5/25/2018 Brzina

1/11

RAZVOJ BRZINE

Uticaj treninga na razvoj tri oblika ispoljavanja brzine je razliit. Dok se

brzina pojedinanog pokreta moe znaajno poveati na raun brzinske ieksplozivne snage, dotle se na brzinu motorne reakcije gotovo ne moeuticati jer je genetski uslovljena. Krae vreme reagovanja treniranihsportista od netreniranih osoba se objanjava dostizanjem genetskih limitapod uticajem sistematskog vebanja. Drugim reima, mali pomaci u brzinimotorne reakcije (od nekoliko stotih delova sekunde), objanjavaju seuvebanou sportista da maksimalno iskoriste svoje genetske

predispozicije. Te razlike u korist treniranih su sve oiglednije to jepokret sloeniji i to se vie udaljava od proste motorne reakcije.Na brzinu, kao kompleksno antropomotiriko svojstvo se prevashodnomoe uticati poveanjem specifine snage i usavravanjem tehnike pokretau kojim se brzina ispoljava. To su oigledno posredni putevi delovanja nabrzinu pojedinanog pokreta i na frekvenciju njihovog izvoenja.

Obzirom da je u sportovima od velikog znaaja sposobnost lokomocijekompletnog tela u prostoru, sada e biti neto vie rei o tom aspektu.

5/25/2018 Brzina

2/11

OPTI PRINCIPI RAZVOJA BRZINE- Osnovu za usavravanje brzine predstavlja ponavljajui metod. Njegov krajnji

cilj je da se treningom prevazie sopstvena maksimalna brzina, a ostvarujese optimalnim odnosom obima i intenziteta rada, brojem i trajanjem vebi(serija), trajanjem oporavka, smenjivanjem intervala rada i odmora.

Trajanje aktivnosti se koncipira tako da pri kraju aktivnosti ne dolazi dopada brzine izvoenja. Vebe se izvode maksimalnom moguom brzinom.Intervali odmora izmeu pokuaja treba da su toliko dugi da bi se ostvariopotpun oporavak.

Kljune determinante za odreivanje trajanja odmora su dve fiziolokekomponente:

1. promena razdraljivosti CNS-a2. vraanje na polazne vrednosti pokazatelja vegetativnih funkcija u vezi sa

otplatom kiseonikog duga.Razdraljivost CNS-a je neposredno nakon brzih pokreta poviena, a zatim se

postepeno sniava. Ako bi tokom rada taj kriterijum bio orijentir, bili bipotrebni relativno kratki intervali odmora kako se razdraljivost CNS-a ne

bi bitnije smanjila. Svako naredno ponavljanje bi poinjalo sa viimnivoom razdraljivosti i brzo bi se dostigla maksimalna brzina. Meutim,brza kretanja su praena stvaranjem znaajnog kiseonikog duga iprodukata metabolizma, za iju je eliminaciju potrebno dosta vremena.Zbog toga suvie kratki intervali odmora dovode do pojave zamora ismanjenja brzine pokreta.

5/25/2018 Brzina

3/11

Imajui sve ovo u vidu, neophodno je da intervali odmora budu, sa jednestrane, toliko kratki da se razdraljivost CNS-a bitno ne smanji, a sa drugestrane, toliko dugi da se pokazatelji vegetativnih funkcija mogu vratiti napolazne vrednosti. Takve efekte je mogue ostvariti samo zbogneravnomernosti ili heterohronosti oporavka. Odmah po prestanku rada,oporavak je najbri, a zatim se usporava. U prvoj treini pauze se ostvaripriblino 65% ukupnog oporavka, u drugoj treini 30%, a u treoj josvega 10%.

Primer: ako je za relativno potpun oporavak nakon sprinta od 50 m potrebnooko 6 minuta, 95% ukupnog oporavka se realizuje za 4 min, to znai da bi

nakon tog vremena mogla ponovo da se tri ista deonica maksimalnombrzinom.Prilikom uestalog ponavljanja brzih kretnji preporuljivo je da se koristi

aktivan odmor tokom pauza. Na taj nain se potrebna razdraljivost CNS-a odrava na visokom nivou. Za aktivni odmor se koriste vebe malogintenziteta koje angauju iste miine grupe kao osnovna veba. Kod

tranja, pauze treba iskoristiti za miran hod ili sporije oputeno tranje.to se tie intervala aktivnog naprezanja u ponavljajuem metodu, jasno je dasu ispunjeni maksimalno brzim kretnjama, pa se kao takve realizujuiskljuivo na raun anaerobnih izvora. Ako intervali rada traju krae od 5sekundi koriste se fosfagenski energetski mehanizmi, dok pri radu od 5-20sekundi dominira anaerobna glikoliza.

5/25/2018 Brzina

4/11

METODI RAZVOJA BRZINE TRANJA

Kada se govori o tzv. sprinterskoj brzini, neophodno je uoiti dve specifine

faze:1. prva faza se odnosi na uspostavljanje maksimalne brzine kretanja za tokrae vreme i oznaava se kao startno ubrzanje i

2. druga predstavlja odravanje dostignutog maksimuma i najee se zovemaksimalna brzina.

Za blie odreivanje startnog ubrzanja i maksimalne brzine, neophodno je

izneti podatke iz relevantnih istraivanja iji je cilj bio da se utvrdivremenska i prostorna granica koja deli dve faze. Otason (1975) navodi dase maksimalna brzina moe realizovati nakon sprinta koji traje izmeu 3 i5 sekundi, to znai da bi dostizanju maksimalne brzine prethodio zalet od20-40 metara. Sline podatke navodi i Stefanovi (1993) u monografijiposveenoj brzini tranja u atletici. Kada se maksimalna brzina dostigne,mogue ju je odrati: prema Friedl-u (1968) 5-10 sekundi, a prema

Stefanoviu (1993) 3-8 sekundi.

5/25/2018 Brzina

5/11

Ouvanje maksimalne brzine u duinskim merama iznosi: prema Harre-u(1973) 35-80 metara, prema Zaciorskom (1975) 20-70 metara, a premaDintiman-u (1975) 15-40 jardi ili 15-36 metara.

Kao dve dominantne varijante za razvoj startnog ubrzanja i maksimalnebrzine izdvajaju se:

1. Metod postepenog optereenjai2. Metod naglog optereenja.

1.Metod postepenog optereenjase sastoji u primeni nekolikouzastopnih ubrzanja izmeu kojih postoji pauza dovoljna za relativnopotpuni oporavak. Jedno ubrzanje podrazumeva progresivnopoveanje brzine, sve do dostizanja maksimalne brzine. Istraivanja supokazala da se najbolji efekti postiu kada se dostignuta maksimalnabrzina zadri 1-2 sekunde (Stefanovic 1993). Duina distance koja se

tom prilikom pretri je 30-50 metara, to znai da se maksimalnabrzina relativno kasno dostie. Razlog za odlaganje brzinskogmaksimuma je usresreenost na tehniku tranja, tj. primena tzv.kontroliue brzine.

5/25/2018 Brzina

6/11

2.Metod naglog optereenjakoristi maksimalnu brzinu tranja od samogpoetka tranja. Budui da se naglim naprezanjem brzina se dostienakon 15-20 metara, logino je da ove deonice traju krae nego kodprimene metoda sa postepenim optereenjem. Iz tih razloga je najeaorganizaciona forma metoda naglog naprezanja tranje maksimalnombrzinom na deonicama od 20-30 metara. Ovakav rad je podranfosfagenima i nije praen stvaranjem mlene kiseline, pa se brojponavljanja moe kretati od 5-8 u seriji.

Pitanje koje se namee je koji je metod efikasniji? Prilikom takve analizeneophodno je uzeti u obzir nivo treniranosti sportista i trenani period u

kojem se metod primenjuje. to se tie nivoa pripremljenosti, u radu sapoetnicima i slabije treniranim osobama efikasnijim se pokazao metodpostepenih optereenja, budui da omoguava istovremeni rad i nausavravanju tehnike tranja. Tom prilikom se ubrzanja uzvode izrazliitih atletskih vebi kao to su doging, poluskip, skiping, zabacivanjepotkolenica i sl., pa se na samom poetku ak izbegava maksimalnabrzina i od sportista zahteva da ubrzanje prekinu po dostizanjusubmaksimalne brzine (oko 90% od maksimuma). Sa druge strane, metodnaglih optereenja se vie primenjuje i daje bilje efekte u radu sa visokotreniranim sportistima koji su po nivou tehnike dostigli stepenmajstorstva.

5/25/2018 Brzina

7/11

- U odnosu na raspored opisanih metoda u godinjem kalendarutakmienja, metod postepenih optereenja primenjuje se

uglavnom u pripremnom i predtakmiarskom periodu, dok utakmiarskom periodu dominira metod naglih naprezanja.

- Pored ova dva metoda za razvoj maksimalne brzine koristi se

metod rada u olakanim uslovima, koji smo pomenuli kaonain za razbijane brzinske barijere, ali se mora imati uvidu da ova metoda prvenstveno deluje na provociranje veefrekvencije koraka pri tranju.

- Izuzetno vaan uticaj na ispoljavanje brzine ima nivoeksplozivne i brzinske snage (o emu je bilo rei u metodicirazvoja snage), tako da pored direktnih metoda za razvojbrzine moramo uzeti u obzir i velike mogunosti za poveanjebrzine preko poveanja nivoa brzinske i eksplozivne snage.

5/25/2018 Brzina

8/11

METODSKE NAPOMENE ZA RAZVOJ BRZINE

1. Na poetku treninga na kome je osnovni zadatak usavravanje brzineneophodno je sprovesti postupno zagrevanje uz primenu odgovarajuih vebi

istezanja.

2. Sve vebe koje se koriste za usavravanje brzine moraju biti dobro savladanekako bi panja bila usmerena na brzinu izvoenja a ne na tehniku.

3. Trajanje vebanja ne sme biti dugo zbog nemogunosti da se u duem

periodu obezbedi maksimalna brzina izvoenja.

4. Optereenje treba da bude maksimalno ili submaksimalno, jer rad srednjegintenziteta ne provocira maksimum anaerobnih reakcija.

5. Interval odmora se odreuje na osnovu veliine kiseonikog duga i potrebnogvremena za njegovu likvidaciju, odnosno sledei rad treba zapoeti kada jepriblino 80-90% kiseonikog duga ve nadoknaeno.

5/25/2018 Brzina

9/11

6. Karakter odmora treba da bude aktivan kao bi se ouvala optimalnarazdraljivost CNS-a.

7. Broj ponavljanja u seriji treba da bude takav da ne smanjuje brzinu

izvoenja i u poslednjem pokuaju u seriji.

8. Posebnu panju treba posvetiti oputanju i labavljenju aktuelnemuskulature.

9. Za usavravanje brzine veliki znaaj ima dostignuti nivo snage i zbog togase smatra da je optimalno optereenje za razvoj brzine poslednjeoptereenje kod kojeg je pokret izveden korektno i optimalno brzo.

10. Zbog motivacije koja zauzima vano mesto u usavravanju brzine,

potrebno je birati takve vebe koje e zainteresovati igrae na svesnouee.

11. Mora se imati u vidu da bez specijalne pripreme prirodni razvoj brzinedeca dostiu oko 12 godine.

5/25/2018 Brzina

10/11

USAVRAVANJE BRZINE KOD MLAIH KATEGORIJA- Posle perioda od oko 12 godina, najvei prirast brzine se postie u periodu od

17-25 godine kada genetski postoje uslovi za njeno maksimalno ispoljavanje.

Pozitivni pomaci u ispoljavanju brzine posle ovog perioda su obino vezaniza poveanje nivoa snage i za stvaranje vee baze iskustvenog materijala utehniko-taktikim ispoljavanjima.

- Obzirom da je ova antropomotorika sposobnost u velikoj meri (oko 95%)genetski uslovljena, jasno je koliki je znaaj dobre selekcije za uspeh.Najzapaenije poboljanje brzine kod dece se postie od 9-11 godine, pa otome treba posebno voditi rauna i u tom periodu forsirati vebe za

usavravanje ove antropomotorike sposobnosti. Specifinost u radu nausavravanju brzine u ovom dijapazonu uzrasta se sastoji u korienjuraznovrsnih sadraja sa brzom promenom ritma kretanja i brzinomreagovanja. Primenjuju se kratki sprintevi od 6-15 metara i vebemaksimalne brzine u tafetama i elementarnim igrama sa kratkimubrzanjima, u kojima elemenat takmienja i ukupna emotivnost vebe

predstavlja stimulativni faktor za primenu maksimalnih naprezanja,srazmerno trenutnim mogunostima dece.- Metodska napomena za usavravanje svih oblika brzine sa mlaim

kategorijama je da se vebe za razvoj brzine rade na svakom treningu, jerse ozbiljniji efekti u tehnikom poboljanju mogu postii stalnimstimulacijama, odnosno ponavljanjem. Treba insistirati da se nauenielementi tehnike izvode uvek maksimalnom brzinom.

5/25/2018 Brzina

11/11

Primeri vebi za usavravanje brzine:

- Ubrzanje posle starta na vizuelni ili auditivni signal izrazliitih poetnih poloaja (leeeg ili sedeeg sa svimvarijantama, bokom napred, leima napred i sl.)

- Kratki sprint posle poskoka u zadatom prostoru.

- Tranje umerenom brzinom sa maksimalnim brojem koraka i

visokim podizanjem kolena (duina terena).- Sve vrste poskoka i skokova sunonih i na jednoj nozi naduinama koje ne prelaze duinu terena.

- Sunoni i jednononi skokovi preko vijae u svim varijantamasa akcentom na brzini skoka (moe i do 150 u minutu).

- Sprint sa leteim startom na deonici od 6-15 metara.- Otre povremene promene tempa u tranju na srednjim

deonicama.

- Sve vebe sa loptom koje zadovoljavaju navedene principe(brza dodavanja, prodori elementarne igre sa elementima

tehnike i sl.)