go ri vo...............................100 l

Mak si mal na br zi na: na do brom pu tu...80km/~,

Ko ri sna no si vost na do brom pu tu....... 3.000 kg

Tak ti~ ko-teh ni~ ke od li ke

pra ge RN za primerke iz 1939.

Kamioni „pionir”, proizvedeni u Rakovici,

na smotri prire|enoj posle zavr{etka

[umadijskog manevra 1949. godine

Ako se pogleda „nos” kamiona „pionir”

moè se saznati da je re~ o vozilu

iz auto-{kole, proizvedenom

u pogonima TAM-a

Documents

Broj 84 15. mart 2009. cena 100 dinara 1,20 evra Odbrana.pdf · Godina V Broj 84 15. mart 2009. cena 100 dinara 1,20 evra Godina konsolidacije Intervju General-potpukovnik Miloje