Bzav VladaD KANCELAR AKT

Bzav VladaD KANCELAR AKT - (8) YouTube http://www.youtube.com/watch?v=1lQufL9-SnM

http://borbazaveru.info/content/view/6994/1/

:

, 27 2014

? 2014. , , 1945. , . , , . , , , , ., : , , . ? , , , , , , : , , . , , , . ? , , . ( ) : 21. 1949. - . 2099, . , , 2099. , . , . ( ). , . 14. 2009. , . , , , . , , , , , ( ) 1949. , , , , , , . . , , 1949. . ? , , ( 120 ), . . 1971. , , . , , . -, , , , , : , , , , . , . , , , , , , , . 25. 1999. , , , . : , -. . . . . - , , . , - , , , , . , . , . , , , (, ). , , , . 11. 2014. http://www.pecat.co.rs/2014/04/manuel-oksenrajter-publicista-nemacka-je-od-1945-pod-americkom-okupacijom/ , 1945.

| | april 4, 2014 00:15

1945. , 2014. , !

(37) , . (80.000 ) . , , , , , , . , , , , , , 15 , , , . , .

, ? , , . , , , , , . . , , 2010, 80.000 . , .

, . ? . , , , . 21. . , , 200 . , , , , . , , , . , , , . . , , , . , .

, ? 2006. , . , . 2008. . . . .

, ?, . . , . , , , , , , . , , . , .

. ? , , . , , , . , , , . . , . . , , , , . . . , , , . , , , .

1 Komentar

1. zk

10/04/2014 u 14:55

Jedino mogu da ti pozelim da ti Bog da sve najbolje u zivotu jer su retki ljudi koji su ostali casni i nisu se prodali. Ali, malo je takvih ljudi da bi se izborili protiv moralnih nakaza koji su preuzeli svet. Ako se ne udruzi posten svet na ovoj planeti, ne vidim neku nadu.

......

http://facebookreporter.org/2012/04/23/%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B5%D0%BB-%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5%D1%80-%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D0%B7-%D0%BD/ : By on 23. 2012. ( 1 ) : 23. 2012. | 18:37 , . .

- ? ? ? .

, ?- , . . , . , . , . . , . : . .

, .- , . : , . . , . , , . , , , , . , . , , .

, , ?- . . , . .

?- . , . , , . .

____________: - !Related

! 17.10.2013. ," !In " "

27. 07. 2013. 19:15h | : \"Beta\"| \\ \\ \\, - . : ( " : ( )In ""

T , , , " : In "":, ..., , , , , , , , , ,

?

1 reply

1. Jeruk 24. 2012. 02:52 Dobro pitanje. ta se desilo kad su Foklandi hteli da se odvoje od Velike Britanije? ta bi se desilo kada bi se ujedinjedinili Arapi koji ive u Francuskoj, i jednostavno, demokratski sa traili da se postavi administrativna granica u Parizu na primer? Ili, na primer, kada bi se Italijani u Americi odvojili od SAD? Dodue, Srba gastarbajtera ima dosta u Nemakoj; Takvi kakvi smo, ne pada nam na pamet da se tamo traimo svoju dravu, ali ta bi se desilo samo hipotetiki postavljam pitanje? http://www.diplomatija.com/3648/news/manuel-oksenrajter-oduzima-se-mo%C4%87-nacionalnim-dr%C5%BEavama-u-kojima-raspodela-snaga-zavisi-manje-vi%C5%A1e-od-demokratskih-procedura-i-centralizuje-se-u-briselu-koji-ne-poseduje-nikakav-demok/Manuel Oksenrajter: Oduzima se mo nacionalnim dravama u kojima raspodela snaga zavisi manje-vie od demokratskih procedura, i centralizuje se u Briselu, koji ne poseduje nikakav demokratski kredibilitet

07.08.2012|0 komentara

Izvor: GeopolitikaManuel Oksenrajter, osniva i glavni urednik nemakog magazina Cuerst svojim uvidima u sutinu i smisao dogaaja i procesa u svetu unosi zraak svetlosti i istine u medijsku pomrinu koju stvaraju mejnstrim mediji u Nemakoj. Oksenrajter je bio jedan od uesnika okruglog stola o Srebrenici, posveenog knjizi profesora Edvarda Hermana i saradnika, autora knjige Masakar u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika, odranog u Ruskom domu u Beogradu aprila ove godine. Njegov izvetaj sa ovog skupa, objavljen u magazinu Cuerst, izazvao je brojne reakcije italaca, iji odjeci u Nemakoj jo uvek traju.

U vreme u kom su novinari transformisani u PR menadere i propagandiste sve gnusnijih poteza svetske vlade, vi ste sokratovski posveeni traganju za istinom to je, rekla bih, vaa misija i ureivaki koncept magazina Cuerst.

Utvrivanje istine je centralni zadatak naeg magazina, ija je metodologija podreena tom cilju: odlazak na lice mesta i samostalno istraivanje, umesto da ekamo da mejnstrim mediji daju svoje komentare i izvetaje sa lica mesta. Sam naziv magazina Cuerst (prvi) za nas ima dvostruko znaenje: medijsko u smislu da elimo da budemo prvi koji e istinito, objektivno sagledati dogaaj i pruiti istinitu informaciju, dok je drugo znaenje podjednako vano za nas i podrazumeva da sagledavamo smisao odreenih deavanja iz ugla naih, nemakih, interesa. Za strance ovo moe delovati neobino i udno, budui da strani novinari u razgovorima sa naima govore da dogaaje tumae sa stanovita uticaja na interese njihovih zemalja, dok je u Nemakoj normalizovano da naa politika bude stavljena u slubu zapadnih, evropskih i transatlantskih interesa. Nemci e vam u tom kontekstu rei: Pa, znate, moramo da pazimo na interese SAD ili Britanije, na izraelske interese, na primer. Zbog toga na naslov sugerie da mi procenjujemo dogaaje iz ugla nemakih interesa, insistirajui na objektivnom izvetavanju i komentarima.

U kom smislu se nemaki interesi razlikuju od interesa EU i zbog ega postoji problem da se oni sagledaju, osobito ukoliko je izvetavanje zasnovano na injenicama a ne simulakrumima novog svetskog poretka, koji dogaaje oblikuje po meri svojih planova formatizujui percepciju, stavove i uverenja populacije u sveoptoj pomami za proizvodnjom realnosti po meri paklenih planova moi?

Po mom miljenju, nije samo nemaki interes u suprotnosti sa interesom Evropske unije, ve je to sluaj sa svakom pojedinanom zemljom, lanicom EU kao i sa svakom zemljom koja eli da postane lanica EU. Oigledno je da u opisu interesa Evropske unije nije zatita interesa ljudi, ve planirane agende moi. EU i Brisel tee da se spoljna politika vodi u Briselu, da se suverenitet za voenje spoljne politike izmesti iz pojedinanih zemalja i preda Briselu, to nije u interesu naroda koji su deo ove zajednice. Aktuelna situacija u vezi sa Sirijom je u tom smislu veoma indikativna i jasno je da evropski parlament i komesari podravaju vaingtonsku politiku. Nije, meutim, u interesu naroda Evrope da podravaju nasilne promene reima u zemljama kao to je Sirija, koja je uspeno saraivala sa evropskim zemljama. Ono to se sada deava nije u interesu nijednog jedinog naroda Evrope, to znai da je spoljna politika EU suprotstavljena interesima naroda. Problem je taj to su mediji prerasli u korporacijske konglomerate, uvezane ekonomski i politiki sa centrima moi, i vi danas ne moete u nemakim mejnstrim medijima da pronaete ni traak sumnje koji bi problematizovao zvaninu politiku. Poput mantre se ponavlja da su interesi Nemake podudarni sa interesima EU, a ponekad moete i da proitate kako u realnosti vie i ne moemo da operiemo sa kategorijama kakva je nacionalni interes, to, razume se, nije tano jer bi se time potrle nacionalne kulture, nacionalne vrednosti, veze i kontinuiteti, kao i interesi koji ne bi smeli da tek tako budu izbrisani gumicom i rtvovani u procesu euro-inenjeringa koji promoviu i sprovode birokrate Evropske unije.

Agenda novog svetskog poretka se nezaustavljivo sprovodi i sada smo u prilici da vidimo da se vlade uspostavljaju sa ciljem njenog sprovoenja, a ne sa ciljem unapreenja sopstvenih zemalja i naroda. Interesi naroda, pa i sudbina ljudske populacije, nestaju kao konstitutivno i bitno obeleje politike.

Apsolutno se slaem sa tom ocenom. Situacija u Nemakoj je takva da mejnstrim politika, sve partije u Bundestagu i naa vlada uestvuju u realizaciji bolesne politike ije su posledice nesagledive, budui da izabrani politiari postavljaju pitanje da li uopte imamo nacionalne interese, i pri tom konstatuju da ih moda vie nemamo, da vie i nismo Nemci ve Evropljani i da moramo da sledimo interese Brisela. Naravno, iza toga stoji neoliberalna agenda unitenja nacionalnih drava. Aktuelne debate koje se u EU vode oko krize evra su pod velikim uticajem bankarskih interesa i odvijaju se u Briselu, i odluke se donose od strane komesara EU koji nisu birani voljom naroda, ve logikom bankarskih i drugih interesa elite. Politika mo se sve vie koncentrie u Briselu i nalazi se u rukama onih koji nemaju mandat od strane naroda. Oduzima se mo nacionalnim dravama u kojima raspodela snaga zavisi manje-vie od demokratskih procedura, i centralizuje se u Briselu, koji ne poseduje nikakav demokratski kredibilitet.

Nalazimo se u paradoksalnoj situaciji u kojoj se pokazuje da oni koji su sprovodili denacifikaciju u Zapadnoj Nemakoj sada uvlae Nemce u procese koji pripadaju projektu po ciljevima slinim onima zbog kojih je denacifikacija bila uvedena, premda je drugaije racionalizovana.

Ovo je veoma interesantno pitanje i odgovor zahteva pogled unazad na 1949. godinu, kada je osnovan NATO. Na pitanje jednog novinara zbog ega je osnovan NATO, lord Ismej (Lord Ismay), britanski lord i politiar, jedan od osnivaa NATO, odgovorio je: Postoje tri razloga za osnivanje NATO: 1. da zadri Amerikance u Evropi; 2. da dri Ruse van Evrope; 3. da dri Nemce dole.

I, naravno, nakon kolapsa istonog bloka proputena je prilika da se NATO raspusti jer su, po mom miljenju, sva tri razloga o kojima je govorio lord Ismej i dalje agenda politke Zapada. To je vidljivo kada posmatrate na koji nain se nemaki politiari ponaaju kada su u poseti Vaingtonu, osobito oni koji se deklariu kao levo orijentisani. Joka Fier, i te kako poznat u Srbiji, nije nikakav nacionalno orijentisan politiar, kako se obino o njemu misli, ve upravo suprotno: on pripada radikalnom leviarskom krilu unutar koje deluje grupa koju nazivaju antinemakom koja otvoreno govori da deluje protiv svoje zemlje, to istie kao svoju dunost i obavezu zato to je Nemaka radila tako mnogo uasnih stvari tokom Drugog svetskog rata a i ranije, kao i zbog svoje militaristike tradicije. I, ta se na kraju deava: Nemci bombarduju Beograd 1999, ali ne pod vostvom nacionalista ve antinacionalista, koji ovde nastupaju pod paroloma unitenja takozvanog srpskog nacionalizma. Ove snage u aktulenim debatama vezanim za krizu evra nastupaju sa pozicija neophodnosti odustajanja od nacionalnog suvereniteta Nemake i njegove predaje Briselu. Premda zastupnici ove orijentacije ne govore otvoreno o tome, ve apostrofiraju finansijski sektor, jasno je da bi se predaja suvereniteta nastavila na podruju spoljne politike i polagano prenela i na sva ostala podruja tradicionalno vezana za suverenu nacionalnu dravu. Zanimljivo je da je javni mejnstrim diskurs potpuno neproblematino prihvatio tu ideju: mejnstrim partije i politiari, mediji ne vide nita loe u gubljenju prava koja proistiu iz nacionalnog suverniteta i njegove predaje Briselu, to je sutinski neophodno problematizovati jer se ovde ne radi o nacionalizmu ve o demokratiji. U nacionalnoj suverenoj dravi graani glasaju za predstavnike u svojoj vladi i parlamentu, ali ne i za komesare u Briselu koji su izabrani od politike elite, ime se demokratska prava graana u sutini ponitavaju.

Da li prisustvujemo poslednjim danima Evropske unije usled kriz koje je potresaju, i kakav je stav Nemaca po pitanju ove zajednice?

Nemci se oseaju veoma dobro u Evropskoj uniji, po mojim uvidima nisu protiv te zajdenice; meutim, Nemce nije niko pitao za miljenje kada je evro zamenio nemaku marku upravo zbog toga to su politiari znali da je u to vreme 70-80 odsto Nemaca bilo protiv evra. To ignorisanje i nepotovanje volje naroda sigurno nije doprinelo imidu Evropske unije, a i danas veina Nemaca smatra da je uvoenje evra bilo velika greka i veoma je kritina prema Evropskoj uniji, to ne znai da Nemci sebe ne smatraju Evropljanima. Biti Evropljanin ne podrazumeva da morate da podravate Evropsku uniju, a u osnovi mislim da je kontradiktorno. Razmotrimo situaciju u Grkoj: ljudi demonstriraju i vidimo da su poeli da spaljuju nemake zastave i poinju da krive Nemce koji sada igraju odluujuu ulogu u finansijskoj transformaciji Evropske unije. Evropska unija ne obezbeuje socijalni mir i poredak ve suprotno tome: ona uruava socijalni i ekonomski poredak, donosi nasilje i dovodi ljude u stanje siromatva, to je sasvim suprotno od onoga to su obeavali mejnstrim politiari i mediji. Ja sam veoma sumnjiav prema mogunosti kraja Evropske unije zato to Brisel i njegove ortokrate koje brinu o brendiranju, pakovanju i prodaji projekta raspolau mehanizmima koji im obezbeuju relizaciju daljih planova, ali me raduje to se na elu Srbije naao ovek koji ne nalazi da je EU ono to nema alternativu i Srbi bi trebalo da budu stalno svesni opasnosti koja im se pribliava u obliku ove bezalternativne opcije.

Kada pogledamo ta se sada dogaa na Kosovu i kakva je pozicija Srba, moemo samo da konstatujemo da je to velika sramota za Evropsku uniju i moemo se samo nadati da Srbi mogu da vide razliku izmeu politike elite i politikih struktura, koje se ponaaju na veoma nasilan, ak kriminalni nain, i naroda, koji te akcije ne podrava. Ubeen sam da bi bilo kakvo nepristrasno ispitivanje javnog mnjenja u vezi sa ueem u vojnim operacijama NATO-a pokazalo da se veina Nemaca tome snano protivi, ali postoji izrazita usaglaenost i politike pozicije i opozicije po ovim pitanjima. Postoji dakle, velika razlika izmeu naroda i politiara.

Bili ste jedan od uesnika okruglog stola posveenog knjizi profesora Edvarda Hermana i saradnika, autora knjige Masakar u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika, odranog u Ruskom domu aprila ove godine, o emu ste objavili opesean izvetaj u svom magazinu Cuerst. Kakva je bila recepcija ovog vaeg teksta koji je bacio snano svetlo na propagandnu prirodu institucionalizovane lai o navodnom genocidu u Srebrenici?

Veoma je interesantno bilo pratiti recepciju ovog teksta, budui da se radi o pitanju koje podstie polarizaciju. Najpre treba znati da je veina italaca ula za ovu stranu prie po prvi put u svom ivotu. Petnaest godina mejnstrim mediji im pune glavu o stravinoj stvari koja se desila u Srebrenici: o genocidu nad civilima i najveem zloinu poinjenom u Evropi nakon Drugog svetskog rata, tako da je bilo mnogo ljudi koji su jednostavno bili okirani. Bilo je italaca koji su protestvovali na veoma snaan nain i sa nekima od njih odravam stalnu prepisku, to smatram delom posla koji moramo da radimo. Ne mislim da je na zadatak da ljudima govorimo stvari koje bi eleli ili koje oekuju da uju, ve je na zadatak da govorimo ono to mislimo da je istina. Druga grupa italaca je veoma snano reagovala svojom podrkom tekstu i bio sam iznenaen koliko je mnogo ljudi napisalo: Hvala vam mnogo to se konano o sluaju Srebrenice govori na objektivan nain u kome se iznosi i druga strana. Ono to ja smatram veoma bitnim za Nemce je da razumeju da kampanja u vezi sa Srebrenicom i konstantna kampanja protiv srpskog naroda nisu neto jedinstveno, ve predstavljaju propagandni obrazac za voenje neoimperijalne politike. Akcije koje se vode protiv Sirije i one koje su voene protiv Libije odvijaju se po istom scenariju. Jedan od najnovijih primera je tzv. masakr u Huli za koji je Zapad, odmah posle tragedije u kojoj je stradlo oko sto civila, meu kojima i ene i deca, bespogovorno optuio sirijske vlasti i sirijsku armiju. Pitanje koje ja postavljam jeste: kako je mogue da Zapad bezupitno zna ta se dogodilo pre bilo kakve istrage, pre bilo kakvog ispitivanja oevidaca ovog dogaaja! Nae vlade, nai politiari, nai mediji znaju da je sirijska vojska odgovorna za ova deavanja i da su oni pozvani da tim povodom preduzmu odgovarajue akcije.

Pre prisustvovanja skupu posveenom Srebrenici, znao sam da istina o tom dogaaju nije ono to nam je otkriveno u Hagu, niti ono to su nam predstavile nae vlade, i bilo je za mene veoma dragoceno da saznam do kakvih su dokaza i saznanja doli eksperti koji se bave temom masakra u Srebrenici. Mislim da bi ovi eksperti trebalo da imaju svog glasnogovornika u Evropi koji bi kontinuirano prezentovao dokaze i rezultate rada narodu, koji bi onda mogao da se uveri da je zvanina verzija dogaaja u Srebrenici iz jula 1995. u najveoj meri konstruisana. Mislim da je konferencija koja je odrana u Ruskom domu bila izuzetno dobro organizovana i da je njen znaaj dalekosean, i smatram da bi trebalo da postane model po kome bi bile organizovane stalne konferencije koje bi bile posveene slinim incidentima, kako bi u svakom pojedinom sluaju mogla da se pokae metodologija osvajanja sveta.

Inventivnost i kreativnost nisu zanemareni kada je u pitanju delatnost NVO sektora kao najvanije niti u mrei Novog svetskog poretka. Srebrenica je postala simbol srpskog zla i neupitni razlog za intervencije snaga dobra u cilju spreavanja da se ovaj najvei zloin posle Drugog svetskog rata nigde u svetu ne ponovi.

Blagodeti tzv. civilnog drutva oseaju se u itavoj Evropi i vi neete nigde uti nijednu jedinu suvislu kritiku onoga to se deava pod okriljem civilnog drutva. Neophodna je meutim kritika analiza onoga to se dogodilo sa civilnim drutvom, nakon to je preoteto od sutinske demokratije, kao sistema u kome se narod pita o politiarima, vladi i politici, i predat NVO sektoru, koji osvaja sve veu vlast i koji je sveprisutan. Meutim, ove organizacije nisu sutinski nevladine zato to ih po pravilu finansira neka vlada ili fondacija koja poiva na monim interesima, kao i zbog toga to deluju na implementaciji neoimperijalne agende. To se pokazalo i u vezi sa Srebrenicom, kada je nevladina organizacija Centar za politiku lepotu, sa namerom da na umetniki nain formatizuje percepciju ljudi, postavila veliki Spomenik srama ispred Branderbuke kapije u Berlinu, na mestu gde se okuplja najvei broj domaih i stranih turista, koje svako ko doe u Berlin poseti i gde napravi fotografije. Spomenik srama je napravljen u obliku dva slova: UN (skraenica za Ujedinjene nacije) ispunjena sa 16.000 cipela ili 8.000 pari cipela, to simbolizuje isto toliki broj srebrenikih civilnih rtava. Spomenik srama obraa se UN porukom: trebalo je da bombardujete Srbe mnogo ranije i trebalo je da reagujete mnogo nasilnije, kako biste zatitili bosansku muslimansku populaciju. Ljudi iz ove nevladine organizacije su tokom trajanja postavke razgovarali sa prolaznicima i ekspertski im pruali informacije i objanjenja potencirajui da zle UN nisu reagovale dok su zli Srbi napadali nevine civile. Na taj nain ova NVO je emocionalno delovala na ljude sa ambicijom da postanu mnogo otvoreniji za humanitarna bombardovanja. Uticaj na javno mnjenje putem emocija je tako dopunio medijsku propagandu i fotografije sa lica mesta uticae i na prijatelje i poznanike ljudi koji su ih snimili, ak i na one koji nemaju poverenja u politiku vlade. Neposredno pre postavke Spomenik srama ista NVO je postavila izlobu ispred Rajhstaga, nemakog parlamenta: makete dve bombe koje su, po miljenju kreatora izlobe, morale da u svom pravom izdanju budu upotrebljene protiv srpske milicije i armije kako bi ih spreile da izvedu masakar u Srebrenici. Osim ovih izlobi, NVO prave filmove, dre govore i koriste razne kreativne postupke kako bi uticale na svest i podsvest ljudi. Rad NVO sektora pokazuje se u najveem broju sluajeva kao aktivnost usmerena na opravdanje i normalizaciju politike agresije koju sprovode vlade evropskih zemalja. U Nemakoj ovakav nain delovanja ima veliki uticaj zato to Nemci ne ele vie da snose odgovornost za loe stvari koje se deavaju u svetu i ele da urade neto dobro za oveanstvo, a na ovaj nain su zapravo obmanuti a da to nisu u stanju da sagledaju. Po mom miljenju, NVO sektor obavlja najvaniji posao za Vladu. U prilici smo da pratimo na koji nain NVO sektor reaguje u vezi sa Sirijom i kako je ragovao u vezi sa Libijom, a njihova aktivnost je neprekidno usmerena i na Rusiju, u smislu kontinuiranog kritikovanja Putina i Rusije. Mantra o krenju ljudskih prava, nepostajanju slobode govora i slobodnih medija u Rusiji je u neprekidnom pogonu, ime pripremaju teren za realizaciju vladine politike. Smatram NVO organizacije najopasnijim po opstanak demokratije, budui da narod ne odabira pripadnike ovih organizacije. One su jednostavno tu, mejnstrim mediji im posveuju ogromnu panju, podrane su od Vlade i mejnstrim politikih partija i veoma su mone i opasne.

Deklasifikovana dokumenta i brojna istraivanja istoriara otkrivaju meu finansijerima Treeg rajha brojne industrijalce i bankare iz sveta koji su nakon rata neometano nastavili da posluju, enormno uveavi svoje bogastvo tokom Drugog svetskog rata. Da li su ove injenice dostupne Nemcima, i na koji nain su analizirane u intelektualnom diskursu?

Ne, te injenice u Nemakoj jednostavno ne postoje.

Kako to objanjavate?

U Nemakoj, u mejnstrim medijima i politici, ne oekuje se da mnogo znate o sopstvenoj istoriji. Sve to bi moglo da poremeti zvaninu i pojednostavljenu sliku nae prolosti ne dobija prostor ni u medijima ni u politikom diskursku. I ja vam mogu rei da sam uvek impresioniran znanjem i umnou kolega iz stranih zemalja, osobito kolega iz Beograda. to se tie Univeziteta, ukoliko studirate istoriju, i profesori i studenti znaju da su u velikoj opasnosti ako ponu da tragaju za podacima koji bi mogli da bace dodatno svetlo na oficijelnu istoriju, i da e u najmanju ruku imati velike probleme i nevolje ako to budu inili. Zbog toga oni to ni ne rade, pa je posao takvog istraivanja mogu samo u okviru alternativnih medija i interneta. Ali, naalost, to se ne odnosi samo na nemaku prolost, ve je obavezujue i za sadanjost. Da li mislite da e bilo koji mejnstrim medij izvestiti da je odran sastanak Kluba Bilderberg? Razume se da nee. To se, jednostavno za Nemce ne deava.

Zaista?

Da, tako je. Ukoliko se takva vest i pojavi, ona se formulie u smislu da je taj i taj teoretiar zavere izjavio o navodnom odravanju sastanka, ali niko se ne usuuje da izvetava i istrauje bilo ta u vezi sa ovim sastancima ili slinim okupljanjima elite, njihovim organizacijama, tajnim drutvima i slino. Ja sam ak ubeen da mejnstrim novinari ni ne znaju za postojanje takvih organizacija. Kada je Cuerst izvestilo o odravanju Minhenske konferencije o bezbednosti, godinjoj konferenciji NATO-a kojoj prisustvuju najuticajniji politiki krugovi Zapada kao i finansijska elita, svi su bili zapanjeni nad injenicom da je u pitanju skup u privatnoj organizaciji, kome, meutim, prisustvuju i zvaninici vlad i drav. Ta konferencija se odrava pred naim nosom, a mejnstrim mediji ne istrauju i ne izvetavaju o tome. Moje je miljenje da vlasnici medija i izdavakih kua takoe prisustvuju ovim konferencijama i da je na taj nain istraivanje u startu onemogueno. Mi u naem magazinu nemamo takve prepreke, tako da slobodno izvetavamo i istraujemo, to nas, meutim, dovodi u poziciju da upiru prstom na nas kao na teoretiare zavere i udake, a moda i psihotike, to takoe spada u standardnu metodologiju odvraanja od istinskog istraivanja, koja, na njihovu alost a na sreu italaca, u sluaju magazina Cuerst ne daje nikakve rezultate.

O autoru: aleksandar.aleksichttp://www.diplomatija.com/fakultet/o-nama/Fakultet za diplomatiju i bezbednost

Fakultet za diplomatiju i bezbednost predstavlja jedinstvenu visokokolsku ustanovu koja se bavi obrazovanjem buduih strunjaka iz oblasti diplomatije i bezbednosti. Studenti stiu odgovarajua znanja, ali i ona koja podrazumevaju najire obrazovanje, i razvijaju sposobnosti da utiu na vlastitu perspektivu i da menjaju tokove savremenih meunarodnih odnosa i bezbednosti u Srbiji, regionu, Evropi i svetu.Fakultet poseduje akreditaciju za osnovne i master studije, izdatu od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije, kao i dozvolu za rad od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije. Studijski program usklaen je sa Bolonjskom deklaracijom.

Fakultet radi prema najviim akademskim standardima i insistira na stvaranju pretpostavki za praktinu primenu steenih znanja. Pored teorijskih znanja, studenti ue diplomatske vetine, govornitvo, diplomatski protokol, borilake vetine, ples i stiu sposobnosti preuzimanja inicijative, vetine pregovaranja, kritikog pregovaranja, kritikog prosuivanja i kreativnog miljenja. Na kraju ovih multidisciplinarnih studija, studenti su u potpunosti osposobljeni za rad u diplomatiji i sistemu bezbednosti (odbrana, unutranji poslovi, obavetajno-bezbednosne slube, privatni sektor).

Profesori Fakulteta za diplomatiju i bezbednost su autoritativni, vrhunski priznati strunjaci svojim oblatima kako u zemlji, tako i izvan njenih granica, koji predaju da bi studentima preneli odreena znanja i vetine, ali jos vie s namerom da u njima probude duhovnu radoznalost, kritiko i samosvojno miljenje. Cilj svih profesora, koji su napustili formu predavanja ex catedra, ali i zadrali neke njene trajne vrednosti, jeste da sudenti budu akademski graani sa perspektivom, koji ele da upravljaju svojim ivotom i koji ne pristaju na prosenost, apatinost, povrnost, nemar i inertnost.

Sve ove uzviene profesionalne, moralne i praktine zadatke student Fakulteta za diplomatiju i bezbednost mogi ostvariti i zahvaljujui injenici da se nastava izvodi u malim grupama, najsavremenije opremljenim prostorijama. Fakultet poseduje biblioteku sa itaonicom, vrhunski IT-centar, studentski klub, amfiteatar sa 258 sedita, opremu za multimedijalne prezentacije, kao i opremu za biometrijskiu kontrolu prisutnosti.Studenti koji upiu Fakultet za diplomatiju i bezbednost, tako, ne postaju samo vlasnici znanja sposobni da odgovore na sve izazove savremene tehniko-tehnoloke civilizacije, nego celovite, moralno odgovorne linosti koje se drutvenim okolnostima ne prilagoavaju mehaniki, ve ih kreativno menjaju, ime utiru svoj put u budunost.

http://www.diplomatija.com/kontakt/Kontaktirajte nas!

Fakultet za diplomatiju i bezbednostTravnika 211000 Beograd

Biblioteka+381(0)11 262 01 86

Call centar:+381(0)11 785 74 77

Fax: +381 11 262 0354Email: sluzba@academyofdiplomacy.netoffice@academyofdiplomacy.netsekretar@academyofdiplomacy.nethttp://www.diplomatija.com/nastavni-kadar/Nastavni kadar

Prof. dr Nenad orevi

Doc. dr Violeta Rakovi Talovi

AK Prof. dr Sinia Borovi

Prof. dr Branko Krga

Prof. dr eljko Simi

Prof. dr Andreja Savi

Prof. dr Vladimir Vugdeli

Doc. dr Milijana Danevska

Prof. dr Gordana Boilovi Petrovi

Doc. dr Mile Stojkovi

Prof. dr Jelena Lopii Jani

Prof.dr Lazar Petrovi

Prof. dr Branko Nadoveza

Doc. dr Milena Kukri

Doc. dr Mileva Pavlovi

Nataa Kankara

Jelena Radovanovi

Sanja Stoi

Marijana Rakovihttp://www.diplomatija.com/nastavni-kadar/doc-dr-mileva-pavlovic/Nastavni kadar

Doc. dr Mileva Pavlovi

Filozof, teoretiar medija, TV lice, pisac. Studirala je filozofiju na beogradskom Filozofskom fakultetu gde je i diplomirala. Magistrirala je na temu Gubitak kritikog miljenja kroz proizvodnju spektakla. Kao dvadesetogodinji televizijski urednik i voditelj, stvorila je razliite televizijske kulturno-obrazovne-zabavne tv formate to joj je posluilo za kvalitetnu teorijsko-praktinu sponu filozofije i medija. Doktorira na temu Spektakl kao programska orjentacija u medijskim kuama to je kandiduje i uspostavlja kao vienog teoretiara medija.Uesnik je mnogobrojnih domaih i meunarodnih skupova i panela na temu filozofije medija. Autor je monografije pod nazivom Miljenje u senci spektakla, kao i velikog broja strunih tekstova u domaim i meunardno priznatim naunim asopisima. Izabrana u zvanje Docent i predaje Metodologiju na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost. Profesor PSHE na Cambridge Secondary School u Beogradu. Autor je dve prozne knjige: Miris ene i Ogledi o lai. Profesor filozofije u Gimnaziji Crnjanski. Prepoznatljivo TV lice kroz autorske emisije: Lice i nalije, Subota pod palmo, Miris ene, Neispriane prie, koje su zapamene kao urban i kvalitetan kulturno-zabavni sadraj.

http://www.diplomatija.com/nastavni-kadar/prof-dr-zeljko-simic/Nastavni kadar

Prof. dr eljko Simi

Autor sledeih knjiga: Kultura i politika stvaralatvo pod okriljem ideologije, Izazovi osporavanja moralne zamke (samo)zaborava, Sumrak dijaloga, Ideoloko itanje romana, U protivstavu, Nemo itanja, Umetniko delo i istina, Kundera (einmal ist keinmal), Saznanje i umetnost, Sudari, Dodiri, Preobraaji totalitarne svesti prolegomena za sociologiju saznanja, Filozofija moderne psihe od Dekarta i Paskala do Frojdove ego-koncepcije, Antropoloka epistemologija epohe Lakan i Derida: naputanje raciocentrizma i obnova kriptine tradicije, Jung i hrianstvo propedevtika u komunikologiju bia, Manifest iek portret post-postmoderne, Uliks i post-postmoderna filozofija egzistencije nestajueg subjekta, Matija rovaka ontologija i post-postmodernizam i Putevi od Niea miljenje kao inicijatika metodika. Autor je romana Pravo ubre i studija:Hajdeger i idejna tehnologija tehnicizma, Jaspersov otklon od raciocentrizma, Levi-Stros izmeu metodologije i ontologije, Bodrijar ili emitovanje sutine, Aporije liberalne i demokratske politike filozofije,Osveenje zaboravom: Crnjanski i Tarkovski i drugih eseja i studija. Pisac je predgovora za knjigu Majkla Kenedija Maler, o kompozitoru Gustavu Maleru. Prireivac je zbornika o Kiu Ki u dijaspori., o Lazi Kostiu, Cehovu i drugim umetnicima. Bavi se graninim oblastima sociologije, komunikologije, antropologije, epistemologije, teorije saznanja, psihologije, filosofije i teorije kulture i umetnosti.

http://www.diplomatija.com/nastavni-kadar/prof-dr-branko-krga/Nastavni kadar

Prof. dr Branko Krga

U graanstvu je zavrio Filozofski fakultet. Od vojnih kola, zavrio je Vojnu akademiju, Visoku vojno-politiku kolu i kolu nacionalne odbrane. U vojnoj karijeri obavljao je vie komandnih i tabnih dunosti. Bio je u diplomatskoj slubi u Pragu i Moskvi. Od znaajnih dunosti bio je: komandant brigade, savetnik ministra odbrane, naelnik Vojno-obavetajne slube i zamenik naelnika Generaltaba, od sredine 2002. godine do poetka 2005. godine obavljao je dunost naelnika Generaltaba. Doktorsku disertaciju pod nazivom Menadment u sistemu odbrane realizacija, problemi, mogua reenja odbranio je poetkom 2009. godine na Fakultetu za menadment malih i srednjih preduzea u Beogradu.

.

http://srbin.info/tag/%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B5%D0%BB-%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5%D1%80/: 9. 2014.

: ,

( ) , , , . : ? ? : . , , , . , 25 30 , . , . . .

: . ? : . , . . , .

, . . . , , , , , . .

: . ? : . , , , . . , , , , . .

. . .

, :

, . , , . , . 50 .

(.)