МЕЂУНАРОДНОПРИВАТНО ПРАВО

Доц. др Милена Ђорђевић, LL.M.

Приватноправни односиА се колима враћа са летовања и на ауто-путу у Хрватскојпрекорачи дозвољену брзину, па му хрватски саобраћајниполицајац изрекне новчану казну, остављајући му рок заплаћање од три дана. А се врати у Србију не плативши казну. Надлежни хрватски орган ће:

а) директно извршити наплату на имовини лица А која се налази уСрбији,

б) пред надлежним судом РС покренути поступак признања одлукекојом се изриче новчана казна и затим принудно извршитинаплату на имовини лица А која се налази у Србији,

в) затражити од лица А да именује пуномоћника за пријем писменау Хрватској коме ће доставити одлуку којом се изриче новчанаказна, након чега ће несметано спровести извршење н имовинилица А која се налази у Србији,

г) затражити међународну правну помоћ за достављање опоменеза плаћање,

д) ништа од понуђених одговора.

Током боравка на летовању у Грчкој српски држављанин А је, незнајући правила паркирања у летовалишту у ком је боравио, непрописно паркирао своје возило. Следећег дана је за брисачемпронашао решење којим му је локална комунална полиција изреклаказну од 50 евра. А се вратио са летовања у Србију не плативши тих50 евра и сада се брине како ће грчки органи моћи да наплате дугкоји према њима има.

а) А не треба да брине, јер решење неће моћи да се призна и извршиу Србији зато што му пред грчким органом није пружена могућност дасе брани, већ је решење о кажњавању остављено за брисач,б) грчки орган мора да тражи сагласност Министарства правдеРепублике Србије да би извршио решење у Србији,в) грчки орган ће, преко амбасаде Грчке у Србији, доставити опоменуза плаћање лицу А и оставити му примерен рок за добровољноплаћање, па уколико А пропусти да добровољно изврши својуобавезу, тражиће признање решења у Србији после чега ће сепринудно намирити на имовини А која се налази у Србији,г) решење грчког органа није подобно за признање и извршење уСрбији.

Елемент иностраности

У једном грађанскоправном односустрани елемент може да буде изражен усубјекту кроз:

а) држављанство учесника у датом правномодносу,

б) место налажења ствари,в) пребивалиште или боравиште, односно

уобичајено боравиште учесника,г) место закључења или извршења обавеза

из правног посла у питању.

У једном грађанскоправном односу страниелемент може да буде изражен у објектукроз:

а) држављанство учесника у датом правномодносу,

б) место налажења ствари,в) место регистрације возила,г) место закључења или извршења обавезаиз правног посла у питању.

У једном грађанскоправном односу страниелемент може да буде изражен у правимаи обавезама кроз:

а) место извршења деликтне радње,б) место налажења ствари,в) место регистрације возила,г) место закључења или извршења обавезаиз правног посла у питању.

Извори МПП-аКоји су извори међународног приватног права усрпском праву и како је одређена њиховахијерерхија (заокружити и поређати похијерархиjском редоследу)?

ЗМПП – примењује се на __ местусудска пракса – примењује се на __ меступотврђени међународни уговори – примењују се на __ местуРегулатива 44/2001 („Брисел I“) о надлежности ипризнању и извршењу страних судских одлука уграђанским и трговачким стварима – примењује се на__ местуостали закони – примењују се на __ местуУстав – примењује се на __ месту

Како се попуњавају правне празнине уодређивању меродавног права у српскоммеђународном приватном праву? (заокружитачне одговоре)

1. применом правила страног меродавног права2. сходном применом одредаба и начела ЗМПП-а3. применом начела правног поретка Републике Србије4. применом начела страног меродавног правног поретка5. преупућивањем6. применом начела међународног приватног права

Према српском ЗМПП-у, правне празнине уодређивању меродавног права попуњавају се(навести Законом предвиђене начине):

а) _________________________________________,б) _________________________________________,в) _________________________________________.

Колизиона норма

Колизиона норма гласи: За личне и законске имовинске односебрачних другова меродавно је праводржаве чији су они држављани.Ако су брачни другови држављаниразличитих држава, меродавно је праводржаве у којој имају пребивалиште.

a) Правна категорија је:б) Тачка везивања је:

Колизиона норма гласи: У погледу услова за закључење бракамеродавно је, за свако лице, праводржаве чији је оно држављанин у времеступања у брак.

a) Тачка везивања је:б) правна категорија је:

Колизиона норма гласи: За дејство усвојења меродавно је праводржаве чији су држављани усвојилац иусвојеник у време заснивања усвојења.Ако су усвојилац и усвојеник држављаниразличитих држава, меродавно је праводржаве у којој имају пребивалиште.

a) Тачка везивања је:б) правна категорија је:

Колизиона норма гласи: За уговор о продаји покретних стваримеродавно је, ако стране нису друкчијеуговориле, право места где се у времепријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште продавца.

a) Тачка везивања је:б) правна категорија је:

За коју од следећих правних категоријане постоји посебна колизиона норма уЗакону у решавању сукоба закона сапрописима других земаља?

а) уговор о купопродаји,б) вануговорна одговорност за штету,в) стварна права на ваздухоплову,г) односи родитеља и деце.

Које су од наведених сталне (фиксне) тачке везивања?

а) место извршења деликта,б) држављанство,в) место налажења покретне ствари,г) место закључења уговора,д) аутономија воље,ђ) место налажења непокретне ствари.

Које су од наведених променљиве тачкевезивања?

а) место извршења деликта,б) држављанство,в) место налажења покретне ствари,г) место закључења уговора,д) аутономија воље,ђ) место налажења непокретне ствари.

Одредба гласи:Право одређено на основу овог Законаизузетно се неће применити уколико је, собзиром на све околности случаја, очигледно да се спор налази у многотешњем односу са неким другим правом.

Како се назива оваква врста несамосталнеколизионе норме?

Одредба гласи:Право одређено на основу овог Закона каомеродавно за вануговорну одговорностизузетно се неће применити уколико је, собзиром на све околности случаја, очигледнода се спор налази у много тешњем односу санеким другим правом.

Како се назива оваква врста несамосталнеколизионе норме?

Колизиона норма гласи:

За развод брака меродавно је право државе чији судржављани оба брачна друга у време подношења тужбе.Ако су брачни другови држављани различитих држава увреме подношења тужбе, за развод брака меродавна сукумулативно права обе државе чији су они држављани.

Наведене тачке везивања су:а) супсидијарно постављенеб) алтернативно постављене

Колизиона норма гласи:

Тестамент је пуноважан у погледу облика ако је пуноважанпо једном од следећих права:

1) по праву места где је тестамент састављен;2) по праву државе чији је држављанин био завешталац било увреме располагања тестаментом било у време смрти;

3) по праву завештаочевог пребивалишта било у времерасполагања тестаментом било у време смрти;

4) по праву завештаочевог боравишта било у времерасполагања тестаментом било у време смрти;

5) по праву Савезне Републике Југославије;6) за непокретност - и по праву места где се непокретностналази.

Наведене тачке везивања су:а) супсидијарно постављенеб) алтернативно постављене

Колизиона норма гласи:

У погледу услова за закључење брака меродавноје, за свако лице, право државе чији је онодржављанин у време ступања у брак.

Наведене тачке везивања су:а) кумулативно постављене (дистрибутивна кумулација)б) кумулативно постављене (обична кумулација)в) супсидијарно постављенег) алтернативно постављене

Колизиона норма гласи:

Ако су усвојилац и усвојеник држављаниразличитих држава, за услове заснивањаусвојења и престанка усвојења меродавна сукумулативно права обе државе чији су онидржављани.

Наведене тачке везивања су:а) кумулативно постављене (дистрибутивна кумулација)б) кумулативно постављене (обична кумулација)в) супсидијарно постављенег) алтернативно постављене

За форму брака меродавно је право местау коме се брак закључује.

Наведена колизиона норма је:а) двостранаб) једнострана

За својинскоправне односе и друга правана непокретности која се налази у Србијимеродавно је српско право.

Наведена колизиона норма је:а) двостранаб) једнострана

За проглашење несталог лица умрлиммеродавно је право државе чији једржављанин било то лице у временестанка.

Наведена колизиона норма је:а) самосталнаб) несамостална

Не примењује се право стране државе акоби његово дејство било супротно УставомСРЈ утврђеним основама друштвеногуређења.

Наведена колизиона норма је:а) самосталнаб) несамостална

Суд и други државни органи РС примењујуколизионе норме:

а) факултативно, ако нађу да се применастраног права повољнија за странке,б) императивно, увек када се у једномграђанскоправном односу јави елементиностраности,в) императивно, али само тада када судуједно и познаје садржину страног права

Пред српским судом расправља се покретна заоставштинастраног држављанина. Примењујући одредбу члана 30 ЗМПП, која као меродавно право за наслеђивање предвиђа праводржаве чије је држављанство имао оставилац у тренуткусмрти, што је у овом случају страно право. По том праву, једанод наследника је страни држављанин, и то баш државе чији једржављанин у моменту смрти био и оставилац. Осталинаследници, међутим, траже од суда да примени наше право(по којем би страни држављанин остао без наследства) и тообразлажу тиме да у овом случају нема реципроцитета собзиром да судови земље држављанства оставиоца нарасправљање заоставштине увек примењују домаће право. Дали ће српски судија прихватити овај захтев? Кратко (у једнојреченици) образложите одговор.

Страно право

Према нашем ЗМПП-у, страно право се имасхватити (заокружити све тачне одговоре):као правокао чињеницаи као право и као чињеницаорган који одлучује има дискреционоовлашћење да процени да ли ће страно правосхватити као право или као чињеницу, зависноод околности случајаЗМПП не регулише ово питање.

Према српском ЗМПП-у, обавеза суда РС да утврдисадржај страног права:

а) постоји само ако је страно право објективносазнатљиво,

б) постоји ако је Министарство правде РС умогућности да суду пружи информације осадржају страног права,

в) постоји само уколико стране у спору сарађују уутврђивању садржаја страног меродавног права,

г) је апсолутна.

Према члану 13 српског ЗМПП-а, приликом утврђивањасадржај страног права, српски суд је овлашћен да:

а) затражи обавештење о страном праву од Министарстваунутрашњих послова,б) прихвати вештачење о садржини страног права, уколиконека од страна у поступку поднесе такав предлог а друга сене противи,в) саслуша у својству сведока стручњака за страно правокоји би сведочио о садржају права које је потребно сазнати,г) нареди странама у поступку да поднесу јавну исправу осадржини страног права,д) прихвати јавну исправу о садржају страног права коју муподнесу стране у поступку,ђ) нареди вештачење о садржини страног права, уколико нина један други начин није могуће утврдити садржај страногправа.

Како суд РС може да сазна садржину страногправа које треба да примени?

а) тако што ће обавезати странке у поступку да мудоставе јавну исправу о садржају страног права,б) тако што ће упутити допис Институту заупоредно право и тражити обавештење о садржајустраног права које треба да примени,в) тако што ће позвати истакнутог познаваоцаправа које треба да примени и саслушати га усвојству вештака за страно право,г) тако што ће тражити обавештење о садржајустраног права од Министарства правде РС.

Примењујући одговарајућу колизиону норму из ЗМПП-а, суд РС јеутврдио да је на спорни правни однос који треба да реши меродавноправо Монголије. Пошто га је Министарство правде РС обавестило дане располаже подацима о садржају монголског права, суд РС јепретпоставио да је монглоско право, у погледу питања које јепредмет спора, слично кинеском, па је применио кинеско право. Да лиће страна која не успе у спору имати основ да уложи жалбу збогпогрешне примене материјалног права?

а) неће, јер је монголско право објективно несазнатљиво и суд РС јеисправно поступио,б) неће, јер је улагање жалбе по основу погрешне применематеријалног права ограничено на погрешну примену права РС,в) хоће, јер суд РС није испунио обавезу да сазна и примени правоМонголије,г) расположивост правних лекова зависи од сличности кинеског имонголског права: ако су одредбе кинеског и монголског права заистасличне, право на жалбу не постоји; ако се одредбе разликују, странакоја није успела у спору ће моћи да уложи жалбу.

Меродавно право за спор из приватноправног односа са елементом иностраностипред судом РС било је право Италије. Судија је донео првостепену одлуку применомиталијанског права, али није тражио обавештење о његовом садржају одМинистарства правде и државне управе, нити је од странака у поступку тражио даму поднесу јавну исправу о садржини италијанског права. Међутим, пре него што јеистекао рок за жалбу, страна које је изгубила спор сазна да је поступајући судијасадржај италијанског права сазнао тако што је у неформалном телефонскомразговору питао свог доброг пријатеља који је судија у Италији. Шта страна која јеизгубила спор тим поводом може да уради?

а) да поднесе жалбу због погрешне примене материјалног права, јер је српскисудија повредио члан 13 ЗМПП (сазнање страног права),б) да поднесе жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, јер јесрпски судија повредио члан 13 ЗМПП (сазнање страног права),в) да поднесе захтев за заштиту законитости јер је поступајући судија изиграозакон директним сазнањем италијанског права, чиме је ускратио стране у поступкумеханизама заштите њихових права у поступку сазнавања страног права, који биим били на располагању да је обавештење о садржају страног права тражено одМинистарства правде и државне управе,г) да поднесе предлог за поновно покретање поступка због сазнања новихоколности значајаних за доношење одлуке,д) ништа јер српски судија није поступио супротно закону.

Renvoi – узвраћање и преупућивање

Функција колизионе норме:

Меродавно је страно правоШта заправо значи ‘страно право’Само супстанцијалне норме?КН?

ФоргоФорго – 1882 – француски Касациони суд

Баварац, ванбрачно детеОд пете год живео у Француској, oженио се, стекаоимовину, остао удовац и умроНикада није стекао фр. законски домицил (адм. одобрење потребно), али јесте фактички домицилИза њега су остали само побочни (ванбрачни) сродниципо мајчиној линији који су имали право на наслеђе побаварском праву, али не и по француском материјалномправу (у Француској би наследник била држава)ФКН – право држављанства, БКН – право фактичкогдомицила

• Супстанцијално упућивање → наслеђују Форгоови побочнисродници

• Колизионо упућивање → наслеђује Француска

Врсте упућивања

Супстанцијално упућивање (А-Б)Колизиона норма почетног права у принципуупућује на супстанцијално (материјално) право

Колизионо упућивање (А-Б-Б; А-Б-А;А-Б-Ц)Колизиона норма почетног права у принципуупућује на целокупно право, и материјално(супстанцијално) али и колизионо

• Упућивање (А-Б-Б)• Узвраћање (А-Б-А)• Преупућивање (А-Б-Ц)

Претпоставке за renvoi

Теоријска и правно-политичкапретпоставка да је прихваћено колизионоупућивање домаћег права (упућивање настрано право у целини)Колизионе норме се садржински разликујуу повезници или њеној квалификацијиЧињенични склоп који отпочиње “игру”узваћања и упућивања (нпр. Форго)

Pro renvoi

Применити страно право онако како би гаприменио судија чије је оно (судићу као дасам у Белгији)Примена страног права противу воље тедржаве је неприхватљиваКоординација система (координацијадомаћих и страних КН)stay at home (омогућава узвраћање ипримену домаћег права)

Contra renvoi

Функција колизионих правила је да одредемеродавно право – са renvoia то се не остварујеЗаконодавац сам одређује право које је поњеговом мишљењу у најближој вези са случајемЗачарани круг – шта је грешка Форго логике?

Пуцање ланца само ако се дође до права које сматра дасе домаће супстанцијалне норме имају применити

Практична консеквенца – отежавање положајасудије (terra incognita) – познавање и страногколизионог права!

Начин примене

Renvoi у једном кораку(континентални)КН првоупућене државе воде доконачног избора супстанцијалног праваДоктринарно мањкав, практичнијидруго упућивање је увек супстанцијално

Дупли, тотални renvoi (енглески)Непрактичан, доктринарно доследан‘Теорија страног суда’Узима се у обзир не само странаколизиона норма већ и став правногсистема стране земље према установиПроблем ако и првоупућена земљапримењује дупли renvoia – поновозачарани круг!

Тестаментарна способност британског држављанина који јеимао домицил у ФранцускојЕнг КН указује на право домицилаЕнг судија суди као у Француској – Фр. КН упућује на праводржављанства. Француски суд мора да примени материјалноправо оне земље на које га упућују КН првоупућеног права– Фр судија би применио право на које је упутила енглескаколизиона норма = француско право. Следи: енглескисудија би применио француско правоКад француско право не би прихватало концепт renvoia, онда би судија применио право на које упућује Фр КН -материјално право Енглеске.Кад би француско право прихватало концепт дуплог renvoia, онда би дошло до зачараног круга! Како решити зачараникруг?

Став појединих земаља

Негативан став – Грчка, Перу, Бразил, Египат, Рим I Регулација, ХК саобраћајненезгодеИскључује као општу установу, дозвољавау посебним случајевима – Белгија 2004.Само узвраћање на домаће право –Шпанија, Мађарска, АлбанијаОба вида – Француска, Аустрија, Немачка, ми

Став српског права – чл. 6.ЗМПП“Ако би по одредбама овог закона требалоприменити право стране државе, узимају се уобзир његова правила о одређивању меродавногправа.

Ако правила стране државе о одређивањумеродавног права узвраћају на право СавезнеРепублике Југославије, примениће се правоСавезне Републике Југославије, не узимајући уобзир правила о одређивању меродавног права.”

Тумачење члана 6?Одредбама овог Закона:

општи институт или не? Renvoia само у једном кораку?

Исправно тумачење закона не даје решење за ситуацију А-Б-Ц-БA contrario други став – када не узвраћа на наше, иде седаље?Стојановић – Спајање у тумачењу чл. 6. са чл. 9 –Квалификација (Право стране државе примењује се премасвом смислу и појмовима које садржи) – води foreign courttheory изузев кад долази до узвраћања!Renvoi није оправдан када је тачка везивања

Аутономија вољеПринцип најближе везеАлтернативне тачке везивања

Renvoi – примериИнститут “Renvoi” у Закону о решавању сукоба Закона сапрописима других земаља значи:

а) обавезну примену страног материјалног права када на овоупуте колизионе норме lex fori,

б) обавезну примену колизионих норми страног права кадана примену страног права упуте колизионе норме lex fori,

в) факултативну примену колизионих норми страног права,г) обавезну примену супстанцијалних норми lex fori.

Према српском ЗМПП-у, када у поступку предсудом РС колизиона норма страног права укажена меродавност права РС, суд РС ће применити:

а) императивно колизиону норму права РС,б) императивно материјалну норму права РС,в) материјалну или колизиону норму права РС,

зависно од става првоупућеног права премаинституту renvoi,

г) описана ситуација не може да се јави предсудом РС.

Српски суд расправља покретну заоставштину данскогдржављанина чије је последње пребивалиште било у НовомСаду. Колизиона норма српског ЗМПП-а као меродавно правоза наслеђивање одређује право држављанства оставиоца утренутку смрти, док колизиона норма данског Грађанскогзаконика предвиђа да ће се на наслеђивање покретнезаоставштине применити право последњег пребивалиштаоставиоца. Које право ће српски судија применити нарасправљање заоставштине у описаном случају?

а) данско материјално право,б) српско материјално право,в) данско или српско материјално право, зависно од тога сакојим од та два је случај у ближој вези,г) одлука српског суда у погледу меродавног права зависи одстава данског права према институту renvoi.

Пред судом РС расправља се покретна заоставштина лица Акоја се налази у Србији. А је био енглески држављанин сапоследњим пребивалиштем у РС. Колизиона норма српскогЗМПП-а као меродавно право за наслеђивање одређује праводржављанства оставиоца у тренутку смрти, док енглескаколизиона норма за наслеђивање предвиђа примену правадржаве последњег пребивалишта оставиоца. Такође, енглескоправо прихвата двоструки renvoi. Које право ће битимеродавно за наслеђивање лица А пред судом РС?

а) право Србије,б) право Енглеске,в) кумулативно, права Србије и Енглеске,г) право које наследници изаберу.

Пред судом РС расправља се покретна заоставштина лица Л. Л је биодржављанин Данске, а имао је последње пребивалиште у Лондону, уЕнглеској. Колизиона норма српског ЗМПП-а као меродавно право занаслеђивање одређује право држављанства оставиоца у тренуткусмрти. Данска колизиона норма за наслеђивање предвиђамеродавност права државе последњег пребивалишта оставиоца. Енглеска колизиона норма за наслеђивање такође предвиђамеродавност права државе последњег пребивалишта оставиоца. Којеправо ће суд РС применити на расправљање заоставштине лица Л?

а) данско материјално право, јер српска колизиона норма предвиђамеродавност права државе држављанства оставиоца;б) српско материјално право, јер се покретна заоставштина лица Лрасправља пред српским судом;в) енглеско право, јер на то право упућује данска колизиона норма;г) одговор на ово питање зависи од става данског права према renvoi;д) одговор на ово питање зависи од става енглеског права премаrenvoi.

Пред аустријским судом поставило се питање тестаментарнеспособност немачког држављанина А који је имао домицил уФранцуској. Аустријска колизиона норма указује на праводомицила, као и немачка колизиона норма, а Францускаколизиона норма указује на право држављанства. Француска не прихвата renvoi. Које право ће битимеродавно?

а) право Шпанијеб) право Францускев) право Немачкег) право Аустријед) ниједан од понуђених одговора

Пред аустријским судом поставило се питање тестаментарнеспособност немачког држављанина А који је имао домицил уФранцуској. Аустријска колизиона норма указује на праводомицила, као и колизиона норма Немачке. Аустријаприхвата дупли renvoi. Француска колизиона норма указујена право држављанства. У Француској судија мора дапримени материјално право оне земље на које га упућујуколизионе норме првоупућеног права. Које право ће битимеродавно?

а) право Шпанијеб) право Францускев) право Немачкег) право Аустријед) ниједан од понуђених одговора

Пред аустријским судом поставило се питање тестаментарнеспособност немачког држављанина А који је имао домицил уФранцуској. Аустријска колизиона норма указује на праводомицила, као и немачка колизиона норма, а Францускаколизиона норма указује на право држављанства. Аустријакао и Француска прихвата дупли renvoi. Које право ће битимеродавно?

а) право Шпанијеб) право Францускев) право Немачкег) право Аустријед) ниједан од понуђених одговора