Brosura ECTS bodovanje

NETO VIE

ectszavolontiranje - USPJENO ZAPOLJAVANJE!

Podrano od:

NETO VIE

Kontakt

[email protected] WEB: www.nestovise.org

Udruenje gradana ''Neto Vie''Avde Jabucice broj 7 71 000 Sarajevo Bosna i Hercegovina

Tel: + 387 (0)33 554 415 Tel/Fax: + 387 (0)33 554 416 e-mail:

Kontakt

okcbl(at)okcbl.orgWEB:

Omladinski Komunikativni CentarKralja Petra I Karadordevica 113-11578 000 Banja LukaBosna i Hercegovina

Tel/Fax: +387 (0)51 347 431Tel/Fax: +387 (0)51 347 432 e-mail:

www.okcbl.org

PROJEKAT: Zaposli se volontiranjem - volontiraj da bi se zaposlio

2010

- 201

1

Podrano od:

Omladinski Komunikativni Centar (OKC)Udruenje graana Neto Vie (UGNV)

Grafika obrada:Adem Lisii

tampa:

tampano u okviru projekta: Zaposli se volontiranjem- volontiraj da bi se zaposlio. Projekat realizovan u partnerstvu Omladinskog Komunikativnog Centra (OKC) i Udruenja graana Neto Vie (UGNV).

Tira: Godina 2010.Bosna I Hercegovina


Omladinski Komunikativni Centar (OKC) Banja Luka i Udruenje graana Neto Vie su organizacije sa dugogodinjim iskustvom u podruju volonterizma i pitanja koja se tiu mladih i studenata u Bosni i Hercegovini. Imajui u vidu brojne izazove sa kojima se ovaj dio populacije susree u svakodnevnom ivotu kao to su visoka stopa nezaposlenosti meu mladima, nedostatak praktinog iskustva i vjetina neophodnih za trite rada koje se ne dobijaju kroz akademsko obrazovanje, OKC i Neto Vie su pokrenuli inicijativu da se kroz sistem visokog obrazovanja studentima prui mogunost da putem volontiranja stiu ECTS kredite. Na ovaj nain, studenti dobijaju mogunost ne samo da steknu praktino iskustvo u podruju svog studija ve i da stiu nova znanja i vjetine koje e poveati njihove anse za zapoljavanje kao i da direktno doprinose razvoju lokalne zajednice i rjeavanju problema u njoj.

Smatramo da se kroz volonterizam moe znaajno doprinjeti smanjenju nezaposlenosti mladih u Bosni i Hercegovini jer bi mladi, uestvovanjem u razliitim volonterskim aktivnostima, sticali nova znanja i vjetine i samim tim bili konkurentniji na tritu rada. Rijeena zakonska regulativa u podruju volonterizma bi dodatno uticala na opti kvalitet ivota u Bosni i Hercegovini kroz jau povezanost individualca i zajednice u kojoj se volonterski rad obavlja. Integrisanjem organizovanog volonterskog rada u sistem visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini omoguava se mladima aktivno ukljuivanje u drutvo odnosno proaktivno djelovanje u politikim i interesnim grupama, lini rast i razvoj kroz susretanje sa drugim ljudima i stalno uenje novih vjetina. Dodatno, direktan rezultat aktivnog i organizovanog volonterskog rada predstavlja znaajan doprinos jaanju kapaciteta visokokolskih ustanova, javnih institucija i civilnog sektora.

ZAPOSLI SE VOLONTIRANJEM - VOLONTIRAJ DA BI SE ZAPOSLIO

Studenti kroz volonterski rad usvajaju teorijsko i praktino znanje. Obrazovani i senzibilizirani mladi, koji aktivno volontiraju i iji je rad prepoznat od stane visokokolskih institucija i drutva u cjelini, predstavljaju trajnu investiciju u budunost nae zemlje.

Dunost nam je pomoi da njihov trud, znanje i potencijal budu adekvatno prepoznati i nagraeni.


U Bosni i Hercegovini djeluje 10 javnih visokoobrazovnih ustanova (od toga 8 javnih univerziteta) i 22 privatne visokoobrazovne ustanove, koje ukupno nude oko 500 studijskih programa;

Oko 100.000 studenata studira u BiH;

Za oblast obrazovanja nadleno je 14 ministarstava (dravno, 2 entitetska, 10 kantonalnih i Brko distrikt), od toga 12 direktno s punim ovlastima u visokom obrazovanju;

Prema zvaninim evropskim izvjetajima BiH spada u 7 posljednje plasiranih zemalja po reformi visokog obrazovanja u Europi (u grupi sa Albanijom, Armenijom, Andorom, Moldavijom I Ukrajinom);

Samo 5% aktivne radne snage u BiH ima diplomu (ostali su nie kvalificirani), ali je u isto vrijeme na birou za nezaposlene preko 25.000 osoba sa diplomom;

VISOKO OBRAZOVANJE - STATISTIKE

Obezbjeivanjem uslova za sticanje ECTS kredita tokom studiranja kroz volontiranje studenata u lokalnoj zajednici, studentima e se osigurati mogunost dobijanja praktinih znanja i vjetina ime e se unaprijediti njihove kompetencije koje su traene na tritu rada.Na ovaj nain bi se istovremeno institucionalno podsticao i obezbjeivao socijalni kapital koje volontiranje sa sobom nosi:

graanski aktivizam, dobrobit za sve lanove drutva i izgradnja pozitivnih vrijednosti drutva.



Evropski: Sistem vrijedi za gotovo sve evropske zemlje, potpisnice Bolonjske deklaracije.

Krediti: Studenti, osim ocjena kod polaganja ispita skupljaju kredite po odreenim kriterijima koji se mogu prenositi sa univerziteta na univerzitet ime im se omoguava i studiranje na vie univerziteta s minimumom administrativnih zahtjeva.

Sistem: Broj kredita i njihova preraspodjela po predmetima, odreuju se optim aktom visokokolske ustanove.

ECTS kredite trebalo bi dodijeliti svim predmetima/kursevima - obaveznim i izbornim, radu na projektima (naunim i strunim), radovima, disertacijama i praktinom radu, obavljanju volonterskog rada u skladu sa aktom date visokokolske institucije, kako na osnovnim tako i na postdiplomskim studijama.

European Credit Transfer System

Evropski Sistem za Prenos KreditaECTS

Zvanino zapoet Bolonjskom deklaracijom, 19. juna 1999. godine, Bolonjski proces se zasniva na nizu dokumenata i deklaracija, poevi od Magna Charta Universitatum (18. septembra 1988. godine) u kojoj se daju osnovni principi utemeljenja, izgradnje i djelovanja univerziteta, pa preko Lisabonske konvencije (1997), Sorbonske deklaracije (1998), Bolonjske deklaracije (1999), Salamanske konvencije (2001), Prakog (2002), Berlinskog (2003), Bergenskog (2005), Londonskog (2007) communiqu-a te konferencija u Luvenu (2009) i Budimpeta-Be (2010). Bosna i Hercegovina je ovom procesu pristupila 2003. godine.

Sutina Bolonjskog procesa definisana je Bolonjskom deklaracijom, kojom se 29 evropskih ministara obavezalo da e uspostaviti evropsko podruje visokog obrazovanja do 2010. godine, te da e promovirati evropski sistem visokog obrazovanja irom svijeta. Samo ovako ustrojen evropski obrazovni sistem moe ostvariti eljeni sinergetski efekat kojim bi se omoguilo podizanje konkurentnosti, kako u ekonomskom, tako i kulturno obrazovnom domenu, spomenutog podruja.

BOSNA I HERCEGOVINA, VISOKO OBRAZOVANJE I BOLONJSKI PROCES TRENUTNO STANJE


Provoenje ove ideje u praksu bi se trebalo, a u skladu sa ve spomenutom Bolonjskom deklaracijom, ostvariti kroz:

Kao dopunu ove liste, Praki komunike (2002) je naglasio sljedee elemente bitne za podruje visokog obrazovanja:

- Usvajanje sistema lako razumljivih i uporedivih akademskih zvanja

- Usvajanje sistema sa dva glavna ciklusa (dodiplomski/postdiplomski)

- Uspostavu kreditnog sistema (European Credit Transfer System/Evropski Sistem za Prenos Kredita)

- Promoviranje mobilnosti otklanjanjem prepreka za efektivnu primjenu slobodnog kretanja studenata, nastavnika, naunih saradnika i administrativnog osoblja

- Unapreenje evropske saradnje u osiguranju kvaliteta s ciljem razvoja komparabilnih kriterija I metodologija

- Promoviranje evropske dimenzije u visokom obrazovanju

- Lifelong learning - cjeloivotno uenje

- Ukljuivanje studenata

- Unapreivanje privlanosti i konkurentnosti evropskog podruja visokog obrazovanja drugim dijelovima svijeta

Bolonjski proces u Federaciji Bosne i Hercegovine je inauguriran Okvirnim zakonom o visokom obrazovanju u Bosni i Hercegovini. Ovaj Zakon utvruje organizaciju visokog obrazovanja u BiH, odgovornost nadlenih vlasti u ovoj oblasti, ustanovljivanje tijela za provoenje zakona i meunarodnih obaveza BiH, te nain osiguranja kvaliteta u podruju visokog obrazovanja.

U Okvirni zakon su ugraena osnovna naela u oblasti visokog obrazovanja, koja su uspostavljena ili se uspostavljaju u Evropskom prostoru visokog obrazovanja, i osiguravaju pravni okvir za implementaciju Bolonjskog procesa (integracija univerziteta, formiranje dravnih tijela nadlenih za visoko obrazovanje Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta, Rektorska konferencija BiH i Centar za informisanje i priznavanje dokumenata, modeli studija, evropski sistem prenosa kredita - ECTS, osiguranje kvaliteta te mobilnost studenata i akademskog osoblja).

Primjena Bolonjskog procesa je na razliit nain zapoela na javnim univerzitetima u Federaciji BiH, a evidentna je razlika u vremenu poetka njegove primjene na pojedinim fakultetima unutar samih univerziteta. Studij usklaen sa principima Bolonjskog procesa organizovan je na Univerzitetu u Tuzli, Sarajevu, Zenici i na Sveuilitu u Mostaru, a od akademske 2005/2006. godine na Univerzitetu Demal Bijedi u Mostaru, Bolonjski proces se implementira parcijalno u skladu sa objektivnim mogunostima.

Treba istaknuti da je u Kantonu Sarajevo, Tuzlanskom, Zeniko-dobojskom i Unsko-sanskom kantonu izvreno usklaivanje kantonalnih zakona o visokom obrazovanju sa Okvirnim zakonom o visokom obrazovanju u Bosni i Hercegovini.


Hercegovako-neretvanski kanton, u kojem djeluju dvije javne visokokolske ustanove, nije jo zavrio aktivnosti oko donoenja kantonalnog zakona o visokom obrazovanju, iako predviena Okvirnim zakonom jo nije izvrena integracija univerziteta, tako da su samo dva od est javnih univerziteta u Federaciji BiH integrisana (Univerzitet u Tuzli i Univerzitet u Zenici). Ovaj process je neophodno intenzivirati, budui da je integracija univerziteta jedan od ciljeva Strategije razvoja obrazovanja u Bosni i Hercegovini u periodu 2008-2015. godine.

Ukljuivanje bosanskohercegovakih institucija u evropsko akademsko podruje visokog obrazovanja je zadatak koji se postavlja pred sve kljune subjekte koji participiraju u procesu reforme: predstavnike vlada, univerziteta, nastavnike, istraivae I student.

(Izvor: Federalno ministarstvo obbrazovanja i nauke; Sektor za visoko obrazovanje, nauku, i tehnologije: Informacija o provedbi Bolonjskog procesa u Federaciji Bosne i Hercegovine; juli 2007).

Narodna skuptina Republike Srpske 8. jula/srpnja 2010 je usvojila Zakon o visokom obrazovanju kojim se ponovo omoguava vanredno studiranje, preciznije definie osnivanje visokokolskih ustanova, te osniva Agencija za akreditaciju koja e raditi na osiguranju kvaliteta studiranja ijim se osnivanjem prema rijeima resornog ministra Antuna Kasipovia, ne uruava Okvirni zakon o visokom obrazovanju BiH i nadlenosti istoimene slube na nivou BiH. Jedna od vrlo bitnih novina u ovom Zakonu jeste prepoznavanje dobrovoljnog rada u zajednici - rad u zajednici se vrednuje kao jedna od obaveznih aktivnosti studenta tokom nastave za sticanje predvienih ECTS bodova (lan 38.). Usvajanje Zakona je potrebno radi usklaivanja sa Okvirnim zakonom o visokom obrazovanju BiH, ali i nastavka reforme u ovoj oblasti te rjeavanje dilema i potekoa koje su se pojavila u primjeni Bolonjskog procesa. Novim zakonom u odnosu na dosadanji daje se odreeni stepen autonomije organizacionim jedinicama univerziteta, te se osniva i Konferencija visokih kola RS, a ovo tijelo je ustanovljeno po analogiji sa Rektorskom konferencijom da bi zastupalo interese visokih kola RS.

U Bosni i Hercegovini sve je vei broj nezaposlenih, posebno meu mladima (45%), dok svaka trea nezaposlena osoba ima ispod 30 godina. Takoe je procijenjeno da je manje od 5% mladih graanski aktivno. Nae drutvo jo uvijek nije razvilo adekvatan sistem za iskoritavanje potencijala mladih ljudi, posebno visoko obrazovanog kadra. Najvei problem jeste taj to veliki broj upravo tih visoko obrazovanih mladih ljudi nema nikakvog radnog praktinog iskustva te kao takvi nisu podobni za rad u firmama koje od samog starta zahtijevaju maksimalan uinak od uposlenih. I za to postoji objanjenje, naime poslodavac ne dobija nikakve olakice niti mu se ostavlja prostora da odreeno vr i jeme posvet i obuci novouposlenika. Iz ovoga proizilazi da e samo biti zaposlen onaj radnik koji e biti u stanju da od prvog dana zaradi svoju platu, dio koji ide dravi u obliku doprinosa i poreza te da donese profit poslodavcu.

Ovakvo neto mogu napraviti samo iskusni radnici te veina kompanija odbija uprkos manjku radnika primiti mladu radnu snagu upravo zbog njihovog praktinog neiskustva jer bi ih period obuke veoma skupo kotao. Nekoliko studija je pokazalo da je iskustvo volontiranja doprinjelo razvoju vjetina kod volontera, linom razvoju i olakalo prelaz iz kole na posao, to u iroj perspektivi dovodi do pozitivnog razvoja drutva u cjelini.

STA SE TREBA PROMIJENITI I KAKOv


Vano je istaknuti da su studije koje mjere ekonomsku vrijednost cjelokupnog neprofitnog sektora procijenile da isti u prosjeku iznosi 5% BDP-a. Treina ekonomske vrijednosti tog sektora je dobit stvorena formalnim volonterskim radom. Prema tome volonterski sektor stvara 1-2% prosjenog dravnog BDP-a. Imajui u vidu znaaj koji volonterizam ima na ekonomski razvoj zemlje te na razvoj kohezivnijeg drutva on igra vanu ulogu i u linom razvoju pojedinca obezbjeujui mu pored zadovoljenja socijalnih potreba, jaanje samopouzdanja ali i sticanje kompetencija koje mogu biti od pomoi pri zapoljavanju.

U svim razvijenim zemljama postoji veoma jednostavan pristup u sticanju praktinog iskustva kod studenata koji bi mogao biti primjenljiv i kod nas. Sve to je potrebno jeste da se studentima omogui da u toku studija jedan dio vremena provedu volontirajui u nekoj od ustanova bliskoj polju njihova studija. Potrebno je da se vrijeme i ostvareni rezultati priznaju od strane univerziteta i drave koritenjem ve uspostavljenog naina ECTS bodovanja. Uvoenju kreditnog sistema - kao to je CTS/ECTS/ACTS sistem - kao prikladnog sredstva u unapreenju najire razmjene studenata. Krediti se mogu postizati i izvan visokokolskog obrazovanja, ukljuujui i cjeloivotno uenje (Lifelong Learning), pod uslovom da ih univerzitet prizna.

Ovakvom nainu bodovanja ide u prilog i to da je jedan od bitnih i neophodnih dijelova naina studiranja koji se podrazumjeva Bolonjskim procesom upravo i sticanje praktinog znanja metodom volonterskog rada i priznavanjem tog rada

kroz kolski sistem.

Odsustvo zakonskih regulativa, kojim bi se obezbjedio ovakav pristup uenju i sticanju znanja i vjetina, stoji kao najvea prepreka graanima BiH te samim tim i njenoj univerzitetskoj zajednici.

Naime, nepostojanje Zakona o volontiranju u FBiH onemoguava regulisanje i organizovanje volontiranja graanima BiH, posebno mladim, visokoobrazovanim koji ovoj zemlji mogu pruiti najvie.

Zakonski regulisan organizovani volonterski rad na itavoj teritoriji BiH.

Odreene prioritetne oblasti za organizovanje volonterskih programa studenata i drugih kategorija graana u skladu sa potrebama lokalnih zajednica kroz usvojene lokalne volonterske politike.

Sistemski prepoznat i vrednovan volonterski rad studenata u oblasti visokog obrazovanja.

Obezbjeeni kapaciteti visokokolskih ustanova, javnih ustanova i nevladinih organizacija za kvalitetan rad sa volonterima i kreiranje adekvatnih volonterskih programa.

Obezbjeen kontinuirani doprinos volontiranja u rjeavanju identifikovanih problema u lokalnoj zajednici u svrhu postizanja socijalne kohezije i stvaranja drutvenog kapitala.

Unapreene opte kompetencije studenata koje su traene na tritu rada kroz uee u volonterskim programima.

Ojaano aktivno uee graana, naroito mladih, u drutvenim procesima.

Obezbjeen rast BDP kao posljedica uticaja ekonomske vrijednosti volonterskog rada.

REZULTATI KOJE ZELIMO POSTICI


v v

Omladinski Komunikativni Centar (OKC) Banja LukaKo smo miOmladinski Komunikativni Centar (OKC) je nevladina organizacija (NVO) osnovana 12.2.1997. u Banjoj Luci (Republika Srpska), Bosna i Hercegovina.

Naa misijaOmladinski Komunikativni Centar (OKC) je nevladina i neprofitna organizacija sa sjeditem u Banja Luci, osnovana s ciljem promovisanja vrijednosti civilnog drutva koja djeluje na lokalnom i regionalnom nivou. Edukativnim, volonterskim, medijskim, psihosocijalnim i aktivnostima izgradnje mira i razvoja demokratije doprinosimo poboljanju kvaliteta ivota mladih i razvoju drutva jednakih mogunosti.

Na motoOmoguimo mladima da dostignu svoje potencijale.

KontaktOmladinski Komunikativni CentarKralja Petra I Karaorevia 113-11578 000 Banja LukaBosna i Hercegovina

Tel/Fax: +387 (0)51 347 431Tel/Fax: +387 (0)51 347 432 e-mail: okcbl(at)okcbl.orgwww.okcbl.org

O NAMA

Udruenje graana Neto Vie, SarajevoKo smo mi Udruenje graana Neto Vie je nevladina organizacija osnovana 1997. godine od strane grupe mladih ljudi iskusnih u radu sa organizacijama iz sektora civilnog drutva u Bosni i Hercegovini (BiH). Izdavanjem rjeenja RU-88/03 od strane Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine, Udruenje stie status organizacije registrovane na dravnom nivou. Nai programi i projekti su realizovani u preko 60 gradova u Bosni i Hercegovini.

Naa vizija Bosansko-hercegovako drutvo koje je moralno odgovorno i tolerantno, podstie kompetentnost, sigurnost i zajednitvo kroz uzajamnu brigu pojedinca i zajednice.

Naa misija Neto Vie potie pozitivne promjene u drutvu pruanjem anse pojedincima i grupama da se kroz formalno i neformalno obrazovanje, umreavanje, rad, zajednika iskustva i pomo drugima izgrade u kompetentne i odgovorne lidere koji vjerujui u sebe i druge gaje otvorenost i pripadnost svom drutvu.

Na moto Uenje kroz rad.

KontaktUdruenje graana ''Neto Vie''Avde Jabuice broj 7 71 000 Sarajevo Bosna i Hercegovina

Tel: + 387 (0) 33 554 415 Tel/fax: + 387 (0) 33 554 416 e-mail: [email protected] www.nestovise.org

NETO VIEPROJEKAT: Zaposli se volontiranjem - volontiraj da bi se zaposlio

ZAKONI O VISOKOM OBRAZOVANJU U

BOSNI I HERCEGOVINI

OKVIRNI ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU U BOSNI I HERCEGOVINI

ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU U BRKO DISTRIKTU BOSNE I HERCEGOVINE

Okvirni zakon o visokom obrazovanju u Bosni i Hercegovini (Slubeni glasnik BiH broj 59/07)

Zakon o izmjeni i dopuni Okvirnog zakona o visokom obrazovanju u Bosni i Hercegovini (Slubeni glasnik BiH broj 59/09)

Zakon o visokom obrazovanju u Brko Distriktu Bosne i Hercegovine ("Slubeni glasnik Brko Distrikta BiH", broj: 30/09)

http://www.fmon.gov.ba/images//okvirni%20zakon%20o%20visokom%20obrazovanju%20u%20bih.pdf

http://www.fmon.gov.ba/images//zakon%20o%20izmjeni%20i%20dopuni%20okvirnog%20zakona%20o%20visokom%20obrazovanju%20bos_.pdf

http://cip.gov.ba/images/stories/Zakon_o_visokom_obrazovanju_BD.pdf


BOSANSKO-PODRINJSKI KANTON

HERCEGBOSANSKA UPANIJA

KANTON SARAJEVO

POSAVSKA UPANIJA

Zakon o visokom obrazovanju (Slubene novine Bosansko-podrinjskog kantona Gorade broj 2/10)

Zakon o visokom obrazovanju (Narodne novine Hercegbosanske upanije broj 9/09)

Zakon o visokom obrazovanju (Slubene novine Kantona Sarajevo broj 43/08)

Zakon o visokom obrazovanju (Narodne novine upanije Posavske broj 1/10)

http://www.fmon.gov.ba/images/zakon%20o%20visokom%20obrazovanju%20bosansko%20podrinjski%20kanton%20gorazde.pdf

http://www.fmon.gov.ba/images/zakon%20o%20visokom%20obrazovanju%20k10.pdf

http://www.fmon.gov.ba/images//zakon%20o%20visokom%20obrazovanju%20kantona%20sarajevo.pdf

http://www.fmon.gov.ba/images/zakon%20o%20visokom%20obrazovanju%20posavski%20kanton.pdf

ZAKONI O VISOKOM OBRAZOVANJU U KANTONIMA/UPANIJAMA FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

TUZLANSKI KANTON

UNSKO-SANSKI KANTON

ZAPADNOHERCEGOVAKA UPANIJA

ZENIKO-DOBOJSKI KANTON

Zakon o visokom obrazovanju (Slubene novine Tuzlanskog kantona broj 8/08)

Zakon o izmjenama Zakona o visokom obrazovanju (Slubene novine Tuzlanskog kantona broj 11/09)

Zakon o izmjenama Zakona o visokom obrazovanju (Slubene novine Tuzlanskog kantona broj 12/09)

Zakon o visokom obrazovanju (Slubeni glasnik Unsko-sanskog kantona broj 8/09)

Zakon o visokom obrazovanju (Narodne novine upanije Zapadnohercegovake broj 10/09)

Zakon o visokom obrazovanju (Slubene novine Zeniko-dobojskog kantona broj 6/09)

http://www.fmon.gov.ba/images//zakon%20o%20visokom%20obrazovanju%20%20tuzlanski%20kanton.pdf

http://www.fmon.gov.ba/images//zakon%20o%20izmjenama%20i%20dopunama%20zakona%20o%20visokom%20obrazovanju%20tk%201109.pdf

http://www.fmon.gov.ba/images//zakon%20o%20izmjenama%20i%20dopunama%20zakona%20o%20visokom%20obrazovanju%20tk%201209.pdf

http://www.fmon.gov.ba/images/zakon%20o%20visokom%20obrazovanju%20usk.pdf

http://www.fmon.gov.ba/images/zakon_o_visokom_obrazovanju%20zhz.pdf

http://www.fmon.gov.ba/images/zakon_o_visokom_obrazovanju%20ze_do%20kanton.pdf


Zakon o visokom obrazovanju ("Slubeni glasnik Republike Srpske", broj: 85/06 i 30/07)

Novi Zakon o visokom obrazovanju Republike Srpske usvojen je 8. jula/srpnja 2010 pri emu je, prije izjanjavanja o novom Zakonu, resorni ministar prihvatio je veinu od 50 predloenih amandmana.

http://cip.gov.ba/images/stories/Zakon_o_visokom_obrazovanju_rs.pdf

http://www.narodnaskupstinars.net/lat/materijali/materijali.php

Koriteni izvori:AVSO and proMENTE, The Impact of Long-term Voluntary Service in Europe (2007)Federalno Ministarstvo Obrazovanje i NaukeFederalno Ministarstvo Obrazovanja i Nauke; Sektor za Visoko Obrazovanje, Nauku, i TehnologijeOmladinska Informativna Agencija (OIA) BiHStudentski Informator Upoznavanje sa Bolonjskim procesomUNDP National Human Development Report 2007

ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJUREPUBLIKE SRPSKE

Documents

Brosura ECTS bodovanje