Candace-Bushnell - Štiklama do vrha

7/22/2019 Candace-Bushnell - tiklama do vrha

1/361

W N

tiklama do vrha

KENDAS BUNEL


2/361

W N

Na vekovima postavljano pitanjeta ene ele? junakinje u ovojknjizi jednoglasno kau da ele da vladaju svetom. U vrtlogu nemilosrd-ne borbe, izdaje, niskih udaraca, glamura i dom perinjona, ene su tekoje u tiklama neustraivo osvajaju svet ambiciozne, mone, uvekpobednice i nikako svetice, dok su njihovi muevi domaice i bebisiter-ke, oni su pregaeni poslovni protivnici i ostavljeni ljubavnici.

Pozornica ovog modernog enskog vitekog romana je ponovo Nju-jork i jo jednom, iza tenje ka vrhu, elje za osvetom ili jednostavneborbe za opstankom, stoje jako i iskreno prijateljstvo i uvek nepredvidi-

va ljubav.

ene e knjigu citati sa osmehom na licu, kao neku vrstu modernebajke u koju smo sve verovale. A mukarci, ako nekim cudom poele (ili

budu naterani) da je procitaju, cinie to krguui zubima


3/361


4/361

W N

Mom dragom muu, ARLSU


5/361

W N

1

SEPTEMBAR JE UVEK VELIANSTVEN NA MENHETNU, a takoje i ove godine. Temperatura23 stepena, vlanost vazduha je mala, a neboje prozrano plave boje, neumrljano nijednim oblakom. Kad se vratite ugrad nakon nemirnog leta, vreme je uvek podsetnik na spektakularne stvari

koje se mogu desiti i na neto velianstveno to se moe nai odmah izaugla. Vazduh prosto bruji od uzbuenja i, u samo jednom danu, Njujork sebudi iz dremea i pretvara u ludnicu. Tu je irom sveta poznata guva usaobraaju u estoj i Park aveniji, vazduh zuji od razgovora mobilnimtelefonima i restorani su puni. Za ostatak zemlje, Dan rada oznaava kraj

leta i poetak kolske godine. Ali u Njujorku, godina poinje nekoliko danakasnije svetom tradicijom poznatom kaoNedelja mode.Na estoj aveniji iza Narodne biblioteke, Brajant park je pretvoren u

bajkovitu zemlju belih atora u kojima e se odrati na desetine modnihrevija. Crne stepenice prekrivene tepihom, koje vode do Francuskih vrata,

cele nedelje su prepune studenata i fanova, koji ive u nadi da e barem natren videti svog omiljenog kreatora ili zvezdu ou biznisa. Tu su japanskifoto reporteri (koji su, prema optem slaganju, bili mnogo uljudniji od

domaih), paparaci, ljudi iz obezbeenja koji nose haj-tek telefone u oblikudiskretne slualice sa malim mikrofonom i voki-tokije, PR devojke (koje,pored obavezne crne odee, nose i poslovno zabrinut izraz na licu) i gostipuni kao brod koji urlaju u mobilne telefone traei da im se doveze auto.

Uvek je tu pet ili est velikih revija na kojima jednostavno morate pri-sustvovati da biste ouvali svoje mesto na drutvenoj lestvici (ili, da bistejednostavno podsetili ljude da postojite). Prva od ovih revija je bila revija

Viktori Ford, koja se odrava u sedam uvee, prvog etvrtka nedelje mode.


6/361

W N

U petnaest do sedam, unutranjost atora je bila pozornica haosa koji se dripod kontrolomest ekipa sa kamerama, oko stotinak fotografa, guva odpoklonika mode, drutveno istaknutih in linosti, kupaca i manjih zvezdakoje eljno oekuju reviju, poput publike na premijeri filma. Jedna od tihosoba u trendu, koja je drala u rukama malog jazaviara, dobila je udarac upotiljak kamerom; neija Dimi u cipela sa kaiiima je zgaena, a njenvlasnik zamalo pregaen kada je jedna PR devojka pojurila da doe donekoga koje je vaniji. Oni koji su se nadali da e ugledati filmsku zvezdusu bili nasamareni, jer zvezde (kao i vaniji politiari, kao to je gradona-elnik) nikad ne ulaze na glavni ulaz, ve ih obezbeenje doprati do tajnogsporednog ulaza koji vodi do bekstejda. A u ovom svetu, u kome ivot ininiz sve manjih i manjih krugova ekskluzivnosti (ili Danteovih krugova

pakla, u zavisnosti od ugla posmatranja) bekstejd pre poetka revije jeupravo mesto na kome elite biti.

U zadnjem uglu bekstejda, skrivena iza vealica sa odeom, stajala jeViktori Ford i puila cigaretu trudei se da to niko ne vidi. Viktori je presta-la da pui pre mnogo godina, ali je cigareta bila dobar izgovor da ostane natrenutak sama. Za ta tri minuta, svi bi je ostavili na miru, dajui joj nekolikosekundi da se koncentrie i pripremi za narednih ezdeset minuta, a za to

vreme e morati da se pobrine za poslednje detalje oko revije, da proaskasa bogatim i slavnim kupcima i da nekoliko intervjua novinama i televiziji.Namrtila se, povukla dim, elei da uiva u ovom jednom jedinom trenut-ku mira. etiri nedelje pre revije je radila osamnaest asova dnevno, a ipak,ovaj sladei presudni sat e proleteti za sekund. Ubacila je opuak u polup-raznu au ampanjca.

Pogledala je na satelegantniBom S Mersijeod nerajueg elika, saredom sitnih dijamanata oko brojanikai duboko udahnula. Bilo je deset

do sedam. Do osam sati, kada poslednja manekenka proe pistom i kadaona izae da se pokloni publici, znae svoju sudbinu za narednu godinu.Bie ili na samom vrhu; preivljavae u sredini; ili e biti na samom dnupokuavajui da povrati staru slavu. Znala je da ovom revijom puno riziku-je, ali je takoe znala da nije morala to da uini. Svaki drugi kreator binastavio sa istim onim modelima koji su ga i proslavili protekle tri godine,

ali Viktori to jednostavno nije mogla. To je bilo previe lako. Nadala se dae veeras predstaviti modnoj industriji jednu novu stranu svog talenta,


7/361

W N

jedan novi nain na koji bi ene mogle da se oblae. Ona je, sarkastinopomisli, ili heroj, ili budala.

im se pojavila iza vealica sa odeom, priletele su joj tri asistentkinje,inteligentne mlade ene od dvadesetak godina, koje su radile skoro neu-

morno kao i ona. Nosile su odeu iz nove kolekcije, fascikle i iste slualicekao i pripadnici obezbeenja, a na licu izraz paninog straha.

Viktori se mirno nasmeila. Lila, ree, obraajui se jednoj od devo-jaka, da li su bubnjari na mestu?

Da, i Boni Biek, tra kolumnista, je poizelakae da ima problemasa uhom i da moramo da je premestimo.

Viktori je klimnula glavom. Boni Biek je imala oko milion godina i

bila je kao one vetice u Grimovim bajkamaniko ih ne voli, ali ako je nepozovete na reviju, imaete negative kritike u tampi cele godine. Stavi jena mesto Mov Binli. Mov tako oajniki eli da bude viena da joj neesmetati gde sedi. Ali uradi to brzo, pre nego to iko primeti.

Lila klimnu glavom i otra, dok su se dve preostale asistentkinje borileza njenu panju. 'Ekstra'eli da uradi intervju....

Kit Riards dolazi, a nemamo gde da ga smestimo...Nedostaju etiri para cipela..

Viktori je brzo reila ove probleme. 'Ekstra'ima dva minuta za inter-vju, otprati Kita u bekstejd i zadravaj ga tamo do poslednjeg minuta.Cipele su u kutiji ispod ogledala za minkanje. Promenivi izraz lica usmiren, prila je ekipi 'Ekstra,koja je stajala u sredini gomile dobroname-mika, od kojih je svako hteo da joj se javi. Gracioznom strunou se pro-vukla kroz gomilu, oseajui kao da lebdi van svoga tela, zastajkujui danekoga poljubi, da sa nekim progovori re-dve i da se rukuje sa neijom

desetogodinjom erkom, ozbiljnom i punom strahopotovanja, ija majkaje tvrdila da je ona iako tako mala, ve velika oboavateljka.

Nadam se da e i posle revije biti moja oboavateljka, Viktori podrug-ljivo pomisli, dozvoljavajui sebi jedan tren nesigurnosti.

Ipak, sledee sekunde, nalazila se ispred ekipe 'Ekstra'i mlada ena sasitno kovrdavom kosom joj je gurala mikrofon u lice. Viktori je pogledalaizraz lica devojke i pripremila se na najgore. Nakon est godina intervjua,

nauila je da prepozna u trenutku da li je novinar prijatelj ili neprijatelj, i


8/361

W N

dok je vei deo medija koji su se bavili zabavom bio jednako armantan iblagonaklon kao neka zvezda izala iz mode, tu i tamo vam zapadne trulajabuka. Viktori je po njenom usiljenom osmehu punog prezira, razumela da

devojka oigledno ima neki problem. Ponekad je razlog bio jednostavno tajda je utnuo deko, ali je esto bio mnogo dublji: oseaj da ste besni na ceosvet, jer u Njujorku nije onako lako uspeti, kao to su vas uveravali.

Viktori, mlada ena ree odluno, dodajui, ne smeta Vam da Vaszovem Viktori, zar ne?. Izvetaeno kultivisan akcenat je znaio da ovadevojka oigledno smatra da je ona mnogo iznad sveta mode. Imate etr-deset i dve godine

etrdeset i tri, Viktori je ispravi. Jo uvek slavim roendane. Bilaje u pravuzapoinjanje intervjua pitanjem o godinama bio je in otvore-nog neprijateljstva.

Niste udati i nemate dece. Da li je zaista vredno odrei se braka i decezarad karijere?"

Viktori se nasmeja. Zato jednu enu, bez obzira na to ta postigne uivotu, smatraju promaenom, ako se nije udala i rodila decu? Pitanje novi-narke je bilo potpuno neumesno, u ovim okolnostima, i duboko uvredljivo,

jer ta je ona znala o nepredvidljivim smicalicama ivota i njenoj borbi i

rtvovanju da bi dola do ovoga gde se sada nalazida bude meunarodnopriznat modni kreator sa sopstvenom kompanijommnogo vie od onogato e ova neprijatna mlada ena ikad postii. Ali Viktori je znala da ne smeda se razbesni, jer bi to odmah ospelo na televiziju i u tra kolumne.

Svako jutro kada se probudim, Viktori je zapoela priu koju jemnogo puta ispriala novinarima (ali, izgleda da niko od njih to nije razu-meo) osvrnem se oko sebe i oslunem. Sama sam i ujem ... tiinu. De-

vojka je pogleda saoseajno. Ali, Viktori doda podignuvi jedan prst,ujem.... tiinu. I polako, ali sigurno, srea poinje da se iri mojim telom.Radost. I ja sam zahvalna Bogu na tome to sam nekako uspela da ostanemslobodna. Slobodna da mogu da uivam u svom ivotu i svojoj karijeri.

Novinarka se nervozno nasmejala i povukla kosu.

Biti ena umnogome znai lagati, zar ne? Viktori upita. Lagati znaigovoriti sebi da eli stvari za koje ti drutvo propoveda da bi trebalo da iheli. ene misle da njihov opstanak ovisi o prilagoenosti. Ali za neke


9/361


10/361

W N

imala onaj ne-kai-se-sa-mnom stav koji bi ovek obino oekivao od nekesirovine i hrapav glas koji bi vas naterao da pomislite da je dorukovalaeksere. Rekli su da se pomerite unazad, zareala je, pretei gledajui ugomilu.

A zatim se pojavila Deni Kejdin. Ona je bila, Vendi pomisli, ak viebila oaravajui lepa uivo, nego na fotografijama, ukoliko je tako netouopte i mogue. Fotografije su uvek pokazivale neku njenu asimetrinucrtu i injenicu da joj je nos bio malo deblji pri vrhu. Ali uivo, ove manesu izbrisane neopipljivim kvalitetom koji vas je nagonio da ne skidate oi sanje. Kao da je posedovala neki svoj izvor energije koji je inio da ona pros-to zrai iznutra i uopte nije smetalo to je bila visoka samo sto estdeset ipet santimetara, svetle kose, neizraene zlatnocrvene boje ne sasvim sazre-lih jagoda.

Nasmeila se za fotografe, dok je Vendi za trenutak stajala sa strane,posmatrajui je. Ljudi koji nisu u ovom biznisu pitali su se kako je to kadpoznaje takvo stvorenje i pretpostavljali su da je zavist iskljuivala svakumogunost da sa takvom osobom bude prijateljica. Ali Vendi je poznavalaDeni skoro petnaest godina, od vremena kada su obe ulazile u ovaj posao,i, uprkos njenom novcu i slavi, nikada se ne bi menjala sa njom. Bilo je

neeg neljudskog u Deniona nikada nije bila neumerena niti arogantna,neljubazna ni egoistina. Ali postojala je neka otuenost u njoj, skorokaoda ne poseduje duu. Deni je bila jedna od njenih zvezda i Vendi je znalada je bliska sa njom onoliko koliko ijedna osoba moe biti bliska sa Deni.Ali Deni joj nije bila prava prijateljica, onakva kao to su joj Viktorija iNiko ONili.

Obezbeenje je uspelo da naini malo prostora ispred njih da bi mogleda preu kratko rastojanje do otvora atora. Deni je nosila odelo braon

boje, sa pantalonama ije su se nogavice blago irile pri kraju i arenimsakoom, za koji je Vendi mislila, da je jedan od najboljih odevnih predmeta

koje je ikada videla. Odelo je bilo iz Viktorine nove kolekcije i Vendi je

znala da ga je Viktori kreirala posebno za Deni i da je Deni odlazilanekoliko puta u njen studio radi proba. Ali V iktori je bila u takvoj guviprotekle tri nedelje da Vendi nije imala prilike da porazgovara sa njom o

ovome ili o tome ta je ona mislila o Deni. Ipak, mogla je da zamisli ta bi

Vik rekla. Nametajui deiji izraz lica, rekla bi:Zna Ven, Deni je divna


11/361

W N

devojka. Ali ne bih ba rekla da je dobra. Verovatno je vie sraunata odnasverovatno vie i od Niko. A zatim bi se smejale, jer su se uvek slaga-le u tome da je Niko verovatno najvie sraunata ena u gradu. Ona je bilamajstor u tome, a brilijantna stvar u vezi sa Niko je bilo to to nikada nistemogli da opazite njene mahinacije. Sve to znate je da ste iznenada mrtvi.

Upravo je od Niko potekla ideja da se Deni Kejdin dovede na Viktori-nu modnu reviju, to je bilo tako oigledno, da je Vendi bila malo posram-ljena to se ona toganije setila. To e biti savreno, Niko je rekla na onajmirni, kul nain na koji je govorila, koji je inio da sve to izgovori zvuiapsolutno ispravno. Deni Kejdin je najvea filmska zvezda, a Viktori jenajvea modna kreatorka. Uostalom, ona dodade, Dem uglavnom nosimuke kreatore. Imam oseaj da se ispod tog sjaja krije feministkinja, naro-

ito nakon njenog raskida sa Kajlom Ungerom, ree Niko, imenujuizvezdu akcionih filmova koji je javno utnuo Deni u jednom nonom tok-ou. Ja bih se obratila njenoj feministikoj strani, iako sumnjam da emorati. Ona nema dobar ukus ni za mukarce ni za odeu.

Naravno, Niko je bila u pravu i Deni je bila oduevljena ovom prili-kom da je oblai Viktori i da prisustvuje modnoj reviji, na kojoj e prisus-tvo Deni doneti Viktori jo vie publiciteta. A sada, posmatrajui kako

Deni lagano prolazi kroz gomilu fotografa (ona je umela da obznani svojeprisustvo, pritom izgledajui savreno prirodno, kao da je ne fotografiu),Vendi se nadala da je pojavljivanje Deni znak da e Viktorina revija bitiuspena. Iako to nikada nikome ne bi priznala, Vendi je bila prilino suje-verna, i nosila je, radi Viktori, svoje srene gaieuasno iznoene beleFrut of d Lumgaice, koje je igrom sluaja nosila kada je prvi put jedan odnjenih filmova nominovan za Oskara pre pet godina.

Deni je ula u ator odmah iza Vendi. Sputajui ruku pored tela,

Vendi je brzo prekrstila prste za sreu. Nadala se da e Viktorina revija bitivelianstvena. Niko to nije zasluio vie od nje.

NEKOLIKO MINUTA KASNIJE, tano u sedam i petnaest, potpuno

nov, crn auto sa zatamnjenim staklima stao je na ulaz atora na estoj av e-


12/361

W N

niji. Voza u odelu na pruge sa tamnom, zalizanom kosom je obiao auto-mobil i otvorio vrata sa njene strane.

Niko ONili je izala. Obuena u pantalone srebrne boje i kolonijalnukoulju, preko koje je imala zlatnocrvenkasti sako sa reverom od krzna kojije bio gotovo iste boje kao i njena kosa, ona je definitivno izgledala kao

neko bitan. Niko je oduvek bila jedna od onih osoba koje jednostavno odiuznaajem, zbog ega se drugi ljudi uvek pitaju ko su oni, i, na prvi pogled,zbog njene fenomenalne kose i glamurozne odee, izgledala je kao filmskazvezda. Ako je pogledate izbliza, Niko nije bila lepa u tehnikom smislu.Ali ona je maksimalno iskoristila ono to poseduje, i, poto samopouzdanjei uspeh stvaraju neku posebnu lepotu kod ene, opte miljenje je bilo da jeNiko ONili bila izuzetno zgodna ena.

Ona je takoe bila veoma precizna. Znajui da Viktorina revija neepoeti pre pola osam, ona je natempirala svoj dolazak tako da ne zakasni,ali takode da provede minimalno vremena ekajui da revija pone. Kaoglavni urednik asopisa Bonfajer(i jedna od najuticajnijih ena u tampa-nim medijima, prema asopisu Tajni),Niko ONili je imala zagarantovanomesto u prvom redu na bilo kojoj reviji kojoj je elela da prisustvuje. Alikada sedite na tim mestima, koja su samo nekoliko santimetara odvojena od

piste, vi niste nita drugo do glineni golub. Fotografi i kamere bi rovalipistom kao svinje koje trae irove i bilo ko je mogao jednostavno da vamprie i ponudi vam bilo ta od pozivnica za urku do zahteva za poslovnimsastankom ili sa jednostavnom eljom da proaska sa vama. Niko je uvekmrzela ove situacije, jer joj askanje jednostavno nije ilo od ruke, za razl i-ku od Viktori, na primer, koja je za dva minuta mogla da zapodene razgo-

vor sa uvarom garae o njegovoj deci. Kao posledica toga, ljudi su je uvekpogreno smatrali snobom ili kukom, i poto nije imala govorniki dar,

Niko jedostavno nije mogla da objasni da ovo nije istina. Kada se susretnesa nekim oduevljenim, licem stranca eljnog prie, Niko bi se ukipila,nesigurna u to ta ovaj stranac zaista eli i uverena da mu ona to sigurnonee moi da prui. Ali kad se radilo o poslu i bezlinoj italakoj publicibez lica, ona je briljirala. Znala je ta italaka publika eliono to ju jezbunjivalo bila je individualna publika.

Ovo je nesumnjivo bila jedna od njenih mana, ali sa etrdeset i dve go-

dine, morala je da shvati da je beskorisno boriti se sa sobom i da je daleko


13/361

W N

lake prihvatiti injenicu da nisi savrena. Najbolje je bilo minimalizovatineprijatne situacije i nastaviti dalje. I tako, proveravajui koliko je sati ividevi da je sedam i dvadeset sedam, to znai da e biti na liniji vatresamo deset minuta, nakon ega e se svi usresrediti na reviju, ona je polauz stepenice.

U trenutku su joj prila dva foto reportera koji su izgleda iskoili izavelike urne da bi je fotografisali. Od kad je postala glavni urednik cenjenog

(i pranjavog) asopisa Bonfajerpre est godina, i pretvorila ga u trendi,bibliju pop kulture za zabavu, medije i politiku, fotografisali su je na sva-

kom dogaaju na koji je ila. U poetku, poto nije bila sigurna ta bi treba-lo da radi, pozirala je foto reporterima, ali je ubrzo shvatila da joj nikada

nee ii to da stoji ispred baraa bliceva, u isto vreme pokuavajui da

izgleda makar malo prirodno (ili kao da uiva u tome). Povrh svega, Nikonikada nije elela da padne u onu opasnu zabludu koja je zatrovala itavgradda si neko i neto samo ako te fotografiu.Videla je da se to dogaamnogima iz njene brane. Ljudi ponu da misle da su zvezde i pre nego tosu svesni toga, vie se trude da budu zvezde nego da rade svoj posao. Atada poinje da im opada koncentracija i dobiju otkaz, kao to se skorodesilo jednom oveku koga je znala, koji je zbog svega morao da se preseliu Montanu.

Od tada, niko vie nije uo za njega.I tako, Niko je odluila da, iako ne moe da izbegne foto reportere, ne

mora ni da im pozira. Umesto toga, ila je svojim poslom, ponaajui se kaoda foto reporteri ne postoje. Kao rezultat toga, Niko ONili je na svakojfotografiji u pokretu, dok hoda od automobila do pozorita, odseno mari-rajui niz crveni tepih, lice joj se obino vidi iz profila, jer ju je fotografuhvatio dok je proletala pored njega. Naravno, ovo je prouzrokovalo nela-

godan odnos sa tampom, i neko vreme, nazivali su je i kukom. Ali godinedoslednog ponaanja (Doslednost je deo uspeha, govorila bi Niko) su seisplatile i sada je njeno odbijanje da pozira smatrano armantnom ekcentri-nou, definiuom crtom njene linosti.

Proletela je pored dva foto reportera i kroz Francuska vrata gde je jovie paparacija stajalo iza somotske trake. Eno je Niko!, neko bi sa uzbu-enjem povikao. Niko! Niko ONili!


14/361

W N

To je sve tako smeno, Niko je razmiljala u sebi, ali ne u potpunostineprijatno. Ustvari, ona ih je viala godinama i Bonfajerje kupovao fotog-rafije od veine njih. Prijatno im se nasmeila u prolazu i odgovorila Zdra-vo momci!

Hej, Niko, ta si obukla veeras?", uzviknula je punaka ena sa krat-kom plavom kosom, koja verovatno fotografie ovu istu scenu preko dvade-set godina.

Viktori Ford, odgovori joj Niko.Znala sam!, ena zadovoljno ree. Ona uvek nosi Ford.

Vei deo publike je ve bio u Paviljonu, velikom atoru gde e se odr-ati Viktorina revija, tako da je Niko bez problema prola kroz somotskutraku. Unutar Paviljona situacija je bila potpuno drugaija. Osam redovasedita se uzdizalo skoro do vrha atora i direktno ispred piste nalazilo sejo sedita odvojenih niskom metalnom ogradom iza koje je stajalo stotinefoto reportera, borei se da zauzmu to bolji poloaj. Na samoj pisti, koja jebila prekrivena plastikom, scena je sliila ogromnoj koktel zabavi. U vaz-duhu je lebdela razdraganost, vratili-smo-se-u-kolu raspoloenje, poto suse ljudi, koji se nisu videli od poslednje velike urke u Hemptonsu, meu-sobno pozdravljali kao da su bili razdvojeni godinama. Takvo raspoloenje

je bilo zarazno, ali je Niko gledala na tu guvu sa oajanjem. Kako e seprobiti kroz tu vrevu?Na trenutak je pomislila da ode, ali je brzo odbacila tu ideju. Viktori

Ford joj je bila najbolja drugarica. Shvatila je da e morati da se progurakroz tu masu i nada se najboljem.

Kao da je oseala njen oaj, jedna mlada ena se iznenada stvori porednje. Zdravo, Niko", ona veselo ree, kao da su stare drugarice. Mogu li date odvedem do tvog mesta? Niko je stavila svoje najbolje lice za urkeukoen, udan osmeh i predala svoju pozivnicu ovoj devojci, koja jekrenula da se gura kroz gomilu ljudi. Jedan foto reporter je podigao aparat i

uslikao je, nekoliko ljudi koje je poznavala joj je veselo mahnulo rukom i

proguralo se do nje da se rukuju ili da joj samo poalju poljubac. Obezbe-enje se otrim glasom obraalo masi, pokuavajui bezuspeno da nateraljude da sednu. Nakon nekoliko minuta, Niko i njena pratnja su stigli do

sredine piste, gde je Niko konano ugledala svoje mesto. Na beloj kartici sa


15/361

W N

neobinom bordurom koja je ista kao i etiketa Viktori Ford, bilo je odtam-pano njeno ime, Niko ONili.

Niko je zahvalno sela.

Istog trena se ispred nje stvori veliki broj foto reportera koji su je fotog-

rafisali. Gledala je na drugu stranu piste, koja je izgledala mnogo organizo-vanija od dela gde je ona sedela barem su svi zauzeli svoja mesta. Obasedita sa njene leve i desne strane su jo uvek bila prazna. Pogledavi udrugu stranu, uhvatila je pogled Lina Beneta, mogula u kozmetikoj indus-triji i ona se nasmeja u sebi. Nije da on nije imao dobrog razloga da bude na

modnoj reviji, naroito poto su kozmetika, parfemi i moda tako isprepleta-ni, ve se radilo o tome da nije mogla da zamisli Lina, kao notorno maobiznismena, kako se stvarno interesuje za ensku modu. On je verovatnoovde kako bi muvao manekenke, a to je bila razonoda kojoj je malo kojibiznismen iz Njujorka mogao da odoli. On joj je mahnuo, a ona je podigla

svoj program i klimnula mu glavom.

Uzdahnula je i nestrpljivo pogledala na sat. Bilo je skoro sedam i tride-

set sedam i osoblje jo nije uklonilo plastini prekriva sa pisteto je biosignal da e revija poeti. Bacila je pogled na sedite sa svoje desne strane ibila srena kad je proitala da na kartici pie Vendi Hili, njena druga

najbolja drugarica. Ovo je bilo divno nije videla Vendi barem mesecdana, od sredine leta, pre nego to su one otile na odmor sa svojim porodi-cama. Vendi je otila u Mejn, koji je novo popularno mesto za leto za fil-madije, jer tamo nema nita da se radi i navodno je glavno da ste u prirodi.Ali, Niko je pretpostavila da nijedan holivudski insajder kome je stalo do

sebe nee ni mrtav ui u kuu sa manje od est kupatila i barem sa jednimili dva lana osoblja, ak i u divljini severoistoka Amerike. Niko je svojuporodicu odvela na skijanje u Kvinstaun na Novom Zelandu, za koji je

Sejmur, njen mu, rekao da je najudaljenija taka od civilizacije koja semoe zvati civilizacijom. Ipak, i tamo su uspeli da nalete na nekoliko poz-nanika, to samo dokazuje da, ma koliko daleko da otputujete, nikada nemoete zaista da pobegnete od Njujorka....

Ona se nervozno igrala sa programom, pretpostavljajui da uzrok ovogkanjenja mora biti Deni Kejdin, ije je mesto odmah pored Vendi, sadruge strane. Filmske zvezde su izgleda neophodno zlo modernog ivota,


16/361

W N

pomisli ona i bacajui pogled na ime na kartici sa svoje leve strane, iznena-da se sledi.

Na kartici je pisalo Kirbi Etvud.Brzo je sklonila pogled osetivi vrtoglavicu, osetivi se odjednom kri-

vom, uzbuenomi zbunjenom. Da li je ovo bila sluajnost ili je to uraenosa namerom? Da li je neko znao za nju i Kirbija Etvuda? Ali to je bilonemogue. Ona sigurno nikome nije rekla i nije mogla da zamisli da biKirbi rekao nekome. Nije ak ni pomislila na njega barem mesec dana. Aliugledavi njegovo ime, iznenada se vratie seanja na taj trenutak u toaletuu nonom klubuBungalov 8.

To je bilo pre tri meseca i ona se nije ula ni videla sa njim od tad. Kir-bi Etvud je bio poznati maneken, koga je upoznala na after partiju koji je

Bonfajersponzorisao. Stajala je sama za barom, kada joj je Kirbi priao iosrnehnuo joj se. Bio je tako zgodan, tako da nije ni obratila panju nanjega, pomislivi da ju je pomeao sa nekimnekim ko bi mogao da mupomogne u karijeri. A tada, kada je sela za svoj VIP sto, gledajui na sat ipitajui se koliko brzo moe da nestane, a da ne ispadne nekulturna, Kirbi jeseo pored nje. Bio je zaista strano fin i doneo joj je pie i nakon razgovorasa njim od oko pet minuta, poela je da zamilja kako bi bilo spavati sa

njim. Ona je pretpostavila da Kirbi ne bi bio zainteresovan, ali je za enubilo nemogue da razgovara sa Kirbijem, a da ga ne poeli. Znala je da senalazi na opasnoj teritoriji i ne elei da rizikuje da se izblamira, ustala je iotila do kupatila. Kirbi je poao za njompravo u kupatilo i pravo u kabi-nu toaleta!

Patetino zvui, ali tih nekoliko minuta u toaletu spadaju meu najboljetrenutke njenog ivota. Mislila je o tome nedeljama. Nain na koji je njego-va tamna kosa izgledala na njegovom elu, koje je iste boje kao i njegove

pune usne (boje be trenje, oiviene tamnijom linijom gde se usne susreusa koom, skoro kao da je stavio olovku za usta) i kako je oseala te usnesvojim usnama. Meke i glatke i vlane. (Njen mu, Sejmur, uvek je puiousta i ljubio je suvim, malim poljupcima.) Njeno celo lice kao da je bio

prekriveno tim usnama noge su joj se bukvalno tresle i nije mogla daveruje kako jo uvek moe tako da se osea. U etrdeset drugoj godini!Osetila se kao tinejderka....


17/361


18/361

W N

Nisi me pozvala, on ree jednostavno. Ton u njegovom glasu ju jenagnao da pomisli kako ga je zaista povredila. A ja tebe nisam mogao danazovem.

Okrenulaje glavu od njega, nadajui se da e tada izgledati kao da sa-

mo oputeno askaju. Zato nisi?upita Niko.On se nagnuo ka njoj i dodirnuo joj nogu. Sluaj, ree to je takoglupo. Ja sam znao ko si ti mislim, znao sam da si poznata i sve ostaloali nisam mogao da se setim gde radi.

Njegov izraz lica je bio delimino srameljiv, delimino zabavan, kaoda nije imao izbora, ve je morao da se zabavlja svojom sopstvenom glupo-u, nadajui se da e i nju to zabavljati. Niko se nasmejala, iznenada ose-

tivi lepranje nade. Ako Kirbi zaista nije znao ko je ona, onda je modazaista zainteresovan za nju.asopisBonfajer",proaputa ona kroz ugao usana.Da, znao sam to, rekao je Kirbi. Ali nisam mogao da se setim. I ni-

sam hteo da pitam nikoga da ne bi mislili da sam glup.Niko je saoseajno klimala glavom, kao da je esto bila u takvim situa-

cijama i kao da potpuno razume njegova oseanja.

Foto reporter je iskoio ispred njih i slikao ih. Niko je brzo okrenula

glavu. Samo joj je jo to falilo fotografija nje i Kirbija Etvuda zajedno.vrsto je podsetila sebe da mora da prekine da flertuje sa njim. Ali Kirbinije bio od one vrste mladia koji umeju da prikriju svoja oseanja. On jojje oputeno jo jednom dodirnuo nogu da bi joj skrenuo panju. Stalnosam mislio da u te negde sresti i da emo onda moi ... Pa, zna, reezavodljivo sleui ramenima. Hou da kaem, im sam te upoznao, dopalasi mi se, zna? A ja nisam takav prema ljudima, hou da kaem, znam dosta

ljudi, ali mi se ne dopadaju onako stvarno ....Bacila je pogled ka Linu Benetu, koji je radoznalo posmatrao nji i Kir-bija, i verovatno se pitao ta je ona imala da pria sa manekenom. Morala jeto da prekine.

Znam ta hoe da kae, proaputa, gledajui pravo ispred sebe.A sad sam ovde,na modnoj reviji, pored tebe, Kirbi uzviknu. To se

zove ... kako ide ona re? Kometa?


19/361

W N

Kismet, ree Niko. Promekoljila se na svom seditu, jer joj je ovare pomogla da vidi neizbeno. Spavau sa Kirbijem Etvudom, pomisli onarazuzdano. Nije znala kada e se to dogoditi, niti gde. Jedino je znala da ese dogoditi. Spavae sa njim jednom, nee to nikome rei i nee to vienikada uraditi.

Tako je, kismet, ponovi Kirbi. Smeio joj se. To mi se svia kod te-be. Pametna si. Zna rei. Veina ljudi vieskoro i da ne zna rei. Jesi li to iti primetila?

Klimnula je glavom i osetila kako je obliva rumenilo. Nadala se da to

niko nije primetio. Na svu sreu, u atoru je bilo vrue, tako da njena nev o-lja nee izgledati neobino. Zelela je da se ohladi programom, kao to su toinili neki ljudiizraeno, tako da ispolje svoje nezadovoljstvo kanjenjemrevijeali je odluila da bi to bilo neuljudno.

Kao da je osetio njen nemir, jedan od bubnjara poe da udara, a zatimse pridruie i ostali bubnjari koji su bili smeteni u prednjem redu sa svakestrane piste. Nastade malo komeanja i Deni Kejdin, okruena etvoricompripadnika obezbeenja izala je iza zavese koja je odvajala pistu od beks-tejda i zauzela je svoje mesto, a Vendi je ula iza nje.

Zvuk bubnjeva je postajao sve glasniji kada je Vendi sela i poela da

pria Niko o komarcima u Mejnu. Dva radnika su brzo savila plastiniprekriva. Upalila su se zaslepljujue bela svetla za pistu i iznenada sepojavi prva manekenka.

Nosila je kratki sako boje fuksije sa otrim okovratnikom i zelenu suk-nju koja se zavravala tik iznad lanka i Niko je najpre pomislila kako tedve boje ne bi trebalo da se slau. Ali umesto toga, one su izgledale bakako trebasmelo, ali suptilno smelo, kao da je neko sklopio ove dve boje

na savreno prirodan nain. Ali nakon toga, potpuno se izgubila. Niko seuvek ponosila svojom sposobnou da odvaja misli u kategorije, da kontro-lie fokus svog uma i da ga izotri na stvari ili osobi o kojoj razmiljaaliodjednom, njena uvenakoncentracija ju je izdavala. Gledala je manekenkudok je prolazila, pokuavajui da upamti detalje njene odee kako bi kasnijemogla da razgovara sa Viktori o tome, ali njen mozak je odbio da sarauje.Udarci u bubanj su slamali njen otpor i sve o emu je razmiljala bio jeKirbi i taj velianstveni oseaj predavanja.


20/361


21/361

W N

Molim te ta? pitao je Tajler, siguran u svoju pobedu.Vendi je prevmula oima. Molim te idi u svoju sobu i spremi se za

kolu.Deakovo lice dobi lukav izraz. Plati mi, ree on.ta si rekao? upita Vendi otvorenih usta od uenja.

Plati mi, on ponovi pokroviteljski, drei ispruenu ruku.

Vendi je napravila grimasu. Koliko?

Pet dollara.

Tri."

Dogovoreno. Rukovali su se i Tajler je otrao u sobu, srean to jejo jednom pobedio svoju majku.

Para, izgovorila je beba. Beba je bila devojica stara sedamnaest me-seci i Vendi se klela da joj prva re nije bila mama nego para. Ali, tase tu moe?

Pare. Tako je sreo. Pa-re. To je prava stvar, ree Vendi ulazei uspavau sobu. Kao i ostatak potkrovlja i ova soba je bila veoma turo op-remljena samo neophodnim stvarima, a opet je uspevala da odie prenatrpa-nou. Novac je dobar, zar ne bejbi? pitala je sa naglaskom, gledajui

nezadovoljno svog mua ejna koji se jo uvek izleavao.Da li eli neto da mi kae? upita ejn.O, Boe. Mogla je da pogodi po tonu njegovog glasa da e opet biti

mrzovoljan. Nije znala koliko jo moe da ga trpi. Jo od prolog Boia,skoro cele protekle godine njegovo raspoloenje varira izmeu nezaintere-sovanosti i neprijateljstva, kao da je nekako postao talac u svom sopstve-

nom ivotu.Molim te, pomozi mi duo, ona ga zamoli glasom koji je bio na gra-

nici da bude izraz ljutnje. Podigla je roletne kao gusar kada die zastavu.elelaje da se izvie na njega, ali je nakon dvanaestgodina braka znala daejnne reaguje najbolje na ensku agresijukad bi ona vikala, on bi samopostajao jo vie tvrdoglav.

ejnje seo u krevetu, napravio grimasu, istegao ruke i nekulturno zev-nuo. Uprkos injenici da se ponaao kao kreten i da je bila besna na njega,Vendi je osetila bolesno sladak nalet ljubavi prema njemu. ejnje bio tako

zgodan i tako seksi da bi ona, da ne dri bebu u rukama, verovatno pokuala


22/361

W N

da vodi ljubav sa njim. Ali, ako bi mu sad popuila, to bi znailo da ganagrauje za loe ponaanje. Tajler se opet ponaa kao razmaano derite,rekla je i nisam videla Magdu...

Ona je verovatno u svojoj sobi i plae", ree ejnkao da je time reio

problem.A mi emo svi da zakasnimo, rekla je Vendi.Gde je stara gospoa Kakosezove?

Gospoa Miniver", ispravi ga Vendi. Ne znam. Verovatno i ona kas-ni. Vreme je grozno... Moe li da uzme bebu, da ja barem mogu da seistuiram?"

Gurnula mu je bebu u ruke. Beba je zgrabila njegovu metroseksualizo-

vanu kosu oblikovanu u bodlje (ejnje imao operaciju presaivanja kosevpre sedam godina, koju je Vendi platila) i veselo ju vukla, dok je ejn,podjednako veselo svojim nosom golicao njen nosi. Vendi je zastala,ganuta ovim dirljivim prizorom oca i erke da li postoji bolji otac odejna?ali raspoloenje se trenutno pokvarilo kada je ejnrekao Moraeda odvede decu u kolu danas. Ja imam sastanak.

Kakav sastanak? Vendi ga upita sa nevericom. Sastanak u devetujutru?

U pola deset. Ali sastanak je u restoranu. Ako budem voziodo kole,neu stii na drugu stranu grada.

Zar ne moe da pomeri sastanak za kasnije?Ne, Vendi, odgovori on sa lanim strpljenjem, kao da joj je to isto

objasnio toliko puta ranije. Imam sastanak sa izvoaem radova i grae-vinskim inspektorom. Da li zna koliko je teko zakazati sa sastanak sa timljudima? Ali, ako ti eli da pomerim sastanak, pomeriu ga. I onda emo

ekati barem dva meseca da otvorimo restoran. Ba me briga, to je tvojnovac.

O, Boe, pomislila je. Sad e da se duri.To je na novac, ejn, nenomu je rekla. Rekla sam ti to sto puta. Novac koji ja zaradim je za nauporodicu. Za nas. Tebe i mene. Da je situacija obrnuta, da je on taj kojizarauje, a ona da nema ni cvonjka, ne bi volela da joj to mu nabija na nosgovorei da je sav novac njegov. Zastala je. Ja samo mislim .... moda nisi


23/361


24/361

W N

samostalni film. Ona mu je pomagala. Trebalo je dve godine i 300.000

dolara da se taj film snimi, a zatim je otiao na Sandens i bio je hit, pa sunjih dvoje venali.

A onda, na tipian holivudski nain, nita se nije dogodilo. ejnje do-bio posao da pie scenarije, ali ni od jednog nije snimljen film. Prava istinaje da scenariji i nisu bili ba dobri, ali tu injenicu je Vendi sauvala zasebe. Rekla je sebi da to nije bitnoon nju podrava, divan je otac i bilo imje lepo zajedno, tako da nije marila. A njena karijera, to je njoj bilo pomalonerazumljivo, postajala je sve sjajnija. Trenutno joj je karijera bila fenome-

nalna, ali ona nije volela da razmilja o tome. Njen poloaj joj je znaiosamo utoliko to je osiguravao da ne moraju da brinu o novcu, ak iako jeona potajno brinula o novcu sve vreme. Brinula se da ne dobije otkaz ili da

joj ne nestane novca, ta bi onda radili? A ejn, koji je sa pisanja scenarijapreao na pisanje romana (koji nije objavljen), pokuavao je da otvori resto-ran. Ona je u to ve uloila 250,000 dolara. Nije znala mnogo o tom projek-tu, jer nije imala vremena za to. Posao sa restoranom e verovatno propasti.Ali onda e moi da joj se odbije od poreza ....

Dok je izlazila iz tu kabine, ejnje uao u kupatilo i dodao joj mobilnitelefon. Gledala ga je upitno.

Do je na telefonu, rekao je pravei grimasu.Ona je ljutito uzdahnula. Do je bio jedan od njena tri asistenta, aro-gantni mladi od dvadeset i tri godine, koji se nije trudio da prikrije injeni-cu da smatra da bi on trebalo da dobije njen posao. Pokuala da mu stavi doznanja da je rano jutro vreme posveeno njenoj porodici i da ne primapozive pre devet, osim u hitnim sluajevima. Ali Do nikad nije sluao iobino ju je zvao barem tri puta od pola osam do devet i petnaest, kada jedolazila u kancelariju.

Prislonila je telefon na uvo i pekirom prelazila preko nogu. Poraniosi, kao i obino, Do, rekla je.

Trenutak tiine koji je nastupio, delovao je kao optuba. Dou je bilonerazumljivo da bi ljudi mogli da imaju ivot van posla i, ak i ako gaimaju, njegovo ponaanje je izgledalo da govori da takvi ljudi ne bi smelibiti na poloajima gde se donose odlukenaroito ako su iznad njega popoloaju.


25/361


26/361


27/361


28/361

W N

jednostavno i njegova lepota je leala u tome to je sainjeno tako da pratiliniju njegog tela do savrenstva. Imala je barem pedeset ovih odela (nekaod njih sa pantalonama), u raznim materijalima od bele svile do braon tvida,

to je znailo da ne sme da se ugoji ni kilogram, ali je takoe znailo i danikad ne mora da brine ta e ujutru obui. Njena modna doslednost jedavala njenim zaposlenima oseaj da uvek znaju ta da oekuju od nje, anjoj je pruala duhovni mir koji je proizlazio iz znanja da e svaki danpoeti isto ...

O Boe, pomisli ona.Auto je sada bio na putu Frenklin Delano Ruzvelt i pogledavi kroz

prozor, videla je sumorne braon zgrade koje su se pruale duinom nekoli-ko blokova uz put. Neto u njoj se rastui od te sve monotonije i ona se

iznenada oseti poraenom.Promeni poloaj na seditu s nelagodnou. Cele godine je doivljavalaove trenutke oajne praznine, kao da nita vie nije bitno i nita se neepromeniti, i nita se novo ne deava; videla je ivot pred sobomprolazakbeskrajnih, potpuno istih dana. A vreme prolazi i sve to joj se deavalo biloje to da stari i dapostaje sve manja i jednog dana e biti mala kao taka, azatim e jednostavno ispariti. Puf! Kao mali list koji sagori pod lupom nasuncu. Ova oseanja su joj bila okantna, jer nikada ranije nije osetila takavumor od ivota. Nikad ranije nije imala vremena za to. Celoga ivota seborila da postane ono to je sad entitet Niko ONili. A zatim, jednog jutra,vreme ju je stiglo i ona se probudila i shvatila da je dola do eljenog cilja.Dola je na svoju destinaciju i imala je sve za ta je tako vredno radila:izuzetnu karijeru, mua koji je (na neki nain) voli, koga potuje i prelepuerkicu od jedanaest godina koju oboava.

Trebalo je da je zbog toga oduevljena. Ali, umesto toga, oseala se

umorna. Kao da su sve te stvari pripadale nekom drugom.Nee sebi dozvoliti da razmilja ovako. Nee dozvoliti da je neko slu-

ajno, neobjanjivo oseanjedeprimira.

Naroito to nee dozvoliti ovoga jutra, koje je, podseala se, tako po-tencijalno vano za njenu karijeru. Protekla tri meseca radila je na ugovara-nju sastanka sa Piterom Borom, novim glavnim izvrnim direktorom lancaHakabiza, gigantskog lanca maloprodaje koji je izgleda nameravao da

osvoji itav svet.Hakabizse nije oglaavao u asopisima, ali nema razloga


29/361


30/361

W N

Ovo je nemogue, pomisli uz meavinu besa, zabrinutosti i oka. Mer-cedes je pripadao Majku Harnesu, glavnom izvrnom direktoru i predsedni-ku Verner Pabliinga. Naravno da je rekla Majku za sastanak tavie,rekla mu je nekoliko puta, ak je i predlagala da i on poe sa njom aliMajk je prezrivo odbacio tu ideju, i uporno govorio da mora da zavri mno-go vanija posao na Floridi. injenica da se ne nalazi na Floridi i da jepojavio na heliodromu umesto toga je znaila samo jednu stvar. Pokuao jeda predstavi da je sastanak njegova ideja.

Kada je Majk izaao iz kola, ona ga pogleda neprijateljski. Majk, kojije bio visok i u ranim pedesetima i neprirodno preplanuo zbog preterane

upotrebe sredstava za samotamnjenje, krenuo je ka njoj sa izrazom lica koji

je odavao krivicu. Nije bilo sumnje u to da je besna, ali u korporaciji kao

to je Sple-Verner,u kojoj je sve to kaete, uradite ak i obuete potenci-jalno izazvati kritiku reakciju, uvek je bio imperativ da emocije zadrite zasebe. Ako bi se sukobila sa Majkom sada, svi bi mislili da je kuka. Ako bipovisila glas, rekli bi da je histerina. Zatim bi svi priali o tome kako jeotkaila. Umesto toga, pogledala je Majka sa malo zbunjenim osmehom nalicu. ao mi je Majk, neko mora da je pomeao rasporede. Moj asistent jerezervisao helikopter za sastanak u vezi saHakabizompre pet dana.

Vratila je loptu na njegov deo terena, pomisli. Morae da prizna da elida ugura nos u njen sastanak. Nakon toliko rada koji smo uloili u ovajsastanak, odluio sam da je bolje da ja lino poem i upoznam tog lika,Bora, rekao je Majk. A zatim da ode do Viktora Metrika i pokua da mukae da si sam organizovao sastanak, pomisli Niko, kljuajui od besa usebi.

Klimnula je glavom i lice joj je dobilo uobiajen izraz potpune hladno-krvnosti. Majkova izdaja je bila neuvena, ali ne i neoekivana tako je

izgledao uobiajeni posao za izvrne direktore u korporaciji Sple-Verner,gde je sve bilo dozvoljeno, ako te ne uhvate. Hajdemo, onda, ona dodatehladno i pope se stepenicama u helikopter. Kada je sela u sedite od plia ikoe, pomislila je kako joj je bilo potrebno tri meseca da ugovori sastanaksa Piterom Borom, a Majku je bilo potrebno oko tri minuta da ga upropas-ti. Majk je seo pored nje, kao da je sve u najboljem redu i pitao:Hej, da lisi dobila Viktorom poslednji memorandum? On se zaista gubi, zar ne?"


31/361

W N

Mmmmm, Niko zagonetno odgovori. Memorandum o kome je Majkgovorio bio je e-mejl koji je Viktor Metrik poslao svim zaposlenima, a tiese venecijanera na prozorima. Svi venecijaneri moraju biti postavljenitano na polovini svakog prozora, podignuti tano jedan metar i pet sant i-metara. Kao i veina glavnih izvrnih direktora, Viktor, koji je bio u se-damdesetim ili ak osamdesetim godinama, bio je notorno ekcentrian.Svakih nekoliko meseci bi krenuo u nenajavljenu etnju hodnicima zgradeSple-Verneri rezultati bi bili ovakvi memorandumi. Zbog svojih godina iudnog ponaanja, skoro svaki izvrni direktor je bio ubeen da je Viktorlud i da nee jo dugo izdrati. Ali, oni to govore ve pet godina i Niko se uprincipu nije slagala sa tim. Viktor Metrik je zasigurno lud, ali ne na nainna koji to ljudi misle.

Niko je uzela primerak Vol Strit urnalai otvorila ga brzim potezom.Skoro svaki izvrni direktor u korporaciji je diskretno radio na tome dadobije Viktorov posao, ukljuujui i Marka i jo jednog neugodnog direkto-ra, Seldena Rouza. Selden Rouz je bio predsednik kablovskog odeljenja i

iako su on i Vendi bili istog statusa, Vendi je uvek brinulo to to SeldenRouz pokuava da proiri svoju teritoriju i da obuhvati njenu. Niko je jobila neodluna po pitanju njega, ali u kompaniji kao to je Sple-Verner,svako ko je na tako jakoj poziciji je mogao svakog sekunda da se okrene

protiv tebe. Nije bilo dovoljno da radi svoj posao svaki dan, morao si dapotroi dosta vremena titei svoj poloaj istovremeno tajno kujui zavereda napreduje.

Niko je gledala u novine, pravei se da je zainteresovana za priu o ma-loprodaji. Pretpostavljala je da Majku nikad ne bi palo na pamet da je i ona

elela mesto glavnog izvrnog direktora u Sple-Verner-u. Sa svojim vizan-tijskim intrigama i ogromnim pritiscima, to nije vrsta posla kojoj je veina

ena ili ak i mukaraca teila. Ali Niko se nije st idela svoje ambicije idvadeset godina rada u korporaciji ju je ubedilo da je u stanju da obavlja

svaki posao jednako dobro kao i mukaraca verovatno i bolje.Pogledaj Majka, pomislila je, bacajui pogled na njega. On je bio nag-

nut ka napred u svom seditu, pokavajui da dovikivanjem aska sa pilo-tom o sportu, nadvikujui buku motora koje je on upravo upalio. Korporaci-je su bile prepune mukaraca poput Majka mukaraca koji nisu izgledaliprevie inteligentni niti zanimljivi, ali koji su znali da igraju tu igru. Znali


32/361


33/361

W N

ta je do sad uradila po pitanju sastanka sa Piterom Borom, i Vikor ju jepohvalio na kreativnom pristupu. Ironija je bila u injenici da ona Majkunikad ne bi radila iza lea da je on nije izostavio sa liste govornika na sas-tanku korporacije. Ali izostavljanjem sa spiska naneta joj je otvorena uvre-

da o kojoj se prialo nedeljama pre i posle sastanka. Ako je Majk eleo daje uniti, trebalo je da to uini pametnije, pomisli ona.

Ali Majk je napravio greku i sada, sve to je trebalo da uini, je da sepravi kao da igra njegovu igru. Ako bi se sastanak zavrio loe, bila bi toMajkova greka. Ako bi se zavrio dobro, i Majk bi otiao kod Viktora,Viktor bi odmah znao ta se deava. Nita nije moglo da promakne Vikto-rovim zastraujuim plavoutim oima i njemu se ne bi dopala injenica daje Majk pao na tako nizak nivo.

Ove misli, zajedno sa siluetom grada koji se uzdizao ka nebu, uinilesu da se oseti kao ona stara borbena Niko. Kad se helikopter ustremio nado-

le, pored visokih zgrada koje su liile na umu od rueva za usne, Niko jeosetila prijatan oseaj straha, neto to je liilo na seksualno uzbuenje, toje oseala svaki put kada bi ugledala poznat prizor betona i elika. Njujorkje i dalje bio najbolje mesto na svetu, pomislila je, i sigurno jedno od neko-

licine mesta u kojima su ene poput nje mogle ne samo da preive, ve da

vladaju. I dok se helikopter sputao nad mostom Vilijamsburg, nije moglada se odupre jednoj misli Ja samglavnau ovom gradu.

Ili, ak i ako nisam, biu uskoro.

KAFOMAT JE ZVUAO KAO KRKUANJE nekog stvorenja kojeprazni svoja creva dok je bljuvalo vodu kroz filter i u bokal.

ak je i kafomat sreniji od nje, Viktori pomisli neuteno, sipajui gor-ku tenost u jednostavnu belu olju.

Gledala je u asovnik na zidu, ne elei zaista da se podea na to kolikoje sati. Bilo je jedanaest sati pre podne i ona je jo uvek bila kod kue, jouvek u svojoj kineskoj svilenoj piami plave boje na kojoj su bili naslikanekuce. Ovo bi samo po sebi moglo biti neka interna kineska ala, poto

Kinezi nita takone vole kao da pojedu ovekovog najboljeg prijatelja.


34/361

W N

I to je takode prigodno na ironian nain, pomisli ona stavljajui tri pu-ne kafene kaiice eera u kafu. Poslednje tri nedelje, oseala se kao da je inju neko pojeo, samo to je nju neko i ispljunuo.

Pokuala je da uradi neto novo i njen trud nije prihvaen. Svet je veo-

ma okrutno mesto za ivot.Uzela je olju i izala iz kuhinje, prola kroz dnevnu sobu sa ugraenimpolicama za knjige i televizorom ravnog ekrana, kroz predsoblje i niz ste-

penice u donju dnevnu sobu koja je imala kamin. Stan su agenti za nekret-

nine nazvali malim draguljom i gledajui u tavanicu visoku etiri metra,sa koje je visio predivni antikvarni Bakara kristalni luster, pitala se koliko

e jo moi da priuti da ivi ovde.

Njena kompanija je sada i zvanino bila u krizi.Dugaka klupa je ila itavom duinom francuskih prozora koji su gle-dali na ulicu, i ona je umorno sela na nju. Putovala je protekle dve i po

nedelje, napustivi grad nakon svoje katastrofalne revije i mali sto u trpeza-riji od mahagonije bio je uredno prekriven novinama koje su dale prikaz

revije. Skoro mesec dana je prolo, ali ona se jo uvek seala svake kritike:Nema pobede za Viktori, Skrenula je sa puta, Razoaravajue i jogore od toga Ko bi ikadanosio ovu odeu, i ak i da je neko nosi, gde bi je

nosio?, a vrhunac je bio: Viktori Ford je vie zabavljaica nego modnikreator, a ta istina je postala kristalno jasna kad se pogleda njena nova

kolekcija, njen pokuaj da se bavi visokom modomreisu je progonilekao neki odvratan miris. Znala je da dosta umetnika ne ita kritike, aliViktori to nije mogla; ona nije mogla da dozvoli sebi da bei od neprijatnestvarnosti. Bilo je bolje da zna istinu i da se izbori sa njom. Verovatno je

trebalo da pobaca sve te kritike, ali e ih ona uredno sauvati sa ostalimkritikama i jednog dana e ih itati i smejati se. Ako ne bude mogla da setome nasmeje, to i nee biti bitno, jer tada ve nee vie biti modni kreator.A ako ne bude modni kreator, ni to nee biti vano, jer e ve uveliko bitimrtva.

Pogledala je kroz prozor i uzdahnula. Verovatno je previe ostarila dabi mogla da posmatra svet kao crno-beo, i da jo uvek veruje da bi, kad nebi bila modni kreator, radije bila mrtva. Ali tako se oseala itavog ivota,od kada je kao devojica od samo osam godina sedela u ekaonici kod

zubara i uzela sa stola Vogprvi put u ivotu (njen zubar, to je kasnije shva-


35/361

W N

tila, mora da je bio vie ik nego to je ona mislila). Listajui stranicu postranicu mode, iznenada je preneta u neki drugi svet svet beskrajnih mo-gunosti, gde se sve to zamisli moglo i ostvariti. Kada ju je medicinskasestra prozvala, prenula se iz misli i videla da sedi na zelenoj plastinojstolici u maloj sobi sa zidovima boje senfa sa kojih se polako ljutila boja isvaki detalj u toj prostoriji je postao uvean i ona je doivela otkrovenje.Iznenada je znala ta je njena misija u ivotu. Bie modni kreator. To joj jebila sudbina.

Bila je udno dete, naravno, ali to tada nije znala. Kao devojica imnogo kasnije, pretpostavljala je da su svi poput nje i da, kao ona, tanoznaju svoju misiju u ivotu. ak i kad je imala deset godina, sea se da jesmelo govorila ostaloj deci da e biti modni kreator, ak iako nije imalapojma kako to da postane niti ta modni kreatori zapravo rade ...

To mladalako neznanje je verovatno bilo dobra stvar, pomislila je, us-tavi sa klupe i etajui se po persijskom tepihu koji je bio ispred kamina.Zahvaljujui tom neznanju ona je hrabro ila za svojim ludim snom, nanain na koji se sad ne bi usudila.

Odmahnula je glavom i sa nekom toplinom u dui priseala se tih svo-jih poetaka u Njujorku. Tada je sve bilo novo i uzbudljivo. Imala je veoma

malo novca, ali nije se bojalaimala je samo jedan smer kretanja, ka vrhu.Od njenog prvog dana u Njujorku, grad kao da joj je zavereniki pomagao uostvarenju sna. Preselila se ovde sa osamnaest godina da bi pohaala FenInstitjut of Tehnolodi,i jednoga danabilo je to s poetka jeseni, jo uvekje bilo pomalo toplo, ali sa nagovetajem zime u vazduhu, dan slian dana-njemila je podzemnom eleznicom i jedna ena je upitala gde je kupilajaknu koju je imala na sebi. Viktori je po njenoj atiranoj kosi i njenomobuena-za-uspeh odelu i koulji sa malom manom, to je tada bilo u modi

pretpostavila da joj se obratio neko ko se bavi modom i sa mladalakomarogancijom ree hrabro Ja sam je saila. Ja sam modni kreator.

Ako si modni kreator, ena ree kao da joj ne veruje (a i zato bi jojpoverovala, Viktori pomisli bila je mrava i ravnih grudi kao deko, iizgledala kao da ima mnogo manje od osamnaest godina)onda bi trebaloda doe kod mene. ena je neto traila po svojoj Luj Viton torbi (Viktorinikad nije zaboravila tu torbu mislila je da je tako ik) i dala joj svoju


36/361


37/361

W N

ri ikada upoznala i, u to vreme, nije se od njih oekivalo da budu fine.Mirna je izala iz kancelarije i odmerila Viktori od glave do pete. Znai,dola si", ree ona glasom koji je imao jak, metalni prizvuk. Da vidim taima za mene.

Pet besanih noi je iznenada uzelo svoj danak i Viktori je skoro briznu-la u pla. Prvi put joj je palo na pamet da se Mirni moda nee svideti njenakolekcija i pomisao o neuspehu je bila uasna za nju. Sram bi je obogaljio;mogao bi da definie ostatak njenog ivota. Sta ako bi ona i dalje pokuava-la i opet doivela neuspeh? Morala bi da se vrati kui i da radi u foto-kopirnici kao njena najbolja drugarica iz gimnazije koja nije uspela da ode

iz njihovog gradia

Slatko, ree Mirna pregledajui kolekciju. Nain na koji je gledalauzorke, drei ih naopako i okreui ih pomnogledajui materijal, uinio jeda se Viktori oseti kao da nju pregledaju. Na jakom, fluorescentnom svetlu,

videla je da je Mirnino lice roavo i da je pokuala da to prikrije debelimslojem podloge za puder. Naravno, nema nikakvih podataka o prodaji, jeltako? Ili postoji neto to bi trebalo da znam, a ti to preutkuje?", pitala jeMirna gledajui je sumnjiavo.

Viktori nije imala pojma o emu Mirna govori. Ne.... nesigurno je rek-

la. Ja sam samo.Da li su se tvoji modeli nekad prodavali u radnjama?, Mirna je upita-

la nestrpljivo.

Ne, ree Viktori. Ovo je moja prva kolekcija. To ne predstavlja pro-blem, zar ne?, ona upita sa sve veom panikom.

Mirna je slegla ramenima. Svako mora od neeg da pone, zar ne? Tosamo znai da ne mogu da primim veliku narudbinu. Morau da ponem

od male i, ako se tvoje stvari budu prodavale, kupiemo jo sledee sezo-ne.

Viktori je, zapanjena ovim, klimnula glavom.

Nakon toga je istrala na ulicu, osetivi vrtoglavicu od uzbuenja. Onae opet doiveti ovakav trenutak uspeha koji menja ivot, ali nita nije kaoprvi put. Prela je od Trideset sedme ulice do Pete avenije krupnim koraci-ma, ne znajui kuda ide, znajui jedino da eli da bude u sreditu svega.Setala je Petom avenijom veselo zaobilazei prolaznike i zaustavljajui se


38/361

W N

kod Rokfeler centra da bi gledala klizae. Grad je bio kao srebrnkasti Oz,pun maginih mogunosti i, tek kad je dola do parka i istroila malo ener-gije, prila je govornici i nazvala svoju najbolju drugaricu sa fakulteta, KitKelender.

Rekla je da eli da pone od male koliine, ali je uzela osamnaest ko-mada odee! Viktori je uzviknula.

Porudbina je obema izgledala ogromna i, u tom trenutku, nije ni zam i-ljala da e jednog dala dobijati porubine za deset hiljada ....

Nakon tri nedelje ivenja do kasno u no, zavrila je svoju prvu po-rudbinu i pojavila se u Mirninoj kancelariji sa modelima u kesama izsupermarketa. ta radi ovde?, pitala je Mirna.

Imam stvari za Vas, Viktori joj je ponosno odgovorila.Zar nema otpremnika?, Mirna upita zaprepaeno. ta da radim saovim torbama?

Viktori se nasmeja seajui se toga. Tada nije nita znala o tehnikimaspektima posla modnog kreatora; nije imala pojma o tome da postoje sobe

za seenje i ivenje gde se pravi odea pravih dizajnera. Ali ambicija igorua elja (vrsta elje koju je, mislila je, veina ena gajila prema mu-karcima) nosili su je napred. A onda je dobila ek na pet stotina dolara .

Prodali su sve stvari. Imala je osamnaest godina i bila je u biznisu.Sledeih deset godina samo je nastavila da radi. Ona i Kit su se preseli-

le u mali dvosoban stan na Louer 1st Sajdu, u ulici koja je bila puna indij-

skih restorana i prodavnica slatkia u podrumima, gde se prodavala dro-ga. Sekle su i ile dok ne bi obnevidele i tada bi obilazile neke izlobe iprljave none klubove u kojima su igrale do tri ujutru. Jedva je dovoljnozaraivala da pokrije trokove, ali to nije bilo vano. Znala je da je velikiuspeh tu, na dohvat ruke, a u meuvremenu je bilo dovoljno to ivi u gradui radi ono to o emu je oduvek sanjala.

A onda je dobila svoju prvu porudbinu od robne kue Bendels, koja jebila poznata po tome to pomae mlade kreatore koji su na poetku karijere.Bila je to jo jedna prekretnicaporudbina je bila dovoljno velika da jojzagarantuje posebno mesto na treem spratu sa njenim imenom i logot ipomna ziduali tu je bio problem. Trokovi za pravljenje odee su zahtevali daona ima veliku koliinu kea, vie od 20,000 dolara, koje ona nije imala.

Obila je tri banke u pokuaju da pozajmi novac, ali su joj u svakoj od njih


39/361

W N

menaderi strpljivo objasnili da ako eli da dobije zajam, mora da imajemstvo u vidu neeg konkretnog kao to je kua ili auto, to bi bankamogla da joj oduzme i proda u sluaju da ne moe da vrati dug.

Nije videla izlaza iz ove situacije, ali jednoga dana telefon je zazvonio i

zvala je Mirna Dejmson. Ona je preloila da Viktori pozove jednog ovekapo imenu Hauard Friplmejer. On je bio olo, Mirna je objasnila, pravi gar-mento,ali je u poslu trideset godina i moda moe da ti pomogne.

Hauard Fliplemejer je bio sve to je Mirna obeala, i gore od toga. Prviput se sastala sa njim u jednom kafiu, u kome je Hauard halapljivo jeopastrami sendvi ne trudei se da obrie tragove senfa koji su mu se skoriliu uglovima usana. Odea mu je bila braon boje, a frizura uznemirujuanosio je tupe koji je trao. Kad je zavrio sa jelom, uzeo je novine DejliNjuzi otiao u toalet gde je bio punih petnaest minuta. Instinkti su joj govo-rili da plati svoj deo rauna i pobegne, ali joj je oajniki bila potrebnapomo.

Kad se vratio za sto, rekao je da je odluio da je ona dobra investicijada ima potencijala. On bi uloio 80,000 dolara u njenu kompaniju u tokusledee godine, a eleo je trideset posto profita. To joj se inilo kao dobardil. Hauard je bio grozan, i povrh te njegove proste linosti, imao je udan,

jak miris koji se irio oko njega, ali je Viktori rekla sebi da ne mora daspava sa tim ovekom. Pored toga, bio joj je potreban. Ja u da brinem onovcu, mala, rekaoje vukui dim iz svoje deseteNjuportcigarete. Ti sebrini o modi. Ja sam u ovom poslu trideset godina i razumem vas kreativne

tipove. Kad vi razmiljate o novcu, potpuno se spetljate. Ona je klimnulaglavom mislei, da, upravo se to deava kad ona razmilja o novcu.

Verovala je Hauardu, ali samo zato to nije imala dovoljno iskustva damu ne veruje. Hauard je prebacio njenu operaciju u ogromnu prostoriju uzgradi koja je izlazila na Sedmu aveniju, gde je zvuk kao eho iao krozzidove hodnika okreenih u industrijsku sivu boju i u kojoj se toalet zaklju-avao. To je bila zgrada kojom se irio zadah oaja, obeanja i snova koji senikada nee ispuniti, ali nakon rada u svom malom stanu, ovo je izgledalokao ogroman pomak.

Njeni modeli su se prodavali. Hauard joj je rekao da e kompanija za-raditi 200,000 dolara te godine, suma od koje se oveku zavrti u glavi.

Naravno, dok ne odbijem mojih osamdeset hiljada i mojih trideset proce-


40/361


41/361

W N

Sto? Da bi ti Vogobjavio nekoliko lepih sliica? Lepe sliice ne pro-daju odeu, zna. Ono to prodaje odeu je kad ljudima treba neto lepo daizau sa svojim dragim u subotu vee. Nita previe fensi. Momci ele davide svoje devojice u neemu lepom i skromnom

Ja hou da Vogobjavi sliice mojih modela, proitala je ljutito. Iobjavie ih, videe ....

Zatim bi se Hauard nagnuo ka njoj, zaplahnjujui je svojim znakom ra-spoznavanjasvojim vonjom i nasmejao se. Zubi su mu bili sivi, sa belia-stim naslagama od hrane izmeu zuba, kao da ne moe da se bavi tim dosa-dnim stvarima kao to je pranje zuba. Jesi nekad pogledala paljivo tekreatore u Vogu?, pitao je. Halston, Klajn ... ak i Scaasi, koji je nekadabio Isaacs, ali je odluio ita svoje ime unazad ... sve Jevreji, sve pederi.Jesi videla nekad enu modnog kreatora? Nema anse. To je zbog toga tosu u modi, ili inae u svemu .. filmovima, arhitekturi, slikanju mukarcizakon. A postoji i razlog zato je to tako

Hauard joj nikad nije rekao koji je to tano razlog, a ni ona nije pitala.Nije elela da uje odgovor.

Umesto toga ga je opsovala u sebi i vratila se crtanju. Videe ti jedno-ga dana ... uvek bi pomislila u takvoj situaciji. I uvek bi rekla sebi da e

Hauard, ako zaradi dovoljno novca, moda otii i ostaviti je na miru.I jednog dana, tako je i bilo. Nije se pojavio ujutru, ve je doao tekoko etiri popodne. Ovaj obrazac ponaanja se nastavio nekoliko nedelja iViktori je bila tako zahvalna to je spaena njegovog prisustva, da nijepitala zato. Ali, primetila je da bez obzira na to do koliko je kasno radila,Hauard je uvek dolazio u kancelariju kad je ona odlazila.

Nekoliko nedelja kasnije, srela je Mirnu Dejmson na ulici. Vidim dati je ubacio modele uDres Bam",ree Mirna.

Viktori je iznenaeno pogleda, odmahujui glavom i mislei da je Mir-na sigurno pogreila.

Mora da si ih videla u nekoj robnoj kui, verovatno uBlumingdejlsuDuo, Mirna odgovori uvreeno, stavljajui ruku na Viktorin zglob.

Ja znam da prepoznam tvoj model bilo gde. To je moj posao, sea se?Ali to je nemogue, Viktori se usprotivila.Mirna je podigla dlanove u znak protesta. Ja znam ta sam videla. Bila

sam uDres Bam-u u Fajv Taunzu u subotu i imali su ceo red haljina koje su


42/361

W N

izgledale ba kao tvoje. ak su imale ipkane rukavice i somotske trake....A ta se deava sa tom novom kompanijom koju je Hauard osnovao prekoputa u broju 1411?

Viktori je, ne shvatajui o emu se radi, samo odmahnula glavom. Uovom delu grada, ljudi su zgrade pominjali samo po brojevima i 1411 Bro-

dvej je bila najbednija zgrada u ovoj oblasti. Odea je prodavana na aukci-jama lancima maloprodaje kao da se prodaje roblje; zgrada je bila ruanpotomak industrije o kojoj niko nije eleo da pria. Bila je ispunjena uas-nim oseanjem strepnje. Zahvalila se Mirni, pretrala ulicu, izbegavajuivozila. To je nemogue, pomislila je. ak ni Hauard ne moe biti tako glupda joj iza lea prodaje njene modele u 1411. To bi joj unitilo i ime i inve s-ticiju i nije imalo smisla. Proverila je popis od prolog meseca i izgledalo je

kao da nita ne faliTo je nemogue, pomisli ona, pokuavajui da razuveri samu sebe.Predvorje u broju 1411 zaudaralo je na mast od miliona kesa brze hrane

koje su prole kroz predvorje u toku poslednjih sedamdeset godina. Na ziduje bio listing svih firmi u zgradi, ali Viktori nije znala ta traiHauard jemogao da naene bilo koje ime novoj kompaniji, a sigurno je imao dovolj-no pameti da ne upotrebi svoje ime. Odluila je da se zaputi na drugi spratgde su se odravale aukcije i, stvarno, u sred dugake prostorije pune dra-a za odeu koja eka na svoj red na aukciji, nala je dva reda odee koja jebila potpuno ista kao njene kreacije. Pipnula je materijal i stresla se razli-ka je bila u tome to su ove stvari napravljene od jeftinih materijala koji bise raspali nakon tri-etiri noenja i skupili se na hemijskom ienju. Okre-nula je porub i videla da je av neujednaen i nedovren; zatim je proverilaetiketu. Etiketa sa njenom markom je bila kvadratnog oblika, roze boje i

neujednaenim slovima je napisano Viktori Ford. Etiketa na ovoj jeftinoj

kopiji je bila skoro ista, a jedina razlika je bila njeno ime koje je na ovojglasilo Vajsroj Fjord.

Bacila je ovaj komad odee kao da je zaraen i ustuknula, prekrivi ru-kom usta od uasnog straha.

Savila se od bola. On se nije ni trudio da promeni ime. Mora da je sma-

tra za budalu. Da li je zaista mislio da e mu ona dozvoliti da se izvue?Oigledno da jeste. Verovatno je smatrao glupaicom koja e raditi sve to


43/361


44/361


45/361

W N

odluku, Hauardov advokat je ponudio nagodbu. Ako e ona da isplati Hau-ardu njegovih 80,000, on bi se odrekao prava na svojih trideset procenata i

ona e biti slobodna.

Osetila je ogromno olakanje. To je mala cena za njenu veliku poslov-

nu greku, ali je nauila vanu lekciju. Ljudi sa kojima si u nekom poslu sujednako vani kao i sam posao. To je bila lekcija koju je svaki kreatormorao da naui na sopstvenoj koi, jer tako neto se, naalost, ne ui nafakultetu za dizajn...

Telefon je zazvonio i prekinuo njeno sanjarenje. Viktori se odmah up-

lai. Verovatno loe vesti. U protekle tri nedelje, samo su se nizale loevesti, jo vie pogoravajui katastrofu.

Razmiljala je da se ne javi na telefon, ali je shvatila da bi to bilo kuka-viki. Bila je to jedna od njenih asistentkinja, Trikoja je zvala iz studija.

Gospodin Ikito je zvao tri puta. Kae da je hitno. Mislila sam da bisteeleli da znate.

Hvala. Nazvau ga sad. Spustila je slusahcu i prekrstila ruke kao dajoj je hladno. ta e rei gospodinu Ikito? Ve vie od nedelju dana joj jeuspevalo da odloi razgovor sa njim, pod izgovorom da je na putu, ali kada

se radi o poslu, Japanci su insistirali na efikasnosti. Svia mi seti done-se odluku brzo, rekao joj je gospodin Ikito pre pet godina, kada su poelida sarauju. Ipak, gospodin Ikito je eleo da zaradi i prekinuo bi saradnju zatrenutak, da je ikada pomislio da se njeni modeli nee prodavati. Ali, onoto je on nudio kao reenje, bilo je nepodnoljivo.

Viktori Ford Fashions nije bila velika kompanija kao Ralf Loren ili

Kelvin Klajn, ali, za samo pet godina, koliko je u poslu sa Japancima, kom-

panija je, od biznisa koji je vodila jedna osoba iz svog stania, narasla umini konglomerat. U Japanu je imala osamdeset i tri radnje, a ove godine,

gospodin Ikito planira da se proiri i na Kinu, da pomeri sledeu granicupotencijalnih kupaca. Gospodin Ikito je dobio licencu za njene dizajne koji se nisu sastojali samo od odevnih predmeta, ve i torbi, cipela, naoaraza sunce i drugih asesoara i proizvodio iz u Japanu, plaajui trokoveproizvodnje i dajuijoj procenat od profita. Uz ovaj posao sa gospodinomIkitom, njena kompanija je sada imala prihod od skoro pet miliona dolara

godinje.


46/361


47/361


48/361

W N

Gospoice Viktori Ford, ree gospodin Ikito. Upoznajte svog novogkreatora."

Viktori pogleda gospoicu Macudo, a zatim ponovo gospodina Ikotoakoji se ozareno smeio. Iznenada joj je pripala muka, ali je uljudno ispruila

ruku.Nikako nije mogla da se sloi sa ovim.Oboavam Vae modele, ree gospoica Macuda, skliznuvi u pros-

tor izmeu proda i stola odman pored njenog. Bie mi ast da radim saVama.

Jo nismo odluili da li emo raditi zajedno, Viktori je poelela da ka-e, ali joj se grlo osuilo i nije mogla da progovori. Uzela je gutljaj aja,pokuavajuida se pribere.

Gospoica Macuda vrlo dobar kreator, rekao je gospodin Ikito, gle-dajui as u jednu, as u drugu enu. Ona crta nove dizajne, kao dizajniViktori Ford. Vi odobrite dizajne, naravno. Mi nastaviti biznis i svi sreni.

Viktori se nakaljala. Sigurna sam da je gospoica Macura dobar krea-tor, rekla je oprezno, ne elei da odmah odbije predlog. Ali volela bih daprvo pogledam njene crtee. Pre nego to odluimo o bilo emu, dodala je.

Vi vidite sve crtee koje hoete, rekao je gospodin Ikito, velikodunopodiui ruke. Ona dobra, Vi videti. Ona kopirati sve. Ona raditi RalfaLorena bolje od Ralfa Lorena.

Viktorina jedina misao je bila da mora da izae odavde. Bila je ljuta iuvreena, ali to je verovatno bio glas njenog ega, a kad se radi o poslu,ponekad biste otkrili da moete da ivite sa idejama koje su u prvi mahzvuale nepojmljiveako biste dali sebi dovoljno vremena da razmislite onjima i da preete preko onoga to ste najpre doiveli kao uvredu. Ono to

je u ovom trenutku bilo vano je ne odreagovati na uvredu i ne prouzroko-vati prekid saradnje koji se ne bi mogao popraviti.

Ustala je.

Hvala Vam, gospodine Ikito, na Vaem ljubaznom reenju, rekla je.Sada imam jo jedan sastanak. Nazvau Vas nakon ruka.

Ovo je bilo rizino, jer je gospodin Ikito oekivao da e ona ostati kol i-ko god on smatra da je neophodno. Namrtio se. Vi ne voleti moje ree-

nje?


49/361


50/361


51/361


52/361


53/361


54/361


55/361

W N

se ovek pretvori u suvo, staro govance. A tada vie niko nee prihvatiti vapoziv za izlazak.

Stigla je prva i iskoristila je priliku da osmotri situaciju. Majklsje bila

precenjena kantina za gradske face i neki od njih su bili ovisni o deavanji-

ma unutar njega da su ovde ruavali svakidan, kao da je to neki ekskluzivnikantri klub. Ako ste eleli da podsetite ljude da ste ivi, ruali biste u Maj-klsuza koji se prialo da su tra kolumnisti plaali konobarima za informa-cije ko je ruao sa kim i o emu su priali. Stolovi su bukvalno bili oznae-ni brojevima od jedan do deset po tome koliko su znaajni ljudi koji sede zanjima i, verovatno zato to je ruala sa Niko ONili i Vendi Hili (Viktori jebila preskromna u pogledu svog znaaja da bi dodala ime na listu), dobili susto broj dva.

Udaljen par lagodnih stopa i usamljen, stajao je sto broj jedan, najpo-eljniji sto u restoranu. Ne samo da je vaio za Sto moi, ve je bio i stosa najvie privatnosti u restoranu, jer je bio dovoljno daleko od ostalihstolova da bi se spreilo prislukivanje. Za stolom su sedele tri ene koje jeViktori tajno nazivala Kraljice pela. Bile su starije, mudrije i poznate posvojim povremenim napadima vritanja, bile su vrhunske cure od karijere.Kruile su glasine da su one u tajnosti vladale Njujorkom. Ne samo da su

bile u vrhu svojih delatnosti, ve su iivele ovde etrdeset godina i vie ipoznavale su mone ljude. Suzan Erou je poznata po svojoj izjavi Svako jebio niko jednom u ivotu, ak i gradonaelnik.

Suzan Erou je verovatno imala skoro sedamdeset godina, ali je bilo

skoro nemogue odgonetnuti koliko joj je godina na osnovu njenog izgleda.Neto se deava uspenim enama koje napune etrdeset godina kao davreme poinje da ide unazad i, nekako, one uspevaju da izgledaju mlae iboljekao da im je trideset. Naravno, tu je botoks i kolagen koji ubrizgava-

ju u lice i operacije kapaka i ponekad zatezanje lica, ali efekat je mnogodublji od pukog rezultata koji se dobija uz pomo hirurkog skalpela. Uspehi samoostvarenje je ono zbog ega su ove ene sijale blistale od punoeivota. Suzan Erou se borila sa rakom, imala je dva zatezanja lica i verovat-no silikonske implante u grudima, ali koga je bilo briga? Ona je i dalje bila

seksi, nosei be demper od kamira sa V izrezom (otkrivajui pomaloneprimeren mladalaki dekolte) i vunene pantalone be boje. Viktori i Niko


56/361

W N

su uvek govorile da bi volele da izgledaju bar upola dobro kao ona kad

dou u te godine.Suzan je bila osniva i predsednik notorno uspene kompanije za PR

koja se zvala ADL, i sedela je sa Karlom Endruz poznatom novinarkom iz

glavnih vesti, i Mafi Vilijams, koja je, u kasnim pedesetim godinama, bila

najmlaa od njih tri. Mafi je bila predsednik amerikog ogranka konglome-rata luksuzne robeBe et Se,koja ju je uinila najmonijom enomu modnojindustriji Sjedinjenih Amerikih Drava. Njen izgled je bio otar kontrastnjenom pufnastom anglosaksonskom protestantskom imenu. Mafi je bila

anglosaksonskog porekla i protestantkinja (iz uvene bostonske porodice),ali je izgledala strano francuski i nepristupano. Imala je tamnu kosu zae-ljanu unazad i skupljenu u malu punu, i uvek je nostila Kartijenaoare sa

plaviastim staklima iji je okvir navodno bio od osamnaestokaratnog zlata.Bila je nemilosrdna poslovna ena koja nije nije trpela budale i koja jemogla da kreatoru stvori ili uniti karijeru.

Viktorino srce je poskoilo kada je ula u restoran i videla Mafinetoliko zbog straha, koliko zbog potovanja. Za nju, Mafi je bila ekvivalentMiku Degeru. Imala je besprekoran ukus i nedostine standarde. Neka lepare od Mafi je puno znaila za Viktori i, iako e neki ljudi ovo smatratidetinjastim, Viktori je smatrala dragocenim sve komentare koje joj je Mafi

uputila u toku njene karijere. Nakon prve velike revije u atorima, pre estgodina, Mafi je dola u bekstejd, autoritativno je potapala po ramenu iproaputala svojim lepravim akcentom istone obale To je bilo veomadobro, draga. Veoma, veoma dobro. Ima po-ten-ci-ja-la.

U normalnim uslovima, Viktori bi otila do njenog stola da se javi, alije strepila da bi i Mafi njenu reviju prokomentarisala kao i kritiari,

i, ak iako Mafi ne bi nita prokomentarisala ako joj se revija ne bi do-

pala, njena utnja bi imala isti efekat kao i otvorena kritika. Ponekad je bilobolje ne dovoditi se u potencijalno neprijatne situacije, tako da, kad je Mafiugledala dok je zauzimala mesto za stolom, Viktori je odluila da ograniipozdrav samo na neutralno klimanje glavom.

Ali sada, dok je gledala u sto Kraljica pela, Mafi je iznenada podiglapogled i uhvatila Viktori kako bulji u nju. Viktori se nasmeja od neprijat-

nosti, ali Mafi nije izgledala uvreeno. Ustala je, spustivi salvetu na svojemesto i krenula ka njoj.


57/361


58/361

W N

dolara. Viktori joj nije traila pozajmicu, i nikada ne bi ni pomislila da touradi. Ali jedne veeri, Niko se pojavila u studiju kao dobra vila. Ja imamnovac, a tebi je novac potreban, rekla je, ispisujui ek. I nemoj da brineda nee moi da mi vrati, jer znam da hoe."

Ono to je interesantno kod ljudi, pomisli Viktori, je da nikada ne znatekakve skrivene dubine se nalaze u njima, naroito kod ljudi kao to je NikoONili. Kada je upoznala Niko, nikada nije slutila da e je ona nauiti vred-ne lekcije o prijateljstvu, da se ispod svoje spoljanje rezervisanosti krijevatreno odana osoba. Kada bi konobar znao kako je Niko fenomenalna

osoba, pomisli Viktori, gledajui radi zabave u konobarevo lice dok je onoklevajui pruao meni. Niko je odmanula rukom, rekavi U redu je. Jave znam ta u naruiti. Njen komentar je bio bezazlen, ali je konobar

pogledao kao da ga je upravo ujela. Kao i veina mukaraca koja se susret-ne sa enom koja se ne zamara uobiajenim drutvenim manirima, konobarje verovatno mislio da je Niko jedna obina kuka.

Niko je bila blagosloveno imuna na to to veina ljudi misli o njoj i ve-selo se nagnula nad sto. Bila je neuobiajeno napeta. Sastanak sa PiteromBorom je proao izuzetno dobro, naroito zato to je Piter Bor uglavnomignorisao Majka Harnesaa zatim je, ponesena trijumfom, uradila neto to

nikad nije ni slutila da e uraditi i pozvala je Kirka Etvuda, i ugovorila tajnisastanak sa njim posle ruka. Upravo sam uradila jednu uasnu stvar,rekla je ponosno, kad da je uopte nije smatrala uasnom. Tako sam bilabesna na Majka Harnesa jutros

Sigurna sam da je zasluio..."Pa, ustvari to i nema veze sa poslom, Niko se nasloni na stolici i pog-

leda ka dole, popravljajui salvetu na krilu. Shvatila sam da sam se zatvo-rila u kulu, nedodirljiva sam, pa sam uradila neto uasno

Viktori se nasmejala. Duo, ti nikada ne bi uradila nita uasno. Naro-ito ne neto to je za drutvenu osudu. Ti si uvek savrena.

Ali nisam. Ili barem, ne elim uvek da budem. I tako samprekinulaje, gledajui oko sebe da proveri da neko sluajno ne slua njihov razgovor.

U tom trenutku ih je zapazila Suzan Erou i nagnula se ka njima.

Zdravo, devojke, zakretala je kao stara vrana.


59/361


60/361

W N

bude pojavila na nekom javnom mestu sa njim, svi e saznati. Ali mi smose ve sretali, ree Viktori, zbunjena Linovim ponaanjem. Sreli smo sebarem deset puta.

Verovatno si ga srela sto puta, Suzan se usiljeno nasmeja. Ali Lin se

niega ne sea. Njegov je mozak kao sito. Video je svog prvog poslovnogpartnera na veeri pre nekoliko godina i nije ga prepoznao. On nije tolikoglup. On je milijarder, zna, ubaci se Karla. Uostalom, bezopasan je",ree Suzan.

On je umiljat kao mae, dodade Karla. ene ga uvek iskoriavaju.Naroito pametne ene.

On je mukarac, to znai da apsolutno nema pojma ta eli, proapu-ta Mafi.

On je, inae, moj veoma dobar prijatelj, Suzan ree uvreeno. Mo-da nije savren, ali ko je uopte savren? Uvek podseam sebe na to da, makoliko me moj mu Volter izluivao, ja verovatno njega mnogo vie izluu-jem ..."

Evo je Vendi", ree Niko, pogledavi ka vratima.Cao. Izviniteto kasnim, ree Vendi Hili, prilazei stolu. Naoare su

joj bile zamagljene i sa nje je curila voda.

Draga, izgleda kao da si dola peske",Suzan ree spontano. Zar tene paze u Spleu?

Vendi je napravila grimasu. Ona jestvarnodola peke iz kancelarijenjen asistent Do ju je leerno obavestio da ne moe da nae auto za nju.Imam mukog asistenta, rekla je kao da je time sve objanjeno.

I ja sam jednom imala mukog asistenta, ree Viktori. Nosio je rozedemperie koje je kupio u prodavnici polovne robe i svako popodne bi

malo odremao. Na kauu. Kao dete. Razmiljala sam o tome da mu dammleko i keks.

Da li su svi mukarci u gradu poludeli?upita Vendi.Kad smo kod toga, da li ste skoro videle Viktora Metrika? upita Su-

zan neobavezno.

Trebalo bi da ga vidim danas popodne", ree Vendi.Pozdravi ga, draga, ree Suzan.

Naravno, ree Vendi.


61/361

W N

Uivajte u ruku, ree Niko mahnuvi im.

Nisam znala da Suzan poznaje Viktora Metrika, Vendi je proaputa-la, sedajui za sto.

Nekada se zabavljala sa njim, ree Viktori. I dalje idu zajedno na

odmor u Sent Barts. Viktor naravno vodi svoju enu, a Suzana mua.Uvek mi je bilo neverovatno kako ti zna sve te stvari, ree Niko.

Dosta se kreem, ree Viktori. a i srela sam ih u Sent Bartsu prolegodine.

Kako ti je Viktor izgledao? upita Vendi.udno, ree Viktori. Gurnuo je tap za golf u zadnji deo pantalona.

A na Sent Bartsu nema terena za golf.

Niija karijera ne bi trebalo da zavisi od toga da li e neko poizeti iline, ree Viktori. Tvoja karijera bi trebalo da zavisi samo od tebe.

Da, trebalo bi. Blago tebi to ne radi za korporaciju.I neu nikada raditi za korporaciju, ba zbog toga, ree Viktori. Ali

Paradordobro zarauje. A svi znaju da si ti zasluna za to.Lako je, ree Vendi sleui ramenima. Moram samo da osvojim

Oskara, to je sve. SaPoklonicima.Ili Niko mora da dobije Viktorov posao.

Za to e biti potrebno nekoliko godina, ree Niko, kao da je ovo biloostvarljivo. U meuvremenu, ne bih se ja puno brinula za Viktora, pogle-dom je dala konobaru znak da prie. Sa Viktorom se moe izai na kraj.Ako zna kako.

Da?, upita konobar usporeno.eleli bismo da naruimo.

Ja u stejk. Srednje peen, ree Viktori umiljato.

Pastrmku, ree Niko.Ja u salatuNikuazsa tunjevinom. Bez krompira, ree Vendi. eliteli krompir kao prilog?, upita konobar.

Bez krompira. ak ni kao garnirung, ree Vendi. Ustvari, ako bistemogli da uklonite sav krompir iz restorana, to bi bilo divno. Konobar jepogleda bezizrazno.


62/361


63/361

W N

civilizovane odnose sa njima, u kojima niko nee podizati glas, niti eikome zaista biti stalo do nekoga."

Zar je to istina, pitala se Niko. Moe li ovek da bude suvie star zaljubav i poudu? Od te pomisli joj postade neugodno i elela je da promenitemu. I ona je mislila da je jo pre mnogo vremena odustala od romantineljubavi.

U svakom sluaju, nastavi Viktori, uopte mi ne pada na pamet za-to bi Lin Benet eleo da se zabavlja sa mnom. Ja uopte nisam njegov tip."

Niko i Vendi su se pogledale. Vendi je uzdahnula. Vik, ti si svaiji tip,zar ne zna to? Ti si lepa i pametna i duhovita ...

I sve ostalo to ene kau jedna drugoj kad ne mogu da nau mukar-ca, ree Viktori. Toje tako smeno. Mukarci te, ionako, uvek razoarajupre ili kasnijea kako da nas ne razoaraju, kad imamo tako visoka oeki-vanja? A onda shvati da je bolje da to vreme za mukarca ulae u svojposao. Izvinite, ali nita nije kao zadovoljstvo kojeoseti kad neto stvorisopstvenim rukama i glavom... To je neto to ti niko nikada ne moe odu-zeti, bez obzira ta se dogodi. Razmiljala je o svom razgovoru sa gospo-dinom Ikitom.

Ja jo uvek volim da se mazim sa ejnom, rekla je Vendi, enjivo

pomislivi kako to dugo nisu radili. Ja njegajo uvek volim. On je otacmoje dece. Mi smo napravili tu decu. Veza meu nama je duboka. ,tDa li iti to isto osea prema Sejmuru?, Viktori upita Niko. uvi Sejmurovoime, Niko iznenada oseti krivicu zbog onoga to se spremala da mu uradi.Da li da im kae za Kirbija? Htela je da kae Viktori, ali onda je malo boljerazmislila o tome. Do sad, nije se desilo nita vredno prie. A Viktori bi bilauasnuta. Sigurno bi se razoarala u nju. Viktori se nikada nije udavala i,kao i veina ljudi koji to nikad nisu iskusili, ima idealizovanu predstavu otome. Ona je veoma stroga u pogledu toga kako bi ljudi u braku trebalo da

se ponaaju. Ona nije osuivala Viktori zbog tih ideja, ve jednostavno nijeelela da se Viktori naljuti na nju, jer ne zna ta bi tada radila. A nije nielela da od Viktori i Vendi pravi sauesnike u svom zloinu.

Morala je da promeni temu. Sto se tie Viktora, rekla je, on je sas-vim sposoban. Mislim da problem nije u njemu, ve u Majku Harnesu. Iprepriala im je sve kako je on pokuao da predstavi kao svoju zaslugu

sastanak sa Piterom Borom.


64/361

W N

NAZAD U SPLE-VERNER?",upita voza.Mmm, ne, ree Niko. Moram da negde svratim i kupim neku sitnicu

za erku. Saoptila je ovo autoritativnokao i uvek, ali je odmah shvatila daje to glup izgovor. Nema anse da bi kupovina neke sitnice trajala due odpet minuta. Ali moda e se stvarno zadrati samo toliko. Moda e, imugleda Kirbija Etvuda, shvatiti da pravi veliku greku i otii e.

Mogli bismo da se proetamo po parku, ree Kirbi veselo, kada ga jejutros nazvala iz kancelarije. Park mi je blizu kue. Oboavam ga, a ti?ak u ti kupiti i hot-dog, zgodna damo.

Kirbi, proaputa strpljivo. Ne smeju da me vide u Central Parku satobom.

Zato ne?Zato to sam udata, sea se?

Znai, ne sme da se proeta po parku sa prijateljem?

Mogla bih da doem do tvog stana, ree Niko, mislei da je Kirbitrebalo da se seti ovoga, osim ako uopte nije zainteresovan za seks sa

njom.Ba sam glup, ree Kirbi. Trebalo je da se toga setim.injenica da je Kirbi uviao svoju greku dala joj je traak nade.

Nala je njegovu adresu na papiriu na kome ju je napisala (papiriukoji je nameravala da baci posle sastanka sa njim) i pogledala ga. Kirbijev

stan uopte nije bio blizu parka bio je na uglu gde Sedamdeset deveteulica see Drugu aveniju. Ali, ta je pet dugih blokova za jednog mladia?

Idem do Istone Sedamdeset i devete ulice, broj 302, rekla je vozau.Boe, ta radi?Ukljuila je mobilni telefon. Ne sme biti nedostupna, za sluaj da je

neko pozove iz kancelarije. Pozvala je svoju asistentkinju, Mirandu, da

proveri da li ima poruka za nju. Da li da Mirandi kae isto to i vozau?Bolje je da bude neodreena. Moram da svratim na jedno mesto, rekla je,gledajui na sat. Bilo skoro dva sata. Ako ona to zaista spava sa Kirbijem,koliko e im trebati za to? Petnaest minuta? Ali, morae i da malo razgova-


65/361

W N

ra sa njim pre i posle. Biu u kancelariji oko tri, pola etiri, zavisi od saob-raaja, rekla je Mirandi.

U redu, ree Miranda. Imate sastanak u etiri. Javite mi ako kasni-te. Hvala ti, Boe, pomisli Niko. Miranda je bila pametna kao pelica, ilibarem dovoljno pametna da zna kad da ne postavlja pitanja. Znala je da

neke informacije ne mora da zna.

Pozvala je dva broja, a zatim je auto uleteo u guvu u Pedeset devetojulici. Zato voza nije iao kroz park? Pa, zato to je park zatvoren za vre-me ruka. Kakvo glupo, nepraktino pravilo. Pouri, pouri, uhvatila jesebe kako razmilja. im je donela odluku da pozove Kirbija, vie nije bilopovratka i stalno je imala ove trenutke nepodnoljivog iekivanja, nemo-gunosti da doeka da ga vidi i, istovremeno, strepnje od susreta sa njim.Kao da je opet imala osamnaest godina i ide na prvi sastanak sa dekom.Osetila je blagu vrtoglavicu.

Trebalo bi da pozove Sejmura, pomisli. Ne bi elela da on nju pozovekad je sa Kirbijem i da mora tada da ga lae.

Hap, ree Sejmur javljajui se na telefon u njihovoj kui u gradu. Odkad je zapoeo da se bavi uzgajanjem pasa pre dve godine, stekao je nekeizvetaene navike, a jedna od njih je bio njegov nov nain javljanja na

telefon.Halo, ree Niko.ta radi? Ja sam u poslu, rekao je Sejmur.

Niko je znala da nije nameravao da bude grub. On je jednostavno bio

takav i nije se promenio od one noi kad ga je upoznala, pre etrnaest godi-na, na jednoj urci, kada ju je nagovorio da odu sa urke u bar, gde ju jepitao kada e se useliti kod njega. Sejmur je bio sav zaokupljen sobom,

svojim mislima i aktivnostima; smatrao je sebe beskrajno fascinantnim i tomu je bilo dovoljno. Niko je pretpostavljala da su svi mukarci poput njega.

Poslu?, upitala je.Predavanje. Za Potkomitet Senata. Strogo poverljivo, rekao je Sej-

mur.

Niko je klimnula glavom. Sejmur jebio genije i skoro je poeo da radikao savetnik Vlade o neemu to ima veze sa terorizmom preko Interneta.Sejmur je inae bio tajnovita osoba, tako da mu je ova nova poslovna ansa

leala. Njegova zvanina profesija bila jeprofesor politikih nauka na


66/361


67/361

W N

Spustio je slualicu i Niko se iznenada oseti umorna. Vie uopte nijeradila nita zabavno. Nije uvek bilo tako. Na poetku svoje karijere, kada jesve bilo novo, ivot je bio uzbudljiv. Svaki dan je bio prepun ukusnih,malih uzbuenja i ona i Sejmur su bili noeni velianstvenim oseanjem daneto postiu i osvajaju. Problem je bio u tome to vam niko tada ne kaeda osvajanju nikad kraja, da morate uvek da osvajate. Ne moete nikadstati. Morate da idete napred i nikad da se ne zaustavite.

Ali, to je i sutina ivota, na kraju krajeva. Bez obzira na to ta ste pos-tigli, morate stalno da pronalazite snagu duboko u sebi i volju da nastavite

da osvajate. A kad vie ne budete mogli, umreete.

I svi e vas zaboraviti.Naravno, ako ovek nije vie meu ljudima koji su ga zaboravili, to bi

ga bilo briga za to?

Pogledala je kroz prozor. Konano su izali na Treu aveniju, ali je sa-obraaj jo uvek iao toliko sporo da ju je to nerviralo. Ali ne sme da razmi-lja tako negativno. Za samo nekoliko minuta, videe Kirbija. Zamiljala gaje kao dokera u njenom ivotu, dvorsku ludu u arenom odelu, lepo upa-kovanu bombonu.

Da li ste rekli broj trista dva u ulici Istona Sedamdeset deveta?, upi-

ta voza, prekidajui njen tok misli.Kirbijeva zgrada je bila ogromni toranj od svetlobraon cigle sa prila-

zom koji je krivudao sa Sedamdeset devete ulice. Bila je to zgrada za sred-

nji sloj, ali je prilaz, koji je verovatno bio vie prigodan nego koristan,zamiljen da doda zgradi malo elegancije. Iznad tende su bila dvoja pokre t-na vrata i jedna klizea koja su se otvarala automatski, kao na aerodromu.Unutar zgrade je bio veliki sto za kojim je sedeo vratar koji je delovao kao

temperamentna osoba.Kirbi Etvud, rekla je Niko.ta? rekao je vratar bezobrazno.

Niko je uzdahnula. Kirbi Etvud.

On ju je pogledao ljutito iz jednog jedinog razloga to ga je uznemira-vala traei od njega da radi svoj posao i prelistavo fasciklu. Podigao jeslualicu i okrenuo broj.

Kakosezovete?


68/361

W N

Niko se za trenutak zamislila, jer nikad ranije ovo nije radila i nije bila

sigurna kakav je protokol. Da li da kae svoje pravo ime i da otvori m

Documents

Candace-Bushnell - Štiklama do vrha