CEFTA 2007-2010ISKUSTVA, POTENCIJAL I PERSPEKTIVABeograd, februar 2011.Centar za novu politiku Vasina 3, Beograd, Srbija www. cnp.rs - office@cnp.rsautori:Goran Nikoli Nikola Jovanovi Vladimir TodoriZahvaljujemo se na pomoi i saradnji Balkanskom fondu za demokratiju2REZIMEBalkanske zemlje, ukljuujui i Moldaviju, su 19. decembra 2006. potpisale Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA), koji je zamenio mreu bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini. Nakon ulaska u EU, 1. januara 2007, izCEFTA su izale Rumunija i Bugarska. Zemlje koje su ostale u sporazumu: Srbija,Albanija, BIH, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, UNMIK-Kosovo i Moldavija, trenutnoine zajedniko trite od oko 27 miliona potroaa.CEFTA stvara uslove za harmonizovanu robnu razmenu unutar regiona i posredno donosi velike pogodnosti, koje se, pre svega, odnose na mogunosti lakeg ulaska na susedna trita koja su bila tee dostupna (za Srbiju hrvatsko trite, na primer) i poveanja uea na ostalim tritima ovog sporazuma. Prednost CEFTA, kao trita ne tako male veliine u evropskim okvirima, je i to to svaku od zemalja regiona ini atraktivnijim mestom za strani kapital, to u znaajnoj meri podie zainteresovanost ulagaa. Najvei problem predstavlja verovatno vie od sto vrsta necarinskih barijera, npr. komplikovane procedure na graninim prelazima, obimno administriranje, nedovoljan broj meunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela.CEFTA je, na neki nain, mala igraonica prikljuenja EU, gde bi sve zemlje ZB na neki nain trebalo da se pripreme za obaveze koje podrazumeva lanstvo u EU. Zajedniko trite ekonomski slinih zemalja moe da poslui kao poligon za testiranje spremnosti da se ue u otvorenu trinu utakmicu koja vlada na tritu EU.Treba imati u vidu politiki znaaj zone slobodne trgovine u jugoistonoj Evropi, odnosno injenicu da je ona u dobroj meri projekat EU iji je cilj poboljanje saradnje meu ovim zemljama i pacifikacija regiona. U tom smislu i dobijanje finansijske pomoi kao i brzina pribliavanja EU, ali i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, e u znaajnoj meri zavisiti od trgovinske saradnje Srbije sa susednim zemljama.***Ekonomski lider regiona Zapadnog Balkana je, svakako, Hrvatska. Meutim, Hrvatska uskoro ulazi u EU (2013 se ini najverovatnijom godinom), tako da e Srbija, kao centralna zemlja CEFTA (iako je to strogo geografski posmatrano BIH) postati novi lider. Naime, Hrvatska ima najkompetitivniju preraivaku industriju (odakle ide najveci deo robnog izvoza), ali se zaostajanje Srbije lagano smanjuje (to se moe videti i kroz pad deficita Srbije u razmeni sa Hrvatskom, koji bi kroz nekoliko godina trebalo da pree u suficit, posebno kada se Hrvatska nae u evropskoj carinskoj uniji i kada prema Srbiji bude imala asimetrian tarifni odnos u korist nae zemlje). Generalno, nema sumnje da su zemlje sa najveim ekonomskim potencijalima i politikim znaajem Hrvatska i Srbija.Na osnovu teorijskih i empirijskih istraivanja, kao i podataka o relativnom znaaju zemalja Zapadnog Balkana, najvee koristi od implementacije CEFTA sporazuma trebalo bi da ima Hrvatska (pa Srbija). Njen relativan znaaj je dominantan i shodno tome kompanije iz Hrvatske e najlake ostvariti koristi od slobodnog poslovanja na3jedinstvenom tritu. Sa druge strane, Srbija je imala porast udela u svim ekonomskim pokazateljima ZB, u periodu nakon 2000.Ubedljivo najvei izvoznik roba u regionu Zapadnog Balkana je Hrvatska mada se njen relativni znaaj smanjuje u korist zemalja koje su znaajno poveale svoj izvoz u datom periodu, pre svega Srbija, posmatrano u apsolutnim brojevima (robni izvoz se skoro duplirao). Naravno, ako se u obzir uzme razmena, odnosno izvoz usluga, prednostHrvatske je daleko vea budui da projekcije ukazuju da je ta zemlja 2010 ostvarila izvoz usluga od ak 8,4 milijardi evra (uvoz je iznosio 2,7 mlrd. evra), dok se relativni znaaj znatno poboljava i kod Crne Gore (izvoz usluga 0,7 milijardi evra, uvoz 0,3 mlrd evra 2010). BIH ima izvoz usluga oko 1,9 milijardi a uvoz neto manje od 0,9 milijardi evra2010. Srbija, kao i preostale zemlje ZB, ima relativno skromnu razmenu usluga, izvoz oko 2,6 i uvoz 2,6 milijardi evra u 2010. Jasno je da postoji veliki potencijal za rast bilateralne trgovine kod veine zemalja ZB. Budui da je region Zapadnog Balkana teko pogoen svetskom ekonomskom krizom oporavak e veoma zavisiti od ekonomskih kretanja u EU. Postoje tri egzit strategije, meu mnogim moguim, koje bi zemlje ZB mogle da primene, ili ih delimino ve primenjuju, kako bi imale to bri privredni oporavak: (1) poboljavanje bilateralne trgovinske razmene, (2) privlaenje proizvodno orijentisanih investicija i (3) pronalaenje bilateralne finansijske pomoi od prijateljskih zemalja u sluaju povlaenja banaka sa njihovih trita (to je u ovom trenutku malo verovatna opcija).Postoji vie od stotinu razliitih vrsta necarinskih barijera (komplikovane procedure na graninim prelazima; obimno administriranje i neusklaenost rada carine i inspekcijskih slubi; nedovoljan broj meunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela, kao i ovlaenih laboratorija i institucija; nepriznavanje sertifikata o kvalitetu; komplikovan vizni reim; korupcija i krijumarenje. Potrebno je da se infrastruktura kvaliteta unapreuje do nivoa kada e se srpski, a sertifikati za proizvode ostalih zemaljaZB, priznavati u svim zemljama EU i CEFTA. Tu je tokom 2009 i 2010 postignut izvestan napredak donoenjem pojedinih zakona iz ove oblasti. Postoji i nedostatak institucionalizovanih akreditacionih tela, zbog ega nije mogue dosledno sprovoditiCEFTA sporazum.Sa iznosom oko 0,5 milijardi evra Hrvatska je, meu lanicama CEFTA, najvei investitor u Srbiji (hrvatske SDI u Srbiju ine preko 19% ukupnih hrvatskih SDI, ime jeSrbija zauzela 2. mesto u ino-ulaganjima Hrvatske, a Hrvatska je 6. mesto kao ino-ulaga u Srbiji). Nasuprot tome, srpske investicije u Hrvatskoj iznose samo 45 miliona evra.Struktura robne razmene zemalja ZB dominantno je zasnovana na proizvodima nie faze prerade (sirovine, polufabrikati) i manjoj meri gotovi proizvodi sa niskom dodatom vrednou. Razmenu uglavnom ine prehrambeni proizvodi (povre, voe, konditori, itarice), poljoprivredne sirovine, struja, gas, naftni derivati, hartija, karton i proizvodi od celuloze, osnovni metali (elini limovi, aliminjumski profili, bakarne katode), hemijski, kao i tekstilni proizvodi. Nije realno da se u skorijem roku kvalitet meusobne trogivne bitnije unapredi, i poslednja decenija kada praktino beleimo stagnantnost strukture razmene u okviru CEFTA ukazuje na to.4BIH je najvaniji uvoznik proizvoda iz drugih zemalja trgovinskog sporazuma CEFTA i ostvaruje veliki trgovinski deficit sa Hrvatskom i Srbijom (mada se najveim delom radi o deficitima sa veinskim hrvatskim kantonima kao i sa RS i distriktom Brko, to se u naunoj literaturi zove etnika trgovina). U trgovini sa CEFTA BiH ima istu zbirnu vrednost izvoza i uvoza kao to je zbirna vrednost u trgovini sa Nemakom, Italijom iSlovenijom. S obzirom na veliki trgovinski deficit, ekonomska kriza je uticala da BiH smanji trgovinski deficit sa zemljama CEFTA dubljim padom uvoza od izvoza u 2009. godini. U 2010. godini BiH ima mnogo bri rast izvoza u zemlje CEFTA od rast uvoza, tako da nastavlja da smanjuje trgovinsku neravnoteu.Gravitacioni model, koji meri razliku izmedu potencijalne i stvarne trgovine, pokazuje daSrbija ima prostora za poveanje razmene sa Hrvatskom i Albanijom, dok je razmena sa BiH, Makedonijom i Crnom Gorom znatno iznad potencijala. Jasno je da razmena sa zemljama bive Jugoslavije ne moe biti ni na priblino visokom nivou kao u okviru nekadanje zajednike drave, ali e zbog kulturoloke slinosti, starih privrednih veza i prepoznavanja robnih marki od strane potroaa trgovina biti olakana. Najveu prepreku trgovini predstavljaju brojne necarinske barijere. Pored toga, mnogi ''osetljivi'' industrijski proizvodi nisu obuhvaeni CEFTA sporazumom (carine na njih se fazno smanjuju) kao ni agrar, ni usluge (na emu se ine napori).Regionalna ekonomska integracija je posebno dobra solucija za zemlje manje i srednje veliine (kakva je Srbija), koje su viskoko zavisne od meunarodne trgovine. Kratkoroni, i u manjoj meri srednjoroni, trokovi mogu biti vei od koristi, ali koristi pristiu u manjim obrocima. Na dui rok, ukupne koristi od ekonomske integracije su vee od trokova. Ukupni efekti integracije su znaajniji od merljivih ekonomskih veliina i oni se mogu shvatiti kao priirenje mogunosti i razvojnih potencijala.Ne treba oekivati da e CEFTA dati snaan podstrek privredama Zapadnog Balkana, posebno ne u poreenju sa povezivanjem sa EU koje je od krucijalne vanosti za sve ove drave, ali e na srednji i dugi rok koristi (nie cene, ekonomija obima, kvalitetnija robna ponuda, utede zbog male prostorne distance) biti vee od trokova. Zemlje regiona imaju tehnoloki zastarele industrije, meusobno konkuriu u izvozu u EU i praktino nemaju toga puno da ponude jedne drugima. Najvie koristi od bescarinskog prostora e imati kompanije sa relativno kvalitetnom ponudom koje e na ovaj nain lake doi do novih potroaa, dok e glavni gubitnici biti preduzea koja su preivljavala zahvaljujui oteanom nastupu konkurenata iz okruenja na domaem tritu. U svakom sluaju, ujedinjavanje usled konkurencije EU ima malo smisla, imajui u vidu relativno skori ulazak svih zemalja ZB u EU, kao i meusobnu konkurenciju pri izvozu na trite EU.Zvaninici zemalja ZB svesni su da bre pristupanje EU zahteva regionalnu ekonomsku saradnju i reforme trita. Duge, komplikovane i netransparentne procedure na graninim prelazima, skupa i obimna testiranja i kontrole i nedostatak akreditovanih laboratorija za kontrolu roba koje prelaze granicu, najvee su necarinske barijere koje usporavaju trgovinsku saradnju u regionu. I dalje postoje brojne prepreke za realizaciju regionalne5ekonomske integracije, stvaranje monih regionalnih maloprodajnih kompanija, regionalnoj trgovinskoj ravnotei , uticaju velikih investitora.U 2011. dalja liberalizacija trgovine poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima u regionu treba da stupi na snagu. Necarinske prepreke, posebno one koji se odnose na tehnike barijere i fitosanitarne mere, trebalo bi da budu ukinute u 2011. Oekivano je da se uskoro usvoje mere kojima bi se neke od barijera, pre svega meusobno nepriznavanje sertifikata o kvalitetu (sanitarni, fitosanitarni, veterinarski) poljoprivrednih proizvoda, uklonile. Postignuti su i naelni sporazumi o koordiniranom korienju pretpristupnih fondova iz IPA programa, naroito komponente III, IV i V, koje pruaju mogunosti za dinamiziranje privrednog rasta i saradnje.Mora se konstatovati da se na Zapadnom Balkanu intenziviranje ekonomskih veza vri i u funkciji voenja nacionalne politike S toga ne treba da udi znaajna prisutnost srpskih proizvoda u Crnoj Gori i BIH, pre svega Republici Srpskoj, kao i veoma izraen spoljnotrgovinski suficit sa ovim zemljama. Srbija u BIH, odnosno RS, ostvaruje i znaajnu prisutnost kada su u pitanju strane direktne investicije, mada se, istina, radi o nekoliko veih investicija. CEFTA je primer kako se interesi Srbije, zemalja regiona i meunarodne zajednice mogu usaglasiti na optimalan nain. Naime, jasno je da jeCEFTA pre svega, politiki projekat EU, sa ciljem pacifikacije regiona i njegove pripreme za lanstvo u EU.Ekonomska saradnja zemalja zapadnog Balkana je, svakako, strateki interes Srbije, te je potpuno oekivano snano zalaganje politikih lidera nae zemlje, ali i akademskih krugova (posebno ekonomista), kao i privrednika za nju. Ekonomsku saradnju prati i obnavljanje kulturnih veza, koje dosta dobro ide, i to zahvaljujui faktiki zajednikom jeziku i slinoj kulturolokoj matrici, koja je legat ex Jugoslavije (mada je postojala i pre njenog nastanka).***Ubedljivo najvaniji ekonomski partner Srbije je EU, pa potom CEFTA, na koje zajedno otpada preko devet desetina srpskog izvoza i oko tri etvrtine domaeg uvoza (imajui u vidu da e zemlje CEFTA, izuzevi Moldaviju, u narednih 10 ili 15 godina verovatno ui u EU, jasno je da e se znaaj razmene sa EU dodatno poveati).I pored teze da subregionalni aranmani mogu imati komplementarnu ulogu u procesu opteevropskog povezivanja (CEFTA, Sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom, Belorusijom, skori ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju), stvari bi se mogle i drugaije posmatrati iz srpske perspektive. Trite CEFTA, odnosno zemalja ZB, je za privredu Srbije od velikog znaaja prvo zbog injenice da na njemu Srbija ostvaruje kontinuirani suficit, iji je rast oekivano da se nastavi i 2011, sudei prema trenutnim mesenim trendovima izvoza i uvoza (2010 suficit e prei 1,3 mlrd evra, sa neto ispod jedne milijarde evra 2007). Drugo, i jo vanije, udeo EU u ukupnom izvozu i uvozu je izmeu 53% i 57%; dok je udeo zemalja Zapadnog Balkana u izvozu Srbije oko treine a u uvozu oko 8%. Kada stavimo u odnos podatke o broju stanovnika EU (500 miliona) i6Zapadnog Balkana, bez Srbije (16 miliona) sa podacima o relativnom znaaju za izvoznu ekspanziju dolazimo do podataka o intenzitetu robne razmene. Inae, empirijski je dokazano postojanje snane veze izmeu zajednike granice zemalja i viestruko vee trgovine u odnosu na trgovinu izmeu zemalja koje se ne granie. U sluaju Srbije dodatne faktore predstavljaju i zajedniki jezik, mentalitet i navike.Za Srbiju region ZB je vie nego etiri puta znaajniji kao izvozno trite nego kao uvozno. Srbija ima trgovinski deficit sa Hrvatskom (pokrivenost uvoza izvozom je sa neto vie od dve petine 2007. porasla na dve treine 2010), dok ima velike suficite sa ostalim posmatranim zemljama. I dok u trgovini sa zemljama Zapadnog Balkana, odnosno CEFTA (Moldavija se zbog praktino marginalnog udela u srpskoj razmeni moe izostaviti iz analize) ostvaruje suficit, u trgovini sa ostatkom sveta Srbija ostvaruje viestruko vii trgovinski deficit. S obzirom na to da ima najvei broj stanovnika i centralnu poziciju, mogue je da e Srbija, ukoliko privue SDI u industrijski sektor, ostvariti velike koristi od integracije. Zemlje CEFTA su dakle vrlo vano trite za nau zemlju, i to posebno BiH, Crna Gora i Makedonija, s kojima se obavlja najvei deo razmene i koje su ''zaslune'' za ostvareni suficit (sa Albanijom i Moldavijom se ostvaruje minorna razmena, dok se sa teritorijom Kosova-UNMIK ostvaruje konstantni suficit).Struktura robne razmene Srbije sa ovim zemljama, uglavnom, nije se promenila poslednjih godina. Trgovina Srbije sa zemljama ZB u dobroj meri podsea na trgovinu izmeu zemalja u razvoju i daleko je od obrasca razmene izmeu naprednijih zemalja u tranziciji. Izvoz Srbije u zemlje ZB, pre svega, ine gotovi prehrambeni proizvodi, ali i poljoprivredne sirovine, elektrina energija, obojeni metali, hemijski, kao i tekstilni proizvodi. U uvozu najvee uee imaju nafta i derivati, prirodni gas, hartija, karton i proizvodi od celuloze, povre i voe, gvoe i elik. Za razliku od drugih trita gde nastupa sa relativno malim brojem proizvoda, kao to su gvoe, elik, maline, kukuruz, gume, ovde imamo irok dijapazon proizvoda, i upravo tamo gde nismo kvalifikovani da uemo na trite EU zbog nekih visokih standarda ovde naa preduzea opstaju.Za Srbiju, kao i ostale zemlje ZB, potencijal ekonomske saradnje sa susednim zemljama je znaajan, ali postoje i velika ogranienja. To se pre svega odnosi na nepovoljnu strukturu srpskog izvoza i mali broj velikih izvoznika. Dok je drugi problem mogue otkloniti dobrom strategijom izvoza, podsticajnim merama i privlaenjem investicija velikih izvoznih kompanija, prvi problem je teko reiv na kratak rok.Prednost Srbije je to to je od poetka krize septembra 2008. do kraja 2010 imala depresijaciju dinara od ak 27% (realno oko 10%), dok su ostale zemlje ZB faktiki imale nepromenjene kurseve (BIH ima fiksni reim usled valutnog odbora, Kosovo i Crna Gora koriste evro, albanska, makedonska i hrvatska moneta, praktino, su bile nepromenjene tokom poslednjih godina). To je Srbiji dalo podstrek u kontekstu rasta cenovne konkurentnosti u odnosu na susede (i EU), te je poboljanje spoljnotrgovinskog bilansa bilo izraeno u poslednje vie nego dve godine.Uzimajui u obzir relativno niski nivo spoljne trgovine Srbije sa nekim od zemalja u okruenju kao i oekivani nastavak rasta ukupne domae spoljnotrgovinske razmene (koji7je 2010. bio impozantan; 22% u evrima) realno je da e u 2011. i narednih godina biti nastavljen trend porasta trgovine sa zemljama regiona (IMF-october 2010- projektuje rast volumena izvoza i uvoza ZUR u 2011, od 9-10%, budui da je Srbija 2010, bila znatno uspenija od proseka rasta izvoza ZUR, 2011 bi se mogla oekivati stopa rasta ukupnog robnog izvoza u evrima od 11-16%). To e, pored ostalog, biti uslovljeno i pojaanim prilivom stranog kapitala (odnosno dolaskom transnacionalnih kompanija, od kojih dobar deo planira izvoznu ekspanziju u blie okruenje). Imajui u vidu projekcije iz studijeMAT-a i FREN-a koje ukazuju da bi izvoz trebalo da ima dvocifrene stope rasta u drugoj deceniji 21. veka, dok e rast izvoza na trite CEFTA biti za oko dva procentna poena nii u proseku, realno je pretpostaviti da e doi do laganog smanjivanja udela zemalja regiona ZB u razmeni. Ovo nije neoekivano budui da postoji izvesna saturiranost posebno trita na kojima Srbija ostvaruje najvei izvoz. I stopa rasta uvoza iz zemalja ZB mogla bi biti neto nia od stopa rasta ukupnog uvoza u narednoj dekadi.S obzirom na to da Srbija ima veoma diversifikovanu ponudu proizvoda u malim koliinama, transportni trokovi deluju ograniavajue na izvoz na udaljena trita. U trgovini sa zemljama CEFTA - Srbija ostvaruje suficit (zahvaljujuci dobroj trinoj poziciji u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i UMNIK Kosovo), dok se stepen pokrivenosti uvoza izvozom smanjuje sa geografskom distancom od Srbije.Do 2020. ne treba oekivati bitnije promene u pogledu izvoznih destinacija. Istina, udeo EU i zemalja ZND-a trebalo bi da se povea, a u zemlje CEFTA da se smanji. Rast udela izvoza u EU bie posledica rasta intraindustrijske trgovine, a u ZND korienja povoljnog trgovinskog pristupa tritima tih zemalja. Pad udela zemalja CEFTA, pri oekivanom visokom rastu vrednosti izvoza, bie posledica relativne zasienosti trita postojeim nivoom razmene. Apsolutni rast vrednosti izvoza bie posledica intenziviranja razmene izmeu zemalja gde je ona ispod potencijalnog nivoa (Srbija-Hrvatska, Fed. BiH-Srbija, Republika Srpska-Hrvatska), kao i obnavljanja proizvodne saradnje.Tokom druge decenije 21. veka, usled zajednike izloenosti spoljnim rizicima, Srbija bi sa zemljama ZB trebalo da razvija to bliskiju ekonomsku saradnju, obnavljajui stare i formirajui nove proizvodno-procesne veze. Dolazak npr. nemakih, slovenakih ili italijanskih proizvoaa u Srbiju, kako bi kroz cenovnu konkurentnost zadrali trine pozicije u EU, i osvojili trea trita, primer je pozitivnih dogaaja u pravcu normalizacije ekonomskih odnosa i stvaranja novih potencijala za spoljnu trgovinu. Razvoj ekonomske saradnje sa UMNIK Kosovom je potreban kako bi preduzea iz Srbije zadrala trine pozicije koje na ovoj teritoriji ve imaju. Loi politiki odnosi su uticali da Makedonija i Nemaka postanu vei izvoznici od Srbije, i da se udeo Srbije u ukupnom uvozu UMNIK Kosova smanji sa 22% u 2002 na upola manje 2010.Procene iznesene u studiji Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije 2011-2020ukazuju na mogue stope rasta izvoza u zemlje koje danas ine CEFTA sporazum u narednoj deceniji. Naime, pri godinoj stopi rasta robnog izvoza od 10,6% 2008-2020, robni izvoz u CEFTA rastao bi neto sporije 8,6% (u EU neto bre 11,1%), pa bi se udeo CEFTA smanjio sa treine 2008 na 27% 2020.8Ekonomska saradnja zemalja CEFTA (Zapadnog Balkana):pogled iz Srbije1Ekonomska povezanost balkanskih zemalja dovela je 19. decembra 2006. do potpisivanja Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA). Nakon ulaska u EU, 1. januara 2007, iz CEFTA su izale Rumunija i Bugarska2. Zemlje koje su ostale u sporazumu: Srbija, Albanija, BIH, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, UNMIK-Kosovo3 i Moldavija, trenutno ine zajedniko trite od oko 27 miliona potroaa. Budui da se ove zemlje sve ee, izuzevi Moldaviju (koju zbog minornog uea u razmeniCEFTA, kao i u spoljnoj trgovini sa Srbijom nee biti analizirana u ovoj studiji), nazivaju Zapadnim Balkanom (ZB), alternativno emo koristiti i ovaj termin.Srbija je poslednja ratifikovala CEFTA sporazum (24. 9. 2007.), a nakon dva meseca on je zvanino poeo da se sprovodi u svim zemljama potpisnicama. Zabrana diskriminacije proizvoda iz razliitih zemalja lanica, nesmetano kretanje roba i usluga preko administrativnih granica i jaka konkurencija, osnovna su ekonomska naela EU. Dostizanje ovih kriterijuma na jednom manjem, homogenijem tritu, pomoi eGoran Nikoli, ekonomista CNP Slina struktura privrede, navike i potrebe stanovnitva u Bugarskoj i Rumuniji, kljuni su adut za vei plasman srpskih proizvoda na ova trita, a preko njih i u EU. Rezolucijom 1244 SB UN 10.6.1999. stvoreni su mehanizmi za delovanje UNI, KFOR, a krajem 2008. i EULEX. 9zemljama lanicama CEFTA da se to bolje pripreme za trinu ekonomiju i konkurenciju unutar EU.Sporazum CEFTA je zamenio mreu od ak 32 aranmana o slobodnoj trgovini u regionu jugoistone Evrope, koji su se primenjivali od 2001. CEFTA je pozitivno uticala na intenziviranje meusobne trgovine, na ta ukazuju referentni statistiki podaci, koji e biti prikazani u narednim poglavljima studije. Naravno, poslednji kvartal 2008. i 2009. godinu treba tretirati na specifian nain, uzimajui u obzir snaan pad ukupne domae i globalne razmene, koje je uticao i na rapidno smanjene trgovine izmeu zemalja CEFTA sporazuma.CEFTA stvara uslove za harmonizovanu robnu razmenu unutar regiona i posredno donosi velike pogodnosti, koje se, pre svega, odnose na mogunosti lakeg ulaska na susedna trita koja su bila tee dostupna (za Srbiju hrvatsko trite, na primer4) i poveanja uea na ostalim tritima ovog sporazuma. Prednost CEFTA, kao trita ne tako male veliine u evropskim okvirima, je i to to svaku od zemalja regiona ini atraktivnijim mestom za strani kapital, to u znaajnoj meri podie zainteresovanost ulagaa. Radi meusobnih investicija treba otkloniti administrativne i druge prepreke, a krajnji cilj je formiranje zajednikog investicionog trita sa usaglaenim investicionim politikama.CEFTA sporazum ima devet aneksa. Meu njima su liste industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, koji nisu u potpunosti liberalizovani stupanjem na snagu. Najvanije novineCEFTA sporazuma u odnosu na ranije bilateralne sporazume, koje su od posebnog interesa za privredu jesu: mogunost primene dijagonalne kumulacije porekla robe5, uvoenje postupne liberalizacije trgovine uslugama, obaveza izjednaavanja uslova za investiranje primenom pravila STO i obezbeivanje jednakog tretmana domaih i investitora iz regiona, postepeno otvaranje trita javnih nabavki i jednak tretman domaih i dobavljaa iz zemalja u regionu. Pored toga, od znaaja je i obezbeenje zatite prava intelektualne svojine u skladu sa meunarodnim standardima, poboljan mehanizam za reavanje sporova do kojih dolazi u toku primene Sporazuma, obaveza potovanja pravila STO, bez obzira da li je zemlja njena lanica. Sporazum CEFTA odreuje da se ukinu sva kvantitativna ogranienja, carine i druge dabine meu zemljama regiona, to bi trebalo da se dogodi u narednim godinama (kao i da se nove barijere ne uvode). Postoje i odreena ogranienja u pogledu liste proizvoda koji se mogu bescarinski izvoziti, tj. liste proizvoda za koje ne vae pravila preferencijalne trgovine.6 Ipak, najvei problema predstavlja verovatno vie od sto vrsta necarinskih barijera (npr.Lake je vriti pritisak za otvaranje susednih trita preko CEFTa sporazuma nego bilateralno. Kao i kod bilateralnih sporazuma, liberalna, odnosno bescarinska trgovina sa CEFTA, mogua je samo za robu koja ima status domaeg porekla. Za razliku od bilateralnih sporazuma, gde se primenjuje samo bilateralna kumulacija porekla robe, koja znai da sirovina uvezena, npr. iz BiH i ugraena u finalni proizvod izraen u Srbiji, moe se bez carina izvesti samo u BiH, ali ne i u druge zemlje Regiona. CEFTA omoguava dijagonalnu kumulaciju, odnosno kumuliranje (sabiranje) porekla robe vie zemalja u Regionu koja e imati status domaeg porekla. Mogunost primene dijagonalne kumulacije porekla robe u trgovini izmeu zemalja u Regionu i celog Regiona sa EU, kao i EFTA i Turskom, treba da doprinese bescarinskoj trgovini veeg asortimana robe. Na osnovu tarifnog broja, moe se izvriti pregled tih lista i utvrditi da li postoje ogranienja za bilo koji od odabranih proizvoda. 10komplikovane procedure na graninim prelazima; obimno administriranje, nedovoljan broj meunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela).Politiki aspekt CEFTA i znaaj CEFTA za pozicioniranje Srbije u EvropiSporazum CEFTA potpisnicama omoguava da se pripreme za pristupanje EU. Inae, EU je samo od 2007. do pred kraj 2010. uloila vie od milijardu evra u poboljanje regionalne saradnje na Balkanu. Saradnja zemalja regiona je znaajno napredovala, ali region jo nije, niti e 2011. a, po svemu sudei, ni 2012 dostii stope rasta koje je imao pre krize, te je neophodno uveriti investitore da na tritu postoji vladavina prava. U svakom sluaju EU e nastaviti da politiki i finansijski podrava CEFTA sporazum, kao i reforme vane za pristupanje zemalja ZB EU.CEFTA je, na neki nain, mala igraonica prikljuenja EU, gde bi sve zemlje ZB na neki nain trebalo da se pripreme za obaveze koje podrazumeva lanstvo u EU. Zajedniko trite ekonomski slinih zemalja moe da poslui kao poligon za testiranje spremnosti da se ue u otvorenu trinu utakmicu koja vlada na evropskom tritu.Ekonomska saradnja zemalja Zapadnog Balkana je, svakako, strateki interes Srbije i stoga ne treba da udi da se politiki lideri nae zemlje, ali i akademski krugovi (posebno ekonomisti), kao i privrednici snano zalau za nju. Ekonomsku saradnju prati i obnavljanje kulturnih veza, koje dosta dobro ide, pre svega, zahvaljujui faktiki zajednikom jeziku i slinoj kulturolokoj matrici, koja je legat bive Jugoslavije (mada je postojala i pre njenog nastanka). Mora se konstatovati da je na Zapadnom Balkanu intenziviranje ekonomskih veza vrsi u funkciji vodjenja nacionalne politike S toga ne treba da udi znaajna prisutnost srpskih proizvoda u Crnoj Gori i BIH, pre svega Republici Srpskoj, kao i veroma izraen spoljnotrgovinski suficit sa ovim zemljama. Srbija u BIH, odnosno RS, ostvaruje i znaajnu prisutnost kada su u pitanju strane direktne investicije, mada se, istina, radi o nekoliko veih investicija.CEFTA je u stvari i primer kako se interesi Srbije, zemalja regiona i medjunarodne zajednice mogu podudariti. Naime, jasno je da je CEFTA pre svega, politiki projekat EU, sa ciljem pacifikacije regiona i njegove pripreme za lanstvo u EU.Ekonomski lider regiona Zapadnog Balkana je, svakako, Hrvatska. Meutim, Hrvatska uskoro ulazi u EU (2013 se ini najverovatnijom godinom), tako da e Srbija, kao centralna zemlja CEFTA (iako je to strogo geografski posmatrano BIH) postati novi lider. Naime, Hrvatska ima najkompetitivniju preraivaku industriju (odakle ide najveci deo robnog izvoza), ali se zaostajanje Srbije lagano smanjuje (to se moe videti i kroz pad deficita Srbije u razmeni sa Hrvatskom, koji bi kroz nekoliko godina trebalo da pree u suficit, posebno kada se Hrvatska nae u evropskoj carinskoj uniji i kada prema Srbiji bude imala asimetrian tarifni odnos u korist nae zemlje). U svakom sluaju, nema11sumnje da su dve zemlje sa najveim ekonomskim potencijalima i politikim znaajemHrvatska i Srbija.Za Srbiju, kao i ostale zemlje ZB, potencijal ekonomske saradnje sa susednim zemljama je znaajan, ali postoje i velika ogranienja. To se pre svega odnosi na nepovoljnu strukturu srpskog izvoza i mali broj velikih izvoznika. Dok je drugi problem mogue otkloniti dobrom strategijom izvoza, podsticajnim merama i privlaenjem investicija velikih izvoznih kompanija, prvi problem je teko reiv na kratak rok. U izvozu privrede Srbije najvee uee imaju proizvodi nie faze prerade. Dodata vrednost spoljnotrgovinskoj razmeni takvih proizvoda je mala. 7Promena strukture izvoznih proizvoda je proces koji zahteva vreme i sa kojim su se suoile sve bive tranzicione zemlje. One koje su uspele u tome, mogu se danas pohvaliti velikim rastom konkurentnosti, izvoza i itave privrede (eka i Maarska imaju po oko deset puta vei robni izvoz od Srbije). Srbija, meutim, jo nije nala adekvatno reenje za taj problem.Interesantno je da kada pogledate strukturu izvoza privrede Srbije u periodu pre i nakonPrvog svetskog rata, videete da u njoj dominiraju itarice, meso, osnovni metali i drvo; slino kao da itate statistiki izvetaj o strukturi izvoza u 2010.Dakle, treba imati u vidu politiki znaaj zone slobodne trgovine u jugoistonoj Evropi, odnosno injenicu da je ona u dobroj meri projekat EU iji je cilj poboljanje saradnje meu ovim zemljama i pacifikacija regiona. U tom smislu i dobijanje finansijske pomoi kao i brzina pribliavanja EU, ali i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, e u znaajnoj meri zavisiti od trgovinske saradnje Srbije sa susednim zemljama.7 Na primer, ako kao sirovinu koristite drvo, preraujete ga i izvozite grau, vrednost tog drveta se udvostruuje. Meutim, ako izvozite finalni proizvod, vrednost drveta se poveava ak sedam puta. Ako je izvoznik u isto vreme i veliki uvoznik tih sirovina, to je est sluaj u Srbiji, njegov efekat na konani saldo spoljnotrgovinske razmene moe da bude veoma mali.12Glavni ekonomski parametri zemalja CEFTA, odnosno ZBDrave ZB sa najveim ekonomskim potencijalima su Hrvatska i Srbija, s tim to MMF projektuje da e GDP Srbije bre rasti od hrvatskog.8 Na tabeli 1. dati pokazatelji GDP pc za zemlje ZB kao i procene njihovih tendencija do 2015. Kriza je pogodila sve zemlje ali je oporavak (mereno GDP pc u tekuim dolarima) ve znaajan u 2011. Ipak, iako se npr. kod Srbije belei rast GDP od 1,5% u 2010, zbog realne depresijacije dinara, GDP po stanovniku se ipak smanjio i te godine. Ubedljivo najvii nivo GDP pc ima, oekivno,Hrvatska, Srbija je na sredini, dok su na zaelju Kosovo i Albanija.Tabela 1.BDP po stanovniku u tekuim dolarima201020112012201320142015Albanija361637303932416544374764BIH415842754585492952635623Hrvatska135281387214572153811623817146Kosovo260427762925305831513268Makedonija463548685204553258856242Crna Gora611761976530688371637443Srbija526255746421700776558257IMF World Economic Outlook database October 2010.Ako posmatramo BDP pc po kupovnoj snazi (u mlrd. dolara) slika je neto drugaija jer inkorporira i nivo cena u svakoj od zemalja. Srbija je 2010. najvea ekonomija ZB po tom pokazatelju (po nivou GDP bie to tek za desetak godina, kada prestigne Hrvatsku).Siromanije zemlje imaju i nie cene te se vidi, ako se cifre iz tabele podele sa brojem stanovnika, da je se GDP pc grubo oko duplo vei kod veine zemalja ZB, dok je kodHrvatske ta razlika manja (tabela 2).Tabela 2.GDP PPP (po kupovnoj moi) zemalja Zapadnog Balkana, u milijardama dolara20082009201020112012201320142015Albanija21,922,823,624,725,927,429,231,2BIH30,529,830,231,533,535,838,140,5Hrvatska82,578,478,080,383,487,291,395,7Kosovo4,04,24,44,75,05,45,76,0Makedonija18,918,919,320,221,422,523,825,2Crna Gora6,96,66,56,97,47,98,38,8Srbija79,878,179,983,388,795,0101,9109,0IMF World Economic Outlook database October 2010.U 2010, po MMF, osim Hrvatske sve zemlje imae pozitivne stope rasta (Albanija 3,1%, Hrvatska -1,5%, Crna Gora 0,3%, Makedonija 1%, Kosovo 4,6%, BIH 0,5%).9 U narednoj tabeli date su procene MMF za narednih pet godina gde se vidi da e najvie stope rasta postizati Srbija, Kosovo i Albanija, dok e rast biti najskromniji kod Hrvatske,to je opet u skladu sa pravilom da ekonomija na viem nivou razvoja sporije napreduje.Razlike u GDP PPP se postepeno smanjuju i Srbija e i po tom pokazatelju pretei zapadnog suseda. http://www.cnbc.com/id/40469379 13Tabela 3Procenjene stope rasta GDP PPP201120122013201420152015/2008Albanija4,55,05,86,56,942,5BIH4,36,46,86,36,433,0Hrvatska3,03,94,54,74,816,0Kosovo7,26,86,65,66,452,0Makedonija4,45,95,55,75,933,5Crna Gora5,96,96,66,05,827,5Srbija4,36,47,17,36,936,7IMF World Economic Outlook database October 2010.Srbija je, zakljuno sa 2008, imala vrlo visok deficit tekueg rauna platnog bilansa (skoro 18%), da bi on snano pao tokom krize, i procenjuje se da bi 2010. mogao iznositi oko 8-9% GDP. I zemlje regiona su smanjile relativno visoke deficite platnog bilansa; u 2010 deficit teku rauna platnog bilansa BIH iznosi 6%, Hrvatske 3%, Albanije oko 11%, Crne Gore 29%. Inae, Crna Gora i Kosovo imaju izuzetno visoke deficite platnog bilansa, to je posledica ogromnih kapitalnih priliva (u odnosu na GDP tih teritorija) poslednjih godina u te zemlje, ali i nerazvijenog izvoznog sektora.Fiskalni deficiti generalno posmatrano nisu tako veliki i znaajno su nii od proseka za EU. Meutim, imajui u vidu znatno oteane mogunosti ovih zemalja da se zaduuju na finansijskim tritima deficiti javne potronje nisu mali problem. U Srbiji 2010 konsolidovani budetski deficit iznosi 4,8% GDP; u 2011 projektovan je na 4,1% GDP,to je ohrabrujui pad uslovljen usvajanjem tzv. fiskalnih pravila pod patronatom MMF(fiskalni deficit 2010 iznosie 4,2% GDP u Hrvatskoj, 3% u Albaniji, 4,5% u BIH, 7,2% u Crnoj Gori, 2,5% u Makedoniji). Javni dug je, takoe, nizak za EU standarde, ali njegov brz rast (u poslednje dve godine doao je na blizu 39% GDP Srbije, to je rast od ak 14 procentih poena) stvara potencijalne probleme za ovo drave. Spoljni dug je ve vei probem kod Hrvatske i Srbije, jer su ove zemlje po standardima Svetske banke visoko zaduene ili su na granici visoko zaduenih zemalja (Srbija skoro 80% GDP).Kada je u pitanju kretanje deviznog kursa, Srbija je od poetka krize septembra 2008. do kraja 2010 imala depresijaciju dinara od ak 28% (realno oko 10%), dok su ostale zemlje ZB faktiki imale nepromenjene kurseve (BIH ima fiksni reim usled valutnog odbora,Kosovo i Crna Gora koriste evro, albanska, makedonska i hrvatska moneta, praktino, su bile nepromenjene tokom poslednjih godina). To je Srbiji dalo podstrek u kontekstu rasta cenovne konkurentnosti u odnosu na susede (i EU), te je poboljanje spoljnotrgovinskog bilansa bilo izraeno u poslednje vie nego dve godine.Na osnovu teorijskih i empirijskih istraivanja, kao i podataka o relativnom znaaju zemalja ZB, najvee koristi od implementacije CEFTA sporazuma trebalo bi da ima Hrvatska (pa Srbija). Njen relativan znaaj je dominantan (udeo uglavnom vei od 40% u relevatnim ekonomskim parametrima), i shodno tome kompanije iz Hrvatske e najlake ostvariti koristi od slobodnog poslovanja na jedinstvenom tritu. S druge strane,Srbija je imala porast udela u svim ekonomskim pokazateljima ZB nakon 2000.14Spoljnotrgovinske performanse zemalja CEFTA, odnosno Zapadnog BalkanaPre globalne krize 2007-2010 zemlje Zapadnog Balkana su imale vee stope rasta meusobne robne razmene u odnosu na rast razmene sa ostatkom sveta, to je uticalo na rast meusobnog relativnog spoljnotrgovinskog znaaja. Kriza je mnogo jae pogodila meusobnu razmenu, nego razmenu sa ostatkom sveta, dok se post-krizni oporavak izvoza zasniva na tranji iz ostatka sveta, pri stagnaciji, ili blagom rastu uvoza. U narednim tabelama je predstavljena meusobna robna razmena svih zemalja ZapadnogBalkana (kao i stope rasta iste u periodu 2000-2010 i 2005-2005), njihova zbirna razmena, ukupan nivo njihovog izvoza i uvoza kao i razmena sa najvanijim partnerima regiona: Nemakom i Italijom, kao i najvanijim partnerima iz okruenja: Slovenijom, Turskom i Grkom kao i sa Rusijom, koja je znaajan uvozni partner nekih zemalja.U spoljnoj trgovini, kao i u mnogim drugim ekonomskim performansama, postoji mnotvo slinosti izmeu zemalja Zapadnog Balkana. To su pre svega: veoma mali robni izvoz - apsolutno i relativno (u odnosu na GDP, uvoz, per capita); veliki spoljnotrgovinski deficiti (koji su finansirani doznakama, zajmovima, ino-kreditima i donacijama). Svetska ekonomska kriza znatno je oteala mogunost ovih drava da finansiranju neravnoteu trgovinskog bilansa. Dakle, vrednost izvoza zemalja Zapadnog Balkana je relativno mala, dok je vrednost uvoza znaajno vea (iako je i uvoz nizak komparirajui ga sa naprednijim zemljama u tranziciji), pa ove zemlje imaju veliki trgovinski deficit. Deficit je usled smanjenog priliva deviza za finansiranje smanjen sa33,4 milijarde evra u 2008. na 23,8 milijardi evra u 2009. godini. U 2010. godini dolo je do daljeg blagog pada robnog deficita pri znatno veoj stopi rasta izvoza od rasta uvoza (procenjuje se da e spoljnotrgovinski deficit iznositi oko 21,1 milijardu evra).Udeo posmatranih sedam zemalja, odnosno teritorija, Zapadnog Balkana iznosi uglavnom oko 0,16% globalnog izvoza u periodu 2005-2010. Kada je u pitanju robni uvoz 7 posmatranih zemalja udeo u globalnom uvozu je, takoe, nizak ali znaajno vii i najee iznosi neto preko 0,3% u godinama od 2005. do 2010. Procena za 2010 izvedena je na osnovu procena rasta globalne robne trgovine: 23% u dolarima (na osnovu trenda u prvih devet meseci 2010).10Na sledee dve tabele vidljiva je relativno skromna vrednost robnog izvoza i, u manjoj meri, uvoza zemalja Zapadnog Balkana. Kumulativni rast robnog izvoza iznosio je 57%, a uvoza 26% u drugoj polovini prve decenije 21. veka (prosena diskretna stopa rasta izvoza iznosila je 9,5%, a zbirnog uvoza 4,7%).10 U constant dollars with inflation taken into account projektovan je rast od 13.5% za 2010 (projekcijeWTO 1.12.2010). http://www.wto.org/english/news_e/news10_e/stts_01dec10_e.htmNapomena: praktino uvek postoje razlike u knjienju vrednosti izvoza jedne zemlje i vrednosti uvoza druge zemlje iz prve (zbog toga ni vrednosti globalnog izvoza i uvoza nisu iste). Deo razlike predstavljapranje novca, koje prema procenama iznosi oko 5% svetske trgovine. Deo razlike moe biti posledica toga to se trgovina sa Kosovom moe evidentirati posebno ili kao deo trgovine sa Srbijom.15Ubedljivo najvei izvoznik roba u regionu Zapadnog Balkana je Hrvatska mada se njen relativni znaaj smanjuje u korist zemalja koje su znaajno poveale svoj izvoz u datom periodu, pre svega Srbija, posmatrano u apsolutnim brojevima (robni izvoz se skoro duplirao). Naravno, ako se u obzir uzme razmena, odnosno izvoz usluga, prednost Hrvatske je daleko vea budui da projekcije ukazuju da je ta zemlja 2010 ostvarila izvoz usluga od ak 8,4 milijardi evra (uvoz je iznosio 2,7 mlrd. evra), dok se relativni znaaj znatno poboljava i kod Crne Gore (izvoz usluga 0,7 milijardi evra, uvoz 0,3 mlrd evra 2010). BIH ima izvoz usluga oko 1,9 milijardi a uvoz neto manje od 0,9 milijardi evra2010. Srbija, kao i preostale zemlje ZB, ima relativno skromnu razmenu usluga, izvoz oko 2,6 i uvoz 2,6 milijardi evra u 2010.Tabela 4.Ukupni izvoz zemalja Zapadnog Balkana u milionima evra200520062007200820092010Crna Gora369,000441,000455,000416,000276,982330,300Hrvatska7,044,0278,260,4489,017,1659,599,2127,510,0678,902,000Srbija+otprema na Kosovo3,750,9585,307,8936,660,4277,637,7516,172,2017,632,200Makedonija1,639,0581,911,0582,448,4872,714,4351,929,9232,426,000Albanija528,536630,963786,208920,878780,0741,252,000pBiH1,917,8612,728,6413,028,9873,412,5992,817,3923,629,000Kosovo48,939110,774165,112198,463165,328279,339pzbirni robni izvoz ZB15,298,37919,390,77722,561,38624,899,33819,651,96724,450,839oficijelne nacionalne statistike; www.trademap.orgNajskromniju razmenu ostvaruju Kosovo i Crna Gora, ali Kosovo belei dinamian rast zahvaljujui i deliminom prelasku spoljne trgovine iz sive zone u oficijelnu statistiku. U svakom sluaju, verovatno je da e rast robnog izvoza Kosova biti najsnaniji u regionu u narednim godinama, imajui u vidu nisku bazu, u komparaciji sa brojem stanovnika provincije.Tabela 5.Ukupni uvoz zemalja Zapadnog Balkana u milionima evra200520062007200820092010Crna Gora1,0430001,4570002,0730002,5300001,6540441,654,600Hrvatska14,90327017,11678218,84339220,88372015,20305315,127,000Srbija8,40001410,48566213,53543116,47810011,50470012,621,900Makedonija2,5919602,9952613,8136794,6815813,4720004,333,000Albanija2,0992212,4338103,0646613,5685173,2612863,616,700pBiH5,6639106,0174487,0910828,2840376,2907966,965,000Kosovo1,1800221,3058791,5761861,9282361,9355411,970300pzbirni robni izvoz ZB35,881,39741,811,84249,997,43158,354,19143,465,51546,288,500oficijelna nacionalne statistike; www.trademap.orgRobni deficit je pravilo u razmeni svih ovih zemalja. Nijedna od 7 zemalja ZB u 6 posmatranih godina nije ostvarila robnih suficit u razmeni sa inostranstvom. Najvei zbirni deficti u posmatranih 6 godina ima Hrvatska: ak 51,5 mlrd. evra, Srbija 35,9 mlrd. evra, BIH 22,7 mlrd evra, Albanija 13,1 mlrd evra, Kosovo 8,9 mlrd evra, Makedonija8,5 mlrd evra, Crna Gora 8,2 mlrd evra (to je jako visok iznos za zemlju te veliine,16pokrivenost uvoza izvozom je izuzetno niska, u proseku samo 23,3%; situacija je jo loija kod Kosova: samo 9,4%). Srbija u periodu 2005-10 ima pokrivenost izvozom 50,7%, Hrvatska 49,7%, Makedonija 60,7%, BIH 43,4%, Albanija 26,8%. Prosena pokrivenost za svih 7 zemaljja u posmatranih 6 godina je niskih 45,9%, ali je blago rastua od 2008. Srbija ima ohrabrujui rast pokrivenosti uvoza izvoza, posebno u poslednje tri godine.70.0Crna Gora60.0SrbijaZB50.040.030.020.010.00.0200520062007200820092010pGrafikon 1.Pokrivenost uvoza izvozom izabranih zemalja 2005-2010 oficijelne nacionalne statistike; www.trademap.orgRobni izvoz po stanovniku pokazuje da najbolje stoji Hrvatska, dok Makedonija, BiH i Srbija imaju duplo manji izvoz pc. Kosovo je na poslednjoj poziciji, iza Albanije i Crne Gore. Hrvatska je na prvoj poziciji i kada je u pitanju uvoz po stanovniku, ali tu se dosta dobro kotira i Crna Gora. Kosovo opet ima najmanji uvoz pc, dok je Srbija neto ispod proseka. Inae, naprednije zemlje u tranziciji imaju uglavnom preko 6000 evra robni izvoz i uvoz po stanovniku u posmatranim godinama, to govori o njihovoj daleko veoj integrisanosti u meunarodnu podelu rada. Susedna Bugarska poslednjih godina ima duplo vei robni izvoz per capita od Srbije, dok je razlika u korist Rumunije manje izraena.1111 Bugarska i Rumunija imaju znatan obim lon poslova, a Rumunija znatnu proizvodnju komponenti u auto industriji.17Tabela 6.Robni izvoz i uvoz zemalja Zapadnog Balkana po stanovniku, u evrimaIzvoz pc 2009Izvoz pc 2010Uvoz pc 2009Uvoz pc 2010Crna Gora44753326682669Hrvatska1707202334553438Srbija sa otpremom na Kosovo834103115551706Makedonija941118317642114Albanija25741710761206BiH854103719061990Kosovo75140880985zbirni robni izvoz ZB pc854106118902002oficijelne nacionalne statistike; www.trademap.orgNa narednim tabelama prikazan je znaaj spoljne trgovine u okviru regiona ZB za svaku od 7 posmatranih zemalja. Pored toga, dati su i podaci o ukupnoj razmeni zemalja ZB sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana. BiH je najvanija zemlja za meusobne trgovinske tokove i generie velike trgovinske deficite sa Hrvatskom i Srbijom, koje imaju najvee suficite u meusobnoj razmeni 7 posmatranih zemalja. Interesantno je da Makedonija, zahvaljujui velikom suficitu sa Kosovom, takoe, belei suficit. Albanija, BIH, Crna Gora i Kosovo imaju trgovinski deficit u trgovini sa CEFTA. Sve zemlje, inae, imaju velike trgovinske deficite sa ostatkom sveta i sumarno.Zbirno, ili proseno posmatrano, izvoz u ostale zemlje ZB ini uglavnom oko 26%-30% ukupnog izvoza, dok je relativni znaaj zbirnog ili prosenog uvoza iz ostalih zemalja ZB znatno skromniji (oko 15%). Prosena diskretna stopa rasta zbirnog izvoza iznosila je9,4% (kumulativno 56%), a zbirnog uvoza ZB 5,9% (kumulativno 33%) 2005-2010, to je neto bre od rasta ukupnog robnog uvoza istih zemalja. Posmatrano u apsolutnim ciframa najvei izvoz ima Srbija i na tom mestu prestigla je Hrvatsku ve 2006. tree mesto zauzima BIH, dok slede Makedonija, Albanija, Crna Gora i Kosovo. Na strani robnog uvoza iz zemalja ZB redosled je neto drugaiji: Kosovo i BIH su bez premca, a grubo duplo manji uvoz imaju Srbija i Hrvatska. Potom slede Makedonija, Crna Gora iAlbanija. U daljoj analizi bie razmotreni trgovinski tokovi u okviru regiona svake od posmatranih zemalja.18Tabela 7.Izvoz zemalja Zapadnog Balkana u ostale zemlje ZB u milionima evra200520062007200820092010pHrvatski izvoz u ZB1,406,9171,577,5342,010,0532,263,6591,604,7461,652,888Srpski izvoz u ZB1,133,6051,742,1812,294,3052,675,0242,090,0752,360,700fBIH izvoz u ZB713,229.0897,585.01,084,012.01,262,929.01,010,051.01,213,717Makedonski izvoz u ZB508,034642,345723,466963,385717,270750,122Crnogorski izvoz u ZB158,513141,114131,590147,432127,946126,500Albanski izvoz u ZB53,59170,691113,332185,019109,041174,466Kosovski izvoz u ZB29,30851,74366,78261,52753,43367,095Zbirno4,003,1975,123,1936,423,5407,558,9755,712,5626,345,488u % ukupnog izvoza26,226,428,530,429,126,0oficijelne nacionalne statistike; www.trademap.orgnapomena: za Srbiju konani podaci, za ostale zemlje procene na osnovu prvih 10 meseci 2010.Tabela 8.Uvoz zemalja Zapadnog Balkana iz ostalih zemalja ZB u milionima evra200520062007200820092010pHrvatski uvoz iz ZB616,854817,290944,5961,045,443778,447822,818Srpski uvoz iz ZB587,137842,1311,115,4151,228,675924,4551,085,100fBIH uvoz iz ZB1,579,7111,682,1562,060,3642,392,4101,683,2001,824,480Makedonski uvoz iz ZB300,309330,237464,966537,728445,949447,152Crnogorski uvoz iz ZB368,306502,418696,291883,076648,702671,900Albanski uvoz iz ZB79,292125,835227,558317,901218,484242,200Kosovski uvoz iz ZB1,180,0221,305,8791,576,1861,928,2361,935,5411,970,325Zbirno4,711,6315,605,9467,085,3768,333,4696,634,7787,063,975u % ukupnog uvoza13.113.414.214.315.315.4oficijelne nacionalne statistike; www.trademap.orgnapomena: za Srbiju konani podaci, za ostale zemlje procene na osnovu prvih 10 meseci 2010.U 2009. godini suficitarne zemlje u meusobnoj trgovini su smanjile suficit, a deficitarne su smanjile deficit. U 2010. godini oporavak izvoza zemalja Zapadnog Balkana je usmeren na ostatak sveta, dok je oporavak uvoza skroman i po istim stopama raste u trgovini sa svetom i Zapadnim Balkanom. U meusobnoj trgovini unapreenje trgovinskog bilansa imali su: Kosovo, Crna Gora i BIH. Dakle, svedoci smo sporog oporavka meusobne razmene; oporavak ukupne razmene je visoko zavisan od rasta uvoza Italije, Nemake, Slovenije.Na sledeim grafikonima prikazane su stope rasta izvoza i uvoza ex SFRJ republika(iskljuena je Albanija zbog nedostatka podataka, a ukljuena je Slovenija) podeljene na meusobnu trgovinu i trgovinu sa ostatkom sveta. Pre krize, do oktobra 2008, rast trgovine je bio bri u meusobnoj razmeni u odnosu na razmenu sa ostatkom sveta. Pad trgovine je bio vei u meusobnoj razmeni u odnosu na trgovinu sa ostatkom sveta. Pozitivne meugodinje stope rasta izvoza poele su od januara 2010. U meusobnoj trgovini pozitivna stopa rasta izvoza dostignuta je u aprilu. Sa grafikona se jasno vidi zaostajanje oporavka izvoza i uvoza u ex SFRJ.19Rast robnog izvoza Ex YU republika (2008-10), meugodinje stope40.030.0ukupno20.0Ex Yusvet, ostatak10.00.0200808.0708.0908.1008.1108.1209.0109.0309.0409.0709.1009.1210.0120102010janjundec-10.0-20.0-30.0-40.0Grafikon 2.Ukupni rast robnog izvoza bivih republika SFRJ i rast izvoza na trita bivih republika SFRJ na osnovu podataka: www.trademap.orgBudui da je finansijska kriza smanjila mogunost za finansiranje velikog trgovinskog deficita, dolo je do mnogo veeg pada uvoza od izvoza. Posledino dolo je i do mnogo sporijeg oporavka uvoza od izvoza u 2009 i 2010. Inae, dublji pad uvoza od izvoza nije karakteristian samo za ZB ili ex SFRJ; on se dogodio veini zemalja sa trgovinskim deficitom. Od 2010. pozivne kvartalne stope rasta belee praktino sve zemlje ZB. Lagan kvartalni oporavak uvoza za zemlje ZB poinje u 2010; inae, sline tendencije belee veina zemalja u svetu.20Rast robnog uvoza Ex Yu republika (2008-10), meugodinje stope40.030.0ukupnoEx Yu20.0svet, ostatak10.00.0200808.07 08.09 08.10 08.11 08.12 09.01 09.03 09.04 09.07 09.10 09.12 10.01 20102010-10.0janjundec-20.0-30.0-40.0Grafikon 3.Ukupni rast robnog uvoza bivih republika SFRJ i rast uvoza iz bivih republika SFRJ na osnovu podataka: www.trademap.orgJasno je da postoji veliki potencijal za rast bilateralne trgovine kod veine zemalja ZB. Budui da je region Zapadnog Balkana teko pogoen svetskom ekonomskom krizom oporavak e veoma zavisiti od ekonomskih kretanja u EU. Postoje tri exit strategies, meu mnogim moguim, koje bi zemlje ZB mogle da primene, ili ih delimino ve primenjuju, kako bi imale to bri privredni oporavak: (1) poboljavanje bilateralne trgovinske razmene, (2) privlaenje proizvodno orijentisanih investicija i (3) pronalaenje bilateralne finansijske pomoi od prijateljskih zemalja u sluaju povlaenja banaka sa njihovih trita (to je u ovom trenutku malo verovatna opcija).21Dinamika i znaaj robne razmene Srbije sa zemljama CEFTA, odnosno Zapadnog BalkanaUbedljivo najvaniji ekonomski partner Srbije je EU, pa potom CEFTA, na koje zajedno otpada preko devet desetina srpskog izvoza i oko tri etvrtine domaeg uvoza (imajui u vidu da e zemlje CEFTA, izuzevi Moldaviju, u narednih 10 ili 15 godina verovatno ui u EU, jasno je da e se znaaj razmene sa EU dodatno poveati). I pored teze da subregionalni aranmani mogu imati komplementarnu ulogu u procesu opteevropskog povezivanja (CEFTA, Sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom, Belorusijom, skori ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju), stvari bi se mogle i drugaije posmatrati iz srpske perspektive. Trite CEFTA, odnosno zemalja ZB, je za privredu Srbije od velikog znacaja prvo zbog injenice da na njemu Srbija ostvaruje kontinuirani suficit, iji je rast oekivano da se nastavi i 2011, sudei prema trenutnim mesenim trendovima izvoza i uvoza (2010 suficit e prei 1,3 mlrd evra, sa neto ispod jedne milijarde evra 2007). Drugo, i jo vanije, udeo EU u ukupnom izvozu i uvozu je izmeu 53% i 57%; dok je udeo zemalja Zapadnog Balkana u izvozu Srbije oko treine a u uvozu oko 8%. Kada stavimo u odnos podatke o broju stanovnika EU (500 miliona) iZapadnog Balkana, bez Srbije (16 miliona) sa podacima o relativnom znaaju za izvoznu ekspanziju dolazimo do podataka o intenzitetu robne razmene. Inae, empirijski je dokazano postojanje snane veze izmeu zajednike granice zemalja i viestruko vee trgovine u odnosu na trgovinu izmeu zemalja koje se ne granie. U sluaju Srbije dodatne faktore predstavljaju i zajedniki jezik, mentalitet, navike i sklonosti.12Posle pada srpskog GDP, industrije, izvoza, uvoza od poslednjeg kvartala 2008. s poetkom 2009. obnovljen je rast glavnih makroekonomskih indikatora, koji je ubrzan u 2010, dok se nastavak trenda moe oekivati i 2011 (stopa rasta GDP e biti verovatno duplirana). Srbija je konano od etvrtog kvartala 2009. poela da belei pozitivne meugodinje stope rasta izvoza koje se ubrzane u 2010. Kada je u pitanju uvoz kvartalni rast poeo je od drugog tromeseja 2010.Za Srbiju region ZB je vie nego etiri puta znaajniji kao izvozno trite nego kao uvozno. Srbija ima trgovinski deficit sa Hrvatskom (pokrivenost uvoza izvozom je sa neto vie od dve petine 2007. porasla na dve treine 2010), dok ima velike suficite sa ostalim posmatranim zemljama. I dok u trgovini sa zemljama Zapadnog Balkana, odnosno CEFTA (Moldavija se zbog praktino marginalnog udela u srpskoj razmeni moe izostaviti iz analize) ostvaruje suficit, u trgovini sa ostatkom sveta Srbija ostvaruje viestruko vii trgovinski deficit.Na dve naredne tabele prikazana je geografska struktura robne razmene Srbije sa zemljama Zapadnog Balkana, sumarno i pojedinano, kao i sa najvanijim ostalim trgovinskim partnerima: Nemakom, Italijom i Rusijom kao i trima negraninim12 Trgovina meu zemljama trebala bi da bude uravnoteena. Ukoliko nije, razlika se finansira kreditima, investicijama, doznakama i slino. Razlike u veliini zemalja ne bi trebalo da utiu i na razlike u vrednosti izvoza i uvoza. Razuenost proizvodne strukture, relativni trokovi proizvodnje korigovani za trokove prevoza i slini faktori trebalo bi da objanjavaju trgovinske debalanse, ali i izvozno i industrijsko prestrukturiranje.22zemljama iz nekadanjeg susedstva (koje se smatraju i balkanskim zemljama), sa kojima Srbija, a i ostale zemlje Zapadnog Balkana imaju znaajnu razmenu (Grka, Slovenija i Turska). Kao poetna godina uzeta je 2005, godina pre potpisivanja CEFTA sporazuma, mada je sam sporazum stupio je na snagu sa ratifikacijom 2007 (ali je kroz bilateralne sporazume bio u primeni nekoliko godina ranije).Tabela 9.Robni izvoz Srbije u zemlje CEFTA 2005-10. u hiljadama evraIzvoz Srbije na pojedina trita200520062007200820092010Robni izvoz Srbije3,598,7015,116,8406,437,8937,428,8005,961,3007,393.400Izvoz Srbije+otprema na Kosovo3,750,9585,307,8936,660,4277,637,7516,172,2017,632.200Hrvatska157,319199,815241,339295,312199,300231.600BIH597,435596,202760,271909,883724,800822.100Makedonija209,500238,000318,100334,000306,400359.800Crna Gora/490,622693,658874,840598,600609.200Kosovo152,257191,053222,534208,951210,901238.800pAlbanija17,09426,48958,40352,03850,07499.200ukupno za posmatrane teritorije1,133,6051,742,1812,294,3052,675,0242,090,0752,360.700u % ukupnog izvoza31.534.035.636.035.131.9u % ukupnog izvoza sa Kosovom30.232.834.435.033.930.9Nemaka349,335507,044683,929775,728623,800760.200Italija524,328737,168798,303766,968586,100843.900Turska40,40230,85742,69130,81432,35466.500Grka97,669121,809132,886143,46996,400137.500Slovenija151,600201,704298,368341,179246,531321.200Rusija///374,100249,300403.400 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja; www.trademap.orgOno to se lako moe uoiti na prethodnoj i narednoj tabeli to je znaajan rast ukupne razmene Srbije, kao i ukupne razmene sa zemljama Zapadnog Balkana kao i sa ostalim posmatranim zemljama do pred kraj 2008. Potom, sa globalnom krizom, dolazi do snanog usporavanja trgovinskih tokova, ali se ve od poslednjeg tromeseja 2009. uoava oporavak na izvoznoj strani, a sredinom 2010 i rast uvoza. U periodu pre izbijanja krize rast izvoza Srbije u region ZB bio bri u odnosu na izvoz u ostale zemlje; potom je pad izvoza 2009 u ZB bio dublji, a oporavak u 2010 sporiji od rasta izvoza u ostatak sveta. Suprotno moemo konstatovati kod dinamike uvoza. Dok je u 2007 uvoz iz ZB imao mnogo vii rast uvoza iz ostatka sveta, ve u 2008 je krenuo njegov mnogo sporiji rast i pad od avgusta te godine. U drugoj polovini 2009 pad uvoza iz ZB bio je znatno manji od ukupnog pada, da bi poetkom 2010. dolo do odreenog rasta apsolutne vrednosti uvoza iz ZB.23Tabela 10.Robni uvoz Srbije iz zemalja CEFTA i drugih velikih uvoznih partnera 2005-10. u hiljadama evraUvoz Srbije po tritima200520062007200820092010Robni uvoz Srbije8,400,01410,485,66213,535,43116,478,10011,504,70012,621.900Uvoz Srbije+doprema sa Kosova8,408,17210,506,57213,554,71116,487,99311,508,20412,627.300Hrvatska207,298266,137387,393376,340304,900323.100BIH234,345273,042377,845438,034318,800421.400Makedonija134,837159,560225,455257,817164,600205.800Crna Gora/118,74297,114137,473128,400123.500Kosovo8,15820,91019,2809,8933,5045.400pAlbanija2,4993,7408,3289,1184,2515.900ukupno za posmatrane teritorije587,137842,1311,115,4151,228,675924,4551,085.100u % ukupnog uvoza7.08.08.27.58.08,6u % ukupnog uvoza sa Kosovom7.08.08.27.58.08,6Nemaka875,882995,9291,600,9901,836,3291,407,5791,334.200Italija729,762875,4541,311,4661,483,3731,111,3081,078,800Turska169,678203,543288,238296,757210,702244,300Grka126,004158,989204,591195,475165,900172.000Slovenija229,071244,968510,807426,187377,199383.500Rusija///2,391,3001,415,7001,630.500 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja; www.trademap.orgTabela 11.Kumulativni rast i prosena diskretna stopa rasta srpske razmene 2000-10.kumulativni raststope rastaizvozuvozizvozuvozSrbija, ukupno4.33.515,713,2CEFTA3.42.713,010,5BiH3.42.113,27,7Crna Gora3.93.714,514,0Makedonija1,71.35,22,6Hrvatska16,112.632,028,8Albanija6,51,320,52,1Kosovo4,654,016,549,0Nemaka4.22.715,510,4Italija3.32.812,810,8urska3.72.913,911,1Grka1.51.94,36,4Slovenija16.819.532,634,6Rusija3.4513,017,1 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja; www.trademap.orgAnalitiki je korisno odvojiti dinamiku ukupne razmene od razmene sa posmatranim zemljama u periodu prve decenije 21. veka. Analizirajui podatke na prethodnoj tabeli, a i podatke u periodu 2000-05, vidljivo je da je Srbija imala manje stope rasta razmene sa Zemljama Balkana u odnosu na ukupnu razmenu. Ako korigujemo vrednost razmene Srbije za procenjeni udeo Crne Gore13 i Kosova 2000, kao i dodamo otpremu i dopremu13 Budui da je razmena sa Kosovom bila vrlo niskog intenziteta posle zavretka rata prve podatke o njoj unosimo u analizu od 2005. Moe se pretpostaviti da je 2000-2004 razmena sa Kosovom bila u proseno neto vie od 100 miliona evra, sa tendencijom rasta.24sa Kosova 2010. na ukupni izvoz i uvoz Srbije dobiemo relativno visoke prosene godinje stope rasta domaeg izvoza i uvoza u tom periodu (robni izvoz rastao je po prosenoj stopi od 15,7% a uvoz od 13,2%; kumulativno rast iznosio 4,3 puta kod izvoza i 3,5 puta kod uvoza). Rast razmene sa regionom ZB bio je znatno skromniji, izvoz je rastao 13%, a uvoz samo 10,5% (kumulativni rast izvoza 3,4 puta, a kod uvoza 2,7 puta). Tome je, pre svega, doprineo relativno visok udeo robne razmene sa BIH i Makedonijom2000, kada smo sa te dve zemlje imali praktino slobodnu trgovinu, a zemlja bila u faktikoj izolaciji prema veini zemalja.Slian trend nastavljen je i u razdoblju 2005-10, i opet je glavni razlog relativno visoka saturiranost trita regiona, odnosno njihova konkurentska ponuda (ovo se npr. ne odnosi na potencijal za razmenu Srbije sa Hrvatskom ili Albanijom, koja je zbog nedovoljno razvijenih politikih odnosa, jo uvek pogodna za snaniji rast). Stopa rasta robnog izvoza Srbije 2005-2010. iznosila je 12,7% (usporavanje u drugoj polovini decenije), a uvoza 8,2% (kumulativno 82%, odnosno 48%). Rast razmene sa zemljama Zapadnog Balkana istovremeno je bio sporiji (prosena stopa rasta izvoza 2005-10: 8,3%, uvoza: 9,6%; kumulativno 49%, odnosno 58%). I posmatranjem razmene Srbije po zemljamaCEFTA stie se isti utisak, rast je uglavnom nii od prosenog rasta razmene. Npr. rast izvoza u BIH 2005-10 iznosi 32%, a uvoza 80%, u Hrvatsku 48%, odnosno 56%, u Makedoniju 72%, odnosno 52%.Srbija najvei deficit ostvaruje sa zemljama EU, i tu je od posebnog znaaja Nemaka, s kojom sa ostvaruje kontinuirano niska pokrivenost uvoza izvozom. Sa Italijom je neto drugaija slika, jer se robni deficiti lagano smanjuje, najpre zahvaljujui stranim derektnim investicijama iz Italije koje su pokrenule i izvoz ka toj zemlji. Donekle slina je tendencija i sa Slovenijom i Grkom. Sa Turskom Srbija od septembra 2010. uiva povlaen, asimetrian, tretman u zoni slobodne trgovine, to bi trebalo da pokrene tendenciju uravnoteenja razmene.Indikativno je da je u prvoj deceniji 21. veka bre rasla ukupna razmena, kao i razmena sa EU, nego izvoz i posebno uvoz iz zemalja Zapadnog Balkana. Ovo se naravno moe objasniti i veim potencijalom za razmenu sa zemljama EU, koje imaju mnogo iru ponudu, ali i tranju roba (problem je i u komplementarnosti privreda zapadnog Balkana). Izvoz u Nemaku rastao je bre od ukupnog, a uvoz sporije. Razmena sa Italijom imala je sporiji rast od ukupne, kao i sa Turskom i Grkom (kod uvoza ovo se moe objasniti penetracijom Kine na srpsko trite, koje je smanjilo udeo veine ostalih zemalja). Brzi rast uvoza karakteristian je za razmenu sa Rusijom (rast uvoza energenata usled porasta cena kao i efekti zone slobodne trgovine). Sa Slovenijom je ostvaren snaan rast razmene (postoje zaista veliki potencijali zbog nekadanje povezanosti u okviru SFRJ, ali i usled dolaska maloprodajne kompanije koja je znatno pospeila razmenu, pre svega, izvoz u Srbiju).U 2010-oj godini Kosovo, BiH i Crna Gora imaju najvie stope rasta izvoza u region, to je povoljno jer i generiu najvei deficit u razmeni sa drugim zemljama ZB. Sumarno dolazi do oporavka meusobne robne razmene zemalja ZB iako je rast izvoza znatno nii od rasta izvoza na trea trita.25Indikativno je da su pre raspada SFRJ njene federalne jedinice imale dva i vie puta veu vrednost plasmana u druge republike nego u inostranstvo. Stoga je i efekat sankcija na srpsku ekonomiju bio slabijeg intenziteta od kidanja proizvodno-trgovinskih odnosa sa drugim republikama. Sada je izvoz u inostranstvo bez bivih Yu republika dvostruko vei od vrednosti izvoza u ex republike SFRJ, to ukazuje na etiri puta loiju relativnu poziciju trgovine sa ex SFRJ drave. Trgovinsku liberalizaciju 2001. Srbija je doekala sa izuzetno snanim trgovinskim vezama sa Makedonijom i BiH (Republika Srpska), i potpuno pokidanim sa Hrvatskom. Bilo je sasvim logino da rast trgovine bude najbri sa Hrvatskom (kao i sa Albanijom, s kojom sa, takoe, krenuli sa niske take), dok je posledino dolo do pada udela prve dve zemlje u ukupnoj razmeni sa inostranstvom.Hrvatska je 2010. inila 3% sprskog izvoza, BIH 11,3%, Crna Gora 8,6%, Makedonija 4,9%, Unmik Kosovo oko 4%, Albanija 1,4%. Hrvatska je 2010. inila 2,4% sprskog uvoza, BIH 3,4%, Crna Gora 1%, Makedonija 1,6%, dok su udeli Kosova i Albanije bili marginalni. Zbirni udeo izvoza ka ZB u ukupnom izvozu Srbije smanjen je tokom poslednjih pet godina, i posebno sa izbijanjem krize, to ukazuje na pad tranje u ovim zemljama koji pogaa i izvoz naih preduzea (na strani uvoza 2006-2010 imao praktinu stagnintnost uea, emu je doprineo i snaan rast uvoza iz BiH 2008 i 2010, i to, pre svega, ruda gvoa i aluminijuma). Za Srbiju je primarni znaaj BiH i Crne Gore za dinamiku izvoza kada su pitanju zemlje ZB, dok na uvoznoj strani nemamodominantnog partnera..Analiza strukture razmene Srbije sa zemljama CEFTA, i politiki problemi u razmeni sa UNMIK-Kosovom26S obzirom na to da ima najvei broj stanovnika i centralnu poziciju, mogue je da e Srbija, ukoliko privue SDI u industrijski sektor, ostvariti velike koristi od integracije. U ukupnoj razmeni sa posmatranim zemljama Srbija ostvaruje suficit (2010. e iznositi preko 1,3 milijarde evra). Suficit je rezultat, uglavnom, izvoza agrarnih proizvoda(itarice i proizvodi od njih i razne vrste pia). Suficit je, pre svega, rezultat veeg izvoza poljoprivrednih proizvoda u ove zemlje. U izvozu Srbije na trita lanica CEFTA udeo poljoprivrednih proizvoda je oko 30%, dok u uvozu iznosi oko 24%. Dakle, Srbija jedino na CEFTA tritu ostvaruje suficit, ne raunajui suficite sa manjim trgovinskim partnerima. Za razliku od drugih trita gde nastupa sa relativno malim brojem proizvoda, kao to su gvoe, elik, maline, kukuruz, gume, ovde imamo irok dijapazon proizvoda, i upravo tamo gde nismo kvalifikovani da uemo na trite EU zbog nekih visokih standarda ovde naa preduzea opstaju. Srbija je najkonkurentnija zemlja nakon Hrvatske na ZB.Struktura robne razmene Srbije sa ovim zemljama, uglavnom, nije se promenila poslednjih godina. Trgovina Srbije sa zemljama ZB u dobroj meri podsea na trgovinu izmeu zemalja u razvoju i daleko je od obrasca razmene izmeu naprednijih zemalja u tranziciji. Izvoz Srbije u zemlje ZB, pre svega, ine gotovi prehrambeni proizvodi, ali i poljoprivredne sirovine, elektrina energija, obojeni metali, hemijski, kao i tekstilni proizvodi. U uvozu najvee uee imaju nafta i derivati, prirodni gas, hartija, karton i proizvodi od celuloze, povre i voe, gvoe i elik.Zemlje CEFTA su dakle vrlo vano trite za nau zemlju, i to posebno BiH, Crna Gora i Makedonija, s kojima se obavlja najvei deo razmene i koje su ''zaslune'' za ostvareni suficit (sa Albanijom i Moldavijom se ostvaruje minorna razmena, dok se sa teritorijom Kosova-UNMIK ostvaruje konstantni suficit).Struktura razmene Srbije sa BIH 201014 po robnim odsecima pokazuje da su najvaniji proizvodi koje izvozimo na ovo trite: itarice i proivzodi od itarica 9,1%, pia 7,8%, elini limovi 7%, ive ivotinje 3,5%, razni proizvodi od metala 3,9%, razni gotovi proizvodi 3,9%. U 2009 znajano mesto imala su i drumska vozila i elektrine maine i aparati. Kada je u pitanju uvoz najveu zastupljenost ima: kameni ugalj i koks 25,4%, pluta i drvo 6,9%, nafta i naftini derivati 9,4% struja 7,2%, elini limovi 11%. Prethodne, 2009, godine znaajan udeo imali su i hartija, karton i proizvodi od celuloze 5,2%. Generalno, jasno je da dominiraju primarni i resursni proizvodi (sirovine), u izvozu i uvozu.Najvaniji robni odseci u izvozu Srbije u Albaniju 2010 bili su: mineralne rude i otpaci metala 39,4%, struja 19,2%, itarice i proizvodi 8,2%, eer 4,7%, Na strani, relativno niskog, uvoza iz Albanije najzastupljeni robni odseci 2010 bili su: gvoe i elik 33,8%, nametaj 10,1%, obua 10,7%, koe sirove (i krzna neinjena) 8,9%, povre i voe 8,4%.Sa Crnom Gorom gro izvoza ine prehrambeni proizvodi (mesni i mleni proizvodi, itarice, pia), struja 7,8%, kao i bitumenozne materije 9,4%. Na strani viestruko manjeg14 Prema podacima Uprave carina Srbije za prvih deset meseci 2010.27uvoza iz Crne Gore vano mesto imaju: bitumenozne materije 55,9%, pia 5,5%, lekovi 6,1%, osnovni metali 16,5% (elini limovi i aliminijumski profili).Tokom 2010 najvaniji robni odseci kada je u pitanju izvoz Srbije u Makedoniju bili su: itarice i proizvodi 7,9%, eer 6,3%, mineralne rude i otpaci metala 7,3%, struja 5,4%, gvoe i elik 6,5%. Na uvoznoj strani dominirali su: povre i voe 20,1%, gvoe i elik 27,5%, pia 6,6%, lekovi 6,3%,U 2010 najvaniji robni odseci kada je u pitanju izvoz Srbije u Hrvatsku bili su: hartija, karton i proizvodi od celuloze 8,1%, povre i voe 4,2%, gvoe i elik 5,8%, razni proizvodi od metala 8,5%, razni gotovi proivzodi 6%, nametaj i delovi 4,9%, obojeni metali 4,3%. Prethodne godine vaan je bio i izvoz drumskih vozila kao i industrijskih maina za optu upotrebu. Na strani uvoza iz Hrvatske najzastupljeni robni odseci 2010 bili su: proizvodi od nemetalnih minerala 10,1%, razni proizvodi za ishranu 4,8%, nafta i naftni derivati 5%, gas, prirodni i industrijski 7,8%, plastine materije u primarnim oblicima 5,8%, ubriva 3,9%, hartija, karton i proizvodi od celuloze 6,3%, Elektrine maine, aparati i ureaji 4,7% (duplo vie 2009), razni gotovi proizvodi 4%. Sumarno posmatrajui vidljivo je da dominiraju primarni i resursni proizvodi (sirovine), na oba toka trgovine. To je praktino sluaj u razmeni izmeu svih zemalja ZB. Naravno, postoje i izuzeci kao izvoz drumskih vozila, nametaja, raznih industrijskih maina, dok kod hemijskih proizvoda preovlauju oni koji imaju visoku resursnu komponentu.Kada je u pitanju otprema na UNMUK-Kosovo u 2010 najvaniji robni odseci bili su: itarice i proizvodi 8,9%, razni proizvodi za ishranu 4,4%, proizvodi od nemetalnih minerala 9,5%, nafta i naftini derivati 11%, elektrina energija 4,9% (duplo vie 2009), elektrine maine, aparati i ureaji 5,3%, drumska vozila 4,6%. Na strani, inae skromne, dopreme sa Kosova najzastupljeni robni odseci 2010 bili su: elektrina energija ak 68%, povre i voe 13,5%, kao i obojeni matali (olovo i cink) 9,4%. Prethodne, 2009, godine vaan uvozni proizvod bili su i pia 12,1% i Gvoe i elik 12,1%. Generalno, razmena sa Kosovom poiva na uvozu olova, cinka, razmeni struje, dok su u izvozu vrlo bitni prehrambene robe i proizvodi kao to je keramika i opeka. Inae, izvoz na Kosovo ini oko 4% ukupnog izvoza Srbije dok je uvoz marginalan, kao i uvoz Srbije iz Albanije.Robni promet je uglavnom jedini oblik ekonomske saradnje izmeu Srbije i Kosova, Ne belei se sav promet roba, ve ima i neregistrovanih proizvoda, odnosno "sivih tokova" razmene (cigarete, benzin, lekovi, hrana, cement i drugi artikli koji u malim koliinima imaju veliku vrednost). Inae, privreda Kosova je trgovinski visoko liberalizovana. PDV je 15% za sve robe, osim za uvoz farmaceutskih proizvoda i robe za humanitarne potrebe.Porez na dobit je 15%. Za robu iz Srbije ne plaa se PDV ve UNMIK-taksa. Roba iz Srbije ima tzv. evidencioni list, na koji se na administrativnoj liniji stavlja peat kojim se roba oslobaa PDV, te se na taj nain izbegava dvostruko oporezivanje. UNMIK je de-facto uveo carine septembra 1999. Promet robe sa Srbijom i zemljama CEFTA je slobodan. Ako se uvozi roba na Kosovo iz treih zemalja koja je ocarinjena u Srbiji plaa se carina od 10% (a ako samo tranzitira preko Srbije plaa se odgovarajua carina).28Problem se javio kada je Kosovska agencija za veterinu i hranu jula 2008 uputila dopis trgovcima s Kosova, a oni svojim dobavljaima, srpski proizvoaima i isporuiocima robe koji se odnosi na ispravno deklarisanje upakovanih namirnica koje se prodaju na teritoriju Kosova. Naime, izriito je zahtevano da, pored uobiajnih podataka, deklaracija sadri punu adresu uvoznika (Kosovo) i da ovaj podatak iskljuivo bude odtampan na ambalai. Usled ovoga oteana je isporuka mleka i mlenih proizvoda iz Srbije na Kosovo, promet lekova domaeg porekla je bio zaustavljen; isporuka jestivih ulja tritu Kosova je tom uredbom oteana. Potom su decembra 2008 Kosovske vlasti, na dokumentima koja prate promet roba izmeu Kosova i ostalih dijelova Srbije, prekinule da stavljaju oznaku CARINA UNMIK i poele primenjivati oznaku CARINA KOSOVO, to srpska strana nije mogla prihvatiti iz politikih razloga i smatra to krenjem CEFTA sporazuma..(Politiki) problemi u implementaciji CEFTA sporazuma29U toku prethodnih godina javljali su se brojni problemi u sprovoenju CEFTA sporazuma. Npr. Srbija je do poetka 2011 zadrala monopol na uvoz naftnih derivata (osim evro dizela), a Hrvatska je diskriminatornom akciznom politikom pokuala da zatiti domau duvansku industriju. BIH je iskakala iz sporazuma jer je ograniavala uvoz mlenih i drugih prehrambenih proizvoda iz Srbije i Hrvatske.Srbija je tokom 2010 imala ulogu predsedavajueg CEFTA, kada su pokrenute brojne incijative za dodatnu liberalizaciju u domenu javnih nabavki, usluga, pojaanu zatitu intelektualne svojine... Inae, Srbija je relativno liberalna, jer je osim za gvoe i elik, imala malo kvantitativnih ogranienja, za razliku od nekih drugih drava ZB, koje su relativno vei broj proizvoda titile. Zahvaljujui relativno liberalnom pristupu trgovini Srbija je od 2006 pretekla Hrvatsku prema vrednosti ukupne trgovinske razmene u okviru CEFTA, dok je od iste godine postala i najvei izvoznik u okviru ove zone slobodne trgovine.Postoji vie od stotinu razliitih vrsta necarinskih barijera (komplikovane procedure na graninim prelazima; obimno administriranje i neusklaenost rada carine i inspekcijskih slubi; nedovoljan broj meunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela, kao i ovlaenih laboratorija i institucija; nepriznavanje sertifikata o kvalitetu15; komplikovan vizni reim; korupcija i krijumarenje. Potrebno je da se infrastruktura kvaliteta unapreuje do nivoa kada e se srpski, a sertifikati za proizvode ostalih zemaljaZB, priznavati u svim zemljama EU i CEFTA. Tu je tokom 2009 i 2010 postignut izvestan napredak donoenjem pojedinih zakona iz ove oblasti.16 Postoji i nedostatak institucionalizovanih akreditacionih tela, zbog ega nije mogue dosledno sprovoditiCEFTA sporazum.U svakom sluaju, potrebno je da Srbija dostigne nivo potpunog evropskog i meunarodnog prepoznavanja infrastrukture kvaliteta i akreditacije, kao osnovnog i jedino prihvaenog mehanizma. Tek tada e postojati dovoljni uslovi za sticanje sertifikata za domae trite koji bi vaili za unutranje trite EU i koji su projektovani za trite CEFTA regiona. Uprkos (poetnim) potekoama, faktiki, izuzevi kriznu2009, kontinuirano raste obim razmene u regionu.Do pred kraj 2010 iz lanica CEFTA u Srbiju je investirano je oko 0,7 milijardi evra, dok je Srbija u ove lanice investirala vie od 1,1 milijardu evra. Srbija ima znaajne SDI uBIH (preko 0,9 milijardi evra, neto), dok su SDI Crne Gore u Srbiju blizu 0,3 miljarde evra. U Crnoj Gori Srbija je investirala preko 280 miliona evra, a crnogorskih investicija u Srbiji praktino nema. Srpske investicije u Makedoniji iznose oko 30 miliona evra, a makedonske u Srbiji samo oko 0,6 miliona evra. U Albaniji, srpske firme su, do sada, uloile svega oko 3 miliona evra.15 Jo nisu doneti sporazumi o meusobnom priznavanju ovih dokumenata izmeu zemalja u Regionu, pa ovu vrstu kontrole obavlja svaka zemlja za sebe.16 Potrebno je i donoenje niza podzakonskih akata u koje e biti prenete odgovarajue EU direktive novog, tj. starog pristupa, kao i potpisivanje odgovarajuih sporazuma sa pojedinanim zemljama.30Sa iznosom oko 0,5 milijardi evra Hrvatska je, meu lanicama CEFTA, najvei investitor u Srbiji (hrvatske SDI u Srbiju ine preko 19% ukupnih hrvatskih SDI, ime jeSrbija zauzela 2. mesto u ulaganjima Hrvatske u inostranstvu, a Hrvatska je 6. mesto kao strani ulaga u Srbiji).17 Nasuprot tome, srpske investicije u Hrvatskoj iznose samo oko 20 miliona evra. Svislajon Takovo je jedina srpska kompanija koja je uspela da kupi neko hrvatsko preduzee (2008. kupljena je fabriku Eurofood market iz Siska za 20 miliona evra). To nije polo za rukom kompanijama Galeb grupa i Delta uprkos najboljim ponudama na tenderu. Pored toga, srpske kompanije nailaze na brojne prepreke da svoju robu plasiraju na trite Hrvatske. Stav jedinog investitora iz Srbije na trite zapadnog nam suseda, kao i nekih drugih domaih privrednika, je da se bez politike podrke domicilne drave ne mogu reiti, u osnovi, politike barijere ulasku na hrvatsko trite. Nedavni apel (novembra 2010) Josipivia daje zrno optimizma.18 ak se i u Izvetaju EK 2009 akcentovao napredak Srbije i njena otvorenost za investicije izHrvatske, uz ocenu kako su srpske investicije u Hrvatskoj vrlo ograniene. Srpska preduzea imaju problem to teko i u ogranienom broju dobijaju dozvole za tranzit kroz Hrvatsku. U tom smislu, za preduzea iz Srbije je veoma bitan ulazak Hrvatske u EU iz prostog razloga to oekuju da e se sve administrativne barijere otkloniti.Deficit u razmeni Srbije sa Hrvatskom ipak pada posle 2007. i oekivanja su da e se taj trend nastaviti i da e se prei u suficit Srbije za nekoliko godina. U budunosti bi od izuzetnog znaaja bile inicijative kompanija za zajedniki nastup na treim tritima.Analiza razmene Hrvatske, BIH, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Albanije sa CEFTA17 Najvee hrvatske investicije u Srbiji: Agrokor grupa je 2003. kupila Frikom na tenderskoj prodaji za 10,2 miliona evra, uz planirani investicioni i socijalni program od 33 miiliona evra; Agrokor kupio 67% akcija Industrije ulja Dijamant u vrednosti od 30 miliona evra; Pevec je u decembru 2008. otvorio prodajni centar u Beogradu u koji je uloeno 40 miliona evra; Atlantik grupa je za 382 miliona evra kupila slovenaku kompaniju Droga Kolinska. Deo Droga Kolinske su i beogradske kompanije Grand prom, Soko tark i Palanaki kiseljak.18 Hrvatska do sada nije reagovala na predlog o stvaranju radne grupe koja bi se bavila ovim pitanjem.Inae, Srbija je alarmirala sve nadleene institucije u CEFTA (glavni problem su brojni standardi i prepreke). Ipak, zastupljenost proizvoda iz Srbije je sve vea u Hrvatskoj.31Struktura robne razmene zemalja ZB dominantno je zasnovana na proizvodima nie faze prerade (sirovine, polufabrikati) i manjoj meri gotovi proizvodi sa niskom dodatom vrednou. Razmenu uglavnom ine prehrambeni proizvodi (povre, voe, konditori, itarice), poljoprivredne sirovine, struja, gas, naftini derivati, hartija, karton i proizvodi od celuloze, osnovni metali (elini limovi, aliminjumski profili, bakarne katode), hemijski, kao i tekstilni proizvodi. Nije realno da se u skorijem roku kvalitet meusobne trogivne bitnije unapredi, i poslednja decenija kada praktino beleimo stagnantnost strukture razmene u okviru CEFTA ukazuje na to.BIH je najvaniji uvoznik proizvoda iz drugih zemalja trgovinskog sporazuma CEFTA i ostvaruje veliki trgovinski deficit sa Hrvatskom i Srbijom (mada se najveim delom radi o deficitima sa veinskim hrvatskim kantonima kao i sa RS i distriktom Brko, to se u naunoj literaturi zove etnika trgovina). U trgovini sa CEFTA BiH ima istu zbirnu vrednost izvoza i uvoza kao to je zbirna vrednost u trgovini sa Nemakom, Italijom iSlovenijom. S obzirom na veliki trgovinski deficit, ekonomska kriza je uticala da BiH smanji trgovinski deficit sa zemljama CEFTA dubljim padom uvoza od izvoza u 2009. godini. U 2010. godini BiH ima mnogo bri rast izvoza u zemlje CEFTA od rast uvoza, tako da nastavlja da smanjuje trgovinsku neravnoteu.SlovenijaGrkaTurskaItalijaNemakaAlbanijaizvozuvozMakedonijaCrna GoraSrbijaHrvatska0.02.04.06.08.010.012.014.016.018.0Grafikon 4.Udeo izvoza i uvoza BIH u zemlje CEFTA i druge velike trgovinske partnere 2009 http://www.bhas.ba/Arhiva/2010/sao/ETS_2010M10_001_01-bh.pdfKako je BIH praktino poela sa nule posle razornog rata u prvoj polovini 90-ih, njen rast osnovnih makroekonomskih agregata prirodno je bio visok. S toga i ne udi da je od 2000. do 2010. ostvaren proseni godinji rast robnog izvoza od 33,3% (blizu 18 puta!). Istovremeno i poveanje uvoza bilo je snano, proseno godinje 25,4%, odnosno ak 9,6 puta. U periodu 2005-2010. stope rasta su znatno manje, ali i dalje visoke. Proseni rast izvoza bio je 13,4% (kumulativno rast za 88%), dok je uvoz skromno rastao (3,8%) i kumulativno se poveao za 20,6%. U tom razdoblju izvoz u CEFTA zemlje iznosio je u istom razdoblju kumulativno 70% (11,2% proseno godinje), a robni uvoz 15,4% (2,9% proseno godinje).32Tabela 12.Geografska distribucija robne razmene BIH 2005-10. u hiljadama evraizvozna trita BIH200520062007200820092010pSvet1,917,8612,728,6413,028,9873,412,5992,817,3923,597,810Hrvatska393,080510,010556,176588,067480,892527,539Srbija234,000360,221415,909515,580374,838468,548Crna Gora64,080/79,446117,560116,822157,476Makedonija17,99021,67524,84233,49931,28034,470Albanija4,0995,6807,6398,2226,21925,684ukupno CEFTA713,229897,5851,084,0121,262,9291,010,0511,213,717u % ukupnog izvoza37.232.935.837.035.933.7uvoz u BIH200520062007200820092010pSvet5,663,9106,017,4487,091,0828,284,0376,290,7966,831,804Hrvatska955,6071,028,6841,249,5761,413,132944,1611,013,085Srbija530,000589,840722,116880,597652,744715,407Crna Gora//14,46620,13019,75324,691Makedonija46,73159,40170,67876,76865,69668,323Albanija13404232352717838472,973ukupno CEFTA1,579,7111,682,1562,060,3642,392,4101,683,2001,834,457u % ukupnog izvoza27.928.029.128.926.826.8 www.trademap.org; http://www.bhas.baRegion zemalja CEFTA (ex SFRJ, bez Slovenije sa Albanijom) je relativno najvaniji za Crnu Goru, sa 40% ukupnog izvoza i 45% ukupnog uvoza 2010. Zahvaljujui i suficitu u izvozu usluga Crna Gora belei ogroman deficit u robnoj trgovini. Srbija je najvaniji partner, dok i BIH, Hrvatska i Slovenija imaju veliki znaaj.35.030.025.0uvozizvoz20.015.010.05.00.0HrvatskaSrbijaBIHNemakaItalijaGrkaSlovenijaGrafikon 5.Najvaniji spoljnotrgovinski partneri Crne Gore 2009 (u % ukupnog izvoza i uvoza) http://www.monstat.org/userfiles/file/spoljna%20trgovinaOd 2005. do 2010. ostvaren je, zahvaljujui snanoj ekonomskoj krizi, proseni godinji pad robnog izvoza Crne Gore od 3,1% (kumulativno za 14,4%). Istovremeno, uvoz je, ipak, beleio rast od 10,1% (kumulativno 62%), povezanom sa snanim prilivom kapitala33u zemlju do polovine 2008. Izvoz u CEFTA zemlje smanjen je u istom razdoblju kumulativno za 20% (-4,4% proseno godinje), dok je robni uvoz porastao 82,4% (12,8% proseno godinje).Tabela 13.Robni izvoz i uvoz CG u zemlje CEFTA i druge velike izvozne partnere 2005-10. u hiljadama evra200520062007200820092010pUkupni izvoz369,000441,000455,000416,000276,982316,036CEFTA158,513141,114131,590147,432127,946126,500u % ukupnog izvoza40.534.035.238.946.240.0Albanija2,4404,1456,4295,6666,0857357BiH16,98718,41016,47319,84117,81616,115Makedonija6551,1907478781,3641,023Hrvatska5,9047,4885,8154,9119,1244,200Srbija132,527109,88198,270101,45477,29579,500UMNIK Kosovo003,85614,68116,26217,890Ukupni uvoz1,043,0001,457,0002,073,0002,530,0001,654,0441,687,125CEFTA368,306502,418696,291883,076648,702671,900u % ukupnog uvoza36.735.254.555.644.545.2Albanija2,0073,95710,70117,9478,8028,362BiH26,14042,82376,960114,55891,123136,685Makedonija12,15616,70422,94929,27920,43923,484Hrvatska36,52164,01383,984109,82680,91678,489Srbija291,403374,816500,699609,149446,088423,784UMNIK Kosovo//9612,1751,2191,158http://www.monstat.org/userfiles/file/spoljna%20trgovinaHrvatska je drugi najvei izvoznik u region CEFTA posle Srbije i trei najvei uvoznik(posle BiH i Srbije). Pad uvoza BiH je uticao na pad suficita Hrvatske u 2009. Hrvatska ostvaruje suficit u trgovini sa svim zemljama CEFTA izuzev sa Makedonijom. Za Hrvatsku je CEFTA tri i po puta relativno znaajnija kod izvoza (skoro 19% ukupnog izvoza 2010) nego kod uvoza.Tabela 14.Robna razmena Hrvatske sa zemljama ZB i svetom 2005-10, u hiljadama evraIzvoz Hrvatske200520062007200820092010pSvet7,044,0278,260,4489,017,1659,599,2127,510,0678,809,309ukupno CEFTA1,406,9171,577,5342,010,0532,263,6591,604,7461,652,888u % ukupnog izvoza20.019.122.323.621.418,8Uvoz Hrvatske200520062007200820092010pSvet14,903,27017,116,78218,843,39220,883,72015,203,05314,792,571ukupno CEFTA616,854817,290944,5961,045,443778,447822,818u % ukupnog uvoza4.14.85.05.05.15,6 www.trademap.orgBudui da je Hrvatska ve 2000. bila trgovinski otvorena zemlja ona za razliku od Srbije i BIH nije mogla da ima snane stope rasta. U prvoj deceniji 21. veka robni izvoz rastao je proseno godinje u evrima 6,2% (kumulativno 83%), a uvoz 5,7% proseno, a zbirno 75%. Kada se posmatra period 2005-2010. stope rasta su skromnije, proseni rast izvoza34bio je 4,6% (kumulativno rast za etvrtinu), a uvoz je 2010. praktino jednak uvozu iz2005. Izvoz u CEFTA zemlje iznosio je u istom razdoblju kumulativno 17% (3,3% proseno godinje), a robni uvoz 33,4% (5,9% proseno godinje).Grafikon 6.Geografska struktura izvoza Hrvatske 2009www.trademap.orgAlbanija je relativno najmanje (ne raunajui minorno uee Moldavije) ukljuena u trgovinu CEFTA, ali je i njoj, poput ostalih zemalja, duplo vei znaaj ovih zemalja za izvoz (14% 2009) u odnosu na uvoz (inae, Italija i Grka su najvaniji trgovinski partneri Albanije; na strani izvoza sve vaniji partner postaje Kosovo). U periodu 2005-2010. robni izvoz rastao je proseno godinje u evrima 18,8% (rast 2,4 puta), a uvoz 11,5% proseno, a zbirno 172%. Izvoz u CEFTA zemlje kumulativno je porastao 104% 2005-2009, a uvoz iz zemalja CEFTA sporazuma 175% istovremeno.Tabela 15.Razmena Albanije sa CEFTA i ostalim velikim trgovinskim partnerima 2005-09 u hiljadama evra2005200620072008200935Ukupni izvoz Albanije528,536630,963786,208920,878780,074Izvoz u CEFTA53,59170,691113,332185,019109,041u % ukupnog izvoza10.111.214.420.114.0Izvoz u Nemaku17,58219,92219,20124,67126,603Izvoz u Italiju382,854458,170535,191569,420489,931Izvoz u Tursku9,0947,99617,73517,7044,314Izvoz u Grku55,32660,59665,46881,02157,603Izvoz na Kosovo18,07523,10735,26259,63358,438Ukupni uvoz Albanije2,099,2212,433,8103,064,6613,568,5173,261,286Uvoz iz CEFTA79,292125,835227,558317,901218,484u % ukupnog uvoza3.85.27.48.96.7Uvoz u Nemaku114,119137,832168,087216,787210,758Uvoz u Italiju615,566683,376830,809945,234850,883Uvoz u Tursku157,333185,437222,323212,905209,749Uvoz u Grku345,260382,637446,813522,043505,581Uvoz na Kosovo5,24012,64320,08121,10626,133www.trademap.orgMakedonija je u tranziciju ula u prvoj polovini 90-ih tako da je 2000. bila relativno otvorena zemlja, te su visoke stope rasta, za razliku od Srbije i BIH, bile nerealne. U prvoj deceniji 21. stolea robni izvoz rastao je proseno godinje u evrima 5,2% (kumulativno 66%), a uvoz 5,9% proseno, a zbirno 77%. Kada se posmatra period 2005-2010. stope rasta su skromnije, proseni rast izvoza bio je 7,7% (kumulativno rast za45%), a uvoz je 2010. za 8,3% (kumulativno 49%). Izvoz u CEFTA zemlje iznosio je u istom razdoblju kumulativno 48% (8,1% proseno godinje), a robni uvoz 49% (8,3% proseno godinje).Tabela 16.Robni razmena Makedonije sa svetom i zemljama CEFTA u hiljadama evra200520062007200820092010pukupni izvoz iz Makedonije1,639,0581,911,0582,448,4872,714,4351,929,9232373805CEFTA508,034642,345723,466963,385717,270750122u % ukupnog izvoza31.033.629.535.537.231.6ukupni uvoz iz Makedonije2,591,9602,995,2613,813,6794,681,5813,616,0953854757CEFTA300,309330,237464,966537,728445,949447152u % ukupnog uvoza11.611.012.211.512.311.6 www.trademap.orgRelativni znaaj CEFTA zemalja je oko puta vii kod izvoza nego uvoza. Veliki trgovinski suficit 2009. (272 milliona evra) kompletno moe biti objanjem suficitom saKosovom (275 milliona evra). Suficit u robnoj razmeni Mekedonija sa zemljamaZapadnog Balkana je blago povean u 2010. godini.3618.016.014.012.010.08.06.04.02.00.0HRVSRBBiHCGALBKOSNEMITATURRUSGRizvoz5.79.13.20.93.115.116.78.11.50.710.8uvoz2.38.10.90.40.50.510.37.25.010.68.7Grafikon 7.Struktura robne razmene Makedonije 2009 (glavni patneri i sve zemlje Zapadnog Balkana) www.trademap.orgUMNIK Kosovo obavlja jednu treinu totalne spoljne trgovine sa CEFTA zemljama. To upuuje da Kosovo ima jednako nizak nivo pokrivenosti uvoza izvozom sa CEFTA kao i sa ostatkom sveta. Kosovo je inae jedna od retkih teritorija sa rastom uvoza u 2009; takoe, Kosovo belei i snaan rast izvoza u isto vreme. Makedonija je najvei izvoznik na Kosovo, dok i Nemaka ima snaan rast izvoza na Kosovo i vrlo je verovatno da e postati najvei izvoznik na ovu teritoriju verovatno 2011. Srbija, iako pokazuje lagan porast izvoza na ovu teritoriju, u procentualnom smislu ima opadajui znaaj za snadbevanje Kosova.U drugoj polovini prve deceniji 21. veka robni izvoz Kosova rastao je proseno godinje u evrima ak 41,7% (povean je 5,7 puta), ali je injenica da on poeo sa vrlo niske baze i da je njegov iznos po stanovniku vrlo skroman, odnosno daleko manji nego to je sluaj sa praktino svim evropskim zemljama. Uvoz je imao proseni rast od 10,8%, a kumulatinvo je povean za 67%. Robni izvoz u CEFTA zemlje iznosio je u istom razdoblju kumulativno 129% (18% proseno godinje), a robni uvoz 63,6% (10,3% proseno godinje).37Tabela 17.Robni izvoz i uvoz Kosovo u zemlje CEFTA i druge velike izvozne partnere 2005-10. u hiljadama evraIzvoz UNMIK-Kosova200520062007200820092010pSvet48,939110,774165,112198,463165,328279,339Hrvatska9281,1231,8377932,1512,654Srbija8,15820,91019,2809,8933,5042,894BIH3,4115,1265,2875,9191,2062,719Makedonija10,8289,73417,38420,04617,35524,441Crna Gora7432,2072,9133,7703,0842,974Albanija5,24012,64320,08121,10626,13331,414ukupno CEFTA29,30851,74366,78261,52753,43367,095u % ukupnog izvoza59.946.740.43132.324Nemaka3,2223,87815,1655,1227,51210,034Italija5,60810,1028,17746,0127,51287,447Turska1,0371,6682,0183,1086,5119,957Grka5,4453,9187,82610,83624067Slovenija1,2314,5154,2906,3042,8576,063Uvoz na UNMIK Kosovo200520062007200820092010pSvet1,180,0221,305,8791,576,1861,928,2361,935,5411,970,325Hrvatska24,97528,07438,98249,98558,54453,760Srbija152,257191,053222,534208,951210,901224,325BIH18,45018,46529,83838,74759,73979,889Makedonija220,148257,754237,895346,536291,837286,661Crna Gora6,41117,80015,06313,78913,0599,727Albanija18,07523,10735,26259,63358,43866,038ukupno CEFTA440,316536,253579,574717,641692,518720,399u % ukupnog izvoza37.341.136.837.235.836.6Nemaka129,892123,540155,411196,594239,328267,483Italija50,41156,13257,65474,32286,81881,794Turska85,43897,076101,855128,463141,134139,618Grka47,57237,61663,90281,40378,958107,016Slovenija54,99856,00162,42066,76290,54967,473www.trademap.org and Statistical office of Kosovo38Gravitacioni model i referentne studije o efektima zona slobodne trgovineGravitacioni model, koji meri razliku izmedu potencijalne i stvarne trgovine, pokazuje daSrbija ima prostora za poveanje razmene sa Hrvatskom i Albanijom, dok je razmena saBiH, Makedonijom i Crnom Gorom znatno iznad potencijala. Jasno je da razmena sa zemljama bive Jugoslavije ne moe biti ni na priblino visokom nivou kao u okviru nekadanje zajednike drave, ali e zbog kulturoloke slinosti, starih privrednih veza i prepoznavanja robnih marki od strane potroaa trgovina biti olakana. Najveu prepreku trgovini predstavljaju brojne necarinske barijere. Pored toga, mnogi ''osetljivi'' industrijski proizvodi nisu obuhvaeni CEFTA sporazumom (carine na njih se fazno smanjuju) kao ni agrar, ni usluge (na emu se ine napori).Treba pomenuti i brojne studije, koje ukazuju da usled relativno male industrijske baze, sa visokim uvoznim ogranienjima (pre integracije), efekti od integrisanja nerazvijenih zemalja su negativni. Najee se ovi efekti empirijski utvruju, jer usled dejstva ekonomske geografije (ekonomija obima) industrijska proizvodnja tei da se koncentrie u najveoj ili najrazvijenijoj zemlji u integraciji, sa negativnim posledicama po druge zemlje u integraciji. To je verovatno i osnovni razlog zato veina regionalnih ekonomskih integracija izmeu nerazvijenih zemalja nije uspela, i trajala je relativno kratko. Iskustvo velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini izmeu zemalja u razvoju, prema Venablesu19, ukazuje na neke primere u kojima integracija promovie divergenciju tj. skretanje trgovine (kao npr. Istono-afriko zajedniko trite20). Vremenski bliskiji primeri ukljuuju koncentraciju industrije, trgovine i usluga okolo Guatemala City-ja i San Salvadora u Centralno amerikom zajednikom tritu i Abidana i Dakara uEkonomskoj zajednici zapadne Afrike.21Regionalno ekonomsko integrisanje zemalja sa niskim dohotkom najverovatnije e, prema Venablesu, dovoditi do divergencije u razvoju ukljuenih zemalja iz najmanje dva razloga: (1) obino zemlja u sporazumu o slobodnoj trgovini koja ima komparativne prednosti najudaljenije od svetskog proseka je pod najveim rizikom od nastupanja preusmeravanja tokova trgovine. Stoga, ukoliko grupa zemalja sa niskim dohotkom formira zonu slobodne trgovine, postojae tendencija da lanice sa najniim prihodima imaju realni gubitak prihoda usled preusmeravanja trgovine; (2) aglomeracione sile tee da dovedu do prostorne klasterizacije aktivnosti. Tendencija da ove sile dovedu do velikih koncentracija ekonomske aktivnosti bie izraenija u zonama slobodne trgovine koje formiraju siromane zemlje, u odnosu na integracije razvijenih zemalja. To e bitiVenables A.J. Regional Integration Agreements: a force for convergence of divergence (1999) World Bank WP 2260, str. 3. Verovatno je najbolje dokumentovan primer procesa koncentrisanja industrije u starom Istono-afrikom zajednikom tritu. Uganda i Tanzanija su utvrdile da svu korist od Istonog afrikog zajednikog trita prisvaja Kenija, koja je proizvodila vie od 70% industrijskih proizvoda i izvozila rastui procenat industrijskih proizvoda, u odnosu na njena dva relativno manje razvijena partnera. Zajedniko trite je kolapsiralo u 1977. jer nije uspelo da zadovolji siromanije lanice da imaju oekivani udeo u koristima. Guatemal