KIKA

Cormac McCarthy

ALL THE PRETTY HORSES

KIKA

I.

Plamen svijeće i odraz plamena svijeće uhvaćeni u velikom ogledalu

zatitrali su i nanovo se uspravili kada je ušao u predsoblje i ponov-

no kada je zatvorio vrata. Skinuo je šešir i polagano krenuo naprijed. Pod

je zaškripao pod njegovim ĉizmama. Stajao je u svom crnom odijelu u

tamnom ogledalu u kojem su se ljiljani, tako bezbojni, savili preko istro-

šene vaze od brušenog stakla. Uzduţ hladnog hodnika iza njega visjeli su

portreti njemu jedva poznatih predaka, i svi uokvireni i ostakljeni i mal-

ko dignuti iznad lamperije. Pogledao je u razliveni ostatak svijeće i utis-

nuo palac u vrući vosak prosut po hrastovom furniru. Najzad je pogle-

dao u lice tako iskrivljeno i razvuĉeno u pogrebnom odijelu, poţutjele

brkove, vjeĊe tanke poput papira. To nije bilo spavanje. To nije bio san.

Vani je bilo mraĉno i hladno i bez vjetra. U daljini je plakalo tele.

Stajao je sa šeširom u ruci. U ţivotu nisi tako poĉešljao kosu, rekao je.

U unutrašnjosti kuće nije se ĉulo ništa osim kucanja sata nad kami-

nom u sobi. Izašao je i zalupio vratima.

Tama i hladnoća bez vjetra, i tanki se sivi greben pojavio nad istoĉ-

nim obzorom svijeta. Odšetao je u preriju i stajao drţeći svoj šešir poput

kakvog molitelja tame nad svima njima, i stajao je tamo dugo.

Kada se okrenuo i poţelio otići, zaĉuo je vlak. Stao je i ĉekao ga. Mo-

gao ga je osjetiti pod svojim nogama. Dolazio je dosaĊujući se s istoka

poput kakvog svetogrdnog satelita nadolazećeg sunca, zavijajući i riĉući

s udaljenosti, a njegovo je dugo svjetlo trĉalo kroz razbacano grmlje mes- quita pretvarajući noć u beskrajnu ogradu koja ga vodi ravno prema

smrti, usisavajući ga i ponovo vraćajući miljama i miljama iza, u tami,

tamo gdje se dim lokomotive polako raspadao nad jedva vidljivim hori-

zontom i zvuk je došao tromo a on je stajao mirno još drţeći svoj šešir u

rukama u tom pokretnom drhtanju zemlje, i gledao ga dok nije nestao.

Tada se okrenuo i vratio u kuću.

Izvirila je iz zimskog vrta kada je ušao i pogledala ga od glave do pete

u tom odijelu. - Buenos dias, guapo - rekla je.

Objesio je šešir o klin pored vrata medu kabanice i ogrtaĉe i ostale

klinove i ušao u vrt i uzeo kavu i odnio ju do stola. Otvorila je pećnicu

i izvukla tepsiju sa kolaĉem i spustila jedan na tanjur i stavila pred njega

zajedno s noţem za maslac, i dodirnula njegov zatiljak prije nego što se

vratila u vrt.

KIKA

— Bio bih zahvalan ako upališ svijeću, rekao je.

— Como? — La candela. La vela. — No fuiyo, rekla je.

— La senora? — Claro. — Ya se levanto? — Antes que yo. Pio je kavu. Vani je svjetlo upravo postajalo zrnato, i Arturo je dolazio

kući.

Ugledao je svog oca na sprovodu. Stajao je sam na šljunĉanoj stazi blizu

ograde. Jednom je izašao na ulicu do svog automobila. Zatim se vratio.

Sjeverac je zapuhao oko sredine jutra i u zraku je bilo snijega i prašine i

ţene su se drţale za svoje kape. Stavili su tendu nad grobnicu ali puhalo

je na sve strane i ništa nije pomagalo. Platno je zveĉalo i pucalo i svećeni-

kove su se rijeĉi gubile u vjetru. Kada su završili i oţalošćeni ustali i kre-

nuli, platnene stolice na kojima su sjedili zapoĉele su utrku kotrljajući se

medu spomenicima.

Uveĉer je osedlao konja i odjahao zapadno od kuće. Vjetar je priliĉno

oslabio i bilo je vrlo hladno i sunce je stajalo krvavo crveno i jajasto

pod konturama krvavo crvenog oblaka iznad njega. Odjahao je tamo kamo

bi uvijek odjahao, tamo gdje se zapadni odjeljak starog puta Komanĉa

spušta sa zemlje Kiowa na sjeveru i prolazi kroz najzapadniji sektor

ranĉa, a i mogao bi vidjeti njihove izblijedjele tragove dolje prema jugu

preko niske prerije koja leţi izmeĊu sjevera i središnjeg rukavca rijeke

Concho. Uvijek bi izabrao vrijeme dok su sjenke bile duge i drevni put

prikazan u crvenom svjetlu kao san iz prošlosti u kojem te obojani poniji i

jahaĉi izgubljene nacije spuštaju sa sjevera i ratniĉkim bojama na njihovim

licima i kosom svezanom u pletenicu, i svaki naoruţan za rat koji

je bio njihov ţivot, i ţene i djeca i ţene s djecom na grudima svi oni zada-

ni u krvi i samo u krvi otkupljivi. Kada bi vjetar došao sa sjevera mogao

si ih ĉuti, konje, njihov miris i njihovu napetost i njihova sirovo potkova-

na kopita i zveket kopalja i stalnu vuĉu indijanskih kola po pijesku po-

put puzanja ogromne zmije, a mladići su goli na divljim konjima i ţivah-

KIKA

ni poput cirkuskih jahaĉa i tjeraju divlje konje pred sobom dok psi kas-

kaju s isplaţenim jezicima a sluge idu pješice teško natovareni i nad svi-

me je duboki šapat njihove putniĉke pjesme koju su jahaĉi pjevali dok bi

jahali, narod i duh naroda prolazi u mekom koralu preko te mineralne

pustoši u tamu nanoseći gubitak cijeloj prošlosti i svom sjećanju poput

grala, zbroja njihovih stoljetnih i prolaznih i nasilnih ţivota.

Jahao je sa suncem koje mu je potamnjelo lice i crvenim vjetrom sa

zapada. Skrenuo je juţno preko starog ratnog puta i dojahao do polja

niskog raslinja i sjahao i ispustio uzde i odšetao i stajao poput ĉovjeka

koji je stigao do kraja neĉega.

Tamo je u grmlju bila konjska lubanja i sagnuo se i pokupio je i

okrenuo u svojim rukama. Krhka i lomljiva. Izblijedjela kao papir. Sag-

nuo se drţeći je u dugaĉkom svjetlu, zubi kao u stripu bjeţe u svoje rupe.

Spojevi na lubanji kao krivudav var koštanih dijelova. Prigušen mlaz pi-

jeska iz moţdane šupljine kada ju je okrenuo.

Ono što je volio kod konja bilo je ono što je volio kod ljudi, krv i

vrelinu krvi koja ih pokreće. Sve što je poštovao, sve njegove sklonosti i

sva njegova ţivotna naginjanja bila su za ţestoka srca i uvijek će biti tako

i nikada drugaĉije.

Odjahao je nazad u tamu. Konj je ubrzao svoje korake. Posljednje

danje svjetlo se raspršilo nad ravni iza njega i ponovo se povuklo na gra-

nice svijeta u hladnom plavetnilu sjene i sumraka i hladnoće, i posljed-

njih se nekoliko cvrkuta ptica povuklo u samoću tame i gustu šikaru.

Prešao je ponovo preko starog puta i morao je okrenuti konja gore prema

ravni i prema kući ali ratnici bi nastavili jahati u tu tamu koja su posta-

li, zveckajući svojim borbenim kompletom iz kamenog doba u oskudije-

vanju svih drugih materijala i njeţno pjevajući u krvi, svijajući ka jugu

preko ravni u Meksiko.

Kuća je sagraĊena tisuću osamsto sedamdeset druge. Sedamdeset sedam

godina poslije njegov je djed još uvijek prvi ĉovjek koji je u njoj umro.

Ono što su drugi donijeli u predvorje odnesen je do sveĉanog odra i nas-

lonjeno na zid ili umotano u vagonsko platno ili isporuĉeno pribodeno

za oglasnu ploĉu ţalosti pored ĉovjeka na vratima s gomilom cedulja.

Oni koji su uopće došli. Većina je, kako su govorili, bila mrtva. Poţutje-

KIKA

li novinski ĉlanci. Pismo. Telegram. Prvotno je ranĉ imao dvije tisuće tri-

sto hektara starog Meusebachovog zemljišta Fisher-Millerove dotacije,

prvotna kuća kolibica od granja i pletenog šiblja. To je bilo tisuću osam-

sto šezdeset šeste. Iste je godine prva stoka odvezena kroz podruĉje koje

je još uvijek bilo Bextar i preko sjevernog dijela ranĉa i prema Fort

Sumneru i Denveru. Šest godina poslije njegov je pradjed poslao šest sto-

tina junaca tim istim putem i novcem je sagradio kuću, a do tada je ranĉ

već imao osamnaest tisuća hektara. Tisuću osamsto osamdeset treće raz-

vukli su prvu bodljikavu ţicu. Do osamdeset šeste bizoni su nestali. Te

iste zime teţak pomor. Osamdeset devete Fort Concho je raspušten.

Njegov je djed bio najstariji od osmero djeĉaka i jedini koji je ţivio

više od dvadeset pet. Bili su utapani, ubijani, bacani sa sedla. Gorjeli su

u vatrama. Plašili se izgleda jedino smrti u postelji. Posljednja dvojica su

ubijena u Puerto Ricu devedeset osme i te se godine oţenio i doveo mla-

du kući na ranĉ i sigurno je odšetao i stajao tamo gledajući svoje imanje

i razmišljao dugo o putovima Gospodnjim i pravu prvoroĊenog. Dvana-

est godina poslije, kada je njegovu ţenu odnijela epidemija gripe, još uvi-

jek nisu imali djece. Godinu dana poslije oţenio je stariju sestru svoje

mrtve ţene i godinu dana poslije roĊena je djeĉakova majka i bio je to

jedini porod. Ime Grady pokopano je sa starcem dok je sjeverac tjerao

vrtne stolice preko uvenule trave groblja. Djeĉakovo je ime bilo Cole.

John Grady Cole.

Sreo je svog oca u predvorju St Angelusa i odšetali su ulicom Chad-

bourne do Eagle Caffea i sjeli u odjeljak ostraga. Kada su ušli, neki od

ljudi za stolovima prekinuli su razgovore. Nekoliko ih je klimnulo njego-

vom ocu i jedan je izgovorio njegovo ime.

Konobarica je sve zvala lutko. Uzela je njihovu narudţbu i namig-

nula mu. Otac je izvadio cigarete i zapalio i stavio kutiju na stol a na nju

svoj Zippo treće pješadijske i naslonio se i povukao dim i gledao u njega.

Rekao mu je kako je njegov ujak Ed Alison nakon posmrtnih rijeĉi oti-

šao do svećenika i rukovao se s njim, njih dvojica stoje tamo drţeći šešire

i naginjući se za trideset stupnjeva u vjetar kao u vodviljskoj komediji

dok je platno pucketalo i bjesnilo nad njima a prisutni na sahrani vijali

po travnjaku svoje vrtne stolice, i unio se u svećenikovu facu vrišteći mu

KIKA

na uho kako je dobro što su pogreb odrţali tog jutra jer kako izgleda ova

bi stvar još danas mogla prerasti u pravu oluju.

Njegov se otac tiho nasmijao. Zatim je poĉeo kašljati. Popio je vode

i povukao dim vrteći glavom.

- Kada se vratio s visoravni, Buddy mi je rekao kako su, kada je vje-

tar stao, svi popadali kao pilići.

Konobarica je donijela kavu. Izvoli, lutko, rekla je. Donijet ću vam

sve za koju minutu.

- Otišla je u San Antonio, rekao je djeĉak.

- Ne zovi je ona.

- Mama.

- Znam.

- Pili su kavu.

- Što misliš uĉiniti?

- U vezi s ĉim?

- U vezi sa svim.

- Ona moţe ići kamo hoće.

- Djeĉak ga je gledao. Nemaš neke koristi od toliko pušenja, rekao

je.

Otac je stisnuo usne i lupkao prstima po stolu i podigao pogled. -

Kada te budem pitao što bih trebao ĉiniti znat ćeš da si dovoljno velik

da mi kaţeš, rekao je.

- Yessir.

- Trebaš novaca?

-Ne.

Gledao je djeĉaka. - Sve će biti u redu, rekao je.

Konobarica je donijela njihovu veĉeru, plitke kineske tanjure s odre-

skom i umakom i krumpirima i graškom.

- Donijet ću vam kruh.

Otac je zatakao salvetu za košulju.

- Ne brinem se radi sebe, reĉe djeĉak. - Zar to ne smijem reći?

Otac je uzeo noţ i zasjekao odrezak. - Da, rekao je. - Smiješ to reći.

Konobarica je donijela košaru s kruhom i stavila ga na stol i otišla.

Jeli su. Otac nije jeo puno. Nešto kasnije gurnuo je tanjur palcem i uzeo

još jednu cigaretu i lupkao njom po upaljaĉu i stavio je u usta i zapalio.

KIKA

- Moţeš reći sve o ĉemu razmišljaš. K vragu. Moţeš se istresati na

mene zbog pušenja ako ţeliš.

Djeĉak nije odgovorio.

- Ti znaš da to nije ono što sam ţelio, zar ne?

7

- Da. Znam to.

- Brineš li se dobro za Roscoa?

- Nije bio jahan.

- Zašto ne bi otišli u subotu?

- Moţe.

- Ne moraš ako imaš nešto drugo u planu, rekao je.

- Nemam ništa u planu.

Otac je pušio, gledao ga je.

- Ne moraš ako ne ţeliš, rekao je.

- Ţelim.

- Moţete li se ti i Arturo spakirati i pokupiti me u gradu?

-Da.

- Kada?

- Kad ćeš se probuditi?

- Probudit ću se.

- Bit ćemo tamo u osam.

- Bit ću budan.

Djeĉak je klimnuo. Jeo je. Otac je gledao okolo. Pitam se koga ovdje

treba izmisliti da dobiješ kavu, rekao je.

ON I RAWLINS su odsedlali konje i odveli ih u mrak i legli na ponja-

ve koristeći sedla kao jastuke. Noć je bila hladna i vedra i iskre koje su se

dizale iz vatre letjele su vruće i crvene medu zvijezdama. Mogli su ĉuti

kamione na autoputu i mogli su vidjeti svjetla grada odbijena od pusti-

nje petnaest milja sjevernije.

- Sto misliš uĉiniti? Rekao je Rawlins.

- Ne znam. Ništa.

- Ne znam što si oĉekivao. Stariji je od tebe dvije godine. Ima auto

i sve to.

- To nema veze s njim. Nikada nije.

KIKA

- Što je ona rekla?

- Ona nije rekla ništa. Što bi rekla? Nema se što reći.

- Stvarno ne znam što oĉekuješ.

- Ne oĉekujem ništa.

- Ideš u subotu?

-Ne.

Rawlins izvadi cigaretu iz dţepa košulje i sjedne i uzme ţeravicu iz

vatre i zapali cigaretu. Pušio je. Ja joj ne bih dozvolio da me uništi, rekao

je.

Otresao je pepeo s cigarete o petu na svojoj ĉizmi.

Nije vrijedna toga. Nisu toga vrijedne.

Nije odmah odgovorio. Onda je rekao: jesu.

Kada se vratio timario je konja i odšetao prema kući u kuhinju. Lui-

sa je legla i kuća je bila tiha. Stavio je ruku na lonac za kavu da provjeri

je li topla i spustio šalicu i natoĉio i izašao van niz hodnik.

Ušao je u djedovu radnu sobu i otišao do stola i upalio lampu i sjeo

u staru hrastovu stolicu na vijak. Na stolu je bio mali mjedeni kalendar

postavljen na prsten koji je mijenjao datume kad bi ga okrenuo. Još uvi-

jek je stajalo Rujan 13. Pepeljara. Stakleni drţaĉ papira. Bugaĉica na ko-

joj piše Palmer Feed and Supply. Slika njegove majke sa velike mature u

malom srebrnom okviru.

Soba je mirisala na ustajali dim cigara. Nagnuo se i ugasio malu mje-

denu lampu i sjedio u mraku. Kroz vanjski je prozor mogao vidjeti zvjez-

danu preriju kako nestaje na sjeveru. Crni kriţevi starih telegrafskih stu-

pova spojili su se sa zvijeţĊem od istoka prema zapadu. Njegov je djed

rekao kako će Komanĉi presjeći ţice i splesti ih u konjsku grivu. Nagnuo

se i prekriţio ĉizme na stolu. Na sjeveru je sijevalo, na ĉetrdeset milja. Sat

u prednjoj sobi niz hodnik otkucao je jedanaest.

Sišla je niz stepenice i stajala na vratima radne sobe i okrenula preki-

daĉ za svjetlo na zidu. Bila je u ogrtaĉu i stajala s rukom u ruci, s lakti-

ma u dlanovima. Pogledao je u nju i ponovo kroz prozor.

- Što radiš? Rekla je.

- Sjedim.

KIKA

Stajala je tamo dugo u ogrtaĉu. Onda se okrenula i otišla niz hod-

nik i gore uz stepenice. Kad je ĉuo kako se njena vrata zatvaraju, ustao

je i ugasio svjetlo.

Ostalo je još nešto toplih dana i ponekad bi poslijepodne on i nje-

gov otac sjedili u hotelskoj sobi s otvorenim prozorom u pletenom na-

mještaju a tanka vezena zavjesa letjela je sobom dok bi oni pili kavu a

njegov bi otac ulio malo viskija u svoju šalicu i nastavio dolijevati i pušio

i gledao dolje niz ulicu. Tamo niz ulicu koja je izgledala poput ratne zone

bila su parkirana kola tragaĉa nafte.

- Da imaš novaca bi li si ga kupio?

- Imao sam novac i nisam ga kupio.

- Misliš na otpremninu iz vojske?

- Ne. Poslije.

- Koliko si najviše dobio?

- Ne moraš znati. Uĉiti loše navike.

- Zašto ne bih jedno popodne donio šah?

- Nemam strpljenja za tu igru.

- Imaš strpljenja za poker.

- To nije isto.

- Što nije isto?

- Novac.

- Sjeli su.

- Još uvijek ima dosta para u ovoj zemlji, rekao je otac. Broj jedan I

C Clark iz prošle godine bio je veliki izvor.

Natoĉio si je kavu. Pokupio je cigarete sa stola i zapalio jednu i po-

gledao u djeĉaka a zatim ponovo niz ulicu. Nakon nekog vremena je re-

kao:

- Odnio sam dvadeset šest tisuća dolara za dvadeset dva sata igre. Na

stolu je bilo ĉetiri tisuće u zadnjem dijeljenju, nas trojica ostajemo. Dva

momka iz Houstona. Uzeo sam igru trilingom dama.

Okrenuo se i pogledao djeĉaka. Djeĉak je sjedio sa šalicom ispred se-

be na pola puta do usta. Okrenuo se i ponovo pogledao kroz prozor. Ne-

mam više ništa od tog novca - rekao je.

- Što misliš da bih trebao uĉiniti?

- Ne moţeš više uĉiniti mnogo.

KIKA

- Hoćeš li razgovarati s njom?

- Ne mogu razgovarati s njom.

- Mogao bi.

- Posljednji put smo razgovarali u San Diegu u Kaliforniji ĉetrdeset

druge. Nije ona kriva. Nisam onakav kakav sam nekada bio. Volio bih

da jesam. Ali nisam.

- U duši jesi. Jesi u duši.

Otac se nakašljao. Pio iz svoje šalice. U duši, rekao je.

- Dugo su tamo sjedili.

- Ona je tamo na snimanju ili tako nešto.

- Da. Znam.

Djeĉak je podigao svoj šešir sa poda i stavio ga na koljeno. - Bolje

da se vratim - rekao je.

- Ti znaS da sam nauĉio svijet tog starca, zar ne?

Djeĉak je pogledao kroz prozor. Znam, rekao je.

- Nemoj mi sada poĉeti cmizdriti.

- Neću.

- Pa nemoj.

- Nikada se nije predao, rekao je djeĉak. I on mi je to rekao. Rekao

je hajde da ne pravimo sahranu dok nemamo nešto što bi mogli zakopa-

ti, a da nisu samo pseća govna. Htjeli su se riješiti tvoje robe.

Otac se nasmijao. -I mogli bi, rekao je. Jedino što mi još pristaje su

ĉizme.

- Mislio je kako ćete se svi zajedno vratiti jednog dana.

- Da, znam da je.

Djeĉak je ustao i stavio šešir. - Bilo bi bolje da uzjašem - rekao je.

- Znao se tući zbog nje. I onako star. Tko god bi rekao nešto loše o

njoj. Ako bi samo nešto ĉuo. Nije ĉak ni bilo dostojanstveno.

- Bolje da krenem.

- Dobro.

Otpustio je nogu sa prozora. Otpratit ću te. Trebam novine.

Stajali su pod krovom hodnika dok je otac pregledao naslove.

- Kako se Shirley Temple moţe rastati? Rekao je.

Digao je pogled. Na ulicama je rano zimsko predveĉerje. - Moţda

bih se mogao ošišati, rekao je.

Pogledao je u djeĉaka.

KIKA

- Znam što osjećaš. I ja sam to osjećao.

Djeĉak je klimnuo. Otac je ponovo pogledao novine i smotao ih.

Dobra Knjiga kaţe da će ponizni baštiniti zemlju i vjerujem da je to isti-

na. Nisam nekakav slobodni mislilac, ali reći ću ti nešto. Nisam siguran

da je to baš tako dobra stvar.

Pogledao je u djeĉaka. Izvadio je kljuĉ iz dţepa sakoa i pruţio mu ga.

- Hajde, doĊi ovamo. U garderobi je nešto što ti pripada.

Djeĉak je uzeo kljuĉ. - Što? - rekao je.

- Nešto što sam ti donio. Trebao sam ti dati za Boţić ali mi smeta.

- Yessir.

- Ionako izgledaš kao da ti treba malo osvjeţenja. Kada sideš ostavi

kljuĉ na stolu.

- Yessir.

- Vidimo se.

-Da.

Odvezao se gore dizalom prošao hodnikom stavio kljuĉ u vrata i

ušao unutra i otišao do garderobe i otvorio ju. Na podu medu dva para

ĉizama i hrpom prljavih košulja stajalo je potpuno novo Hamley Form-

fitter sedlo. Podigao ga je za rog i zatvorio vrata garderobe, odnio ga do

kreveta i objesio ga i gledao u njega.

Zemljo vatro i nebesa, rekao je.

Ostavio je kljuĉ na stolu i izletio kroz vrata na ulicu sa sedlom pre-

baĉenim preko ramena.

Hodao je do ulice South Concho i spustio sedlo dolje i stavio ga

pred sebe. Upravo se smraĉivalo i palila su se uliĉna svjetla. Prvo je vozi-

lo bio Model A Ford kamion i došao je klizeći na sva ĉetiri svojim meha-

niĉkim koĉnicama i vozaĉ se nagnuo i otvorio malo prozor i zavikao u

njega glasom punim viskija: - Baci to korito gore u krevet, kauboju, i

upadaj unutra.

- Yessir, rekao je

- Kišilo je cijeli sljedeći tjedan i razvedrilo se. Zatim je ponovo kiši-

lo. Tuklo je bez milosti po tvrdim ravnim poljima. Voda je prelazila pre-

ko mosta na autoputu kod Cristovala i cesta je bila zatvorena. Poplava u

San Antoniju. U kišnom ogrtaĉu svog djeda jahao je pašnjakom Alicia

gdje je juţna ograda do gornje ţice leţala u vodi. Stoka je stajala nasuka-

KIKA

na, blijedo zureći u jahaĉa. Redbo je stajao i blijedo gledao u stoku. Stis-

nuo je bokove konja petama svojih ĉizama. Hajde, rekao je. Ni meni se

ovo ne sviĊa, rekao je.

Otkad je otišla, on i Luisa i Arturo su jeli u kuhinji. Ponekad bi uve-

ĉer poslije veĉere odšetao do ceste i povezao se do grada i šetao ulicama

ili stajao pored hotela u ulici Beauergard i gledao gore u sobu na ĉetvr-

tom katu gdje bi obrisi njegova oca ili njegova sjena prolazili kraj šarenog

prozorskog zastora i onda se okrenula i prošla ponovo poput limenog

mede na streljani samo sporije, tanje, tjeskobnije.

Kada se vratila ponovo su jeli u blagovaonici, njih dvoje na suprot-

nim stranama dugaĉkog stola od orahovine dok je Luisa pospremala ser-

vis. Nosila je posljednje posuĊe i okrenula se na vratima.

- Algo mas, Senoral - No Luisa. Gracias. - Buenos noches, senora. - Buenos noches.

Vrata su se zatvorila.

Sat je kucao. Digao je glavu.

- Zašto mi ne ţeliš prepustiti ranĉ?

- Prepustiti ranĉ?

-Da.

- Rekla sam ti, ne ţelim o tome razgovarati.

- Ovo je nova tema.

- Ne. Nije.

- Dat ću ti sav novac. Mogla bi raditi što ţeliš.

- Sav novac. Ne znaš što govoriš. Nema nikakvog novca. Ova zemlja

već dvadeset godina jedva plaća svoje troškove. Od rata ovdje nije radio

niti jedan bijelac. Svejedno, imaš šesnaest godina, ne moţeš voditi ranĉ.

- Mogu.

- Ne budi smiješan. Moraš u školu.

Stavila je ubrus na stol, odgurnula stolicu i ustala i izašla.

Gurnuo je šalicu s kavom ispred sebe. Naslonio se na stolicu. Na su-

protnom zidu iznad lamperije stajalo je ulje na platnu sa konjima. Njih

pola tuceta kako provaljuju kroz obor a njihove su grive duge i lepršaju

a oĉi divlje. Bili su preslikani iz knjige. Imali su duge andaluzijske njuške

KIKA

a kosti njihovih lica otkrivale su krv Barba. Mogao je vidjeti njihove

straţnje noge, nekoliko njih, dobre noge i dovoljno teške za ţetvenog ko-

nja. Kao da imaju ĉeliĉne prašine u svojoj krvi. Ali ništa drugo nije odgo-

varalo i nikada nije vidio takvog konja a jednom je pitao djeda kakve su

vrste ti konji i djed je podigao pogled s tanjura na platno kao da ga nika-

da prije nije vidio i rekao da su to konji iz slikovnice i nastavio jesti.

Popeo se stepenicama do mezanina i našao Franklinovo ime ispisa-

no u luku preko popješĉanog stakla na vratima i skinuo svoj šešir okre-

nuo kvaku i ušao. Djevojka je digla pogled sa stola.

- Ţelim vidjeti gospodina Franklina, rekao je.

- Imaš li dogovoreno?

- Ne, gospodo. Poznajemo se.

- Kako se zoveš?

- John Grady Cole.

- Trenutak.

Otišla je u susjednu sobu. Zatim je izašla i klimnula.

Ustao je i prešao preko sobe.

- UĊi, sinko, rekao je Franklin.

Ušao je.

- Sjedi.

Sjeo je.

Kada je rekao što je imao reći, Franklin se naslonio i pogledao van

kroz prozor. Zavrtio je glavom. Okrenuo se i prekriţio ruke na stolu is-

pred sebe. Kao prvo, rekao je, nisam u situaciji da te savjetujem. To se

zove sukob interesa. Ali mislim kako ti mogu reći da je vlasništvo njeno

i da s njim moţe uĉiniti što god zaţeli.

- Dakle, ja nemam ništa.

- Ti si maloljetan.

- A moj otac.

Franklin se ponovo naslonio. To je škakljivo pitanje, rekao je.

- Nisu razvedeni.

- Jesu.

Djeĉak ga je pogledao.

- To je stvar javnog biljeţenja pa ne mislim kako izdajem povjere-

nje. Stavili su to na papir.

- Kada?

KIKA

- Završili su s tim prije tri tjedna.

Spustio je pogled. Franklin ga je gledao.

- Završili su prije nego je stari umro.

Djeĉak je klimnuo. - Shvaćam što govoriš — rekao je.

- To je ţalosno, sinko. Ali mislim da će stvari ostati kakve jesu

- Moţeš li razgovarati s njom?

- Razgovarao sam s njom.

- Sto je rekla?

- Nije vaţno što je rekla. Neće promijeniti mišljenje.

Klimnuo je. Sjedio je gledajući dolje u svoj šešir.

- Sinko, ne misle svi da je ţivot na ranĉu u zapadnom Teksasu naj-

bolja moguća stvar osim umiranja i odlaska u raj. Ona ne ţeli ovdje ţivje-

ti, to je sve. Da se radilo o novĉanoj ponudi, to bi bila druga stvar. Ali

nije.

- Ona ima trideset i šest godina.

Odvjetnik se naslonio. Zavrtio se lagano u fotelji i lupkao kaţipr-

stom po donjoj usnici. - Sve je to njegova greška. Potpisao je sve što su

stavili pred njega. Nikada nije digao ruku kako bi se spasio. Ja mu to ni-

sam mogao reći. Rekao sam mu da uzme odvjetnika. Rekao? Molio sam

ga.

- Da, znam.

- Wayne mi je rekao da više ne odlazi doktoru.

Klimnuo je. - Da. Pa, hvala na razgovoru.

- Zao mi je što nemam bolje vijesti za tebe. Slobodan si razgovarati

s nekim drugim.

- U redu je.

- Zašto danas nisi u školi?

- Odmaram.

Odvjetnik je klimnuo. — Pa — rekao je. — To je dosta dobar razlog.

Djeĉak je ustao i stavio šešir. - Hvala, rekao je.

Odvjetnik je ustao.

- U nekim stvarima na ovom svijetu nema pomoći - rekao je. - I

vjerujem da je ovo jedna od njih.

- Da — rekao je djeĉak.

KIKA

Nakon Boţića bila je odsutna cijelo vrijeme. On i Luisa i Arturo sjedili

bi u kuhinji. Luisa nije o tome mogla razgovarati bez suza pa nisu o tome

ni razgovarali. Nitko nije rekao ĉak ni njenoj majci, koja je bila na ranĉu

još od prošlog stoljeća. Na kraju joj je Arturo morao reći. Slušala ga je i

klimala i okrenula se i to je bilo sve.

Ujutro, u zoru, stajao je pored ceste u ĉistoj košulji i s parom ĉarapa

u torbi zajedno sa ĉetkicom za zube, britvom i ĉetkom za brijanje. Torba

je pripadala njegovom djedu, a vrećasta kabanica koju je nosio bila je

oĉeva. Stao je prvi auto koji je prolazio. Ušao je unutra i smjestio torbu

na pod i trljao ruku o ruku medu koljenima. Vozaĉ se nagnuo preko nje-

ga i probao vrata i zatim povukao visoku ruĉicu mjenjaĉa u prvu i krenu-

li su.

Vrata se ne zatvaraju dobro. - Dokle ideš?

- San Antonio.

- Pa, ja idem do Brady Texasa.

- Bit ću zahvalan.

- Kupuješ stoku?

- Molim?

Ĉovjek je pokazao na torbu s remenjem i mjedenim zaporima. -Re-

kao sam kupuješ li stoku.

- Ne, gospodine. To je samo torba.

- Mislio sam, moţda si kupac. Koliko dugo si stajao tamo?

- Tek nekoliko minuta.

Ĉovjek je pokazao plastiĉnu kvaku na kontrolnoj ploĉi koja je isija-

vala potamnjelu narandţastu boju. - Ova stvar ima grijaĉ u sebi ali ne

grije baš najbolje. Osjećaš li?

- Yessir. Sasvim je ugodno.

Ĉovjek je klimnuo u sivu i opaku zoru. Pomaknuo je svoju ruku

polako ispred sebe. - Vidiš li ti to? - rekao je.

- Yessir.

Zavrtio je glavom. — Prezirem zimu. Nikada nisam vidio svrhu ni

jednoj od njih.

Pogledao je u Johna Gradya.

- Ne priĉaš puno, zar ne? - rekao je.

- Ne baš puno.

KIKA

- To je dobar put u ţivot.

Do Bradya je bilo dva sata voţnje.

Prošli su kroz grad i ĉovjek ga je ostavio na drugoj strani.

- Ostani na Osamdeset-sedmoj kad stigneš do Fredericksburga. Ne-

moj sići na Devedeset-drugoj jer ćeš sletjeti u Austinu. Ĉuješ?

- Yessir. Zahvalan sam vam.

Zatvorio je vrata i ĉovjek je klimnuo i digao ruku i okrenuo auto na

cesti i vratio se nazad. Sljedeći je auto stao i on se popeo.

- Dokle ideš? - pitao je ĉovjek.

Snijeg je padao u San Sabi dok su prolazili i snijeg je padao po Ed-

wards Platou a u Balconesu je vapnenac bio bijel od snijega i on je sje-

dio gledajući van dok su sive pahulje u stalnom metenju brisaĉa šibale

po vjetrobranskom staklu. Bezbojna se bljuzga poĉela stvarati po rubo-

vima haube i bilo je leda na mostu preko Pedernalesa. Zelena je voda po-

lako klizila pored tamnog drveća uz obalu. Grmlje pored ceste bilo je ta-

ko gusto posuto imelom da je izgledalo poput pravih hrastova. Vozaĉ je

sjedio naslonjen na volan i sam za sebe tiho zviţdukao. Ušli su u San An-

tonio u tri sata popodne u nailazećoj snjeţnoj oluji i izašao je van i zah-

valio ĉovjeku i pošao ulicom u prvi kafić na koji je naišao i sjeo za šank

i stavio torbu na stolicu pored sebe. Izvadio je mali papirnati meni iz

njegovog drţaĉa i otvorio ga i pogledao u njega i pogledao u sat na straţ-

njem zidu. Konobarica je stavila ĉašu vode pored njega.

- Je li ovdje isto vrijeme kao i u San Angelu? - rekao je.

- Znala sam da ćeš me tako nešto pitati - rekla je.

- Izgledaš tako.

- Zar ne znate?

- Nikada u ţivotu nisam bila u San Angelu u Texasu.

- Dajte mi ĉizburger i ĉokoladno mlijeko.

- Došao si na rodeo?

-Ne.

- Vrijeme je isto — rekao je ĉovjek za šankom.

Zahvalio mu je.

- Isto vrijeme — ponovio je ĉovjek. Isto vrijeme.

Prestala je pisati u svoj notes i pogledala ga. - Ne bih otišao praznih

ruku - rekao je.

KIKA

Hodao je gradom po snijegu. Rano se smraĉilo. Stajao je na mostu

Commerce Streeta i gledao kako snijeg nestaje u vodi. Na parkiranim

autima bilo je snijega i kako se smraĉivalo promet na ulici je stao, tek

nekoliko taksija ili kamiona, svjetla koja se polako probijaju kroz snijeg

koji pada i prolaze u blagom valjanju guma. Otišao je do YMCA-a na

Martin Streetu i platio dva dolara za sobu i otišao gore. Skinuo je ĉizme

i stavio ih na radijatoru i izuo ĉarape i razvio ih na radijator pored ĉizama

i objesio ogrtaĉ i ispruţio se na krevet sa šeširom preko oĉiju.

U deset do osam je stajao ispred biljetarnice u ĉistoj košulji i nov-

cem u ruci. Kupio je mjesto na balkonu u trećem redu i platio ga dolar

i dvadeset pet.

- Nikada ovdje nisam bio - rekao je.

- To je dobro mjesto - rekla je djevojka.

Zahvalio je i ušao i predao kartu vrataru koji ga je odveo do crvenih

drvenih stepenica i vratio mu nazad kartu. Otišao je gore i našao svoje

mjesto i sjedio i ĉekao sa šeširom u krilu. Kazalište je bilo poluprazno.

Kada su svjetla ugašena neki od ljudi na balkonu su ustali i prešli na mje-

sta ispred. Tada se zastor digao i njegova je majka izašla kroz vrata na po-

zornicu i poĉela razgovarati sa ţenom koja je sjedila u stolici.

U pauzi je ustao i stavio šešir na glavu i sišao u predvorje i stajao u

ukrašenom predsoblju i smotao cigaretu i pušio stojeći s jednom ĉizmom

naslonjenom na zid iza njega. Nije bio svjestan pogleda kojima su ga is-

pratili. Zavrnuo je nogavicu na jednoj nozi i s vremena na vrijeme nag-

nuo bi se i otresao u malu pepeljaru mekan i bijel pepeo cigarete. Ugle-

dao je nekoliko ljudi u ĉizmama i šeširima i klimnuo im, i oni su klim-

nuli njemu. Nakon nekog vremena svjetla u predvorju ponovo se poga-

se.

17

Sjeo je nagnut naprijed s taktovima na praznom sjedalu ispred njega

i sa bradom na podlakticama i gledao predstavu s velikom paţnjom.

Imao je predosjećaj da će u samoj priĉi biti nešto što će mu reći nešto o

tome kakav je svijet bio ili kakvim postaje ali nije. U njoj nije bilo niĉe-

ga. Kada su se svjetla upalila došao je aplauz a njegova je majka nekoli-

ko puta prišla naprijed kao i cijela postava poredana širom pozornice dr-

ţeći se za ruke i klanjajući se i onda se zastor konaĉno zatvorio i publika

KIKA

je ustala i krenula prema izlazu. Sjedio je dugo vremena u hladnom kaza-

lištu a onda je ustao i stavio šešir i izašao van na hladnoću.

Kada je ujutro izašao po doruĉak vani je još bio mrak i temperatura

je stala oko nule. Bilo je pola stope snijega na zemlji Travis Parka. Jedini

otvoren kafić bio je meksiĉki i naruĉio je huevos rancheros i kavu i listao

novine. Mislio je kako će u njima biti nešto o njegovoj majci ali nije. Bio

je jedini gost u kafiću. Konobarica je bila mlada i gledala je u njega. Kada

je stavila pladanj pred njega odloţio je novine sa strane i pogurao šalicu

prema njoj.

- Mas cafe? - rekla je.

- Si por favor. Donijela je kavu. - Hace mucho frio - rekla je.

- Bastante. Šetao je Broadwayem s rukama u dţepovima ogrtaĉa i ovratnikom

okrenutim protiv vjetra. Ušao je u predvorje Menager Hotela i sjeo u je-

dnu od fotelja i prebacio nogu preko noge i otvorio novine.

Prošla je kroz predvorje oko devet sati. Bila je u rukama muškarca u

odijelu i mantilu i izašli su van i ušli u taksi.

Sjedio je tamo dugo. Nakon nekog vremena ustao je i smotao novi-

ne i otišao do recepcije. Recepcioner ga je pogledao.

- Imate li rezervirano za Mrs Cole? - rekao je.

- Cole?

-Da.

- Samo trenutak.

Okrenuo se i provjerio u knjizi. Zavrtio je glavom. - Ne - rekao je.

Nemam Cole.

- Hvala - rekao je.

Posljednji put su zajedno jahali jednog ranog travanjskog jutra kada

je već zatoplilo i ţuti mexicanchat cvjetali uz stazu. Rasteretili su konje

kod McCullougha i odjahali gore preko središnjeg pašnjaka uz Grape

Creek i na niska brda. Potok je bio ĉist i zelen s plutajućom mahovinom

koja je obrubljivala šljunĉani greben. Jahali su polako prema otvorenom

izmeĊu grmlja mesquita i nopala. Prešli su iz Tom Green County u Coke

County. Prešli su stari Schoonoverov put i jahali dalje kroz raspukle

breţuljke naĉiĉkane cedrom gdje je zemlja bila poploĉana kamenom i

KIKA

mogli su vidjeti snijeg na tankom plavom obzoru stotinu milja sjeverni-

je. Jedva da su prozborili ĉitav dan. Otac je jahao lagano nagnut napri-

jed u sedlu, drţeći uzda u jednoj ruci dva inĉa od roga sedla. Tako tanak

i krhak, izgubljen u odjeći. Gleda preko zemlje s tim ispijenim oĉima

kao da se taj svijet promijenio ili mu se ĉini da ga je već negdje vidio.

Kao da ga nikada više neće vidjeti onakvim kakav je. Ili još gore, napo-

kon ga vidi onakvog kakav jest. Vidi ga kakvim je oduvijek bio, kakav će

zauvijek biti. Djeĉaku koji je jahao pred njim pristajao je konj ne samo

kao da je za njega roĊen, što je i bio, nego ĉak i da je kakvom zlobom ili

nesretnim sluĉajem bio roĊen u nekoj ĉudnoj zemlji u kojoj nikada prije

nije bilo konja, on bi ih svejedno pronašao. Znao bi da tu nešto nedosta-

je kako bi svijet bio kakav treba biti i od tada nadalje lutao bi gdje god

je trebao i dok god je trebao, dok ne bi naišao na jednog i znao bi da je

to ono što je traţio i bilo bi tako.

Popodne su prošli kroz ruševine starog ranĉa na kamenitom ravnom

brdašcu gdje je polomljena ograda razapeta medu kamenjem nosila osta-

tak ţice, godinama neprimjećene na toj zemlji. Stara drvena kuća. Ostaci

starog mlina urušenog meĊu stijene. Odjahali su dalje. Hodali su izbje-

gavajući rupe na stazi a uveĉer su se spustili niz valjkaste breţuljke i preko

crvene zemlje u grad Robert Lee.

Ĉekali su dok se cesta nije rašĉistila prije nego što su preveli konje

preko drvenog mosta. Rijeka je bila crvena od mulja. Jahali su Com-

merce Streetom, okrenuli na sedmoj i nastavili Austin Streetom pored

banke i sjahali i svezali konje pred kafićem i ušli unutra.

Konobar je došao po narudţbu. Zvao ih je imenom. Otac je digao

pogled s menija.

- Hajde naruĉi. Neće se vratiti sat vremena.

- Sto ţeliš?

- Mislim da ću samo kolaĉ i kavu.

- Kakvih kolaĉa imate? - rekao je djeĉak.

Konobar je pogledao prema blagajni.

- Hajde uzmi nešto za pojesti - rekao je otac. Znam da si gladan.

Naruĉili su i gazda im je donio kave i vratio se do blagajne. Otac je

izvadio cigaretu iz dţepa košulje.

- Razmišlja! li još o štali za svog konja?

KIKA

- Da - rekao je djeĉak. Razmišljao sam o tome.

- Kod Wallacea moţeš ĉistiti i hraniti u stajama. Za uzvrat.

- Neće mu se svidjeti.

- Kome, Wallaceu?

- Ne. Redbou.

Otac je pušio. Gledao ga je.

- Još viĊaš onu Barnettovu malu?

Zavrtio je glavom.

- Ona je ostavila tebe ili si ti ostavio nju?

- Ne znam.

- To znaĉi da je ona ostavila tebe.

-Da.

Otac je klimnuo. Pušio je. Dva su jahaĉa prošla cestom i oni su pro-

uĉavali njih i ţivotinje koje su jahali. Otac je dugo miješao kavu. Nije

imao razloga za to jer ju je pio crnu. Ostavio je ţlicu dok se iz nje pušilo

na papirnatu maramicu i digao šalicu i pogledao u nju i pio. Još je gle-

dao kroz prozor mada tamo nije bilo niĉega.

- Mama i ja se nikada do kraja nismo slagali. Voljela je konje. Mislio

sam kako je to dovoljno. Toliko sam bio glup. Bila je mlada i mislio sam

kako će prerasti neke od svojih sklonosti ali nije. Moţda su to samo meni

bile sklonosti. Nije u pitanju bio samo rat. Uzeli smo se deset godina pri-

je rata. Otišla je odavde. Bila je odsutna od kada si imao šest mjeseci do

tvoje treće godine. Znam da znaš nešto o tome i bila je greška ne reći ti.

Razdvojili smo se. Ona je bila u Kaliforniji. Luisa se brinula za tebe. Ona

i Abuela.

- Pogledao je djeĉaka i ponovo kroz prozor.

- Htjela je da doĊem tamo, rekao je.

- Zašto nisi?

- Jesam. Nije dugo trajalo.

Djeĉak je klimnuo.

- Vratila se radi tebe, ne radi mene. Valjda sam to ţelio reći.

- Yessir.

Konobar je donio djeĉakovu veĉeru i kolaĉ. Djeĉak je dohvatio sol i

biber. Nije dizao pogled. Konobar je donio lonĉić kave i natoĉio u njiho-

ve šalice i otišao. Otac je izvukao cigaretu i uzeo vilicu i nabio ju u kolaĉ.

KIKA

- Ona će biti tu dugo poslije mene. Volio bih da se svi malo popra-

vite.

Djeĉak nije odgovarao.

- Da nije nje, ja ne bih bio ovdje. Dok sam bio u Gosheeu razgova-

rali smo oko sat vremena. Uvjerio sam ju kako moţe uĉiniti bilo što. Pri-

ĉao sam joj o nekolicini starijih tipova za koje sam mislio da su gotovi i

zamolio ju da ih pripazi i da moli za njih. Neki od njih su se zaista izvu-

kli. Valjda sam bio malo lud. Bar djelomiĉno. Ali da nije bilo zbog nje

ne bih se izvukao. Ne na ovom svijetu. Nikome to nisam rekao. Ni njoj.

Djeĉak je jeo. Vani je jaĉao mrak. Otac je pio kavu. Ĉekali su da Ar-

turo stigne s kamionom. Posljednje što je otac rekao bilo je da zemlja više

nije ista.

- Ljudi se više ne osjećaju sigurno - rekao je. - Mi smo kao Koman-

ĉi prije dvjesto godina. Ne znamo što će donijeti danje svjetlo. Ne znamo

više ni koje će boje biti.

Noć je bila gotovo topla. On i Rawlins su legli na cestu i mogli su osjeti-

ti toplinu asfalta dok su gledali zvijezde kako padaju niz nebeski svod.

Ĉuli su u daljini zatvaranje vrata. Glas je zavikao. Kojot koji je lutao

negdje po juţnim obroncima je zastao. Zatim ponovo.

- Je li to netko tebe zove?

- Vjerojatno - rekao je Rawlins.

Leţali su raskreĉeni na asfaltu poput zarobljenika ĉekajući da u sum-

raku zametnu trag.

- Jesi rekao svom starom? - rekao je Rawlins.

-Ne.

- Hoćeš li?

- Koja je svrha tome?

- Kad morate izaći?

- Sa prvim lipnjem.

- Moţeš ĉekati do tada.

- Ĉekati što?

KIKA

Rawlins je stavio petu jedne ĉizme na vrh druge. Kao da mjeri nebe-

sa. - Moj otac je otišao od kuće sa petnaest. Inaĉe bih se rodio u Alaba-

mi.

- Ne bi se uopće rodio.

- Zašto to kaţeš?

- Jer ti je mama iz San Angela i nikada je ne bi sreo.

- Sreo bi neku drugu.

-I ona bi.

-I?

- I ti se ne bi rodio.

- Ne razumijem zašto to govoriš. Rodio bih se već negdje.

- Kako?

- A zašto ne bih?

- Da ti mama ima dijete sa drugim muţem a tvoj otac sa drugom

ţenom koje bi ti bio?

- Nijedno.

- Tako je.

Rawlins je leţao gledajući zvijezde. Malo poslije je rekao: Svejedno

bih se rodio. Moţda bih izgledao drugaĉije i to. Ako je Bog ţelio da se

rodim rodio bih se.

- A ako ne bi ţelio onda ne bi.

- Boli me glava od tebe.

- Znam. Boli i mene.

Leţali su gledajući u zvijezde.

- I što misliš? — rekao je.

- Ne znam — rekao je Rawlins.

-Pa.

- Mogu razumjeti to da ako si iz Alabame imaš sve moguće razloge

da pobjegneš u Teksas. Ali ako si već u Teksasu. Ne znam. Ti imaš dale-

ko više razloga za odlazak nego ja.

- Kakav to prokleti razlog za ostanak ti imaš? Misliš da će netko um-

rijeti i ostaviti ti nešto?

- Sranje, ne.

- Dobro, jer neće.

Vrata su se zalupila. Ponovo glas.

KIKA

- Bolje da se vratim, rekao je Rawlins.

Ustao je i jednom rukom pomeo traperice i stavio šešir.

- Da ja ne idem, bi li svejedno išao.

John Grady je ustao i stavio šešir. - Već sam otišao - rekao je.

Vidio ju je još jednom u gradu. Bio je u trgovini Cullen Cole u North

Chadbourneu da zavari slomljenu krletku i baš je izašao na Twohig Street

kada je izašla iz Cactus Druga. Prešao je na drugu stranu ali ga je pozvala

i on je stao i ĉekao dok nije došla.

- Ti to mene izbjegavaš? - rekla je.

Pogledao ju je. - Nisam o tome razmišljao.

Gledala ga je. - Ĉovjek ne moţe pobjeći od onog što osjeća - rekla je.

- To je u redu što se mene tiĉe.

- Mislila sam da ćemo ostati prijatelji.

Klimnuo je. - To je u redu. Ionako neću još dugo ostati ovdje.

- Kamo odlaziš?

- Ne mogu reći.

- Kako ne moţeš?

- Jednostavno ne mogu.

Gledao je u nju. Promatrala je njegovo lice.

- Što će reći ako te vidi kako priĉaš sa mnom?

- On nije ljubomoran.

- To je sjajna osobina. Poštedjet će ga mnogo gorĉine.

- Što to znaĉi.

- Ne znaĉi ništa. Moram ići.

- Mrziš me?

-Ne.

- Ne sviĊam ti se.

Pogledao ju je. - IzluĊuješ me - rekao je. - Kakve veze ima? Ako

imaš lošu savjest samo reci što ţeliš da kaţem i reći ću to.

- To ne bi bio ti. I nemam lošu savjest. Samo sam mislila da ćemo

ostati prijatelji.

- Okretao je glavom. To je samo priĉa, Mary Catherine. Moram ići.

- Pa što ako je samo priĉa? Sve je samo priĉa zar ne?

- Ne baš sve.

KIKA

- Stvarno odlaziš iz San Angela?

-Da.

- Vratit ćeš se.

- Moţda.

- Nemam ništa protiv tebe.

- Nemaš ni razloga.

Okrenula je pogled niz ulicu ali tamo nije bilo niĉega. Okrenula se

nazad i on je gledao u njene oĉi ali ako su i bile vlaţne bilo je to samo

zbog vjetra. Izvadila je ruku. Nije odmah shvatio što ţeli.

- Ţelim ti samo najbolje - rekla je.

Uzeo je njenu ruku, malu, poznatu. Nikada se prije nije rukovao sa

ţenom. - Pazi na sebe - rekla je.

- Hvala. Hoću.

Odmaknuo se i dodirnuo obod svog šešira okrenuo se i otišao niz

ulicu. Nije se okrenuo ali ju je mogao vidjeti na prozoru Federal

Buildinga kako stoji preko puta i kako još uvijek stoji, dok on nestaje za

uglom i zauvijek izlazi iz stakla.

Sjašio je i otvorio ogradu i proveo konja i zatvorio ogradu i šetao konja

uz ogradu. Spustio se da vidi moţe li ugledati Rawlinsa ali Rawlins nije

bio tamo. Bacio je uzde u ugao ograde i gledao prema kući. Konj je nju-

šio zrak i gurnuo svojom njuškom njegov lakat.

- Jesi to ti, prijatelju?

- Bolje za tebe da jesam.

Rawlins je dopratio konja dolje i stao i gledao u kuću.

- Spreman? - rekao je John Grady.

-Aha.

- Sumnjaju nešto?

-Ne.

- Pa krenimo.

- Ĉekaj malo. Upravo sam strpao sve na konja i pješaĉio dovde.

John Grady je pokupio uzde i digao se u sedlo. — Svjetlo - rekao je.

- Sranje.

- Zakasnit ćeš i na vlastiti sprovod.

- Nema još ni ĉetiri. Uranio si.

- Pa krenimo. Netko je u štaglju.

KIKA

Rawlins je pokušavao svezati ruksak iza sedla. — Svjetlo u kuhinji —

rekao je. - Još nije u štaglju. Moţda i ne ide tamo. Moţda samo ţeli ĉašu

mlijeka ili sliĉno.

- Moţda samo puni saĉmaricu ili sliĉno.

Rawlins se bacio na konja. - Spreman? - rekao je.

- Oduvijek.

Odjahali su uz ogradu i preko otvorenih pašnjaka. Koţa je škripala

na jutarnjoj hladnoći. Natjerali su konje u kas. Svjetlo iza njih se ugasi-

lo. Dojahali su do visoravni i tamo usporili konje u hod a zvijezde su se

rojile u tami oko njih. Ĉuli su negdje u toj najamniĉkoj noći zvono koje

je zazvonilo i zatim prestalo i odjahali su do kruţnih platformi zemlje

koja je i sama bila tamna i bez svjetla i koja je nosila njihove obrise i

podigla ih gore u zvjezdani roj kao da jašu medu njima a ne pod njima

i jahali su obijesni i oprezni u istom trenutku, kao lopovi iznova oslobo-

Ċeni u tom tamnom svjetlu, kao mladi kradljivci u procvalom voćnjaku,

nemarno zaštićeni od hladnoće i deset tisuća svjetova na izboru.

Do podne sljedećeg dana prešli su nekih ĉetrdeset milja. Još uvijek u

zemlji koju su poznavali. Prešli su po noći stari Marc Fury ranĉ i sjahali

su tamo gdje se ograde spajaju kako bi John Grady izvukao kuke i stao

na ţice dok Rawlins provede konje i onda ponovo digao ţice i vratio ku-

ke u sedlo i uzjahao da ponovo krenu.

Kako oni misle da ĉovjek jaši u ovoj zemlji? rekao je Rawlins.

Ne misle, rekao je John Grady.

Jahali su prema suncu i jeli sendviĉe koje je John Grady ponio od

kuće i u podne su napojili konje u starom kamenom bunaru i prošetali

ih niz osušeno korito potoka izmeĊu putova stoke i uzdignutih stabala

topola. Stoka je leţala pod drvećem diţući se kako su prilazili i ustajala

gledajući ih i onda otišla.

Legli su na suho lišće pod drvećem sa smotanim kaputima pod gla-

vama i šeširima preko oĉiju dok su konji pasli u travi oko korita potoka.

- Što si ponio za pucanje? - rekao je Rawlins.

- Samo staru djedovu kuburu.

- Moţeš time išta pogoditi?

-Ne.

KIKA

Rawlins se naceri. — Uĉinili smo to, zar ne?

-Aha.

- Misliš da će nas goniti?

- Zbog ĉega?

- Nemam pojma. Samo izgleda nekako previše jednostavno.

Mogli su ĉuti vjetar i mogli su ĉuti konje kako rţu.

- Reći ću ti nešto - rekao je Rawlins.

- Reci.

- Baš me briga.

John Grady je ostao i uzeo duhan iz dţepa košulje i poĉeo motati ci-

garetu. - Baš te briga za što? - rekao je.

Navlaţio je cigaretu i stavio ju izmeĊu usana i izvadio šibice i zapa-

lio cigaretu i dimom ugasio šibicu. Okrenuo se prema Rawlinsu ali on je

spavao.

Kasno popodne ponovo su uzjahali. Do zalaska sunca mogli su na

udaljenosti ĉuti kamione s autoputa i jahali su u dugoj hladnoj noći na

zapad preko uzbrdice s koje su mogli vidjeti svjetla farova na autoputu

koja su odlazila i vraćala se nasumiĉno i periodiĉno u svojim polaganim

izmjenama. Naišli su na ranĉersku stazu i ispratili je do autoputa gdje je

trebao biti prolaz. Zaustavili su konje. Nisu mogli vidjeti nikakav prolaz

daleko niz autoput. Pratili su farove kamiona duţ ograde na istok i zapad

ali prolaza nije bilo.

- Što ţeliš da uĉinimo? - rekao je Rawlins.

- Ne znam. Ţelim prijeći preko još veĉeras.

- Neću po ovom mraku voditi konja niz autoput.

John Grady se nagnuo i pljunuo. - Ni ja - rekao je.

Postajalo je hladnije. Vjetar je zatresao ogradu i konji su nemirno ga-

zili.

- Kakva su ono svjetla? - rekao je Rawlins.

- Rekao bih Eldorado.

- Koliko ima do tamo?

- Deset, petnaest milja.

- Sto ćemo uĉiniti?

Raširili su vreće za spavanje u kanal i rasedlali konje i svezali ih i spa-

vali do zore. Kada je Rawlins ustao, John Grady je već osedlao konja i le-

KIKA

ţao na vreći za spavanje. - Dolje niz cestu je kafić — rekao je. -Moţeš li

doruĉkovati?

Rawlins je stavio šešir i dohvatio ĉizme. — Sada se razumijemo, sin-

ko.

Proveli su konje kroz hrpu starih vrata kamiona i mjenjaĉa i odba-

ĉenih dijelova motora iza kafića i napojili ih u metalnom rezervoaru ko-

rištenom za lociranje pukotina u cijevima. Meksikanac je mijenjao gume

na kamionu i John Grady je prišao i pitao za toalet. Pokazao je niz bok

zgrade.

Izvadio je iz sedla svoj brijaći pribor i ušao u toalet i obrijao se i

oprao i išĉetkao zube i poĉešljao kosu. Kada je izašao konji su bili sveza-

ni za ladanjski stol pod drvetom a Rawlins je bio u kafiću i pio svoju ka-

vu.

Skliznuo je u odjeljak. - Naruĉio si? - rekao je.

- Ĉekam tebe.

Konobar je stigao s još jednom šalicom kave. - Što ćete vas dvojica?

- rekao je.

- Hajde — rekao je Rawlins.

Naruĉio je tri jaja sa šunkom i grahom i kekse a Rawlins je naruĉio

isto proširivši narudţbu vrućim pecivom i sokom.

- Dobro se natrpaj.

- Samo me gledaj - rekao je Rawlins.

Sjedili su sa laktima naslonjenim na stol i gledali kroz prozor na jug

preko ravnice u udaljene planine koje su leţale umotane u svoje sjene pod

jutarnjim suncem.

- Tamo idemo — rekao je Rawlins.

Klimnuo je. Pili su kavu. Ĉovjek je donio hranu u teškim porculan-

skim zdjelama i vratio se s loncem kave. Rawlins je paprio svoja jaja dok

nisu pocrnila. Namazao je maslac preko vrućeg peciva.

- Evo ĉovjeka koji voli jaja s paprom - rekao je gazda.

Natoĉio je u njihove šalice i vratio se u kuhinju.

- Obrati paţnju na svog drugara, rekao je Rawlins. Pokazat ću ti ka-

ko se izlazi na kraj sa nepodatnim doruĉkom.

- Uĉini to - rekao je John Grady.

- Mogao bi ponovo uzeti cijelu narudţbu.

KIKA

Trgovina nije imala hrane. Kupili su kutiju suhe hrane i platili raĉun

i izašli van. John Grady je rasparao kutiju noţem i nasuli su hranu u par

zdjela i sjeli za stol i pušili dok su konji jeli. Meksikanac je prišao da po-

gleda konje. Nije bio puno stariji od Rawlinsa.

- Kamo ste krenuli? - rekao je.

- Meksiko.

- Zašto?

Rawlins je pogledao u Johna Gradya. - Misliš da mu moţemo vjero-

vati?

- Da. Izgleda u redu.

- Bjeţimo pred zakonom - rekao je Rawlins.

Meksikanac ih je pogledao.

- Opljaĉkali smo banku.

Stajao je gledajući u konje. - Niste opljaĉkali nikakvu banku - rekao

je.

- Poznaješ li tu tamo zemlju? - rekao je Rawlins.

Meksikanac je zavrtio glavom i pljunuo. - Nisam u ţivotu bio u

Meksiku.

Kada su ţivotinje pojele ponovo su ih osedlali i poveli ispred kafića

i kroz prilaz i preko autoputa. Preveli su ih mostićem preko kanala do

prolaza i proveli ih kroz prolaz i zatvorili ga. Zatim su se popeli na konje

i odjahali prašnjavom ranĉerskom stazom. Jahali su oko milju dok staza

nije okrenula na istok i sišli su s nje i krenuli na jug preko padina punih

cedra.

Do podneva su stigli do Devils Rivera i napojili konje i ispruţili se

u hladovinu crne breze i prouĉavali kartu. Bila je to karta naftne kom-

panije koju je Rawlins pokupio u kafiću i gledao u nju i gledao je na jug

prema ponoru u niskim brdima. Na ameriĉkoj strani karte bili su puto-

vi i rijeke i gradovi juţno do Rio Grandea a iza toga sve je bilo bijelo.

- Ne pokazuje nam ništa, zar ne? - rekao je Rawlins.

-Ne.

- Misliš da nikad nije oznaĉen.

- Postoje razliĉite karte. To samo nije jedna od njih. Imam jednu u

sedlu.

KIKA

Rawlins se vratio s kartom i sjeo na zemlju i pratio prstom njihov

put. Podigao je pogled.

- Sto? - rekao je John Grady.

- Ovdje nema niĉega.

Napustili su rijeku i pratili suhu ravnicu na zapad.

Zemlja je bila meka i travnata i dan je pod suncem bio hladan.

- Misliš da će u ovoj zemlji biti više stoke - rekao je Rawlins.

- Trebalo bi biti tako.

Istjerali su grlice i prepelice iz trave duţ hridine. Tu i tamo zeca.

Rawlins je sišao i izvukao svoj mali 25-20 karabin iz korica i otišao niz

hridinu. John Grady ga je ĉuo kako puca. Uskoro je došao sa zecom i

vratio karabin u korice i izvadio noţ i maknuo se s puta i ĉuĉnuo i izva-

dio zecu utrobu. Zatim je ustao i obrisao noţ o nogavicu hlaĉa i sklopio

ga i vratio se do svog konja i svezao zadnje noge zeca za konop vreće za

spavanje i ponovo zajahao i nastavili su put.

Kasno popodne prešli su put koji je vodio na jug a uveĉer su stigli u

Johnson Run i kampirali u koritu, inaĉe suhom šljunĉanom krevetu vo-

denog toka, i napojili konje i povezali im prednje noge i ostavili ih da

pasu. Upalili su vatru i oderali zeca i nabili ga na zelenu granu i stavili

da se prţi pored vatre. John Grady je otvorio svoj potamnjeli platneni

ruksak i izvadio mali emajlirani lonĉić za kavu i otišao do potoka i napu-

nio ga. Sjedili su i gledali vatru i gledali su mršavi mjesec nad crnim brdi-

ma na zapadu.

Rawlins je smotao cigaretu i upalio je ţeravicom i naslonio se na svo-

je sedlo. - Reći ću ti nešto.

- Reci.

- Mogao bih se navići na ovakav ţivot.

Izvadio je cigaretu i drţao ju sa strane i otresao pepeo preciznim po-

kretom kaţiprsta. I to vrlo brzo.

Slijedeći su cijeli dan jahali kroz padine i kameni pokrov ravnih br-

dašaca istoĉkanih cedrom, juke u bijelom cvatu niz istoĉnu padinu. Do

veĉeri su izbili na cestu za Pandale i skrenuli na jug i pratili put do grada.

Devet kuća ukljuĉujući trgovinu i benzinsku postaju. Svezali su ko-

nje pred trgovinom i ušli. Bili su prašnjavi i Rawlins je bio neobrijan i

smrdjeli su na konje i znoj i dim vatre. Nekoliko je ljudi sjedilo u

KIKA

straţnjem

dijelu trgovine i digli su pogled kada su ušli i onda nastavili razgovor.

Stali su za pult. Ţena je došla sa blagajne i prošla iza pulta i uzela

pregaĉu i povukla lanac koji je upalio sijalicu nad njihovim glavama.

- Stvarno izgledaš kao nekakav odmetnik - rekao je John Grady.

- Ni ti ne izgledaš kao dirigent - rekao je Rawlins.

Ţena je svezak pregaĉu i okrenula se da ih doĉeka nad šankom pre-

krivenim bijelim emajlom. Što bi ova dva momka ţeljela? Rekla je.

Kupili su svakakve sitnice i sir i kruh i teglu majoneze. Kupili su ku-

tiju krekera i tuce pakovanja beĉkih kobasica. Kupili su tuce paketića so-

ka i slaninu i tuce konzervi graha i kupili su dva i pol kilograma kuku-

ruznih pahuljica i bocu ljutog umaka. Ţena je posebno zamotala meso i

sir i navlaţila olovku jezikom i zbrojila namirnice i onda sve zajedno sta-

vila u ogromnu vrećicu.

- Odakle ste, momci? - rekla je.

- Iz okolice San Angela.

- Jahali ste te konje do ovdje?

- Da gospodo.

- Pa ĉestitam - rekla je.

Kada su se ujutro probudili bili su na trijemu male ciglene kuće. Ţe-

na je izašla iz kuće i prosula lonac vode za pranje u dvorište. Pogledala ih

je i vratila se u kuću. Objesili su svoja sedla na ogradu da se osuše i dok

su ih skidali ĉovjek je izašao i pogledao ih. Osedlali su konje i izveli ih

van do puta i uzjahali i okrenuli na jug.

- Pitam se Sto rade naSi kod kuće? - rekao je Rawlins.

John Grady se nagnuo i pljunuo. - Pa - rekao je - vjerojatno im ide

bolje nego ikad. Sigurno su našli naftu. I rekao bih da su sada u gradu i

biraju nove aute i sve to.

- Sranje - rekao je Rawlins.

Jahali su.

- Budeš li ikad nervozan? - rekao je Rawlins.

- Zbog ĉega?

- Ne znam. Bilo ĉega. Samo nervozan.

- Ponekad. Ako si negdje gdje ne bi trebao biti vjerojatno ćeš biti

nervozan. Bar bi trebao biti.

KIKA

- A što ako si nervozan a ne znaš zašto. Znaĉi li to da bi se mogao

nalaziti negdje gdje ne bi trebao biti a da to ne znaš?

- Koji ti je Ċavo?

- Nemam pojma. Ništa. Mislim da ću pjevati.

I je. Pjevao je: Will you miss me, will you miss me. Will you miss me when I am gone. - Ĉuo si za Del Rio radio stanicu? - rekao je.

- Da, ĉuo sam.

- Čuo sam da kaţu da po noći moţeš staviti ţicu u zube i uhvatiti

stanicu. Ne treba ti radio.

- Vjeruješ u to?

- Ne znam.

- Jesi li pokušao?

- Aha. Jednom.

Jahali su dalje. Rawlins je pjevao. — Kog im vraga znaĉi flowery boun-

dary tree - rekao je.

- Nemam pojma, roĊaĉe.

Prošli su ispod velike vapnenaĉke strmine gdje se potok spuštao do-

lje i prešli su veliki šljunĉani greben. Gore uz potok tamo gdje su od pret-

hodnih kiša na stazi bile rupe par ĉaplji je stajao ukopan u svoje duge sje-

ne. Jedna se digla i odletjela, druga ostala. Sat vremena kasnije prešli su

rijeku Pecos, tjerajući konje u gaz, voda je bila brza i bistra i dijelom sla-

na jer je prelazila preko vapnenaĉke hridine i konji su gledali u vodu

pred sobom i stavljali s velikom paţnjom svoje noge na široke kamene

ploĉe gledajući obrise plutajuće mahovine u uzburkanoj vodi vira neda-

leko od gaza kako se vrte i bljeskaju elektriĉno zeleno u jutarnjem svjetlu.

Rawlins se nagnuo iz sedla i smoĉio ruku u rijeci i kušao je. Voda za kaţ-

njenike, rekao je.

Sjahali su medu vrbama na obali i napravili sendviĉe od suhe hrane

i sira i jeli i zapalili i gledali kako rijeka prolazi. — Netko nas je pratio -

rekao je John Grady.

- Jesi li ga vidio?

- Još ne.

KIKA

- Netko na konju.

-Aha.

Rawlins je gledao put preko rijeke. - Zašto nitko ne dojaše?

- Zato što bi se već pojavio na rijeci.

- Moţda je skrenuo.

- Gdje?

Rawlins je pušio. - Sto misliš da ţeli?

- Ne znam.

- Što ćemo uĉiniti?

- Nastavimo jahati. Oni će se ili pojaviti ili neće.

Izašli su iz rijeĉnog korita jašući polako jedan pored drugog niz praš-

njavi put i na visoravan s koje su mogli vidjeti zemlju skroz na sjever, br-

dovitu zemlju pokrivenu travom i divljim tratinĉicama. Oko milju na

zapad prolazila je ţiĉana ograda napeta od kraja do kraja kao loš šav pre-

ko sivih pašnjaka a iza nje nalazila se mala skupina antilopa i sve su gle-

dale u njih. John Grady je okrenuo konja u stranu i gledao nazad niz put.

Rawlins je ĉekao.

- Je li tamo?

- Jest. Tamo negdje.

Jahali su dok nisu stigli na široku visoravan. Malo na desno bila je

nakupina gustih cedrova i Rawlins je pokazao prema cedrovima i uspo-

rio konja.

- Zašto ne bi legli ovdje i priĉekali ga?

John Grady je pogledavao nazad niz put. - Dobro - rekao je. - Na-

stavimo jahati još malo i onda se vratimo svatko svojim putem. Ako vidi

kako naši tragovi nestaju ovdje, znat će gdje smo.

- Dobro.

Jahali su još pola milje i sišli su sa ceste i presjekli nazad prema ce-

drovima i sjašili i svezali svoje konje i sjeli na zemlju.

- Misliš da imamo vremena za cigaretu? - rekao je Rawlins.

- Puši ako imaš - rekao je John Grady.

Pušili su i gledali niz cestu. Ĉekali su dugo ali nitko nije došao. Raw-

lins je legao i spustio šešir preko oĉiju. - Ne spavam - rekao je. - Samo

odmaram.

KIKA

Nije dugo spavao kada ga je John Grady šutnuo po ĉizmi. Ustao je

i stavio šešir i pogledao. Jahaĉ je stizao niz cestu. Ĉak su i s te udaljeno-

sti primijetili konja.

Pojavio se kada je bio tek nešto više od sto jardi niz put. Imao je šešir

s velikim obodom i blijedo odijelo. Usporio je konja i pogledao u prav-

cu šumarka pravo u njih.

Zatim je ponovo krenuo.

- To je klinac - rekao je Rawlins.

- To je sjajan konj - rekao je John Grady.

- Sjajan konj.

- Misliš da nas je vidio?

-Ne.

- Što ćemo uĉiniti?

- Dat ćemo mu malo vremena a onda ćemo se vratiti iza njega.

Ĉekali su dok nije nestao s vidika i onda su odvezali konje i popeli

se i izjahali iz šume na put.

Kada ih je ĉuo stao je i pogledao natrag. Zabacio je šešir i stao s ko-

njem nasred ceste i gledao ih. Jahali su svatko na svojoj strani.

- Loviš nas? - rekao je Rawlins.

Bio je to klinac, oko trinaest godina.

- Ne - rekao je. - Ne lovim vas.

- Zašto nas onda pratiš?

- Ne pratim vas.

Rawlins je gledao u Johna Gradya. John Grady je gledao klinca.

Skrenuo je pogled prema udaljenim planinama i zatim ga vratio na klin-

ca i konaĉno na Rawlinsa. Rawlins je sjedio sklopljen nad jabukom sed-

la. - Nisi nas pratio? — rekao je.

- Idem u Langtry - rekao je klinac. - Nemam pojma tko ste.

Rawlins je pogledao u Johna Gradya. John Grady je motao cigaretu

i promatrao klinca i njegovu odjeću i njegovog konja.

- Gdje si nabavio takvog konja? — rekao je.

- To je moj konj.

Stavio je cigaretu u usta i izvadio drvenu šibicu iz dţepa košulje i

kresnuo je palcem i upalio cigaretu. - Je li to tvoj šešir? - rekao je.

KIKA

Klinac je pogledao u obod nad njegovim oĉima. Pogledao je u Raw-

linsa.

- Koliko imaš godina? - rekao je John Grady.

- Šesnaest.

Rawlins je pljunuo. - Ti si laţljiva vreća zelenih govana.

- Kako ti to znaš?

- Znam da nemaš šesnaest. Odakle si?

- Pandale.

- Vidio si nas u Pandaleu prošle noći, zar ne?

-Aha.

- I što si uĉinio, pobjegao?

Pogledao je jednog pa drugog. - Pa što ako jesam?

Rawlins je pogledao Johna Gradya. - Što ćemo?

- Ne znam.

- Mogli bi prodati tog konja u Meksiku.

-Aha.

- Neću si kopati grob kao prošli put.

- Sranje - rekao je John Grady - to je bila tvoja ideja. Ja sam rekao

da ga ostavimo lešinarima.

- Hoćeš da bacamo novĉić da vidimo tko će ga ubiti?

- Aha. Hajde bacaj.

- Reci - rekao je Rawlins.

- Glava.

Novĉić se zavrtio u zraku. Rawlins ga je uhvatio i pljusnuo ga dolje

na šaku i pruţio šaku da vide i maknuo ruku.

- Glava — rekao je.

- Dodat ću ti pušku.

- Nije fer - rekao je Rawlins. - Ubio si zadnju trojicu.

- Pa ajde onda. Bit ćeš mi duţan.

- Drţi mu konja. Moţda nije navikao na pucnjavu.

- Vi se samo šalite — rekao je klinac.

- Zašto si tako siguran?

- Nikog vi niste ubili.

- Zašto misliš da ti nisi netko tko je dobar za poĉetak?

- Vi se samo šalite. Znao sam cijelo vrijeme.

- Naravno da jesi, - rekao je Rawlins.

KIKA

- Tko te lovi? - rekao je John Grady.

- Niko.

- Ali love tog konja, zar ne?

Nije odgovorio.

- Stvarno ideš u Langtry?

-Aha.

- Nećeš s nama - rekao je Rawlins. - Još ćeš nas strpati u zatvor.

- Konj je moj - rekao je klinac.

- Sinko - rekao je Rawlins - ne zanima me ĉiji je. Ali sam prokleto

siguran da nije tvoj. Idemo, kompa.

Okrenuli su konje i podboli ih i nastavili kasom niz put za jug. Nisu

se osvrtali.

- Mislio sam da će biti uvjerljiviji - rekao je Rawlins.

John Grady je bacio opušak cigarete na put ispred njih. — Još ćemo

mi sresti njegovo mršavo dupe.

Do podne su napustili put i jahali jugozapadno kroz otvorene paš-

njake. Napojili su konje na ţeljeznom rezervoaru ispod starog FW Axtel-

lovog mlina koji je polako škripao na vjetru. Na jugu je bilo stoke zaklo-

njene u hladovinu hrasta. Mislili su izbjeći Laundry i priĉali su o prela-

sku rijeke još noćas. Dan je bio topao i oprali su svoje košulje i obukli ih

mokre i popeli se na konje i nastavili dalje. Mogli su vidjeti put za njima

nekoliko milja unazad ali nisu vidjeli jahaĉa.

Te noći su prešli prugu South Pacifica malo istoĉno od Pumpwillea

Teksas i napravili logor pola milje udaljen od puta. Dok su oĉetkali ko-

nje i sakupili drva i zapalili vatru pao je mrak. John Grady je uspravio

svoje sedlo pored vatre i odšetao u preriju i stajao slušajući. Mogao je

vidjeti rezervoar za vodu u Pumpwilleu nasuprot purpurnom nebu. Iza

njega rogati mjesec. Mogao je ĉuti konje kako pasu travu stotinjak jardi

dalje. Prerija je inaĉe leţala sva plava i tiha.

Slijedećeg su dana do sredine jutra prešli autoput 90 i izašli na paš-

njake naĉiĉkane stokom u ispaši. Daleko na jugu planine Meksika pojav-

ljivale su se i gubile u nesigurnom svjetlu pokretnih oblaka poput pla-

ninskih duhova. Dva sata kasnije bili su na rijeci. Sjeli su na nisku strmi-

nu i skinuli šešire i gledali rijeku. Voda je bila boje ilovaĉe i uzburkana i

mogli su je ĉuti dolje niz struju. Prud pod njima bio je gusto zasaĊen

KIKA

brezom i trskom a strma obala na drugoj strani bila je zapljuskivana i iz-

dubljena i pretresena stalnim udarima valova. Iza toga, kao i prije, na-

stavljala se pustinja. Okrenuli su se i pogledali i stavili svoje šešire.

Odjahali su uz rijeku do mjesta gdje utjeĉe potok i jahali niz potok

i izašli na šljunĉani sprud i zaustavili konje i prouĉavali vodu i zemlju

naokolo. Rawlins je smotao cigaretu i prebacio nogu preko jabuke sedla

i pušio.

- Od koga se mi to skrivamo? — rekao je.

- Od koga ne?

- Na vidim gdje bi se netko tamo mogao sakriti.

- Oni bi isto mogli reći gledajući na ovu stranu.

Rawlins je pušio. Nije odgovorio.

- Moţemo prijeći tamo malo niţe kod onog plićaka — rekao je John

Grady.

- Zašto ne sada?

John Grady se nagnuo i pljunuo u rijeku. — Uĉinit ću što god ţeliš

- rekao je. - Mislio sam da smo se dogovorili kako ćemo igrati na sigur-

no.

- Ţelio bih da svršimo s tim, ako već mislimo.

- I ja bih, partneru. - Okrenuo se i pogledao u Rawlinsa.

Rawlins je klimnuo. - U redu — rekao je.

Vratili su se uz potok i sjahali i rasedlali konje na šljunĉanom spru-

du i stavili ih u travu pored potoka. Sjeli su pod hladovinu breza i jeli

beĉke kobasice i krekere i pili sok napravljen od vode iz potoka.

- Misliš da u Meksiku imaju beĉke kobasice? - rekao je Rawlins.

Kasno popodne otišao je niz potok i stajao tamo u ravnoj preriji sa

šeširom u ruci i gledao uzburkanu travu prema sjeveroistoku. Jahaĉ je

prelazio ravnicu na milju udaljenosti. Gledao ga je.

Kada se vratio u logor probudio je Rawlinsa.

- Što je? - rekao je Rawlins.

- Netko ide. Mislim da je onaj mali revolveraš.

Rawlins je namjestio svoj šešir i popeo se na sprud i stao gledajući.

- Moţeš ga prepoznati? — pitao je John Grady.

Rawlins je klimnuo. Nagnuo se i pljunuo.

- Ako ne mogu njega svakako mogu tog konja.

- Je li te vidio?

KIKA

- Ne znam.

- Krenuo je ovamo.

- Vjerojatno me je vidio.

- Mislim da mu trebamo pobjeći.

Ponovo je pogledao u Johna Gradya. - Nervozan sam zbog tog ma-

log pasjeg skota.

- I ja sam.

- Nije ni tako zelen kako izgleda.

- Što radi? - rekao je John Grady.

- Jaše.

- Pa sidi dolje. Moţda nas nije vidio.

- Stao je - rekao je Rawlins.

- Što radi?

- Ponovo jaše.

Ĉekali su da naiĊe. Nije prošlo dugo kada su konji digli svoje glave

napeto gledajući niz potok. Ĉuli su kako jahaĉ ulazi u korito potoka, ko-

trljanje šljunka i slab zveket metala.

Rawlins je uzeo svoju pušku i otišli su niz potok do rijeke. Klinac je

uveo velikog konja u plitku vodu šljunĉanog pruda i gledao preko rije-

ke. Kada se okrenuo i ugledao ih gurnuo je palcem šešir unazad.

- Znao sam da niste prešli - rekao je. - Tamo se pored onih mesqui- ta hrane dva jelena.

Rawlins je ĉuĉnuo na šljunĉanom sprudu i uspravio pušku ispred se-

be i drţao je i odmarao bradu na ruci. - Što ćemo mi s tobom? — rekao je.

Djeĉak je gledao u njega i gledao je u Johna Gradya. — Nitko me ne-

će goniti u Meksiku.

- Ovisi što si uĉinio - rekao je Rawlins.

- Nisam uĉinio ništa.

- Kako se zoveš? - rekao je John Grady.

- Jimmy Blevins.

- Sereš - rekao je Rawlins. - Jimmy Blevins je sa radija.

- To je drugi Jimmy Blevins.

- Tko te prati?

- Nitko.

- Kako znaš?

KIKA

- Tako što znam.

Rawlins je pogledao Johna Gradya i ponovo u klinca.

- Imaš li klope? - rekao je.

- Nemam.

- Imaš li novaca?

- Nemam.

- Ti si samo parazit.

Klinac je slegnuo ramenima. Konj je napravo korak u vodu i pono-

vo se zaustavio.

Rawlins je zavrtio glavom i pljunuo i pogledao preko rijeke. - Reci

mi jednu stvar.

- Dobro.

- Zašto bi mi ţeljeli da ti ideš sa nama?

Nije odgovorio. Gledao je pjeskovitu vodu kako protjeĉe pored nje-

ga i u sjene tankog pruća koje su u veĉernjem svjetlu prelazile preko pješ-

ĉanog spruda. Pogledao je u plave planine na jugu i podigao je narame-

nice svojeg odijela i sjeo s palcem zakaĉenim za dţep i okrenuo se i pogle-

dao ih.

- Zato što sam Amerikanac - rekao je.

Rawlins se okrenuo i zavrtio glavom.

Prešli su rijeku pod bijelom ĉetvrtinom mjeseca goli i blijedi i mršavi

na svojim konjima. Spremili su ĉizme okrenute naopako u njihove trape-

rice i strpali u njih košulje i jakne zajedno sa neseserom i municijom i

svezali traperice u struku i objesili nogavice da vise oko njihovih vratova

i obuĉeni samo u svoje šešire izveli su konje na šljunĉani nanos i popu-

stili kolane i uzjahali i natjerali konje u vodu svojim bosim petama.

Konji su plivali sredinom rijeke, rţući i isteţući vratove iz vode, nji-

hovi su repovi plutali za njima. Prelazili su nizvodno sa strujom, goli ja-

haĉi nagnuti naprijed priĉali su svojim konjima, Rawlins je drţao pušku

uzdignutu u jednoj ruci i poravnati jedan iza drugoga išli su prema stra-

noj obali poput grupe pljaĉkaša.

Izjahali su iz rijeke medu vrbe i zasebno jahali uzvodno kroz plićak

do dugaĉke šljunĉane plaţe gdje su skinuli svoje šešire i okrenuli se i gle-

dali zemlju koju su napustili. Nitko nije govorio. Onda su, odjednom,

natjerali konje u galop po plaţi i okrenuli ih i vratili se, vrteći šeširima i

smijući se i uzdiţući se u sedlima i tapšajući konje po leĊima.

KIKA

- Prokletstvo - rekao je Rawlins. - Znaš li gdje smo?

Zaustavili su konje iz kojih se pušilo i pogledali jedan drugoga. Za-

tim su tiho sjahali i skinuli odjeću sa svojih vratova i obukli se i izveli ko-

nje iz vrbika i šljunĉanih nasipa gore na zaravan gdje su se popeli na ko-

nje i odjahali na jug u suhu zemlju Coahuila. Logorovali su na rubu polja mesquita a ujutro su ispekli slaninu i

grah i kukuruzni kruh napravljen od hrane i vode i jeli su i gledali zem-

lju oko njih.

- Kad si posljednji put jeo? - rekao je Rawlins.

- Juĉer - rekao je mali Blevins.

- Juĉer.

-Aha.

Rawlins ga je promatrao. - Ne zoveš se Blevins, je li tako?

- Zovem se Blevins.

- Znaš li što je blivet?

- Što?

- Blivet je pet kila govana u pakovanju od dvije kile.

Blevins je prestao ţvakati. Gledao je zemlju prema zapadu gdje je

stoka izašla iz zaklona i stajala na zaravni pod jutarnjim suncem. Zatim

je ponovo poĉeo ţvakati.

- Niste rekli kako se zovete vas dvojca - rekao je.

- Nisi ni pitao.

- Nisam tako odgojen — rekao je Blevins.

Rawlins ga je tupo pogledao i okrenuo se.

- John Grady Cole - rekao je John Grady. — Ovo ovdje je Lacey

Rawlins.

Klinac je klimnuo. Nastavio je ţvakati.

- Mi smo iz okolice San Angela - rekao je John Grady.

- Nikad nisam bio tamo.

Ĉekali su da kaţe odakle je ali nije rekao.

Rawlins je pomeo svoj tanjur zguţvanim okrajkom kukuruznog kru-

ha i pojeo ga. — Recimo — rekao je - da mi ţelimo zamijeniti tog konja

za jednog manje upadljivog.

Klinac je pogledao u John Gradya i gledao ponovo tamo gdje je sto-

ka stajala. - Ne mijenjam se za konje - rekao je.

KIKA

- Baš te briga što mi sada moramo brinuti za tebe, je li tako?

- Mogu se brinuti za sebe.

- Naravno da moţeš. Sigurno imaš i pištolj.

Za trenutak nije odgovorio. Onda je rekao: imam pištolj.

Rawlins ga je pogledao. Kupio je ţlicom ostatke kukuruznog kruha.

- Kakav pištolj? - rekao je.

- Kolt trideset-dva dvadeset.

- Sereš - rekao je Rawlins. - To je pušĉani kalibar.

Klinac je završio s jelom i poĉeo mesti svoj tanjur rukom punom

trave.

- Pokaţi ga - rekao jc Rawlins.

Odloţio je tanjur. Pogledao je u Rawlinsa i zatim je pogledao u Joh-

na Gradya. Onda je posegnuo u dţep na prsima svojih hlaĉa i izvadio

pištolj. Zavrtio ga je u ruci prema naprijed i pruţio ga Rawlinsu okrenu-

tog naopaĉke.

Rawlins je gledao u njega i u pištolj. Odloţio je tanjur na travu i uzeo

pištolj i okrenuo ga u svojoj ruci. Bio je to stari Bisley kolt sa koštanom

drškom ulaštenom od ĉestog korištenja. Metal je bio tamno siv. Okrenuo

ga je tako da proĉita natpis na vrhu cijevi. Pisalo je 32-20. Pogledao je u

klinca i povukao zatvaraĉ palcem i stavio obaraĉ u srednji poloţaj i okre-

nuo bubanj i izvadio jedno punjenje u svoj dlan povlaĉeći iglu i pogledao

ga. Zatim ga je vratio i zatvorio zatvaraĉ i spustio nazad obaraĉ.

- Gdje si nabavio ovakav pištolj? - rekao je.

- U nabavnom mjestu.

- Jesi li ikad pucao iz njega?

- Jesam, pucao sam.

- Moţeš išta pogoditi s njim?

Klinac je pruţio ruku za pištoljem. Rawlins ga je odvagao u svom

dlanu i okrenuo ga i predao mu ga.

- Ako hoćeš baci nešto u zrak i pogodit ću to - rekao je klinac.

- Sereš.

Klinac je slegnuo ramenima i vratio pištolj u dţep svojih hlaĉa.

- Što da bacim? - rekao je Rawlins.

- Bilo što.

KIKA

- Ti ćeš pogoditi što god bacim.

-Aha.

- Sereš.

Klinac je ustao. Obrisao je tanjur o nogavice svojih hlaĉa i pogledao

u Rawlinsa.

- Baci svoj novĉanik u zrak i napravit ću rupu u njemu - rekao je.

Rawlins je ustao. Posegnuo je u svoj dţep na boku i izvadio svoj nov-

ĉanik. Klinac se sagnuo i odloţio tanjur na travu i ponovo izvadio pištolj.

John Grady je stavio svoju ţlicu u svoj tanjur i odloţio tanjur na travu.

Njih su trojica izašla na zaravan u dugom jutarnjem svjetlu poput revol-

veraša.

Stajao je sa suncem za leĊima i pištoljem obješenim uz nogu. Raw-

lins se okrenuo i nacerio se prema Johnu Gradyu. Drţao je novĉanik iz-

meĊu palca i kaţiprsta.

- Spreman, Annie Oakley? - rekao je

- Ĉekam tebe.

Bacio ga je bez upozorenja. Penjao se vrteći u zraku, sićušan nasu-

prot nebu. Gledali su ĉekajući da zapuca. Onda je zapucao. Novĉanik je

odskoĉio u stranu preko krajolika i otvorio se i pao na tlo okrećući se kao

ranjena ptica.

Zvuk pucnja nestao je gotovo u trenutku u toj ogromnoj tišini.

Rawlins je odšetao preko trave i sagnuo se i pokupio svoj novĉanik i sta-

vio ga u dţep i vratio se.

- Bolje da krenemo - rekao je.

- Pokaţi ga — rekao je John Grady.

- Idemo. Moramo se maknuti od ove rijeke.

Uhvatili su svoje konje i osedlali ih a klinac je izgazio vatru i popeli

su se na konje i odjahali. Jahali su jedan pored drugoga rašireni nad širo-

kom šljunĉanom ravni krivudajući pokraj šipraţja uz rijeku. Jahali su bez

rijeĉi i promatrali izgled nove zemlje. Jastreb na vrhu mesquita se spustio

i letio nisko meĊu vegama i digao se ponovo gore na drvo pola milje da-

lje na istok. Kada su prošli odletio je natrag.

- Imao si taj pištolj tamo na Pecosu, zar ne? - rekao je Rawlins.

Klinac ga je gledao ispod svog ogromnog šešira. - Da - rekao je.

Jahali su. Rawlins se nagnuo i pljunuo. - I vjerojatno bi njime pucao

KIKA

u mene.

Klinac je isto pljunuo. - Nisam na nikoga uperio cijev — rekao je.

Jahali su dalje kroz niska brdašca pokrivena nopalom i creosoteom. Sredinom su jutra naišli na put prekriven konjskim tragovima i okrenu-

li na jug i u podne ujahali u grad zvan Reforma.

Jahali su odvojeno niz zapreţni put koji je sluţio kao ulica. Pola tu-

ceta niskih kuća sa zidovima od zemljanih cigala koje se pretvaraju u ru-

ševinu. Nekoliko straćara od grmlja i blata sa grmljem na krovovima i

koral od drvenih stupaca gdje je pet zakrţljalih konja s velikim glavama

stajalo tuţno gledajući konje koji prolaze stazom.

Sjahali su i svezali svoje konje za malu blatnu kućicu i ušli. Djevojka

je sjedila u stolici s ravnim naslonom pored ţeljezne peći u sredini pro-

storije i ĉitala strip na svjetlu prolaza i pogledala u njih i onda pogleda-

la u strip i ponovo u njih. Ustala je i kliznula prema straţnjem djelu trgo-

vine gdje je zelena zavjesa visjela preko vrata i odloţila strip na stolicu i

pre-

šla glineni pod do blagajne i okrenula se i stala. Na blagajni su bila tri gli-

nena vrĉa. Dva su bila prazna ali je treći bio pokriven tankim poklopcem

od svinjske koţe a poklopac je bio udubljen da primi ruĉku tanke emaj-

lirane grabilice. Na zidu iza nje bile su tri ili ĉetiri police koje su nosile

konzerve i odjeću i tkanine i slatkiše. Na suprotnom je zidu bila od boro-

vih dasaka ruĉno napravljena kutija za kukuruzno brašno. Iznad nje ka-

lendar zakucan štapom u zemljani zid. Osim peći i stolice bilo je to sve

od stvari unutar kuće.

Rawlins je skinuo šešir i pritisnuo ĉelo podlakticom i vratio šešir na-

zad na glavu. Pogledao je u Johna Gradya. - Ima li ona nešto za piti?

- Tiene algo que tomari - rekao je John Grady.

- Si - rekla je djevojka. Krenula je da zauzme poloţaj iza vrĉeva i di-

gla zastor. Tri jahaĉa su stajala za blagajnom i gledala.

- Sto je to? — rekao je Rawlins.

- Sidron — rekla je djevojka.

John Grady ju je pogledao. - Habla ingles? - rekao je.

- Oh no — rekla je.

- I što je? - rekao je Rawlins.

- Jabukovaĉa.

KIKA

Pogledao je u vrĉ. — Daj nam — rekao je. - Daj nam tri.

- Mande? - Tri - rekao je Rawlins. - Tres. Digao je tri prsta.

Izvadio je novĉanik. Posegnula je iza na police i spustila tri ĉaše i sta-

vila ih na šank i uzela grabilicu i zagrabila smeĊu tekućinu i napunila ĉa-

še a Rawlins je poloţio novĉanicu od jednog dolara na blagajnu. Na oba

je kraja imala rupu. Posegnuli su za ĉašama a John Grady je klimnuo na

novĉanicu.

- On je izgleda stvarno ubio tvoj novĉanik, zar ne?

- Da - rekao je Rawlins.

Digao je ĉašu i pili su. Rawlins je stajao zamišljen.

- Nemam pojma kakvo je ovo sranje - rekao je. - Ali kaubojima

stvarno prija. Daj nam ovamo još tri ista.

Spustili su svoje ĉaše i ona ih je ponovo napunila. - Koliko smo duţ-

ni? - rekao je Rawlins.

Pogledala je u Johna Gradya.

- Cuanto - rekao je John Grady.

- Para todol -Si . - Uno cincuenta.

- Koliko je to? - rekao je Rawlins.

- Oko tri centa po ĉaši.

Rawlins je gurnuo novĉanicu preko blagajne. - Pusti da tata plati -

rekao je.

Izvadila je sitniš iz kutije za cigare ispod blagajne i ispustila meksiĉke

kovanice na blagajnu i pogledala ih. Rawlins je spustio svoju praznu ĉašu

i pokazao na nju i platio za još tri ĉaše i pokupio sitniš i uzeli su svoje

ĉaše i izašli napolje.

Sjeli su u sjenu trupaca i grmlja ispred kuće i pili svoja pića i gleda-

li u samotnu tišinu malenih raskriţja u podne. Zemljane straćare. Praš-

njave agave i jalovi šljunĉani breţuljci. Tanka plava rjeĉica odvodnog ka-

nala tekla je niz glineni ţlijeb ispred trgovine a jarac je stajao na izrova-

nom putu i gledao u konje.

- Ovdje nema struje - rekao je Rawlins.

Pio je svoje piće. Pogledao niz put.

KIKA

- Sumnjam da je ovuda ikada prošao auto.

- Ne znam otkuda bi došao - rekao je John Grady.

Rawlins je klimnuo. Podigao je ĉašu prema svjetlu i zavrtio jabuko-

vo vino i gledao u njega. - Misliš da je ovo neka vrsta soka od kaktusa

ili što?

- Ne znam - rekao je John Grady. - Malo drma, zar ne?

- Mislim da drma.

- Bolje da ga ovaj ovdje mladac više ne pije.

- Pio sam viski - rekao je Blevins. - Ovo nije ništa.

Rawlins je zavrtio glavom. - Pijemo sok od kaktusa u starom Mek-

siku - rekao je. - Što misliš da sada govore kod kuće?

- Mislim da govore kako smo nestali - rekao je John Grady.

Rawlins je sjedio s nogama ispruţenim ispred sebe i prekriţenim ĉiz-

mama i šeširom preko koljena i gledao u nepoznatu zemlju i klimnuo. —

Jesmo - zar ne? - rekao je.

Napojili su konje i olabavili im trbušno remenje kako bi mogli di-

sati i krenuli putem prema jugu, jašući odvojeno kroz prašinu. Na putu

su bili tragovi krava, kotaĉa, jelena, kojota. Kasno popodne su prošli još

jednu skupinu straćara ali su nastavili jahati. Put je bio duboko utrt i sa-

pran u kanal a u kanalu je bilo stoke ubijene dugom sušom, samo njiho-

ve kosti sa suhom potamnjelom koţom razbacane okolo.

- Paše li ti ova zemlja? - rekao je John Grady.

Rawlins se nagnuo i pljunuo ali nije odgovorio.

Uveĉer su stigli pred malu kolibicu i svezali konje za ogradu. Bilo jc

tamo nekoliko graĊevina skupljenih iza kuće i koral od trupaca u kojem

su stajala dva konja. Dvije su male djevojĉice u bijelim haljinama stajale

u dvorištu. Gledale su u jahaĉe i onda se okrenule i utrĉale u kuću. Ĉov-

jek je izašao van.

— Buenas tardes — rekao je.

Izašao je iz ograde do vrata i pokazao im da proĊu i gdje da napoje

svoje konje. - Pasale — rekao je. — Pasale. Jeli su u svjetlu fenjera na malom obojenom stolu od borovine.

Zemljani zidovi oko njih bili su pokriveni starim kalendarima i slikama

iz raznih ĉasopisa. Na jednom je zidu bila tanka uramljena slika Djevice.

Ispod nje ploĉa uĉvršćena s dva štapa zabodena u zid a na ploĉi mala ze-

lena ĉaša s potamnjelom svijećom u sebi. Amerikanci su sjedili rame do

KIKA

ramena na jednoj strani stola a dvije male djevojĉice na drugoj i gledale

ih bez daha. Zena je jela glavom sagnutom prema dolje a ĉovjek se šalio

s njima i dodavao im tanjure. Jeli su grah i tortilje i ĉili od ovĉjeg mesa iz-

vaĊen iz glinene posude. Pili su kavu iz emajliranih šalica i ĉovjek je gur-

nuo zdjelu prema njima i kretnjom pokazao. - Deben comer - rekao je.

Ţelio je znati o Americi, trideset milja sjevernijoj. Vidio ju je jednom

kao djeĉak, preko rijeke Acuna. Imao je braću koja su tamo radila. Imao

je ujaka koji je nekoliko godina ţivio u Uvaldeu u Teksasu ali je mislio

da je mrtav.

Rawlins je ispraznio tanjur i zahvalio ţeni a John Grady joj je rekao

što je Rawlins rekao i ona se nasmijala i klimnula oklijevajući. Rawlins

je pokazivao dvjema djevojĉicama kako moţe otkinuti prst i ponovo ga

sastaviti dok je Blevins prekriţio svoj pribor u tanjuru pred njim i obri-

sao usta o rukav i odmaknuo se od stola. Na klupi nije bilo naslona i Ble-

vins zamlati zrakom na trenutak i onda tresne na pod, udarajući noga-

ma ispod stola i zveckajući posuĊem i gotovo rušeći klupu zajedno s

Rawlinsom i Johnom Gradyjem. Dvije su djevojĉice odmah ustale i za-

pljeskale rukama i oduševljeno vriskale. Rawlins je zgrabio stol da spasi

sebe i pogledao dolje u djeĉaka koji je leţao na podu. - Nek sam proklet

- rekao je. — Oprostite mi, gospoĊo.

Blevins se pridizao, samo je ĉovjek ponudio pomoć.

— Esta bierP. - rekao je.

— On je dobro - rekao je Rawlins. - Budali se ništa ne moţe desiti.

Ţena se nagnula da uspravi šalicu, da utiša djecu. Nije se mogla smi-

jati jer nije bilo prikladno ali sjaj u njenim oĉima nije promakao ĉak niti

Blevinsu. Popeo se preko klupe i ponovo sjeo.

- Jeste li spremni da krenemo? - prošaptao je.

- Nismo završili s jelom - rekao je Rawlins.

Pogledao je nemirno okolo. - Ne mogu više ovdje sjediti - rekao je.

Sjedio je sa spuštenom glavom i promuklo šaptao.

- Zašto ne moţeš sjediti? -rekao je Rawlins.

- Ne volim kada mi se smiju.

Rawlins je pogledao u djevojĉice. Ponovo su sjedile i njihove su oĉi

bile velike i ponovo ozbiljne. - Jebiga - rekao je. - To su samo djeca.

KIKA

- Ne volim kada mi se smiju — prošaptao je Blevins.

Oboje i ĉovjek i ţena gledali su zabrinuto u njih.

- Ako ne voliš da ti se smiju, prestani padati na dupe - rekao je

Rawlins.

- Ispriĉajte me - rekao je Blevins.

Iskoraĉio je preko klupe i pokupio svoj šešir i stavio ga i izašao van.

Ĉovjek je izgledao zabrinuto i nagnuo se prema Johnu Gradyu i prošap-

tao nešto. Dvije su djevojĉice gledale u svoje tanjure.

- Misliš da će odjahati? - rekao je Rawlins.

John Grady je slegnuo ramenima. — Sumnjam.

Ukućani su ĉekali da jedan od njih ustane i pode za njim ali nisu.

Pili su svoje kave i malo kasnije ţena je ustala i pokupila tanjure.

John Grady ga je našao kako sjedi na zemlji u pozi kao da meditira.

- Što radiš? - rekao je.

- Ništa.

- Zašto se ne vratiš unutra?

- Dobro sam.

- Ponudili su nam prenoćište.

- Samo naprijed.

- Na što ciljaš?

- Dobro sam.

John Grady je stajao i gledao ga. - Pa — rekao je. - Kako hoćeš.

Blevins nije odgovorio i on ga je ostavio da tamo sjedi.

Soba u kojoj su spavali bila je u straţnjem dijelu kuće i mirisala je na

sijeno ili slamu. Bila je mala i bez prozora a na podu su bile dvije palete

slamarice prekrivene vrećama. Uzeli su fenjer koji im je domaćin dao i

zahvalili mu i on se sagnuo pred niskim vratima i poţelio im laku noć.

Nije pitao za Blevinsa.

John Grady je stavio fenjer na pod i sjeli su na slamarice i izuli ĉizme.

- Crknut sam - rekao je Rawlins.

- Ĉuo sam te.

- Što je sve stari rekao o poslu u ovom dijelu zemlje?

- Rekao je da ima nekoliko velikih ranĉeva s onu stranu Sierra del

Carmen. Oko tri stotine kilometara.

- Koliko je to?

KIKA

- Sto šezdeset, sto sedamdeset milja.

- Misliš da misli da smo desperadosi?

- Nemam pojma. Lijepo ako misli.

- I ja tako mislim.

- Po njemu je ta zemlja med i mlijeko. Kaţe da ima jezera i tekuće

vode i trave do stremena. Ne mogu zamisliti takvu zemlju na osnovu

onog što smo do sada vidjeli, a ti?

- Vjerojatno nas se samo ţeli riješiti.

- Moguće - rekao je John Grady. Skinuo je svoj šešir i legao i pokrio

se vrećom.

- Kog vraga on misli uĉiniti - rekao je Rawlins. - Spavati u dvorištu?

- Valjda.

- Moţda ujutro nestane.

- Moţda.

Sklopio je oĉi. - Nemoj da fenjer izgori - rekao je. - Zamraĉit će ci-

jelu kuću.

- Ugasit ću ga za minutu.

Leţao je i slušao. Nigdje se ništa nije ĉulo. - Što radiš? - rekao je.

- Ništa.

Otvorio je oĉi. Pogledao je u Rawlinsa. Rawlins je drţao svoj novĉa-

nik raširen na pokrivaĉu.

- Što to radiš?

- Hoću da vidiš moju prokletu vozaĉku dozvolu.

- Ovdje ti neće trebati.

- Moja bilijarska iskaznica. I ona je dobila.

- Spavaj.

- Pogledaj ovo sranje. Pogodio je Betty Ward ravno medu oĉi.

- Što ona tu radi? Nisam znao da ti se sviĊala.

- Ona mi je dala tu sliku. To je njena slika iz školskih dana.

Ujutro su za istim stolom pojeli obilan doruĉak od jaja i graha i torti-

lja. Nitko nije izašao i potraţio Blevinsa i nitko za njega nije pitao. Ţena

im je spakirala ruĉak u stolnjak i oni su joj zahvalili i rukovali se s ĉovje-

kom i odšetali u hladno jutro. Blevinsov konj nije bio u koralu.

- Misliš da imamo toliko sreće? - rekao je Rawlins.

John Grady je sumnjiĉavo zavrtio glavom.

KIKA

Osedlali su konje i ponudili se da plate ĉovjeku za hranu ali ih je on

odbio i odmahivao im i ponovo su se rukovali i on im je poţelio sretan

put i oni su uzjahali i odjahali niz utabani put prema jugu. Pas ih je pra-

tio dio puta i onda stao i gledao za njima.

Jutro je bilo svjeţe i hladno i u zraku je bilo dima. Kada su se pope-

li na prvu uzvisinu na putu Rawlins je u gaĊenju pljunuo. — Pogledaj ta-

mo, rekao je.

Blevins je zaustavio velikog konja pored puta.

Usporili su konje. - Sto ti misliš koji je njemu Ċavo? - rekao je Rawlins.

- On je samo klinac.

- Sranje - rekao je.

Kada su dojahali Blevins im se nasmijao. Zvakao je duhan i nagnuo

se i pljunuo i obrisao svoja usta unutarnjom stranom rukava.

- Kog se vraga ceriš?

- Jutro - rekao je Blevins.

- Gdje si nabavio taj duhan? - rekao je Rawlins.

- Ĉovjek mi ga je dao.

- Ĉovjek ti ga je dao?

- Aha. Gdje ste vi bili?

Projahali su konjima pored njega svaki sa svoje strane a on je upao

za njima.

- Imate što za jesti? - rekao je.

- Imamo nešto ruĉka koji je spremila za nas - rekao je Rawlins.

- Što ste dobili?

- Nemam pojma. Nisam gledao.

- Pa, da pogledamo.

- Zar ti izgleda kao da je vrijeme za ruĉak?

- Joe, reci mu da mi da nešto za pojest.

- On se ne zove Joe - rekao je Rawlins. - A ĉak i da je Evelyn neće

ti dati nikakav ruĉak u sedam sati ujutro.

- Sranje - rekao je Blevins.

Jahali su cijelo dopodne i poslije podne. Uz put nije bilo niĉega osim

zemlje koja se pred njima prostirala i na zemlji nije bilo bas niĉega. Jedini

jc zvuk bio ujednaĉeni topot konja niz put i periodiĉno Belvinsovo plju-

vanje duhanskog soka iza njih. Rawlins je jahao s jednom nogom preba-

KIKA

ĉenom ispred sebe, nagnut na svoje koljeno i pušio zamišljeno dok je

prouĉavao zemlju.

- Mislim da vidim topole tamo dolje - rekao je.

- I ja isto - rekao je John Grady.

Jeli su ruĉak pod drvećem na rubu male šumice. Konji su stajali u

moĉvarnoj travi i polako u vodi pasli. Svezala je ruĉak u kvadrat stolnja-

ka i oni su poput vikendaša prostrli platno na zemlju i birali izmeĊu qua- sadillasa i tacosa i bizcochosa, saginjući se u sjenu na svoje lakte s ĉizma-

ma prekriţenim ispred njih, ţvaĉući lijeno i promatrajući konje.

Tamo davnih dana, rekao je Blevins, ovo bi bilo mjesto gdje bi te

Komanĉi saĉekali i zaskoĉili.

- Nadam se da su imali karte ili šah sa sobom dok su ĉekali, rekao

je Rawlins. - Izgleda mi kao da ovuda godinama nitko nije prošao.

- U stara vremena bilo je puno više putnika — rekao je Blevins.

Rawlins je zlokobno pogledao tu spaljenu zemlju. - Koje ti trulo

pseće govno znaš o starim vremenima? - rekao je.

- Hoćete li vi još ovoga? — rekao je John Grady.

- Ja sam pun ko šipak.

Svezao je stolnjak i ustao se i poĉeo skidati svoju odjeću i hodao gol

kroz travu pored konja i ugazio u vodu i sjeo u nju do pasa. Raširio je

ruke i legao na leda u vodu i nestao. Konji su ga gledali. Digao se iz vode

i zabacio kosu unatrag i obrisao oĉi. Onda je samo sjeo.

Te su noći logorovali na tlu u kanalu odmah pored puta i zapalili va-

tru i sjeli u pijesak i buljili u ţar.

- Blevins, jesi li ti kauboj?

- SviĊa mi se biti.

- Svakome se sviĊa.

- Ne tvrdim da sam prva ruka zapada. Znam jahati.

- Aha. - rekao je Rawlins.

- Ovaj ĉovjek ovdje zna jahati - rekao je Blevins. Klimnuo je preko

vatre prema Johnu Gradyu.

- Zašto tako misliš?

- Jednostavno zna, to je sve.

- Što ako ti ja kaţem da je samo izvjeţban? Što ako ti ja kaţem da

nikada nije jahao ništa što ni cure ne bi mogle jahati?

KIKA

- Morao bih ti reći da sereš..

- Što ako ti kaţem da je najbolji kojeg sam vidio?

Blevins je pljunuo u vatru.

- Sumnjaš?

- Ne, ne sumnjam. Ovisi koga si vidio da jaše.

- Vidio sam Boogera Reda kako jaše - rekao je Rawlins.

- Ma da? - rekao je Blevins.

-Da.

- Misliš da ga moţe nadmašiti?

- Siguran sam da moţe.

- Moţda moţe a moţda i ne moţe.

- Ti ne razlikuješ govno od zgnjeĉene jabuke - rekao je Rawlins. —

Booger Red je odavno mrtav.

- Ne obraćaj paţnju na njega, rekao je John Grady.

Rawlins je ponovo prekriţio svoje ĉizme i klimnuo prema Johnu

Gradyu. - Ne moţe podnijeti da ga hvalim.

- On puno sere - rekao je John Grady.

- Jesi li ĉuo? - rekao je Rawlins.

Blevins je isturio bradu prema vatri i pljunuo. - Ne razumijem kako

moţeš tek tako reći da je netko najbolji.

- Ne moţeš - rekao je John Grady. - On nema pojma.

- Ima puno dobrih jahaĉa - rekao je Blevins.

- Tako je - rekao je Rawlins. — Ima puno dobrih jahaĉa. Ali je samo

jedan najbolji. A on sjedi ovdje pored nas.

- Ostavi ga na miru - rekao je John Grady.

- Ne gnjavim ga - rekao je Rawlins. - Zar te gnjavim?

-Ne.

- Reci Joeu da te ne gnjavim.

- Rekao sam da me ne gnjaviš.

- Ostavi ga na miru — rekao je John Grady.

Sljedećih su dana jahali kroz planine i prešli su preko puste gudure i zau-

stavili konje medu stijenama i gledali preko predjela na jug gdje su po-

sljednje sjene prelazile preko zemlje nošene vjetrom a sunce je na zapa-

du leţalo krvavo crveno medu nagnutim oblacima i udaljenim kordilje-

KIKA

rima poredanim niz rubove neba koji se nestajali iz blijedih u blijedo pla-

ve i onda u ništa.

- Što ti misliš gdje je taj raj? - rekao je Rawlins.

John Grady je skinuo svoj šešir kako bi mu vjetar hladio glavu.

- Ne moţemo znati što se tamo nalazi dok to ne vidimo - rekao je.

- Sigurno ih tamo ima gomila, zar ne?

John Grady je klimnuo. - Zato sam ovdje.

- Ĉujem te, roĊaĉe.

Jahali su kroz osvjeţavajuću hladovinu sjeverne strmine. Zimzeleni

su jasenovi rasli u stjenovitim obroncima. Draguni, planinske ţvakaće.

Jastreb je letio dolje ispred njih i kruţio dubokim ponorom i obrušio se

i oni su izvukli svoje noge iz uzengija i paţljivo pustili konje naprijed niz

kameni tobogan. Tek što se nije smraĉilo kada su sletjeli na šljunĉani

prud i napravili logor i te su noći ĉuli što nikada prije nisu, tri duga zavi-

janja na jugozapadu i nakon toga tišinu.

- Jesi li ĉuo? — rekao je Rawlins.

-Da.

- To je vuk, zar ne?

-Aha.

Legao je na leĊa na svoju deku i gledao tamo gdje je mladi mjesec

leţao obješen nad kosinom. U toj plavoj padajućoj zori Plejade kao da su

se nad svijetom dizale u tamu vukući sve zvijezde za sobom, veliki zmaj

Oriona i Capella i znak Kasiopeje svi su se dizali kroz fosfornu tamu po-

put ribarske mreţe. Leţao je dugo slušajući druge kako dišu u snu dok je

promatrao divljinu nad njim, divljinu u sebi.

Bilo je hladno u noći i u zori prije svanuća i kada su se probudili Ble-

vins je već bio ustao i upalio na zemlji vatru i bio nagnut nad njom u

svojoj oskudnoj odjeći. John Grady je ispuzao van i obuo svoje ĉizme i

jaknu i prošetao da promotri novu zemlju koja se ocrtavala kroz tamu

pod njima.

Pili su posljednje kave i jeli hladne tortilje s tankom crtom ljutog

umaka po sredini.

- Što misliš koliko će nas daleko odvesti ovaj put? — rekao je Raw-

lins.

- Nisam zabrinut - rekao je John Grady.

KIKA

- Tvoj partner ovdje izgleda malo zabrinut.

- Nema dovoljno slanine.

- Nemaš ni ti.

Gledali su kako sunce pod njima izlazi. Konji koji su stajali na spru-

du i pasli podigli su svoje vratove i gledali ih.

Rawlins je popio ostatak kave i protresao svoju šalicu i posegao za

cigaretom u dţep svoje košulje.

- Misliš da će doći dan kada sunce neće izaći?

- Da - rekao je John Grady. - Sudnji dan.

- Što misliš kada će to biti?

- Kada On odluĉi da ga zadrţi.

- Sudnji dan - rekao je Rawlins. - Vjeruješ u sve to?

- Nemam pojma. Da, valjda. Ti?

Rawlins je stavio cigaretu u stranu svojih usta i zapalio i frknuo ši-

bicu. - Nemam pojma. Moţda.

- Znao sam da si nevjernik - rekao je Blevins.

- Nemaš ti pojma o niĉemu - rekao je Rawlins. - Nemoj od sebe

praviti veću budalu nego što već jesi.

John Grady je ustao i prešao preko i pokupio svoje sedlo za rog i pre-

bacio svoju deku preko ramena i okrenuo se i pogledao u njih. Idemo,

rekao je.

Spustili su se s planine do sredine jutra i jahali po velikoj ravnici

obrasloj zobi i grmovima trave i naĉiĉkanom lechiguillom. Ovdje su su-

sreli prve jahaĉe koje su vidjeli i stali su i gledali ih dok su se milju udalje-

ni pribliţavali ravnicom, tri ĉovjeka na konjima vode kolonu natovare-

nih ţivotinja koje nose prazne košare.

- Što misliš tko su? - rekao je Rawlins.

- Ne bismo smjeli ovako stajati - rekao je Blevins. - Ako mi moţe-

mo vidjeti njih, mogu i oni nas.

- Sto ti sada to znaĉi - rekao je Rawlins.

- Što bi ti pomislio da su se oni zaustavili?

- U pravu je - rekao je John Grady. - Nastavimo jahati.

Bili su to zacaterosi na putu u planine po chino travu.

Ako su i bili iznenaĊeni Amerikancima na konjima u ovoj zemlji,

nisu to odali. Pitali su ih da li su vidjeli brata jednog od jahaĉa koji je bio

KIKA

gore u planinama s svojom ţenom i dvije odrasle kćeri ali oni nisu vid-

jeli nikoga. Meksikanci su poredali svoje konje i snimali njihovu vanjšti-

nu polaganim pokretima svojih tamnih oĉiju. Oni sami bili su okorjela

skupina, obuĉeni u dronjke, njihovi šeširi sjajni od masti i znoja, njiho-

ve ĉizme zakrpane sirovom kravljom koţom. Jahali su na starim ĉetvero-

kutnim sedlima s koţom presvuĉenom preko drveta i motali su cigarete

u okaminu kukuruza i palili ih s eselarajosima od kremena i metala i s ig-

lom okidaĉa u praznim punjenjima. Jedan od njih jc nosio stari iznošeni

kolt zavuĉen za njegov pojas s otvorenim bubnjem da ne bi ispao i smrd-

jeli su na dim i loj i znoj i izgledali su divlje i ĉudno kao i zemlja u kojoj

su se nalazili.

- Son de tejasi — rekli su.

- Si - rekao je John Grady.

Klimnuli su.

John Grady je pušio i gledao ih. Unatoĉ njihovoj otrcanosti imali su

dobre konje i gledao je u te crne oĉi ne bi li vidio o ĉemu razmišljaju ali

nije vidio ništa. Razgovarali su o zemlji i kakvo je vrijeme u zemlji i rekli

su da je u planinama još uvijek hladno. Nitko nije predloţio da svi skupa

sjašu. Gledali su okolo po terenu kao da im predstavlja problem. Nešto

o ĉemu još nisu bili odluĉili. Male mazge poredane iza njih pale su u san

gotovo istog trenutka kada su stali.

Voda je popušio cigaretu i pustio opušak da padne na stazu. - Bueno - rekao je. - Vamonos. Klimnuo je prema Amerikancima. Buena suerte, rekao je. Spustio je

duge zupce svojih mamuza na konja i oni su krenuli. Mazge su prošle za

njima gledajući konje na putu i vrteći svojim repovima mada, kako se ĉi-

nilo, muha u ovoj zemlji nije bilo.

Popodne su napojili konje u ĉistom potoku koji je tekao sa jugoza-

pada. Hodali su potokom i pili i napunili i zaĉepili svoje pljoske. Tamo

su u ravnici moţda dvije milje dalje bile antilope, uzdignutih glava.

Nastavili su dalje. Dolje je na niţem nivou doline bilo dobre trave i

bilo je stoke od boje kućnih maĉaka do sedefne i pamuĉno bijele stalno

u pokretu pred njima kroz visoko šipraţje ili je samo stajala duţ niske pa-

dine drevne zemlje dolje prema istoku i gledala ih dok su prolazili pored

staze. Te su noći kampirali na breţuljku i skuhali kunića kojeg je Rawlins

KIKA

ubio svojim pištoljem. Blevins ga je oderao svojim dţepnim noţem i za-

kopao ga u pjeskovitu zemlju u njegovoj koţi i zapalio nad njim vatru.

Rekao je da su tako radili Indijanci.

- Jesi li ikada jeo kunića? - rekao je Rawlins.

Protresao je glavom. — Još nisam - rekao je.

- Bolje skupi još drva ako misliš jesti ovog ovdje.

- Skuhat će se.

- Što je najĉudnije što si ikada pojeo?

- Najĉudnije što sam ikada pojeo - rekao je Blevins. - Pa, mislim da

je to ostriga.

- Planinska ili prava ostriga?

- Prava ostriga.

- Kako je bila kuhana?

- Nije bila kuhana. One samo leţe u svojim školjkama. Samo staviš

ljuti umak na njih i pojedeš ih.

- I pojeo si to?

- Jesam.

- Kakvog je okusa?

- Otprilike onakvog kakav bi i oĉekivao.

Sjedili su i gledali u vatru.

- Odakle si, Blevinse? - rekao je Rawlins.

Blevins je pogledao u njega i ponovo u vatru.

- Uvalde County - rekao je. -Tamo na rijeci Sabinal.

- Zašto si pobjegao?

- Zašto si ti?

- Ja imam sedamnaest godina i mogu ići kamo ţelim.

- Mogu i ja.

John Grady je sjedio prekriţenih nogu i naslonjen na svoje sedlo pu-

šio cigaretu. - I prije si bjeţao, zar ne? - rekao je.

-Aha.

- I- što su uĉinili, uhvatili te?

- Aha. Slagao sam ĉunjeve u kuglani u Ardmoreu u Oklahomi i za-

radio ugriz buldoga koji mi je otkinuo komad noge veliĉine nedjeljnog

peĉenja i sve se inficiralo a ĉovjek za kog sam radio me odveo doktoru i

KIKA

mislili su da imam bjesnoću ili tako nešto i svi su podivljali i poslali me

nazad u Uvalde County.

- Što si radio u Ardmoreu u Oklahomi?

- Slagao ĉunjeve u kuglani.

- Otkud tamo?

- U Uvalde je trebao stići jedan šou, u grad Uvalde, za koji sam šte-

dio ali se nikada nisu pojavili jer im je voda strpan u zatvor u Tyleru u

Texasu zato što je šou bio prost. Bio je ukljuĉen i striptiz. Došao sam ta-

mo i vidio taj plakat na kojem je pisalo da će biti u Ardmoreu u Okla-

homi za dva tjedna i tako sam se tamo zatekao.

- Otišao si ĉak do Oklahome da vidiš šou?

- Za to sam štedio i htio sam to uĉiniti.

- Jesi li vidio taj šou u Ardmoreu?

- Ne. Ni tamo se nisu pojavili.

Blevins je zavrnuo nogavicu hlaĉa i okrenuo nogu prema svjetlu vatre.

- Evo kako me kurvin sin ugrizao. Ko' krokodil.

- Zbog ĉega si zaprašio za Meksiko? - rekao je Rawlins.

- Zbog ĉega i ti.

- A što je to?

- Zato što znaš da će te ovdje naći ko i iglu u plastu sijena.

- Mene nitko ne goni.

Blevins je povukao nazad nogavicu svojih hlaĉa i gurkao vatru šta-

pom. - Rekao sam tom kurvinom sinu da me neće tući i nije.

- Tvoj tata?

- Moj tata se nikad nije vratio iz rata.

- Tvoj oĉuh?

-Da.

Rawlins se nagnuo i pljunuo u vatru. - Nisi ga valjda ubio?

- I bih. I on je to znao.

- Što je buldog radio u kuglani?

- Nije me ugrizao u kuglani. Samo sam tamo radio.

- Što si radio da te je ugrizao?

- Ništa. Nisam radio ništa.

Rawlins se ponovo nagnuo i pljunuo u vatru. - Gdje si tada bio?

- Ti previše zapitkuješ. I ne pljuj u vatru na kojoj kuham veĉeru.

KIKA

- Što? - rekao je Rawlins.

- Rekao sam da ne pljuješ u vatru na kojoj kuham veĉeru. - Rawlins

je pogledao Johna Gradya. John Grady se poĉeo smijati. Pogledao je u

Blevinsa. - Veĉeru? - rekao je. - Vidjet ćeš što je veĉera kad poĉneš jesti

tog ţilavog pasjeg sina.

Blevins je klimnuo. - Reci ako ne ţeliš svoj dio - rekao je.

Ono što su izvukli iz zemlje izgledalo je kao spaljena osušena utro-

ba. Blevins ga je stavio na ravan kamen i ogulio koţu i odvojio meso od

kostiju i stavio ga u njihove tanjure i natopili su ga ljutim umakom i

umotali u posljednje tortilje. Ţvakali su i gledali jedan drugoga.

- Pa - rekao je Rawlins. - I nije tako loše.

- Nije — rekao je Blevins. — Iskreno, nisam mislio da ćeš jesti.

John Grady je prestao ţvakati i pogledao ih. Onda je ponovo poĉeo

ţvakati. - Jedete više od mene. Mislio sam da smo zajedno poĉeli.

Sljedećeg su dana na putu za jug poĉeli sretati male razbacane karava-

ne putujućih trgovaca na putu prema sjevernoj granici. Tamni i mokrih

kosa sa magarcima u tandemu od trojice ili ĉetvorice natrpanih gomilom

candelilla ili krzna ili ruĉno ispletenom uţadi omotanom oko lechugille ili fermentiranog pića zvanog sotol i smještenog u burad i konzervama s

naljepnicama od kore drveta. Nosili su vodu u svinjskoj koţi ili u tvrdom

platnu nepropusnom zbog voska u njemu opremljenu slavinom od krav-

ljih rogova a neki su sa sobom poveli ţene i djecu koji su gurali natovare-

ne ţivotinje u stranu i prepustiti prolaz kabalerosima i jahaĉi će im poţe-

ljeti dobar dan i oni će im se smiješiti i klimati dok ne proĊu.

Pokušali su od njih kupiti vodu ali nitko meĊu njima nije imao sit-

nog. Kad je Rawlins ponudio ĉovjeku pedeset centava za pola vode

potrebne da napune svoje pljoske, ĉovjek nije htio niti ĉuti. Predveĉer su

kupili pljosku sotola i dodavali ju meĊu sobom dok su jahali i uskoro su

bili priliĉno pijani. Rawlins je otpio i zavrtio ĉep svojim palcem i uhva-

tio pljosku za vrpcu i okrenuo se i zavrtio je prema Blevinsu. Zatim ju je

uhvatio nazad. Blevinsov se konj vucarao za njima praznog sedla. Raw-

lins je glupavo gledao konja i zaustavio svog konja i pozvao Johna Gra-

dya koji je jahao ispred.

John Grady je stao i gledao.

- Gdje je?

- Tko zna? Sigurno leţi tamo iza.

KIKA

Odjahali su nazad, Rawlins vodeći konja bez jahaĉa za uzde. - Ble-

vins je sjedio nasred puta. Još je imao šešir na glavi. - Ohoo - rekao je

kada ih je ugledao. — Pijan sam ko govno.

Zaustavili su svoje konje i gledali dolje u njega.

- Moţeš li jahati ili ne? - rekao je Rawlins.

- Sere li medvjed u šumi? Normalno da mogu jahati. Jahao sam i ka-

da sam pao.

Stajao je nesigurno i škiljio. Zateturao je za njima i pipao put medu

konjima. Bokom je naletio na Rawlinsovo koljeno. - Mislio sam da ste

odjahali i ostavili me - rekao je.

- Sljedeći put ćemo ostaviti tvoje mršavo dupe.

John Grady je dohvatio uzda i drţao konja dok se Blevins gegao. -

Daj mi te uzde - rekao je Blevins. - Ja sam jebeni kauboj, eto što sam.

John Grady je zavrtio glavom. Blevins je ispustio uzde i sagnuo se po

njih i skoro skliznuo s leĊa konja. Spasio se i sjeo s uzdama u rukama i

oštro povukao konja. - Pravi jebeni krotitelj, hoću reći.

Podbo je pete pod konja i on se zgrĉio i pojurio naprijed i Blevins se

prosuo leĊima po putu. Rawlins je gadljivo pljunuo. - Ostavimo ga neka

leţi tu na putu, rekao je.

Penji se na tog prokletog konja, rekao je John Grady, i prestani sa

sranjima.

Rano predveĉer cijelo je nebo na sjeveru potamnjelo a oskudan teren

kojim su gazili postajao je neutralno siv dokle se god moglo vidjeti.

Skupili su se na uzvisini puta i pogledali nazad. Oluja je bila nad njima

a vjetar je bio hladan na njihovim znojnim licima. Klonuli, pogledali su

jedan drugoga mutnim oĉima. Omotano u crne glave olujnih oblaka

udaljeno sijevanje sjajilo je mutno kao varenje kroz dim ljevaonice. Kao

da na svom putu popravlja neko napuklo mjesto u ĉeliĉnoj tami svijeta.

- Ovo će biti prava - rekao je Rawlins.

- Ja ne smijem biti vani po ovom nevremenu - rekao je Blevins.

Rawlins se nasmijao i zavrtio glavom. - Slušaj ovo - rekao je.

- Što misliš gdje ćeš se sakriti? - rekao je John Grady.

- Ne znam. Ali negdje moram.

- Zašto ne moţeš biti vani?

- Zbog grmljavine.

KIKA

- Grmljavine?

-Aha.

- Nek sam proklet ako odjednom ne izgledaš napola trijezan - rekao

je Rawlins.

- Bojiš se grmljavine? — rekao je John Grady.

- Pogodit će me sigurno ko sisa.

Rawlins je klimnuo na pljosku zakaĉenu za rog Gradyjevog sedla. -

Ne daj mu više tog sranja. Poĉeo je halucinirati.

- Tako je u porodici - rekao je Blevins. - Moj djed je poginuo u

rudniku u Zapadnoj Virginiji i prošao je niz rupu sto osamdeset stopa

da bi ga dohvatio kao da nije mogao priĉekati da barem izaĊe van. Mo-

rali su natopiti okno da ga ohlade prije nego su ga uspjeli izvući. Stariji

brat mog oca je raznesen s bušotine na Batson Fieldu godine tisuću

devetsto ĉetvrte, ĉeliĉno uţe na drvenoj bušotini ali svejedno ga je do-

hvatio a nije imao ni devetnaest godina. Praujak sa majĉine strane - maj-

ĉine strane, kaţem - ubijen je na konju a da konju ni dlaka s grive nije

bila sprţena a njega je ubio da nije mogao više tako da su morali prereza-

ti pojas jer je zavario kopĉu a imao sam i roĊaka tek ĉetiri godine stari-

jeg od mene koji je pogoĊen u svom dvorištu dok je izlazio iz štale i para-

lizirao ga je po cijeloj jednoj strani i istopio mu plombe u zubima i zale-

mio mu vilicu.

- Rekao sam ti - rekao je Rawlins. - Potpuno je odlijepio.

Nisu znali što mu je. On bi se samo trzao i mumljao i kao pokazi-

vao na svoja usta.

- To je najveća laţ koju sam ikada ĉuo - rekao je Rawlins.

Blevins nije ĉuo. Kapi znoja stajale su na njegovom ĉelu. Još jednog

roĊaka sa oĉeve strane je dohvatio i zapalio mu kosu. Sitniš u njegovom

dţepu se zapalio i pao na zemlju i zapalio travu. I ja sam bio pogoĊen

dva puta jer kako bih inaĉe bio gluh na jedno uho. S obje sam strane od-

gojen da poginem od vatre. Moraš se kloniti od svega metalnog. Nikada

ne znaš u što će te pogoditi. Dugmad na odjeći. Ĉavle u tvojim ĉizma-

ma.

- Pa što misliš uĉiniti?

Pogledao je divlje prema sjeveru. — Pokušati pobjeći — rekao je. - To

mi je jedina šansa.

KIKA

Rawlins je pogledao u Johna Gradya. Nagnuo se i pljunuo. - Pa —

rekao je. - Ako je prije i bilo sumnje ovo bi trebalo rašĉistiti stvari.

- Ne moţeš pobjeći oluji - rekao je John Grady. - Koji je tebi vrag?

- To mi je jedina šansa.

Nije niti završio kada je prvi slabašan udar munje stigao do njih ne

glasnije od pucanja suhe granĉice. Blevins je skinuo svoj šešir i prešao

rukavom svoje košulje preko ĉela i udvostruĉio uzde u svojoj šaci i još

jednom u oĉaju pogledao iza sebe i opalio konja šeširom po bedrima.

Gledali su kako odlazi. Pokušao je staviti šešir ali ga je tada izgubio.

Otkotrljao se po putu. Nastavio je mašući laktovima i bio je sve manji i

manji na ravnici pred njima i sve više i više komiĉan.

- Ne preuzimam nikakvu odgovornost zbog njega — rekao je Raw-

lins. Dohvatio je i otkvaĉio pljosku sa Gradyevog sedla i potjerao konja.

- Leţat će tamo dolje na putu i što misliš gdje će biti taj konj? - Odjahali

su, ispijajući i govoreći sami sa sobom. - Ja ću ti reći gdje će biti taj konj,

uzvratio je.

John Grady je pratio. Prašina se dizala pod tutnjavom njihovih ko-

nja i zavrtjela niz put pred njima.

- Iskopat će olovo iz ove zemlje - rekao je Rawins. - Tamo će biti.

Do petka će stići do pakla. Tamo će biti taj prokleti konj.

Nastavili su. U vjetru su bile kapi kiše. Blevinsov je šešir leţao na pu-

tu i Rawlins je pokušao navesti konja preko njega ali ga je konj zaobišao.

John Grady je izvukao jednu ĉizmu iz uzengije i sagnuo se i pokupio še-

šir a da nije sjahao. Mogli su ĉuti kišu kako stiţe putem iza njih poput

kakve fantomske migracije.

Blevinsov je konj stajao osedlan pored puta zavezan za skupinu vrba.

Rawlins se okrenuo i zaustavio konja na kiši i pogledao u Johna Gradya.

John Grady je jahao kroz vrbe i niz kosinu prateći povremeni trag bosih

nogu u kišom natopljenoj ilovaĉi dok nije naišao na Blevinsa sklupĉanog

pod korijenom mrtvog stabla topole na ulazu u špilju gdje je kosina zakre-

tala i širila se u ravnicu. Bio je gol osim prevelikog para umrljanih gaća.

- Kog vraga radiš?'- rekao je John Grady.

Blevins je sjedio steţući s obje ruke svoja mršava bijela ramena.

- Samo sjedim ovdje - rekao je.

KIKA

John Grady je pogledao preko ravnice gdje su posljednji ostaci sun-

ĉeva svjetla odvuĉeni prema niskim brdima na jugu.

Nagnuo su i ispustio Blevinsov šešir pred njegove noge.

- Gdje ti je odjeća?

- Skinuo sam je.

- To vidim. Gdje je?

- Ostavio sam je tamo dolje. I košulja je imala bakrene kopĉe.

- Ako ova kiša pojaĉa, ovuda će ko vlak protutnjati rijeka. Jesi li raz-

mišljao o tome?

- Tebe nije udarila munja - rekao je Blevins. — Ne znaš kako je to.

- Utopit ćeš se ako ostaneš tu sjediti.

- Tako je. Do sada se još nisam utapao.

- Misliš samo tu sjediti?

- Upravo to mislim.

John Grady je stavio ruke na svoja koljena. - Pa, rekao je. - Neću te

više nagovarati.

Dugi se kotrljajući udar groma zaorio po nebu na sjeveru. Zemlja je

zadrhtala. Blevins je stavio ruke preko glave i John Grady je okrenuo

konja i odjahao nazad uz kosinu. Velike kugle kiše smoĉile su pijesak pod

nogama. Pogledao je ponovo nazad u Blevinsa. Blevins je sjedio kao i

prije. Poput stvari koja je sve osim objašnjiva u tom okolišu.

- Gdje je? - rekao je Rawlins.

- Sjedi tamo dolje. Bolje izvadi svoju kabanicu.

- Ĉim sam ga prvi put vidio znao sam da je mali pizdun opiĉen -

rekao je Rawlins. - Pisalo mu je na ĉelu.

Kiša je pljuštila. Blevinsov je konj stajao na pljusku kao konjski duh.

Sišli su s puta i pratili korito prema skupini drveća i sklonili se pod naj-

golju stijenu, sjedeći s koljenima na kiši i drţeći konje za uzda. Konji su

tapkali i tresli glavama i grom je pukao a vjetar je kidao kroz acacie i palo- verde i kiša je šibala zemlju. Ĉuli su konja kako trĉi tamo negdje na kiši

a onda su ĉuli samo kišu.

- Znaš što je to bilo, zar ne? - rekao je Rawlins.

-Aha.

- Hoćeš piti još ovoga?

- Ne baš. Mislim da mi poĉinje škoditi.

Rawlins je klimnuo i otpio. — I meni isto - rekao je.

KIKA

Do mraka je oluja popustila i kiša je gotovo stala. Skinuli su mokra

sedla sa konja i povezali im prednje noge i otišli u suprotnim pravcima

kroz pukotine da bi stali raskreĉenih nogu oslanjajući se na svoja kolje-

na i povraćali. Konji na paši trgnuli su glave. Bio je to zvuk koji nikada

prije nisu ĉuli. U sivom sutonu to je povraćanje odjekivalo kao zov nekih

grubih primitivnih vrsta izgubljenih u bespuću. Kao da je nešto krnje i

izobliĉeno nastanjeno u srcu tih bića. Stvar koja se smijulji dostojanstvu

u oĉi poput nemani u jesenskom bazenu.

Ujutro su pohvatali konje i osedlali ih i povezali pokrivaĉe i poveli

konje.

- Što ćeš uĉiniti? - rekao je Rawlins.

- Mislim da je najbolje da potraţimo njegovo mršavo dupe.

- A da samo nastavimo?

John Grady je uzjahao i pogledao dolje u Rawlinsa. - Ne vjerujem

da ga mogu ovdje ostaviti bez konja - rekao je.

Rawlins je klimnuo. - Da - rekao je. -To je istina.

Spustio se niz padinu i susreo Blevinsa kako se penje u istom stanju

u kakvom ga je ostavio. Zaustavio je konja. Blevins je bosonog birao put

kroz korito, noseći jednu ĉizmu. Pogledao je gore u Johna Gradya.

- Gdje ti je odjeća? - rekao je John Grady.

- Odnijela voda.

- Konj ti je nestao.

- Znam.

- Što ćeš sada?

- Nemam pojma.

- Ne izgledaš kao da ti je prijalo ono vraţje piće.

- Kao da mi netko sjedi na glavi.

John Grady je pogledao tamo u jutarnju pustinju blještavu na no-

vom suncu. Pogledao je u djeĉaka.

- Potpuno si izludio Rawlinsa. To sigurno znaš.

- Nikad ne znaš kada ćeš zatrebati one koje si prezirao - rekao je

Blevins.

- Gdje si do vraga to ĉuo?

- Nemam pojma. Jednostavno sam rekao.

KIKA

John Grady zavrti glavom. Dohvatio je i otkopĉao vreću sa sedla i

izvadio svoju rezervnu košulju i bacio je Blevinsu.

- Obuci to prije nego se skuhaš. Odjahat ću dolje da vidim mogu li

naći nešto od tvoje odjeće.

- Bio bih zahvalan - rekao je Blevins.

Jahao je niz korito i nazad. Blevins je sjedio na pijesku u košulji.

- Koliko je sinoć bilo vode u toj lokvi?

- Gomila.

- Gdje si našao ĉizmu?

- Na drvetu.

Jahao je niz korito i popeo se na šljunĉanu uzvisinu i gledao. Nije vi-

dio ĉizmu. Kada se vratio, Blevins je sjedio kako ga je i ostavio.

- Zaboravi tu ĉizmu - rekao je.

- I ja mislim.

John Grady je spustio ruku. Idemo.

Podigao je Blevinsa u njegovom donjem rublju na konja iza njega. -

Rawlins će skroz popizditi kada te vidi - rekao je.

Kada ga je ugledao, Rawlins kao da je ostao bez dara govora.

- Izgubio je odjeću - rekao je John Grady.

Rawlins je okrenuo konja i krenuo polako niz cestu. Pratili su ga.

Nitko nije govorio. Malo kasnije John Grady je ĉuo kako je nešto ispalo

na cestu i pogledao je iza i ugledao Blevinsovu ĉizmu kako leţi. Okrenuo

se i pogledao u Blevinsa ali Blevins je mirno virio ispod oboda svog šešira

i nastavili su jahati. Konji su vrckavo tapkali medu sjenama koje su pada-

le po putu, paprat se pušila. Tu i tamo prošli bi pored skupine cholla koje

su rasle pored puta i na koje su male ptice bile baĉene olujom i tamo na-

bijene na trnje. Sive su bezimene ptice bile uhvaćene u neuspjelim po-

kušajima ponovnog leta ili klimavo visjele u svom perju. Neke od njih

još su bile ţive i vrtjele se na leĊima dok su konji prolazili i podigle su

svoje glave i plakale ali jahaĉi su nastavili dalje. Sunce se diglo na nebu i

zemlja je dobila novu boju, zelena vatra u bagremu i paloverde i zelena

pored puta i vatra u ocotillo. Kao da je kiša bila naelektrizirana i uzem-

ljila strujne krugove.

Tako jašući u ponoć su ušli u logor svjcćara smještenog na raspuk-

nutoj zemlji pod niskim kamenim brdašcem sa ravnim vrhom i strmim

KIKA

obroncima koji se pred njima protezao na istok i na zapad. Bio je tu mali

rukavac potoka i Meksikanci su iskopali rupu za vatru i obrubili je

kamenjem i poklopili je svojim kazanom. Kazan je bio napravljen od

donjeg dijela galvaniziranog rezervoara za vodu i da bi ga donijeli na ovo

mjesto provukli su drvenu osovinu kroz dno i napravili drveni kotaĉ i

uglavili ga na kraj drvene osovine i zajedno s grupom konja kotrljali ka-

zan osamdeset milja istoĉno iz Zaragoze i preko pustinje. Trag natovare-

nih kolica je još bio vidljiv zavijajući po tlu pustinje. Kada su Amerikanci

ujahali u logor nekoliko je magaraca koji su upravo bili sišli sa brda sta-

jalo tamo natovareno svijećama koje su topili zbog voska i Meksikanci su

ostavili ţivotinje da stoje dok su oni veĉerali. Dvanaestak ljudi, većina

njih obuĉena u nešto nalik pidţamama, a ostali su bili u dronjcima sku-

pljeni pod sjenu nekoliko vrba i jeli su tankim ţlicama iz glinenih tanju-

ra. Digli su poglede ali nisu prestali jesti.

- Buenos dias - rekao je John Grady. Odgovorili su brzim dosadnim

zborom. Sjahao je i oni su gledali tamo gdje je stajao i pogledali se me-

Ċusobno i onda nastavili jesti.

- Tienen algo que comer? Jedan ili dvojica od njih pokazivali su svojim ţlicama prema vatri.

Kada je Blevins skliznuo s konja, ponovo su se pogledali.

Jahaĉi su uzeli svoje tanjure i pribor iz vreće sa sedla a John Grady je

izvadio malu emajliranu posudu iz potamnjele vreće s priborom za ku-

hanje i dao je Blevinsu zajedno s svojom starom vilicom s drvenom drš-

kom. Otišli su do vatre i napunili svoje tanjure grahom i ĉilijem i svaki

je uzeo par zagorenih kukuruznih tortilja s komada ţeljeznog lima polo-

ţenog na vatru i vratili su se i sjeli pod vrbe malo dalje od radnika. Ble-

vins je sjedio bosim nogama ispruţenim ispred sebe ali izgledale su tako

bijele i izloţene leţeći tamo na zemlji da je izgledao postiĊen i pokušao

ih je podvući pod sebe i pokriti koljena krajevima posuĊene košulje koju

je nosio. Jeli su. Većina je radnika završila s jelom i leţali su na leĊima i

pušili cigarete i tiho podrigivali.

- Hoćeš li ih pitati za mog konja? — rekao je Blevins.

John Grady je zamišljeno ţvakao. - Pa - rekao je. - Ako je ovdje, si-

gurno su shvatili da je naš.

- Misliš da su ga ukrali?

KIKA

- Nikada nećeš dobiti natrag tog konja - rekao jc Rawlins. - Kad

naletimo na nekakav grad bolje gledaj da zamijeniš taj pištolj za nešto

odjeće i autobusnu kartu za odakle si već došao. Ako imaju autobuse.

Ovaj tvoj prijatelj ovdje moţda i jest voljan da vuĉe tvoje dupe po cije-

lom Meksiku ali ja sigurno nisam.

- Nemam pištolj - rekao je Blevins. - Na konju je.

- Sranje - rekao je Rawlins.

Blevins je jeo. Ĉas kasnije digao je glavu. - Sto sam ti ja ikada uĉi-

nio? — rekao je.

- Nisi mi uĉinio ništa. I nećeš. U tome i jest stvar.

- Pusti ga, Lacey. Neće nam ništa biti ako pokušamo momku vrati-

ti njegovog konja.

- Samo mu govorim istinu - rekao je Rawlins.

- On zna istinu.

- Ne ponaša se tako.

John Grady je obrisao svoj tanjur s ostatkom tortilje i pojeo ju i spu-

stio tanjur na zemlju i poĉeo motati cigaretu.

- Jebeno sam bio ogladnio - rekao je Rawlins. - Misliš da će im

smetati ako odemo po repete?

- Neće im smetati - rekao je Blevins. - Odi.

- Tko je tebe pitao? - rekao je Rawlins.

John Grady je poĉeo traţiti šibice po dţepu i onda je ustao i prešao

do radnika i ĉuĉnuo i zatraţio vatre. Dvojica od njih izvadila su upaljaĉe

i jedan ga je upalio i on se nagnuo i zapalio cigaretu i klimnuo. Pitao je

za kazan i tovar svijeća još svezan za magarad i radnici su mu rekli za vo-

sak i jedan je od njih ustao i otišao i vratio se malim sivim kolaĉem od

voska i pruţio mu ga. Izgledao je kao komad sapuna za rublje. Zagrebao

ga je noktom i pomirisao. Podigao ga je i pogledao ga.

- Que vale? - rekao je.

Slegnuli su ramenima.

- Es mucho trabajo - rekao je.

- Bastante. Mršavi tip u zamrljanom koţnom prsluku izvezenom sprijeda gle-

dao je Johna Gradya oštrim i sumnjiĉavim oĉima. John Grady je vratio

vosak i taj je tip zazviţdao i klimnuo glavom na njega.

KIKA

John Grady se okrenuo.

- Es su hermano, el rubio? Mislio je na Blevinsa. John Grady je odmahnuo glavom. - Ne - re-

kao je.

- Quien est - rekao jc tip.

Pogledao je po ĉistini. Kuhar jc dao Blevinsu nešto svinjske masti i

on je mazao svoje suncem sprţene noge.

- Un muchacho, no mas — rekao je.

- Algun parentesedi -No. - Un amigo. John Grady je povukao dim cigarete i otresao pepeo o petu svoje ĉiz-

me. - Nada - rekao je.

Svi su šutjeli. Ĉovjek u prsluku prouĉavao je Johna Gradya i pogle-

dao preko ĉistine prema Blevinsu. Onda je pitao Johna Gradya ţeli li

prodati djeĉaka.

Za trenutak nije odgovorio. Ĉovjek je mogao misliti da vaţe ponu-

du. Ĉekali su. Digao je pogled. - Ne - rekao je.

- Que vale? - rekao je tip.

John Grady je zabio cigaretu u don svoje ĉizme i ustao.

- Graciaspor su hospitalidad — rekao je.

Tip mu je ponudio zamjenu za vosak. Ostali su se bili okrenuli i slu-

šali ga. Sada su se okrenuli i gledali u Johna Gradya.

John Grady ih je promatrao. Nisu izgledali opako ali nije mu bilo

ugodno. Okrenuo se i prešao ĉistinu prema konjima. Blevins i Rawlins

su se ustali.

- Sto su rekli? - rekao je Blevins.

- Ništa.

- Jesi li ih pitao za mog konja?

-Ne.

- Zašto nisi?

- Nemaju tvog konja.

- Što je taj tip htio?

- Ništa. Pokupite tanjure. Idemo.

Rawlins je pogledao preko ĉistine prema tipu koji je sjedio. Uzeo je

uzde i bacio se na sedlo.

KIKA

- Što se dogodilo, kompa? - rekao je.

John Grady je uzjahao i okrenuo konja. Pogledao je nazad u tipa i

pogledao je u Blevinsa. Blevins je stajao s tanjurima.

- Zašto me tako gleda? - rekao je.

- Stavi ih u vreću i diţi dupe ovamo.

- Nisu oprani.

- Uĉini kako sam rekao.

Nekoliko se ljudi ustalo. Blevins je strpao tanjure u vreću i John

Grady se sagnuo i povukao ga na konja iza sebe.

Okrenuo je konja i odjahali su iz kampa i na put za jug. Rawlins je

pogledao iza i natjerao konja u kas i John Grady je prišao i jahali su jedni

pored drugog uskim utabanim putem. Šutjeli su. Kada su se odmakli od

kampa oko milju Blevins je pitao što je to htio taj tip u prsluku ali John

Grady nije odgovorio. Kada je Blevins ponovo pitao, Rawlins se okrenuo

i pogledao ga.

- Htio te je kupiti — rekao je. - To je htio.

John Grady nije pogledao u Blevinsa.

Nastavili su jahati u tišini.

- Zašto si mu to morao reći? - rekao je John Grady. - Nije bilo po-

trebe.

Te su noći logorovali na nizu niskih brdašaca pod Sierra de la Encan- tada i njih su trojica sjedili oko vatre u tišini. Djeĉakove košĉate noge bi-

le su blijede na svjetlu vatre i pokrivene prašinom s puta i oţiljcima od

trave koja se lijepila za svinjsku mast. Gaće koje je nosio bile su prevelike

i prljave i zaista je izgledao kao kakav tuţan rob ili nešto još gore. John

Grady je raspakirao podmetaĉ i deku iz svoje vreće za spavanje i pruţio

mu i on se umotao i legao pored vatre i ubrzo zaspao.

Rawlins je zavrtio glavom i pljunuo.

- Jebeno ţalosno — rekao je. — Jesi li razmišljao o onome što sam ti

ranije rekao?

- Jesam - rekao je John Grady. - Razmišljao sam o tome.

Rawlins je dugo buljio u crveno srce vatre. - Reći ću ti nešto - rekao

je.

- Reci.

- Nešto loše će se dogoditi.

KIKA

John Grady je polako pušio, njegove su ruke oko dignutih koljena.

- Ovo je bila velika sreća - rekao je Rawlins. - Upravo to.

U podne sljedećeg dana dojahali su do naselja Encantada u podno-

ţju niskog niza golih planina koje su zaobilazili i prva stvar koju su vid-

jeli bio je Blevinsov pištolj kako viri iz zadnjeg dţepa ĉovjeka nagnutog

nad motorom jednog Dodgea. John Grady ga je ugledao prvi i lako je

mogao zamisliti stvari koje bi radije vidio.

- Eno mog prokletog pištolja - raspjevao se Blevins.

John Grady je posegnuo iza i zgrabio ga za košulju inaĉe bi skliznuo

s konja.

- Stani, idiote - rekao je.

- Stani malo sutra - rekao je Blevins.

- Što misliš uĉiniti?

Rawlins je potjerao konja do njih. - Nastavimo jahati - prosiktao je.

- Boţe sveti.

Neka su djeca gledala s vrata a Blevins je virio iza preko ramena.

- Ako je taj konj ovdje, ne treba im Dick Tracy da shvate ĉiji je.

- Što misliš da uĉinimo?

- Nemam pojma. Maknemo se sa ove jebene ulice. Ionako je moţda

kasno. Ostavimo ga negdje na sigurno da moţemo razgledati okolo.

- Kako ti to paše, Blevins?

- Baš me briga paše li mu ili ne — rekao je Rawlins. - Njega se ovdje

ne pita. Ne ako ţeli moju pomoć.

Projahao je pored njih i skrenuli su niz glineni jarak koji je prolazio

ulicom. - Prestani gledati iza, zaboga - rekao je John Grady.

Ostavili su ga sa pljoskom vode u sjeni topole i rekli mu da se ne po-

javljuje i onda su polako jahali kroz grad. Birali su put kroz jedan od tih

jaraka od kojih je grad bio sastavljen kada su ugledali konja kako viri

kroz prozor napuštene zemljane kuće.

- Nastavi jahati - rekao je Rawlins.

John Grady je klimnuo.

Kada su se vratili do topole Blevins je nestao.

Rawlins je gledao preko golog prašnjavog krajolika. Posegnuo je u

dţep za duhanom.

- Reći ću ti nešto, roĊaĉe.

KIKA

John Grady se nagnuo i pljunuo. - Dobro.

- Do svake od gluposti koje sam ikada u ţivotu napravio dovela me

je odluka koju sam odluĉio ranije i ona bi me dovela do sranja. To nika-

da nije bila glupost. Uvijek je postojao izbor koji sam napravio ranije.

Razumiješ li me?

-Aha. Mislim. Reci što ţeliš.

- Ţelim reći da je ovo ta situacija. Ovo je naša posljednja šansa.

Upravo sada. Ovo je prilika i siguran sam da nećemo imati drugu.

- Misliš da ga tek tako ostavimo?

- Baš tako.

- Što da se radi o tebi?

- Ne radi se o meni.

- Što da se radi?

Rawlins je zavrtio cigaretu u ugao svojih usana i izvukao šibice iz

svog dţepa i kresnuo jednu o nokat palca. Pogledao je u Johna Gradya.

- Ja ne bih ostavio tebe i ti ne bi ostavio mene. To nije sporno.

- Shvaćaš li u kakvoj je on situaciji?

- Da. Shvaćam. U onakvoj u kakvu se sam uvalio.

Stali su. Rawlins je pušio. John Grady je prekriţio svoje ruke na ja-

buci sedla i gledao u njih. Malo kasnije podigao je glavu.

- Ne mogu to uĉiniti - rekao je.

- U redu.

- Što sad to znaĉi?

- Znaĉi u redu. Ako ne moţeš, ne moţeš. Mislim da sam ionako

znao što ćeš reći.

- Da, pa. Ja nisam.

Odsedlali su konje i svezali ih za kolac i legli na suhu travu pod to-

polu i malo kasnije su zaspali. Kada su se probudili, gotovo je pao mrak.

Djeĉak je ĉuĉao tamo i gledao ih.

- Dobro da nisam lupeţ - rekao je. - Mogao sam se prišuljati i odni-

jeti sve što imate.

Rawlins se okrenuo i pogledao ga ispod šešira i ponovo se okrenuo.

John Grady je sjeo.

- Što ste vas dvojica saznali? - rekao je Blevins.

- Tvoj konj je ovdje.

KIKA

- Vidjeli ste ga?

-Aha.

- A sedlo?

- Nismo vidjeli sedlo.

- Ne odlazim dok ne pokupim sve svoje stvari.

- Eto ti - rekao je Rawlins. - Ĉuješ li to?

- Što je rekao? - rekao je Blevins.

- Nije vaţno - rekao je John Grady.

- Da se radi o njegovim stvarima, ja ne bih bio takav. Onda bi bio

za to da ih vrati, zar ne?

- Ne pizdi više.

- Slušaj, praznoglavi - rekao je Rawlins. - Da nema ovog ĉovjeka,

ja ne bih bio ovdje. Otišao bih i ostavio te još tamo na onoj kosini. Ne,

povlaĉim to. Ostavio bih te još tamo na Pecosu.

- Pokušaj najprije vratiti konja. Ako te to neće zadovoljiti, reci mi

to odmah.

Blevins je gledao u zemlju.

- Baš ga briga za to što govoriš - rekao je Rawlins. - Mogu mu to i

napisati. Biti ubijen zbog krade konja njemu ne znaĉi ništa. On to oĉe-

kuje.

- To nije kraĊa - rekao je Blevins. - Taj konj je moj.

- To je samo puno tankog leda. Reci ovom ĉovjeku što namjeravaš

jer, vjeruj mi, mene uopće nije briga.

- U redu - rekao je Blevins.

John Grady ga je promatrao. - Ako ti vratimo konja, jesi li spreman

odmah krenuti?

-Aha.

- Imamo li tvoju rijeĉ?

- Imamo govno, rekao je Rawlins.

- Da - rekao je Blevins.

John Grady je pogledao u Rawlinsa. Rawlins je leţao pokriven še-

širom. Okrenuo se ponovo prema Blevinsu. U redu, rekao je.

Ustao je i uzeo smotuljak za spavanje i vratio se i dodao Blevinsu po-

krivaĉ.

- Sada idemo spavati? — rekao je Blevins.

KIKA

- Ja idem.

- Jeste li vi jeli?

- Aha - rekao je Rawlins. - Naravno da smo jeli. Bi li i ti? Svako je

pojeo po veliki odrezak a treći smo podijelili.

- Sranje - rekao je Blevins.

Spavali su dok se mjesec nije spustio i onda su sjedili u mraku i

pušili. John Grady je gledao zvijezde.

- Sto misliš koliko je sati, roĊaĉe? - rekao je Rawlins.

- Odakle sam stigao prva ĉetvrtina mjeseca znaĉi ponoć.

Rawlins je pušio. - Jebiga. Ja se vraćam u postelju.

- Hajde. Probudit ću te.

- Dobro.

Blevins je takoĊer legao. Gledao je nebeski svod razvijen gore iznad

tamnih obrisa planina na istoku. Prema selu sve je bila tama. Ni psi nisu

lajali. Pogledao je u Rawlinsa zamotanog u vreću i znao je dok je Veliki

Medvjed stajao na sjevernom rubu svijeta i noć tekla sporo kako je u

pravu zbog svega što je rekao i da tu više nema pomoći.

Kada ih je probudio nije bilo više od sata do svitanja.

- Spreman? - rekao je Rawlins.

- Koliko mogu biti.

Osedlali su konje i John Grady je dao svoje laso Blevinsu. - Od ovo-

ga moţeš napraviti uzde — rekao je.

- U redu.

- Sakrij ga pod košulju - rekao je Rawlins. - Nemoj da ga netko vidi.

- Ovdje i nema nikoga tko bi mogao vidjeti - rekao je Blevins.

- Nemoj se kladiti u to. Tamo dolje već vidim svjetla.

- Idemo - rekao je John Grady.

Nije bilo upaljenih kućnih lampi u ulici u kojoj su vidjeli konja. Ja-

hali su polako naprijed. Pas koji je spavao u prašini je ustao i poĉeo laja-

ti i Rawlins je napravio pokret kao da će ga neĉim pogoditi i on je zašu-

tio. Kada su došli do kuće u kojoj je bio konj, John Grady je sjahao i pri-

šao kući i pogledao kroz prozor i vratio se nazad.

- Nije unutra - rekao je.

Na maloj blatnoj uliĉici bilo je smrtno tiho. Rawlins se nagnuo i

pljunuo. - Pa, sranje - rekao je.

- Sigurni ste da je ovo to mjesto? - rekao je Blevins.

KIKA

- To je to mjesto.

Djeĉak je skliznuo sa konja i paţljivo birao put svojim bosim noga-

ma preko puta i do kuće i pogledao unutra. Zatim se popeo kroz prozor.

- Kog vraga radi? - rekao je Rawlins.

- Pojma nemam.

Ĉekali su. Nije se vratio nazad.

Netko je prilazio.

Ĉuli su se neki psi. John Grady je uzjahao konja i okrenuo se i vra-

tio do ceste i zaustavio konja u mraku. Rawlins je došao za njim. Psi su

poĉeli lajati kroz cijeli grad. Upalilo se svjetlo.

- Ovo je zaista To, zar ne? — rekao je Rawlins.

John Grady ga je pogledao. Sjedio je s karabinom uspravljenim u

krilu. Sa straţnje strane zgrade i kroz pasji laveţ ĉuo se pucanj.

- Znaš li što će nam ovi pasji sinovi uĉiniti? - rekao je Rawlins. -

Jesi li razmišljao o tome?

John Grady se nagnuo naprijed i tepao svom konju i stavio svoju

ruku na njegova leda. Konj je poĉeo nervozno tapkati a to inaĉe nije bio

nervozan konj. Pogledao je prema kućama gdje su vidjeli svjetla. Konj je

zarzao u mraku.

- Taj ludi kurvin sin - rekao je Rawlins. - Taj ludi kurvin sin.

U mjestu je nastala prava ludnica. Rawlins je povukao konja i konj

je poĉeo topotati nogama i kasati i on ga je ošinuo pušĉanom cijevi po

slabinama. Konj se skvrĉio i ukopao svojim straţnjim nogama a Blevins

je u donjem rublju na velikom konju praćen bliskom svitom reţućih pa-

sa izletio na put u pljusku krhotina trule ograde kroz koju je natjerao ko-

nja.

Konj je projurio pored Rawlinsa, Blevins se prilijepio za grivu konja

i drţao za šešir. Psi su u gomili divlje nadirali po putu a Rawlinsov se

konj propeo i okrenuo i zavrtio svojom glavom a veliki je konj napravio

cijeli krug i onda su se od nekuda iz mraka ĉula tri pucnja iz pištolja, sva

tri ravnomjerno rasporeĊena, pop pop pop. John Grady je spustio pete

svojih ĉizama na svog konja i sagnuo se nisko u sedlu i on i Rawlins stali

su drapati po putu. Blevins ih je obojicu prestigao, njegova su blijeda ko-

ljena stezala konja i njegova je košulja letjela za njim.

Prije nego su stigli do zavoja na vrhu brda ĉuli su još tri hica na putu

iza njih. Skrenuli su na glavnu cestu za jug i projurili kroz grad. Tamo su

KIKA

u nekoliko malih prozorĉića već bile upaljene lampe. Prošli su ţestokim

galopom i popeli se na visoravan. Prvo je svjetlo pokazivalo zemlju pre-

ma istoku. Milju juţno od grada sustigli su Blevinsa. Okrenuo je konja

na putu i gledao ih i gledao iza njih.

- Stanite - rekao je. - Poslušajmo.

Pokušali su umiriti zadihale ţivotinje. - Ti kurvin sine - rekao je

Rawlins.

Blevins nije odgovorio. Skliznuo je s konja i legao na put i slušao.

Zatim je ustao i popeo se nazad na konja.

- Momci - rekao je - oni dolaze.

- Konji?

- Aha. Odmah ću vam i iskreno reći. Nema šanse da me pratite. Ja

ću ostati na putu budući da mene gone. Oni će pratiti prašinu i vi mo-

ţete skrenuti u preriju. Vidimo se dalje na cesti.

Prije nego su se mogli sloţiti s idejom on je povukao konja za uzda

i odrapio putem.

- U pravu je - rekao je John Grady. — Bolje se sklonimo s ove pro-

klete ceste.

- Dobro.

Jahali su kroz grmlje i mrak, najniţim pravcem kojim su mogli, le-

ţeći na vratovima da ih nebesko svjetlo ne bi otkrilo.

- Zmije će nam sigurno ugristi konje - rekao je Rawlins.

- Uskoro će svanuti.

- Da, i mogu nas ubiti.

Uskoro su ĉuli konje na putu. Zatim su ĉuli još konja. Zatim tišinu.

- Bolje se sklonimo negdje - rekao je Rawlins. — Stvarno će uskoro

svanuti.

- Da, znam.

- Misliš da će kada se vrate shvatiti gdje smo sišli s ceste?

- Ne ako ih je dovoljno prešlo preko tragova.

- Što ako ga uhvate?

John Grady nije odgovorio.

- Ne bi imao griţnju savjesti ako im kaţe kamo smo krenuli.

- Vjerojatno ne bi.

- Znaš da ne bi. Sve što moraju uĉiniti je presjeći mu put.

KIKA

- Onda bolje nastavimo jahati.

- Pa, ne znam za tebe ali ja ću uskoro ostati bez konja.

- Pa, reci što misliš.

- Sranje - rekao je Rawlins. - Nemamo izbora. Vidjet ćemo što će

donijeti dan. Moţda jednog od ovih dana naĊemo zlato negdje u ovoj

zemlji.

- Moţda.

Usporili su konje i odjahali na vrh ponora. Ništa se u tom sivom pej-

zaţu nije micalo. Male su se ptice poĉele javljati sa obronaka.

- Znaš koliko je prošlo od kada smo zadnji put jeli? - rekao je Raw-

lins.

- Nisam na to niti pomislio.

- Nisam ni ja do sada. Pucanje na tebe svakako ubije apetit, zar ne?

- Ĉekaj sekundu.

- Što je?

- Ĉekaj.

- Stali su i slušali.

- Ja ništa ne ĉujem.

- Tamo ima jahaĉa.

- Na putu?

- Ne znam.

- Moţeš li išta vidjeti?

-Ne.

- Krenimo.

John Grady je pljunuo i slušao. Zatim su krenuli.

Kada je svanulo ostavili su konje na šljunĉanom sprudu i popeli se

na vrh uzvisine i sjeli medu ocotillose i gledali zemlju iza prema sjeveroi-

stoku. Nasuprot ponoru u ispaši kretao se jelen. Osim toga nisu vidjeli

ništa.

- Vidiš li cestu? - rekao je Rawlins.

-Ne.

Sjeli su. Rawlins je uspravio pušku na svom koljenu i izvadio duhan

iz svog dţepa. - Mislim da ću zapaliti - rekao je.

Dugaĉka lepeza svjetla stizala je sa istoka a rastuće je sunce krvavo

crveno bujalo nad horizontom.

KIKA

- Pogledaj tamo, rekao je John Grady.

-Što?

- Tamo preko.

Dvije milje dalje jahaĉi su se uspeli na uzvisinu. Jedan, drugi. Treći.

Zatim su ponovo nestali iz vida.

- Kamo su krenuli?

- Pa, rodo, ne znam sigurno ali imam priliĉno jasnu ideju.

Rawlins je sjeo drţeći cigaretu. - Umrijet ćemo u ovoj prokletoj

zemlji — rekao je.

- Nećemo.

- Misliš da nas mogu pratiti po ovom tlu?

- Ne znam. Ne znam ni da ne mogu.

- Reći ću ti nešto, bracone. Ako nas s ovim iznemoglim konjima su-

stignu ovdje negdje morat će do nas preko ove ovdje cijevi.

John Grady ga je pogledao i ponovo tamo gdje su bili jahaĉi. - Ne

bih se ţelio mecima probijati nazad u Teksas, rekao je.

- Gdje ti je pištolj?

- Na sedlu.

Rawlins je zapalio cigaretu. - Ako ikada vidim tog malog kurvinog

sina, ubit ću ga sam. Neka sam proklet ako neću.

- Idemo - rekao je John Grady. - Još imaju dosta preći do nas. Više

volim dobar bijeg od lošeg skrivanja.

Jahali su prema zapadu sa suncem za leĊima a njihove su sjene i sjene

njihovih konja padale ispred njih velike kao drveće. Zemlja u kojoj su se

našli bila je stara zemlja stvorena iz lave i drţali su se ruba padine crne

šljunĉane visoravni i nastavili gledati za sobom. Ponovno su ugledali ja-

haĉe, juţno od mjesta gdje su ih ostavili. Zatim još jednom.

- Ako im konji nisu iscrpljeni, vjerujem da moţemo oĉekivati nešto

puno ţešće - rekao je Rawlins.

- I ja isto.

Sredinom jutra dojahali su do vrha niskog vulkanskog hrbata i okre-

nuli konje i gledali.

- Što misliš? - rekao je Rawlins.

- Pa, znaju da konj nije s nama. To je sigurno. Moţda neće biti toli-

ko ţeljni jahanja ovom zemljom kao ti i ja.

KIKA

- Tu si u pravu.

Sjedili su duţe vremena. Ništa se nije micalo.

- Mislim da su odustali od nas.

- I ja.

- Krenimo.

Do kasnog popodneva konji su poĉeli posrtati. Napojili su ih u svo-

jim šeširima a drugu su pljosku ispili sami i ponovo uzjahali i nastavili

dalje. Nisu više vidjeli jahaĉe. Prema veĉeri sreli su skupinu pastira ulo-

gorenih s druge strane duboke klisure poploĉane okruglim bijelim kame-

njem. Izgleda da su pastiri odabrali mjesto obrambenim okom kao neka-

da starosjedioci ove zemlje i gledali veliĉanstveno drţanje jahaĉa koji su

se kretali sa druge strane.

- Što misliš? - rekao je John Grady.

- Mislim da trebamo nastaviti dalje. Pomalo sam ljut na stanovni-

štvo u ovom kraju zemlje.

- Mislim da imaš pravo.

Jahali su još milju i spustili se u klanac u potrazi za vodom. Nisu je

našli. Sjahali su i poveli konje, njih su ĉetvoro posrtali u sve dublju tamu.

Rawlins još noseći pušku, prateći u pijesku besmislene tragove ptica i

divljih svinja.

Noć ih je uhvatila kako sjede na pokrivaĉima na zemlji i konjima ne-

koliko metara dalje. Samo su sjedili u mraku bez vatre, bez razgovora. Ma-

lo kasnije Rawlins je rekao: trebali smo uzeti vodu od prokletih pastira.

- Ujutro ćemo naći vodu.

- Ţelio bih da je već jutro.

John Grady nije odgovorio.

- Prokleti Junior će pišati i plakati i ostati budan cijelu noć. Znam

kakav je.

- Sigurno misle da smo poludjeli.

- Zar nismo?

- Misliš da su ga uhvatili?

- Ne znam.

- Ja ću se umotati.

Leţali su na zemlji pod svojim pokrivaĉima. Konji su u tami teško

disali.

KIKA

- Reći ću ti nešto o njemu - rekao je Rawlins.

- Komu?

- Blevinsu.

- Što to?

- Taj mali kurvin sin ne bi nikome dozvolio da mu otme konja.

Ujutro su ostavili konje u klisuri i uspeli se gore da bi gledali izlazak

sunca i vidjeli što im teren nudi. Noć je bila hladna dolje u spustu i kada

je sunce izašlo okrenuli su mu svoja leda. Na sjeveru se dizao tanak stup

dima u zraku bez vjetra.

- Misliš da je to logor pastira? - rekao je Rawlins.

- Nadajmo se da je tako.

- Hoćeš da odjašemo tamo dolje i pitamo ih malo vode i nešto za

ţvakati?

-Ne.

- Ni ja.

Gledali su zemlju.

Rawlins je ustao i odšetao s puškom u ruci. Malo kasnije vratio se s

šeširom punim nopala i istresao ih na ravnu stijenu i poĉeo ih guliti svo-

jim noţem.

- Hoćeš malo? - rekao je.

John Grady je prišao i sagnuo se i izvadio svoj noţ. Nopal je još bio

hladan od noći i obojio im je prste krvavo crveno i oni su nastavili guli-

ti voće i jesti ga i pljuvali su male tvrde koštice i ĉupali trnje iz svojih pr-

stiju. Rawlins je pokazao na zemlju. - Dolje je sasvim mirno, zar ne?

John Grady je klimnuo. - Naš je najveći problem to što bismo mogli

naletjeti na one ljude a da to ni ne znamo. Nismo dobro pogledali njiho-

ve konje.

Rawlins je pljunuo. - Oni imaju isti problem. Ni oni ne znaju nas.

- Upoznali su nas.

- Da - rekao je Rawlins. - Shvatio si.

- U odnosu na Blevinsa mi nemamo problem. Mogao bi što se me-

ne tiĉe obojiti tog konja u crveno i trubiti okolo.

- To je istina.

Rawlins je obrisao oštricu svog noţa o hlaĉe i sklopio ga. — Ne znam

što više da mislim o svemu tome.

- U suštini, ono što kaţe je istina. Konj je njegov.

KIKA

- Pa, neĉiji jest.

- Sigurno nije onih prokletih Meksikanaca.

- Aha. Ali ne moţe to dokazati.

Rawlins je stavio noţ u svoj dţep i poĉeo traţiti trnje nopala po svom

šeširu. - Lijep konj je kao i lijepa ţena - rekao je. - Uvijek donesu više

sranja nego što vrijede. Ono što ĉovjeku treba je ono što će ispuniti svr-

hu.

- Gdje si to ĉuo?

- Nemam pojma.

John Grady je sklopio svoj noţ. — Pa - rekao je. - Ovo je velika zem-

lja.

- Jest. Velika zemlja.

- Bog zna kuda je otišao.

Rawlins je klimnuo. - Ponovit ću ono što si ti rekao.

- Što to?

- Vidjet ćemo mi još njegovo mršavo dupe.

Jahali su cijeli dan po širokoj ravnici prema jugu. U podne su pro-

našli vodu, muljevit ostatak u sasušenoj opeci. Uveĉer su prolazeći udoli-

nom medu niskim brdima naletjeli na srndaća u šumarku smreke i Raw-

lins je poĉeo odmotavati svoju pušku iz korica na ĉizmi i podigao ju i na-

nišanio i opalio. Pustio je uzde i konj se propeo i poskoĉio u stranu i stao

sav se tresući a on je skliznuo dolje i potrĉao na mjesto gdje je prije ugle-

dao mladog srndaća koji je leţao tamo na zemlji mrtav u svojoj krvi. John

Grady je dojahao vodeći Rawlinsovog konja. Jelen je bio pogoĊen posred

lubanje i oĉi su mu se sjajile. Rawlins je izbacio potrošene ĉahure i uba-

cio novo punjenje i spustio zatvaraĉ svojim palcem i zakoĉio ju.

- Sjajan pogodak - rekao je John Grady.

- Glupa poĉetniĉka sreća. Samo sam bez veze opalio.

- Svejedno, sjajan pogodak.

- Daj mi svoj veliki noţ. Ako se ne udavimo u ovom srndaću, ja sam

Kinez.

Oderali su srndaća i objesili ga za smreke da ga ohlade i navalili na

padinu u potrazi za drvima. Zapalili su vatru i izrezali raţanj i napravili

drţaĉe na koji će ga postaviti a Rawlins je izrezao meso u komade i nani-

zao ga na raţanj da se dimi. Kada je vatra izgorjela prebacio je raţanj pre-

ko ţara na dva drţaĉa i podboĉio ih kamenjem. Zatim su sjeli i gledali

KIKA

kako meso tamni i mirisali dim koji je mast pravila topeći se i zviţdeći

na ţeravici.

John Grady je prišao konjima i skinuo im sedla i svezao ih i vratio

se s pokrivaĉem i svojim sedlom.

- Evo, izvoli — rekao je.

- Što je to?

-Sol.

- Barem da imamo malo kruha.

- Sto kaţeš na malo svjeţeg kukuruza i rajĉica i jabukovaĉe?

- Ne budi glup.

- Zar to nije već gotovo?

- Ne. Sjedi. Nikad neće biti gotovo ako ostaneš tako stajati i ĉekati.

Pojeli su svaki po karmenadlu i okrenuli meso na raţnju i legli na le-

da i zapalili cigarete.

Vidio sam te Vaquerose koji su radili za Blaira kako reţu jednogodiš-

nju junicu tako tanko da si mogao vidjeti kroz meso. Poslagali bi ga blizu

jedno drugoga poput duge plahte. Objesili bi meso na raţanj skroz okolo

vatre kao rublje i da noću nabasaš na njega ne bi znao o ĉemu se radi.

Kao da gledaš kroz nešto i vidiš njegovo srce. Okrenuli bi meso i potpi-

rili bi vatru u noći i mogao si ih vidjeti kako se unutra kreću. Mogao bi

se probuditi u noći i ta bi stvar bila tamo u preriji na vjetru i sjajila kao

uţarena peć. Crvena poput krvi.

- Ovo će meso imati okus na cedar - rekao je John Grady.

- Znam.

Kojoti su zavijali dolje niz ponor na jugu. Rawlins se nagnuo i otre-

sao pepeo sa svoje cigarete u vatru i ponovo legao.

- Razmišljaš li ikad o smrti?

- Da. Ponekad. Ti?

- Da. Ponekad. Vjeruješ u raj?

- Da. Zar ti ne vjeruješ?

- Ne znam. Da. Moţda. Misliš da moţeš vjerovati u raj ako ne vjeru-

ješ u pakao?

- Mislim da moţeš vjerovati u što god ţeliš.

Rawlins je klimnuo. - Misliš na sve one stvari koje ti se mogu dogo-

diti - rekao je. - Tome nema kraja.

KIKA

- Ti to nama podvaljuješ vjeru?

- Ne. Samo se ponekad pitam ne bi li tako bilo bolje.

- Nećeš me valjda ostaviti?

- Rekao sam da neću.

John Grady je klimnuo.

- Misliš da se od ovih crijeva moţe nacrtati lav? - rekao je Rawlins.

- Moţe.

- Jesi li ga ikad vidio?

- Ne. Ti?

- Samo onog mrtvog kojeg je Julius Ramsey ubio svojim psima na

Grape Creeku. Popeo se na drvo i srušio ga štapom da bi ga psi dokraj-

ĉili.

- Misliš da je stvarno tako bilo?

- Da. Mislim da je.

John Grady je klimnuo. - Pa, mogao je.

Kojoti su zalajali i prestali i ponovo zalajali.

- Misliš da se Bog brine o ljudima? - rekao je Rawlins.

- Da. Mislim da brine. Ti?

- Da. Vjerujem da brine. Takav je svijet. Netko se moţe probuditi i

kihnuti negdje u Arkansasu ili na nekom drugom jebenom mjestu i prije

nego što završi tu su ratovi i uništenja i sav pakao. Ne znaš što se moţe

dogoditi. Rekao bih da Se mora brinuti. Ne vjerujem da bi inaĉe preţiv-

jeli i jedan prokleti dan.

John Grady je klimnuo.

- Misliš da bi ga oni kurvini sinovi mogli uhvatiti?

- Blevinsa?

-Aha.

- Ne znam. Mislio sam da ti je drago što si ga se riješio.

- Ne bih volio da mu se išta loše desi.

- Ne bih ni ja.

- Misliš da se stvarno zove Jimmy Blevins?

- Tko zna.

U noći su ih probudili kojoti i leţali su u mraku i slušali ih kako se

skupljaju oko trupla srndaća, tuku se i vrište kao maĉke.

- Slušaj molim te tu prokletu buku - rekao je Rawlins.

KIKA

Ustao je i uzeo štap iz vatre i izderao se na njih i bacio štap. Zašutje-

li su. Potpirio je vatru i okrenuo meso na rašljama. Kada se vratio u svoje

deke, poĉeli su ponovno.

Sljedećeg su dana cijeli dan jahali kroz brdovitu zemlju na zapad.

Dok su jahali rezali su komade dimljenog i poluosušenog srnećeg mesa i

ţvakali ga a ruke su im bile crne i masne i brisali su ih o grive svojih ko-

nja i dodavali jedan drugom pljosku vode diveći se krajoliku. Na jugu se

pojavila oluja i gomila se oblaka sa dugim tamnim viticama i kišom mi-

cala polako preko horizonta. Te su noći logorovali na grebenu iznad rav-

nice i gledali kako munje na cijelom horizontu nasuprot bešavnoj tami

udaljenih planina sijevaju ponovno i ponovno. Sljedećeg su jutra prela-

zeći ravnicu naišli na stajaću vodu u lokvama i napojili su konje i pili kiš-

nicu iz stijena i polako se penjali u sve veću hladnoću planina dok uveĉer

tog dana sa vrha planine nisu pod sobom ugledali zemlju o kojoj su toli-

ko slušali. Travnata je zemlja leţala u dubokoj ljubiĉastoj magli a na za-

padu su se tanki slojevi kiše pred zalaskom sunca kretali prema sjeveru

kroz duboki crveni hodnik pod gomilom oblaka poput ribe u gorućem

moru a ispred u ravnici vidjeli su vaquerose kako kroz plašt zlatne prašine

vode stoku pred sobom.

Digli su logor na juţnoj kosini planine i raširili svoje pokrivaĉe dolje

po suhoj zemlji pod izboĉinom stijene. Rawlins je poveo konja i uzeo uţe

i dovukao pred logor ĉitavo osušeno stablo i zapalili su protiv hladnoće

veliku logorsku vatru. Vani u ravnici u beskrajnoj noći mogli su kao od-

raz njihove vatre u tamnom jezeru vidjeti vatru vaquerosa pet milja dalje.

Padala je u noći kiša i kiša je šištala u vatri i konji su izašli iz tame i sta-

jali su tamo s od vatre crvenim oĉima koje su se micale i ţmirkale a uju-

tro je bilo hladno i sivo i sunce je dugo stizalo.

Do podne su bili na ravnici i jahali kroz travu kakvu nikada prije ni-

su vidjeli. Put kojim je prolazila stoka leţao je na travi kao mjesto kojim

je protekla voda i do sredine popodneva mogli su vidjeti kako se krdo is-

pred njih kreće prema zapadu i za sat su ih vremena sustigli.

Vaquerosi su ih prepoznali po naĉinu kojim su jahali i zvali su ih ca- ballerosi i mijenjali su s njima duhan i priĉali im o zemlji. Gonili su stoku

na zapad prelazeći potoke i malu rijeku i derali koţu s antilopa i jelena

na koje su naišli u šumarcima ogromnih topola kroz koje su prolazili i

nastavili su dalje do kasno tog dana kada su došli do ograde i okrenuli

KIKA

stoku na jug. S druge je strane ograde bio put a na njemu tragovi guma

i tragovi konja od prošlih kiša i mlada jc djevojka došla jašući putem i

prošla pored njih i oni su prestali razgovarati. Nosila je engleske jahaće

ĉizme i jahaće hlaĉe i plavu jaknu od kepera i biĉ u ruci a konj kojeg je

jahala bio jc crni arapski jahaći konj. Jahala ga je kroz rijeku ili kroz po-

tok jer je konj bio mokar do trbuha a koţni je odbojnik sedla bio taman

na svojim krajevima kao i njezine ĉizme. Nosila je ravan šešir od crnog fil-

ca sa širokim obodom a njena je crna kosa bila puštena pod njim i pada-

la gotovo do njenog struka i dok je jahala pored njih okrenula se i nasmi-

ješila i dodirnula biĉem obod svog šešira i vaqueYosi su jedan po jedan do

posljednjeg koji se pravio da je ne vidi dodirivali obode svojih šešira dok

je prolazila pored. Zatim je natjerala konja u galop i nestala niz cestu.

Rawlins je pogledao u vodu vaquerosa ali je voda potjerao svog konja

naprijed i nastavio jahati. Rawlins je propustio jahaĉe i stao pored Johna

Gradya.

— Jesi li vidio tu malu ljepoticu - rekao je.

John Grady nije odgovorio. Još je gledao tamo niz put za kojim je

nestala. Tamo više nije bilo niĉega ali je svejedno gledao.

Sat kasnije u sve slabijem svjetlu pomagali su vaquerosima da utjera-

ju stoku u tor. Nadglednik je dojahao od kuće i zaustavio konja i ĉaĉka-

jući zube nadgledao rad bez komentara. Kada su bili gotovi, voda i još

jedan vaquero poveli su ih i bez imena predstavili i njih su petorica odja-

hali nazad do nadglednikove kuće i tamo u kuhinji za metalnim stolom

pod golom ţaruljom nadglednik ih je pomno ispitivao o njihovom zna-

nju o radu na rancu dok je voda podupirao svaku njihovu tvrdnju a dru-

gi vaquero klimao i govorio da je upravo tako a voda je samovoljno svje-

doĉio u svom vlastitom interesu o kvalifikacijama guerosa kojih ni oni sa-

mi nisu bili svjesni, odbacujući sumnje pokretom svoje ruke kao nešto

svima poznato. Nadglednik se naslonio u svojoj stolici i promatrao ih.

Na kraju su rekli svoja imena slovo po slovo i on ih je upisao u svoju

knjigu i onda su ustali i rukovali se i izašli u ranu tamu u kojoj se mje-

sec dizao i ĉula se stoka a ţuti su kvadrati prozorskih svjetala davali topli-

nu i oblik tom stranom svijetu.

Odsedlali su konje i odveli ih u staju i pratili vodu do spavaonice.

Duge zgrade od opeke s dvije sobe i ravnim krovom i betonskim podovi-

KIKA

ma. U jednoj sobi tuce leţaja od drva ili metala. Mala metalna peć. U

drugoj sobi dugaĉak stol s klupama i stolicama i peć za kuhanje na drva.

Stari drveni ormar u kojem su ĉaše i posude. Kameni umivaonik s metal-

nim stranicama. Ljudi su već bili za stolom i jeli kada su oni ušli i otišli

su do ormara i uzeli šalice i tanjure i stali kod peći i posluţili se grahom

i tortiljama i bogatom porcijom junećeg paprikaša i onda su otišli za stol

gdje su im vaquerosi pokazivali da sjednu, jedući za to vrijeme jednom

rukom.

Nakon veĉere sjedili su za stolom i pušili i pili kavu a vaquerosi su im

postavljali mnogo pitanja o Americi i sva su pitanja bila o konjima i stoci

a niti jedno o njima. Neki su od njih imali prijatelje i roĊake koji su tamo

bili ali je većini zemlja na sjeveru bila tek nešto više od glasine. Stvar za

koju izgleda uopće nisu marili. Netko je donio uljnu lampu za stol i upa-

lio ju i odmah potom generator se ugasio i ţarulje koje su na kablovima

visjele sa stropa zamaglile su se u tanku narandţastu spiralu i nestale. Slu-

šali su s velikom paţnjom dok je John Grady odgovarao na njihova pita-

nja i dostojanstveno klimali i bili paţljivi u svom stavu da nisu nauĉeni da

sude o neĉemu o ĉemu su samo ĉuli i kao i mnogi ljudi vješti u svom po-

slu prezirali su bilo kakav prijedlog koji nije stvoren u iskustvu.

Odnijeli su svoje tanjure do galvanizirane kade pune vode i sapuni-

ce i ponijeli su lampu do svojih leţaja na samom kraju spavaonice i raz-

motali presvlake preko hrĊavih opruga i prostrli svoje deke i svukli se i

puhnuli u lampu. Tako su umorni, nakon što su vaquerosi zaspali, još du-

go leţali u mraku. Mogli su ih ĉuti kako duboko dišu u prostoriji koja je

mirisala na konje i koţu i ljude i u daljini su mogli ĉuti još stoke koja ni-

je bila otpraćena u tor.

- Mislim da su ovo pravi momci - šapnuo je Rawlins.

- Da. I ja tako mislim.

- Vidio si ono skakanje preko vatre?

-Aha.

- Misliš da misle da smo bjegunci?

- Zar nismo?

Rawlins nije odgovorio. Malo kasnije je rekao: lijepo je ĉuti stoku ta-

mo vani.

- Da. Lijepo je.

KIKA

- Nije rekao puno o Rochi, zar ne?

- Ne puno.

- Misliš da je to bila njegova kći?

- Rekao bih da jest.

- Ovo je sjajna zemlja, zar ne?

- Da. Sjajna. Spavaj.

- Prijatelju?

- Reci.

- Ovako je bilo nekada, zar ne?

-Da.

- Koliko dugo misliš da ovdje ostanemo?

- Oko sto godina. Spavaj.

II

Hacienda de Nuestra Senora de la Purisima Concepcion bio je ranĉ od

jedanaest tisuća hektara smješten uz rub Bolson de Cuatro Cienagas u drţavi Coahuila. Zapadno se podruĉje dizalo u Sierra de Anteojo do vi-

sine od devet tisuća stopa ali juţno i istoĉno ranĉ je zauzimao dio široke

nizine i rijeĉnog sliva i bio je dobro opskrbljen vodom iz prirodnih poto-

ka i pun moĉvara i plitkih jezeraca i laguna. U jezerima i u potocima bile

su vrste riba nepoznate drugdje u svijetu kao i ptice i gušteri i drugi obli-

ci ţivota i svi dugih udova zbog pustinje koja se prostirala na sve strane.

La Purisima je bila jedan od nekolicine ranĉeva u tom dijelu Meksi-

ka koji su zadrţali punu dopunu od osamnaest ĉetvornih milja zemlje do-

dijeljenih zakonom o kolonizaciji tisuću osamsto dvadeset ĉetvrte i vla-

snik Don Hector Rocha y Villareal bio je jedan od nekolicine vlasnika

koji je zaista ţivio na zemlji koju je posjedovao, zemlji koja je bila u nje-

govoj porodici već stotinu sedamdeset godina. Imao je ĉetrdeset sedam

godina i bio je prvi baštinik u toj novoj lozi koji će tu doĉekati svoj kraj.

Upravljao je s tisuću grla stoke na toj zemlji. Zadrţao je kuću u Me-

xico Cityju gdje je ţivjela njegova ţena. Vozio je svoj vlastiti avion. Volio

konje. Kada je tog jutra dojahao do nadzornikove kuće, bio je u društvu

ĉetvorice prijatelja i u pratnji magaraca i dviju teglećih ţivotinja osedla-

nih drvenim košarama, jednom praznom, drugom punom zaliha do ve-

ĉeri. Bili su praćeni skupinom lovaĉkih pasa i psi su bili mršavi i srebrni

i klizili su izmeĊu konjskih nogu tiho i teĉno poput tekuće ţive a konji

KIKA

na njih nisu obraćali paţnju. Vlasnik je zavikao prema kući i nadzornik

je izletio u košulji i kratko su razgovarali i vlasnik je klimao a nadzornik

razgovarao s njegovim prijateljima i zatim su svi odjahali. Dok su prola-

zili pored spavaonice i projahali kroz kapiju i izašli na put prema preriji

nekoliko je vaquerosa hvatalo svoje konje i izveli su ih van da bi ih osed-

lali za jutarnji posao. John Grady i Rawlins stajali su na ulaznim vratima

i pili kavu.

- Otišao je - rekao je Rawlins.

John Grady je klimnuo i prosuo mulj kave na dvorište.

- Što misliš kamo su krenuli? - rekao je Rawlins.

- Rekao bih u lov na kojote.

- Nemaju oruţje.

- Imaju uţad.

Rawlins ga je pogledao. - Zajebavaš me?

- Nimalo.

- Pa to bih volio vidjeti.

- I ja isto. Spreman?

Dva su dana radili u toru i ţigosali i oznaĉavali uši i kastrirali i cije-

pili. Trećeg su dana vaquerosi doveli malo krdo divljih trogodišnjih ţdre-

bica sa brda i zatvorili ih i uveĉer su Rawlins i John Grady otišli da ih

pogledaju. Bili su nagurani uz ogradu na drugoj strani tora i bili su mi-

ješane krvi, šarci i riĊani i nekoliko šarenih i bili su raznih veliĉina i gra-

de. John Grady je otvorio kapiju i on i Rawlins su ušli unutra i zatim je

zatvorio za njima. Prestrašene su se ţivotinje poĉele penjati jedna preko

druge da bi zatim stale i kretale se uz ogradu u oba pravca.

- Ovo je najjezivije krdo konja koje sam ikada vidio - rekao je Raw-

lins.

- Ne znaju što smo.

- Ne znaju što smo?

- Mislim da ne znaju. Mislim da nikada nisu vidjeli pješake.

Rawlins se nagnuo i pljunuo.

- Vidiš li nešto za sebe?

- Ima ovdje dobrih konja.

- Gdje su?

- Pogledaj onog tamno smeĊeg. Tamo dolje.

- Gledam.

KIKA

- Pogledaj ponovo.

- Taj konj neće biti teţi od dvjesto kila.

- Hoće. Pogledaj te straţnje noge. Bit će goniĉ. Pogledaj onog šarca.

- Onog kratkonogog pasjeg sina?

- Pa, nizak je, to je istina. U redu. Onaj drugi šarac. Treći s desna.

- Onaj s bijelim mrljama?

-Aha.

- Meni izgleda malo smiješno.

- Nije smiješan. Samo je tako obojan.

- Misliš da to ne znaĉi ništa? Ima bijele noge.

- To je dobar konj. Pogledaj mu glavu. Pogledaj tu vilicu. Moraš

znati da su još mladi, tek su im izrasli repovi.

- Da. Moţda. - Rawlins je sumnjiĉavo zavrtio glavom. - Nekada si

bio priliĉno izbirljiv što se tiĉe konja. Moţda ih samo dugo nisi viĊao.

John Grady je klimnuo. - Da - rekao je. - Pa. Nisam zaboravio ka-

ko bi trebali izgledati.

Konji su se ponovo okupili na drugom kraju tora i stajali vrteći svo-

jim oĉima i gmiţući svojim glavama preko vratova drugih.

- Jedna je stvar na njihovoj strani - rekao je Rawlins.

- Što to?

- Nijedan ih Meksikanac nije pokušao krotiti.

John Grady je klimnuo.

Prouĉavali su konje.

- Koliko ih ima? - rekao je John Grady.

Rawlins ih je pregledao. - Petnaest. Šesnaest.

- Rekao bih šesnaest.

- Onda šesnaest.

- Misliš da bismo ih ti i ja mogli sve ukrotiti za ĉetiri dana?

- Ovisi što misliš pod ukrotiti.

- Samo polupristojno ukroćeni konji. Recimo šest sedlanja. Hod u

paru i zaustavljanje i ĉekanje u miru da budu osedlani.

Rawlins je uzeo duhan iz dţepa i gurnuo nazad svoj šešir.

- Što imaš na umu? - rekao je.

- Ukrotiti ove konje.

- Zašto ĉetiri dana?

- Misliš da bismo mogli?

KIKA

- Namjeravaju li ih krotiti polako? Moje je mišljenje da svaki konj

ukroćen u ĉetiri dana moţe i podivljati u sljedeća ĉetiri.

- Ostali su bez konja, zašto bi inaĉe bili ovdje?

Rawlins je trpao duhan u papir.

- Ţeliš reći da je ovo što vidimo ovdje naš posao?

- Mislim da jest.

- Gledamo u lude pasje sinove koje ćemo ukrotiti jednim od onih

prokletih meksiĉkih prstena.

-Da.

Rawlins je klimnuo. - Kako, s uţima sa strane?

-Aha.

- Misliš da ovdje ima toliko uţadi?

- Ne znam.

- Bit ćeš mrtav umoran. U to sam siguran.

- Pomisli samo kako bi dobro spavao.

Rawlins je stavio cigaretu u usta i potraţio šibicu. - Što još znaš a

nisi mi rekao?

- Armando kaţe da stari ima konje po cijeloj planini.

- Koliko konja?

- Nešto oko ĉetiri stotine grla.

Rawlins ga je pogledao. Kresnuo je šibicu i zapalio cigaretu i frknuo

šibicu. - Za kog vraga?

- Zapoĉeo je program uzgoja još prije rata.

- Kakvih konja?

- Media sangres. - Kakvih?

- Polukrvnih, kako bi ih mi zvali.

-Da?

- Onaj šarac tamo - rekao je John Grady - je isti Billyev konj ako

ima krive noge.

- Sto misliš odakle je potekao?

- Odakle su svi potekli. Od konja zvanog Jose Chicuito.

- Malog Joa?

-Aha.

- Isti konj?

KIKA

- Isti konj.

Rawlins je pušio zamišljen.

- Oba su konja prodana u Meksiko, rekao je John Grady. Jedan i

Dva. Ovo ovdje su veliki okoti kobila iz stare Traveler&Ronda loze Shee-

ranovih konja.

- Što još?

- To je to.

- Idemo razgovarati s ĉovjekom.

+ + *

Stajali su u kuhinji sa šeširima u rukama i nadzornik je sjeo za stol i pro-

matrao ih.

- Amansadores - rekao je.

-Si . - Ambos - rekao je.

Naslonio se. Lupkao je prstima po metalnom pokrovu stola.

- Hay dieciseis caballos en elportero - rekao je John Grady. — Podemos amansarlos en cuatro dias. Vratili su se nazad preko dvorišta do spavaonice da se operu prije ve-

ĉere.

- Sto je rekao? — rekao je Rawlins.

- Rekao je da smo puni govana. Ali na pristojan naĉin.

- Je li to njegova posljednja?

- Mislim da nije. Mislim da ih ne moţe tek tako ostaviti.

U nedjeljnu su zoru otišli raditi s mladom ţdrijebadi, oblaĉili se u

polumraku u svoja odijela još vlaţna od sinoćnjeg pranja i izašli na dvo-

rište prije no su zvijezde nestale s neba, jeli hladne tortilje omotane oko

hladnog graha i bez kave i nosili su svoju uţad od ĉetrdeset stopa omota-

nu oko ramena. Ponijeli su podmetaĉe sa svojih sedala i jahaĉe biĉeve s

metalnim drškama i John Grady je nosio par vreća od jute na kojima je

spavao i svoje Hamley sedlo ĉije je stremene već bio skratio.

Stajali su gledajući konje. Konji su se kretali i stali, sive konture u si-

vom jutru. Na zemlji pored kapije bila je hrpa svih vrsta uţadi, pamuĉ-

nih i onih od konoplje i grubo ispletenih i onih dugih od stare ispletene

konjske grive i ruĉno ispletene komade od tankog pletiva. Zataknuto za

ogradu visjelo je šesnaest uzda koje su prošle noći vezali u spavaonici.

KIKA

- Ova je horda već bila probrana tamo na brdu, zar ne?

- Rekao bih da je.

- Što misle s tim kobilama?

- Ovdje jašu na njima.

- Pa - rekao je Rawlins. - Sada mi je jasno zašto su ludi za konjima.

Zajebavaju se s ovim kurvama.

Zavrtio je glavom i strpao posljednji komad tortilje u svoju vilicu i

obrisao ruke o hlaĉe i skinuo ţicu i otvorio kapiju.

John Grady ga je pratio i spustio sedlo na zemlju i ponovo izašao van

i donio naramak uţadi i uzda i sagnuo se da ih sortira. Rawlins je stajao

praveći svoje laso.

- Vjerujem da ti je svejedno kojim ćemo redom - rekao je.

- Baš tako.

- Spreman da razvalimo ovu gomilu?

-Aha.

- Moj je stari uvijek govorio da je smisao kroćenja konja da ga jašeš

i ako imaš konja kojeg treba ukrotiti sve što moraš uĉiniti je baciti sedlo

na njega i onda sebe i poĉeti.

John Grady se nasmijao. - Je li tvoj stari bio pravi krotitelj?

- Nikada nije rekao da jest. Ali sam ga jednom ili dva put vidio kako

se klati i trese.

- Pa vidjet ćeš još toga.

- Lomit ćemo ih dva puta?

- Zašto?

- Nisam u ţivotu sreo nekog tko vjeruje u prvi puta ili barem ne

sumnja u drugi.

John Grady se nasmijao. - Ja ću ih natjerati da vjeruju - rekao je. -

Vidjet ćeš.

- Reći ću ti odmah, roĊaĉe. Ovo je nevjerniĉka banda.

- Sto je ono Blair govorio? Nema gore stvari od opakog ţdrepca?

- Nema gore stvari od opakog ţdrepca - rekao je Rawlins.

Konji su se već kretali. Izabrao je prvog koji se izdvojio i zavrtio laso

i povezao mu prednje noge i on se srušio na zemlju veliĉanstvenim tre-

skom. Ostali su se konji razbjeţali i ponovo skupili i divlje gledali. Prije

nego se ţdrijebe uspjelo propeti, John Grady je kleknuo na njegov vrat i

KIKA

povukao mu glavu gore i u stranu i drţao je konja za njušku s dugom

košĉatom glavom stisnutom uz njegova prsa i njegov je vreo i sladunjav

dah izvirao iz tamnih dubina tih nozdrva preko njegova lica poput vije-

sti iz nekog drugog svijeta. Nisu mirisali kao drugi konji. Mirisali su na

ono što su i bili, divlje ţivotinje. Drţao je konjsku glavu na svojim prsi-

ma i mogao je osjetiti duţ unutarnje strane svojih bedara kako mu krv

udara kroz arterije i mogao je osjetiti strah i pokrio je njegove oĉi svo-

jom rukom i milovao ih i cijelo mu je vrijeme priĉao, mirnim i tihim gla-

som i govorio sve svoje namjere i mazio njegove oĉi milujući uţas iz njih.

Rawlins je skinuo jedno od uţadi sa svog vrata i napravio laso i sve-

zao ga oko gleţnja njegove zadnje noge i povukao nogu gore i labavo ih

povezao s prednjom nogom. Oslobodio je laso, bacio ga i uzeo uzda i sta-

vio ih preko njuške konja i njegovih ušiju i John Grady je prošao svojim

palcem po gubici konja a Rawlins je namjestio uţe u gubicu i onda pove-

zao drugo uţe za drugu slobodnu nogu. Zatim je oba uţa svezao za uzda.

- Sve spremno? - rekao je.

- Sve spremno.

Pustio je glavu konja i ustao i odmaknuo se. Konj se uspio pridići i

okrenuti i zabacio je straţnje noge i zavrtio se u krug i srušio na zemlju.

Ustao je i ponovo se ritnuo i ponovo pao. Kada je treći put ustao, stao

je i zapoĉeo mali ples bacajući i trzajući svojom glavom. Stao je. Odšetao

i ponovo stao. Onda je ispalio zadnjim nogama i ponovo pao.

Leţao je tako neko vrijeme razmišljajući i kada je ustao na trenutak

je stao i onda poskoĉio gore dolje tri puta i zatim samo stao buljeći u

njih. Rawlins je uzeo svoje uţe i ponovno pravio laso. Drugi su ih konji

sa druge strane ograde promatrali sa velikim zanimanjem.

- Ovi su polumustanzi ludi ko kućni štakori - rekao je.

- Izaberi onog za kojeg misliš da je najluĊi - rekao je John Grady -

i do nedjelje ću ti dati sreĊenog konja.

- SreĊenog za koga?

- Za tvoje zadovoljstvo.

- Sereš — rekao je Rawlins.

Dok su povezali tri konja koja su dahtala i rzala kod kapije se sku-

pilo nekoliko vaquerosa koji su lijeno pili kavu i gledali postupak. Do

sredine je jutra osam konja stajalo povezano a drugih je osam bilo luĊe

KIKA

od jelena, skupili su se uz ogradu i gurali se i trĉali u uzburkanom moru

prašine dok se dan polako zagrijavao, shvaćajući polako nemilosrdnost

ove predstave razdvajanja kemije meĊu njima i njihovog zajedništva u

stanje odvojenosti i bespomoćne paralize koja se uvukla medu njih po-

put kuge. Cijeli je kontingent vaquerosa iz spavaonice došao da gleda i

do podne svih je šesnaest mustanga stajalo tamo povezano za vlastita uz-

da i okrenuto u svim mogućim pravcima i s njihovom zajednicom je bilo

svršeno. Izgledali su kao da su ih djeca iz zabave svezala i stajala ĉekajući

ne znajući što s glasom krotitelja još uvijek u njihovim glavama poput

glasa nekog boga koji ih je nastanio.

Kada su radi veĉere otišli do spavaonice ĉinilo se kako se prema nji-

ma vaquerosi odnose s odreĊenom razlikom ali da li je to zbog uĉinjenog

ili neĉega vezanog uz njihovo mentalno zdravlje u to nisu bili sigurni.

Nitko ih nije pitao što misle o konjima ili ih ispitivao o njihovoj meto-

di. Kada su se popodne vratili do obora tamo je stajalo nekih dvadesetak

ljudi i gledalo u konje - ţene, djeca, mlade djevojke i ljudi - i svi su ĉe-

kali njihov povratak.

- Odakle su se ovi stvorili? - rekao je Rawlins.

- Nemam pojma.

- Svijet se okupi kad cirkus doĊe u grad, zar ne?

Prošli su klimajući gomili i ušli u obor i zatvorili kapiju.

- Izabrao si kojeg? - rekao je John Grady.

- Aha. Za potpuno ludog nominiram onog tamo glavatog.

- Onaj ĉaĊavi?

- Taj ĉaĊavi.

- Pravi si sudac konjskog mesa.

- Pravi sam sudac ludila.

Gledao je kako John Grady prilazi ţivotinji i veţe dvometarsko uţe

za uzde. Zatim ju je proveo kroz kapiju i iz obora i u koral gdje će konji

biti jahani. Rawlins je pomislio da će se konj uplašiti ili se pokušati pro-

peti ali nije. Uzeo je vreću i uţad za prednje noge i prišao im i dok je

John Grady priĉao konju on mu je povezao prednje noge jednu za drugu

i zatim uzeo uţe od konoplje i dodao Johnu Gradyu vreću i drţao konja

dok je John Grady sljedećih ĉetvrt sata prelazio vrećom po ţivotinji i

ispod nje i trljao joj glavu vrećom i prešao preko njenog lica i povlaĉio

KIKA

ju gore dolje i izmeĊu njenih nogu i priĉao joj cijelo vrijeme i trljao se

uz nju i naslonio se na nju. Zatim je uzeo sedlo.

- Kakva je korist od tog valjanja po konju? — rekao je Rawlins.

- Ne znam - rekao je John Grady. — Nisam konj.

Podigao je deku i stavio je na leĊa ţivotinje i poravnao ju i poĉeo

tapšati ţivotinju i priĉao joj i onda se sagnuo i digao sedlo s podignutim

trbušnim remenjem i skinutim uzengijama obješenim za rog i stavio ga

na leĊa konja i uglavio ga. Konj se nije niti pomaknuo. Sagnuo se i doh-

vatio ispod remen i povukao ga i zakaĉio. Uši su se konja okrenule una-

zad, a on mu je priĉao kao da nije ni lud ni smrtonosan. Rawlins je po-

gledao prema vratima korala. Gledalo ih je pedeset ili više ljudi. Narod

je sjedio na zemlji. Oĉevi su drţali djeĉicu. John Grady je digao uzengi-

ju sa roga sedla i pustio ju da padne. Zatim je ponovo zategnuo trbušni

remen i zakaĉio ga. - U redu - rekao je.

- Drţi ga — rekao je Rawlins.

Drţao je konoplju dok je Rawlins odvezivao noge konja od uzde i

kleknuo i povezao ih s prednjim nogama. Zatim su svukli uzde sa glave

konja i John Grady je digao ţvale i njeţno ga namjestio preko njuške i

namjestio uţe u ustima konja i oglavinu. Skupio je uzda i prebacio ih

preko glave konja i klimnuo i povukao vezicu dok uţad sa strane nije pa-

la na zemlju iza zadnjih nogu konja. Zatim se odmaknuo u stranu.

John Grady je stavio jednu nogu u uzengiju i naslonio se na leda ko-

nja priĉajući mu i onda se bacio u sedlo.

Konj je stajao kao ukopan. Ispalio je jednu nogu za probu i ponovo

stao i onda se bacio u stranu i zavrtio i ritnuo i stao dašćući. John Grady

ga je pogladio petama svojih ĉizama po rebrima i konj je zakoraĉio napri-

jed. Povukao je uzde i on se okrenuo. Rawlins je pljunuo u gaĊenju. John

Grady je još jednom okrenuo konja i prošao pored njega.

- Kakav je to prokleti mustang? - rekao je Rawlins. — Zar su zato

ovi ljudi platili gomilu para?

Do mraka je jahao jedanaest od šesnaest konja. Ne sve tako lako.

Netko je na zemlji pored ograde zapalio vatru i okupilo se tamo oko sto-

tinu ljudi, neki pristigli iz gradića La Vega šest milja prema jugu, neki iz

još daljega. Posljednjih je pet konja jahao na svjetlu te vatre, konji su ple-

sali, vrtjeli se na svjetlu, njihove su crvene oĉi sijevale. Kada su bili goto-

vi, konji su stajali u ogradi i stepali okolo vukući svoje povodce po zem-

KIKA

lji s dozom opreza uvuĉenim meĊu njih i objesili su svoje tuţne nosove

koje su micali velikom otmjenošću i pristalošću. Divlja i bijesna skupina

mustanga koja je tog jutra poput klikera u tegli kruţila ogradom gotovo

da više nije postojala a ţivotinje su jaukale jedna drugoj i odgovarale dru-

gima kao da nisu svi na broju, ili tako nešto.

Kada su se vratili do spavaonice u mraku je logorska vatra još uvijek

gorjela i netko je donio gitaru a netko drugi usnu harmoniku. Na putu

kroz gomilu tri su im stranca ponaosob ponudila da piju iz boce mescala. Kuhinja je bila prazna i uzeli su svoju veĉeru s peći i sjeli za stol. Raw-

lins je gledao Johna Gradya. Ukoĉeno je ţvakao klimajući se na stolici.

- Nisi valjda umoran, prijatelju? - rekao je.

- Ne - rekao je John Grady. - Umoran sam bio prije pet sati.

Rawlins se nasmijao. - Ne pij više te kave. Nećeš moći zaspati.

Kada su ujutro izašli, vatra se još dimila a nekoliko je ljudi spavalo

na zemlji, neki pokriveni dekama a neki ne. Svaki ih je konj gledao kako

dolaze kroz kapiju.

- Jesi li zapamtio raspored? - rekao je Rawlins.

- Da. Zapamtio sam ih. I znam da se ti sjećaš svog drugara.

- Da, poznajem kurvinog sina.

Kada je prišao konju s vrećom, ovaj je krenuo i zateturao se. Proveo

ga je uz ogradu i pokupio uţe i navukao ga na njegovu glavu i ţivotinja

jc stala dršćući a on joj je prišao i poĉeo mu priĉati i onda ga trljao vre-

ćom. Rawlins je otišao po deke i sedlo i ţvale.

Do deset je sati te veĉeri izjahao cijeli bataljun od šesnaest konja i

Rawlins je izjahao svakog još jednom. Jahali su ih ponovo u utorak i u

ĉetvrtak u zoru s prvim osedlanim konjem i suncem još uvijek skrivenim

John Grady je jahao prema kapiji.

- Otvori ih - rekao je.

- Daj da osedlam pomoćnog.

- Nemamo vremena.

- Imat ćeš vremena kada te taj kurvin sin razvali po zemlji.

- Onda je bolje da ostanem u sedlu.

- Daj da osedlam jednog normalnog.

- U redu.

KIKA

Izjahao je van iz ograde vodeći Rawlinsovog konja i ĉekao da Raw-

lins zatvori vrata i uzjaše za njim. Mladi su konji stepali i odmicali se ner-

vozno u stranu.

- Ovo je kao da slijepac vodi slijepca, zar ne?

Rawlins je klimnuo. - Kao onda kada su T-Bone Watsa dok je radio

za oca zajebavali da mu iz usta izlazi samo smrad. Rekao im je bolje i to

nego ništa.

John Grady se nacerio i potjerao konja naprijed na stazu i izjahali su

van na put.

Do sredine je jutra ponovo izjahao sve konje i dok je Rawlins s nji-

ma radio u ogradi odjahao je na malom ĉaĊavom gore u prirodu. Dvije

milje iznad ranca gdje je put praćen šašem i vrbama i divljim šljivama vo-

dio duţ obale lagune projahala je pored njega na crnome konju. Ĉuo je

konja iza sebe i okrenuo bi se da nije ĉuo kako usporava. Nije pogledao

u nju dok se Arap nje poravnao s njegovim konjem, stupajući zategnu-

tim vratom i jednim okom na mustangu ali ne zabrinuto već s nekim

blagim konjskim gnušanjem. Prošla je pet stopa od njega i okrenula svo-

je lijepo oblikovano lice i pogledala ga. Imala je plave oĉi i klimnula mu

je ili moţda tek malo spustila glavu ne bi li bolje vidjela kakvog konja ja-

še, tek mali nagib velikog crnog šešira na njenoj glavi, tek mali trzaj nje-

ne duge crne kose. Prošla je i konj je ponovo ubrzao i jahala je više nego

dobro, uspravna i širokih ramena tjerala je konja niz put. Mustang je

stao na putu s prednjim nogama raširenim i mrko gledao za njom. Kao

da je mislio nešto reći ali te su oĉi zauvijek zamijenile ovaj svijet tišinom

udaraca srca. Nestala je za vrbama jezera. Jato malih ptiĉica je uzletjelo i

prošlo preko njega tiho cvrkućući.

Te veĉeri kada su Antonio i nadzornik došli do ograde da pregleda-

ju konje uĉio je mustanga jahanju s Rawlinsom na njegovim leĊima.

Gledali su, nadzornik je ĉaĉkao zube. Antonio jc jahao dva osedlana ko-

nja, lomeći ih gore dolje po koralu i naglo ih trzajući. Sjahao je i klimnuo

i on i nadzornik su pogledom prešli konje na drugom krilu korala i on-

da su otišli. Rawlins i John Grady pogledali su jedan drugoga. Skinuli su

konjima sedla i uveli ih medu krdo i otišli prema kući noseći njihova se-

dla i opremu i oprali se za veĉeru. Vaquerosi su bili za stolom i uzeli su

svo-

KIKA

je tanjure i posluţili se s peći i uzeli kavu i došli do stola i bacili noge pre-

ko klupe i sjeli. Na sredini je stola bila glinena posuda tortilja prekrivena

krpom i kada je John Grady pokazao na nju s obje su strane stola stigle

ruke da bi podigle posudu i dodale ju poput nekakve obredne zdjele.

Tri dana poslije bili su u planinama. Voda vaquerosa je poslao s nji-

ma kuhara da priprema hranu i brine se za konje te tri mlada vaquerosa ne puno starija od njih. Kuhar je bio starac sa šepavom nogom koji se

zvao Luis i koji se borio u Torreonu i San Pedru i poslije u Zacatecasu a

momci su bili momci sa sela, dvojica roĊena na haciendi. Samo je jedan

od njih trojice ikada bio dalje od Monterreya. Odjahali su gore u plani-

nu vukući svaki na svom uţetu tri konja s hranom i kuharskim šatorom

i lovili su divlje konje u visokim borovim šumama i na padinama gdje su

konji otišli ne bi li se sakrili i gonili su ih preko visoravni i zatvorili u ka-

menu guduru namještenu deset godina ranije s ogradom i kapijom i ta-

mo su se konji vrtjeli i skviĉali i penjali se na kamenu strminu i okrenu-

li se jedan protiv drugoga grizući se i ritajući dok je John Grady hodao

medu njima u znoju i prašini i tom kaosu sa svojim uzetom kao nekakav

zao san tih konja. Logorovali su u noći visoko u planini gdje je njihova

vjetrom bacana vatra sijevala u tami i Luis im je priĉao o zemlji i ljudi-

ma koji su ţivjeli u njoj i ljudima koji su umrli i kako su umrli. Volio je

konje cijelog svog ţivota i on i njegov otac i njegova dva brata borili su

se u konjici i otac i dva brata poginuli su u njoj i svi su oni prezirali Vic-

toriana Huertu više nego ikoga na ovome svijetu i njegova djela više od

svih drugih zateĉenih zala. Rekao je da je u odnosu na njega Juda tek no-

vi Isus i jedan je od mladih vaquerosa sakrio pogled a drugi se prekriţio.

Rekao je da je rat uništio zemlju i da muškarci vjeruju kako je lijek za rat

još jedan rat kao kada ti lijeĉnik prepisuje zmijski ugriz. Govorio je o

svojim ratnim pohodima u pustinjama Meksika i govorio je o konjima

ubijenim pod njim i rekao je da duše konja odraţavaju ljudske bolje ne-

go one same i da konji takoĊer vole rat. Ljudi kaţu da jednostavno nauĉe

ali, rekao je, nijedno biće ne moţe nauĉiti nešto što srce ne moţe zadr-

ţati. Njegov je otac rekao da nitko tko nije bio u ratu na leĊima konja

ne moţe zaista i u potpunosti razumjeti konje i rekao je kako je vjeroja-

tno ţelio da nije bilo tako ali tako je bilo.

KIKA

Konaĉno je rekao da je vidio duše konja i da je to strašna stvar za

vidjeti. Rekao je da ih se pod odreĊenim okolnostima prateći smrt konja

moţe vidjeti jer konji dijele zajedniĉku dušu a njihov odvojeni ţivot tek

ih izdvaja od drugih konja i ĉini ih smrtnim. Rekao je da ako netko razu-

mije dušu konja onda bi razumio sve konje koji su ikada postojali.

Pušili su, gledali najdublji ţar vatre gdje je crvena ţeravica pukla i

slomila se.

- Y de los hombres? — rekao je John Grady.

Starac je oblikovao usne kako bi odgovorio. Konaĉno je rekao da

medu ljudima nema takve veze kao medu konjima i da je ideja kako se

ljudi meĊusobno mogu razumjeti vjerojatno iluzija. Rawlins ga je na

svom lošem španjolskom pitao ima li raja za konje ali on je zavrtio gla-

vom i rekao da konji za njim nemaju potrebu. Na kraju ga je John Grady

pitao nije li istina da ako bi svi konji nestali s lica zemlje tada duše konja

ne bi uginule jer ne bi ostalo ništa što bi ih nadomjestilo ali je starac sa-

mo rekao da nema smisla govoriti o svijetu bez konja jer Bog to nikada

ne bi dozvolio.

Odveli su kobile niz padine i strmine i iz planine i preko vlaţnih paš-

njaka i zatvorili ih. Bili su u tom poslu tri tjedna dok do kraja travnja ni-

su imali preko osamdeset kobila u oboru, većinu s navuĉenim ularima,

nekima već odabranim za jahaće konje. Do tada su goniĉi već bili na pu-

tu i odvodili stoku krećući se po danu dolje na otvoreni prostor i na paš-

njake ranca i mada neki od vaquerosa nisu imali više od dva ili tri konja

na svojim uţima novi su konji ostali u oboru. Drugog jutra u svibnju cr-

vena je cesna stigla sa juga i kruţila oko ranca i nagnula se i spustila i skli-

zila iz vidika i zašla za drveće.

Sat vremena kasnije John Grady je stajao u kuhinji kuće sa šeširom

u rukama. Ţena je prala sude u sudoperu a ĉovjek je sjedio za stolom i

ĉitao novine. Ţena je obrisala ruke o pregaĉu i otišla u drugi dio kuće i

vratila se za nekoliko trenutaka. - Un ratito - rekla je.

John Grady je klimnuo. — Gracias — rekao je.

Ĉovjek je ustao i smotao novine i prešao kuhinju i vratio se sa drve-

nom kutijom mesarskih noţeva i brusom i postavio ih na papir. U tom

se trenutku na vratima pojavio Don Hector i stao i gledao u Johna Gra-

dya.

KIKA

Bio je mršav ĉovjek sa širokim ramenima i sijedom kosom i bio vi-

sok kao ljudi sa sjevera i svijetle puti. Ušao je u kuhinju i predstavio se a

John Grady je prebacio šešir u lijevu ruku i rukovali su se.

- Maria - rekao je hacendado. - Caffe por favor,

Ispruţio jc svoju ruku s otvorenim dlanom prema vratima i John

Grady je prošao kroz kuhinju i ušao u hodnik. Kuća hladna i tiha i miri-

sala je na vosak i cvijeće. Veliki samostojeći sat stajao je s lijeve strane

hodnika. Mjedeni utezi virili su iza prozorskih vratašca, njihalo je pola-

ko melo. Okrenuo se da pogleda iza i hacendado se nasmiješio i pruţio

svoju ruku prema vratima blagovaonice. Pasale, rekao je.

Sjeli su za veliki stol od engleskog oraha. Zidovi sobe bili su prekri-

veni plavim damastom i ukrašeni portretima ljudi i konja. Na kraju sobe

nalazio se bife od orahovog drveta s nekoliko toplih zdjela i boca na nje-

mu i na prozorskom su se oknu s vanjske strane sunĉale ĉetiri maĉke.

Don Hector je posegnuo iza sebe i dohvatio pepeljaru s bifea i stavio je

pred njih i izvadio iz dţepa svoje košulje malu tabakeru engleskih cigare-

ta i otvorio ih i ponudio Johnu Gradyu i John Grady je uzeo jednu.

- Gracias - rekao je.

Hacendado je stavio tabakeru na stol izmeĊu njih i uzeo srebrni upa-

ljaĉ iz svog dţepa i zapalio momku cigaretu i zatim svoju.

- Gracias. Ĉovjek je otpuhao tanki mlaz dima polako pod stol i nasmiješio se.

- Bueno — rekao je. - Moţemo razgovarati na engleskom.

- Como le convenga — rekao je John Grady.

- Armando mi kaţe da se razumiješ u konje.

- Druţimo se neko vrijeme.

Hacendado je zamišljeno pušio. Kao da je oĉekivao ĉuti još nešto.

Ĉovjek koji je sjedio u kuhinji i ĉitao novine ušao je u sobu sa srebrnim

pladnjem noseći servis za kavu s šalicama i posudom za šlag i šećer zajed-

no s tanjurom kokosa. Stavio je pladanj na stol i stao na trenutak i ha-

cendado mu je zahvalio i on je ponovo izašao.

Don Hector je sam postavio šalice i natoĉio kavu i pokazao na pla-

danj. — Posluţi se — rekao je.

- Hvala. Pijem ĉistu.

- Ti si iz Teksasa.

- Da, gospodine.

KIKA

Hacendado je ponovo klimnuo. Srknuo je svoju kavu. Sjedio je po-

strance prekriţenih nogu. Savio je svoje stopalo u ĉizmi od teleće koţe

boje ĉokolade i okrenuo se i pogledao u Johna Gradya i nasmiješio se.

- Zašto ste ovdje? - rekao je.

John Grady ga je pogledao. Pogledao je niz stol gdje su se sjene osun-

ĉanih maĉaka poredale kao isjeĉene u papiru sve malo nakošene. Ponovo

jc pogledao u hacendada.

- Valjda sam samo ţelio upoznati zemlju. Ili mi.

- Mogu li pitati koliko imaš godina?

- Šesnaest.

Hacendado je podigao svoje obrve. - Šesnaest - rekao je..

- Da gospodine.

Hacendado se ponovo nasmiješio. - Kada sam ja imao šesnaest, go-

vorio sam ljudima da imam osamnaest.

John Grady je otpio kave.

- Tvoj prijatelj takoĊer ima šesnaest?

- Sedamnaest.

- Ali ti si voĊa.

- Nemamo voĊu. Prijatelji smo.

- Naravno.

Povukao je tanjur naprijed. — Izvoli — rekao je. - Posluţi se.

- Hvala. Upravo sam pojeo doruĉak.

Hacendado je otresao pepeo sa cigarete u pepeljaru i ponovo se nas-

lonio.

- Koje je tvoje mišljenje o kobilama - rekao je.

- Ima dobrih kobila u tom krdu.

- Da. Jesi li ĉuo za konja zvanog Three Bars?

- To je punokrvan konj.

- Znaš li za tog konja?

- Znam da je trĉao na Brazilskom Grand Prixu. Mislim da je iz Ken-

tuckya ali vlasnik mu je ĉovjek zvan Vail iz Douglasa u Arizoni.

- Da. Konj se oţdrijebio na farmi Monterey u Parisu, Kentucky. Pa-

stuh kojeg sam kupio je polubrat od iste kobile.

- Da, gospodine. Gdje je?

- Na putu.

- Gdje?

KIKA

- Na putu. Izvan Meksika. Hacendado se nasmiješio. - Prezaposlen

je.

- Namjeravate uzgajati trkaće konje?

- Ne. Namjeravam uzgajati polukrvne konje.

- Za rad na ranĉu?

-Da.

- Mislite kriţati pastuha s vašim kobilama.

- Da. Što misliš o tome?

- Ne mislim ništa. Poznavao sam neke uzgajivaĉe i neki od njih su

imali gomilu iskustva ali sam primijetio da nemaju previše izbora. Znam

samo da se dosta dobrih radnih konja uzgojilo od punokrvnih.

- Da. Koliku vaţnost daješ kobili?

- Koliku i pastuhu. Moje mišljenje.

- Većina uzgajivaĉa daje prednost konju.

- Da. Daje.

Hacendado se nasmiješio. - Slaţem se s tobom.

John Grady se nagnuo i otresao pepeo sa cigarete. - Ne morate se

slagati sa mnom.

- Ne. Ni ti sa mnom.

-Da.

- Priĉaj mi o konjima u planini.

- Moţe se naći još dobrih kobila ali ne puno. Druge bih nazvao za-

krţljalima. Mada bi neki od njih mogli postati pristojni radni konji. Ko-

nji za sve. Španjolski poniji, kako bi ih mi nazvali. Patuljasti konji. Mali

su i kratkih nogu i nemaju zadnje noge za radne konje ali ih se moţe

upregnuti...

Stao je. Pogledao je u šešir u svom krilu i prošao prstima po naboru

i digao pogled. - Ne govorim ništa što već ne znate.

Hacendado je digao lonĉić s kavom i natoĉio im kavu.

- Znaš li što je criollo? - Da. Argentinski konj.

- Znaš li tko je bio Sam Jones?

- Da, ako govorimo o konju.

- Crawford Sykes?

KIKA

- To je još jedan od Ansonovih konja. Slušam o tom konju cijeli

svoj ţivot.

- Moj je otac kupio konje od gospodina Ansona.

- Uncle Billy i moj pradjed su bili prijatelji. RoĊeni su u tri dana.

Bio je sedmi sin Earla od Litchfielda. Ţena mu je bila glumica.

- Vi ste iz Christovala?

- San Angela. Zapravo iz okolice.

Hacendado ga je promatrao.

- Jesi li ĉuo za knjigu Konji Amerike, tipa koji"se zove Wallace?

- Da, gospodine. Proĉitao sam je cijelu.

Hacendado se naslonio u stolicu. Jedna od maĉaka sc ustala i istezala.

- Jahali ste skroz iz Teksasa.

- Yessir.

- Ti i tvoj prijatelj.

- Yessir.

- Samo vas dvojica?

John Grady je pogledao u stol. Papirnata je maĉka zakoraĉila medu

druge maĉke i nagnula se. Ponovo je digao pogled.

- Da, gospodine - rekao je. - Samo on i ja.

Hacendado je ugasio cigaretu i odgurnuo stolicu. — DoĊi - rekao je.

- Pokazat ću ti neke od konja.

Sjedili su jedan nasuprot drugome s laktovima na koljenima nagnuti na-

prijed na svojim leţajevima i gledali dolje u svoje prekriţene ruke. Nakon

nekog vremena Rawlins je progovorio. Nije digao pogled.

- To ti je dobra prilika. Ne vidim razlog zbog kojeg bi ga trebao od-

biti.

- Ako ne ţeliš da to uĉinim, neću. Ostat ću gdje jesam.

- Ne sviĊa mi se što ćeš otići.

- Još uvijek bi radili zajedno. Dovodili konje i sve to.

Rawlins je klimnuo. John Grady ga je gledao.

- Samo reci i reći ću starom ne.

- Nema razloga za to — rekao je Rawlins. - To ti je sjajna prilika.

Ujutro su pojeli doruĉak i Rawlins je izašao na rad u ogradi. Kada

KIKA

se u podne vratio Gradyeva posteljina je bila sloţena na uzglavlju njego-

vog leţaja a njegova oprema je nestala. Rawlins je otišao iza da bi se op-

rao za veĉeru.

Staja izgraĊena u engleskom stilu i obloţena limom i obojena u bijelo i

imala je kupolu i pokazivaĉ smjera vjetra na kupoli. Njegova je soba bila

na samom kraju odmah do sedlare. Preko stupa bila je još jedna pregra-

Ċena spavaonica u kojoj je ţivio stari konjušar koji je radio još za Rochi-

nog oca. Kada je John Grady provodio konja kroz štalu, starac je izašao

i stao i pogledao u konja. Onda u njegova stopala. Zatim u Johna Gra-

dya. Zatim se okrenuo i vratio u svoju sobu i zatvorio vrata.

Poslije podne dok je radio s jednom od kobila u koralu izvan Stale

starac je izašao da ga promatra. John Grady mu je rekao dobar dan i sta-

rac je klimnuo i uzvratio. Gledao je u kobilu. Reĉe da je zdepasta. Reĉe

rechoncha i John Grady nije znao što to znaĉi i upita ga a starac je napra-

vio oblik baĉve svojim rukama i John Grady je mislio da pita je li noseća

i rekao je da nije i starac je slegnuo ramenima i vratio se unutra.

Kada je vraćao kobilu nazad u staju, starac je povlaĉio stremen na cr-

nom Arapu. Djevojka je stajala okrenuta leĊima. Kada je sjena kobile za-

tamnila vrata, okrenula se i pogledala.

- Buenas tardes — rekao je.

- Buenas tardes — rekla je. Sagnula se i prešla prstima preko streme-

na da ga provjeri. On je stajao pored vrata. Ustala je i prebacila uzde pre-

ko glave konja i stavila nogu u uzengiju i digla se u sedlo i okrenula konja

i odjahala kroz vrata.

Te noći dok je leţao u svom poljskom krevetu ĉuo je glazbu iz kuće

i dok je polako ulazio u san njegove su misli bile o konjima i velikom

prostranstvu i konjima. Konjima još uvijek divljima tamo u planini i koji

nikada nisu vidjeli ĉovjeka na nogama i koji nisu znali ništa o njemu ili

njegovom ţivotu a u ĉije će duše on ući i ostati zauvijek.

Sljedeći su tjedan otišli gore u planine zajedno sa kuharom i dvoji-

com vaquerosa i kada su se vaquerosi umotali u svoje deke on i Rawlins

su sjeli pored vatre na rubu ponora i pili kavu. Rawlins je izvadio svoj

KIKA

duhan a John Grady kutiju cigareta i dobacio mu je. Rawlins je spremio

duhan. - Gotove?

- Gdje si nabavio gotove?

- U La Vegi.

Klimnuo je. Uzeo je granu iz vatre i zapalio cigaretu i John Grady se

nagnuo i zapalio svoju.

- Kaţeš da ide u školu u Mexico Cityu?

-Aha.

- Koliko ima godina?

- Sedamnaest.

Rawlins je klimnuo. - U kakvu školu ide?

- Nemam pojma. To je nekakav internat ili nešto sliĉno.

- Fina škola.

- Da. Fina škola.

Rawlins je pušio. - Pa - rekao je. - I ona je fina cura.

- Nije.

Rawlins se naslonio na uspravljeno sedlo, sjedio s prekriţenim noga-

ma pored vatre. Don njegove desne ĉizme se oslobodio i on ga je pono-

vo svezao svinjskim pojasom kroz kraĉun. Gledao je u cigarete.

- Pa — rekao je. — Već sam ti rekao i ne vjerujem da ćeš me poslušati

kao što nisi ni prije.

- Da. Znam.

- Jednostavno mislim da uţivaš osjećajući se loše.

John Grady nije odgovorio.

- Ova naravno izlazi s tipovima koji imaju svoje vlastite avione, ne

samo aute.

- Vjerojatno si u pravu.

- Drago mi je što to ĉujem.

- Ali to ništa ne mijenja, zar ne?

Rawlins je povukao dim. Sjedili su dugo. Konaĉno je bacio opušak

cigarete u vatru. - Idem u krevet — rekao je.

- Da - rekao je John Grady. — To je dobra ideja.

Raširili su podmetaĉe i on je skinuo svoje ĉizme i stavio ih pored se-

be i ispruţili se pod svojim dekama. Vatra je dogorjela do ţara i on je le-

ţao gledajući gore u zvijezde u njihovim visinama i vrući pojas materije

KIKA

koji je prolazio tamnim svodom iznad njega i poloţio svoje ruke na zem-

lju sa svake strane i pritisnuo ih uz zemlju i u tom hladno gorećem nebe-

skom tamnom svodu polako se okrenuo prema središtu svijeta, napetom

i drhtavom i strahovito brzom i ţivim pod njegovim rukama.

- Kako se zove? - rekao je Rawlins u tami.

- Alejandra. Zove se Alejandra.

U nedjeljno su popodne ušli u grad La Vega na konjima na kojima

su radili. Dali su ošišati svoje kose škarama za ovce jednom esquiladoru sa ranĉa i pozadina je njihovih vratova bila bijela poput oţiljaka i nosili

su svoje šešire nagnute naprijed i gledali s jedne na drugu stranu dok su

kasali kao da prkose krajoliku ili bilo ĉemu što bi ih moglo zaustaviti.

Utrkivali su se na ţivotinjama u okladi od pedeset centa i John Grady je

pobijedio a onda su zamijenili konje i pobijedio je ponovo na Rawlinso-

vom konju. Jahali su konje u galopu i u kasu i konji su bili vreli i raspa-

ljeni i zdepasti i drapali su po putu i piknikaši koji su pješaĉili po putu s

korpama punim vrtnih plodova i vedrima prekrivenim indijskim plat-

nom povući će se u stranu ili popeti u grmlje i kaktuse pored puta i ši-

rom otvorenih oĉiju gledati kako mladi jahaĉi prolaze na svojim konji-

ma i kako konji ţvaĉu pjenu u svojim ustima i grizu ţvale a jahaĉi zovu

jedan drugoga na svom stranom jeziku i prolaze u tihoj ţestini koja jedva

da obuhvaća prostor koji im je dodijeljen a ipak ostavljaju sve nedirnu-

to za sobom: prašinu, sunĉevu svjetlost, pticu u pjevu.

U kolibi su košulje bile poslagane u gornje police i kada su ih pro-

tresli zadrţale su crtu bijede boje tamo gdje se slegla prašina ili ju je sunce

izblijedjelo ili oboje. Traţili su po polici one sa dovoljno dugim rukavi-

ma za Rawlinsa, ţena je drţala rukav na ispruţenoj Rawlinsovoj ruci, u

ustima je poput švelje drţala pribadaĉe koje je mislila pribosti tamo gdje

savije rukav, klimala je glavom sumnjiĉavo. Odnijeli su nove krute hlaĉe

od šatorskog platna u tamni dio trgovine i probali ih u spavaćoj sobi koja

je imala tri kreveta i hladan betonski pod koji je nekada bio obojan u ze-

leno. Sjeli su na jedan od kreveta i brojali novac.

- Koliko su ovi dronjci ako koštaju petnaest pesosa?

- Zapamti da su dva pesosa dvadeset pet centa.

- Zapamti ti. Koliko?

- Dolar i osamdeset sedam centi.

KIKA

- Odliĉno - rekao je Rawlins. — Dobro stojimo. Plaća je za pet dana.

Kupili su ĉarape i donje rublje i sve istresli na pult blagajne dok je

ţena sve to zbrajala. Zatim je umotala novu odjeću u dva odvojena dije-

la i svezala ih špagom.

- Koliko ti je ostalo? — rekao je John Grady.

- Ĉetiri dolara i nešto.

- Uzmi par ĉizama.

- Nemam dosta.

- Platit ću razliku.

- Siguran si?

-Da.

- Moramo nešto ostaviti za ovu veĉer.

- Još nam ostaje nekoliko dolara. Hajde.

- Što ako poţeliš kupiti malo one slatke sode?

- Bit će dovoljno oko ĉetiri centa. Hajde.

Rawlins je neodluĉno drţao ĉizme. Stavio je jednu na don svoje ĉiz-

me.

- Ove su uţasno male.

- Probaj ove.

- Crne?

- Da. Zašto ne.

Rawlins jc navukao nove ĉizme i hodao gore dolje po podu. Ţena je

klimala s odobravanjem.

- Što misliš? - rekao je John Grady.

- Ove su u redu. Treba se navići na ove spuštene pete.

- Zapleši malo.

- Što?

- Pleši.

Rawlins je pogledao u ţenu i pogledao je u Johna Gradya.

- Sranje, rekao je. - Nemam pojma o plesanju.

- Opali nekoliko koraka.

Rawlins je izveo nekoliko ţustrih koraka na starom poploĉanom po-

du i stao cereći se u prašini koju je digao.

- Que guapo, rekla je ţena.

John Grady se nacerio i posegnuo u svoj dţep po novac.

KIKA

- Zaboravili smo uzeti rukavice, rekao je Rawlins.

- Rukavice?

- Rukavice. Kad završimo sa zabavom morat ćemo nazad na posao.

- U pravu si.

- Ona stara uţad pojela mi je ruke.

John Grady je pogledao u svoje ruke. Pitao je ţenu gdje drţe rukavi-

ce i kupili su svaki po par.

Stajali su za blagajnom dok ih je umatala. Rawlins je gledao dolje u

svoje ĉizme.

- Stari ima dobre uţadi od manilske konoplje u štali — rekao je John

Grady. - Prebacit ću ti jedan prvom prilikom.

- Crne ĉizme - rekao je Rawlins. - Koje sranje? Uvijek sam htio biti

zao.

Premda je noć bila hladna, dupla su vrata posjedniĉke kuće bila otvore-

na i ĉovjek koji je prodavao karte sjedio je u stolici na uzdignutoj drve-

noj platformi odmah pored vrata tako da se morao nagnuti svakom po-

put geste milostivosti i uzeti svoje kovanice i pruţiti im njihove karte ili

ih vratiti onima koji su se samo vraćali unutra. Stari je cigleni hodnik s

vanjske strane bio poduprt potpornjima od kojih nisu svi bili dio njego-

vog dizajna i nije bilo prozora i zidovi su bili napuknuti. Ţica puna elek-

triĉnih ţarulja prolazila je duţ hodnika sa svake strane i ţarulje su bile

prekrivene papirnatim vrećicama koje su bile obojane i na svjetlu su se

vidjeli potezi metlom i crvena i zelena i plava pomiješale su se u jednu.

Pod je bio pometen ali bilo je tamo grmića trave pod nogama i komadi-

ća slame i na samom kraju dvorane mali se orkestar okupio na pozorni-

ci od paleta. Uzduţ pozornice bila su svjetla smještena u konzerve voća

nad obojenim papirima koja su tinjala kroz noć. Otvori su konzervi bili

pokriveni ocrtanim celofanom i bacali na nadstrešnicu u svjetlu i dimu

igru sjena antiĉkih demonskih glumaca i para letećih jaraca koji su u lu-

ku na ţici letjeli polutamom.

John Grady i Rawlins i djeĉak sa ranĉa zvan Roberto stajali su malo

izvan svjetla na vratima medu autima i prikolicama i dijelili bocu mesca-

la. Roberto je pruţio bocu na svjetlo.

- A los ehicas - rekao je.

KIKA

Otpio je i predao bocu. Otpili su. Posuli su sol s papira na svoje zglo-

bove i polizali ih i Roberto je gurnuo ĉep u bocu i bacio ju iza gume par-

kiranog kamiona i dodavali su jedan drugom pakovanje ţvakaćih guma.

- Listos? - rekao je.

- Listos. Plesala je s visokim momkom sa San Pablo ranĉa i nosila je plavu ha-

ljinu i usta su joj bila crvena. On i Rawlins i Roberto su stajali s drugim

mladićima duţ zida i gledali plesaĉe i iza plesaĉa u mlade djevojke na

drugom kraju dvorane. Kretao se pored parova. Zrak je mirisao na slamu

i znoj i skupe parfeme. Pod nadstrešnicom harmonikaš se borio sa svo-

jim instrumentom i udarao ritam nogom po drvenim ploĉama i zakora-

ĉio unazad a trubaĉ je iskoraĉio naprijed. Njene su oĉi preko ramena nje-

nog partnera prešle preko njega i on je stao. Njena je crna kosa bila

dignuta i svezana plavom vrpcom a šija bijela poput porculana. Kada se

ponovo okrenula nasmiješila se.

Nikada je nije dodirnuo i njena je ruka bila mala a struk tako tanak

i gledala ga je s velikom ĉestitosti i nasmiješila se i naslonila svoju glavu

na njegovo rame. Okretali su se pod svjetlima. Dugi ton trube vodio je

plesaĉe u njihovim zasebnim i zajedniĉkim dijelovima plesa. Moljci su u

zraku kruţili oko papirnatih svjetala i jarac je prešao po ţicama i mah-

nuo i ponovno u luku odletio u tamu.

Govorila je na engleskom nauĉenim uglavnom iz školskih knjiga i

on je ponavljao svaku frazu u potrazi za znaĉenjem koje je ţelio ĉuti, po-

navljajući ih tiho u sebi i onda ih ispitujući iznova. Rekla je da joj je dra-

go što je došao.

- Rekao sam ti da hoću.

-Da.

Okrenuli su se, truba je zaškripala.

- Mislila si da neću?

Zabacila je glavu unazad i pogledala ga, smiješeći se, njene su oĉi sja-

jile. - Al contrario - rekla je. - Znala sam da ćeš doći.

U pauzi orkestra otišli su do stola za osvjeţenje i on je donio dvije

limunade u papirnatim ĉašama i izašli su van i šetali na noćnom zraku.

Hodali su po putu i bili su tamo i drugi parovi i oni su prošli pored njih

i poţeljeli im dobru veĉer. Zrak je bio hladan i mirisao na zemlju i par-

KIKA

fem i konje. Uzela je njegovu ruku i nasmijala se i nazvala ga mojado-re- verso, tako rijetko biće da ga treba dobro ĉuvati. Govorio joj je o svom

ţivotu. Kako je njegov djed umro i kako je ranĉ prodan. Sjeli su na niski

betonski izvor i s cipelama u svom krilu i svojim golim prekriţenim sto-

palima u prašini crtala je prstom po tamnoj vodi. Bila je odsutna tri go-

dine zbog škole. Njena je majka ţivjela u Meksiku i ona je nedjeljom išla

u kuću na veĉere a ponekad bi ona i njena majka veĉerale same u gradu

i odlazile u kazalište ili na balet. Njena je majka mislila kako je ţivot na

hacijendi samotan a ipak je ţiveći u gradu stekla tek nekoliko prijatelja.

- Postala je ljuta na mene jer se uvijek ţelim vratiti ovamo. Kaţe da

više volim oca.

- Voliš li?

Klimnula je. - Da. Ali nisam se zato vratila. Svejedno, ona kaţe da

ću se predomisliti.

- O tome da ţiviš ovdje?

- O svemu.

Pogledala ga je i nasmijala se. - Hoćemo li ući?

Pogledao je prema svjetlu. Glazba je poĉela.

Ustala je i naslonila jednu ruku na njegovo rame i nazula cipele.

- Upoznat ću te sa svojim prijateljima. Upoznat ću te s Luciom. Ja-

ko je lijepa. Vidjet ćeš.

- Siguran sam da nije lijepa kao ti.

- O Boţe. Moraš paziti što govoriš. Osim toga nije istina. Ona je ljep-

ša.

Vratio se nazad sam s mirisom njenog parfema na košulji. Konji su

još bili svezani i stajali na kraju štale ali nije mogao pronaći Rawlinsa i

Roberta. Kada je odvezao svog konja druga su dva zabacila svoje glave i

zarzala njeţno u ţelji da krenu. U dvorištu su se palili auti i grupe ljudi

kretale po putu i on je odveo tek ukroćenog konja dalje od svjetala i na

put prije nego ga je zajahao. Milju od grada auti su prolazili puni ljudi i

vozili su brzo i povukao je konja uz kraj i konj se propeo i zaplesao u

bljesku farova i dok su prolazili dovikivali su mu i netko je bacio praznu

konzervu piva. Konj se propeo i bacio i ritnuo i on ga je drţao pod so-

bom i govorio mu kao da se ništa nije dogodilo i nešto kasnije ponovo

su krenuli. Oblak prašine koja je ostala za autima leţalo je pred njima

KIKA

kao uska pruga dokle je god mogao vidjeti kovitlajući se polako na zvjez-

danoj svjetlosti kao da se nešto ogromno odmata iz zemlje. Pomislio je

kako se konj dobro ponio i dok su jahali rekao mu je to.

Hacendado je kupio konja preko agenta na neviĊeno u proljetnoj raspro-

daji u Lexingtonu i poslao Armandovog brata Antonija da ode po ţivoti-

nju i dovede ju. Antonio je napustio ranĉ 1941. meĊunarodnim kamio-

nom vukući ruĉno izraĊenu limenu prikolicu i nije ga bilo dva mjeseca.

Nosio je sa sobom pisma i na engleskom i na španjolskom potpisana od

strane Don Hectora razlaţući njima svoj posao i nosio je smeĊu omot-

nicu banke svezanu špagom u kojoj je bila većina novca u dolarima i u

pesosima zajedno s popisom banaka u Houstonu i Memphisu. Nije go-

vorio engleski i nije umio niti ĉitati niti pisati. Kada se vratio, omotnice

nije bilo kao i pisma na španjolskom, ali saĉuvao je ono na engleskom

poderano na tri dijela po linijama savijanja i bilo je zguţvano i umrljano

kavom i mrljama s drugim mrljama u njima od kojih su neke mogle biti

krv. Bio je zatvaran jednom u Kentuckyu, jednom u Tennesseeu i tri pu-

ta u Texasu. Kada se zaustavio u dvorištu izašao je van i hodao ukoĉeno

do kuće i pokucao na kuhinjska vrata. Maria ga je pustila unutra i on je

stajao tamo sa šeširom u ruci dok je ona otišla pozvati hacendada. Kada

je hacendado ušao u kuhinju muški su se rukovali i hacendado ga je pitao

za njegovo zdravlje a on je rekao da je sjajno i predao mu dijelove pisma

zajedno s zaveţljajem novĉanica i raĉuna iz barova i benzinskih stanica i

restorana i zatvora i predao mu novac koji mu je ostao i sitniš iz dţepova

i predao mu kljuĉ kamiona i konaĉno predao mu fakturu Mexican adua- na at Piedras Negras zajedno s dugaĉkom omotnicom s plavom vrpcom

u kojoj su bili papiri konja i raĉun od njegove prodaje.

Don Hector je istresao novac i priznanice i papire na policu i stavio

kljuĉ u dţep. Pitao je je li ga kamion dobro sluţio.

- Si - rekao je Antonio. - Es una troca muy fuerte. - Bueno - rekao je hacendado. - Yel caballo? - Esta un poco cansado de su viaje, pero es muy bonito. Bio jc. Bio jc pravi riĊan visok šesnaest dlanova i teţio oko sedam

stotina kila, mišićav i teških kostiju za svoju vrstu. Kada su ga vratili iz

KIKA

Distrito Federal u istoj toj prikolici trećeg tjedna u svibnju i John Grady

i Sr Rocha otišli su do štale da ga pogledaju, John Grady je jednostavno

otvorio vrata odjeljka i ušao unutra i prišao konju i naslonio se na njega

i poĉeo ga trljati i njeţno mu priĉati na španjolskom. Hacendado mu ni-

je dao nikakav savjet u vezi konja. John Grady je hodao oko njega priĉa-

jući mu. Podigao mu je jednu prednju nogu i prouĉavao ju.

- Jeste li ga jahali? - rekao je.

- Naravno.

— Volio bih ga jahati. Con su permiso. Hacendado je klimnuo. - Da - rekao je. — Naravno.

Izašao je van iz odjeljka i zatvorio ga i stajali su tamo gledajući u pas-

tuha.

— Le gusta?. — rekao je hacendado. John Grady je klimnuo. - Ovo je paklen konj - rekao je.

U danima koji su predstojali hacendado bi dolazio do korala gdje su

oni popravljali ogradu i on i John Grady bi hodali medu kobilama a

John Grady bi isticao njihove karakteristike a hacendado bi se zamislio i

otišao na pristojnu udaljenost i onda ponovo pogledao kobilu, u nadi da

će ju vidjeti drugaĉiju nego prije. Kada ne bi primijetio nadarenost bilo

za figuru ili strukturu da opravda njegovu mladu vrstu, John Grady bi se

radije oslonio na svoj sud. Ipak svaka bi kobila neĉim mogla opravdati

bit njihovog dolaska u call la unica cosa a to je — za što su sposobne sve

osim onih s velikim nedostacima - bilo zanimanje za stoku. Kada bi

ukrotio još kobila za jahanje koje su obećavale odveo bi ih gore u plani-

ne kroz pašnjake na obroncima planina gdje su krave i stoka pasli u soĉ-

noj travi duţ moĉvarnog tla i pokazao bi im krave i pustio ih da se kreću

medu njima. A u ogradi su bile kobile koje su pokazale zanimanje za ono

što su vidjele a neke su gledale nazad okrećući se za kravama dok su odla-

zili sa pašnjaka. Tvrdio je da se osjećaj za krave moţe nauĉiti. Hacendado je bio manje siguran u to. Ali u dvije su se stvari iznad svega slagali i nisu

to nikada izgovorili, to da je Bog na zemlji stvorio konje za rad sa sto-

kom i da je stoka najveće ljudsko bogatstvo.

Odveli su pastuha dalje od kobila u upraviteljevu štalu i kako su ko-

bile sazrijevale on i Antonio su ih odvodili na oplodnju. Oplodavali su

ih uglavnom danju cijela tri tjedna i ponekad dva puta na dan i Antonio

je nagradio pastuha dubokim poštovanjem i velikom ljubavi i nazvao ga

KIKA

caballopadre i kao i John Grady priĉao bi konju i ĉesto mu nešto obeća-

vao i nikada nije lagao konju. Konj bi ga ĉuo kako dolazi i poĉeo bi ho-

dati po slami na svojim straţnjim nogama i on je stao i priĉao s konjem

opisujući mu kobile tihim glasom. Nikada nije oplodavao istog sata slje-

dećeg dana i sloţio se s John Gradyem da kaţu hacendadu kako konja tre-

ba jahati kako bi ostao u formi. Zato što je John Grady volio jahati ko-

nja. Zapravo je volio biti viĊen kako ga jaše. Zapravo volio je da ga ona

vidi kako jaše tog konja.

Otišao bi u tamnu kuhinju po kavu i osedlao bi konja u zoru i samo

bi nekoliko pustinjskih golubica hodalo po voćnjaku a zrak bi još bio

svjeţ i hladan i pastuh bi izašao iz staje postrance i poskakivao udarajući

po zemlji i istezao vrat. Jahali bi po putu na obroncima i uz rub moĉvare

dok se sunce dizalo istjerujući iz skloništa patke ili guske ili gnjurce koji

bi otrĉali preko vode rastjerujući maglu i diţući se da bi postale ptice od

zlata na suncu još nevidljivom iz udoline ravnice.

Ponekad bi odjahao skroz do najvišeg vrha lagune prije nego bi konj

prestao drhtati i cijelo bi mu vrijeme priĉao na španjolskom u frazama

gotovo bibliĉnim ponavljajući ponovo i ponovo kritiku još nedonesenog

zakona. Soy comandante de lasyeguas, rekao bi, yoyyo solo. S in la caridad de estas manos no tengas nada. Ni comida ni agua ni hijos. So yo que trai- go las yeguas de la montanas las yeguas jovenes, las yeguas salvajes y ardien- tes. Dok je u trezoru rebara medu njegovim koljenima tamno mesnato

srce udaralo po volji njegovoj i krv je pulsirala i utroba se okretala u

svom masivnom plavom grĉu po volji njegovoj i snaţne bedrene kosti i

koljena i top i tetive poput rastezljivih konopa koji su se razvlaĉili i skup-

ljali i razvlaĉili se i skupljali u njegovim zglobovima i po ĉijoj se volji sve

obloţilo i umotalo u meso i zadnje noge koje su dizale prašinu po još za-

magljenoj zemlji i glava koja se okretala s jedne na drugu stranu i veliko

zapjenjeno zubalo i vrele kugle njegovih oĉiju u kojima je gorio svijet.

Ponekad, u tim ranim jutrima u kuhinji kada bi se vratio u kuću na

doruĉak s Marijom koja bi palila vatru i slagala drva u veliku kuhinjsku

peć ili mijesila tijesto na mramornoj radnoj površini, on bi je ĉuo kako

pjeva negdje u kući ili osjetio najfiniji miris zumbula dok je prolazila u

KIKA

vanjsko predvorje. Jutrima kada bi Carlos išao na klanje došao bi hoda-

jući kroz veliko krdo maĉaka koje su svaka na svom mjestu sjedile pod

nadstrešnicom trijema a on bi podigao jednu i pomilovao je tamo na vra-

tima kroz koja ju je jednom vidio kako skuplja lišće lipe i stao je na tre-

nutak i drţao maĉku i zatim je pustio da ponovo sklizne pod trijem i

vrati se na mjesto s kojeg je bila uzeta i ušao bi u kuhinju i skinuo svoj

šešir. A nekad bi ujutro i ona jahala i on je znao da je sama u blagovaoni-

ci s druge strane hodnika i Carlos bi joj nosio doruĉak na pladnju s ka-

vom i voćem a jednom dok je jahao po obroncima na sjeveru ugledao je

nju dolje na padini dvije milje dalje i vidio kako jaše šumom iznad moĉ-

vara a jednom se prišuljao vodeći konja kroz plićak na obali jezera medu

trskom i ugledao ju tamo s haljinom dignutom iznad koljena dok su ko-

sovi kruţili i pjevali, odmarala se i saginjala i brala vodene ljiljane dok je

crni konj iza nje ĉekao strpljivo poput psa.

Nije s njom razgovarao od noći plesa u La Vegi. Otišla je s ocem u

Mexico i vratila se sama. Nije bilo nikoga koga bi mogao pitati za nju.

Sada je već izvodio pastuha na jahanje bez sedla, bez ĉizama i bacio bi se

na njega dok bi Antonio još uvijek drţao drhtavu kobilu koja je stajala

tamo raširenih nogu i s pognutom glavom dašćući kao luda. Izlazeći iz

štale bos nad konjskim trbuhom dok se konj pjenio i cijedio i kao lud

drapao po putu na obroncima jašući samo s povodcem i znoj konja i

miris kobile na njemu i ţile koje su kucale pod mokrom koţom i on na-

gnut naprijed na vrat konja priĉajući mu njeţno i opsceno. U tom je sta-

nju jedne veĉeri neoĉekivano naletio na nju koja se na crnom Arapu vra-

ćala sa obronaka.

Povukao je povodac i zaustavio konja koji je drhtao i stepao po putu

vitlajući svojom glavom i otresajući pjenu s jedne na drugu stranu. Zaus-

tavila je konja. Skinuo je svoj šešir i prešao rukavom preko ĉela i mah-

nuo joj i vratio šešir na glavu i potjerao konja s puta i kroz šaš i okrenuo

se kako bi je gledao dok prolazi. Potjerala je konja naprijed i kad je došla

usporedo s njim dodirnuo je obod svog šešira kaţiprstom i klimnuo i

mislio je da će ona samo proći ali nije. Zaustavila se i okrenula svoje lice

prema njemu. Odrazi svjetla od vode plesali su na zadnjim nogama ko-

nja. Stajao je tamo s preznojenim konjem kao autostoper pod njenim za-

ĉuĊenim pogledom. Ĉekala je da nešto kaţe i kasnije se pokušavao sjeti-

KIKA

ti što je to rekao. Znao je samo da se nasmijala i da to nije bila njegova

namjera. Okrenula se i pogledala preko jezera gdje je kasno sunce svjet-

lucalo i pogledala ponovo u njega i u konja.

- Ţelim ga jahati - rekla je.

- Molim?

- Ţelim ga jahati.

Gledala ga je mirno ispod crnog oboda šešira.

Pogledao je tamo prema šašu koji se njihao na vjetru s jezera kao da

oĉekuje pomoć. Pogledao je u nju.

- Kada? - rekao je.

- Kada?

- Kada ga ţeliš jahati?

- Sada. Ţelim ga jahati sada.

Pogledao je dolje u konja kao da je iznenaĊen njegovim prisućem.

- Nema sedlo.

- Da — rekla je. — Znam.

Stisnuo je konja svojim petama i u isto vrijeme potegao povodac ka-

ko bi konja prikazao nesigurnim i teškim za jahanje ali konj se nije ni

pomakao.

- Nisam siguran da to ţeli i tvoj otac.

Nasmiješila mu se osmijehom saţaljenja mada u njemu saţaljenja ni-

je bilo. Spustila se na zemlju i podigla uzda preko glave crnog konja i

okrenula se i gledala u njega s povodcem iza njenih leda.

- Silazi - rekla je.

- Jesi li sigurna?

- Da. Poţuri.

Skliznuo je na zemlju. Unutarnja strana njegovih nogavica bila je

vrela i mokra.

- Što ćeš sa svojim konjem?

- Ţelim da ga odvedeš u štalu.

- Netko će me iz kuće vidjeti.

- Odvedi ga u Armandovu.

- Uvalit ćeš me u nevolju.

- Već si tamo.

KIKA

Okrenula se i omotala uzde oko roga sedla i prišla i uzela od njega

povodac i stavila ga i okrenula se i stavila jednu ruku na njegovo rame.

Mogao je ĉuti vlastito srce kako lupa. Sagnuo se i napravio joj ljestve svo-

jim isprepletenim prstima i ona je stavila svoju ĉizmu u njegove ruke i

digao ju je i ona se bacila na leda pastuha i pogledala dolje u njega i zatim

podbola konja i otišla grabeći niz put uz obalu jezera i nestala iz vida.

Jahao je polagano nazad na Arapu. Sunce je polako zalazilo. Pomi-

slio je kako će ga sustići ne bi li ponovo zamijenili konje ali nije i on je

u crvenom sutonu vodio konja pješice prema Armandovoj kući i u štalu

iza kuće i skinuo uzda i oslobodio spone i ostavio ga osedlanog i sveza-

nog. U kući nije bilo svjetla i pomislio je kako vjerojatno nikoga nema

ali dok se vraćao nazad pored kuće u kuhinji se upalilo svjetlo. Ubrzao

je. Ĉuo je kako se za njim otvaraju vrata ali nije se okrenuo da vidi tko

je i tko god da je bio nije rekao ništa.

Posljednji ju je put vidio prije nego što se vratila u Mexico kada se

spuštala sa planine jašući mirno i uspravljeno dok je kišni vjetar stizao sa

sjevera i tamni se oblaci skupljali nad njom. Jahala jc s šeširom spuštenim

prema naprijed i svezanim pod njenom bradom i dok je jahala njena je

crna kosa lepršala po njenim ramenima i munja je sijevnula tiho kroz

tamne oblake iza nje i jahala je kroz brda nesvjesna svega dok su se prve

kapi kiše pojavljivale u vjetru i jahala je po gornjim pašnjacima i pored

svijetlih jezera obraslih trskom uspravljena i mirna dok je kiša nije susti-

gla i prekrila njen lik u tom divljem ljetnom krajoliku: stvaran konj,

stvaran jahaĉ, stvarna zemlja i nebo a ipak u isto vrijeme i san.

Duena Alfonsa je djevojci bila i oĉeva ujna i njezina baka i njezin je ţivot

zaodjenuo haciendu u neraskidivu vezu s tradicijom starog svijeta. Osim

starih koţnih tomova knjige u knjiţnici su bile njezine i piano je bio nje-

zin. Drevni stereo u salonu i par Greenerovih pištolja u talijanskoj garde-

robi u Don Hectorovoj sobi pripadali su njezinom bratu i bio je to nje-

zin brat s kim je stajala na fotografijama ispred katedrala glavnih europ-

skih gradova, ona i ţena njezinog brata u bijeloj ljetnoj odjeći, njezin

brat u odjelu i kravati i panamskom šeširu. Njegovi tamni brkovi. Tamne

španjolske oĉi. Ugledno drţanje. Najstarije od nekoliko ulja na platnu u

KIKA

salonu s tamnom napuklom patinom sjajnom kao stari porculan pripa-

dao je njenom prapradjedu još od Toleda tisuću sedamsto devedeset sed-

me. Najnovija je bila ona u punoj veliĉini u veĉernjoj haljini prilikom

njezine mature u Rosariu tisuću osamsto devedeset druge.

John Grady je nikada nije vidio. Moţda tek obris koji bi kliznuo

kroz hodnik. Nije znao da je bila svjesna njegovog prisustva dok tjedan

dana nakon što je djevojka otišla u Mexico jedne veĉeri nije bio pozvan

u kuću na partiju šaha. Kada se pojavio u kuhinji obuĉen u novu košulju

i platnene hlaĉe Maria je još prala sude od veĉere. Okrenula se i proma-

trala ga dok je stajao sa šeširom u rukama.- Bueno — rekla je. - Te espera. Zahvalio joj je i prošao kroz kuhinju i niz hodnik i stao na vratima

blagovaonice. Ustala je sa stola za kojim je sjedila. Malo je digla glavu. -

Dobra veĉer - rekla je. - Izvoli ući. Ja sam sefiorita Alfonsa.

Bila je obuĉena u tamnu sivu suknju i bijelu naboranu bluzu i nje-

zina je siva kosa bila skupljena iza i izgledala je kao uĉiteljica što je uisti-

nu i bila. Govorila je engleskim naglaskom. Ispruţila je jednu ruku i on

je gotovo krenuo naprijed da je primi ali je shvatio da mu pokazuje pre-

ma stolici s njene desne strane.

- Veĉer, gospodo - rekao je. - Ja sam John Grady Cole.

- Izvoli - rekla jc. - Sjedi. Drago mi je da si došao.

- Hvala, gospodo.

Povukao je stolac i sjeo i stavio svoj šešir na stolac pored i gledao u

ploĉu. Stavila je svoje palĉeve na rub i gurnula je lagano prema njemu.

Ploĉa je bila napravljena od kvadrata oraha i javora s okvirom od mozai-

ka bisera a šahovske su figure bile od obraĊene slonovaĉe i crnog roga.

- Moj nećak ne ţeli igrati - rekla je. - Porazila sam ga. Moţemo li

to nazvati porazom?

- Da, gospoĊo. Mislim da moţemo.

Kao i on bila je ljevakinja ili je samo igrala šah lijevom rukom. Nije

imala zadnja dva prsta a ipak nije to primijetio dok igra nije uznapredo-

vala. Konaĉno kada je pojeo kraljicu ona je predala i nasmijala se odajući

mu tako kompliment i pokazala na ploĉu s odreĊenom nestrpljivošću.

Bili su daleko u drugoj partiji i već je pojeo oba skakaĉa i lovca kada je

ona odigrala dva poteza za redom što ga je natjeralo da malo razmisli.

Prouĉavao je ploĉu. Uĉinilo mu se da je moţda zanima hoće li poništiti

KIKA

partiju i shvatio da je zapravo već razmislio o tome i znao je da je raz-

mišljala o tome prije njega. Naslonio se i gledao u ploĉu. Gledala ga je.

Nagnuo se naprijed i pomakao lovca i matirao je u ĉetiri poteza.

- To je bilo glupo od mene — rekla je. - Napad kraljicom. To je bilo

glupo. Dobro igraš.

- Da, gospoĊo. I vi igrate dobro.

Povukla je rukav bluze i pogledala u mali srebrni sat na ruci. John

Grady je sjeo. Prošlo je dva sata od njegovog vremena za spavanje.

- Još jednu? - rekla je.

- Da, gospoĊo.

Odigrala je otvaranje koje do tada nije vidio. Na kraju je izgubio kra-

ljicu i predao. Nasmiješila se i pogledala ga. Carlos je ušao noseći set za

ĉaj na pladnju i stavio ga na stol a ona je odgurnula ploĉu u stranu i pri-

makla pladanj i postavila šalice i tanjuriće. Na tanjuru su bili kolaĉi i kre-

keri i nekoliko vrsta sira i mala posuda smeĊog sosa sa srebrnom ţlicom.

- Šlag? -rekla je.

- Ne, gospoĊo.

Klimnula je. Nalila je ĉaj.

- Ne bih mogla upotrijebiti to otvaranje ponovo s istim uĉinkom -

rekla je.

- Nikad ga prije nisam vidio.

- Da. Prvi ga je odigrao irski prvak Pollock. Nazvao ga je kraljevo

otvaranje. Bojala sam se da ga znaš.

- Volio bih ga vidjeti ponovo jednog dana.

- Da. Naravno.

Gurnula je pladanj prema njemu. - Izvoli - rekla je. - Posluţi se.

- Radije ne bih. Ako jedem ovako kasno imam lude snove.

Nasmiješila se. Odmotala je mali laneni rubac sa pladnja.

- Ja uvijek imam lude snove. Ali se bojim da su potpuno neovisni o

mojim prehrambenim navikama.

- Da, gospodo.

- Snovi ţive dugo. Sada imam snove koje sam sanjala kao mlada dje-

vojka. Posjeduju ĉudnu trajnost za nešto ne baš tako stvarno.

- Mislite li da nešto znaĉe?

Izgledala je iznenaĊeno. - Naravno - rekla je. - Ti ne?

KIKA

- Pa. Ne znam. Samo su u glavi.

Ponovo se nasmiješila. - Neću ovo prihvatiti kao tvoju osudu. Gdje

si nauĉio igrati šah?

- Otac me nauĉio.

- Sigurno je izvanredan igraĉ.

- Najbolji kojeg sam vidio.

- Moţeš li ga pobijediti?

- Ponekad. Bio je u ratu i kada se vratio pobijedio sam ga koji put

ali mislim kako nije svim srcem bio u igri. Danas više uopće ne igra.

- To je šteta.

- Da, gospodo. Jest.

Ponovo im je natoĉila šalice.

- Izgubila sam prste u jednoj nesretnoj pucnjavi - rekla je. - GaĊala

sam prave golubove. Desna se cijev raspukla. Imala sam sedamnaest. Ale-

jandrinih godina. Ne treba ti zbog toga biti neugodno. Ljudi su radoz-

nali. To je prirodno. Pokušat ću pogoditi kako je taj oţiljak na tvom ob-

razu dar nekog konja.

- Da, gospoĊo. Moja pogreška.

Gledala ga je, ne neprijazno. Nasmiješila se. - Oţiljci imaju ĉudnu

moć da nas podsjete kako je naša prošlost stvarna. DogaĊaji koji su ih

uzrokovali ne mogu biti zaboravljeni, zar ne?

- Ne, gospoĊo.

- Alejandra će ostati s majkom u Mexicu dva tjedna. Poslije će ovdje

provesti cijelo ljeto.

Progutao je. Štogod moja vanjština moţe pretpostaviti, ja ipak ni-

sam staromodna ţena. Mi ovdje ţivimo u malenom svijetu. Zatvorenom

svijetu. Alejandra i ja se ne slaţemo. Zapravo, strahovito se ne slaţemo.

Ona je poput mene u njenim godinama i ponekad mi se ĉini da se borim

s vlastitom prošlošću. Kao dijete bila sam nesretna zbog razloga koji više

nisu bitni. Ali stvar u kojoj smo sloţni, moja nećakinja i ja...

Prekinula je. Odloţila je šalicu sa strane. Polirano je drvo stola zadr-

ţalo okrugli oblik pare tamo gdje je stajala i zatim je blijedio od rubova

prema unutra i nestao. Digla je glavu.

- Nisam imala nikoga da me savjetuje. Moţda ionako ne bih poslu-

šala. Odrasla sam u svijetu muškaraca. Mislila sam kako sam time sprem-

KIKA

na za ţivot u njihovom svijetu ali nije bilo tako. TakoĊer sam bila bun-

tovna i zato prepoznajem iste. Ipak mislim kako nemam ţelju da slamam

stvari. Osim moţda onih stvari koje ţele slomiti mene. Imena entiteta

koja imaju moć da nas tijekom vremena prisile na promjenu. Obiĉaji i

autoritet su zamijenjeni slabošću. Ali moj stav prema njima se nije pro-

mijenio. Nije se promijenio.

Vidiš, ne mogu a da ne simpatiziram Alejandru. Ĉak i kada nije za

njeno dobro. Ali ne ţelim je unesrećiti. Ne ţelim da o njoj govore loše.

Ili je traĉaju. Znam što to znaĉi. Misli da moţe zabaciti glavu unazad i

odbaciti sve. U idealnom bi svijetu traĉ besposliĉara bio beznaĉajan i bez

posljedica. Ali vidjela sam posljedice u pravom svijetu i one mogu posta-

ti grob. To mogu biti posljedice dostojanstva koje ne iskljuĉuju krvopro-

liće. Ne iskljuĉuju smrt. Vidjela sam to u vlastitoj obitelji. Što Alejandra

odbacuje kao najobiĉniju glupost ili iznošenu modu...

Faliĉnom je rukom napravila pokret kao da maše lepezom koji je u

isto vrijeme bio i otpust i završna rijeĉ. Ponovo je spustila ruke i pogle-

dala ga.

- Mada si ĉak i mlaĊi od nje, nije u redu da vas viĊaju kako bez nad-

zora zajedno jašete po ranĉu. Budući da je ovo stiglo do mojih ušiju po-

mišljala sam o tome razgovarati s Alejandrom i odluĉila da neću.

Naslonila se. Mogao je ĉuti sat kako otkucava u hodniku. Iz kuhi-

nje nije dopirao nikakav zvuk. Gledala ga je.

- Što ţelite da uĉinim? - rekao je.

- Ţelim da vodiš raĉuna o ugledu mlade djevojke.

- Nikada nisam ni mislio drugaĉije.

Nasmiješila se. - Vjerujem ti — rekla je. — Ali moraš shvatiti. Ovo je

druga zemlja. Ovdje je ugled ţeni sve što ima.

- Da, gospodo.

- Nema oprosta.

- Gospodo?

- Nema oprosta za ţenu. Muškarac moţe izgubiti svoju ĉast i pono-

vo je zasluţiti. Ali ţena ne moţe. Ona ne moţe.

Sjedili su. Gledala ga je. Dotakao je krunu svog šešira vrhovima svo-

jih ĉetiriju prsta i digao pogled.

- Pretpostavljam kako bih trebao reći da to nije u redu.

KIKA

- U redu? - rekla je. - Ha. Da. Pa.

Okrenula je ruku u zraku kao da se podsjetila neĉeg davno izgublje-

nog. - Ne. To nije pitanje pravde. Moraš shvatiti. To je pitanje onog koji

zahtijeva. U ovom sluĉaju zahtijevam ja. Ja sam ta koja zahtijeva.

Sat je u hodniku otkucavao. Gledala ga je. Dohvatio je svoj šešir.

- Pa. Niste me morali ovamo pozvati samo da biste mi to rekli.

- U pravu si - rekla je. - Zato te umalo i nisam pozvala.

Na brdu su gledali oluju koja se stvarala na sjeveru. Nemirno svjetlo u

sutonu. Tamni gusti oblici laguna pod njima leţali su na tlu pustinje kao

da prodiru u drugo nebo. Slojevit skup boja na zapadu krvario je pod sti-

snutim oblacima. Iznenadna ljubiĉasta kapa zemlje.

Sjedili su na zemlji koja je drhtala pod udarima gromova i hranili va-

tru ostacima stare ograde. Ptice su se spuštale iz polutame i skrenule pre-

ko ruba brda a na sjeveru gdje je kao goruća bunovina sijevnula munja.

- Što je još rekla? - rekao je Rawlins.

- To je otprilike sve.

- Misliš da je govorila u njegovo ime?

- Ne mislim da ona govori u bilo ĉije ime osim svog.

- Misli da si zagrijan za kćerku.

- Ja jesam zagrijan za kćerku.

- Jesi li zagrijan i za posljedice?

John Grady je prouĉavao vatru. — Ne znam — rekao je. — Nisam o

tome razmišljao.

- Naravno da nisi - rekao je Rawlins.

Pogledao je u Rawlinsa i ponovo u vatru.

- Kada se vraća?

- Za tjedan dana.

- Ne vidim nikakav dokaz da je i ona isto tako zagrijana za tebe.

John Grady je klimnuo. - Jednostavno znam. Mogu razgovarati s

njom.

Prve su kapi kiše pištale u vatri. Pogledao je u Rawlinsa.

- Nije ti ţao što smo došli ovamo?

- Ne još.

Klimnuo je. Rawlins je ustao.

- Hoćeš li jesti ovu ribu ili ćeš samo sjediti ovdje na kiši?

KIKA

- Hoću.

-1 ja ću.

Sjedili su skriveni pod kapuljaĉama svojih kišnih ogrtaĉa. Govorili

su pod kapuljaĉama kao da se obraćaju tami oko sebe.

- Znam da se sviĊaš starom - rekao je Rawlins. - Ali to ne znaĉi da

će mirno gledati kako mu zavodiš kćer.

- Da, znam.

- Ne vidim tvoje adute.

-Da.

- Ono što vidim je nevolja koja će nas otjerati odavde.

Gledali su vatru. Ţica iz izgorjele ograde leţala je zguţvana na tlu i

njen je namotaj leţao u vatri i pulsirao uţareno crveno na ţeravici. Konji

su izašli iz tame i stali kod ruba svjetlosti vatre u kiši koja je padala i sja-

jili u noći svojim crvenim oĉima.

- Još mi nisi rekao što si joj odgovorio - rekao je Rawlins.

- Rekao sam joj da ću uĉiniti što god ţeli.

- Što je ţeljela?

- Nisam siguran.

Gledali su u vatru.

- Dao si joj rijeĉ? - rekao je Rawlins.

- Ne znam. Ne znam jesam li ili nisam.

- Pa ili jesi ili nisi.

- I ja sam tako mislio. Ali ne znam.

Pet noći kasnije dok je spavao u stajskom leţaju ĉuo je kucanje. Ustao je.

Netko je stajao vani pred vratima. Mogao je vidjeti svjetlo kroz zazore

dasaka.

- Momento - rekao je.

Ustao je i obukao hlaĉe u mraku i otvorio vrata. Stajala je u staji dr-

ţeći lampu u jednoj ruci.

- Što je? - Prošaptao je.

- Ja sam.

Podigla je lampu kao da ţeli potvrditi svoje rijeĉi. Nije znao što bi

rekao.

- Koliko je sati?

- Ne znam. Oko jedanaest.

KIKA

Pogledao je kroz ravan hodnik prema konjušarevim vratima.

- Probuditi ćemo Estebana - rekao je.

- Onda me pozovi unutra.

Povukao se unazad i ona je ušla unutra pored njega šuškajući odje-

ćom u bogatoj paradi kose i parfema. Zatvorio je vrata i drveni zasun i

okrenuo se i pogledao u nju.

- Bolje da ne palim svjetlo — rekao je.

- U redu. Generator je svejedno iskljuĉen. Što ti je rekla?

- Razgovarali ste?

- Naravno. Sto je rekla?

- Sjedi.

Okrenula se i sjela na krevet s jednom nogom ispod nje. Odloţila je

upaljenu lampu na krevet i gurnula pod pokrivaĉ i soba se ispunila me-

kim sjajem.

- Ne ţeli da se viĊam s tobom. Izvan naselja.

- Armando joj je rekao da si doveo mog konja.

- Znam.

- Ne ţelim da se tako odnose prema meni - rekla je.

Na tom je svjetlu izgledala ĉudno i teatralno. Prešla je jednom ru-

kom preko pokrivaĉa kao da nešto mete svojim prstima. Pogledala ga je

i njezino je lice bilo blijedo i ozbiljno u svjetlu koje se dizalo a njezine su

oĉi osim malog odsjaja nestale u tamnim sjenama njihovih duplji i mo-

gao je vidjeti kako se njezino grlo miĉe na svjetlu i vidio je na njenom li-

cu i njezinom tijelu nešto što prije nije vidio a zove se tuga.

- Mislila sam da si mi prijatelj - rekla je.

- Reci što ţeliš — rekao je. - Uĉinit ću što god ţeliš.

Noć je sakrila prašinu na putu i jahali su konje u hodu jedno pored

drugog, sjedeći na ţivotinjama bez sedla i samo s povodcem. Poveo je ko-

nje rukom kroz kapiju i na put i uzjahao i jahao niz put s mjesecom na

zapadu i neki su psi zalajali prema sjenama a lovaĉki psi odgovorili na la-

veţ iz svojih kaveza a on je zatvorio kapiju i okrenuo se i skupio svoje ru-

ke da bi ona stavila svoju nogu medu njih i digla se na crnog konja bez

sedla i onda odvezao pastuha s kapije i zakoraĉivši na kapiju uzjahao i sve

to u jednom pokretu i okrenuo konja i oni su jahali jedno uz drugo niz

put s mjesecom na zapadu poput mjeseca od bijelog platna obješenog na

ţicu dok su psi lajali.

KIKA

Ponekad ih ne bi bilo negdje do zore i on bi sklonio pastuha u staju

i otišao do kuće na doruĉak i sat kasnije sreo Antonija u štali i prošao po-

red upraviteljeve kuće do obora gdje bi ga ĉekale kobile.

Jahali bi noću duţ zapadnog ravnog brda dva sata od ranĉa i pone-

kad bi upalio vatru i mogli bi vidjeti svjetla lampi na vratima haciende daleko pod njima kako plutaju u moru tame a ponekad se ĉinilo kako se

svjetla pomiĉu kao da se svijet dolje okrenuo u nekom drugom središtu

i vidjeli bi zvijezde u gomilama kako padaju na zemlju i ona bi mu pri-

ĉala priĉe o oĉevoj obitelji i Meksiku. Vraćajući se nazad vodili bi konje

u jezero i konji bi stajali u vodi do njihovih prsiju i pili i zvijezde bi u je-

zeru poskakivale i treptale tamo gdje su pili i ako bi u planinama kišilo

zrak bi bio gust i noć toplija i jedne ju je noći ostavio i odjahao dolje niz

obalu jezera kroz šaš i vrbe i skliznuo s konja i skinuo ĉizme i odjeću i

ušao u jezero u kojem je mjesec klizio pred njim i patke gakale tamo u

mraku. Voda je bila tamna i topla i on se okrenuo u jezeru i raširio svoje

ruke i voda je bila tako tamna i svilenkasta i on je gledao preko mirne

tamne površine tamo gdje je ona s konjem stajala na obali i gledao kako

se izvlaĉi iz svoje odjeće tako blijeda, tako blijeda, kao da izlazi iz kukulji-

ce, i ulazi u vodu.

Na pola je puta stala i pogledala nazad. Stajala je dršćući u vodi ne

zbog hladnoće jer je nije bilo. Ne priĉaj s njom. Ne zovi je. Kada je došla

do njega pruţio je ruku i ona ju je primila. Bila je tako blijeda u jezeru

da je izgledala kao da gori. Kao ţuta vatra u tamnoj šumi. Koja gori hlad-

noćom. Kao što mjesec gori hladnoćom. Njena crna kosa pluta za njom

po vodi, pada i pluta po vodi. Stavila je drugu ruku oko njegovih rame-

na i pogledala prema mjesecu na zapad ne govori s njom ne zovi je i onda

je okrenula svoje lice prema njemu. Još slade zbog krade ovog vremena i

tijela, slade zbog izdaje. Zdralovi koji su na jednoj nozi stajali medu trs-

kom na juţnoj obali izvukli svoje kljunove iz svojih krila da bi ih gleda-

li. - Me quieresi - rekla je. - Da - rekao je. Rekao je njezino ime. - Isuse,

da - rekao je.

Izašao je iz štale opran i poĉešljan i u ĉistoj košulji i on i Rawlins su sjeli

na košare pod trijemom spavaonice i pušili ĉekajući veĉeru. Iz spavaonice

KIKA

se ĉuo razgovor i smijeh i zatim tišina. Dvojca su vaquerosa došla do vrata

i stala. Rawlins se okrenuo i pogledao na sjever prema cesti. Pet meksiĉ-

kih rendţera dolazilo je jašući zasebno. Bili su obuĉeni u kaki uniforme

i jahali dobre konje i nosili pištolje u pojasevima i puške u tobolcima na

sedlu. Rawlins je ustao. Ostali su vaquerosi došli do vrata i gledali. Dok

su jahaĉi prolazili putem voda je bacio pogled na spavaonicu i ljude pod

trijemom, na ljude koji su stajali na vratima. Zatim su nestali iz vida pre-

ma upraviteljevoj kući, pet jahaĉa koji su jahali zasebno sa sjevera kroz

suton prema kući sa crijepovima na krovu.

Kad se kroz mrak vratio do štale pet je konja stajalo pod orahom s

druge strane kuće. Sedla su ostala na njima a ujutro su nestali. Sljedeće

je noći ona došla u njegov krevet i došla je svake od devet sljedećih noći,

zatvarajući vrata i navlaĉeći zasun okrećući se na skrivenom svjetlu u Bog

zna koje sate i svlaĉeći se i pripijajući se hladna i gola uz njega u ravnom

leţaju i sva mekoća i parfem i bujnost njene kose padala je po njemu i

bez ikakve njene zaštite. Govoreći nije me briga nije me briga. Puštajući

mu krv svojim zubima u koje je stavio svoj dlan da ne bi vrištala. Spava-

jući na njegovim prsima dok on ne bi mogao zaspati i ustajući kada je is-

tok već postajao siv u zori i odlazeći u kuhinju po doruĉak kao da je sa-

mo ranije ustala.

Zatim je otišla nazad u grad. Sljedeće je veĉeri kada je ušao sreo Es-

tebana u štali i pozdravio ga i starac ga je pozdravio ali nije pogledao u

njega. Oprao se i otišao do kuće i pojeo svoju veĉeru u kuhinji i nakon

što je pojeo on i hacendado sjeli su u blagovaonicu i ispunjavali knjigu

pastuha i hacendado ga je ispitivao i biljeţio ono što bi rekao o kobilama

i onda se naslonio i pušio svoju cigaretu i lupkao olovkom o rub stola.

Podigao je pogled.

- Dobro - rekao je. - Kako napreduješ s Guzmanom?

- Pa, nisam spreman za drugi dio.

Hacendado se nasmijao. — Guzman je sjajan. Ne ĉitaš francuski?

- Ne, gospodine.

- Jebeni Francuzi se dobro razumiju u konje. Igraš bilijar?

- Gospodine?

- Igraš li bilijar?

- Da, gospodine. Malo. Pool svakako.

- Pool. Da. Ţeliš li igrati?

KIKA

- Da, gospodine.

- Dobro.

Hacendado je sklopio knjige i odgurnuo stolicu i ustao i on ga jc pra-

tio niz hodnik i kroz salon i knjiţnicu do obloţenih dvostrukih vrata na

suprotnom zidu. Hacendado je otvorio ta vrata i oni su ušli u tamnu sobu

koja je mirisala na plijesan i staro drvo.

Povukao je viseći lanac i upalio tanki svijećnjak na stropu. Pod njim

starinski stol od nekog tamnog drveta s lavovima izrezbarenim u noga-

ma. Stol je bio prekriven platnom a svijećnjak je bio spušten s visokog

stropa dugaĉkim lancem. Na drugoj strani sobe nalazio se vrlo star obo-

jani drveni oltar nad kojim je visio u pravoj veliĉini izrezbaren i obojan

drveni Isus. Hacendado se okrenuo.

- Igram rijetko - rekao je. - Nadam se da nisi struĉnjak.

- Nisam, gospodine.

- Pitao sam Carlosa moţe li malo izravnati ovaj stol. Posljednji put

bio je stvarno nagnut. Vidjet ćemo što je uĉinjeno. Odi u onaj ugao. Po-

kazat ću ti. Stali su na suprotne strane stola i smotali platno prema sredi-

ni i još jednom i onda ga podigli i odnijeli do kraja stola i prišli jedan

drugom i hacendado je uzeo platno i odnio ga i odloţio na stolicu.

- Kao što vidiš, ovo je bila crkva. Nisi praznovjeran?

- Ne, gospodine. Mislim da nisam.

- Trebala je biti razriješena svoje svetosti. Svećenik doĊe i kaţe par

rijeĉi. Alfonsa se u to razumije. Ali naravno stol je ovdje već mnogo godi-

na i ovo je još uvijek crkva kakve god te rijeĉi bile. Svećenik doĊe i kaţe

kako ovo više nije crkva. Osobno sumnjam da se takvo nešto uopće mo-

ţe napraviti. Što je sveto, sveto je. Moći svećenstva su ograniĉenije nego

što ljudi pretpostavljaju. Naravno, ovdje godinama nije odrţana misa.

- Koliko godina?

Hacendado je birao štapove vadeći ih i vraćajući u policu od maha-

gonija u uglu. Okrenuo se.

- U ovoj sam crkvi primio prvu priĉest. Mislim da je to posljednja

misa ovdje odrţana. Rekao bih od tisuću devetsto jedanaeste.

Vratio se štapovima. - Ne bih dozvolio svećeniku da doĊe i napravi

to - rekao je. - Da naruši svetost ove crkve. Zašto bih? Volim osjećati da

je Bog ovdje. U mojoj kući.

KIKA

Sloţio je kugle i dodao bijelu Johnu Gradyu. Bila je od slonovaĉe i

poţutjela. Razbio je kugle i igrali su pravi pool i hacendado ga je lako do-

bio, hodajući oko stola i maţući štap kredom sporim kruţnim pokreti-

ma i najavljujući poteze na španjolskom. Igrao je polako i prouĉavao

udarce i situaciju na stolu i dok je prouĉavao i dok je igrao govorio je o

revoluciji i povijesti Meksika i govorio o duena Alfonsi i Franciscu Ma-

deru.

RoĊen je u Parrasu. U ovom okrugu. Naše su obitelji jedno vrijeme

bile vrlo bliske. Alfonsa je mogla biti zaruĉena za FranciscoVog brata. Ni-

sam siguran. U svakom sluĉaju moj djed nikada ne bi dozvolio vjenĉa-

nje. Politiĉki su stavovi obitelji bili priliĉno radikalni. Alfonsa nije bila

dijete. Trebali su je ostaviti da sama donese odluku ali nisu i bez obzira

na posljedice nikada nije oprostila ocu i to ga je strahovito rastuţilo i s

tom je tugom pokopan. El cuatro. Hacendado se sagnuo i nanišanio i pospremio broj ĉetiri preko cije-

log stola i uspravio se i mazao kredom štap.

- Na kraju to nije bio kraj posljedicama. Obitelj je bila uništena.

Oba brata ubijena.

Promatrao je stol.

- Kao i Madero školovana je u Europi. Kao i on uĉila je te ideje, te...

Pokrenuo je ruku u gesti koju je ranije vidio kod nje.

- Oduvijek je imala te ideje. Catorce. Sagnuo se i opalio i uspravio se i mazao štap. Zavrtio je glavom. -

Zemlje se razlikuju. Meksiko nije Europa. Ali sve je to komplicirano.

Maderov je djed bio moj padrino. Moj kum. Don Evaristo. Zbog toga i

nekih drugih razloga moj mu je otac ostao vjeran. Što i nije bilo tako te-

ško. Bio je krasan ĉovjek. Vrlo ljubazan. Odan Diazovom reţimu. Ĉak i

to. Kada je Francisco izdao svoju knjigu Don Evaristo nije ţelio vjerova-

ti da ju je on napisao. Iako u knjizi ne piše ništa tako strašno. Moţda sa-

mo zato što ju je napisao mlad i zdrav hacendado. Siete. Sagnuo se i ubacio sedmicu. Hodao je oko stola.

- Otišli su u Francusku na školovanje. On i Gustavo. I drugi. Svi ti

mladi ljudi. Svi su se vratili puni ideja. Puni ideja, a ipak se ĉinilo da se

u niĉemu ne slaţu. Što misliti o tome? Njihovi su ih roditelji poslali po

te ideje, zar ne? I oni su otišli tamo i primili ih. Ipak, kada su se vratili i

KIKA

otvorili svoje putnu torbice, da tako kaţem, niti jedna nije sadrţavala istu

stvar.

Zavrtio je zbunjeno glavom. Kao da ga muĉi situacija na stolu.

- Slagali su se u ĉinjenicama. Imenima ljudi. Ili graĊevina. Datumi-

ma odreĊenih dogaĊaja. Ali u idejama...

- Ljudi moje generacije mnogo su oprezniji. Mislim da mi ne vjeru-

jemo kako ljudi mogu s razlogom popraviti svoj karakter. To zvuĉi pri-

liĉno francuski.

Namazao je štap, kretao se. Sagnuo se i odigrao i onda se uspravio

gledajući novi raspored na stolu.

- Ĉuvaj se, njeţni viteţe. Nema veće zvijeri od razloga.

Pogledao je u Johna Gradya i nasmiješio se i pogledao u stol.

-To je naravno španjolska ideja. Vidiš. Quihotova ideja. Ali ĉak niti

Servantes nije mogao zamisliti zemlju poput Meksika. Alfonsita kaţe da

sam sebiĉan jer ne ţelim poslati Alejandru. Moţda je u pravu. Moţda je

u pravu. Diez. - Poslati kamo?

Hacendado se sagnuo da će odigrati. Ponovo je ustao i gledao u nje-

gova prsa. - U Francusku. Poslati je u Francusku.

Ponovo je namazao štap. Promatrao stol.

- Ne znam zašto se muĉim? Ha? Svejedno će otići. Tko sam ja?

Otac? Otac nije ništa.

Sagnuo se i odigrao i promašio udarac i odmakao od stola.

- Eto - rekao je. - Vidiš? Vidiš kako je to loše za jednu partiju bili-

jara? To razmišljanje? Francuzi su došli u moju kuću da unakaze partiju

bilijara. Nema većeg zla.

Sjedio je na leţaju u mraku s jastukom u obje ruke i prislonio je svoje li-

ce u njega i opijao se u njezinom mirisu pokušavajući prizvati u svojim

mislima nju i njen glas. Saptao je poluglasno rijeĉi koje je rekla. Reci mi

što da radim. Uĉinit ću sve što ţeliš. Iste one rijeĉi koje je on rekao njoj.

Plakala je na njegovim golim prsima dok ju je drţao ali nije joj imao što

reći i nije mogao ništa uĉiniti i ujutro je otišla.

KIKA

Slijedeće ga je nedjelje Antonio pozvao u kuću svog brata na veĉeru

i poslije su sjedili pod trijemom kuhinje i motali cigarete i pušili i raz-

govarali o konjima. Zatim i o drugim stvarima. John Grady mu je rekao

o partiji bilijara s hacendadom i Antonio - sjedeći na staroj stolici od ši-

blja prekrivenoj platnom, šeširom na jednom koljenu i sklopljenim ru-

kama - primio je tu vijest s duţnim štovanjem, gledajući dolje u goruću

cigaretu i klimajući glavom. John Grady je pogledao kroz drveće prema

kući, bijele zidove i crvene crijepove.

- Digame - rekao je. — Cual es lo peor. que soy pobre o que soy ameri- canol Vaquero je zavrtio glavom. - Una llave de oro abre cualquierpuerta - rekao je.

Pogledao je u djeĉaka. Otresao je pepeo s cigarete i rekao je kako dje-

ĉak ţeli njegovo mišljenje. Ţeli moţda njegov savjet. Ali da ga nitko ne

moţe savjetovati.

Tienes razon, rekao je John Grady. Pogledao je u vaquera rekao je da

će kada se ona vrati ozbiljno s njom razgovarati. Rekao je da ţeli upoz-

nati njeno srce.

Vaquero ga je pogledao. Pogledao prema kući. Izgledao je zbunjen i

rekao je da je ona tu. Da je ovdje, sada.

- Comdi - Si. Ella esta aqui. Desde ayer.

Leţao je budan cijelu noć do zore. Slušajući tišinu hodnika. Micanje us-

pavanih konja. Njihovo disanje. Ujutro je otišao do spavaonice po doru-

ĉak. Rawlins je stajao na vratima kuhinje i promatrao ga.

- Izgledaš kao da su te dugo jahali i poljevali vodom - rekao je.

Sjeli su za stol i jeli. Rawlins se nagnuo i išĉeprkao duhan iz dţepa

košulje.

- Ĉekam da razveţeš gubicu — rekao je. - Moram na posao za pet

minuta.

- Samo sam te došao vidjeti.

- Zašto?

- Ne moram valjda imati razlog?

KIKA

- Ne. Ne moraš. Kresnuo je šibicu ispod stola i zapalio cigaretu i

ugasio šibicu i bacio u tanjur.

- Nadam se samo da znaš što radiš — rekao je.

John Grady je ispio zadnje kapljice kave i odloţio šalicu na tanjur.

Uzeo je svoj šešir s klupe pored njega i stavio ga i ustao i odnio svoje po-

sude do sudopera.

- Sam si rekao da je u redu da odem tamo.

- Tako je.

John Grady je klimnuo. - U redu - rekao je.

Rawlins ga je gledao kako odlazi do sudopera i odlazi do vrata. Po-

mislio je kako će se okrenuti i reći još nešto ali nije.

Radio je s kobilama cijeli dan i uveĉer je ĉuo paljenje avionskih mo-

tora. Izašao je iz štale i gledao. Avion se pojavio iza drveća i podigao u

zalazak sunca i nagnuo se i okrenuo i izravnao se prema jugozapadu. Nije

mogao vidjeti tko je u avionu ali je svejedno gledao dok nije nestao.

Dva dana kasnije on i Rawlins ponovno su bili u planinama. Jahali

su brzo tjerajući divlja grla s visoravni i logorovali su na starom mjestu

na juţnim obroncima Anteojosa gdje su s Luisom i jeli grah i pekli ov-

ĉetinu umotanu u tortilje i pili crnu kavu.

- Nemamo još puno posla ovdje gore, zar ne? - rekao je Rawlins.

John Grady je zavrtio glavom. - Ne - rekao je. - Vjerojatno nemamo.

Rawlins je srkao kavu i promatrao vatru. Odjednom su tri lovaĉka

hrta izletjela na svjetlo jedan iza drugog i kruţili oko vatre, blijedi kostu-

ri s repom zategnutim preko rebara i oĉima crvenim na svjetlu vatre.

Rawlins se pridigao prosipajući kavu.

— Koji je ovo vrag — rekao je Rawlins.

John Grady je ustao i gledao tamo u tamu. Psi su nestali iznenada

kako su i došli.

Ĉekali su. Nitko nije došao.

— Što je ovo bilo? - rekao je Rawlins.

Malo se odmaknuo od vatre i oslušnuo. Pogledao je u Johna Gradya.

- Da se izderem?

-Ne.

- Psi nisu došli dovde sami - rekao je.

— Znam.

KIKA

— Misliš da nas goni?

— Ako nas ţeli moţe nas naći.

Rawlins se vratio do vatre. Natoĉio si je svjeţu kavu i slušao.

- Vjerojatno je tu sa svojom klapom prijatelja.

John Grady nije odgovorio.

- Ne misliš tako? - rekao je Rawlins.

Odjahali su ujutro do obora za hvatanje oĉekujući da će naići na ha- cendada i njegove prijatelje ali ih nisu sreli. Slijedećih dana nisu im vid-

jeli traga. Tri dana poslije spustili su se s planine tjerajući pred sobom je-

danaest mladih kobila i stigli do haciende po noći i smjestili kobile i otišli

do spavaonice i jeli. Neki su vaquerosi još sjedili za stolom pili kavu i

pušili cigarete ali su jedan po jedan polako odlazili.

Slijedećeg jutra u sivom praskozorju dva su ĉovjeka s pištoljima u

rukama ušla u njegovu pregradu u spavaonici i uperila svjetlo lampe u

njegove oĉi i naredili mu da ustane.

Sjeo je. Zabacio je noge preko ruba leţaja. Ĉovjek koji je drţao lam-

pu bio je samo obris iza nje ali mogao je vidjeti pištolj. Bio je to sluţbeni

kolt automatik. Pokrio jc svoje oĉi. U hodniku su stajali ljudi s puškama.

- Quien est -rekao je.

Ĉovjek je pomaknuo svjetlo na njegova stopala i naredio mu da

obuje ĉizme i odjene se. Ustao je i uzeo svoje hlaĉe i sjeo i navukao ĉizme

i dohvatio i obukao košulju.

- Vamanos — rekao je ĉovjek.

Ustao je i zakopĉao košulju.

- Donde estan sus armas? - rekao je ĉovjek.

- No tengo armas. Priĉao je s ĉovjekom iza njega i dvojica su istupila naprijed i poĉela

pretraţivati njegove stvari. Istresli su drvenu kutiju za kavu na pod i pre-

gledali njegovu odjeću i pribor za brijanje i okrenuli madrac i bacili ga

na pod. Bili su obuĉeni u prljave i potamnjele kaki uniforme i mirisali

na znoj i dim vatre.

- Donde esta su caballo? - En el segundo puesto. - Vamanos, vamanos.

KIKA

Izveli su ga van u veliki hodnik u sedlaru i on je uzeo svoje sedlo i

pokrivaĉe a Redbo je stajao u hodniku, nervozno gazeći. Prošli su pored

Estebanove sobe ali nije bilo znakova da je starac uopće budan. Drţali su

mu upereno svjetlo dok je osedlavao konja i onda su izašli van u zoru

gdje su drugi konji stajali. Jedan od straţara imao je Rawlinsovu pušku

a Rawlins je sjedio klonut u sedlu na svom konju s rukama svezanim

pred sobom i uzdama na zemlji.

Gurnuli su ga naprijed puškom.

- Što se dogaĊa, partneru? - rekao je.

Rawlins nije odgovorio. Nagnuo se i pljunuo i okrenuo pogled.

- No hable — rekao je voĊa. — Vamanos. Uzjahao je i svezali su mu ruke i dodali mu uzda i zatim su svi uzja-

hali i okrenuli konje i jahali dva po dva kroz otvorena vrata. Kada su pro-

šli pored spavaonice svjetla su bila upaljena i vaquerosi su stajali na vrati-

ma ili na trijemu. Gledali su kako jahaĉi prolaze, Amerikanci iza vode i

njegovog zamjenika, ostala šestorica u parovima iza njih u kapama i uni-

formama s puškama naslonjenim na rogove sedla, jašu niz put prema

gorju na sjeveru.

Ill

Jahali su cijeli dan, gore kroz niske breţuljke i u planine i kroz viso-

ravni na sjever dobrano iza podruĉja konja i u zemlju u koju su prvi

puta prešli prije ĉetiri mjeseca. U podne su stali kod potoka i skupili se

oko ugašenih i potamnjelih drva neke bivše vatre i jeli hladan grah i tor-

tilje umotane u novine. Pomislio je da su tortilje mogle biti iz kuhinje

haciende. Novine su bile iz Monclove. Jeo je polako sputanim rukama i

pio vodu iz plitke šalice koja je tek dijelom mogla biti napunjena jer je

voda istjecala kroz zakovicu na ruĉki. S unutrašnje se strane lisica kroz

nikal pokazivao mjed a njegov je zglob već bio blijed i otrovno zelen. Jeo

je i gledao Rawlinsa koji je sjedio malo dalje ali Rawlins nije uzvraćao

pogled. Kratko su spavali na zemlji ispod topola i onda ustali i pili još

vode i napunili pljoske i boce i nastavili dalje.

Zemlja kroz koju su putovali bila je u punoj raskoši i bagrem u cvatu

i tamo u planinama pala je kiša i trava je na rubovima padina bila zele-

na i procvala u dugom sutonu prema kojem su jahali. Osim primjedbi

koje su se odnosile na krajolik ĉuvari su medu sobom govorili malo a

KIKA

Amerikancima nisu govorili ništa. Jahali su kroz dugi crveni zalazak sun-

ca i nastavili jahati u noć. Ĉuvari su odavno stavili puške u korice i jaha-

li su polako, nagnuti u sedlu. Oko deset sati zaustavili su se i napravili

logor i zapalili vatru. Zatvorenici su sjedili u pijesku medu starim zarĊa-

lim limenkama i komadićima drvenog ugljena s rukama još uvijek sputa-

nim pred njima a ĉuvari su izvadili stari plavi granitni lonac za kavu i ta-

vu od istog materijala i pili su kavu i jeli iz posude koja je sadrţavala ne-

ku vrst bezbojne i vlaknaste gomoljike, neku vrst mesa, neku vrst ptice.

Sve ţilavo, sve kiselo.

Proveli su noć s rukama svezanim lancima kroz uzengije na sedlima,

pokušavajući se ugrijati pod dekama. Ponovo su bili na putu sat prije no

što je sunce izašlo i bilo im je drago zbog toga.

Tri je dana to bio njihov ţivot. Poslije podne trećeg dana ujahali su

u grad Encantada, grad iz skorog sjećanja.

Sjeli su jedan pored drugog na klupu od ţeljeznih pregrada na ma-

lom trgu. Dva su ĉuvara stala malo dalje s puškama i desetak djece raz-

liĉitih uzrasta stajalo je u prašini i gledalo ih. Dvoje su bile djevojĉice od

oko dvanaest godina i kada su ih zatvorenici pogledali stidljivo su se okre-

nule vrteći svojim suknjicama. John Grady ih je pozvao da ih pita mogu

li im nabaviti cigarete.

Ĉuvari su ih pogledali. Napravio je pokret kao da puši prema djevoj-

ĉicama i one su se okrenule i otrĉale niz ulicu. Ostala su djeca stajala kao

i prije.

- Ženskar - rekao je Rawlins.

- Ne ţeliš cigaretu?

Rawlins je pljunuo polako medu svoje ĉizme i ponovo digao pogled.

- Nitko ti neće donijeti jebene cigarete - rekao je.

- Kladiš se?

- U što to, molim te lijepo?

- Kladimo se u cigarete.

- Kako to misliš izvesti?

- Kladimo se u cigarete koje će donijeti. Ako ih donese ja dobijem

tvoje.

- Sto ja dobijem ako ih ne donese?

KIKA

- Ako ih ne donese ti dobiješ moje.

Rawlins je buljio preko trga.

- Još razmišljam o tome da te prebijem, znaš.

- Ne misliš moţda da bi ako se mislimo izvući iz ovog sranja treba-

li poĉeti razmišljati kako da se izvuĉemo zajedno?

- Misliš kako smo i upali?

- Ne ţelim se vraćati i traţiti trenutak kada je nevolja poĉela i onda

sve svaliti na prijatelja.

Rawlins nije odgovorio.

- Ne pizdi na mene. Raspravimo to.

- U redu. Kada su te uhapsili što si im rekao?

- Nisam rekao ništa. Kakva korist od toga?

- Tako je. Kakva korist od toga.

- Što ţeliš reći?

- Ţelim reći da im nisi rekao da probude gazdu, zar ne?

- Nisam.

-Ja jesam.

- Što su rekli?

Rawlins se nagnuo i pljunuo i obrisao usta.

- Rekli su da je bio budan. Rekli su da je bio budan već duţe vreme-

na. Onda su se lijepo nasmijali.

- Misliš da nas je on predao?

- Ti ne misliš?

- Ne znam. Ako i jest onda je to uĉinio zbog neke laţi.

- Ili istine.

John Grady je gledao dolje u svoje ruke.

- Bi li te zadovoljilo - rekao je - kad bih jednostavno rekao i priz-

nao da sam ĉetrnaest karatni pozlaćeni kurvin sin?

- Nisam to rekao.

Sjedili su. Malo kasnije John Grady je digao pogled.

- Ne mogu sve povući i poĉeti iznova. Ali ne vidim svrhu da slinim

oko toga. I ne vidim kako bih se mogao osjećati bolje pokazujući prstom

u drugoga.

- Ne osjećam se zbog toga bolje. Pokušavao sam te shvatiti, to je sve.

Pokušavao iznova i iznova.

KIKA

- Znam da jesi. Ali neke stvari nisu tek tako shvatljive. Ali ako mo-

ţeš prihvatiti, ja sam isti onaj ĉovjek s kim si prešao rijeku. Kakav sam

bio takav sam i sada i sve što znam je biti odan. Nikad ti ĉak nisam obe-

ćao da nećeš ovdje umrijeti. Niti sam traţio od tebe istu rijeĉ. Ne vjeru-

jem u privrţenost koja traje dok ti odgovara. Ili si odan ili nisi i ne bih

te ostavio što god da si uĉinio. I to je sve što imam reći.

- Nikad te neću ostaviti - rekao je Rawlins.

- U redu.

Nešto kasnije dvije su se djevojĉice vratile. Viša od njih drţala je u

ruci dvije cigarete.

John Grady je pogledao u straţare. Pozvali su djevojĉice i pogledali

cigarete i klimnuli i djevojĉice su prišle klupi i dale im cigarete i nekoli-

ko drvenih šibica.

- Muy amable - rekao je John Grady. - Muchas gracias. Zapalili su cigarete jednom šibicom i John Grady je spremio ostale

šibice u dţep i pogledao djevojĉice. Stidljivo su se nasmiješile.

- Son americanos ustedes? - rekle su.

- Si.

- Son landrones? - Si. Landrones muy famosos. Bandoleros. Zadrţale su dah. - Que precioso — rekle su. Ali straţari su ih pozvali

i pokazali im da se udalje.

Sjedili su nagnuti naprijed na laktovima, pušeći cigarete. John Gra-

dy je pogledao u Rawlinsove ĉizme.

- Gdje su ti nove ĉizme? — rekao je.

- Ostale u spavaonici.

Klimnuo je. Pušili su. Nakon nekog vremena ostali su se vratili i po-

zvali straţare. Straţari su mahnuli zatvorenicima i oni su ustali i klimnu-

li djeci i izašli na ulicu.

Jahali su kroz sjeverni kraj grada i zaustavili se pred kućom od ze-

mljane cigle s valovitim limenim krovom i praznim zemljanim zvoni-

kom nad njim. Slojevi starih boja na ţbuci još su visjeli na zidovima od

zemljane cigle. Sjahali su i ušli u veliku prostoriju koja je nekada mogla

biti uĉionica. Bila je tamo vješalica duţ vanjskog zida i okvir koji je neka-

da vjerojatno drţao školsku ploĉu. Pod je bio od uskih jelovih dasaka ĉiji

KIKA

su godovi nestali pod dugogodišnjim naslagama pijeska a prozorima su

na oba zida nedostajale plohe stakla koje su bile zamijenjene kvadratima

lima izrezanih iz istog dijela i koji su oblikovali polomljeni mozaik u

svjetlu prozora. Za sivim metalnim stolom u jednom uglu sjedio je kru-

pan ĉovjek takoĊer u kaki uniformi koji je oko vrata nosio šal od ţute

svile. Bezizraţajno je pozdravio zatvorenike. Pokazao je mirno glavom

prema zadnjem dijelu zgrade i jedan od straţara uzeo je sveţanj kljuĉeva

sa zida i zatvorenici su sprovedeni kroz prašnjavo zaraslo dvorište do

male kamene zgrade s teškim drvenim vratima okovanim ţeljezom.

Na vratima je u visini oĉiju bila urezana špijunka i zavaren za metal-

ni okvir zupĉanik mjeraĉa struje. Jedan je od straţara otkljuĉao stari mje-

deni lokot i otvorio vrata. Uzeo je drugi sveţanj kljuĉeva s pojasa.

- Las esposas - rekao je.

Rawlins je digao svoje lisice. Straţar ih je otkljuĉao i on je ušao i

John Grady za njim. Vrata su zaškripala i zalupila se za njima.

U prostoriji nije bilo svjetla osim onog koje je prošlo kroz zazore u

vratima i oni su stajali drţeći svoje deke ĉekajući da im oĉi prihvate ta-

mu. Pod je u ćeliji bio betonski i zrak je smrdio na izmet. Nakon nekog

vremena netko je u straţnjem dijelu prostorije progovorio.

- Ciudado con el bote.

- Nemoj stati u kantu - rekao je John Grady.

- Gdje je?

- Ne znam. Samo nemoj stati u nju.

- Ne vidim ništa.

Drugi je glas progovorio iz tame. Rekao je: jeste li to vas dvojica?

John Grady je mogao vidjeti dio Rawlinsovog lica izlomljenog na

svjetlu iz zazora na vratima. Okretao se polako. Bol u njegovim oĉima.

- Oh, Boţe - rekao je.

- Blevins? — rekao je John Grady.

- Aha. Ja sam.

Oprezno je prošao do straţnjeg dijela prostorije. Ispruţena se noga

povukla po podu kao zmija koja izmiĉe pod nogama. Sagnuo se i pogle-

dao u Blevinsa. Blevins se pomakao i mogao je vidjeti njegove zube na

slabom svjetlu. Kao da se smijao.

- Sto sve ĉovjek neće vidjeti kad nema pištolj - rekao je Blevins.

KIKA

- Koliko si dugo ovdje?

- Ne znam. Dugo.

Rawlins je prišao straţnjem zidu i stajao gledajući dolje u njega. -

Rekao si im da nas gone, jel tako? - rekao je.

- Nisam im rekao ništa — rekao je Blevins.

John Grady je pogledao gore u Rawlinsa.

- Znali su da nas je bilo trojica - rekao je.

- Da - rekao je Blevins.

- Sranje - rekao je Rawlins. - Ne bi nas gonili jer su dobili konja

nazad. Napravio je nešto.

- Prokleti konj je bio moj - rekao je Blevins.

Sada su ga mogli vidjeti. Mršavog i rašĉupanog i prljavog.

- Bio je to moj konj i moje sedlo i moj pištolj.

Sagnuli su se. Nitko nije govorio.

- Što si uĉinio? — rekao je John Grady.

- Ništa što svatko drugi ne bi.

- Što si uĉinio?

- Znaš što je uĉinio - rekao je Rawlins.

- Vratio si se ovamo?

- Normalno da sam se vratio ovamo.

- Glupane jedan. Što si uĉinio? Ispriĉaj ostatak.

- Nema se što ispriĉati.

- O naravno - rekao je Rawlins. - Nema se Sto ispriĉati.

John Grady se okrenuo. Pogledao je iza Rawlinsa. Starac je sjedio ti-

ho naslonjen na zid gledajući ih.

- De que crimen queda acasuado eljoverii - rekao je.

Ĉovjek je trepnuo. - Asesinato - rekao je.

- El ha matado un hombrei Ĉovjek je ponovo trepnuo. Digao je tri prsta.

- Što je rekao? - rekao je Rawlins.

John Grady nije odgovorio.

- Što je rekao? Znam što je kurvin sin rekao.

- Rekao je da je ubio tri ĉovjeka.

- To je jebena laţ - rekao je Blevins.

Rawlins je polako sjeo na beton.

KIKA

- Mrtvi smo — rekao je. — Mi smo mrtvi. Znao sam da će do ovoga

doći. Od kada sam ga prvi puta ugledao.

- To nam neće pomoći - rekao je John Grady.

- Samo je jedan umro - rekao je Blevins.

Rawlins je digao glavu i pogledao ga. Zatim je ustao i otišao u drugi

kraj prostorije i ponovo sjeo.

- Cuidado con el bote — rekao je starac.

John Grady se okrenuo prema Blevinsu.

- Njemu nisam ništa uĉinio - rekao je Blevins.

- Ispriĉaj mi što se dogodilo - rekao je John Grady.

Radio je za njemaĉku obitelj u gradu Palau osamdeset milja prema

istoku i na kraju drugog mjeseca uzeo je novac koji je zaradio i odjahao

nazad preko iste one pustinje i ostavio konja na istom onom potoku i

obuĉen u obiĉnu odjeću ovdašnjih ljudi ušetao je u grad i sjedio na trije-

mu dva dana dok nije ugledao ĉovjeka koji je prolazio s iznošenom Bis-

ley drškom koja je virila iz njegovog pojasa.

- Što si uĉinio?

- Nemaš sluĉajno cigaretu?

- Ne. Što si uĉinio?

- Nisam ni mislio da imaš.

- Što si uĉinio?

- Boţe, što bih dao za dim duhana.

- Što si onda uĉinio?

- Prišao sam mu s leda i zdrpio mu ga iz pojasa. To sam uĉinio.

- 1 ubio ga.

- Krenuo je na mene.

- Krenuo na tebe.

-Da.

- Pa si ga ubio.

- A što sam mogao?

- Što si mogao - rekao je John Grady.

- Nisam ţelio ubiti tog glupana. Nije mi to bila namjera.

- Što si onda uĉinio?

- Dok sam se vratio do potoka gdje mi je bio konj već su me stigli.

Momak kojeg sam skinuo s konja nišanio je na mene saĉmaricom.

- Što se zatim dogodilo?

KIKA

- Nisam više imao metaka. Sve bi ih pobio. Moja prokleta greška.

Sve što sam imao bilo je u pištolju.

- Pogodio si jednog od seljaka?

-Aha.

- Ubio ga?

-Da.

Sjedili su u mraku i tišini.

- Mogao sam kupiti metke u Munozu - rekao je Blevins. - Prije ne-

go sam stigao ovamo. Imao sam i pare.

John Grady ga je pogledao. - Imaš li ti uopće pojma u kakvim si

govnima?

Blevins nije odgovorio.

- Što su rekli? Što misle uĉiniti s tobom?

- Poslati me u zatvor - vjerujem.

- Neće te poslati u zatvor.

- Zašto ne?

- Nećeš imati tu sreću - rekao je Rawlins.

- Premlad sam za vješanje.

- Lagat će umjesto tebe.

- U ovoj zemlji nemaju smrtnu kaznu - rekao je John Grady. - Ne

slušaj ga.

- Znao si da nas gone, zar ne? - rekao je Rawlins.

- Da, znao sam. Što sam trebao uĉiniti, poslati vam telegram?

John Grady je ĉekao da Rawlins odgovori ali nije. Sjena ţeljeznog oko-

va preko Spijunke leţala je nakošena na suprotnom zidu kao umrtvljen

crteţ koji su prostor u toj tami i smrdljiva prostorija nekako istjerali iz

stvarnosti. Smotao je svoju deku i naslonio se na zid.

- Puštaju li te ikada van? Puštaju li te da prošećeš?

- Ne znam.

- Kako ne znaš?

- Ne mogu hodati.

- Ne moţeš hodati?

- To sam i rekao.

- Zašto ne moţeš hodati? — rekao je Rawlins.

- Zato što su me prebili po stopalima, eto zašto.

KIKA

Sjedili su. Šutjeli. Uskoro je pao mrak. Starac u drugom kraju pro-

storije poĉeo je hrkati. Mogli su ĉuti zvukove iz udaljenog sela. Pse. Maj-

ku kako viĉe. Glazbu raneherosa ĉiji je falset plakao gotovo kao agonija

iz nekog jeftinog radija negdje u bezimenoj noći.

Te je noći sanjao konje u polju na visoravni gdje su proljetne kiše podi-

gle travu i divlje cvijeće iz zemlje i cvjetovi se prostirali plavi i ţuti dokle

god je mogao vidjeti i u snu je bio medu konjima koji su trĉali i u snu

on je sam mogao trĉati s konjima i jurili su mlade kobile po visoravni a

njihova je sjajna crna i kestenasta boja blještila na suncu i mlada ţdrebad

jurila za svojim majkama i gazili su cvijeće u magli polena koji je lebdio

na suncu poput zlatne prašine i jurili su on i konji prema visokim plani-

nama gdje je zemlja odjekivala pod njihovim kopitima i gibali se kao je-

dno i okrenuli i ponovo jurili a njihove su grive i njihovi repovi vitlali za

njima poput pjene i u tom visokom svijetu nije postojalo ništa drugo i

kretali su se svi zajedno u odjeku koji je bio kao glazba medu njima i nit-

ko se nije bojao niti konj niti ţdrijebe niti kobila i jurili su u tom odje-

ku koje je svijet za sebe i koje ne moţe biti izreĉeno već samo hvaljeno.

Ujutro su dvojica straţara došla i otvorila vrata i stavili lisice Raw-

linsu i odveli ga. John Grady je ustao i pitao ih kamo ga odvode ali nisu

odgovorili. Rawlins se nije ĉak niti okrenuo.

Kapetan je sjedio za svojim stolom pijući kavu i ĉitajući tri dana sta-

re novine iz Monterreya. Digao je pogled. - Pasaporte - rekao je.

- Nemam putovnicu — rekao je Rawlins.

Kapetan ga je pogledao. Podigao je obrve rugajući se u svom iznena-

Ċenju. - Nemaš putovnicu - rekao je. - Imaš osobnu?

Rawlins je svezanim rukama posegnuo u svoj zadnji lijevi dţep. Mo-

gao je dosegnuti dţep ali ne i u njega. Kapetan je klimnuo i jedan je od

straţara istupio naprijed i izvadio novĉanik i predao ga kapetanu. Kape-

tan se naslonio u stolici. - Quita las esposas - rekao je.

Straţar je zavrtio svojim kljuĉevima i zgrabio Rawlinsove zglobove i

otkljuĉao lisiĉine i odstupio i stavio ih za svoj pojas. Rawlins je stajao tr-

ljajući svoje zglobove. Kapetan je trljao od znoja potamnjelu koţu u svo-

jim rukama. Pogledao je obje strane i pogledao gore u Rawlinsa. Zatim

ga je otvorio i izvadio kartice i fotografiju Betty Ward i ameriĉki novac i

KIKA

meksiĉke novĉanice koje su jedine bile nedirnute. Raširio je te stvari po

stolu i naslonio se u svoju stolicu i prekriţio ruke i ponovo pogledao u

Rawlinsa. Vani je Rawlins mogao ĉuti jarca. Mogao je ĉuti djecu. Kape-

tan je uĉinio mali kruţni pokret jednim prstom. - Okreni se - rekao je.

- Uĉinio je tako.

- Skini hlaĉe.

-Što?

- Skini hlaĉe.

- Zašto bih skinuo hlaĉe?

Mora da je kapetan napravio još jedan pokret jer straţar je istupio

naprijed i izvukao koţnu batinu iz zadnjeg dţepa i raspalio njime Raw-

linsa po zatiljku. Soba u kojoj se Rawlins nalazio zaplesala je sva bijela i

njegova su koljena popustila i posegnuo je zrakom za samim sobom.

Leţao je s licem na drvenom podu. Nije se sjećao pada. Pod je smr-

dio na prašinu i drvo. Pridizao se. Oni su ĉekali. Ĉinilo se da nemaju

drugog posla.

Digao se na noge i okrenuo prema kapetanu. Osjećao je muĉninu u

stomaku.

- Moraš su-ra-di-va-ti - rekao je kapetan. - Tada nećeš imati proble-

ma. Okreni se. Skini hlaĉe.

Okrenuo se i otkopĉao pojas i povukao hlaĉe dolje do koljena i za-

tim jeftine pamuĉne bokserice koje je kupio na rasprodaji u La Vegi.

- Zadigni košulju - rekao je kapetan.

- Zadigao je košulju.

- Okreni se - rekao je kapetan.

- Okrenuo se.

- Obuci se.

Pustio je košulju da padne i sagnuo se i povukao gore hlaĉe i zakop-

ĉao ih i zakopĉao pojas.

Kapetan jc sjedio drţeći u ruci vozaĉku dozvolu iz njegovog novĉa-

nika.

- Kada si roĊen - rekao je.

- Dvadeset šestog rujna devetsto trideset druge.

- Adresa?

- Route Four Knickerbocker Texas. Sjedinjene Ameriĉke Drţave.

- Koliko si visok.

KIKA

- Metar osamdeset pet.

- Koliko si teţak.

- Osamdeset kila.

Kapetan je lupkao dozvolom po stolu. Pogledao je Rawlinsa.

- Imaš dobro pamćenje. Gdje je ovaj ĉovjek?

- Koji ĉovjek?

Podigao je dozvolu. - Ovaj ĉovjek. Rawlins.

Rawlins je progutao slinu. Pogledao je u straţara i pogledao ponovo

u kapetana. - Ja sam Rawlins — rekao je.

Kapetan se tugaljivo nasmiješio. Zavrtio je glavom.

Rawlins je stajao klimajući rukama.

- Zašto nisam? — rekao je.

- Zašto si došao ovamo? - rekao je kapetan.

- Došao ovamo?

- Ovdje. U ovu zemlju.

- Došli smo ovamo raditi. Somas vaqueros. - Govori engleski, molim te. Došli ste kupovati stoku?

- Ne, gospodine.

- Ne. Nemate dozvolu, toĉno?

- Samo smo došli raditi.

- Na La Purisima.

- Bilo gdje. Tamo smo samo našli posao.

- Koliko vas plaćaju?

- Dobivali smo dvjesto pesosa na mjesec.

- Koliko bi dobili za isti posao u Texasu.

- Ne znam. Sto na mjesec.

- Sto dolara.

- Da, gospodine.

- Osamsto pesosa.

- Da, gospodine. Valjda.

Kapetan se ponovo nasmiješio.

- Zašto ste morali napustiti Texas?

- Nismo morali. Jednostavno smo otišli.

- Koje je tvoje pravo ime.

- Lacey Rawlins.

KIKA

Povukao je rukav preko ĉela i odmah poţelio da to nije uĉinio.

- Blevins je tvoj brat.

- Ne. Nemamo ništa s njim.

- Koliko ste konja ukrali.

- Nikad nismo ukrali ni jednog konja.

- Ovi konji nemaju ţigove.

- To su konji iz Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava.

- Imate li njihove papire.

- Ne. Jahali smo dovde iz San Angela u Texasu. Nemamo papire. To

su naši konji.

- Gdje ste prešli granicu?

- Malo izvan Langtrya u Texasu.

- Koliko ste ljudi ubili?

- Ja nikada nikoga nisam ubio. Nikad u ţivotu nisam ništa ukrao.

To je istina.

- Što će vam oruţje?

- Za divljaĉ.

-Što?

- Divljaĉ. Za lov. Casador. - Sada ste i lovci. Gdje je Rawlins?

Rawlins je gotovo zaplakao. - Gledate u njega, prokletstvo.

- Koje je pravo ime ubojice Blevinsa?

- Ne znam.

- Koliko ga dugo poznaješ?

- Ne poznajem ga. Ne znam ništa o njemu.

Kapetan je odgurnuo stolicu i ustao. Povukao je dolje obrub svog

kaputa da popravi nabore i pogledao u Rawlinsa. - Jako si glup - rekao

je. — Zašto si praviš probleme?

Pustili su ga da ude kroz vrata i on je skliznuo na pod i sjedio za tre-

nutak i onda se polako nagnuo naprijed na jednu stranu i leţao drţeći

sam sebe. Straţar je pokazao prstom na Johna Gradya koji je škiljio u

njih u iznenadnom svjetlu. Ustao jc. Pogledao je dolje u Rawlinsa.

- Kurvini sinovi - rekao jc.

- Reci im što god ţele ĉuti, prijatelju, prosaptao je Rawlins. - Sa-

svim je svejedno.

KIKA

- Vamonos - rekao je straţar.

- Što si im rekao?

- Da smo konjokradice i ubojice. I ti ćeš.

Tada je straţar prišao naprijed i ispruţio ruku i gurnuo ga kroz vrata

a drugi je straţar zatvorio vrata i vratio lokot na mjesto.

Kada su ušli u ured, kapetan je sjedio kao i prije. Njegova kosa svjeţe

zalizana. John Grady je stao pred njega. U prostoriji na straţnjem zidu

malo dalje od stola i stolice na kojoj je sjedio kapetan bile su tri ţeljezne

stolice koje su odavale neugodnu prazninu. Kao da su ljudi ustali i otišli.

Kao da se ljudi koje oĉekuješ nisu pojavili. Stari kalendar iz Monterreya

bio je zakucan na zid iznad njih a u uglu je bio prazni ţiĉani kavez za pti-

ce koji je visio sa stropa kao kakav barokni lampion.

Na kapetanovom je stolu bila staklena uljna lampa s potamnjelim

staklom. Pepeljara. Olovka naoštrena noţem. - Las esposas - rekao je.

Straţar je prišao i otkljuĉao lisice. Kapetan je gledao kroz prozor.

Uzeo je olovku sa stola i lupkao njome po donjim zubima. Okrenuo se

i dva puta olovkom lupio o stol i odloţio je. Kao ĉovjek koji na sastan-

ku poziva na tišinu.

- Tvoj nam je prijatelj rekao sve - rekao je.

Podigao je pogled.

- Shvatit ćeš da je najbolje da nam odmah sve kaţeš. Tako ćeš izbjeći

nevolje.

- Niste imali razloga da onako prebijete djeĉaka — rekao je John

Grady. Ne znamo ništa o Blevinsu. Ţelio je s nama jahati, to je sve. Ne

znamo ništa o konju. Konj mu je pobjegao za vrijeme oluje i našao se ov-

dje i tada su poĉele sve ove nevolje. Nismo imali ništa s tim. Radili smo

za gospodina Rochu posljednja tri mjeseca dolje u La Purisimi. Otišli ste

tamo i rekli mu gomilu laţi. Lacey Rawlins je najbolji deĉko koji je ikada

roĊen u Tom Green Countyu.

- On je zloĉinac Smith.

- Ne zove se Smith nego Rawlins. I nije zloĉinac. Poznajem ga cije-

li svoj ţivot. Odrasli smo zajedno. Išli u istu školu.

Kapetan je sjeo. Otkopĉao je dţep na košulji i gurnuo cigarete pre-

ma gore i izvadio jednu i ponovo zakopĉao košulju. Košulja je bila skro-

jena u vojniĉkom stilu i uska i cigarete su jedva stale u dţep. Nagnuo se

u stolici i uzeo upaljaĉ iz svog kaputa i upalio cigaretu i stavio upaljaĉ na

KIKA

stol pored olovke i privukao pepeljaru jednim prstom i nagnuo se nazad

u stolicu i sjedio s rukom prema gore i zapaljenom cigaretom nekoliko

centimetara od uha u poloţaju koji mu se uĉinio stran. Kao da mu se di-

vio kod nekih drugih ljudi.

- Koliko imaš godina - rekao je.

- Šesnaest. Sedamnaest za šest tjedana.

- Koliko ima godina ubojica Blevins?

- Ne znam. Ne znam ništa o njemu. Kaţe da ima šesnaest. Vjerojat-

nije ĉetrnaest. Moţda ĉak i trinaest.

- Nema dlaka.

- Nema što?

- Nema dlaka.

- Ne bih znao. Ne zanima me.

Kapetanovo se lice smraĉilo/Povukao je dim. Zatim je spustio ruku

na stol s dlanom prema gore i pucketao prstima.

- Deme su billetera. John Grady je izvadio novĉanik iz straţnjeg dţepa i prišao naprijed i

odloţio ga na stol i vratio se nazad. Kapetan ga je gledao. Sagnuo se na-

prijed i uzeo novĉanik i ponovo sjeo i otvorio ga i poĉeo vaditi novac,

kartice. Fotografije. Sve je raširio i gledao.

- Gdje ti je vlasniĉki list?

- Nemam ga.

- Uništio si ga.

- Nemam ga. Nikad ga nisam ni imao.

- Ubojica Blevins nema nikakve dokumente.

- Vjerojatno nema.

- Zašto nema dokumente?

- Izgubio je odjeću.

- Izgubio odjeću?

-Da.

- Zašto je došao ovamo krasti konje?

- Konj je njegov.

Kapetan se naslonio. Povukao dim.

- Konj nije njegov.

- Pa, neka bude po vašem.

- Como?

KIKA

- Koliko ja znam konj je njegov. Imao ga je u Teksasu i znam da ga

je doveo u Meksiko jer sam ga gledao dok prelazi rijeku.

Kapetan je sjedio lupajući prstima po naslonu stolice. - Ne vjerujem

ti - rekao je.

John Grady nije odgovorio.

- To nije ĉinjeniĉno stanje.

Zavrtio se u stolici da bi pogledao kroz prozor.

- To nisu ĉinjenice - rekao je. Okrenuo se i pogledao zatvorenika

preko ramena.

- Imaš priliku da ovdje kaţeš istinu. Ovdje. Za tri dana otići ćeš u

Saltillo i tada nećeš imati ovakvu priliku. Nestat će. Tamo će istina biti

u drugim rukama. Vidiš. Ovdje moţemo stvoriti istinu. Ili je moţemo

izgubiti. Ali kada odeš biti će kasno. Prekasno za istinu. Bit ćeš u ruka-

ma treće strane. Tko moţe reći kako će istina tada izgledati? Tada? Onda

ćeš okriviti sebe. Vidjet ćeš.

- Samo je jedna istina - rekao je John Grady. - Istina je ono što se

dogodilo. Ne ono što izaĊe iz neĉijih usta.

- Voliš ovaj mali gradić? - rekao je kapetan.

- U redu je.

- Ovdje je vrlo tiho.

-Da.

- Ljudi u gradu su tihi ljudi. Ovdje su svi uvijek tihi.

Nagnuo se naprijed i ugasio cigaretu u pepeljari.

- Onda doĊe ubojica Blevins i ukrade konje i ubija naokolo. Što ţe-

liš reći? Bio je tih mladić i nikada nikome nije naškodio i onda doĊe ova-

mo i napravi ovo sranje, to ţeliš reći?

Naslonio se i zavrtio glavom na isti onaj tuţan naĉin.

- Ne - rekao je. Digao je jedan prst. - Ne.

Gledao je John Gradya.

- Što je istina: nije bio tih momak. Cijelo je vrijeme bio ona druga

vrsta momka. Cijelo vrijeme.

Kada su straţari doveli nazad Johna Gradya odveli su Blevinsa sa so-

bom. Jedva je mogao hodati. Kada su zakljuĉali lokot i otišli John Grady

se okrenuo i legao licem okrenut Rawlinsu.

- Kako si? - rekao je.

- Dobro sam. Ti?

KIKA

- Dobro sam.

- Što se dogodilo?

- Ništa.

- Što si im rekao?

- Rekao sam im da si lagao.

- Nisi morao ići pod tuš?

-Ne.

- Dugo te nije bilo.

-Da.

Drţao je tamo odostraga na vješalici bijeli kaput. Uzeo ga je i obu-

kao i svezao uţem oko struka.

John Grady je klimnuo. Pogledao je starca. Starac ih je gledao iako

nije govorio engleski.

- Blevinsu nije dobro.

- Da, znam. Mislim da idemo u Saltillo.

- Sto ima tamo?

- Ne znam.

Rawlins se naslonio na zid. Zatvorio je oĉi.

- Jesi li dobro? - rekao je John Grady.

- Da, dobro sam.

- Mislim da se ţeli s nama nagoditi.

- Kapetan?

- Kapetan. Sto li je već.

- Nagoditi, kako?

- Da šutimo. Takvu vrst nagodbe.

- Kao da imamo izbora. Da šutimo u vezi ĉega?

- U vezi Blevinsa.

- Što u vezi Blevinsa?

John Grady je pogledao u mali kvadrat svjetla na vratima i njen pad

na zid iznad starĉeve glave koji je sjedio. Pogledao je u Rawlinsa.

- Mislim da ga namjeravaju ubiti. Mislim da ţele ubiti Blevinsa.

Rawlins je dugo sjedio. Sjedio je glavom okrenutom prema zidu.

Kada je ponovo pogledao Johna Gradya oĉi su mu bile vlaţne.

- Moţda neće - rekao je.

- Mislim da hoće.

KIKA

- Oh, sranje - rekao je Rawlins. - Kakvo jebeno sranje.

Kada su ga ponovo doveli, Blevins je sjeo u ugao i šutio. John Grady

je priĉao sa starcem. Zvao se Orlando. Nije znao za što je optuţen. Rekli

su mu da moţe ići kada potpiše neke papire ali nije znao ĉitati i nitko

mu ih nije htio proĉitati. Nije znao koliko jc dugo zatvoren. Od jedne

zime. Dok su priĉali, ušli su straţari i starac je zašutio.

Otkljuĉali su vrata i ušli i spustili dva vjcdra na pod zajedno s hrpom

tankih emajliranih posuda. Jedan je pogledao u posudu za vodu a drugi

je iz ugla uzeo puno vjedro i ponovo su izašli. Ĉinili su to nemarno, kao

ljudi na to navikli noseći ih stoci. Kada su otišli zatvorenici su se okupi-

li oko vjedara a John Grady je dijelio tanjure. Kojih je bilo pet. Kao da

se oĉekuje netko nepoznat. Nije bilo pribora pa su tortiljama grabili grah

iz vjedra.

- Blevins - rekao je John Grady. - Misliš li jesti?

- Nisam gladan.

- Bolje uzmi malo.

- Samo vi jedite.

John Grady je nagrabio grah u jedan od tanjura i smotao tortilju uz

rub i ustao i odnio ga do Blevinsa i vratio se. Blevins je sjedio drţeći ta-

njur u krilu.

Malo kasnije je rekao: što ste im rekli za mene?

Rawlins je prestao ţvakati i pogledao Johna Gradya. John Grady je

pogledao u Blevinsa.

- Rekli smo im istinu.

- Da - rekao je Blevins.

- Misliš da je vaţno što smo im rekli? - rekao je Rawlins.

- Mogli ste mi barem pokušati pomoći.

Rawlins je pogledao John Gradya.

- Mogli ste reći par dobrih rijeĉi o meni - rekao je Blevins.

- Dobre rijeĉi - rekao je Rawlins.

- Ne bi vas ništa koštalo.

- Zaveţi već jednom - rekao je Rawlins. - Samo zaveţi. Kaţeš li još

jednu skoĉit ću tamo i isprebijati to tvoje mršavo dupe. Ĉuješ li me? Sa-

mo još jednu jebenu rijeĉ.

- Pusti ga na miru — rekao je John Grady.

KIKA

- Glupi mali kurvin sin. Misliš da taj tip unutra ne zna tko si ti?

Znao je što si prije nego te je vidio. Prije nego si roĊen. Neka si proklet.

Jednostavno proklet.

Gotovo je plakao. John Grady je stavio ruku na njegovo rame. - Pu-

sti, Lacey. Pusti to.

Popodne su straţari došli i ostavili vjedro za nuţdu i odnijeli tanju-

re i posude.

- Što misliš kako konji ipak preţivljavaju? - rekao je Rawlins.

John Grady jc zavrtio glavom.

- Konji - rekao je starac. - Caballos.

- Si. Caballos.

Sjedili su u vrućoj tišini i slušali zvukove iz sela. Prolazak nekoliko

konja niz put. John Grady je pitao starca da li su s njim loše postupali

ali je starac odmahnuo jednom rukom. Rekao je da ga nisu previše gnja-

vili. Rekao je da u njemu nema dovoljno hrane za njih. Starci suho pla-

ĉu. Rekao je da bol za stare ljude više nije iznenaĊenje.

Tri dana poslije bili su izvedeni trepćući iz njihove ćelije na jutarnje

sunĉevo svjetlo i kroz dvorište i školu i na ulicu. Tamo je bio parkiran

spušteni kamion Ford. Stajali su na ulici prljavi i neobrijani drţeći svoje

deke u rukama. Malo kasnije jedan im je od straţara pokazao da se pop-

nu na kamion. Drugi je straţar izašao iz zgrade i stavili su im iste iznošene

lisice i povezali ih lancima koji su leţali smotani u rezervnoj gumi na

prednjoj strani kamiona. Kapetan je izašao i stajao na sunĉevoj svjetlosti

ljuljajući se na petama i pijući kavu. Nosio je koţni opasaĉ premazan bi-

jelom ilovaĉom i pištolj, 45 automatik isturen s drškom naprijed na nje-

govom lijevom boku. Razgovarao je sa straţarima i oni su mahnuli svo-

jim rukama i ĉovjek koji je stajao na prednjem braniku kamiona digao

je haubu i gestikulirao i govorio i zatim se ponovo sagnuo nad motor.

- Sto je rekao? - rekao je Blevins.

Nitko nije odgovorio. Na prednjoj je strani kamiona bilo sveţanja i

velikih sanduka i jedan vojni kanister od deset litara. Ljudi iz grada ne-

prestano su dolazili sa sveţnjima i predavali komadiće papira vozaĉu koji

ih je gurao u dţep svoje košulje bez komentara.

- Tamo su tvoje cure - rekao je Rawlins.

- Vidim ih - rekao je John Grady.

KIKA

Stajale su blizu jedna drugoj, vješajući se jedna drugoj za ruku, obje

plaĉući.

- Kakvog sada to ima smisla? - rekao je Rawlins.

John Grady je zavrtio glavom.

Djevojke su stajale gledajući dok se kamion punio i dok su straţari

pušili s puškama prebaĉenim preko njihovih ramena i sat kasnije još uvi-

jek su stajali kada je kamion napokon upalio i hauba se zalupila i kamion

s okovanim zatvorenicima krenuo niz usku prljavu ulicu i nestali su iz

vida u kotrljajućoj brazdi prašine i dima motora.

Na kamionu su medu zatvorenicima bila tri straţara, mladići iz oko-

lice u prevelikim i zguţvanim uniformama. Mora da im je nareĊeno da

sa zatvorenicima ne razgovaraju jer su izbjegavali njihove poglede. Klim-

nuli su i mahnuli vaţno ljudima koje su poznavali a koji su stajali pred

vratima dok su se polako kotrljali niz prašnjavu ulicu. Kapetan je sjeo u

kabinu pored vozaĉa. Pojavili su se neki psi i poĉeli juriti za kamionom

i vozaĉ je naglo skretao pokušavajući ih otjerati i straţari su na prikolici

divlje zgrabili stranice kamiona a vozaĉ ih je pogledao kroz prozor na ka-

bini smijući se i svi su se smijali i gurkali jedan drugoga i onda sjeli i uoz-

biljili se drţeći svoje puške.

Skrenuli su u usku ulicu i stali pred sjajnoplavom kućom. Kapetan

se nagnuo preko kabine i zatrubio. Nešto kasnije vrata su se otvorila i

ĉovjek je izašao. Bio je priliĉno elegantno obuĉen u crno odijelo i kruţio

je oko kamiona i kapetan je izašao van a ĉovjek je ušao u kabinu i kape-

tan se popeo unutra za njim i zatvorio vrata i onda su krenuli.

Vozili su niz ulicu pored zadnje kuće i zadnjih obora i blatnjavih to-

rova i prešli plitak gaz ĉija je spora voda sijala poput ulja u svim bojama

i krpala se za njima klizeći nazad prije nego su kotaĉi kamiona prešli. Ka-

mion se vukao preko izbrazdane stijene ruba ceste i onda se ispravio i

krenuo preko pustinje u to mutno jutarnje svjetlo.

Zatvorenici su gledali kako je prašina kljuĉala pod kamionom i lebd-

jela na putu i polako nestajala u pustinji. Treskali su se na tvrdim hra-

stovim daskama prikolice i pokušavali zadrţati smotane deke pod njima.

Kada se put raĉvao prešli su na put koji će ih odvesti u Cuatro Cieanagas

i dalje u Saltillo ĉetiristo kilometara prema jugu.

KIKA

Blevins je raširio svoju deku i ispruţio se na nju s rukama pod gla-

vom. Leţao je gledajući gore u ĉisto plavo pustinjsko nebo gdje više nije

bilo ni oblaka ni ptica. Kada je govorio, glas bi mu drhtao od treskanja

leĊima o prikolicu kamiona.

— Momci — rekao je — ovo će biti dug put.

Pogledali su ga, pogledali su jedan drugog. Nisu rekli misle li tako

ili ne.

- Starac je rekao kako do tamo treba cijeli dan - rekao je Blevins.

Pitao sam ga. Rekao je cijeli dan.

Prije podneva izašli su na glavni put iz Boquillasa na granici i krenu-

li nizbrdo. Kroz gradove San Guillermo, San Miguel, Tanque el Reves.

Nekoliko vozila koja su sreli na tom vrelom i blatnom putu prošla su u

oluji prašine i letećih kamenĉića i putnici na prikolici okrenuli bi svoja

lica i sakrili ih u rukave. Stali su u Ocampu i iskrcali neke od košara s

plodovima i nešto pošte i odvezli se prema El Osou. U rano popodne

stali su pred mali kafić pored puta i straţari su sišli i s puškama ušli unu-

tra. Zatvorenici su sjedili okovani u prikolici. Pustu i blatnu milju dalje

neka su djeca zastala u svojoj igri da bi ih gledala i mršavi bijeli pas koji

kao da ih je ĉekao da stignu došao je do njih i pišao dugo na zadnju gu-

mu kamiona i vratio se nazad.

Kada su straţari izašli smijali su se i motali cigarete. Jedan od njih

nosio je tri boce sode od narandţe i dodao ih zatvorenicima i stajao ĉe-

kajući boce dok su oni pili. Kada se kapetan pojavio na vratima popeli

su se nazad na kamion. Straţar koji je vratio nazad boce izašao je van a

zatim i ĉovjek u crnoj odjeći i za njim vozaĉ. Kada su svi bili na svojim

mjestima kapetan je izašao iz sjene ulaznih vrata i prešao šljunĉanu stazu

i popeo se u kabinu i krenuli su dalje.

U Cuatro Cienagas izašli su na poploĉani put i skrenuli na jug pre-

ma Torreonu. Jedan od straţara je ustao i drţeći se za ramena svog kole-

ge gledao nazad u znak na putu. Ponovo je sjeo i pogledali su zatvoreni-

ke i onda samo sjedili gledajući po krajoliku dok je kamion hvatao brzi-

nu. Sat kasnije sasvim su napustili put, kamion je gurao preko prašnja-

vog puta, preko neravnih polja, velikih i neiskorištenih polja uobiĉajenih

za ovu zemlju gdje je divlja stoka boje voska izlazila iz šumaraka da bi se

hranila noću poput kakvih vanzemaljskih glavešina. Ljetni grmeći obla-

KIKA

ci okupljali su se na sjeveru i Blevins je prouĉavao horizont i gledao tan-

ke niti munja i prašinu da vidi kako je puhao vjetar. Prešli su široko

šljunĉano rijeĉno korito suhi i bijeli na suncu i popeli se na ledinu gdje

je trava bila visoka kao kotaĉi i šišteći prolazila ispod kamiona i ušli su u

šumarak ebanovine i istjerali par sokolova koji su se gnijezdili i stali u

dvorištu napuštenog posjeda. Cetverouglasto dvorište zemljanih nastam-

bi i ostaci nekoliko obora za ovce.

Nitko se u kamionu nije pomaknuo. Kapetan je otvorio vrata i iza-

šao van. — Vamanos — rekao je.

Spustili su se sa svojim puškama. Blevins je gledao ruševine.

- Što je ovo ovdje? - rekao je.

Jedan je od straţara naslonio pušku na kamion i birao po sveţnju

kljuĉeva i dohvatio i otkljuĉao lance i bacio krajeve na prikolicu i pono-

vo uzeo pušku i pokazao zatvorenicima da sidu. Kapetan je poslao jed-

nog od straţara da izvidi okoliš i oni su stajali ĉekajući da se vrati. Crni

je stajao naslonjen na prednji branik kamiona s palcem zataknutim za iz-

rezbareni koţni pojas pušeći cigaretu.

- Što radimo ovdje? - rekao je Blevins.

- Ne znam - rekao je John Grady.

Vozaĉ nije izašao iz kabine. Bio je naslonjen u sjedalo sa šeširom pre-

ko oĉiju i izgledao kao da spava.

- Moram pišati - rekao je Rawlins.

Hodali su kroz travu, Blevins šepajući za njima. Nitko ih nije gle-

dao. Straţar se vratio i izvijestio kapetana i kapetan je uzeo straţarevu

pušku i pruţio ju crnom i on ju je podigao svojim rukama kao da je ig-

raĉka. Zatvorenici su se teškom mukom popeli na kamion. Blevins je

sjeo malo dalje i crni je pogledao u njega i onda izvadio cigaretu iz svo-

jih usta i bacio u travu i stao na nju. Blevins je ustao i krenuo prema

straţnjem dijelu kamiona gdje su stajali John Grady i Rawlins.

- Sto će uĉiniti? — rekao je.

Straţar bez puške došao je u straţnji dio kamiona.

- Vamanos — rekao je.

Rawlins se uspravio na mjestu gdje je bio naslonjen na stranicu ka-

miona.

KIKA

- Solo el Chico - rekao je straţar. — Vamanos. Rawlins je pogledao John Gradya.

- Sto će uĉiniti - rekao je Blevins.

- Neće uĉiniti ništa - rekao je Rawlins.

Pogledao je Johna Garyda. John Grady nije rekao ništa.

Straţar je uhvatio Blevinsa za ruku. — Vamanos — rekao je.

- Ĉekaj malo — rekao je Blevins.

- Estan esperando - rekao je straţar.

Blevins se iskoprcao iz njegovih ruku i sjeo na zemlju. Straţarevo se

lice smraĉilo. Pogledao je prema kamionu gdje je stajao kapetan. Blevins

je isukao jednu ĉizmu i posegnuo u nju. Izvukao je crni i znojni uloţak

i bacio ga i ponovo posegnuo unutra. Straţar se sagnuo i uhvatio ga za

njegovu tanku ruku. Povukao je Blevinsa gore. Blevins je mlatio okolo

pokušavajući dodati nešto Johnu Gradyu.

- Drţi - prosiktao je.

John Grady je gledao u njega. - Sto da radim s time? - rekao je.

- Tvoje je - rekao je Blevins.

Bacio je u njegovu ruku smotuljak prljavih i zguţvanih novĉanica

pesosa i straţar ga je povukao za ruku i gurnuo ga naprijed. Ĉizma je pala

na zemlju.

- Ĉekaj, - rekao je Blevins. - Moram uzeti ĉizmu.

Ali straţar ga je gurnuo dalje pored kamiona i on je odšepao dalje,

gledao jednom unazad nijem i prestrašen nastavljajući dalje s kapetanom

i crnim preko ĉistine prema drveću. Kapetan je obuhvatio djeĉaka jed-

nom rukom, zavrnuo mu jednu ruku na kriţa. Kao kakav ljubazni sav-

jetnik. Drugi je ĉovjek hodao za njima noseći u ruci pušku i Blevins je

nestao u drveću ebanovine šepajući jednom nogom gotovo isto onako

kako su ga davno prije vidjeli u toj nepoznatoj zemlji dok se onog jutra

poslije kiše penjao iz klanca.

Rawlins je pogledao u Johna Gradya. Usta su mu se skupila. John

Grady je gledao kako mala nepravilna figura šepajući nestaje medu drve-

ćem zajedno sa svojim ĉuvarima. Kao da u njemu nije bilo dovoljno ma-

terije da bi postao predmet ljudskog gnjeva. Kao da ništa u vezi njega ni-

je bilo dovoljno da nahrani bilo kakvo iznenaĊenje.

- Nemoj ništa reći — rekao je Rawlins.

KIKA

- U redu.

- Nemoj reći ni prokletu rijeĉ.

John Grady se okrenuo i pogledao ga. Pogledao je u straţare i pogle-

dao je mjesto na kojem su se nalazili, ĉudnu zemlju, ĉudno nebo.

- U redu — rekao je. - Neću.

Nešto kasnije vozaĉ je izašao i otišao nekamo da pregleda ruševine.

Ostali su stajali, dva zatvorenika, tri straţara u zguţvanim odjelima. Stra-

ţar bez puške ĉuĉnuo je pored gume. Ĉekali su dugo. Rawlins se sagnuo

i spustio svoje šake na prikolicu i naslonio svoje ĉelo dolje i ĉvrsto zatvo-

rio svoje oĉi. Malo poslije je ustao. Pogledao je Johna Gradya.

- Ne mogu ga tek tako odvesti tamo i ubiti — rekao je. - Majko sve-

ta. Tek tako ga odvesti i ubiti.

John Grady je gledao u njega. Dok je to ĉinio ĉuo se pucanj pištolja

iza drveća ebanovine. Ne glasan. Prigušen. Zatim još jedan.

Kada su se vratili iz drveća kapetan je nosio lisice. - Vamanos - zavi-

kao je.

Straţari su se pokrenuli. Jedan od njih stao je na zadnji blatobran i

posegnuo preko stranice prikolice za lancima. Vozaĉ je izašao iz ruševina.

- Mi smo dobro - prosaptao je Rawlins. - Mi smo dobro.

John Grady nije odgovorio. Gotovo je krenuo rukom prema pred-

njoj strani oboda šešira ali se onda sjetio da više nemaju svoje šešire i

okrenuo se i popeo na kamion i sjeo ĉekajući da bude okovan. Blevinso-

va je ĉizma još leţala u travi.

Kada su se vraćali nazad sa ĉistine već je bila veĉer i sunce je dugo

leţalo na travi i preko plitkih udubina gdje je zemlja uranjala u dţepove

tame. Male su ptice izašle da bi se hranile na veĉernjoj hladnoći prostra-

ne zemlje bjeţeći iz svojih skrovišta i bljeskajući nad travom a siluete ja-

strebova u zalasku sunca ĉekale su u krošnjama osušenog drveta da oni

proĊu.

Ušli su u Saltillo u deset sati naveĉer, stanovništvo je ĉekalo njihov

dolazak, birtije pune. Parkirali su na trgu nasuprot katedrali i kapetan je

izašao van i prešao ulicu. Tamo su stariji ljudi u ulaštenim cipelama sje-

dili na klupama pod ţutom lampom i bilo je tamo malenih znakova koji

su upozoravali ljude o obraĊenom zemljištu. Uliĉni su prodavaĉi proda-

vali palete smrznutog voćnog soka a mlade djevojke s napudranim lici-

KIKA

ma prošle su drţeći se za ruke i virile preko svojih ramena tamnim i nesi-

gurnim oĉima. John Grady i Rawlins sjedili su prekriveni svojim deka-

ma. Nitko na njih nije obraćao paţnju. Nakon nekog vremena kapetan

se vratio i popeo na kamion i ponovo su krenuli.

Vozili su kroz ulice i zaustavljali se pred malim vratima s prigušenim

svjetlima i malim kućama i trijemovima dok gotovo svi sveţnjevi u pri-

kolici nisu razdijeljeni i nekoliko novih ubaĉeno unutra. Kada su stali

pred masivna vrata starog zatvora u Castelaru, prošla je ponoć.

Uvedeni su u prostoriju poploĉanu kamenom koja je mirisala na

sredstvo za dezinfekciju. Straţar je skinuo njihove lisice i ostavio ih tamo

i oni su ĉuĉnuli i naslonili se na zid s dekama prebaĉenim preko ramena

poput redovnika prosjaka. Ĉuĉali su tamo dugo. Kada su se vrata pono-

vo otvorila kapetan je ušao i stajao tamo i gledao u njih u blijedom svjet-

lu jedine ţarulje koja je visjela na stropu iznad njihovih glava. Nije nosio

pištolj. Pokazao je svojom bradom i straţar koji je otvorio vrata povuĉe

se i zatvori vrata za sobom.

Kapetan je stajao gledajući ih s prekriţenim rukama i palcem ispod

brade. Zatvorenici su pogledali gore u njega, pogledali su u njegova sto-

pala, odvratili pogled. Stajao je gledajući ih dugo. Kao da su svi ĉekali

nešto. Kao putnici u zaustavljenom vlaku. Kapetan je nastanio novi pro-

stor i bio je to prostor po njegovom vlastitom izboru izvan uobiĉajenog

ljudskog. Prostor povlašten za one nepopravljivih djela koji je obuhvaćao

sve niţe svjetove u sebi dok nije sadrţavao pristup tim svjetovima. Jer uv-

jeti su izbora sada bili dio njega sa svojim uredom svojim radnim stolom

i jednom odabran taj svijet ne moţe biti napušten.

Koraĉao je. Stao. Rekao je da je ĉovjek zvan crni pretrpio ţivĉani

slom tamo medu drvećem ebanovine iza ruševina nastambe i da je to bio

ĉovjek ĉiji je brat ubijen rukom zloĉinca Blevinsa i da je to bio ĉovjek

koji je platio da se uĉini odreĊeni sporazum zbog kojeg je i sam bio u ve-

likoj patnji.

- Taj je ĉovjek došao meni. Ne ja njemu. On je došao meni. Govo-

reći o pravdi. Govoreći o ĉasti svoje obitelji. Mislite li da ĉovjek zaista ţe-

li te stvari? Ne mislim da ih mnogi ţele.

KIKA

- Bez obzira, bio sam iznenaĊen. Ovdje nemamo smrtnu kaznu za

zloĉince. Morali smo se dogovoriti. Govorim vam ovo jer ćete i sami

sklapati dogovore.

John Grady je podigao pogled.

- Niste prvi Amerikanci koji su ovdje bili — rekao je kapetan. - Na

ovom mjestu. Imam ovdje prijatelje i s njima ćete sklapati dogovore. Ne

ţelim da griješite u tome.

- Nemamo novaca - rekao je John Grady. - Nismo u situaciji da

sklapamo dogovore.

- Oprosti, ali ipak će te ih sklapati. Ništa vi ne znate.

- Što si uĉinio s našim konjima?

- Ne razgovaramo sada o konjima. Konji će morati priĉekati. Mora-

ju se pronaći njihovi pravi vlasnici.

Rawlins je tmurno pogledao u Johna Gradya. - Daj zašuti već jed-

nom — rekao je.

- Neka govori - rekao je kapetan. - Bolje je kada svi sve razumiju.

Ne moţete ostati ovdje. Na ovom mjestu. Ostanete li, umrijet će te. Za-

tim stiţu drugi problemi. Papiri se zagube. Ljudi ne mogu biti pronaĊe-

ni. Neki ljudi doĊu i traţe nekoga ali on nije ovdje. Nitko ne moţe naći

papire. Tako nekako. Vidite. Nitko ne ţeli takve probleme. Tko moţe

dokazati da je netko bio ovdje? Mi ga ovdje nemamo. Neki luĊak moţe

reći da je Bog ovdje. Ali svi znaju da Boga ovdje nema.

Kapetan je ispruţio jednu ruku i pokucao na vrata.

- Niste ga morali ubiti - rekao je John Grady.

- Como? - Mogli ste ga vratiti. Mogli ste ga jednostavno vratiti na kamion.

Niste ga morali ubiti. Kljuĉevi su izvana zveckali. Vrata su se otvorila.

Kapetan je podigao jednu ruku prema nevidljivoj figuri u polumraku

hodnika.

- Momento, rekao je.

Okrenuo se i stajao promatrajući ih.

- Ispriĉat ću vam priĉu, rekao je. Zato što mi se sviĊate. Bio sam mlad

kao vi sada. Vidite. I cijelo sam vrijeme provodio sa starijim deĉkima jer

sam svašta ţelio nauĉiti. I te jedne veĉeri na zabavi San Pedra u gradu Li-

naresu u Nuevo Leonu bio sam s tim momcima i oni su imali taj mescal

i sve to - znate što je mescal?- i bila je tamo ta ţena i svi su momci išli k

KIKA

njoj i bili s njom. I ja sam bio posljednji. I otišao sam tamo i ona me je

odbila jer sam bio premlad ili nešto sliĉno.

- Što da ĉovjek uĉini? Vidite. Nisam se mogao vratiti jer će svi vid-

jeti da nisam bio s njom. Jer je istina uvijek prosta, jednostavna. Vidite.

Ĉovjek ne moţe krenuti uĉiniti nešto i onda se vratiti. Zašto se vratio?

Zato što se predomislio? Ĉovjek ne moţe promijeniti mišljenje.

Kapetan je stisnuo šaku i digao ju.

- Moţda su joj rekli da me odbije. Da se mogu smijati. Dali joj no-

vac ili tako nešto. Ali ja ne dozvoljavam kurvama da mi prave probleme.

Kada sam se vratio nije bilo smijeha. Nitko se nije smijao. Vidite. To je

oduvijek bio moj naĉin u ovom svijetu. Ja sam od onih koji kada neka-

mo ude tamo prestaje smijeh. Kada se pojavim, smijeh prestaje.

Poveli su ih gore uz ĉetiri kamene stepenice i kroz ĉeliĉna vrata van

na usku ţeljeznu platformu. Straţari su im odvratili osmijehom u svjet-

lu ţarulje iznad vrata. Iza njih noćno nebo pustinjskih planina. Pod nji-

ma zatvorsko dvorište.

- Se llama la periquera — rekao je.

Pratili su ga niz usku platformu. Osjećaj nekog mrzovoljnog i zlob-

nog ţivota spavao je u zatamnjenim ćelijama pored kojih su prošli. Tu i

tamo duţ katova uskih platformi na drugoj strani ĉetverouglastog dvo-

rišta slabo se svjetlo pojavljivalo kroz rešetke ćelija gdje su zavjetne svije-

će gorile cijelu noć ispred nekog sveca. Zvono na tornju katedrale tri blo-

ka dalje odzvonilo je jedanput s dubokom, orijentalnom sveĉanošću.

Bili su zatvoreni u ćeliju na najvišem uglu zatvora. Ţeljezna su se

vrata zatvorila i zasun je pao na svoje mjesto i oni su slušali kako se stra-

ţari vraćaju niz platformu i slušali su kako se ţeljezna vrata zatvaraju i ta-

da je zavladala tišina.

Spavali su okovani za zidove na ţeljeznim leţajevima na tankim pod-

metaĉima ili postavljenim madracima koji su bili masni, jadni, puni ga-

madi. Ujutro su se spustili niz ĉetiri nivoa ĉeliĉnih ljestava u dvorište i

stajali tamo medu zatvorenicima za jutarnju prozivku. Prozivka je bila po

katovima a ipak je trajala više od sata i njihova imena nisu prozvana.

- Nas ovdje izgleda nema - rekao je Rawlins.

Doruĉak im je bio mali sendviĉ i ništa više i poslije su bili jednostav-

no odgurani na dvorište da se brinu sami za sebe. Cijeli prvi dan prove-

KIKA

li su boreći se i kada su uveĉer konaĉno bili zatvoreni u svoju ćeliju bili

su krvavi i iscrpljeni i Rawlinsov je nos bio slomljen i jako oteĉen. Zatvor

nije bio ništa drugo nego malo selo okruţeno zidovima unutar kojih je

neprestano sve vrvjelo od trgovine robom i razmjene svega od radija i de-

ka do šibica i dugmadi i ĉavlića za cipele i u toj se trgovini provlaĉila ne-

prestana borba za status i poloţaj. Podrţavajući sve to poput financijskog

standarda u potrošaĉkim društvima leţao je temelj izopaĉenosti i nasilja

gdje je u ravnopravnom apsolutu svaki ĉovjek bio cijenjen po pojedinaĉ-

nom standardu a bila je to njegova spremnost da ubije.

Spavali su i ujutro je sve poĉelo iznova. Borili su se leda o leda i diza-

li jedan drugoga i borili se ponovo. U podne Rawlins nije mogao ţvaka-

ti. - Ubit će nas, rekao je. - Ne dozvoli im da misle kako neće morati.

Ĉuješ li me? Natjerat ću ih na to. Ništa manje od toga. Ili će nas mora-

ti ubiti ili pustiti na miru. IzmeĊu ne postoji.

- Boli me svaka košĉica.

- Znam. Znam i nije me briga.

Rawlins je pio zobenu kašu. Pogledao je Johna Gradya preko kon-

zerve. — Izgledaš kao prokleti rakun - rekao je.

John Grady se pokvareno nacerio. - A što misliš kako ti izgledaš?

- Poseri me ako znam.

- Da znaš, ţelio bi izgledati kao rakun.

- Ne mogu se smijati. Mislim da mi je vilica slomljena.

- Nije ti ništa.

- Sranje - rekao je Rawlins.

John Grady se nacerio. - Vidiš onog velikog starijeg momka tamo

dolje kako gleda u nas?

- Vidim kurvinog sina.

- Vidiš da gleda ovamo?

- Vidim.

- Znaš što ću uĉiniti?

- Nemam ideju.

- Ustat ću i otići tamo i raspaliti ga po gubici.

- Nećeš.

- Samo gledaj.

- Ali zašto?

KIKA

- Da ga poštedim puta.

Do kraja trećeg dana sve je izgledalo kao da se stišava. Obojca su bili

polugoli i John Grady je bio udaren ĉarapom punom šljunka koja mu je

izbila dva zuba iz donje vilice i lijevo mu je oko bilo potpuno zatvoreno.

Ĉetvrti je dan bila nedjelja i kupili su odjeću Blevinsovim novcem i ku-

pili su komad sapuna i tuširali se i kupili su konzervu juhe od rajĉica i

zagrijali je u konzervi na toplini svijeće i omotali rukav Rawlinsove stare

košulje oko nje i dodavali je jedan drugom dok jc sunce prelazilo preko

visokog zapadnog zatvorskog zida.

- Znaš, mogli bismo uspjeti - rekao jc Rawlins.

- Nemoj se opustiti. Idemo dan po dan.

- Sto misliš koliko nas novaca moţe izvući odavde?

- Ne znam. Rekao bih puno.

- I ja isto.

- Još nam se nisu javili kapetanovi prijatelji. Mislim da ĉekaju da vi-

de imaju li još išta za iskamĉiti.

Pruţio je konzervu prema Rawlinsu.

- Završi — rekao je Rawlins.

- Uzmi. Ostala je samo juha.

Uzeo je konzervu i ispio i natoĉio malo vode u nju i malo promije-

šao i popio i gledao u praznu konzervu.

- Ako misle da smo bogati zašto nas onda ne paze bolje? — rekao je.

- Ne znam. Znam samo da ne upravljaju ovim mjestom. Samo bri-

nu o tome tko ulazi i tko izlazi odavde.

- Ni u to nisam siguran - rekao je Rawlins.

Reflektori na zidovima su se upalili. Figure koje su se kretale po dvo-

rištu se zamrznu, zatim se ponovo pokrenu.

- Sad će sirena.

- Imamo nekoliko minuta.

- Nisam znao da postoji ovakvo mjesto.

- Vjerojatno postoje sva mjesta koja moţeš zamisliti.

Rawlins je klimnuo. - Ovo ne bih mogao zamisliti — rekao je.

Negdje je u pustinji padala kiša. Mogli su u vjetru mirisati vlaţni

creosote. Upalila su se svjetla u improviziranoj kući sagraĊenoj u kutu za-

tvorskog zida gdje je imućni zatvorenik ţivio kao prognani satrap zajed-

KIKA

no s kuharom i tjelohraniteljem. Na kući je bio panoramski prozor i fi-

gura je prošla iza njega i vratila se nazad. Na krovu je bilo uţe za rublje

na kom se zatvorenikova odjeća blago zraĉila u noćnom povjetarcu po-

put drţavnih zastava. Rawlins je klimnuo prema svjetlu.

- Jesi li ga ikad vidio?

- Da. Jednom. Stajao je na vratima jedne veĉeri i pušio cigaru.

-Jesi li pokupio nešto njihovog govora?

- Nešto.

- Što je puchdi - Opušak.

- Što je onda tecolata?

- Ista stvar.

- Koliko prokletih imena imaju za jedan opušak?

- Ne znam. Znaš što je papazote? - Ne, što?

- Velika faca.

- Tako zovu tipa koji ţivi tamo dolje.

-Da.

- A mi smo par gabachosa. - Bolillosi. - Pandejosi. - Svako moţe biti pandejo — rekao je John Grady. - To znaĉi šupci.

- Da? Pa, mi smo najveći ovdje.

- To neću osporavati.

- Sjedili su.

- O ĉemu razmišljaš, rekao je Rawlins.

- Razmišljam koliko će me boljeti dok budem ustajao odavde.

Rawlins je klimnuo. Gledali su zatvorenike kako se kreću pod blje-

štavim svjetlom.

- Sve zbog prokletog konja - rekao je Rawlins.

John Grady se nagnuo i pljunuo medu svoje ĉizme i ponovo se nas-

lonio. - Konj nije imao ništa s tim - rekao je.

Te su noći poput ministranata leţali u ćeliji na ţeljeznim krevetima

i slušali tišinu i buku hrkanja negdje u bloku i psa koji je lajao tiho negd-

je u daljini i tišinu i obojica dišući u tišini još uvijek budni.

KIKA

- Mislimo da smo pravi opaki kauboji - rekao je Rawlins.

- Da. Moţda.

- Mogu nas ubiti kad god zaţele.

- Da. Znam.

Dva dana poslije papazote je poslao po njih. Mršav i visok ĉovjek

prešao je uveĉer preko dvorišta do mjesta gdje su sjedili i sagnuo se i re-

kao im da podu s njim i onda je ustao i udaljio se velikim koracima. Nije

se ĉak ni osvrnuo da provjeri prate li ga.

- Što misliš? - rekao je Rawlins.

John Grady je teško ustao i jednom rukom isprašio hlaĉe na straţ-

njici.

- Diţi dupe odatle - rekao je.

Ĉovjek se zvao Perez. Kuća je bila jedna soba u ĉijem je centru bio

tanki stol na sklapanje i ĉetiri stolice. Na zidu je bio mali ţeljezni krevet

i u jednom uglu polica sa šalicama i nešto posuda i peć s tri plamenika.

Perez je stajao gledajući kroz mali prozorĉić na dvorište. Kada se okre-

nuo napravio je pokret u zraku s dva prsta i ĉovjek koji ih je doveo povu-

kao se i izašao i zatvorio vrata.

- Ja sam Emilio Perez - rekao je. - Izvolite. Sjednite.

Izvukli su stolice ispod stola i sjeli. Pod sobe bio je od dasaka ali one

nisu bile prikovane. Blokovi zidova nisu bili oţbukani i neobraĊene gre-

de krova bile su samo nemarno baĉene na najviši red blokova i ploĉe

krovnog lima iznad njih uĉvršćene blokovima naslaganim uz njihove ru-

bove. Nekoliko je ljudi moglo rastaviti i sastaviti graĊevinu u pola sata.

Ipak bila je tamo elektriĉna ţarulja i plinski grijaĉ. Pod. Slike iz kalenda-

ra pribijene na zidove.

- Vi mladići - rekao je. - Volite se tući, da?

Rawlins je poĉeo govoriti ali ga je John Grady prekinuo. - Da, rekao

je. Jako.

Perez se nasmijao. Bio je muškarac u ĉetrdesetima sa sijedom kosom

i brkovima, okretan i u dobroj formi. Izvukao je treću stolicu i prekora-

ĉio je nauĉenom leţernošću preko naslona i sjeo i nagnuo se naprijed s

laktovima na stolu. Stol je bio ĉetkom obojan u zeleno i logo je pivova-

re bio dijelom vidljiv kroz boju. Sklopio je ruke.

- Sva ta tuĉnjava - rekao je. - Koliko ste dugo ovdje?

KIKA

- Oko tjedan dana.

- Koliko mislite ostati?

- Nismo ni mislili dolaziti - rekao je Rawlins. - Ne mislim da naši

planovi imaju previše veze s tim.

Perez se nasmijao. - Amerikanci ne ostaju s nama jako dugo, rekao

je. Ponekad ostanu nekoliko mjeseci. Dva, tri. Zatim odlaze. Ţivot ovdje

nije baš jako dobar za Amerikance. Ne sviĊa im se.

- Moţete li nas izvući odavde?

Perez je odvojio ruke i slegnuo ramenima. - Da - rekao je. - Mogu

to uĉiniti, naravno.

- Zašto ne izvuĉeš sebe - rekao je Rawlins.

Naslonio se. Ponovo se nasmijao. Gesta koju je uĉinio bacajući u

svom stilu iznenada ruke od sebe poput ptica na ĉudan naĉin puštenih.

Kao da je mislio da je to ameriĉka gesta koju će oni razumjeti.

- Imam politiĉke neprijatelje. Što drugo? Bit ću iskren prema vama.

Ne ţivim ovdje baš tako dobro. Moram imati novac za svoje dogovore i

to je vrlo skup posao. Vrlo skup posao.

- Kucate na pogrešna vrata - rekao je John Grady. - Mi nemamo

novaca.

Perez ih je ozbiljno pogledao.

- Ako nemate novac kako mislite napustiti ovo okruţenje?

- Vi recite nama.

- Ali nema se što reći. Bez novaca ne moţete uĉiniti ništa.

- U tom sluĉaju — kako se ĉini — ne idemo nikamo.

Perez ih je promatrao. Nagnuo se naprijed i sklopio ponovo ruke.

Izgledao je kao da razmišlja o tome kako da riješi situaciju.

- Ovo je ozbiljan posao - rekao je. - Vi ne razumijete ţivot ovog

mjesta. Mislite da se borite za nešto. Nekakve vezice za cipele ili nešto ci-

gareta ili sliĉno. Za šibice. To je naivno viĊenje stvari. Znate što je naiv-

no? Naivno viĊenje. Stvarnost je uvijek drugaĉija. Ne moţete ostati na

ovom mjestu i ostati neovisni. Ne poznajete ovdašnju situaciju. Ne govo-

rite jezik.

- On govori - rekao je Rawlins.

Perez je zavrtio glavom. - Ne — rekao je. — Ne govoriš ga. Moţda bi

ga razumio za godinu dana. Ali vi nemate godinu. Nemate vremena. Ako

KIKA

ne pokaţete vjeru u mene ne mogu vam pomoći. Razumijete li me? Ne

mogu vam ponuditi svoju pomoć.

John Grady je pogledao u Rawlinsa. - Spreman, prijatelju?

- Aha. Spreman sam.

Odgurnuli su svoje stolice i ustali.

Perez ih je pogledao. - Sjedite, molim vas - rekao je.

- Ne vidimo razlog.

Bubnjao je prstima po stolu. - Jako ste lakoumni - rekao je. - Jako

lakoumni.

John Grady je stajao s rukom na vratima. Okrenuo se i pogledao Pe-

reza. Licem izobliĉenim i vilicom obješenom i okom još uvijek oteĉenim

i zatvorenim i plavim poput šljive.

- Zašto nam ne bi rekao kako ovdje stoje stvari - rekao je. - Govoriš

o pokazivanju vjere. Ako mi već ne znamo zašto nam ne kaţeš?

Perez nije ustao od stola. Naslonio se i promatrao ih.

- Ne mogu vam reći - rekao je. - To je istina. Mogu reći neke stva-

ri o ljudima koji su pod mojom zaštitom. Ali ostali?

Napravio je mali pokret otpusta gornjom stranom dlana.

- Ostali su jednostavno vani. Ţive u svijetu izbora koji nema kraja.

Moţda Bog moţe reći Sto je od njih postalo. Ali ja ne mogu. IJU

Sljedećeg je jutra prelazeći dvorište Rawlins naletio na ĉovjeka s no-

ţem. Ĉovjeka kojeg nikada do sada nije vidio i noţ nije bio ruĉne izrade

od izbrušene ţlice nego talijanski skakavac s crnom drškom od roga i ni-

klovanom oštricom i drţao ga je u razini struka i prešao njime tri puta

preko Rawlinsove košulje dok je Rawlins tri puta poskakivao unazad s

ramenima pognutim i rukama raširenim poput ĉovjeka koji prosuĊuje

vlastito krvoproliće. Na treći potez noţa okrenuo se i potrĉao. Trĉao je s

jednom rukom preko trbuha i njegova je košulja bila mokra i ljepljiva.

Kada je John Grady stigao do njega sjedio je naslonjen leĊima na zid

drţeći ruke preko trbuha i njišući se naprijed nazad kao da mu je bilo

hladno. John Grady je kleknuo i pokušao maknuti njegove ruke.

- Daj da vidim, k vragu.

- Taj kurvin sin. Taj kurvin sin.

- Daj da pogledam.

KIKA

Rawlins se naslonio. - Aaa sranje - rekao je.

John Grady je podigao krvlju natopljenu košulju.

- Nije tako loše - rekao je. - Nije tako loše.

Prešao je rukom preko Rawlinsovog trbuha da obriše krv. Najniţi

rez bio je najdublji i rasjekao je mišić ali nije prodro u trbušni zid. Raw-

lins je pogledao dolje u posjekotine. - Nije dobro - rekao je. - Kurvin

sin.

- Moţeš li hodati?

- Da, mogu hodati.

- Hajde.

- Aaa sranje - rekao je. — Kurvin sin.

- Idemo, drugar. Ne moţeš ovdje ostati.

Pomogao je Rawlinsu da ustane.

- Hajde - rekao je. — Drţim te.

Prešli su dvorište do straţarske kućice. Straţar je gledao kroz prozor-

ĉić. Pogledao je u Johna Gradya i pogledao je u Rawlinsa. Onda je otvo-

rio kapiju i John Grady je predao Rawlinsa u ruke njegovih osvajaĉa.

Posjeli su ga u stolicu i poslali po doktora. Krv je polako kapala na

kameni pod iza njega. Sjedio je drţeći trbuh objema rukama. Nakon ne-

kog vremena netko mu je dodao ruĉnik.

U danima koji su slijedili John Grady se kretao dvorištem što je mo-

guće manje. Svuda je gledao i traţio cuchillera koji će se otkriti medu ano-

nimnim oĉima koji mu uzvraćaju poglede. Ništa se nije dogodilo. Imao

je nekoliko prijatelja medu zatvorenicima. Stariji ĉovjek iz drţave Yucatan

koji je bio van svih klanova ali su s njim postupali s respektom. Tamni

indijanac iz Sierra Leonea. Dva brata zvana Bautista koji su ubili poli-

cajca u Monterreyu i zapalili tijelo i bili uhvaćeni jer je stariji brat nosio

policajĉeve cipele. Svi su se slagali u tome da je Perezova moć stvar o ko-

joj se moţe samo nagaĊati. Neki su govorili da uopće nije bio ograniĉen

zatvorom već da naveĉer izlazi van. Da su mu ţena i obitelj u gradu. I

ljubavnica.

Pokušao je od straţara dobiti informaciju u vezi Rawlinsa ali tvrdili

su da ništa ne znaju. Ujutro, trećeg dana od napada noţem prešao je dvo-

rište i pokucao na Perezova vrata. Zamor u dvorištu iza njega gotovo je

istog trenutka prestao. Mogao je osjetiti oĉi na sebi kada je visoki Pere-

KIKA

zov komornik otvorio vrata samo je prešao pogledom preko njega i onda

pogledao iza i proĉešljao dvorište svojim oĉima.

- Quisiera hablar con elsenor Perez. - rekao je John Grady.

- Con respecto de que? - Con respecto de mi cuate. Zatvorio je vrata. John Grady je ĉekao. Malo kasnije vrata se pono-

vo otvore. — Pasale — rekao je komornik.

John Grady je zakoraĉio u sobu. Perezov je ĉovjek zatvorio vrata i

onda se naslonio na njih. Perez je sjedio za svojim stolom.

- Kako je tvoj prijatelj? - rekao je.

- To sam ja došao pitati tebe.

Perez se nasmiješio.

- Sjedi. Molim te.

- Je li ţiv?

- Sjedi. Inzistiram.

Prišao je stolu i izvukao stolicu i sjeo.

- Ţeliš li moţda malo kave.

- Ne, hvala.

Perez se naslonio.

- Reci mi što mogu uĉiniti za tebe — rekao je.

- Moţeš mi reći kako je moj prijatelj.

- Ali ako odgovorim na to pitanje ti ćeš otići.

- A zašto bi ti ţelio da ostanem?

Perez se nasmiješio. - Boţe - rekao je. - Da mi priĉaš svoje zloĉinaĉ-

ke priĉe. Naravno.

John Grady ga je promatrao.

- Kao i svim imućnim zatvorenicima - rekao je Perez - i moja je je-

dina ţelja da se zabavljam.

- Me toma elpelo. - Da. Na engleskom kaţete noga, vjerujem.

- Da. Da li si ti povlašten zatvorenik?

- Ne. To je šala. Volim vjeţbati svoj engleski. Vrijeme brţe prolazi.

Gdje si nauĉio castellanoi - Kod kuće.

KIKA

- U Teksasu.

-Da.

- Nauĉio si ga od slugu.

- Nismo imali sluge. Imali smo ljude koji su tamo radili.

- Da li si ikada prije bio u zatvoru?

-Ne.

- Ti si oveja negra, zar ne? Crna ovca?

- Ne znaš ništa o meni.

- Vjerojatno ne. Reci mi, zašto misliš da moţeš napustiti ovo okru-

ţenje na neki drugi naĉin osim normalnog?

- Rekao sam da kucaš na pogrešna vrata. Ne znaš što ja mislim.

- Poznajem Sjedinjene Drţave. Bio sam tamo nebrojeno puta. Ti si

poput Ţidova. Uvijek postoji bogati roĊak. U kojem si zatvoru bio?

- Znaš da nisam bio u zatvoru. Gdje je Rawlins?

- Misliš da sam ja odgovoran za incident koji se dogodio tvom prija-

telju. Ali nije tako.

- Ti misliš da sam došao pregovarati. Sve što ţelim je da saznam što

mu se dogodilo.

Perez je zamišljeno klimnuo. Ĉak i na mjestu poput ovoga gdje bri-

nemo iskljuĉivo o temeljnim stvarima mozak angla je zatvoren na taj ĉu-

dan naĉin. Za trenutak sam pomislio da mu je ţivot najvaţniji. Ali nije.

To su njegove misli.

Naslonio se polako. Kuckao je po svojoj sljepooĉnici. - Nije glup.

Radi se o tome da je slika njegovog svijeta nepotpuna. Na taj ĉudan na-

ĉin. On gleda samo ono što ţeli vidjeti. Razumiješ li me?

- Razumijem te.

- Odliĉno - rekao je Perez. - Obiĉno mogu saznati koliko je netko

inteligentan po tome koliko misli da sam ja glup.

- Ne mislim da si glup. Jednostavno mi se ne sviĊaš.

- Ah - rekao je Perez. - Vrlo dobro. Vrlo dobro.

John Grady je pogledao Perezovog ĉovjeka na vratima. Stajao je za-

tvorenih oĉiju, gledajući u ništa.

- On ne razumije što mi govorimo - rekao je Perez. - Osjećaj se slo-

bodnim da iskaţeš svoje osjećaje.

KIKA

- Rekao sam svoje.

-Da.

- Moram krenuti.

- Misliš da moţeš otići ako ja to ne ţelim?

-Da.

Perez se nasmijao. — Jesi li ti cuchillero*. John Grady je ponovo sjeo.

- Zatvor je - kako vi to kaţete? - A salon de belleza. - Salon za uljepšavanje.

- Salon za uljepšavanje. Pravo mjesto za traĉ. Svi znaju priĉu o sva-

kome. Jer zloĉin je jako zanimljiv. To svatko zna.

- Nikada nismo poĉinili nikakav zloĉin.

- Moţda još ne.

- Sto to znaĉi?

Perez je slegnuo ramenima. - Još uvijek istraţuju. Tvoj sluĉaj nije za-

kljuĉen. Mislio si da je zakljuĉen?

- Neće pronaći ništa.

- Boţe - rekao je Perez. - Boţe. Misliš da nema zloĉina bez poĉinite-

lja? To nije stvar pronalaţenja dokaza. To je samo stvar odabira. Kao ka-

da odabireš odgovarajuće odijelo u trgovini.

- Izgleda da im se ne ţuri previše.

- Ĉak te ni u Meksiku ne mogu drţati vjeĉno. Zato moraš djelova-

ti. Kada budeš okrivljen bit će kasno. Objavit će nešto što se zove pre-

vias. Tada poĉinju pravi problemi.

Uzeo je cigarete iz dţepa košulje i ponudio mu ih preko stola. John

Grady se nije pomaknuo.

- Izvoli, uzmi - rekao je Perez. - U redu je. Ne otimaš mi kruh. Ni-

ĉim te ne obavezuje.

Nagnuo se naprijed i uzeo cigaretu i stavio ju u usta. Perez je izva-

dio upaljaĉ iz svog dţepa i otvorio ga i upalio i prenio ga preko stola.

- Gdje si se nauĉio tući? - rekao jc.

John Grady je snaţno povukao dim cigarete i naslonio se.

- Što ţeliš znati? - rekao je.

- Samo ono što svijet ţeli znati.

- Što svijet ţeli znati?

KIKA

- Svijet ţeli znati imaš li cojones. Jesi li hrabar.

Zapalio je i sebi cigaretu i odloţio upaljaĉ na kutiju cigareta na stolu

i otpuhao tanak mlaz dima.

- Tada svijet moţe odluĉiti o tvojoj cijeni - rekao je.

- Neki ljudi nemaju cijenu.

- To je istina.

- Što s takvim ljudima?

- Takvi ljudi umiru.

- Ne bojim se smrti.

- To je u redu. Pomoći će ti da umreš. Neće ti pomoći da preţiviš.

- Je li Rawlins mrtav?

- Ne. Nije mrtav.

John Grady je odgurnuo stolicu.

Perez se lagano nasmiješio. - Vidiš? - rekao je. - Uĉinit ćeš kao što

sam rekao.

- Ne mislim tako.

- Moraš se odluĉiti. Nemaš previše vremena. Nikada nemamo toli-

ko vremena koliko mislimo da imamo.

- Vrijeme je jedina stvar koje imam dovoljno otkada sam došao ovamo.

- Nadam se da ćeš još razmisliti o svojoj situaciji. Amerikanci pone-

kad imaju ideje koje nisu baš jako praktiĉne. Misle da postoje dobre i lo-

še stvari. Vrlo su praznovjerni, znaš?

- Ti ne misliš da postoje dobre i loše stvari?

- U stvari ne. To je praznovjerje. To je praznovjerje bezboţnih ljudi.

- Misliš da su Amerikanci bezboţnici?

- O da. Ti ne misliš tako?

-Ne.

- Gledam ih kako napadaju vlastito dobro. Vidio sam ĉovjeka koji

je uništio vlastiti automobil. Velikim martillom. Kako vi kaţete?

- Ĉekić.

- Zato jer ga nije mogao upaliti. Bi li Meksikanac to uĉinio?

- Ne znam.

- Meksikanac to nikada ne bi uĉinio. Meksikanac ne vjeruje da au-

tomobil moţe biti dobar ili zao. Ako i ima zla u tom automobilu on zna

da uništavajući ga neće postići ništa. Zato jer zna gdje su dobro i zlo

nastanjeni. Anglo na svoj uvrnuti naĉin misli da su Meksikanci prazno-

KIKA

vjerni. Ali tko je taj. Mi znamo da stvari posjeduju odreĊenu kvalitetu.

Auto je zelen. Ili ima nekakav motor u sebi. Ali ne moţe biti pokvaren,

vidiš. Ili ĉovjek. Ĉak i ĉovjek. U ĉovjeku moţe biti zla. Ali ne mislimo

da je to zlo njegovo. Odakle je došlo? Kako nas je prisvojilo? Ne. Zlo je

u Meksiku stvarno. Hoda na svojim vlastitim nogama. Moţda će te jed-

noga dana posjetiti. Moţda već jest.

- Moţda.

Perez se nasmiješio. — Moţeš ići — rekao je. — Vidim da ne vjeruješ u

ovo što ti priĉam. Isto je s novcem. Amerikanci vjerujem uvijek imaju taj

problem. Govore o prisvojenom novcu. Ali novac nema tu osobitu vri-

jednost. I Meksikanac nikada neće pomisliti uĉiniti stvari osobitim ili ih

staviti na osobito mjesto gdje novac nema nikakvu vrijednost. Zašto to

uĉiniti? Ako je novac dobar onda je novac dobar. On nema loš novac.

On nema taj problem. Tu abnormalnu misao.

John Grady se nagnuo i ugasio cigaretu u plitku pepeljaru na stolu.

Cigarete su u tom svijetu bile novac i ta koju je ostavio slomljenu i još u

dimu pred svojim domaćinom jedva da je bila pušena. - Reći ću ti nešto

- rekao je.

- Reci mi.

- Vidjet ćemo se još.

Ustao je i pogledao u Perezovog ĉovjeka naslonjenog na vrata. Pere-

zov je ĉovjek pogledao Pereza.

- Mislio sam da ţeliš znati što će se dogoditi tamo vani? — rekao je

Perez.

John Grady se okrenuo. - Što bi to promijenilo? - rekao je.

Perez se nasmiješio. - Imaš previše kredita kod mene. U ovoj usta-

novi ima tristo ljudi. Nitko ne moţe znati što se sve moţe dogoditi.

- Netko ipak vodi igru.

Perez je slegnuo ramenima. - Moţda — rekao je. - Ali ovaj svijet, vi-

diš, ovo okruţenje. Odaje pogrešan dojam. Kao da su stvari pod kontro-

lom. Da ovi ljudi mogu biti pod kontrolom ne bi bili ovdje. Vidiš li tu

problem?

-Da.

- Moţeš ići. I mene zanima što će ti se desiti.

Uĉinio jc lagani pokret svojom rukom. Njegov je ĉovjek odstupio

od vrata i drţao ih otvorena.

KIKA

- Joven - rekao je Perez.

John Grady se okrenuo. - Da - rekao je.

- Vodi raĉuna s kim lomiš kruh.

- U redu. Hoću.

Zatim se okrenuo i odšetao u dvorište.

Još uvijek je imao ĉetrdeset pet pesosa od novca koji mu je dao Ble-

vins i pokušao je kupiti noţ ali mu ga nitko nije htio prodati. Nije mo-

gao biti siguran da li ih zaista nema ili ih nema samo za njega. Kretao se

dvorištem u besciljnoj šetnji. Ugledao je Bautistase pod sjenom juţnog

zida i stao dok nisu digli poglede i mahnuli mu da priĊe.

Ĉuĉnuo je ispred njih.

- Quiero comprar una trucka — rekao je.

Klimnuli su. Onaj zvan Faustino je govorio.

- Cuanto dinero tienes? - Cuarenta y cinco pesos. Sjedili su dugo. Tamno lice indijanca mozga. Razmišlja. Kao da slo-

ţenost ovog djela posla vuĉe za sobom svakojake posljedice. Faustino ras-

tvori usne da odgovori. - Bueno - rekao je. - Damelo. John Grady ih je pogledao. Svjetlo u njihovim tamnim oĉima. Ako

je u njima bilo prevare bila je od neke druge vrste koju nije mogao pre-

poznati i sjeo je u prašinu i skinuo svoju lijevu ĉizmu i posegnuo u nju

i izvukao mali sveţanj novĉanica. Gledali su ga. Navukao je nazad ĉizmu

i sjedio za trenutak s novcem izmeĊu kaţiprsta i srednjeg prsta i onda po-

kretom kao da baca karte baci smotane novĉanice pod Faustinovo koljeno.

Faustino se nije pomaknuo.

- Bueno — rekao je. — La tendre esta tarde. Klimnuo je i ustao i vratio se nazad preko dvorišta.

Miris dima dizelskih motora lutao je po zidinama i mogao je ĉuti

autobuse vani na ulici i shvatio je da je nedjelja. Sjeo je sam naslonjen le-

Ċima na zid. Ĉuo je plaĉ djeteta. Ugledao je indijanca iz Sierra Leonea

kako dolazi dvorištem i pozdravio ga je.

Indijanac je prišao.

- Sientate — rekao je.

KIKA

Indijanac je sjeo. Izvadio je ispod košulje malu papirnatu vrećicu

vlaţnu od znoja i pruţio mu je. Unutra je bila puna šaka duhana i sveţanj

papira od komušine kukuruza.

- Gracias - rekao je.

Uzeo je papir i savio ga i natrpao u njega grub i ţilav duhan i smo-

tao ga i polizao. Pruţio je nazad duhan i indijanac je smotao cigaretu i

vratio vrećicu nazad u košulju i izvadio upaljaĉ napravljen od spojke sla-

vine od pola cola i zapalio i skupio ruke i drţao vatru Johnu Gradyu i

onda zapalio sebi.

John Grady mu je zahvalio. - No tienes visitantesi - rekao je.

Indijanac je zavrtio glavom. Nije pitao Johna Gradya je li on imao

posjetu. John Grady je pomislio da mu moţda ţeli nešto reći. Nekakve

novosti koje su kruţile zatvorom ali su njega u njegovoj odsutnosti zaobi-

šle. Ali izgleda da indijanac nije imao nikakvih novosti i sjedili su naslo-

njeni na zid i pušili dok cigarete nisu izgorjele u ništa i indijanac je pustio

da pepeo padne medu njegove noge i onda ustao i krenuo preko dvorišta.

U podne nije išao jesti. Sjedio je i gledao dvorište i pokušavao osje-

titi što se dogaĊa. Mislio je da ljudi koji prolaze gledaju u njega. Zatim

je pomislio kako se trude da to ne ĉine. Rekao je poluglasno sam sebi da

ovakvo razmišljanje moţe biti pogubno. Zatim je rekao da razgovor sa

samim sobom takoĊer moţe biti poguban. Malo kasnije trgnuo se iz sna

diţući jednu ruku u zrak. Bio je prestravljen od pomisli da je zaspao na

ovakvom mjestu.

Pogledao je duljinu sjene zida ispred njega. Kada je dvorište bilo do-

pola u sjeni bilo bi ĉetiri sata. Malo poslije je ustao i odšetao tamo gdje

su sjedila braća Bautista.

Faustino ga je pogledao. Klimnuo mu je da priĊe. Rekao mu je da

se pomakne malo u lijevo. Onda mu je rekao da stoji na njemu.

Skoro je pogledao dolje ali ipak nije. Faustino je klimnuo. — Sientate - rekao je.

Sjeo je.

— Hay un cordon. Pogledao je dolje. Mali komad ţice leţao je pod njegovom ĉizmom.

Kada ju je povukao pod njegovom se rukom iz šljunka pojavio noţ i on

KIKA

ga je prekrio svojim dlanom i zavukao za bok hlaĉa. Zatim je ustao i od-

šetao.

Bio je bolji nego što je oĉekivao. Skakavac bez drške, napravljen u

Meksicu, mjed se nazirao kroz ĉeliĉni pokrov rukohvata. Odvezao je ko-

mad ţice omotan oko noţa i obrisao ga o košulju i puhnuo u ţlijeb oš-

trice i otresao ga o petu svojih ĉizama i ponovno puhnuo. Stisnuo je dug-

me i on se otvorio. Polizao je dlake na svojoj šaci i iskušao oštricu. Stajao

je na jednoj nozi s drugom prekriţenom na koljenu oštreći oštricu o Ċon

ĉizme kada je ĉuo kako netko dolazi i sklopio je noţ i skliznuo njime u

dţep i okrenuo se i izašao, prolazeći pored dva ĉovjeka koja su mu se smi-

juljila u prolazu prema jadnom toaletu.

Pola sata kasnije u dvorištu truba je oznaĉila veĉernji obrok. Ĉekao

je dok i posljednji ĉovjek nije ušao i onda zakoraĉio unutra i uzeo svoj

pladanj i stao u red. Bila je nedjelja i zato što su mnogi zatvorenici jeli

hranu koju su donijele njihove ţene ili obitelji. Dvorana je bila polupra-

zna i on se okrenuo i stajao tamo drţeći u ruci pladanj, grah i tortilje i

njemu nepoznatu kašu, i izabrao stol u uglu za kojim je momak ne puno

stariji od njega sjedio sam pušeći i pijući vodu iz šalice.

Sjeo je na kraj stola i spustio pladanj. - Conpermiso — rekao je.

Momak ga je pogledao i otpuhnuo dva tanka dima kroz nos i klim-

nuo i posegnuo za svojom šalicom. Na donjoj strani njegove podlaktice

nalazio se jaguar u borbi s omotanom anakondom. Na tkivu lijevog pal-

ca mali kriţ i pet znakova. Ništa neuobiĉajeno. Ali dok je sjedao shvatio

je zašto je taj ĉovjek jeo sam. Bilo je kasno da ponovo ustane. Uzeo je ţli-

cu u lijevu ruku i poĉeo jesti. Ĉuo je preko cijele dvorane kako se brava

na vratima zakljuĉava mada je bila prigušena i ĉuo je zveket ţlica po me-

talnim pladnjevima. Pogledao je prema prednjem dijelu dvorane. Na li-

niji nije bilo nikoga. Dva su straţara nestala. Nastavio je jesti. Njegovo

je srce tuklo i usta su mu bila suha i hrana je bila pepeo. Izvadio je noţ

iz dţepa i stavio ga za bok hlaĉa.

Momak je ugasio cigaretu i stavio šalicu na pladanj. Negdje na ulici

iza zidina zalajao je pas. John Grady je shvatio da ništa od toga ne bi mo-

gao ĉuti ukoliko svaki zvuk u dvorani nije utišan. Otvorio je tiho noţ o

svoju nogu i gurnuo ga rastvorenog za sponu svog pojasa. Momak je us-

tao i prekoraĉio klupu i digao pladanj i okrenuo se i krenuo prema kraju

KIKA

stola. John Grady je drţao ţlicu u lijevoj ruci i zgrabio pladanj. Momak

je došao nasuprot njemu. Prošao je. John Grady ga je gledao spuštenim

pogledom. Kada je momak došao do kraja stola odjednom se okrenuo i

zavitlao pladanj prema njegovoj glavi. John Grady je vidio kako se sve to

polako odvija pred njim. Pladanj je letio rubom prema njegovim oĉima.

Mala se šalica malo nagnula i ţlica u njoj okrenula stojeći gotovo nepo-

kretna u zraku i momkova masna kosa letjela je preko njegovog klina-

stog lica. Digao je svoj pladanj i ugao momkovog pladnja otisnuo je du-

bok zasjek na dnu. Prebacio se nazad preko klupe pokušavajući se podići

na noge. Mislio je da će pladanj pasti na stol ali ga momak nije puštao i

prilazeći mu pored klupe ponovo ga napao njime. Pao je na leda braneći

se i pladnjevi su zvonili i ugledao je noţ po prvi put kako prolazi ispod

plad-

njeva poput hladnog ĉeliĉnog daţdevnjaka koji traţi toplinu u njemu.

Odskoĉio je kliţući se po prosutoj hrani na betonskom podu. Izvukao je

noţ iz pojasa i zavitlao pladanj ispod ruke i pogodio njime cuchillera u

ĉelo. Cuchillero je izgledao iznenaĊen. Pokušao je blokirati Gradyev vi-

dokrug svojim pladnjem. John Grady odstupi nazad. Bio je naslonjen na

zid. Zakoraĉio je u stranu i zgrabio pladanj i zasjekao cuchillerov pladanj

pokušavajući pogoditi njegove prste. Cuchillero se pomaknuo izmeĊu

njega i stola. Odgurnuo je klupu iza njega. Pladnjevi su zveĉali i zvonili

u utišanoj dvorani i cuchillerovo je ĉelo poĉelo krvariti i krv je tekla niz

njegovo lijevo oko. Ponovo je napravio laţnjak svojim pladnjem. John

Grady je mogao osjetiti njegov miris. Cimnuo je i njegov je noţ prešao

preko Gradyeve košulje. John Grady je spustio pladanj i pokrio njime

prsa i trbuh i kretao se uz zid gledajući u te tamne oĉi. Cuchillero nije

izustio ni rijeĉ. Njegovi su pokreti bili precizni i lišeni mrţnje. John Gra-

dy je znao da je samo unajmljen. Zamahnuo je pladanj prema njegovoj

glavi i cuchillero se sagnuo i cimnuo i krenuo naprijed. John Grady je sti-

snuo pladanj i kretao se uz zid. Prešao je jezikom po kraju usta i osjetio

krv. Znao je da mu je lice bilo rasjeĉeno ali nije znao koliko. Znao je da

je cuchillero unajmljen zbog svoje reputacije i pomislio je kako će umri-

jeti na ovom mjestu. Pogledao je duboko u te tamne oĉi i bilo je tamo

dubina i dubina. Ĉitava zlokobna goruća povijest hladna i davna i crna.

Kretao se uza zid, mašući nazad svojim pladnjem prema cuchilleru. Bio

KIKA

je posjeĉen još jednom preko vanjske strane svoje nadlaktice. Bio je po-

sjeĉen po prsima. Okrenuo se i zamahnuo noţem dva puta prema cuchil- leru. Ĉovjek se usukao pred oštricom gipkom gracioznošću derviša. Lju-

di koji su sjedili za stolom kojem su se pribliţavali poĉeli su tiho ustaja-

ti s klupa jedan po jedan poput ptica koje odlaze sa ţice. John Grady se

ponovo okrenuo i zamahnuo pladnjem prema cuchilleru i cuchillero se sa-

gnuo i vidio ga je tamo mršavog i raširenih nogu pod svojom raširenom

rukom u jednom zamrznutom trenutku poput tamnog ĉovjeĉuljka sag-

nutog pod njim nastanjujući ga. Noţ je prešao preko njegovih prsiju i

nazad i figura se gibala nevjerojatnom brzinom i ponovo stala pred nje-

ga sagnuta u tišini, polako se njišući, gledajući u njegove oĉi. Gledale su

tako da su mogle vidjeti stiţe li smrt. Oĉi koje su je već vidjele i poznava-

le boju kojom dolazi i kako izgleda kada stigne.

Pladanj je tresnuo na pod. Shvatio je da ga je ispustio. Stavio je ruku

na košulju. Vratila se ljepljiva od krvi i on ju je obrisao o hlaĉe. Cuchillero je drţao pladanj u visini njegovih oĉiju skrivajući svoje pokrete. Izgledao

je kao da ga sili da proĉita nešto napisano na njoj ali tamo nije bilo ni-

ĉega osim otisaka deset tisuća obroka pojedenih na njemu. John Grady se

odmaknuo nazad. Sjeo je polako na pod. Njegove su noge bile savijene

pod njim i naslonio se na zid rukama ostavljenim sa strane. Cuchillero je

spustio pladanj. Tiho ga je poloţio na stol. Sagnuo se i uhvatio Johna

Gradya za kosu i povukao njegovu glavu unazad da ga zakolje. Dok je to

ĉinio John Grady je digao noţ s poda i uronio ga u cuchillerovo srce. Uro-

nio ga je u njegovo srce i trgnuo dršku u stranu i slomio oštricu u njemu.

Cuchillerov je noţ tresnuo na pod. Iz crvenog kruga koji je cvao na

lijevom dţepu njegove plave zatvorske košulje štrcao je tanki mlaz svijet-

le arterijske krvi. Pao je na koljena i srušio se mrtav naprijed u ruke svog

neprijatelja. Neki od ljudi u dvorani već su stajali i odlazili. Poput kaza-

lišnih gostiju koji ţele izbjeći guţvu. John Grady je ispustio dršku noţa i

gurnuo masnu glavu koja je leţala na njegovim prsima. Okrenuo se na

jednu stranu i pipao dok nije našao cuchillerov noţ. Odgurnuo je mrtvog

ĉovjeka i uhvatio se za stol i pridigao se. Njegova se odjeća objesila od te-

ţine krvi. Povukao se medu stolove i okrenuo i odvukao se do vrata i

otvorio ih i gegajući se izašao u duboko plavetnilo sutona.

KIKA

Svjetlo iz dvorane leţalo je na dvorištu poput hodnika. Kada su ljudi

izašli na vrata da ga pogledaju hodnik je promijenio poloţaj i potamnio

u sumraku. Nitko ga nije pratio. Hodao je s velikom paţnjom, drţeći ru-

ke na abdomenu. Reflektori na gornjim zidovima upalit će se svaki ĉas.

Hodao je vrlo paţljivo. Krv je pljuskala u njegovim ĉizmama. Pogledao

je noţ u svojoj ruci i odbacio ga. Oglasit će se prva truba i svjetlo će stići

sa zidova. Osjećao je vrtoglavicu i zaĉudo nije osjećao bol. Ruke su mu

bile ljepljive od krvi i krv je tekla kroz njegove prste tamo gdje se drţao.

Svjetla će se upaliti i truba će se ĉuti.

Bio je na pola puta do prvih ţeljeznih ljestava kada ga je dostigao vi-

sok ĉovjek i obratio mu se. Okrenuo se, ĉuĉeći. U mutnom svjetlu moţ-

da neće vidjeti da nema noţ. Neće vidjeti kako stoji sav u krvi.

- Ven conmigo - rekao je ĉovjek. - Esta bien. - No me moleste. Tamni su se redovi zatvorskih zidina prostirali u nedogled u dubo-

ko tamno nebo. Pas je poĉeo lajati.

- Elpadrote quire ayudarle. - Mande? Ĉovjek je stajao pred njim. — Ven comingo — rekao je.

Bio je to Perezov ĉovjek. Pruţio je ruku. John Grady je odstupio.

Njegove su ĉizme ostavljale mokre tragove krvi na suhom tlu dvorišta.

Svjetla će se upaliti. Truba oglasiti. Okrenuo se da će otići, njegova kolje-

na zatitraju pod njim. Pao je i ponovno ustao. Perezov mu je ĉovjek htio

pomoći ali istrgnuo se iz njegovih ruku i ponovo pao. Svijet je zaplivao.

Kleĉeći oslanjao se o zemlju ne bi li ustao. Krv je kapala izmeĊu njego-

vih raširenih ruku. Tamni sprud zida se dizao. Duboko tamno nebo. Le-

ţao je na boku. Perezov se ĉovjek nagnuo nad njim. Zgrbio se i pokupio

ga svojim rukama i digao ga i odnio preko dvorišta u Perezovu kuću i

dok su se svjetla palila i truba se oglasila zalupio za njima vrata.

Probudio se u kamenoj sobi u potpunom mraku i mirisu sredstva za de-

zinfekciju. Ispruţio je ruku da vidi što će dodirnuti i osjetio bol u cije-

lom tijelu poput neĉega što je vrebalo tamo u tišini ĉekajući ga da se po-

makne. Spustio je ruku. Okrenuo je glavu. Tanka je šiba svijetlila u mra-

KIKA

ku. Slušao je ali nije ĉuo ništa. Svaki je udisaj donosio oštru bol. Nakon

nekog vremena ispruţio je ruku i dodirnuo hladan zid.

— Hola — rekao je. Glas mu je bio slab i piskav, lice ukoĉeno i nakriv-

ljeno. Pokušao je ponovo. - Hola. Netko je bio tamo. Mogao ih je osjetiti.

- Quien esta?. - rekao je, ali nitko nije odgovorio.

Netko je bio tamo i bili su tamo. Nije bilo nikoga. Netko je bio ta-

mo i bili su tamo i nisu otišli ali nikoga nije bilo.

Gledao je u plutajuću šibu svjetlosti. Svjetlo ispod vrata. Slušao je.

Zadrţao je dah i slušao jer soba je bila mala jer se ĉinila malom i ako je

soba bila mala mogao bi ih ĉuti kako dišu u mraku ako bi disali ali nije

ĉuo ništa. Pomislio da nije moţda mrtav i u svom oĉaju osjetio je u sebi

val tuge poput djeteta koje poĉinje plakati ali donijela je takvu bol da je

odmah prestao i u trenutku zapoĉeo svoj novi ţivot i njegov poĉetak dah

za dahom.

Znao je da će ustati i probati otvoriti vrata i dugo se za to pripre-

mao. Najprije se okrenuo na trbuh. Prebacio se u jednom potezu da s

tim svrši i bio zaĉuĊen svojom boli. Leţao je dišući. Posegnuo je dolje ne

bi li stavio ruku na pod. Ruka je letjela zrakom. Spustio je nogu preko

ruba kreveta i digao se i njegova je noga dotakla pod i leţao je odmaraju-

ći se na laktovima.

Kada je došao do vrata bila su zakljuĉana. Stajao je, pod je bio hla-

dan pod njegovim nogama. Bio je zamotan u nešto i ponovo je poĉeo kr-

variti. Mogao je osjetiti. Stajao je odmarajući se licem naslonjenim na

vrata i dodirnuo ih je i osjetio iznenadnu ţeĊ bez ikakvog razloga i od-

marao se dugo prije nego je krenuo nazad.

Kada su se vrata ipak otvorila sijevnula je osljepljujuća svjetlost i u

njoj nije stajao svećenik u bijelom nego demandadero u prljavoj i usukanoj

kaki uniformi drţeći metalni pladanj s dvije ţlice pozolea na njemu i ĉašu

soka od narandţe. Nije bio puno stariji od Johna Gradya i ušao jc s plad-

njem u sobu okrenut leĊima i okrenuo se, s oĉima koje su gledale svugd-

je osim u krevet. Osim ţeljeznog vjedra na podu u sobi nije bilo niĉega

osim kreveta i nije imao kamo odloţiti pladanj osim na njega.

Prišao je i stao. Pogledao je u isti mah nelagodom i prijetnjom. Klim-

nuo je na pladanj. John Grady se polako okrenuo na njegovu stranu i

KIKA

pridigao se. Znoj se nakupio na njegovom ĉelu. Bio je obuĉen u neku

vrst tvrde pamuĉne halje i krvario je kroz nju i krv se sasušila.

- Deme el refreseo - rekao je. — Nada mas. - Nada mas? -No. Demandadero mu je dodao ĉašu naranĉinog soka i on ju je uzeo i sje-

dio drţeći je. Gledao je malu kamenu sobu. Iznad je bila ţarulja u ţiĉa-

nom kavezu.

- La luz, por favor - rekao je.

Demandarero je klimnuo i otišao do vrata i okrenuo se i zatvorio ih

za sobom. Zvuk brave u tami. Zatim se svjetlo upalilo.

Slušao je korake niz hodnik. Zatim tišinu. Podigao ĉašu i polako pio

sok. Bio je mlak, s malo mjehurića, ukusan.

Leţao je tamo tri dana. Spavao je i budio se i ponovo spavao. Netko

je ugasio svjetlo i probudio se u mraku. Dozivao je ali nitko se nije odaz-

vao. Razmišljao je o svom ocu tamo u Gosheeu. Znao je da su mu tamo

uĉinjene strašne stvari i uvijek je vjerovao da ih nije ţelio znati ali ipak

jest. Leţao je u mraku razmišljajući o svim stvarima koje nije znao o

svom ocu i shvatio da je otac kojeg poznaje bio jedini otac kojeg će ikada

poznavati. Neće razmišljati o Alejandri jer nije znao što će se dogoditi ili

koliko loše moţe biti i mislio je kako je ona nešto što je bolje saĉuvati.

Zato je mislio na konje i oni su uvijek bili prava stvar za to. Kasnije je

netko ponovno upalio svjetlo i nije se nakon toga ponovo ugasilo. Spa-

vao je i kada se probudio sanjao je smrt kako stoji u svojim kostima i

tamnim rupama oĉiju koje su uistinu bile lišene sumnje s dnom negdje

u ništavilu u kojoj leţi uţasna inteligencija zajedniĉka svima ali o kojoj

nitko ne ţeli ništa reći. Kada se probudio znao je da su ljudi umirali u

toj sobi.

Kada su se vrata sljedeći put otvorila bilo je to zato da puste unutra

ĉovjeka u plavom odijelu koji je nosio koţnu torbu. Ĉovjek mu se na-

smiješio i upitao ga za zdravlje.

- Mejor que nunca - rekao je.

Ĉovjek se ponovo nasmiješio. Odloţio je torbu na krevet i otvorio je

i izvukao par kirurških škara i gurnuo torbu u podnoţje kreveta i povu-

kao krvavu plahtu s njega.

KIKA

- Quien es usted? - rekao je John Grady.

Ĉovjek je izgledao iznenaĊen. - Ja jesam doktor - rekao je.

Škare su imale tup vrh, hladan na njegovoj koţi i doktor ih je skliz-

nuo pod krvavi zavoj i poĉeo rezati. Povukao je zavoj ispod njega i gle-

dali su u šavove.

- Bien, bien — rekao je doktor. Povukao je konce s dva prsta. — Bueno - rekao je.

Oĉistio je aniseptiĉnim sredstvom zašivene rane i prešao komadima

gaze preko njih i pomogao mu da sjedne. Uzeo je veliki omotaj zavoja iz

torbe i posegnuo oko Gradyevog struka i poĉeo ga omatati.

- Stavi ruke na moja ramena - rekao je.

-Što?

- Stavi ruke na moja ramena. Slobodno.

Stavio je ruke na njegova ramena i doktor je omotao gazu. - Bueno — rekao je. — Bueno. Ustao je i zatvorio torbu i gledao dolje u svog pacijenta.

- Poslat ću ti sapun i ruĉnike — rekao je. — Da se moţeš oprati.

- U redu.

- Brzo zacjeljuješ.

- Što?

- Brzo zacjeljuješ. - Klimnuo je i nasmiješio se i okrenuo se i izašao.

John Grady nije ĉuo da je zakljuĉao vrata ali ionako nije imao kamo.

Sljedeći posjetilac bio je ĉovjek kojeg nikada nije vidio. Nosio je uni-

formu poput policijske. Nije se predstavio. Straţar koji ga je doveo zat-

vorio je vrata i ostao vani. Ĉovjek je stao pored njegovog kreveta i ski-

nuo svoj šešir kao da iskazuje poštovanje nekom ranjenom heroju. Zatim

je izvadio ĉešalj iz dţepa na grudima svoje bluze i prešao jednom sa svake

strane njegove masne kose i ponovo stavio šešir.

- Kada misliš da ćeš moći hodati okolo - rekao je.

- Kamo ţelite da hodam?

- Svojoj kući.

- Mogu odmah.

Ĉovjek je napućio usne, promatrajući ga.

- Pokaţi mi.

KIKA

Odgurnuo je plahte i okrenuo se na stranu i zakoraĉio na pod. Ho-

dao je od zida do zida. Stopala su mu na ulaštenom kamenju ostavljala

mokre tragove koji su se upili i nestali poput same priĉe o ovome svije-

tu. Znoj je drhtao na njegovom ĉelu.

- Vi ste sretni momci - rekao je.

- Ne osjećam se tako.

- Sretni momci - rekao je ponovo, klimnuo i otišao.

Spavao je i probudio se. Razlikovao je noć od dana samo po obroci-

ma. Jeo je malo. Konaĉno su mu donijeli pola peĉenog pileta s riţom i

dvije polovice kruške i jeo je to polako, uţivajući u svakom zalogaju i

predstavljao je sebi i odbacivao razne scenarije onoga što se moţe dogo-

diti u vanjskom svijetu ili se već dogaĊa. Ili će se tek dogoditi. Još uvijek

je vjerovao da ga mogu odvesti tamo u zatvor i ubiti.

Vjeţbao je hodati po sobi. Uglancao je donju stranu pladnja ruka-

vom svoje košulje i stojeći u sredini sobe pod ţaruljom prouĉavao lice

koje se jedva naslućivalo na iskrivljenom ĉeliku poput osakaćenog i bije-

snog zaĉaranog diva. Skinuo je zavoje s lica i prouĉavao šavove i osjetio

ih pod svojim prstima.

Kada se sljedeći put probudio demandadero je otvorio vrata i stajao

s naramkom odijela i njegovim ĉizmama. Pustio je da padnu na pod. -

Sus prendas - rekao je - i zatvorio vrata.

Svukao je haljinu i oprao se sapunom i obrisao se ruĉnikom i obu-

kao se i obuo ĉizme. Netko je sprao krv s ĉizama i još su bile mokre i po-

kušao ih je ponovo izuti ali nije uspio i legao je na leţaj u odijelu i ĉizma-

ma ĉekajući Bog zna što.

Došla su dva straţara. Stajali su na otvorenim vratima i ĉekali ga. Us-

tao je i izašao van.

Išli su hodnikom i preko malog vrta i ušli u drugi dio zgrade. Zatim

drugim hodnikom i straţari su pokucali na vrata i onda ih otvorili i jedan

od njih je pokazao da uĊe.

Za stolom je sjedio commandante koji je bio u njegovoj ćeliji da vidi

moţe li hodati.

- Sjedi - rekao je commandante. - Sjeo je.

Commandante je otvorio ladicu svog stola i izvadio kovertu i pruţio

ju preko stola.

KIKA

- Ovo si ti - rekao je.

John Grady je uzeo kovertu.

- Gdje je Rawlins? - rekao je.

- Molim?

- Donde esta mi compadre. - Tvoj prijatelj.

-Da.

- Ĉeka vani.

- Kamo idemo?

- Ti odlaziš. Ti odlaziš kući.

- Kada?

- Molim?

- Cuando. - Ti ideš sada. Ne ţelim te više nikada vidjeti.

Commandante je odmahnuo rukom. John Grady je stavio jednu ru-

ku na naslon stolice i ustao i okrenuo se i izašao kroz vrata i praćen stra-

ţarima otišao niz hodnik i kroz ured van do zatvorske kapije gdje je ĉe-

kao Rawlins u odjeći poput njegove. Pet minuta poslije stajali su na ulici

van visokih ţeljezom okovanih drvenih vrata zatvora.

Na ulici je stajao autobus i oni su se s mukom ukrcali u njega. Ţena

ih je blago pozdravila sjedeći u svom sjedalu i drţeći pored sebe prazne

košare dok su prolazili izmeĊu sjedala prema kraju autobusa.

- Mislio sam da si mrtav - rekao je Rawlins.

- Ja sam mislio da si ti mrtav.

- Sto se dogodilo?

- Reći ću ti poslije. Sada samo sjedimo ovdje. Nemojmo priĉati. Sa-

mo sjedimo ovdje u tišini.

- Jesi li dobro?

- Da. Dobro sam.

Rawlins se okrenuo i pogledao kroz prozor. Sve je bilo sivo i mirno.

Nekoliko je kapi kiše palo na ulicu. Pale su na krov autobusa usamljene

poput zvona. Niz ulicu je mogao vidjeti nadsvoĊene potpornje katedra-

le i toranj zvonika iznad.

Cijelog svog ţivota osjećam da je nevolja na dohvatu ruke. Ne da ću

u nju upasti. Samo je oduvijek bila tu.

Sjedimo ovdje i šutimo, rekao je John Grady.

KIKA

Sjedili su i gledali kišu na ulici. Ţena je sjedila u tišini. Vani se smra-

ĉivalo i nije bilo sunca ni svjetlijeg mjesta na nebu gdje bi ono moglo

biti. Još su se dvije ţene ukrcale i sjele i onda je vozaĉ ustao i zatvorio vra-

ta i pogledao u retrovizor pozadinu autobusa i ubacio u prvu brzinu i

krenuli su. Neke od ţena brisale su staklo rukama i virile nazad u zatvor

koji je stajao tamo u sivoj meksiĉkoj kiši. Baš poput prizora opsade u

davnim vremenima, u davnoj zemlji, dok su svi neprijatelji stizali izvana.

Do centra je bilo tek nekoliko blokova i kada su se spustili s auto-

busa plinske su lampe na hotelu već bile upaljene. Prešli su polako do

portala na sjevernoj strani trga i stajali tamo gledajući kišu. Ĉetiri su ĉo-

vjeka u kestenjastim uniformama orkestra stajala uz zid sa svojim instru-

mentima. John Grady je pogledao Rawlinsa. Rawlins je izgledao izgub-

ljen stojeći tamo bez šešira i bez konja u premaloj odjeći.

- PoĊimo nešto pojesti.

- Nemamo novaca.

- Ja imam.

- Odakle ti novac? - rekao je Rawlins.

- Imam punu kovertu.

Ušli su u kafić i sjeli u odjeljak. Konobar je došao i ostavio meni

pred njih i udaljio se. Rawlins je pogledao kroz prozor.

- Uzmi odrezak — rekao je John Grady.

- U redu.

- Jest ćemo i uzeti sobu u hotelu i okupati se i dobro se naspavati.

- U redu.

Naruĉio je odreske i peĉeni krumpir i svakome kavu i konobar je

klimnuo i uzeo meni. John Grady je ustao i otišao do blagajne i kupio

dvije kutije cigareta i svakom po kutiju šibica. Ljudi su ga za svojim sto-

lovima gledali kako prelazi sobu.

Rawlins je zapalio cigaretu i gledao u njih.

- Zašto nismo mrtvi? - rekao je.

- Ona nas je otkupila.

- Senora?

- Ujna. Da.

- Zašto?

- Ne znam.

KIKA

- Tako si dobio novac?

-Da.

- To ima veze s djevojkom, zar ne?

- Vjerujem da ima.

Rawlins jc pušio. Gledao je kroz prozor. Vani je već bio mrak. Ulice

su bile mokre od kiše i svjetla kafića i plinskih lampi s hotela krvarila su

u tamnim lokvama vode.

- Nema drugog objašnjenja, zar ne?

- Nema.

Rawlins je klimnuo. Mogao sam pobjeći s tog mjesta na kom su me

drţali. Iz bolniĉke sobe.

- Zašto nisi?

- Ne znam. Misliš da sam glup što nisam?

- Ne znam. Aha. Moţda.

- Što bi ti uĉinio?

- Ne bih te ostavio.

- Da. Znam da ne bi.

- To ne znaĉi da nije glupo.

Rawlins se skoro nasmijao. Zatim je odvratio pogled.

Konobar je donio kavu

- Bio je tamo još jedan stariji momak - rekao je Rawlins. - Sav isje-

ĉen. Vjerojatno nije bio loš momak. Sredili su ga jedne subotnje veĉeri

zbog par dolara u dţepu. Pesosa. Prokleto patetiĉno.

- Sto se dogodilo s njim?

- Umro je. Kada su ga iznosili odande pomislio sam kako bi to ĉud-

no izgledalo njemu da je mogao vidjeti. Meni jest a da to ĉak nisam bio

ja. Umiranje nije u ljudskim planovima, zar ne?

- Nije.

Klimnuo je. - Stavili su meksiĉku krv u mene - rekao je.

Digao je pogled. John Grady je palio cigaretu. Protresao je šibicu i

spustio ju u pepeljaru i pogledao Rawlinsa.

-I.

- I što to znaĉi? - rekao je Rawlins.

- U vezi s ĉim?

- Pa znaĉi li da sam dijelom Meksikanac?

KIKA

John Grady je povukao dim cigarete i naslonio se i otpuhao dim u

zrak. - Dijelom Meksikanac? - rekao je.

-Da.

- Koliko su stavili?

- Rekli su preko litre.

- Koliko preko litre?

- Ne znam.

- Pa litrom si gotovo polumeksikanac.

Rawlins ga je pogledao. - Nisam. Jesam li? - rekao je.

- Ne. To ne znaĉi ništa. Krv je krv. Ona ne zna odakle je došlo.

Konobar je donio odreske. Jeli su. Gledao je Rawlinsa. Rawlins je

podigao pogled.

- Što je? - rekao je.

- Ništa.

- Morao bi biti sretniji što smo se izvukli iz tog mjesta.

- Mislio sam isto o tebi.

Rawlins je klimnuo. — Aha - rekao je.

- Što ţeliš da uĉinimo?

- Vratimo se kući.

- U redu.

- Jeli su.

- Vratit ćeš se tamo, zar ne? - rekao je Rawlins.

- Aha. Mislim da hoću.

- Zbog djevojke?

-Aha.

- A konji?

- Zbog djevojke i konja.

Rawlins je klimnuo. - Misliš da se ona nada da ćeš se vratiti?

- Ne znam.

- Mislim da će starica biti iznenaĊena kad te vidi.

- Neće. Ona je pametna ţena.

- Što s Rochom?

- Uĉinit će ono što mora.

Rawlins je prekriţio pribor na pladnju pored kostiju i izvadio ciga-

rete.

KIKA

- Nemoj ići tamo - rekao je.

- Već sam odluĉio.

Rawlins je zapalio cigaretu i protresao šibicu. Podigao je pogled.

- Vidim samo jedan mogući naĉin kako se mogla nagoditi sa stari-

com.

- Znam. Ali morat će mi to sama reći.

- Ako to uĉini, vratit ćeš se?

- Vratit ću se.

- U redu.

- Još uvijek ţelim naše konje.

Rawlins je zavrtio glavom i odvratio pogled.

- Ne traţim da poĊeš sa mnom — rekao je John Grady.

- Znam da ne traţiš.

- Bit ćeš ti u redu.

- Aha. Znam.

Otresao je pepeo s cigarete i stisnuo oĉi dlanom i pogledao kroz pro-

zor. Vani je ponovo kišilo. Nije bilo prometa na ulicama.

- Onaj tamo klinac pokušava prodati novine - rekao je. - Vani ne-

ma ţive duše a on stoji tamo s novinama pod košuljom i dere se.

Obrisao je oĉi dlanom.

- Aa sranje — rekao je.

-Što?

- Ništa. Samo sranje.

- Što je?

- Stalno mislim na starog Blevinsa.

John Grady nije odgovorio. Rawlins se okrenuo i pogledao ga. Oĉi

su mu bile vlaţne i izgledao je star i tuţan.

- Ne mogu vjerovati da su ga tek tako odveli tamo i ubili.

-Da.

- Stalno mislim o tome koliko je bio uţasnut.

- Osjećat ćeš se bolje kada stigneš kući.

Rawlins je zavrtio glavom i ponovo pogledao kroz prozor. - Ne mis-

lim tako - rekao je.

John Grady je pušio. Gledao ga je. Nakon nekog vremena je rekao:

ja nisam Blevins.

KIKA

- Da - rekao je Rawlins. - Znam da nisi. Ali se pitam koliko nisi.

John Grady je ugasio cigaretu. - Idemo - rekao je.

Kupili su ĉetkice za zube i sapun i britvu u apoteci i našli sobu u ho-

telu dva bloka niz ulicu Aldama. Kljuĉ je bio obiĉan kljuĉ svezan za drve-

ni privjesak s brojem sobe vrelom ţicom utisnutim u drvo. Izašli su van

preko obraĊenog dvorišta gdje je lagano padala kiša i pronašli sobu i ot-

vorili vrata i upalili svjetlo. Ĉovjek je ustao iz kreveta i gledao ih. Izvukli

su se van ugasili svjetlo i zatvorili vrata i otišli nazad do pulta gdje im je

ĉovjek dao drugi kljuĉ.

Soba je bila svijetlo zelena i u jednom jc uglu bio tuš s nepropusnom

zavjesom na ţeljeznim krugovima. John Grady je pustio vodu i nakon

nekog vremena slavinom je potekla topla voda. Ponovo ju je zatvorio.

- Hajde — rekao je.

- Ti prvi.

- Ja se moram izvući iz ovih zavoja.

Sjeo je na krevet i odmatao zavoje dok se Rawlins tuširao. Rawlins

je zatvorio vodu i odgurnuo zavjesu i stajao brišući se jednim od otrca-

nih ruĉnika.

- Mi smo par pravih dobrica, zar ne? - rekao je.

-Da. i

- Kako ćeš izvaditi te konce?

- Morat ću pronaći nekog doktora.

- Više boli dok ih vade nego dok ih stavljaju.

-Da.

- Znao si to?

- Da. Znao sam to.

Rawlins je omotao ruĉnik oko sebe i sjeo na krevet s druge strane.

Koverta s novcem leţala je na stolu.

- Koliko ima unutra?

John Grady je podigao pogled. - Ne znam - rekao je. - Pretpostav-

ljam manje nego što je trebalo biti, kladim se u to. Hajde, prebroj.

- Uzeo je kovertu i brojao novĉanice na krevetu.

- Devet stotina i sedamdeset pesosa - rekao je.

John Grady je klimnuo.

- Koliko je to?

KIKA

- Oko sto dvadeset dolara.

Ravlins je sloţio sveţanj novĉanica na staklu stola i vratio ih u kovertu.

- Podjeli na dva dijela - rekao je John Grady.

- Ne treba mi novac.

- Trebaš ga.

- Ja idem kući.

- Bez obzira. Pola je tvoje.

Rawlins je ustao i objesio ruĉnik o ţeljeznu stranicu kreveta i povu-

kao pokrivaĉe. - Mislim da ćeš trebati svaku paru - rekao je.

Kada je izašao ispod tuša pomislio je da je Rawlins zaspao ali nije.

Prešao je sobu i ugasio svjetlo i vratio se i spustio na krevet. Leţao je u

mraku i slušao zvukove na ulici, udaranje kapi kiše po dvorištu.

- Moliš li se ikada? - rekao je Rawlins.

- Aha. Ponekad. Izgleda da polako gubim tu naviku.

Rawlins je dugo šutio. Zatim je rekao: Što je najgore što si ikada uĉi-

nio?

- Ne znam. Da sam uĉinio nešto zaista loše mislim da radije ne bih

priĉao o tome. Zašto?

- Ne znam. Leţao sam u bolnici kada sam pomislio: ne bih bio ov-

dje da ne trebam biti ovdje. Razmišljaš li ikada tako?

- Da. Ponekad.

Leţali su u mraku slušajući. Netko je prešao po trijemu. Vrata su se

otvorila i zatvorila.

- Nikada nisi uĉinio ništa loše - rekao je John Grady.

- Lamont i ja smo jednom prilikom odveli kamion pun hrane u

Sterling City i sve prodali nekim Meksikancima i zadrţali novac.

- To nije najgora stvar za koju sam ĉuo.

- Radio sam i druge stvari.

- Ako ćeš nastaviti s priĉom zapalit ću cigaretu.

- Šutjet ću.

Leţali su tiho u tami.

- Znaš što se dogodilo, zar ne? - rekao je John Grady.

- Misliš tamo u dvorani?

-Da.

-Da.

KIKA

John Grady je pruţio ruku i dohvatio cigarete sa stola i upalio jednu

i puhnuo u šibicu.

- Nisam mislio da ću to ikada uĉiniti.

- Nisi imao izbora.

- Svejedno.

- On bi ubio tebe.

Povukao je i otpuhnuo dim nevidljiv u tami. - Ne moraš to poku-

šavati ublaţiti. Tako je kako je.

Rawlins nije odgovorio. Malo kasnije je rekao: gdje si nabavio noţ?

- Od braće Bautista. Kupio sam ga s posljednjih ĉetrdeset pet peso-

sa koje smo imali.

- Blevinsov novac.

- Da. Blevinsov novac.

Rawlins je leţao na boku na postelji od ţeljeznih opruga i gledao ga

u mraku. Cigareta je u tami sjajila ţarko crveno. John Grady je povukao

dim i njegovo je lice puno oţiljaka izronilo iz tame poput nemarno po-

pravljene tmurne crvene kazališne maske i ponovo nestalo.

- Kada sam ga kupovao znao sam zašto to ĉinim.

- Ne vidim gdje si pogriješio.

Cigareta je sjajila, nestala. - Znam - rekao je. - Ali ti to nisi uĉinio.

Ujutro je ponovo padala kiša i stajali su ispred istog kafića s ĉaĉkali-

cama u zubima i gledali kišu. Rawlins je prouĉavao svoj nos u staklu.

- Znaš što mrzim?

-Što?

- Doći kući ovakav.

John Grady ga je pogledao i odvratio pogled. - Ne zamjeram ti - re-

kao je.

- Ni ti ne izgledaš bolje.

John Grady se naceri. — Idemo - rekao je.

Kupili su novu odjeću i šešire u krojaĉnici na Victorija Streetu i obu-

kli se na ulici i na polaganoj kiši otišli do autobusne stanice i kupili Raw-

linsu kartu do Nuevo Lareda. Sjedili su u kafiću autobusne stanice u kru-

toj novoj odjeći i novim šeširima obješenim na stolice i pili kavu dok au-

tobus nije najavljen preko zvuĉnika.

KIKA

- Ovo je tvoj - rekao je John Grady.

Ustali su i stavili svoje šešire i otišli do vrata.

- Pa - rekao je Rawlins. — Valjda ću te vidjeti jednog dana.

- Ĉuvaj se.

- Da. I ti se ĉuvaj.

Okrenuo se i pruţio kartu vozaĉu i on je udario po njoj i vratio mu je

i on se ukoĉen popeo unutra. John Grady je stajao gledajući ga dok je ho-

dao izmeĊu sjedala. Mislio je da će sjesti do prozora ali nije. Sjeo je s dru-

ge strane autobusa i John Grady je stajao tamo jedno vrijeme i okrenuo se

i otišao nazad kroz stanicu i na ulicu i polako po kiši hodao do hotela.

U danima koji su slijedili iscrpio je popis kirurga u malom pustinj-

skom velegradu ali nije našao nikoga tko bi uĉinio što je traţio. Provodio

je dane hodajući uskim ulicama dok nije upoznao svaki ugao i callejon. Na kraju je tjedna skinuo konce s lica, sjedeći u obiĉnoj metalnoj stoli-

ci, kirurg je mrmljao sam sebi dok je sjekao svojim škarama i povlaĉio

konce štipaljkom. Kirurg je rekao kako će se oţiljci ipak ublaţiti. Rekao

mu je da ih pogleda jer će vremenom biti bolje. Zatim je stavio zavoj pre-

ko njih i naplatio mu pedeset pesosa i rekao mu da se vrati za pet dana

i on će skinuti konce s njegovog trbuha.

Tjedan dana poslije napustio je Saltillo na prikolici kamiona odla-

zeći prema sjeveru. Dan je bio hladan i oblaĉan. Na prikolici je bio sve-

zan veliki dizelski motor. Sjedio je tamo dok su se probijali kroz guţvu

na ulicama, pokušavajući se drţati rukama za grube stranice kamiona.

Malo kasnije spustio je šešir dolje preko oĉiju i stavio raširene ruke na

krov kabine i tako se vozio. Poput ugledne liĉnosti koja donosi vaţne vi-

jesti zemlji pred sobom. Nekakvo novo evanĊeosko biće spušteno s pla-

nine prema sjeveru preko ravnog golog krajolika i prema Monclovi.

IV

Na stanici na raskrsnici putova negdje na drugoj strani Pedrona po-

kupili su pet ranĉera koji su se popeli na prikolicu kamiona i klim-

nuli mu i pozdravili ga s velikom dozom opreza i zanimanja. Skoro je

pao mrak i lagano je kišilo i bili su mokri i njihova su lica bila mokra na

ţutom svjetlu stanice. Nagomilali su se ispred svezanog motora i on im

KIKA

je ponudio svoje cigarete i svaki mu je zahvalio i uzeo jednu i skupili su

ruke oko malog plamena braneći ga od kiše i ponovo mu zahvalili.

- De donde viene? — rekli su.

- De tejas. - Tejas — rekli su. — Y donde va? Povukao je dim. Gledao je njihova lica. Jedan od njih stariji od dru-

gih klimnuo je na njegovu novu i jeftinu odjeću.

- El va aver a su novia — rekao je.

Gledali su ga usrdno i on im je klimnuo i rekao da je to istina.

- Ah — rekli su. - Que bueno. I poslije i dugo nakon toga imat će raz-

log da priziva sjećanje na te osmijehe i medu njima odraţava dobru vo-

lju koja ih je izazvala jer je imala moć da štiti i daruje ĉast i da uĉvrsti i

razriješi ga svake sumnje i imala je moć da lijeĉi ljude i dovede ih na si-

gurno dugo nakon što će svi drugi izvori biti iscrpljeni.

Kada je kamion konaĉno krenuo i dok su ga gledali kako još uvijek

stoji ponudili su mu svoje sveţnje da sjedne i uĉinio je tako i klimnuo i

zadrijemao uz brujanje guma po asfaltu i kiša je stala i nebo se razvedri-

lo i mjesec koji se već bio digao strujao je medu ţicama pored autoputa

poput jedine srebrne glazbene note koja gori u neprekidnoj i raskošnoj

tami i polja pored kojih su prolazili bila su bujna od kiše s mirisom zem-

lje i ţita i paprike i ponekad mirisom konja. Bila je ponoć kada su stigli do

Monclove i rukovao se sa svakim od farmera i obišao oko kamiona i zah-

valio vozaĉu i klimnuo drugoj dvojici muškaraca u kabini i onda gledao

kako se maleno crveno zadnje svjetlo gubi iz vida niz ulicu i prema auto-

putu ostavljajući ga samog u zamraĉenom gradu.

Noć je bila topla i spavao je na klupi i probudio sa suncem koje se

već bilo diglo i dnevni promet zapoĉeo. Uĉenici u plavim uniformama

prolazili su ploĉnikom. Ustao je i prešao ulicu. Ţene su prale ploĉnik is-

pred trgovina i uliĉni su trgovci postavljali svoju robu na malene štando-

ve ili stolove i razgledali.

Poĉeo je doruĉak s kavom i porcijom slanine za blagajnom kafića u

pokrajnjoj ulici i ušao je u apoteku i kupio sapun i stavio ga u dţep jakne

zajedno sa ţiletom i ĉetkicom za zube i onda krenuo putem prema zapadu.

Stopirao je do Frontere i još jednom do San Buenaventure. U ponoć

su okupao u bari za navodnjavanje i obrijao se i oprao i zaspao leţeći na

KIKA

svojoj jakni na suncu dok se njegova odjeća sušila. Nizvodno se nalazio

mali drveni keson i kada se probudio gola su se djeca bućkala tamo i on

je ustao i omotao svoju jaknu oko pasa i hodao uz sprud do mjesta gdje

je mogao sjesti i gledati ih. Dvije su djevojĉice prošle pored spruda no-

seći izmeĊu sebe korito prekriveno platnom i noseći vjedra prekrivena

platnom u drugoj ruci. Nosile su veĉeru radnicima u polju i stidljivo mu

se nasmiješile dok je sjedio tamo dopola gol tako blijede koţe s ljutim cr-

venim oţiljcima šavova nanizanim preko njegovih prsa i trbuha. Tiho je

pušio. Gledao djecu kako se kupaju u blatnoj vodi jarka.

Hodao je cijelo poslijepodne suhim i uţarenim putem prema Cutro

Cienagas. Nitko koga je sreo nije prošao bez razgovora. Hodao je dalje

pored polja gdje su muškarci i ţene orali zemlju i oni koji su radili pored

puta prestali bi s poslom i klimnuli mu i rekli kako je dan bio dobar i on

se sloţio sa svim što su rekli. Uveĉer je veĉerao s radnicima u njihovom

logoru, pet ili šest obitelji zajedno za stolom sklopljenim od dasaka i

uĉvršćenim uţem od konoplje. Stol je bio postavljen ispod platnenog ša-

tora i veĉernje je sunce raspršilo u prostoru ispod njega tamno narandţa-

stu svjetlost u kojoj su šavovi platna u sjeni prelazili preko njihovih lica

i njihove odjeće dok su se kretali. Djevojke su postavile posude na male

podmetaĉe napravljene od stranica pletenih košara koje ništa nije pridr-

ţavalo na nesigurnoj površini stola i jedan je starac na kraju stola molio

za sve njih. Rekao je da se Bog sjeća onih koji su umrli i rekao je da oku-

pljeni ovdje znaju da kukuruz raste po volji Boga i kako preko te volje

nema niti kukuruza niti uzgoja niti svjetla niti zraka niti kiše niti bilo ĉe-

ga drugoga osim same tame. Zatim su jeli.

Napravili su za njega postelju ali on im je zahvalio i otišao van u ta-

mu uz put dok nije naišao na šumarak i tamo je spavao. Ujutro je na putu

bilo stado ovaca. Dva su se kamiona natovarena radnicima pribliţavala

iza stada i izašao je na put i pitao vozaĉa za prijevoz. Vozaĉ mu je klim-

nuo i zašao iza prikolice kamiona koji se kretao i pokušao se popeti gore.

Nije uspio i kada su radnici vidjeli u kakvom je stanju bio odmah su

ustali i povukli ga gore. Serijom takvih voţnji i puno hodanja kretao se

prema zapadu kroz brda iza Nadadoresa i dolje u selo i zemljanim putem

napustio La Madrid i u kasno popodne ušao još jednom u grad La Vega.

Kupio je Coca-Colu u trgovini i stajao naslonjen na pult pijući. Za-

tim je popio još jednu. Djevojka za blagajnom kolebljivo ga je gledala.

KIKA

Prouĉavao je kalendar na zidu. Nije znao datum i kada ju je pitao ni ona

nije znala. Odloţio je drugu bocu na pult pored prve i izašao na blatnu

ulicu i krenuo pješice putem prema La Purisima.

Bio je odsutan sedam tjedana i krajolik je bio promijenjen, ljeto je

prošlo. Gotovo da nikoga na putu nije sreo i stigao je do haciende tek što

je pala noć.

Kada je pokucao na nadglednikova vrata mogao je kroz njih vidjeti

obitelj za veĉerom. Ţena je došla do vrata i kada ga je ugledala vratila se

po Armanda. Izašao je na vrata i stajao ĉaĉkajući zube. Nitko ga nije poz-

vao unutra. Kada je Antonio izašao van sjeli su pod trijem i pušili.

- Quien esta en la casa? — rekao je John Grady.

- La dama. - Yel senor Rocha? - En Mexico. John Grady je klimnuo.

- Se fuey la hija a Mexico. Por avion. Napravio je pokret jednom ru-

kom prikazujući avion.

- Cuando regresa? - Quien sabe? Pušili su.

- Tus cosas quedan aqui. -Si? - Si. Tu pistola. Todas tus cosas. Y las de tu compadre. - Gracias. - De nada. Sjedili su. Antonio ga je gledao. - Yo no se nada, joven.

- Entiendo,

- En serio. - Esta bien. Puedo dormir en la cuadrdi - Si. Si no me lo digas. - Como estan las yegunas? Antonio se nasmiješio. - Las yegunas - rekao je.

Donio mu je te stvari. Pištolj nije bio napunjen i meci su bili u tor-

bici zajedno s njegovim brijaćim priborom, oĉevim starim lovaĉkim

Marble noţem. Zahvalio je Antoniju i otišao po mraku dolje do staje.

KIKA

Postelja njegovog kreveta bila je smotana i nije bilo jastuka niti postelji-

ne. Odmotao je postelju i sjeo i izuo ĉizme i ispruţio se. Neki od konja

koji su bili u ogradama su ustali kada je ušao u staju i mogao ih je ĉuti

kako dišu i kako se komešaju i bilo mu je drago što ih ĉuje i bilo mu je

drago što ih miriše i onda je zaspao.

U zoru stari je konjušar gurnuo vrata i stajao tamo gledajući u njega.

Zatim je ponovo zatvorio vrata. Kada je otišao John Grady je ustao i

uzeo sapun i britvu i otišao do slavine na kraju staje.

Kada je išao prema kući maĉke su silazile sa staje i voćnjaka i dolazi-

le po visokom zidu ili ĉekale svoj red kako bi prošle ispod trošne drvene

kapije. Carlos je zaklao ovcu i na zamrljanom podu velikih vrata još je

maĉaka sjedilo sunĉajući se na ranom svjetlu koje je padalo kroz horten-

zije. Carlos je u svojoj pregaĉi pogledao prema kraju velikih ulaznih vra-

ta. John Grady mu poţeli dobro jutro i on ozbiljno klimnu i vrati se poslu.

Maria nije izgledala iznenaĊena što ga vidi. Dala mu je doruĉak i on

ju je gledao i slušao dok je napamet govorila. Gospoda neće ustati bar još

sat vremena. Auto dolazi po nju u deset. Neće je biti ĉitav dan jer ide u

posjet na posjed Margarita. Vratit će se prije mraka. Nije voljela putova-

ti noću. Moţda će je vidjeti prije nego što ode.

John Grady je sjedio pijući kavu. Zamolio je cigaretu i ona je doni-

jela svoju kutiju El Torosa s prozora iznad sudopera i stavila ih na stol

pred njega. Nije ga pitala gdje je bio niti kako mu je bilo ali kada je ustao

i krenuo stavila je ruku na njegovo rame i natoĉila još kave u njegovu ša-

licu.

- Puedes esperaraqui - rekla je. - Se levantara pronto. Ĉekao je. Carlos je ušao i odloţio svoje noţeve u sudoper i ponovo

izašao. U sedam je sati izašla s pladnjem noseći doruĉak i kada se vratila

rekla mu je da je pozvan u kuću u deset sati te veĉeri, da će ga gospoda

tada primiti. Ustao je.

- Quisiera un caballo - rekao je.

- Caballo. - Si. Por el dia, no mas. - Momentito — rekla je.

Kada se vratila klimnula je. - Tienes tu caballo. Esperate un momen- to. Sientate.

KIKA

Ĉekao je dok mu je spremala ruĉak i umotala ga u papir i svezak ga

špagom i pruţila mu ga.

- Gracias — rekao je.

- De nada. Uzela je cigarete i šibice sa stola i pruţila mu ih. Pokušao je na nje-

nom licu proĉitati raspoloţenje njene gospodarice koju je nedavno posje-

tila a što bi se moglo odraziti na njegov sluĉaj. U svemu što je vidio na-

dao se da je u krivu. Gurnula mu je cigarete. — Andalepues — rekla je.

U nekim je pregradama bilo novih kobila i dok je prolazio kroz staju

stao je da ih pogleda. U sedlari je upalio svjetlo i uzeo deku i uzde koje

je uvijek upotrebljavao i od pola tuceta sedala skinuo s police jedno koje

mu se ĉinilo najbolje i pregledao ga i otpuhao prašinu i provjerio poja-

seve i prebacio ga preko svog ramena drţeći ga za rog i izašao van prema

koralu.

Kada ga je ugledao kako dolazi pastuh je poĉeo kasati. Stao je na vra-

tima i gledao ga. Hodao je s pognutom glavom i okretao je svojim oĉima

uvlaĉeći u nozdrve jutarnji zrak i onda ga je prepoznao i okrenuo se i pri-

šao mu i on je odgurnuo vrata a konj je zajeĉao i zabacio svoju glavu i

zarzao i pritisnuo svoj dugi mekani nos na njegova prsa.

Kada je prolazio pored spavaonice Morales je sjedio vani pod trije-

mom guleći luk. Lijeno je mahnuo svojim noţem i javio mu se. John

Grady je uzvratio pozdrav starcu prije nego je shvatio kako starac nije re-

kao kako je njemu drago što ga vidi već konju. Ponovo je mahnuo i po-

gladio konja i otišli su toptajući i plešući kao da konj ne moţe pronaći

hod unutar svog repertoara koji će odgovarati tom danu dok ga nije pro-

veo kroz kapiju i izvan vidika kuće i staje i kuhinje i pljuskao glatke bo-

kove koji su drhtali pod njim i nastavili u ţestokom galopu uz put na

obroncima.

Jahao je medu konjima na ravnom brdu i istjerao ih iz guštare ce-

drova gdje su se skrili i natjerao pastuha u kas uz travnati rub da se hladi

na vjetru. Rastjerao je škriljce koji se hranili uginulim ţdrebetom i zau-

stavio je konja i pogledao dolje u tuţan oblik ispruţen u zamrljanoj travi

bez oĉiju i gol.

U podne je sjedio s obješenim nogama preko ruba stijene i jeo hlad-

nu piletinu i kruh koji mu je spremila dok je svezan konj pasao. Zemlja

KIKA

se prostirala prema zapadu kroz razlomljeno svjetlo i sjene i udaljene ljet-

ne oluje stotinu milja dalje gdje su se kordiljeri uspinjali i tonuli u izma-

glici u posljednjem krhkom blještavom uzmaku kao i zemlja i oko koje

ju gleda. Popušio je cigaretu i onda zgnjeĉio šakom krunu svog šešira i

stavio kamen unutra i legao na leda u travu i stavio oteţani šešir preko

lica. Razmišljao je o tome kakva mu vrst sna moţe donijeti sreću. Vidio

ju je kako jaše s leĊima tako uspravnim i crnim šeširom na njenoj glavi

i spuštenom kosom i kako je okrenula ramena i kako se smijala i njene

oĉi. Razmišljao je o Blevinsu. Razmišljao je o njegovom licu i njegovim

oĉima dok je utisnuo u njega svoj posljednji izraz. Sanjao ga je jedne no-

ći u Saltillu i Blevins je došao i sjeo pored njega i oni su priĉali o tome

kako je biti mrtav i Blevins je rekao da je to poput niĉega i on mu je vje-

rovao. Pomislio je da će moţda ako ga bude dovoljno sanjao otići zauvi-

jek i biti mrtav meĊu svojom vrstom i trava je na vjetru šuštala u njego-

vom uhu i zaspao je i nije sanjao ništa.

Dok je uveĉer jahao dolje kroz park, stoka je pred njim izlazila ispod

drveća pod ĉiju se sjenu skrila po danu. Jahao je kroz voćnjak jabuka div-

ljih i trnovitih i ubrao jabuku dok je jahao i zagrizao u nju i bila je tvrda

i zelena i gorka. Vodio je po travi konja traţeći na tlu jabuke ali ih je sto-

ka sve pojela. Jahao je pored ruševina stare kolibe. Nadvratnik je s vrata

nestao i proveo je konja unutra. Kamin je bio zatrpan i lovci ili stoĉari

palili su svoje vatre na podu. Stara teleća koţa bila je pribijena na zid i

na prozorima nije bilo stakla i prozorska su krila odavno izgorjela u va-

trama. U zraku se osjećalo nešto ĉudno. Poput mjesta na kom ţivot nije

uspio. Konju se ništa od toga nije svidjelo i on je lupkao uzdama po nje-

govom vratu i dodirnuo ga petom svojih ĉizama i oprezno su se okrenu-

li u sobi i izašli i odjahali dolje kroz voćnjak i van kroz moĉvarnu zemlju

prema putu. Ćuli su se golubovi u slabašnom svjetlu. Povukao je konja

u stranu da ga poštedi stalnog gaţenja vlastite sjene jer se ĉinilo kako to

konju smeta. Oprao se na slavini u koralu i obukao drugu košulju i obri-

sao prašinu s ĉizama i otišao do spavaonice. Mrak je već bio pao. Vaque- rosi su bili završili sa svojim obrokom i pušeći sjedili vani pod trijemom.

- Buenas noches - rekao je.

- Eres tu, Juan? - Claro.

KIKA

Za trenutak je nastupila tišina. Onda je netko rekao: Estas bienveni- do aqui. - Gracias - rekao je.

Sjeo je i pušio s njima i rekao im sve što se dogodilo. Bili su zabrinu-

ti za Rawlinsa, njima boljeg prijatelja nego što je to bio on. Bili su ras-

tuţeni time što se on neće vratiti ali su rekli da ĉovjek napušta puno toga

kada napušta svoju zemlju. Rekli su da nije tek igra sluĉaja što se ĉovjek

rada u odreĊenoj zemlji a ne nekoj drugoj i rekli su da vrijeme i godišnja

doba koja formiraju zemlju takoĊer naraštajima formiraju ĉovjekovu

unutrašnju sreću koja se prenosi na njihovu djecu i do koje se inaĉe ne

dolazi tako lako. Govorili su o stoci i konjima i mladim divljim kobila-

ma u sezoni parenja i vjenĉanju u La Vegi i smrti u Vibori. Nitko nije

govorio o gospodinu i gospoĊi. Nitko nije govorio o djevojci. Na kraju

im je poţelio laku noć i otišao nazad do staje i legao na krevet ali nije

mogao znati koliko je sati i ustao je i otišao do kuće i pokucao na kuhinj-

ska vrata.

Ĉekao je i pokucao ponovo. Kada je Maria otvorila vrata da ga pusti

unutra znao je kako je Carlos upravo napustio prostoriju. Pogledala je na

sat na zidu iznad sudopera.

- Ycomiste? - rekla je.

-No. - Sientate. Hay tiempo. Sjeo je za stol i ona mu je postavila tanjur peĉene ovĉetine s uma-

kom i stavila ga da se ugrije u pećnici i nakon nekoliko minuta donijela

ga zajedno sa šalicom kave. Završila je s pranjem suĊa u sudoperu i malo

prije deset obrisala ruke o pregaĉu i izašla van. Kada se vratila stajala je

na vratima. Ustao je.

- Esta en la sala - rekla je.

- Gracias. Izašao je niz hodnik u dnevnu sobu. Stajala je gotovo sluţbeno i bila

obuĉena elegancijom njemu tako depresivnom. Prešla je sobu i sjela i

klimnula na stolicu nasuprot njoj.

- Sjedi molim te.

Hodao je polako preko ukrašenog tepiha i sjeo. Iza nje na zidu vis-

jela je tapiserija koja je prikazivala susret dvojice jahaĉa na putu u nekom

KIKA

išĉezlom krajoliku. Iznad dvostrukih vrata koja vode u knjiţnicu obješe-

na glava borbenog bika bez jednog uha.

- Hector je rekao da se nećeš vratiti. Uvjerila sam ga da je u krivu.

- Kada se vraća?

- Neće se vratiti neko vrijeme. U svakom sluĉaju neće te sresti.

- Mislim da mi duguje objašnjenje.

-Ja mislim kako su raĉuni sreĊeni u tvoju korist. - Bio si veliko ra-

zoĉarenje mom nećaku i priliĉan trošak meni.

- Bez uvrede, gospodo, ali i ja sam imao nešto neugodnosti.

- Policija je već prije bila tu, znaš. Moj nećak ih je vratio dok nije

bio spreman sam provesti istragu. Bio je uvjeren da su ĉinjenice drukĉije.

Tako uvjeren.

- Zašto mi ništa nije rekao.

- Dao je svoju rijeĉ commandanteu. Inaĉe bi te odmah bili odveli.

Ţelio je provesti svoju istragu. Mislim da moţeš shvatiti kako je comman- dante nesklon izvještavanju ljudi prije nego ih uhiti.

- Trebali su mi dozvoliti da kaţem svoju verziju priĉe.

- Već si im dvaput lagao. Zašto ne bi pretpostavio da bi to uĉinio i

treći put?

- Nikada mu nisam lagao.

- Sluĉaj ukradenog konja ovdje je bio poznat i prije nego što ste sti-

gli. Znalo se kako su lopovi Amerikanci. Kada te pitao o tome sve si za-

nijekao. Nekoliko mjeseci kasnije tvoj se prijatelj vratio u grad Encanta-

da i poĉinio ubojstvo. Ţrtva je bio drţavni policajac. Nitko ne moţe po-

biti te ĉinjenice.

- Kada se vraća?

- Ne ţeli te vidjeti.

- Mislite li da sam zloĉinac?

- Spremna sam vjerovati da su se odreĊene okolnosti urotile protiv

tebe. Ali što je uĉinjeno ne moţe biti izbrisano.

- Zašto ste me otkupili iz zatvora?

- Mislim da znaš zašto.

- Alejandra.

-Da.

- Sto je morala obećati za uzvrat?

- Mislim da i to znaš.

KIKA

- Da me više nikada neće vidjeti.

-Da.

Naslonio se na stolicu i gledao pored nje u zid. U tapiseriju. U plavu

ornamentiranu vazu na polici od izrezbarene orahovine.

- Jedva da na prste dvije ruke stane broj ţena iz ove obitelji koje su

pretrpjele nesretne ljubavne afere s muškarcima zloglasnog karaktera.

Naravno vremena su onemogućila neke od tih muškaraca da se prikaţu

drukĉijima. Moja sestra Matilda je dva puta do svoje dvadeset prve godi-

ne ostala udovica, oba muţa ubijena. Sliĉne stvari. Dva puta se udaju. Ne

zabavlja nas ideja neĉiste krvi. Obiteljskog prokletstva. Ali ne, neće te vi-

djeti.

- Iskoristili ste ju.

- Bilo mi je drago što sam uopće bila u mogućnosti da pregovaram.

- Ne traţite od mene da budem zahvalan.

- Neću.

- Niste imali pravo. Trebali ste me ostaviti tamo.

- Ubili bi te.

- Da, ubili bi me.

Sjedili su u tišini. Sat u hodniku je kucao.

- Voljni smo ti dati konja. Vjerujem Antoniju koji će nadgledati iz-

bor. Imaš li novaca?

Gledao ju je. - Ĉovjek bi pomislio kako će vas moţda razoĉarenja u

vlastitom ţivotu omekšati pred drugim ljudima.

- Pomislio bi krivo.

- Ĉini se.

-To da ţivotne nevolje ĉine ljude dareţljivijima nije moje iskustvo.

- To vjerujem ovisi o ĉovjeku.

- Misliš da znaš nešto o mom ţivotu. Stara ţena ĉija ju je prošlost

izgleda uĉinila ogorĉenom. Ljubomornom na sreću drugih. To je uobi-

ĉajen scenarij. Ali nije moj. Predlaţem tvoj ĉak i iz ralja najbješnjih napa-

daja gnjeva od strane Alejandrine majke, koju na sreću nikada nisi upoz-

nao. Da li te to iznenaĊuje?

-Da.

- Da. Da je ona kojim sluĉajem moţda bila ljubaznija moţda bih bi-

la manje tvrda. Ja nisam društvena osoba. Društva u kojima sam bila iz-

loţena meni su izgledala više kao strojevi za gaţenje ţena. Društvo je u

KIKA

Meksiku strahovito vaţno. Gdje ţene ĉak nemaju pravo glasa. U Meksi-

ku su ludi za društvom i politikom i vrlo su loši i u jednom i u drugom.

Moju obitelj ovdje smatraju gachupines, ali ludilo Španjolaca ne razliku-

je se od ludila Kreola. Politiĉka tragedija u Španjolskoj izvedena je u cije-

losti dvadeset godina ranije na meksiĉkom tlu. Za one ĉije oĉi vide. Ništa

nije bilo isto, ali ipak jest. U španjolskom srcu ţivi velika ţudnja za slo-

bodom, ali samo svojom vlastitom. Velika ljubav za istinom i ĉašću svih

oblika, ali ne u njenoj srţi. I duboko uvjerenje da ništa nije dovoljno

dokazano ako nije dokazano u krvi. Djevice, bikovi, muškarci. Napokon

i sam Bog. Kad gledam moju praunuku vidim dijete. A ipak znam vrlo

dobro tko i što sam bila u njenim godinama. U drugom sam ţivotu mo-

gla biti soldadera. Moţda i ona. I nikada neću znati kakav je to ţivot. Ako

tu postoji obrazac ne ţeli se oblikovati u ništa što ove oĉi mogu prepoz-

nati. Jer uvijek sam se pitala je li taj oblik koji vidimo u našim ţivotima

bio tamo od samog poĉetka ili su ti nasumiĉni dogaĊaji nazvani obrasci-

ma nakon što su odigrani. Jer u suprotnom mi smo ništa. Vjeruješ li u

sudbinu?

- Da, gospodo. Vjerujem.

- Moj je otac posjedovao veliki smisao za povezivanje stvari. Nisam

sigurna da sam to naslijedila. Tvrdio je da odgovornost zbog vlastite od-

luke ne moţe biti prebaĉena nekom trećem nego da moţe jedino biti

prepuštena drugim ljudskim odlukama sve udaljenijim i udaljenijim od

njihove vlastite svijesti. Primjer koji je uzeo bio je baĉeni novĉić istop-

ljen u pušĉano zrno i krivotvoritelj koji je uzeo to zrno s pladnja i stavio

ga ponovo u kalup na jednu od dvije strane i od ĉijeg je djela sve ostalo

slijedilo, cara y eruz. Bez obzira na prevrate i njihov broj. Dok ne doĊe

napokon naš red i naš red ne proĊe.

Nasmiješila se. Usko. Kratko.

- Bedasta rasprava. Ali ta bezimena mala osoba za svojim radnim

stolom ostala je u meni. Mislim ako je sudbina vladala našim kućama re-

cimo da sve to moţe biti laskavo ili razloţno. Ali krivotvoritelj ipak ne

moţe. Viri svojim slabim oĉima kroz prljave naoĉale u tamne ploĉe

metala pred njim. I vrši odabir. Moţda za trenutak oklijeva. Dok sudbi-

ne ĉiji će nepoznati svjetovi tek doći vise na vagi. Moj je otac u ovoj para-

boli sigurno vidio pristupaĉnost porijekla stvari, ali ja ne vidim ništa

sliĉno. Za mene je svijet oduvijek bio više od lutkarske predstave. Ali ka-

KIKA

da bi netko pogledao iza zastora i pratio strune prema gore shvatio bi da

prestaju u rukama drugih lutaka, njima samima s vlastitim strunama s

tragom prema gore u krug, i tako dalje. U vlastitom sam ţivotu vidjela

te strune ĉijeg su porijekla bila beskrajna ozakonjenja smrti velikih ljudi

u nasilju i ludilu. Ozakonjenja uništenja nacije. Reći ću ti kakav je Mek-

siko bio nekada. Kakav je bio i kakav će ponovo biti. Uvidjet ćeš da su

one stvari zbog kojih sam ti bila sklona bile iste one stvari koje su me do-

vele do toga da na kraju odluĉim protiv tebe.

- Kada sam bila djevojka siromaštvo je u ovoj zemlji bilo strašno. Ono

što vidiš danas ne moţe to ni naslutiti. Sama sam time bila jako pogoĊe-

na. U gradovima je bilo trgovina koje su iznajmljivale odjeću seljacima

kada bi dolazili na trţnicu. Zato sto nisu imali svoju iznajmljivali bi ju

na dan i naveĉer se vratili kući u svojim dekama i dronjcima. Nisu imali

ništa. Ĉak su i centave koje bi uspjeli nagrepsti odlazile za sprovode. Pro-

sjeĉna obitelj nije posjedovala ništa napravljeno strojem osim kuhinjskog

noţa. Ništa. Ni zihericu ni tanjur ni posudu ni dugme. Ništa. Nikada.

U gradovima bi ih vidio kako prodaju bezvrijedne stvari. Ţeljezni klin

koji je ispao iz kamiona ili nekakav istrošeni dio stroja ĉiju svrhu nitko

nije znao. Takve stvari. Vjerovali su da netko traţi upravo te stvari i zna

ih cijeniti i da ga trebaju samo pronaći. Bila je to vjera kakvu nikakvo ra-

zoĉarenje nije moglo potresti. Što su drugo imali? Što im je drugo preo-

stajalo? Industrijski svijet njima je bio nezamisliv i oni koji su ga nasta-

njivali bili su im potpuno strani. A ipak nisu bili glupi. Nikada glupi.

Mogao bi to vidjeti u njihovoj djeci. Njihova je inteligencija bila zastra-

šujuća. I imali su slobodu na kojoj smo im zavidjeli. Imali su jako malo

ograniĉenja. Jako malo oĉekivanja. Tada u dobi od jedanaest dvanaest

prestaju biti djeca. Preko noći ostaju bez djetinjstva a mladost neće ni

imati. Postaju vrlo ozbiljni. Kao da se medu njih uvukla nekakva strašna

istina. Nekakva strašna vizija. U odreĊenom trenutku u njihovom ţivotu

bili su naglo otrijeţnjeni i bila sam time zaintrigirana ali naravno nisam

mogla znati što su to vidjeli. Što je to što su znali.

— Do svoje šesnaeste proĉitala sam mnogo knjiga i postala slobo-

doumna. U svim bi sluĉajevima odbijala vjerovati u Boga koji bi mogao

dozvoliti takvu nepravdu kakvu sam vidjela u svijetu koji je sam napra-

vio. Bila sam veliki idealist. Vrlo iskrena. Moji su roditelji bili uţasnuti.

Onda se u ljeto moje sedamnaeste godine moj ţivot zauvijek promijenio.

KIKA

- U obitelji Francisca Madere bilo je trinaestoro djece i imala sam

mnogo prijatelja meĊu njima. Rafaela je bila moje godište u svega tri da-

na i bile smo vrlo bliske. Mnogo više nego s kćerima Carranze. Teniamos compadrazgo con sufamilia. Razumiješ? Prijevod ne postoji. Obitelj mi je

dala moju quienceanera u Rosariu. Iste je godine Don Evaristo odveo

grupu nas u Kaliforniju. Sve mlade djevojke s hacijende. Iz Parrasa i Tor-

reona. Ĉak je i tada bio vrlo star i divila sam se njegovoj hrabrosti. Ali

on je bio prekrasan ĉovjek. Sluţio je mandat kao guverner drţave. Bio je

jako bogat i bio mi je jako sklon i uopće ga nije smetalo moje filozofira-

nje. Oboţavala sam ići u Rosario. U to je vrijeme na hacijendama bilo

više društvenog ţivota. Odrţavale su se vrlo dotjerane zabave s orkestri-

ma i šampanjcem i ĉesto je na njima bilo europskih gostiju i te bi stvari

trajale do zore. Na moje iznenaĊenje bila sam vrlo popularna i vrlo vjero-

jatno izlijeĉena pretjerane osjećajnosti osim u dvije stvari. Prva je bila po-

vratak dvojice najstarijih momaka, Francesca i Gustava.

- Pet su godina pohaĊali školu u Francuskoj. Prije toga studirali u

Sjedinjenim Drţavama. U Kaliforniji i Baltimoru. Kada sam im ponovo

bila predstavljena bilo je to u duhu starog prijateljstva, gotovo obitelj-

skog. Ipak moja su sjećanja na njih bila djeĉja i sigurno sam im bila nešto

potpuno nepoznato.

- Francesco je kao najstariji uţivao posebno mjesto u kući. Nad por-

talom je bio stol za kojim je okupljao prijatelje. Ujesen te godine pozva-

na sam više puta u kuću i u toj sam kući prvi puta ĉula potpun izraţaj

onih stvari najbliţih mom srcu. Poĉela sam shvaćati kakav svijet mora

postati ako u njemu mislim ţivjeti.

- Francesco je poĉeo otvarati škole za siromašnu djecu iz okruga. Di-

jelio je lijekove. Poslije će hraniti stotine ljudi u svojoj kuhinji. Nije lako

danas prenijeti uzbuĊenje tih vremena ljudima. Ljudi su Francescu bili

vrlo privrţeni. Uţivali su u njegovom društvu. U to vrijeme nije bilo pri-

ĉe o njegovom ulasku u politiku. Ţelio je samo usaditi ideje koje je ot-

krio. Uĉiniti ih stvarnima u svakodnevnom ţivotu. Ljudi iz Meksika do-

lazili bi ga vidjeti. U svemu što je poduzimao Gustavo ga je podrţavao.

- Nisam sigurna da shvaćaš što ti govorim. Imala sam sedamnaest i

ova mi je zemlja bila poput rijetke vaze u rukama djeteta. Atmosfera je

bila naelektrizirana. Sve se ĉinilo mogućim. Mislila sam da je postojalo

KIKA

tisuće nama sliĉnih. Poput Francesca. Poput Gustava. Ali nije. Konaĉno

na kraju je ispalo da ih nema uopće.

- Gustavo je imao umjetno oko kao posljedicu nesreće dok je još bio

djeĉak. To nije umanjilo njegovu privlaĉnost. Moţda ĉak suprotno. U

svakom sluĉaju nije postojao nitko ĉije bih prisustvo više ţeljela. Dao mi

je da ĉitam knjige. Priĉali smo satima. Bio je jako praktiĉan. Puno više

od Francesca. Nije dijelio Francescov ukus za okultno. Uvijek je govorio

o ozbiljnim stvarima. Tada sam ujesen te godine otišla s ocem i ujakom

na hacijendu u San Luis Potosi i tamo doţivjela nesreću s rukom o kojoj

sam govorila.

- Za djeĉaka bi to bio tek posljediĉni trenutak. Za djevojku razor-

no. Nisam se mogla pojavljivati u javnosti. Ĉak sam umislila promjenu

u oĉevom ponašanju prema meni. Da si ne moţe pomoći u tome da me

vidi unakaţenu. Mislila sam da je tada bilo jasno kako se neću moći do-

bro udati i moţda i jest. Nije ĉak više bilo niti prsta na koji bi stavili pr-

sten. Odnosili su se prema meni s velikom paţnjom. Moţda kao prema

osobi koja se vratila kući iz sanatorija. Poţeljela sam svim svojim srcem

da sam bila roĊena meĊu siromašnima gdje su takve stvari prihvatljivije.

U tom sam stanju ĉekala starost i smrt.

- Prosio je nekoliko mjeseci. Onda je jednog dana baš pred Boţić

Gustavo došao i traţio me. Bila sam prestravljena. Rekla sam sestri da ga

zamoli da ode. Nije htio. Kada se moj otac te noći priliĉno kasno vratio

bio je zapanjen vidjevši ga kako sam sjedi na vratima s šeširom u krilu.

Došao je u moju sobu da razgovaramo. Pokrila sam rukama uši. Ne sje-

ćam se što se dogodilo. Znam samo da je Gustavo ostao sjediti. Proveo

je noć na vratima kao budala. Ovdje. U ovoj kući.

- Sljedećeg je dana moj otac bio strašno ljut na mene. Ne ţelim te

zabaviti scenama koje su slijedile. Sigurna sam da su moji krici bijesa i

boli stigli do Gustavovih ušiju. Ali naravno nisam se mogla suprotstavi-

ti oĉevoj volji i na kraju sam se pojavila. Ĉak štoviše elegantno obuĉena

koliko se sjećam. Glumila sam kako nosim maramicu u lijevoj ruci tako

da prekrijem sakatost. Gustavo je ustao i nasmiješio mi se. Otišli smo u

vrt. U to vrijeme bolje odrţavan. Priĉao mi je o svojim planovima. O

svom radu. Donio mi je vijesti od Francesca i Rafaele. Naših prijatelja.

Odnosio se prema meni isto kao i prije. Ispriĉao mi je kako je izgubio

KIKA

oko i priĉao o okrutnosti djece u njegovoj školi i stvari koje nikada niko-

me nije priĉao, ni Francescu. Zato, rekao je, što ću ja shvatiti.

- Govorio je o stvarima o kojima smo tako puno puta priĉali u Ro-

sariu. Jako ĉesto i dugo u noć. Rekao je da će oni koji su pretrpjeli ne-

kakvu nesreću uvijek biti po strani ali da je to tek nesreća koja je njihov

dar i koja je njihova snaga i da moraju naći naĉina da se vrate u zajed-

niĉke ljudske pothvate jer ako to ne uĉine ne mogu napredovati i oni će

sami uvenuti u gorĉini. Govorio mi je te stvari s velikom iskrenošću i ve-

likom njeţnošću i u svjetlu s portala mogla sam vidjeti kako plaĉe i znala

sam da plaĉe za mojom dušom. Nikada nisam bila tako štovana. Da se

muškarac stavi u takav poloţaj preda mnom. Nisam znala što da kaţem.

Te sam noći dugo razmišljala i ne bez oĉaja o tome što moram postati.

Snaţno sam ţeljela biti vaţna osoba i morala sam samu sebe upitati kako

je to moguće ako ne postoji nešto poput duše ili duha u ţivotu osobe ko-

ja moţe pretrpjeti bilo kakvu nesreću i time ne biti manje vrijedna. Ako

netko ţeli postati vaţna osoba njegova vrijednost ne moţe biti stanje oso-

be prepušteno sudbini. To mora biti vrijednost koja se ne moţe promije-

niti. Nije bitno što. Puno prije jutra znala sam da je to što sam traţila bi-

lo nešto što sam oduvijek znala. Da je sva hrabrost stanje nepromjenjivo-

sti. Da kukavica uvijek najprije napusti sebe. Nakon toga sve ostale izda-

je doĊu lako.

- Znala sam da hrabrost nekima doĊe s manje muke nego drugima

ali sam vjerovala da je moţe imati svatko tko ju zaţeli. Da ta zelja postoji

sama po sebi. Sama po sebi. Nisam se mogla sjetiti niĉeg drugog gdje bi

to bila istina.

- Toliko ovisi o sreći. Tek sam u godinama poslije shvatila kakvu je

odluĉnost Gustavo morao poduzeti da razgovara sa mnom na takav na-

ĉin. Da doĊe u oĉevu kuću na taj naĉin. Neuplašen bilo kakvom mišlju

o neuspjehu ili ismijavanju. Povrh svega znala sam da se njegov dar meni

nije nalazio tek u rijeĉima. Novosti koje je donio nije mogao izreći. Ali

od tog sam dana poĉela voljeti ĉovjeka koji mi je tu novost donio i mada

je mrtav već gotovo ĉetrdeset godina ti osjećaji se nisu promijenili.

Uzela je maramicu sa svog rukava i dotakla se njime ispod oba oka.

Podigla je pogled.

KIKA

- Pa, vidiš. Svakako si vrlo strpljiv. Ostatak priĉe nije teško zamisli-

ti budući da su ĉinjenice poznate. U mjesecima koji su slijedili moj revo-

lucionarni duh opet se raspalio i politiĉki aspekti djelatnosti Francesca

Madera postali su oĉitiji. Kada su ga poĉeli shvaćati ozbiljnije neprijatelji

su se digli i njegovo je ime uskoro stiglo do ušiju diktatora Diaza. Fran-

cesco je bio prisiljen da proda imanje koje je stekao u Australiji kako bi

financirao svoje djelovanje. Nedugo potom bio je uhićen. Ipak je kasni-

je prebjegao u Sjedinjene Drţave. Njegova se odluĉnost nikada nije po-

kolebala, ipak tada su rijetki mogli pretpostaviti da će on postati preds-

jednik Meksika. Kada su se on i Gustavo vratili, vratili su se s oruţjem.

Revolucija je zapoĉela.

- U meĊuvremenu ja sam bila poslana u Europu i u Europi sam os-

tala. Moj je otac bio nepokolebljiv u svojim pogledima koji se tiĉu odgo-

vornosti zemljoposjedniĉke klase. Ali revolucija je sve u svemu bila nešto

drugo. Nije me ţelio vratiti kući ako ne obećam da ću se prestati druţiti

s Maderosima a to nisam htjela uĉiniti. Gustavo i ja nikada nismo bili za-

ruĉeni. Njegova su pisma postajala sve rjeĊa. Onda su prestala stizati. Na

kraju sam ĉula da se oţenio. Nisam mu zamjerila tada i ne zamjeram mu

ni danas. Mjesecima i mjesecima u revoluciji ĉitava je kampanja bila finan-

cirana iz njegovog dţepa. Svaki metak. Svaka kriška kruha. Kada je Diaz

ko-

naĉno morao pobjeći i kada su odrţani slobodni izbori Francesco je po-

stao prvi predsjednik ove republike izabran glasom naroda. I posljednji.

- Reći ću ti nešto o Meksiku. Reći ću ti što se dogodilo tim hrabrim

i dobrim i ĉasnim ljudima. Dok sam ja uĉila u Londonu. Moja mi se se-

stra pridruţila i ostala do ljeta. Preklinjala me da se vratim s njom ali ni-

sam htjela. Bila sam jako ponosna. Jako tvrdoglava. Nisam mogla opro-

stiti ocu niti zbog politiĉke sljepoće niti zbog naĉina kojim se odnosio

prema meni.

Francesco Madero je od prvog dana u svom uredu bio okruţen urot-

nicima i spletkarima. Njegova vjera u temeljnu dobrotu ljudskog roda

bila je njegova propast. U jednom je trenutku Gustavo doveo generala

Huertu drţeći ga na nišanu predstavljajući ga kao izdajicu ali Francesco

nije ţelio ni ĉuti o tome i vratio ga je na duţnost. Huertu. Ubojicu. Ţivo-

tinju. Bilo je to veljaĉi tisuću devetsto trinaeste. Desila se oruţana pobu-

KIKA

na. Huerta je naravno bio tajni ortak. Kada je osjetio da je siguran pre-

dao se buntovnicima i poveo ih protiv vlade. Gustavo je bio uhićen. Za-

tim i Francesco i Pino Suarez. Gustavo je bio predan u ruke gomile u

dvorištu ovog gradića. Skupili su se oko njega s bakljama i lampama.

Psovali su ga i muĉili, zvali ga Ojo Parado. Kada je zatraţio da bude po-

šteĊen zbog ţene i djece nazvali su ga kukavicom. Njega, kukavicom.

Gurali su ga i udarali. Palili ga. Kada ih je ponovo preklinjao da presta-

nu jedan od njih mu je prišao i šiljkom iskopao zdravo oko i on je tetu-

rao i jaukao u svojoj tami i više ništa nije rekao. Netko je izašao naprijed

s pištoljem i spustio ga na njegovu glavu i opalio ali je rulja gurnula nje-

govu ruku i pucanj je odvalio njegovu vilicu. Pao je pred noge kipa Mo-

relosa. Konaĉno je kiša pušĉanih zrna bila ispaljena u njega. Proglašen je

mrtvim. Pijanac iz gomile progurao se naprijed i svejedno ispalio još je-

dan metak. Udarali su njegovo mrtvo tijelo i pljuvali po njemu. Jedan je

iskopao njegovo umjetno oko i predao ga gomili kao raritet.

Sjedili su u tišini, sat je kucao. Nakon nekog vremena podigla je gla-

vu i pogledala ga.

- Pa. To je bilo društvo o kome je priĉao. Taj predivni deĉko. Koji

je dao sve.

- Što je bilo s Francescom?

- On i Pino Suarez odvedeni su iza kaznionice i ubijeni. Nije to bila

tek kušnja cinizma tih ubojica kada su tvrdili da su ubijeni u pokušaju

bijega. Francescova je majka poslala telegram predsjedniku Taftu moleći

ga da se zauzme za ţivot njenog sina. Sara ga je sama odnijela ambasado-

ru u ameriĉkoj ambasadi. Najvjerojatnije nikada nije bio poslan. Obitelj

je otišla u prognanstvo. Na Kubu. U Sjedinjene Drţave. U Francusku.

Oduvijek ih je pratio glas da su bili ţidovskog porijekla. Moguće. Svi su

bili jako pametni. U svakom sluĉaju njihova je sudbina meni izgledala

poput ţidovske. Današnja dijaspora. Muĉeništvo. Bijeg. Prognanstvo.

Sara danas ţivi u Colonia Roma. Ima unuke. Rijetko se viĊamo ali ipak

dijelimo neizgovoreno sestrinstvo. Te je noći u vrtu ovdje u oĉevoj kući

Gustavo rekao da su oni koji su patili od velike boli ili gubitka spojeni

jedno u drugom vezama posebnog kova i pokazalo se da je upravo tako.

Najbliţe veze koje ćemo ikada upoznati su veze ţalosti. Najdublje zajed-

ništvo onih koji tuguju. Nisam se vratila iz Europe dok otac nije umro.

KIKA

Danas mi je krivo što ga nisam bolje upoznala. Mislim da je i on bio ne-

sretan zbog ţivota kojeg je izabrao. Ili koji je izabrao njega. Moţda smo

svi bili. Obiĉavao je ĉitati knjige o hortikulturi. U ovoj pustinji. Ĉak je

poĉeo uzgoj pamuka ovdje i bilo bi mu drago da vidi uspjeh koji je os-

tvario. U kasnijim godinama uvidjela sam koliko su on i Gustavo bili sli-

ĉni. Gustavo koji nikada nije mislio da će biti vojnik. Mislim da nisu ra-

zumjeli Meksiko. Kao i moj otac mrzio je krvoproliće i nasilje. Ali ga iz-

gleda nije mrzio dovoljno. Francisco je bio najzaludeniji od svih. Nije

bio primjeren da postane predsjednik Meksika. Teško da je bio primje-

ren da bude Meksikanac. Na kraju se svi izlijeĉimo od svojih osjećaja.

One koje ţivot ne zalijeĉi smrt svakako hoće. Svijet je priliĉno okrutan

u izboru izmeĊu sna i stvarnosti, ĉak i tamo gdje mi nismo. IzmeĊu ţelje

i stvari ĉeka ţivot. Mnogo sam razmišljala o svom ţivotu i mojoj zemlji.

Malo se toga uistinu zna. Moja je obitelj imala sreću. Druge je manje

pratila. Kao što i sami uvijek primijete.

- Dok sam bila u školi studirala sam biologiju. Nauĉila sam da u

pravljenju tih eksperimenata znanstvenici odabiru grupe - bakterije,

miševe, ljude - i izloţe tu grupu odreĊenim uvjetima. Usporede rezulta-

te s drugom grupom koja nije bila izloţena. Ta druga grupa se zove kon-

trolna grupa koja omogućuje znanstveniku da ocijeni uĉinak svog ekspe-

rimenta. Da procijeni vrijednost koja se pojavila. U povijesti nema kon-

trolnih grupa. Nema nikoga tko moţe reći kako je moglo biti. Mi kuka-

mo za onim što je moglo biti, ali ne postoji to moglo je biti. Nikada nije.

Kaţu da bi trebala biti istina to da su oni koji ne poznaju povijest predo-

dreĊeni da je ponove. Ne mislim da će nas znanje o njoj spasiti. Ono što

je u povijesti konstanta je pohlepa i ludost i ljubav za krvlju i to je ono

za što ĉak niti Bog — koji zna sve što se moţe znati — nema snage da pro-

mijeni.

- Moj je otac pokopan manje od dvjesto metara od mjesta gdje sada

sjedimo. Ĉesto tamo odem i razgovaram s njim. Razgovaram s njim kao

što u svom ţivotu nikada nisam mogla. Uĉinio me je prognanicom u vla-

stitoj zemlji. Nije to bila njegova namjera. Kada sam se rodila u ovoj kući

već je bila puna knjiga na pet jezika i budući da sam znala da će me taj

svijet kao ţenu odbaciti posegla sam za tim drugim svijetom. Ĉitala sam

s pet godina i nitko mi ĉak nije niti pokušao uzeti knjigu iz ruku. Nika-

da. Tada me moj otac šalje u dvije od najboljih škola u Europi. Unatoĉ

KIKA

svoj svojoj striktnosti i autoritetu pokazao se raspuštenikom najgore vr-

ste. Govorio si o mojim razoĉarenjima. Ako i postoje, samo su me uĉinila

bezobzirnom. Budućnost moje pranećakinje je sve o ĉemu razmišljam i

kada se o njoj radi mogu samo unaprijed staviti svoje uloge. Moţe biti

da ţivot koji joj ţelim ĉak više niti ne postoji, ipak znam ono što ona ne

moţe znati. Da se nema što izgubiti. U sijeĉnju ću napuniti sedamdeset

tri. Poznavala sam jako puno ljudi u toj dobi i samo je nekoliko ljudi

vodilo ţivote koji su ih zadovoljavali. Ţelim da moja pranećakinja ima

braĉne mogućnosti bitno razliĉite od onih koje od nje zahtijeva društvo.

Za nju neću pristati na konvencionalno vjenĉanje. Ponovno, ja znam ono

što ona ne moţe. Da se nema što izgubiti. Ne znam u kakvom će svije-

tu ona ţivjeti i nemam zadane opcije kako bi ona u njemu trebala ţivje-

ti. Znam samo da ukoliko ne uspije doći do vrijednosti da je istina iznad

korisnog bit će vrlo mala razlika u tome je li uopće ţiva ili nije. I za isti-

nu ne mislim ono što je pravedno već ono što jest. Ti misliš da sam odbi-

la tvoje udvaranje zato što si mlad ili bez obrazovanja ili zato što si iz dru-

ge zemlje ali to nije sluĉaj. Nikada nisam dopuštala trovanje Alejandrinih

misli idejama o vrstama njenih mogućih udvaraĉa i obje smo dugo bile

voljne prihvatiti ideju o dolazećem spasiocu ma kakvo odijelo nosio. Ali

takoĊer sam ti priĉala o odreĊenoj neumjerenosti u ţenskoj krvi ove obi-

telji. Neĉemu tvrdoglavom. Nepromišljenom. Prepoznavajući to u njoj

morala sam biti opreznija kada si ti bio u pitanju. Vidjela bih te jasnije.

Sada vidim.

- Nećete mi dozvoliti da iznesem svoj sluĉaj.

- Ja znam tvoj sluĉaj. Tvoj sluĉaj kaţe da su se dogodile neke stvari

u kojima nisi imao nikakvu kontrolu.

- To je istina.

- Sigurna sam da jest. Ali to nije sluĉaj. Nemam saţaljenja prema

ljudima kojima se stvari dogaĊaju. Moţe biti da imaju lošu sreću, ali bro-

ji li se to u njihovu korist.

- Namjeravam ju vidjeti.

-1 ja bih trebala biti iznenaĊena? Ĉak ću ti dati odobrenje. Mada to

nikada nisi niti traţio. Ona neće prekršiti rijeĉ koju je dala. Vidjet ćeš.

- Da, gospodo. Vidjet ćemo.

Ustala je i pogladila haljinu iza sebe i pustila da padne i ispruţila ru-

ku. Ustao je i uzeo ju u svoju, vrlo kratko, tako tanku i hladnu.

KIKA

- Ţao mi je što se više nećemo vidjeti. Bila sam na patnjama dok

sam ti govorila o sebi jer medu svim drugim razlozima smatram da treba-

mo znati tko su nam neprijatelji. Znala sam ljude koji su potrošili svoje

ţivote uzgajajući mrţnju prema sablastima i oni nisu bili sretni ljudi.

-Ja vas ne mrzim.

- Hoćeš.

- Vidjet ćemo.

- Da. Vidjet ćemo što sudbina ĉuva za nas, zar ne?

- Mislio sam da ne vjerujete u sudbinu.

Mahnula je rukom. - Nije da baš ne vjerujem u nju. Ne predlaţem

njeno imenovanje. Ako je sudbina zakon je li onda takoĊer i predmet tog

zakona? U odreĊenom trenutku ne moţemo izbjeći imenovanje odgo-

vornosti. To je u našoj prirodi. Ponekad pomislim da smo svi mi poput

tog kratkovidnog krivotvoritelja za njegovom presom, uzimamo ta ispa-

ljena zrna s pladnja, svi ljubomorno prionuli na posao, odluĉni da ĉak

niti kaos ne postoji izvan našeg djelovanja.

Ujutro je otišao do spavaonice i pojeo doruĉak s vaquerosima i poz-

dravio se s njima. Onda je otišao do nadglednikove kuće i on i Antonio

su otišli do staje i osedlali konje i ujahali u obor gledajući u tek ukroćene

konje. Znao je kojeg je ţelio. Kada ih je ugledao zarzao je i okrenuo se i

poĉeo kasati. Bio je to Rawlinsov ĈaĊavi i stavili su mu uţe i doveli ga u

koral i do podne je imao ţivotinju u polupristojnom stanju i vodao ga je

okolo i ostavio ga da se smiri. Konj nije bio jahan tjednima i nije imao

tragove od trbušnog remena i jedva da je znao jesti ţito. Otišao je do ku-

će i pozdravio se s Marijom i ona mu je dala ruĉak koji je spremila za

njega i predala mu crvenu kovertu s ţigom La Purisime utisnut u gor-

njem lijevom uglu. Kada je izašao van otvorio ju je i izvadio novac i smo-

tao ga i bez brojanja stavio u dţep i smotao kovertu i stavio u dţep ko-

šulje. Zatim je otišao kroz orahovo drveće ispred kuće gdje je bio Anto-

nio s konjem i stajali su za trenutak u govoru bez rijeĉi i onda je uzjahao

na sedlo i okrenuo konja na put.

Prošao je kroz La Vegu bez stajanja. Konj je puhao i vrtio oĉima na

sve što bi ugledao. Kada se na ulici upalio kamion i krenuo prema njima

ţivotinja je jauknula i pokušala se okrenuti i on se spustio skoro do nje-

govog boka i milovao ga i priĉao mu bez prestanka dok vozilo nije prošlo

KIKA

i nastavili dalje. Ĉim je izašao iz grada sasvim je napustio cestu i krenuo

preko beskrajnog i drevnog korita zaljeva. Prešao je ţal suhe sadre ĉija se

slana kora topila pod kopitima konja poput zgaţene ţelatine i jahao je

preko bijelih sadrenih brda obraslih zakrţljalim datuljama i kroz pepelja-

stu padinu napuĉenu cvijećem od sadre poput pećinskog tla izloţenog

svjedu. Na blistavoj je udaljenosti vidio drveće i kaktuse zgusnute uz

tanke sivozelene rubove i kako polako nestaju na ĉistom jutarnjem zra-

ku. Konj je imao dobar prirodan hod i dok je jahao priĉao mu jc priĉu

o svijetu koja je bila njegovo iskustvo i priĉao mu je priĉe koje su mogle

biti istinite da ĉuje kako će zvuĉati kad budu izgovorene. Rekao je konju

zašto mu se svidio i zašto ga je izabrao da bude njegov konj i rekao je da

neće dozvoliti da mu se desi bilo kakvo zlo.

Do podneva jahao je stazom imanja gdje su ratari nosili vodu dolje

niz nogama utabane rubove polja i zaustavio je konja da ga napoji i vo-

dio ga gore dolje po hladovini šumarka topole da ga odmori i rashladi.

Podijelio je svoj ruĉak s djecom koja su došla i sjela pored njega. Neki od

njih nikada nisu jeli kruh s kvascem i gledali su u starijeg djeĉaka da ih

vodi u tom poslu. Sjedili su poredani uz rub staze, njih petoro, i polovi-

ce su sendviĉa od sušene šunke prelazile s lijeva na desno i oni su u veli-

koj sveĉanosti jeli i kada su sendviĉi nestali podijelio je svojim noţem

svjeţe peĉenu pitu od jabuka i guava. - Donde vive? - rekao je najstariji djeĉak.

Zamislio se nad pitanjem. Ĉekali su. - Nekad sam ţivio na velikoj

hacijendi - rekao im je - ali sada više ne ţivim nigdje.

Djeĉja su ga lica promatrala s velikom zabrinutošću. - Puede vivir con nostros — rekli su, i on im je zahvalio i rekao im je kako ima novia ko-

ja je u drugom gradu i da on tamo jaše kako bi je pitao ţeli li mu biti ţe-

na.

- Es bonitet, su novia? - pitali su, i on im je rekao da je bila vrlo lije-

pa i da je imala plave oĉi u što su jedva povjerovali ali im je isto tako re-

kao da je njen otac bio bogati zemljoposjednik dok je on sam bio vrlo si-

romašan i slušali su to u tišini i bili vrlo potišteni njegovim viĊenjima.

Starija djevojĉica je rekla da ako ga je njegova novia zaista voljela ona bi

se udala za njega bez obzira na bilo što ali djeĉak nije bio tako hrabar i

rekao je da ĉak i u obiteljima bogatih djevojka ne moţe protiv ţelja svog

KIKA

oca. Djevojĉica je rekla kako baka mora biti savjetovana jer je ona jako

vaţna u tim stvarima i da joj mora nositi darove i pridobiti je na svoju

stranu jer bez njene pomoći malo se toga moţe oĉekivati. Rekla je da ci-

jeli svijet zna da je to istina.

John Grady je klimnuo pozdravljajući tu mudrost i rekao da je već

uĉinio grešku što se bake tiĉe i da se ne moţe pouzdati u njenu pomoć i

na to nekoliko je djece prestalo jesti i buljilo u zemlju pred njima.

- Es un problema - rekao je djeĉak.

- De acuerdo. Jedna od mlaĊih djevojĉica nagnula se naprijed. - Que ofensa le dio a la abuelital - rekla je.

- Es una historia larga - rekao je.

- Hay tiempo - rekli su.

Nasmiješio se i gledao u njih i kako jc imao vremena ispriĉao im je

sve što se dogodilo. Rekao im je kako su stigli iz druge zemlje, dva mlada

konjanika jašući svoje konje, i da su sreli trećega koji nije imao novaca

niti hrane niti pristojnu odjeću i da je jahao s njima i dijelio s njima sve

što su imali. Taj je konjanik bio vrlo mlad i jahao predivnog konja ali

najveći od njegovih strahova bio je taj da će ga bog ubiti munjom i zbog

tog je straha u pustinji izgubio svog konja. Zatim im je rekao što se do-

godilo s konjem i kako su odveli konja iz sela Encantada i rekao im kako

se djeĉak vratio u selo Encantada i ondje ubio ĉovjeka i da je policija do-

šla na hacijendu i uhitila njega i njegovog prijatelja i da ih je baka otku-

pila i zatim zabranila novii da se ikada sretne s njim.

Kada je bio gotov sjedili su u tišini i konaĉno djevojĉica je rekla da

ono što on mora uĉiniti je odvesti djeĉaka baki kako bi joj ispriĉao da je

sve njegova krivica i John Grady je rekao kako to nije moguće jer je dje-

ĉak bio mrtav. Kada su djeca to ĉula prekriţila su se i poljubila vlastite

ruke. Stariji je djeĉak rekao da je situacija teška ali da on mora pronaći

posrednika da govori u njegovo ime jer ako baka uvidi da krivica nije

njegova tada moţe promijeniti mišljenje. Starija je djevojĉica rekla kako

je zaboravio problem da je obitelj bogata a on siromašan. Djeĉak je rekao

da ako ima konja onda ne moţe biti toliko siromašan i gledali su u Johna

Gradya ĉekajući njegov sud o tom pitanju i on im je rekao da unatoĉ nje-

govoj pojavi on zaista jest vrlo siromašan i da mu je konj poklonjen

KIKA

upravo od bake same. Na to su neki od njih duboko udahnuli i zavrtje-

li glavama. Djevojĉica je rekla da bi trebao pronaći nekog mudrog ĉovje-

ka s kojim bi mogao razgovarati o svojim problemima ili moţda dokto-

ra i mlada je djevojĉica rekla kako bi se trebao moliti Bogu.

Bilo je kasno u noć kada je ujahao u Torreon. Zaustavio je konja i

svezao ga ispred hotela i ušao unutra i pitao imaju li staju za konje za iz-

najmljivanje ali recepcionar nije niti ĉuo za to. Pogledao je kroz prednji

prozor u konja i pogledao je u Johna Gradya.

- Puede dejarlo atras — rekao je.

- Atras? - Si. Afuera. Pokazao je iza.

John Grady je pogledao prema straţnjem dijelu zgrade.

- Por donde? Rekao je.

Recepcionar je slegnuo ramenima. Prešao je dlanom preko stola pre-

ma hodniku. - Por aqui. Na sofi u hodniku sjedio je starac koji je gledao kroz prozor i okre-

nuo se prema Johnu Gradyu i rekao mu da je u redu i da su puno gore

stvari od konja prošle kroz taj hotelski hodnik i John Grady je pogledao

u recepcionara i onda izašao i odvezao konja i uveo ga unutra. Recepci-

onar ga je proveo kroz hodnik i otvorio straţnja vrata i stajao tamo dok

je John Grady vodio konja u dvorište. Kupio je malu vreću zobi u Tla-

hualilu i napojio je konja na slavini i rasparao veću zobi i usuo zob u

okrenut poklopac kante za smeće i skinuo sedlo i smoĉio praznu vreću i

trljao njome konja i onda odnio sedlo unutra i uzeo svoj kljuĉ i otišao u

krevet.

Kad se probudio bilo je podne. Spavao je gotovo dvanaest sati. Us-

tao je i otišao do prozora i pogledao van. Prozor je otkrivao malo dvorište

iza hotela i konj je strpljivo hodao ogradom s troje djece na njemu i jed-

nim koji ga vodi i još jednim obješenim za njegov rep.

Stajao je u redu većinu jutra za jednom od ĉetiri telefonske govorni-

ce ĉekajući i kada je konaĉno doĉekao svoj poziv nije ju uspio dobiti. Pri-

javio se ponovo na blagajni i djevojka je iza stakla proĉitala njegovo lice

i rekla mu da će imati više sreće popodne i bilo je tako. Ţena se javila na

telefon i poslala nekoga po nju. Ĉekao je. Kada se javila rekla je kako je

znala da je on.

- Moram te vidjeti - rekao je.

KIKA

— Ne mogu.

— Moraš. Ja dolazim tamo.

- Ne. Ne moţeš.

— Odlazim ujutro. U Torreonu sam.

— Jesi li razgovarao s mojom ujnom?

-Da.

Šutjela je. Zatim je rekla: ne mogu te vidjeti.

— Moţeš.

- Neću biti ovdje. Odlazim za La Purisimu za dva dana.

- Srest ćemo se u vlaku.

- Ne moţeš. Antonio će biti tamo.

Sklopio je oĉi i stisnuo ĉvrsto slušalicu i rekao joj da je voli i da nije

imala pravo što je dala takvo obećanje ĉak i da su ga ubili i da neće otići

a da je ne vidi makar to bilo i posljednji put i ona je šutjela dugo i onda

je rekla da će krenuti dan ranije. Da će reći kako je ujna bolesna i da će

krenuti sutra ujutro i sresti ga u Zacatecasu. Zatim je spustila slušalicu.

Smjestio je konja u staju iza korala juţno od pruge i rekao ĉuvaru da

bude oprezan jer je bio tek dopola pripitomljen i ĉovjek je klimnuo i po-

zvao djeĉaka ali John Grady je primijetio da on ima svoje ideje o konjima

i da će sam to zakljuĉiti. Donio je sedlo u sedlaru i objesio ga i djeĉak je

zakljuĉao za njim vrata i on se vratio u ured.

Ponudio se da plati unaprijed ali je vlasnik odbio odmahujući ru-

kom. Izašao je na sunce i niz ulicu gdje je uhvatio autobus nazad u grad.

Kupio je mali ruksak u trgovini i dvije nove košulje i novi par ĉizama

i hodao do ţeljezniĉke stanice i kupio kartu i otišao u kafić i jeo. Hodao

je okolo da omekša ĉizme i onda se vratio u hotel. Umotao je pištolj i

noţ i svoju staru odjeću u podmetaĉ za spavanje i dao ga recepcionaru

da ga ostavi u skladište i rekao mu da ga probudi u šest ujutro i onda oti-

šao gore u krevet. Tek se smraĉivalo.

Bilo je hladno i tmurno kada je ujutro napuštao hotel i dok je sje-

dao u kupe kapi kiše su udarale o staklo. Mladi djeĉak i njegova sestra

sjedili su nasuprot njemu i kada je vlak krenuo djeĉak ga je upitao oda-

kle je i kamo ide. Nisu izgledali iznenaĊeno kada su ĉuli da je iz Teksasa.

Kada je sluţbenik stigao najavljujući doruĉak pozvao ih je da jedu s njim

ali je djeĉaku bilo neugodno i nije htio. I njemu je bilo neugodno. Sjeo

KIKA

je u salon i pojeo pun tanjur huevos raneheros i pio kavu i gledao tmur-

na polja kako prolaze iza mokrog stakla i u novim ĉizmama i novoj ko-

šulji poĉeo se osjećati bolje nakon dugo vremena i teţina njegovog srca

poĉela se dizati i ponovio je ono što mu je otac jednom rekao, da novac

za kojim ţališ ne moţe donijeti okladu i da zabrinut muškarac ne moţe

voljeti. Vlak je prošao kroz groznu ravnicu obraslu jedino grmljem i ušli

su u beskrajnu šumu china palmi. Otvorio je kutiju cigareta koje je ku-

pio u kiosku na stanici i zapalio jednu i odloţio kutiju na stolnjak i ot-

puhao dim u staklo i u zemlju koja je prolazila u kiši.

Vlak je pristao u Zacatecasu u kasno popodne. Hodao je od stanice

niz ulicu kroz visoke portale starih kamenih vodovoda i dalje u grad. Ki-

ša ih je pratila sa sjevera i uske kamene ulice su bile mokre i trgovine zat-

vorene. Hodao je Hidalgom pored katedrale do Plaţa de Armas i prija-

vio se u Reina Cristina Hotelu. Bio je to stari kolonijalni hotel i bio je

tih i hladan i kamenje na podu hodnika bilo je tamno i sjajno i bila je

tamo crvena ara u kavezu i gledala kako ljudi ulaze i izlaze. U blagovao-

nici koja je graniĉila s hodnikom još je bilo ljudi za ruĉkom. Uzeo je svoj

kljuĉ i otišao gore, recepcionar noseći za njim njegovu malu torbu. Soba

je bila velika i visokog stropa i na krevetu je bila presvlaka i kristalna po-

suda s vodom na stolu. Recepcionar je otvorio krila prozora i ušao u ku-

paonicu da provjeri je li sve u redu. John Grady se naslonio na prozor-

sku dasku. Na dvorištu ispod starac je kleĉao medu saksijama crvenih i

bijelih geranija, pjevajući tiho jedan jedini stih drvne borbene pjesme

njegujući cvijeće.

Dao je napojnicu recepcionaru i stavio svoj šešir na komodu i zatvo-

rio vrata. Ispruţio se na krevet i gledao gore u iskrivljene stropne grede.

Onda je ustao i uzeo šešir i sišao dolje u blagovaonicu po sendviĉ.

Hodao je kroz uske vrtoglave ulice grada i njihovim drevnim graĊe-

vinama i malim zabitim trgovima. Ljudi su bili elegantno obuĉeni. Kiša

je prestala padati i zrak je bio svjeţ. Trgovine su se poĉele otvarati. Sjeo

je na klupu trga i dao ulaštiti ĉizme i zagledao u izloge pokušavajući naći

nešto za nju. Konaĉno je kupio obiĉnu srebrnu ogrlicu i platio ţeni koli-

ko je traţila i ţena ju je povezala u papir s vrpcom i on ju je stavio u dţep

svoje košulje i vratio se u hotel.

Vlak iz San Luis Potosi i Meksika trebao je stići u osam sati. Bio je

na stanici u sedam i trideset. Bilo je skoro devet kada je stigao. Ĉekao je

KIKA

na peronu medu drugim ljudima i gledao kako putnici silaze s vlaka.

Kada se pojavila na stepenicama gotovo da je nije prepoznao. Nosila je

plavu haljinu skoro do gleţnjeva i plavi šešir s širokim obodom i nije iz-

gledala kao školarka ni njemu ni drugim muškarcima na peronu. Nosila

je mali koţni kovĉeţić i nosaĉ ga je uzeo dok je silazila i onda joj ga vra-

tio i dodirnuo svoju kapu. Kada se okrenula i pogledala ga kako stoji ta-

mo shvatio je da ga je ugledala još na prozoru kupea. Dok je hodala pre-

ma njemu njena mu se ljepota ĉinila nevjerojatnom. Prisustvo neobja-

šnjivo ovom mjestu ili bilo kojem drugom. Krenula je prema njemu i

tuţno mu se nasmiješila i dodirnula prstima oţiljak na njegovom obrazu

i poljubila ga i on je poljubio nju i uzeo njen kovĉeţić.

- Tako si mršav - rekla je. Gledao je u te plave oĉi poput ĉovjeka ko-

ji traţi nekakvu viziju stvaranja svijeta. Jedva da je mogao govoriti i rekao

je da je vrlo lijepa i ona se nasmiješila i u njenim je oĉima bila tuga koju

je prvi puta primijetio one noći kada je došla u njegovu sobu i znao je

dok je njome bio obuhvaćen da ta tuga nije samo zbog njega.

- Jesi li dobro? - rekla je.

- Da. Dobro sam.

- A Lacey?

- On je u redu. Otišao je kući.

Prošli su kroz mali terminal i on ga je uhvatila za ruku.

- Pozvat ću taksi - rekao je.

- Prošetajmo.

- U redu.

Ulice su bile krcate ljudima a na Plaţa de Armas stolari su sklapali

skele za gumom presvuĉen podij ispred zgrade Uprave gdje će za dva

dana govornici govoriti u ĉast Dana Neovisnosti. Uzeo je njenu ruku i

prešli su ulicu prema hotelu. Pokušao jc osjetiti otkucaje njenog srca u

njenoj ruci ali nije uspijevao.

Veĉerali su u blagovaonici hotela. Nikada s njom nije bio na javnom

mjestu i nije bio spreman na otvorene poglede starijih muškaraca za

obliţnjim stolovima niti za prijaznost kojom ih je prihvaćala. Kupio je

kutiju ameriĉkih cigareta za pultom i kada je konobar donio kave zapa-

lio je i stavio je u pepeljaru i rekao kako joj mora ispriĉati što se dogodi-

lo.

KIKA

Govorio joj je o Blevinsu i o zatvoru Castelar i rekao joj je što se do-

godilo Rawlinsu i konaĉno rekao joj je o cuchilleru koji je izdahnuo na

njegovim rukama s noţem slomljenim u njegovom srcu. Rekao joj je sve.

Zatim su sjedili u tišini. Kada je podigao pogled ona je plakala.

- Reci mi - rekao je.

- Ne mogu.

- Reci.

- Kako mogu znati tko si zapravo? Znam li ja kakav si ti muškarac?

Kakav je moj otac? Piješ li whiskey? Jesi li dobar s konjima? Je li on? Sto

su muškarci?

- Rekao sam ti stvari koje nisam nikome. Rekao sam ti sve što sam

imao.

- Kakva korist od toga? Kakva korist?

- Ne znam. Vjerojatno samo u to vjerujem.

Sjedili su dugo. Konaĉno je podigla pogled i pogledala ga. - Rekla

sam mu da smo bili ljubavnici - rekla je.

Jeza koja je prošla kroz njega bila je tako hladna. Soba tako tiha. Ona

je jedva šaptala ali je ipak osjetio tišinu svuda oko sebe i jedva je mogao

gledati. Kada je progovorio njegov je glas pukao.

- Zašto?

- Zato što je prijetila da će mu reći. Moja ujna. Rekla je da te mo-

ram prestati viĊati ili će mu reći.

- Nije morala.

- Ne. Ne znam. Nisam mogla podnijeti da ima takvu moć. Rekla

sam mu sama.

- Zašto?

- Ne znam. Ne znam.

- Je li istina? Ti si mu rekla?

- Da. Istina je.

Naslonio se. Pokrio je lice objema rukama. Ponovo je pogledao u nju.

- Kako je saznala?

- Ne znam. S raznih strana. Moţda Esteban. Ĉula me je kako na-

puštam kuću. Ĉula kako se vraćam.

- Nisi zanijekala.

-Ne.

KIKA

- Što je rekao tvoj otac?

- Ništa. Nije rekao ništa.

- Zašto mi nisi rekla?

- Bio si na brdu. Bih. Ali kada si se vratio bio si uhićen.

- On me je uhitio.

-Da.

- Kako si mu mogla reći?

- Ne znam. Bila sam tako glupa. Bila je to njena arogancija. Rekla

sam joj da me neće ucjenjivati. Izludila me.

- Mrziš li je?

- Ne. Ne mrzim je. Ali cijelo mi vrijeme govori kako moram biti

svoja a svakim se dahom trudi da postanem njena osoba. Ne mrzim je.

Ona si ne moţe pomoći. Ali slomila sam oĉevo srce. Slomila sam mu

srce.

- Nije rekao ništa?

-Ne.

- Što je uĉinio?

- Ustao je sa stola. Otišao u svoju sobu.

- Rekla si mu za stolom?

-Da.

- Pred njom?

- Da. Otišao je u svoju sobu i ujutro je otišao prije svitanja. Osedlao

je konja i otišao. Poveo je pse. Otišao je u planinu sam. Mislim da te je

htio ubiti.

Plakala je. Ljudi su gledali prema njihovom stolu. Spustila je pogled

i tiho jecala, miĉući samo ramenima sa suzama koje su se slijevale niz

lice.

- Ne plaĉi. Alejandra. Ne plaĉi.

Protresla je glavom. - Ja sve uništim. Ţeljela sam umrijeti.

- Ne plaĉi. Ispravit ću sve.

- Ne moţeš - rekla je. Digla je glavu i pogledala ga. Nikada prije nije

vidio oĉaj. Mislio je da jest, ali nije.

- Došao je na brdo. Zašto me nije ubio?

- Ne znam. Mislim da se bojao da si ne oduzmem ţivot.

- Bi li?

KIKA

- Ne znam.

- Ispravit ću to. Moraš mi to dozvoliti.

Zavrtjela je glavom. — Ne shvaćaš.

- Sto ne shvaćam?

- Nisam znala da će me prestati voljeti. Nisam mislila da moţe. Sada

znam.

Izvadila je maramicu iz torbice. - Oprosti — rekla je. - Ljudi gleda-

ju u nas.

U noći je kišilo i zavjesa je letjela po sobi i mogao je ĉuti pljusak kiše na

dvorištu i drţao ju je blijedu i golu stisnutu uza se i ona je plakala i rekla

mu da ga voli i on ju je pitao da se uda za njega. Rekao je da će za njih

stvoriti ţivot i da mogu otići i ţivjeti u njegovoj zemlji i nikakvo im se

zlo ne bi dogodilo. Ona nije spavala i kada se probudio u zoru stajala je

pored prozora u njegovoj košulji.

— Viene la madrugala — rekla je.

-Da.

Došla je do kreveta i sjela. — Vidjela sam te u snu. Vidjela sam te mr-

tvog u snu.

— Prošle noći?

- Ne. Davno prije. Prije svega ovoga. Hice una manda. - Obećanja.

-Da.

— Za moj ţivot.

- Da. Nosili su te kroz ulice grada kojeg nikada nisam vidjela. Bila

je zora. Djeca su molila. Lloraba tu madre. Con mas razon tu puta. Stavio je svoj dlan na njena usta. - Ne govori to. Ne moţeš tako go-

voriti.

Uzela je njegovu ruku i drţala je u njenoj i dirala vene na njoj.

Izašli su van u zoru u grad i hodali ulicama. Pozdravili su uliĉne ĉi-

staĉe i ţenu koja je otvarala malu trgovinu, prala stepenice. Jeli su u ka-

fiću i ušli u mali paseos i callejones gdje su stari prodavaĉi slatkiša, melco- chas i charamuscas, izlagali svoju robu na štandove i kupio joj je jagode

od momka koji ih je izvagao na maloj mjedenoj vagi i smotao papir u

KIKA

konfetu da ih pretoĉi u nju. Hodali su starom Jardin Independencia gdje

je visoko nad njima stajao bijeli kameni anĊeo s jednim slomljenim kri-

lom. Na njenim su kamenim zapešćima visjeli polomljeni lanci okova

koje je nosila. Brojio je u svom srcu sate kad će vlak ponovo stići s juga

koji će kada krene za Torreon ili odvesti je ili neće odvesti i rekao je ako

mu bude povjerila svoj ţivot on je nikada neće iznevjeriti ili napustiti i

da će je voljeti do smrti i ona je rekla da mu vjeruje.

Prije podne dok su se vraćali u hotel uzela je njegovu ruku i povela

ga preko ulice.

- DoĊi - rekla je. - Pokazat ću ti nešto.

Vodila ga je pored zida katedrale i kroz nasvodene arkade u ulicu iza.

- Što? - rekao je.

- Mjesto.

Hodali su uskim zavojitim ulicama. Pored štavionice koţe. Limarije.

Izašli su na mali trg i tamo se okrenula.

- Moj djed je ovdje umro - rekla je. - Otac moje majke.

- Gdje?

- Tu. Na ovom mjestu. Plazuela de Guadalajarita.

- Za vrijeme revolucije.

- Da. Tisuću devetsto ĉetrnaeste. Dvadeset trećeg lipnja. Bio je s

Brigadom Zaragoza pod vodstvom Raula Madera. Imao je dvadeset i ĉe-

tiri godine. Došli su ovdje iz sjevernog dijela grada. Cerro de Loreto. Tier- ra Negra. Odavde pa dalje u to je vrijeme sve bio logor. Umro je na ovom

ĉudnom mjestu. Esquina de la Calle del Deseo y el Callejon del Pensador Mexicano. Nije bilo majke koja plaĉe. Kao u koridama. Niti male ptice

koja je odletjela. Tek krv na kamenju. Ţeljela sam ti to pokazati. Moţe-

mo ići.

- Quien fue el Pensador Mexicano? - Un poeta. Joaquin Fernandez de Lizardi. Imao je napaćen ţivot i

umro mlad. Kao u Street of Desire, Calle de Noche Trieste. U Meksiku

su to tek imena. Krenimo sada.

Kada su ušli u sobu sluţavka je ĉistila i otišla i spustili su zastore i

vodili ljubav i spavali jedno drugom u naruĉju. Kada su se probudili bila

je veĉer. Izašla je ispod tuša ogrnuta u ruĉnik i sjela na krevet i uzela nje-

govu ruku i gledala dolje u njega. - Ne mogu uĉiniti što traţiš - rekla je.

- Volim te. Ali ne mogu.

KIKA

Vidio jc savršeno jasno kako jc ĉitav njegov ţivot vodio upravo do

tog trenutka a sve nakon njega baš nigdje. Osjetio jc kako nešto hladno

i lišeno duše ulazi u njega poput drugog bića i zamislio ga je kako se smi-

je zlobno i nije imao razloga da povjeruje kako će ga ikada napustiti. Ka-

da je ponovo izašla iz kupaonice bila je obuĉena i on ju je posjeo na kre-

vet i drţao je njene ruke i govorio joj ali ona je samo vrtjela glavom i

okrenula je svoje lice puno suza i rekla da je vrijeme da krenu i da ne smi-

je propustiti vlak.

Hodali su ulicama i ona ga je drţala za ruku a on nosio njenu torbu.

Prošli su kroz nadvoj iznad stare drvene arene za borbu bikova i spustili

se dolje pored zakrivljenih tribina. Suhi se vjetar podigao s juga i u drve-

ću eukaliptusa zanjihao kosove koji su kreštali. Sunce se bilo spustilo i

plavi je suton ispunio park i ţute su se plinske lampe pojavile na zidovi-

ma akvadukta i niz stazu medu drvećem.

Stajali su na peronu i ona je naslonila svoje lice na njegovo rame i

on je govorio ali ona nije odgovarala. Vlak je stigao jureći s juga i dimio

se i drhtao s vozaĉevim prozorima koji su skretali po traĉnicama poput

velikih domina koje su se pušile u mraku i nije mogao ne usporediti ovaj

dolazak s onim dvadeset i ĉetiri sata ranije i ona je dodirnula srebrni lan-

ĉić oko vrata i okrenula se i sagnula da pokupi kovĉeg i onda se nagnu-

la i poljubila ga posljednji put licem potpuno vlaţnim i onda je otišla.

Gledao je kako odlazi kao da je on sam u nekakvom snu. Duţ cijelog su

perona obitelji i ljubavnici pozdravljali jedni druge. Vidio je ĉovjeka s

malenom djevojĉicom u rukama i zavrtio ju je i ona se smijala i prestala

kada je ugledala njegovo lice. Nije shvaćao kako je mogao stajati tamo

dok vlak nije krenuo ali je ipak stajao i kada je otišao okrenuo se i vra-

tio nazad na ulicu.

Platio je raĉun u hotelu i uzeo svoje stvari i otišao. Otišao je u bar u

pokrajnjoj ulici gdje je promukli hibrid muzike pivnica sa sjevera treštao

iz otvorenih vrata i napio se gadno i potukao i probudio u sivoj zori na

ţeljeznom krevetu u zelenoj sobi s papirnatim zastorima na prozorima

pod kojima je mogao ĉuti pijevca kako kukuriĉe.

Promatrao je svoje lice u zamagljenom staklu. Vilica je bila u masni-

cama i oteĉena. Kada bi pomaknuo glavu u ogledalu do odreĊenog mje-

sta mogao je ispraviti simetriju dvije strane njegovog lica i ako bi zatvo-

KIKA

rio usta bol bi bila podnošljiva. Njegova je košulja bila poderana i krva-

va a njegova torba nestala. Sjetio se stvari iz prošle noći u ĉiju stvarnost

nije bio siguran. Sjetio se siluete ĉovjeka na kraju ulice koji je stajao go-

tovo kao što je Rawlins stajao kada ga je posljednji puta vidio, dopola

okrenut u pozdravu, kaput obješen o jedno rame. Koji nije došao da uni-

šti niĉiji dom. Niĉiju kćer. Vidio je svjetlo nad veţom na valovitom limu

zida skladišta gdje nitko nije došao i nitko otišao. Vidio je pusto polje u

gradu na kiši i u polju drvenu košaru i vidio je psa kako izranja iz košare

u zagasito i blijedoţuto svjetlo lampe poput napuštenog karnevalskog

psa i kako slomljen traţi put preko krhotina kamenja parcele da bi bez

fanfara nestao medu zamraĉenim graĊevinama.

Kada je izašao kroz vrata nije znao gdje je. Kiša je fino padala. Po-

kušao je ponijeti svoj teret od la Bufe nad gradom prema zapadu ali se

lako izgubio u zavojitim ulicama i pitao je ţenu za smjer prema centru i

ona je pokazala ulicu i zatim gledala kako odlazi. Kada je stigao do Hi-

dalga skupina je pasa dolazila niz ulicu u visokom kasu i kada su prošli

pred njim jedan se od njih poskliznuo i pao po mokrom kamenju i na-

stavio dalje. Ostali su se okrenuli u zamršenoj gomili zubi i krzna ali se

posrnuli pas uspio uzdići prije nego što su ga zaskoĉili i sve se nastavilo

kao i prije. Odšetao je na kraj grada uz sjeverni autoput i isturio svoj pa-

lac. Gotovo da više nije imao novaca a imao je pred sobom dug put.

Vozio se cijeli dan u starom La Salle phaetonu sa spuštenim krovom

koji je vozio ĉovjek u bijelom odijelu. Rekao je da je to jedini takav auto

u cijelom Meksiku. Rekao je da je putovao po cijelom svijetu dok je bio

mlad i da je studirao operu u Milanu i u Buenos Airesu i gestikulirao ve-

likom energiĉnošću.

U tom i drugim vozilima stigao je u Torreon oko podne sljedećeg

dana i otišao u hotel i pokupio svoj ruksak. Zatim je otišao po svog ko-

nja. Nije se brijao niti kupao i nije imao drugu odjeću i konjušar je kada

ga je ugledao klimnuo glavom u razumijevanju i nije izgledao iznenaĊen

njegovim stanjem. Izjahao je konja van u podnevnu guţvu i konj je bio

razdraţljiv i uplašen i podivljao na ulici i udario veliki peĉat u stranu au-

tobusa na ushićenje putnika koji su se nagnuli van i vikali izazivajući sa

sigurnosti prozora.

Bila je tamo oruţarnica u ulici Delgado i sjahao je ispred nje svezao

konja za svjetiljku i ušao unutra i kupio kutiju metaka za dugi kolt 45.

KIKA

Stao je u restoranu na periferiji grada i kupio nešto tortilja i nešto kon-

zervi graha i salse i nešto sira i smotao ih u svoj pokrivaĉ i ponovo sve-

zao klupko na kraj sedla i napunio ĉuturu i uzjahao i okrenuo konja pre-

ma sjeveru. Kiša je izrovala zemlju svuda naokolo i trava je pored puta

bila blistava i zelena od kiša i cvijeće je svuda bilo u cvatu. Te je noći spa-

vao u polju daleko od bilo kojeg grada. Nije palio vatru. Leţao je sluša-

jući svezanog konja kako pase travu i slušao vjetar u bespuću i gledao zvi-

jezde kako prate luk hemisfere i nestaju u tami na kraju svijeta i dok je

leţao oĉaj je u njegovom srcu bio poput kolca. Zamislio je bol svijeta

poput bezobliĉnog parazitskog bića koje traţi toplinu ljudskih duša gdje

će inkubirati i pomislio je kako zna jednu pogodnu za njen posjet. Ono

što nije znao je da je bilo bezglavo i kao takvo nije moglo spoznati grani-

ce tih duša i ono ĉega se plašio je da moţda tih granica i nije bilo.

U podne sljedećeg dana bio je duboko u ravnici i dan poslije ulazio

je u preriju i neravan predio koji se prostirao pred pustinjskim planina-

ma na sjeveru. Konj nije bio u formi za jahanje koje je on od njega zah-

tijevao i bio je prisiljen ĉesto ga odmarati. Jahao je noću kako bi njego-

ve noge iskoristile hladnoću ili ono što je ostalo od nje i dok je jahao

ugledao je mala sela udaljena u ravnici koja je bliještila laţnim ţutilom u

toj neusklaĊenoj tami i znao je da je ţivot tamo za njega nezamisliv. Pet

dana poslije ujahao je po noći u malo selo, raskriţje njemu nepoznato i

zaustavio je konja na raskriţju i na svjetlu punog mjeseca ĉitao imena

gradova urezana uţarenim ţeljezom u daske sanduka i pribijene za stup.

San Jeronimo. Los Pintos. La Rosita. Na dnu table sa strelicom okrenu-

tom u drugom smjeru pisalo je La Encantada. Stajao je tamo dugo vre-

mena. Nagnuo se i pljunuo. Pogledao prema tami na zapadu. K vragu s

tim, rekao je. Neću ovdje ostaviti konja.

Jahao je cijelu noć i s prvim blijedim svjetlom i iscrpljenim konjem

popeo se vodeći ga na uzvisinu s koje je mogao vidjeti obrise grada, ţute

prozore u starim zemljanim zidovima u kojima su upaljene prve lampe,

tanke stupove dima kako stoje uspravni u zori bez vjetra tako mirne da

je selo izgledalo kao da na nitima visi iz tame. Sjahao je i odmotao svoj

zaveţljaj i otvorio kutiju metaka i stavio pola u dţep i provjerio pištolj ĉi-

jih je svih šest punjenja bilo unutra i zatvorio bubanj i zatakao pištolj za

KIKA

pojas i smotao svoju opremu i svezao je nazad iza sedla i popeo se pono-

vo na konja i ujahao u grad.

Na ulici nije bilo nikoga. Svezao je konja ispred trgovine i odšetao

dolje do stare škole i stao na trijem i pogledao unutra. Pokušao je otvo-

riti vrata. Odšetao je okolo do straţnjeg dijela i razbio staklo i posegnuo

unutra i otkljuĉao bravu i ušao unutra s pištoljem u ruci. Prešao je pro-

storiju i pogledao kroz prozor na ulicu. Zatim se okrenuo i vratio do ka-

petanovog stola. Otvorio je gornju ladicu i uzeo lisice i poloţio ih na stol.

Zatim je sjeo i digao noge na stol.

Sat kasnije stigla je sluţavka i otvorila vrata svojim kljuĉem. Uplašila

se vidjevši ga kako sjedi tamo i stajala nesigurno.

- Pasale, pasale — rekao je. - Esta bien. - Gracias - rekla je.

Prešla je sobu i krenula u straţnji dio ali ju je zaustavio i natjerao da

sjedne u jednu od metalnih stolica na sklapanje pored zida. Sjedila jc u

tišini. Nije ga ništa pitala. Ĉekali su.

Ugledao je kapetana kako prelazi ulicu. Ĉuo je njegove ĉizme na

daskama. Ušao je s kavom u jednoj ruci i sveţnjem kljuĉeva u drugoj i

poštom pod pazuhom i stajao gledajući u Johna Gradya i pištolj koji je

drţao s drškom naslonjenom na stol.

- Cierra la puerta - rekao je John Grady.

Kapetanove su oĉi ciljale prema vratima. John Grady je ustao. Na-

peo je pištolj. Zvuk napete udarne igle i zvuk bubnja koji pada u leţište

bili su oštri i jasni u jutarnjoj tišini. Sluţavka je pokrila rukama uši i zat-

vorila oĉi. Kapetan je polako laktom zatvorio vrata.

- Što ţeliš? - rekao je.

- Došao sam po svog konja.

- Tvog konja?

- Da.

- Tvoj konj nije ovdje.

- Bolje za tebe da znaš gdje jest.

Kapetan je pogledao sluţavku. Još je drţala ruke preko ušiju ali je ot-

vorila oĉi.

- Dolazi ovamo i odloţi te stvari - rekao je John Grady.

Došao je do stola i odloţio kavu i poštu i stajao drţeći kljuĉeve.

KIKA

- I kljuĉeve.

Odloţio je kljuĉeve na stol.

- Okreni se.

- Praviš si velike neprilike.

- Već sam u neprilikama za koje ti nikada nisi niti ĉuo. Okreni se.

Okrenuo se. John Grady se nagnuo naprijed i otkopĉao opasaĉ koji

je nosio i izvukao pištolj i spustio oroz i stavio ga za svoj pojas.

- Okreni se — rekao je.

Okrenuo se. Nije mu bilo reĉeno da podigne u vis ruke ali svejedno

je to uĉinio. John Grady je pokupio lisice sa stola i zatakao ih za pojas.

- Gdje ţeliš staviti criadu?. - rekao je.

- Mande*. - Nije vaţno. Idemo.

Pokupio je kljuĉeve i došao oko stola i gurnuo kapetana naprijed.

Klimnuo je bradom prema ţeni.

- Vamanos - rekao je.

Straţnja su vrata još bila otvorena i izašli su stazom do zatvora. John

Grady je otkljuĉao lokot i otvorio vrata. Ţmirkajući u slabom trokuta-

stom svjetlu starac je sjedio kao i prije.

- Ya estas, viejo? - Si, como no. - Ven aqui. Ustajao je cijelu vjeĉnost. Vukao se naprijed s jednom rukom na zi-

du i John Grady mu je rekao da je slobodan i da moţe ići. Pokazao je slu-

ţavki da ude i ispriĉao se za neugodnosti i rekla mu je da ne razmišlja o

tome i on je zatvorio i zakljuĉao vrata.

Kada se okrenuo starac je još stajao tamo. John Grady mu je rekao

da ide kući. Starac je pogledao u kapetana.

- No lo mire a el- rekao je John Grady. - Te lo digo yo. Andale. Starac ga je uhvatio za ruku da će ju poljubiti kada ju je John Grady

povukao.

- Gubi se odavde — rekao je. - Ne gledaj u njega. Idi.

Starac je šepao prema vratima i otvorio ih i zakoraĉio na ulicu i okre-

nuo se i zatvorio vrata i nestao.

KIKA

Kada su on i kapetan izašli na ulicu John Grady je jahao konja s piš-

toljima zataknutima za pojas i jaknom preko njih. Njegove su ruke bile

pred njim u lisicama i kapetan je vodio konja. Okrenuli su ulicom prema

plavoj kući gdje je ţivio crni i kapetan je pokucao na njegova vrata. Ţena

je izašla na vrata i pogledala u kapetana i vratila se nazad i malo kasnije

crni se pojavio na vratima i klimnuo i stajao ĉaĉkajući zube. Pogledao je

u Johna Gradya i pogledao je u kapetana. Zatim je ponovo pogledao u

Johna Gradya.

- Tenemos un problema - rekao je kapetan.

Cuclao je ĉaĉkalicu. Nije vidio pištolj za Gradyevim pojasom i nije

shvaćao kapetanovo ponašanje.

- Ven aqui — rekao je John Grady. — Cierra la puerta. Kada je crni digao pogled u cijev pištolja, John Grady je mogao vid-

jeti kako se brzine u njegovoj glavi mijenjaju i kako se sve okreće i pada

na svoje mjesto. Zatvorio je vrata za sobom. Pogledao je gore u jahaĉa.

Sunce mu je išlo u oĉi i pomaknuo se malo u stranu i pogledao ponovo.

- Quiero mi caballo - rekao je John Grady.

Pogledao je u kapetana. Kapetan je slegnuo ramenima. Ponovo je

pogledao u jahaĉa i njegove su oĉi poĉele bjeţati udesno i zatim je pogle-

dao dolje. John Grady je pogledao preko drvene ograde gdje s konja mo-

gao vidjeti nekakve zemljane štagljeve i zahrĊale limene krovove veće gra-

Ċevine. Skliznuo je s konja, lisice su visjele s jednog zgloba.

- Vamanos, rekao je.

Rawlinsov je konj bio u zemljanom štaglju na parceli iza kuće. Javio

mu se i on jc podigao glavu na njegov glas i zarzao na njega. Rekao je cr-

nom da donese uzde i stajao je drţeći pištolj dok je crni stavljao uzde ko-

nju i onda ih je uzeo od njega. Pitao ga je gdje su ostali konji. Crni je

progutao pljuvaĉku i pogledao u kapetana. John Grady je dohvatio kape-

tana za ovratnik i stavio pištolj na njegovu glavu i rekao crnom da će ga

ubiti ako ga još jednom pogleda. Ustao je gledajući dolje. John Grady

mu je rekao da više nema strpljenja i da nema više vremena i da je kape-

tan ionako već mrtav ĉovjek ali da se on još uvijek moţe spasiti. Rekao

im je kako je Blevins bio njegov brat i da se zarekao krvlju da se neće po-

javiti pred ocem bez kapetanove glave i rekao je da ako on ne uspije u

tome ima još braće koji ĉekaju njegov povratak. Crni je izgubio kontro-

lu nad svojim oĉima i pogledao u kapetana i onda je zaţmirio i okrenuo

KIKA

se uhvativši se jednom rukom za tjeme njegove uske glave. Ali John Gra-

dy je gledao kapetana i vidio po prvi puta kako sumnja zamraĉuje njego-

vo lice. Kapetan je poĉeo govoriti crnom ali on ga je povukao za ovrat-

nik s pištoljem na njegovoj glavi i rekao mu da će ga na mjestu ubiti ako

još jednom progovori.

- Tu - rekao je. - Donde estan los otros caballos. Crni je stajao gledajući prema ulazu u štagalj. Izgledao je poput

filmskog statista u komadu koji recitira svoj jedini tekst.

— En la hacienda de Don Rafael — rekao je.

Jahali su kroz grad s kapetanom i crnim zajedno na Rawlinsovom

konju bez sedla a John Grady za njima s rukama u lisicama kao i prije.

Nosio je rezervne uzde prebaĉene preko jednog ramena. Jahali su u tišini

kroz centar grada. Starica koja je mela ulicu na ranojutarnjem zraku zau-

stavila se i gledala ih kako odlaze.

Do hacijende je bilo nekih desetak kilometara i stigli su tamo oko

sredine jutra i projahali kroz otvorena vrata i dalje pored kuće prema sta-

jama iza nje praćeni psima koji su skakali i lajali i trĉali pred konjima.

Pred koralom John Grady se zaustavio i skinuo lisice i stavio ih u

dţep i izvukao pištolj iz pojasa. Zatim je sjahao i otvorio kapiju i propu-

stio ih unutra. Proveo je konja i zatvorio vrata i naredio im da sidu s ko-

nja i pokazao pištoljem prema stajama.

Zgrada je bila nova i sagraĊena od opeke i imala visoki limeni krov.

Vrata su na drugoj strani bila zatvorena i staje su bile zatvorene i bilo je

malo svjetla u velikom hodniku. Gurnuo je kapetana i crnog ispred sebe

i drţao ih na nišanu. Mogao je ćuti konje kako dišu u svojim stajama i

mogao je ćuti golubove kako guću negdje u potkrovlju nad njima.

- Redbo - povikao jc.

Konj je zarzao na njega iz drugog kraja staje.

Pokazao im je naprijed. - Vamanos - rekao je.

Kada se okrenuo ĉovjek je zakoraĉio na ulaz iza njih i stajao u silueti.

- Quien esta? — rekao je.

John Grady je prošao iza crnog i zabio mu cijev pištolja u rebra. -

Respondele - rekao je.

- Luis — rekao je crni.

KIKA

- Luis? - Si. - Quien mas? - Raul. El capitan. Ĉovjek je stajao kolebajući se. John Grady se pomakao iza kapetana.

- Tenemos un preso — rekao je.

- Tenemos un preso — povikao je kapetan.

- Un ladron - rekao je John Grady.

- Un ladron. - Tenemos que ver un caballo - rekao je kapetan.

- Cual caballo? - El caballo americano. Ĉovjek je stajao. Zatim je zakoraĉio iz svjetla ulaznih vrata. Nitko

nije govorio.

- Que paso, hombre? — povikao je ĉovjek.

Nitko nije odgovorio. John Grady je gledao osunĉanu zemlju iza

vrata staje. Mogao je vidjeti sjenu ĉovjeka koji je stajao sa strane vrata.

Zatim se sjena povukla. Osluškivao je. Gurnuo je dva ĉovjeka prema kra-

ju staje. - Vamanos - rekao je.

Pozvao je još jednom svog konja i pronašao staju i otvorio vrata i

okrenuo konja. Konj je gurnuo svoju njušku i ĉelo na Gradyeva prsa i on

mu je govorio i konj je zanjištao i okrenuo se i stao kaskati prema sun-

ĉevoj svjetlosti na vratima bez uzda i povodca. Dok su se vraćali velikim

hodnikom dva su ostala konja izbacila svoje glave kroz vrata staje. Drugi

je bio veliki Blevinsov riĊan.

Stao je i gledao u ţivotinju. Još uvijek je imao rezervne uzde preba-

ĉene preko svog ramena i pozvao je crnog imenom i svukao uzde s rame-

na i predao mu ih i rekao mu da ih stavi konju i izvede ga van. Znao je

da je ĉovjek koji je došao do vrata staje vidio dva konja u koralu, jednog

osedlanog i s uzdama a drugog s uzdama i bez sedla, i pretpostavio kako

je otišao u kuću po pušku i da će se po svoj prilici vratiti prije nego crni

stavi uzde na Blevinsovog konja i u svemu je bio u pravu. Kada je ĉovjek

ponovo izvana zavikao pozvao je kapetana. Kapetan je pogledao Johna

Gradya. Crni je stajao s uzdama u jednoj ruci i njuškom konja u zagrlja-

ju njegove ruke.

- Andale - rekao je John Grady.

KIKA

- Raul — pozvao je ĉovjek

Crni je stavio oglavinu preko ušiju konja i stajao pred vratima staje

drţeći uzda.

- Vamanos, rekao je John Grady.

U hodniku je bilo uţadi i drţaĉa uţadi i drugih dijelova opreme koji

su visjeli s kuka i on je uzeo namotaj uţeta i predao ga crnom i rekao mu

da sveţe jedan kraj za vezicu na vratu uzda Blevinsovog konja. Znao je

da ne mora provjeravati ono što ĉovjek napravi jer si crni nije mogao do-

zvoliti pogrešku. Njegov je konj stajao na ulaznim vratima gledajući na-

zad. Zatim se okrenuo i pogledao u ĉovjeka koji je stajao naslonjen leĊi-

ma na zid staje.

- Quien esta contigo? - povikao je ĉovjek.

John Grady je izvadio lisice iz dţepa i rekao kapetanu da se okrene i

stavi ruke za leĊa. Kapetan je oklijevao i pogledao prema vratima. John

Grady je digao pištolj i napeo ga.

- Bien, bien — rekao je kapetan. John Grady je zalupio lisice na nje-

govim zglobovima i gurnuo ga naprijed i klimnuo crnom da dovede ko-

nja. Rawlinsov se konj pojavio pred vratima staje i gurkao njuškom Red-

boa. Podigao je glavu i on i Redbo gledali su u njih kako dolaze velikim

hodnikom vodeći drugog konja. Na samom rubu sjenke gdje je svjetlo

prodiralo u staju John Grady je od crnog uzeo povodac.

- Espera aqui — rekao je.

-Si . Gurnuo je kapetana naprijed.

- Quiero mis caballos - povikao je. -Nada mas. Nitko nije odgovorio.

Ispustio je povodac i pljusnuo konja po bedrima i on je odjurio kas-

kajući van staje drţeći glavu u jednu stranu da ne nagazi na uţe. Vani se

okrenuo i gurnuo Rawlinsovog konja svojim ĉelom i onda pogledao u

ĉovjeka skupljenog uza zid. Mora da je mahnuo prema njemu jer je trg-

nuo glavu i zatreptao ali se nije pomaknuo. John Grady je pokupio kraj

uţeta kojeg je konj vukao za sobom i provukao ih kroz kapetanove ruke

svezane lisicama i zakoraĉio naprijed i zakaĉio ga za stup na kojem su vis-

jela vrata staje. Zatim je iskoraĉio kroz vrata i smjestio cijev revolvera

medu oĉi sklupĉanog ĉovjeka.

KIKA

Ĉovjek je drţao svoju pušku u visini struka i ispustio u prašinu i po-

digao ruke u vis. Gotovo u istom trenutku Gradyeve noge nestale su pod

njim i on je pao. Nije niti ĉuo pušĉani pucanj ali Blevinsov konj je bacio

svoje zadnje noge nad njim i digao se u vis i pogodio kraj uţeta i trgnuo

se i u velikom tresku srušio u prašinu. Jato je golubova eksplodiralo od-

lepršavši s kraja zabata grede iznad njih u jutarnje sunce. Druga su dva

konja poĉela kasati a ĈaĊavi stao trĉati uz ogradu. Oslonio se na pištolj

i pokušao ustati. Znao je da je bio pogoĊen i pokušao je uoĉiti mjesto

gdje je ĉovjek bio skriven. Drugi je ĉovjek posegnuo da zgrabi pušku ali

se John Grady okrenuo i bacio na njega pištoljem i zatim krenuo i doĉe-

pao se puške i otkotrljao se i pokrio glavu konja koji je leţao tamo i mu-

ĉio se kako da ne bi ustao. Zatim je polako ustao da promotri.

- No tire el caballo - povikao je ĉovjek iza njega. Ugledao je ĉovjeka

koji ga je pogodio kako stoji na prikolici kamiona stotinu stopa dalje

preko parcele s puškom naslonjenom na krov kabine. Uperio je pištolj u

njega i ĉovjek se sagnuo dolje i gledao ga kroz straţnje staklo kabine i

prednje vjetrobransko staklo. Napeo je i nanišanio i probušio rupu na

staklu i ponovo napeo pištolj i zavrtio ga i uperio u ĉovjeka koji je kleĉao

iza njega. Konj je zastenjao pod njim. Osjetio je u šupljini njegovog tr-

buha kako diše polako i mirno. Ĉovjek je podigao ruke. - No me mate — rekao je. John Grady je pogledao prema kamionu. Mogao je vidjeti ĉiz-

me ĉovjeka ispod nosaĉa osovine gdje je stajao s druge strane kamiona i

raširio se preko konja i napeo pištolj i gaĊao u njih. Ĉovjek je skoĉio iza

zadnje gume i on je opalio ponovo i pogodio gumu. Ĉovjek iza kamio-

na je potrĉao preko ĉistine prema staji. Guma je pištala jednim dugim i

mirnim tonom u jutarnjoj tišini a kamion se na jednom uglu poĉeo spu-

štati.

Redbo i Junior stajali su u sjeni zida staje s nogama malo raširenim

kruţeći oĉima. John Grady je leţao prekrivajući konja i drţao pištolj na

ĉovjeku iza njega i pozvao crnog. Crni nije odgovorio i pozvao ga je po-

novo i rekao mu da donese sedlo i povodac za drugog konja i da donese

uţe ili će ubiti gazdu. Zatim su svi ĉekali. Za nekoliko minuta crni se po-

javio na vratima i zavikao je svoje ime pred sobom poput talismana pro-

tiv zla.

- Pasale - povikao je John Grady. - Nadie la va molestar.

KIKA

Govorio je Redbou dok je crni stavljao sedlo i uzda na njega. Ble-

vinsov je konj disao polaganom jednoliĉnošću i njegov je trbuh bio to-

pao a njegova je majica ovlaţila od konjskog daha. Shvatio je kako diše

u ritmu konja kao da je dio konja u njemu i diše i zatim prešao u neka-

kav dublji sraz za koji nije imao ĉak niti ime. Pogledao je dolje u svoje

noge. Njegove su hlaĉe bile tamne od krvi i na zemlji je bilo krvi. Osje-

ćao se omamljeno i ĉudno ali nije osjećao bol. Crni je doveo do njega

osedlanog Redboa i on se polako digao s konja i pogledao dolje u njega.

Njegove su se oĉi okrenule prema njemu, i beskrajno i vjeĉno plavetnilo

iza. Zabio je pušku u zemlju i pokušao ustati. Kada je prebacio teţinu na

pogoĊenu nogu bijela je bol prošla njegovom desnom stranom i udah-

nuo je zraka koliko je god mogao. Blevinsov se konj trgnuo i digao na

svoje noge i napeo uţe i ĉuo se jauk iz staje i kapetan se zateturao napri-

jed vrteći se na uţetu s uzdignutim rukama kao da se nešto iz rupe dimi.

Izgubio je svoj šešir i njegova je glatka kosa visjela a njegovo je lice bilo

sivo i dozivao ih je da mu pomognu. Konj koji je povukao uţe na prvi

pucanj puške povukao je gore kapetana i već išĉašio njegovo rame i trpio

je veliku bol. John Grady je ustao i odvezao uţe s vrata sivog konja i sve-

zao ono koje je donio crni i uzeo od njega kraj uţeta i rekao mu da ga

omota oko roga na sedlu Redboa i dovede mu ostala dva konja. Pogledao

je u kapetana. Sjedio je na zemlji lagano nagnut u stranu s rukama sve-

zanim iza njega. Drugi je ĉovjek još uvijek kleĉao nekoliko stopa dalje s

dignutim rukama. Kada je John Grady pogledao dolje u njega zavrtio je

glavom.

— Esta loko — rekao je.

- Tiene razon — rekao je John Grady.

Rekao mu je da pozove karabinjera iz staje i pozvao ga je dva puta

ali ĉovjek nije ţelio izaći van. Znao je da neće odjahati iz okruţenja bez

da ga ĉovjek pokuša zaustaviti i znao je da on ima nešto s Blevinsovim

ludim konjem. Crni je stajao drţeći konje i uzeo je uţe i predao mu uzde

i rekao mu je da ode po kapetana i da ga uzjaše na ĉaĊavog i nagnuo se

na Blevinsovog konja i udahnuo i pogledao dolje u svoju nogu. Kada je

pogledao u crnog stajao je nad kapetanom drţeći konje za sobom ali ka-

petan nje ţelio nikuda. Digao je pištolj i skoro zapucao u zemlju ispred

kapetana kada se sjetio Blevinsovog konja. Pogledao je ponovo u kleĉe-

ćeg ĉovjeka i zatim se posluţio puškom kao polugom koju je zavukao

KIKA

pod vrat konja i pokupio Redbova uzda sa zemlje i zavukao pištolj za po-

jas i stavio stopalo u uzengiju i digao se i zamahnuo svojom okrvavlje-

nom nogom preko u sedlo. Zamahnuo je više nego je trebao jer je znao

da ako ne uspije neće moći ponovo pokušati i gotovo je zajaukao od boli.

Odmotao je uţe s roga sedla i vratio se konjem unazad tamo gdje je sje-

dio kapetan. Drţao je pušku pod rukom i gledao je u staju gdje se skrio

ĉovjek s puškom. Skoro je pregazio kapetana i nije ga bilo briga i da jest.

Rekao je crnom da odmota uţe sa vrata staje i donese ga njemu. Već je

shvatio da izmeĊu ta dva ĉovjeka postoji zla krv. Kada je crni donio kraj

uţeta rekao mu je da ga sveţe za kapetanove lisice i uĉinio je tako i od-

maknuo se.

- Gracias — rekao je John Grady. Namotao je uţe i prebacio ga za rog

sedla i potjerao konja naprijed. Kada je kapetan vidio što se dešava ustao

je.

- Momento - povikao je.

John Grady je jahao naprijed, gledajući staju. Kapetan, kada je vidio

nenapeto uţe kako gmiţe po zemlji je povikao i poĉeo trĉati, s rukama

iza leĊa. — Momento, povikao je.

Kada su projahali kroz kapiju kapetan je jahao Redboa a on se skrio

iza njega s rukom oko kapetanovog struka. Poveli su Blevinsovog konja

na uţetu i ostala dva konja pred njima. Bio je odluĉan u tome da izvede

ĉetiri konja iz staje makar umro i nije razmišljao ni o ĉemu drugom. No-

ga mu je obamrla i krvarila i bila teška kao vreća metala i njegove su se

ĉizme punile krvlju. Kada je prošao kroz kapiju charro je stajao tamo dr-

ţeći njegov šešir i on se nagnuo i uzeo ga od njega i stavio na glavu. I

klimnuo.

- Adios — rekao je.

Crni je klimnuo i zakoraĉio nazad. Potjerao je konja naprijed i kre-

nuli su niz put, on drţeći se za kapetana i okrenut u stranu s puškom na

kuku, gledajući prema koralu. Crni je još uvijek bio na kapiji ali nije bilo

traga drugoj dvojici. Kapetan je u sedlu ispred njega smrdio na mast i

znoj. Dopola je otkopĉao svoju bluzu i stavio unutra svoju ruku podupi-

rući drugu. Kada su prošli pored kuće tamo nije bilo nikoga ali dok su

došli do puta tamo se pojavilo pola tuceta ţena i mladih djevojaka iz ku-

hinje i svi su virkali iza ugle kuće. Na putu je oslobodio Juniora i ĉaĊavog

KIKA

ispred sebe i s Blevinsovim konjem iza na vodećem uţetu krenuli su u

kasu natrag na Encantadu. Nije znao hoće li ih ĉaĊavi napustiti ili ne i

poţelio je da ima rezervno sedlo na Junioru a ne na njemu ali tu nije mo-

gao uĉiniti ništa. Kapetan se poţalio na rame i pokušao dohvatiti uzde i

zatim je rekao da treba doktora a onda je rekao da mora pišati. John Gra-

dy je gledao put iza njih. - Hajde - rekao je. - Ne moţeš smrdjeti gore

od ovoga.

Prosio je dobrih deset minuta kada su se pojavili jahaĉi, njih ĉetvori-

ca u divljem galopu, nagnuti naprijed, drţeći svoje puške na jednoj stra-

ni. John Grady je pustio uzde i okrenuo se i nanišanio i opalio. Blevinsov

se konj poĉeo vrtjeti poput cirkuskog konja i mora da je kapetan povu-

kao nazad Redbova uzda jer je stao kao ukopan nasred puta i John Grady

je pao na njega i skoro ga srušio sa sedla. Iza njega jahaĉi su se uspinjali

uz kosinu i mljeli po putu i on je napunio novu rundu metaka u pušku

i ponovo opalio i sada se Redbo već okrenuo na putu prema povlaĉenju

uţeta a Blevinsov je konj bio potpuno van kontrole i on se okrenuo i

odvalio kapetanovu ruku s cijevi puške kako bi ispustio uzda i podigao

ih je i potegnuo Redboa i udario ga puškom i pogledao ponovo iza. Ja-

haĉi su sišli s puta ali vidio je posljednjeg konja kako nestaje u grmlju i

znao je na koju su stranu krenuli. Sagnuo se dolje i dohvatio uţe i dovu-

kao konja uplašenih oĉiju do sebe i smotao uţe i skratio mu povodac i

ponovo udario Redboa i kasajući jedno uz drugo sustigli su ostala dva

konja dalje na putu i skrenuli ih u grmlje i dalje u brdovitu zemlju zapa-

dno od grada. Kapetan poluokrenut prema njemu s nekom novom pri-

tuţbom ali on je samo zagrlio svoj gnjusni teret još većom njeţnošću, ka-

petana koji se tresao ukoĉeno u sedlu ispred njega u svojoj boli poput

lutke iz izloga koju nose na kićenje.

Jahali su dolje u prostrani ravni klanac i on je privukao konje, dok je

njegova noga sijevala od boli a kapetan plakao da bude pušten. Klanac se

protezao istoĉno prema suncu i pratili su ga dugo dok se nije poĉeo su-

ţavati i postajao stjenovit i osloboĊeni su konji ispred njega poĉeli oprez-

no koraĉati i gledati prema strmini iznad. Potjerao ih je dalje i oni su se

uspeli uz stijenu koja je pala sa ruba strmine iznad njih i odrezala im put

i poveli ih gore prema sjevernoj strmini i uzduţ golog šljunĉanog hrbata

gdje je ponovo zgrabio kapetana i pogledao unazad. Jahaĉi su se raširili po

otvorenoj zemlji milju ispod njega i izbrojio je ne ĉetiri nego šest njih pri-

KIKA

je nego što su nestali iz vidokruga u pukotinu. Olabavio je uţe sa roga se-

dla ispred kapetana i namotao ga ponovo još više ga opustivši.

- Sigurno duguješ novac ovim kurvinim sinovima - rekao je.

Ponovo je potjerao konja naprijed i sustigao druge konje koji su sta-

jali i gledali nazad stotinu stopa dalje uz hridinu. Iz klanca nije imao ka-

mo i nije se imao gdje skriti tamo prijeko u otvorenoj zemlji. Trebao je

petnaest minuta koje nije imao. Skliznuo je dolje i uhvatio konja sa Pu-

risime, šepajući za njim na jednoj nozi dok je konj uzmicao i gledao ga

nervozno. Odvezao je uzde s roga sedla i digao se na uzengiju i popeo se

na konja u velikoj boli i okrenuo se i pogledao u kapetana.

- Hoću da me pratiš - rekao je. - I znam o ĉemu razmišljaš. Ali ako

misliš da te ne mogu stići bolje da razmišljaš još malo. I ako budem mo-

rao juriti za tobom išibat ću te kao psa. Me entiendei Kapetan nije odgovorio. Izvukao je podrugljiv osmijeh i John Grady

je klimnuo. Samo se nastavi smijati. Kada ja umrem umireš i ti.

Okrenuo je konja i odjahao nazad u klanac. Kapetan je pratio. Kod

stijene koja je preprijeĉila put sjahao je i svezao konja i izvadio cigaretu

i zapalio i uspeo se s puškom u ruci šepajući oko skotrljanog kamenja. U

skrovitoj zavjetrini strmine je stao i izvukao kapetanov pištolj iz pojasa i

poloţio ga na tlo i izvukao je svoj noţ i izrezao dug i uzak povez sa svoje

košulje i smotao ga u konop. Zatim je prerezao konop na dva dijela i sve-

zao obaraĉ za dršku pištolja. Omotao ga je ĉvrsto tako da moţe otpusti-

ti ruĉicu osiguraĉa i odlomio je suhu granu i svezao drugi konop za nju

i svezao slobodni dio za kokot pištolja. Stavio je kamen dobre veliĉine na

vrh grane kako bi ju drţao i izvukao je pištolj van dok konop nije napeo

kokot i zatim odloţio dolje pištolj i stavio na njega kamen i kada ga je

polako pustio drţao je. Povukao je dobar dim cigarete da se ne ugasi i

onda je paţljivo spustio na konop i odmaknuo se i pokupio pušku i okre-

nuo se i odšepao natrag tamo gdje su stajali konji.

Uzeo je boce s vodom i svukao je uzde s glave ĉaĊavog i uhvatio ih

i pogladio ĉaĊavog ispod vilice. - Moram te ostaviti, stari prijatelju - re-

kao je. - Bio si pravi.

Dodao je boce s vodom kapetanu i prebacio uzde preko svog rame-

na i ispruţio ruku gore i kapetan je pogledao dolje u njega i spustio dolje

KIKA

svoju zdravu ruku i on se uspeo na konja iza kapetana i posegnuo oko

njega i primio uzde i okrenuo konja ponovo prema hridini.

Stigao je slobodne konje i potjerao ih dolje s hridine i dalje prema

otvorenoj zemlji. Tlo je bilo vulkansko sitno kamenje i nepogodno za

praćenje konja po njemu ali ne i nemoguće. Potjerao je konja ţestoko.

Bila je tamo niska stjenovita ravna uzvisina dvije milje preko ravnice i

mogao je vidjeti drveće i naznake brdovite zemlje iza. Niti na pola puta

do tamo ĉuo je zagušen pucanj pištolja kojeg je ĉekao.

— Kapetane — rekao je. - Upravo si pucao na obiĉnog ĉovjeka.

Drveće koje je ugledao s udaljenosti bilo je strmi spust u suho kori-

to rijeke i on je potjerao konje kroz grmlje i ušao u visoki topolik i okre-

nuo je konje i sjeo gledajući nazad preko ravnice koju su prošli. Nije bilo

jahaĉa na vidiku. Pogledao je prema suncu na jug i odmjerio dobra ĉetiri

sata prije mraka. Konj je bio vreo i zapjenjen i on je pogledao ponovo

preko otvorene zemlje i onda nastavio dalje tamo gdje su ostala dva konja

stajala uzvodno u vrbiku i pila iz rupe u koritu rijeke. Dojahao jc pored

njih i skliznuo na zemlju i dohvatio Juniora i skinuo uzde s ramena i sta-

vio mu ih i pokazao puškom kapetanu da side s konja. Otkopĉao je ko-

lan i povukao sedlo i deku dolje na zemlju i pokupio deku i prebacio je

preko Juniora i naslonio se na njega da doĊe do daha. Njegova ga je noga

poĉela strahovito boljeti. Naslonio je pušku na konja i pokupio sedlo i

uspio ga prebaciti na konja i povukao je kolan i odmarao se i on i konj

su otpuhnuli i zatim je ponovo povukao pojas i zakopĉao ga.

Pokupio je pušku i okrenuo se kapetanu.

- Ako ţeliš piti vode bolje pij sada - rekao je.

Kapetan je prošao pored konja drţeći svoju ruku i kleknuo je i pio i

zdravom rukom polio vrat. Kada je ustao izgledao je vrlo ozbiljno.

- Zašto me ne ostaviš ovdje? - rekao je.

- Neću te ostaviti ovdje. Ti si talac.

- Mande? - Idemo.

Kapetan je stajao u nedoumici.

- Zašto si se vratio? - rekao je.

- Vratio sam se po svog konja. Idemo.

KIKA

Kapetan je klimnuo prema rani na njegovoj nozi, koja je još uvijek

krvarila. Cijela je nogavica bila u krvi.

- Umrijet ćeš - rekao je.

- Neka Bog odluĉi o tome. Idemo.

- Zar se ne bojiš Boga?

- Nemam razloga da se bojim Boga. Imam ĉak kost ili dvije koje bih

trebao iskopati zajedno s Njim.

- Trebao bi se bojati Boga — rekao je kapetan. — Ti nisi predstavnik

zakona. Nemaš vlast.

John Grady je stajao oslonjen na pušku. Okrenuo se i pljunuo i pro-

matrao kapetana.

- Diţi se na tog konja - rekao je. - Jahat ćeš ispred mene. Nestaneš

li mi s oĉiju, ubit ću te.

Noć ih je zatekla na obroncima Sierra Encantada. Pratili su suho ri-

jeĉno korito gore prema tamnom kanjonu u stijenama i birali put preko

nasipa napravljenog od oblog kamenja koje je bilo skotrljano u korito i

izašli na kamenu udubinu u ĉijoj se sredini nalazio plitak vodeni slijev, sa-

vršeno okrugao, savršeno crn, u kojem su se noćne zvijezde zrcalile u sa-

vršenoj mirnoći. Slobodni su konji šetali nemirno niz nakošenu stijenu

vodenog slijeva i puhali u vodu i pili.

Sjahali su i prešli na drugu stranu jezera i spustili svoje trbuhe na sti-

jene gdje je danja vrućina još isijavala i pili vodu hladnu i meku i tamnu

poput baršuna i polili su vodom svoja lica i svoje vratove i gledali konje

kako piju i zatim ponovo pili. Ostavio je kapetana pored vode i odšepao

s puškom uz strminu i sakupio suho granje i odšepao nazad i zapalio va-

tru na višem kraju slijeva. Raspirio je plamen svojim šeširom i naslagao

još drva. Konji su u svjetlu vatre odbijene o vodu bili obrubljeni znojem

koji se sušio i kretali se svijetli i sablasni i treptali svojim crvenim oĉima.

Pogledao je kapetana. Kapetan je leţao na svojoj strani na glatkoj stjeno-

vitoj strmini slijeva poput neĉega što nije uspjelo stići do vode.

Šepao je okolo do konja i uzeo uţe i sjeo sa noţem i prerezao uţad

za sve konje i povezao ih oko prednjih nogu. Zatim je ispraznio sva pu-

njenja iz puške i stavio ih u dţep i uzeo jednu od boca s vodom i vratio

se do vatre.

KIKA

Raspirio je vatru i izvukao je pištolj iz pojasa i povukao iglu bubnja

i stavio nabijeni bubanj i iglu u dţep zajedno s punjenjima puške. Zatim

je izvukao noţ i s vrhom odvio vijak sa drške i stavio dršku i vijak u drugi

dţep. Raspirio je ţar u samom srcu vatre šeširom i štapom ga skupio u

hrpu i zatim se sagnuo i stavio cijev pištolja u ţar.

Kapetan se digao i sjeo da bi ga gledao.

- Oni će te naći - rekao je. — Ovdje.

- Nećemo ostati ovdje.

- Ja više ne mogu jahati.

- Iznenadit ćeš se vlastitim mogućnostima.

Skinuo je košulju i natopio je u jezeru i vratio se do vatre i ponovo

je raspirio vatru šeširom i zatim je skinuo ĉizme i otkopĉao pojas i spu-

stio hlaĉe.

Pušĉani je metak ušao visoko u njegovo bedro s prednje strane a iz-

lazna je rana bila zaokrenuta na straţnju stranu tako da je okrenuvši no-

gu mogao jasno vidjeti obje rane. Uzeo je mokru košulju i vrlo paţljivo

obrisao krv dok rane nisu bile ĉiste i gole poput dviju rupa u masci. Po-

druĉje oko rane bilo je tamno i izgledalo plavo na svjetlu vatre a koţa je

okolo bila ţuta. Sagnuo se i gurnuo štap kroz okvir drške pištolja i izva-

dio ga van iz vatre u sjenu i pogledao ga i zatim ga vratio nazad. Kapetan

je sjedio drţeći ruku u krilu i gledajući ga.

- Ĉini se da će ovdje biti priliĉno buĉno - rekao je. - Pazi da te ne

pregaze svi ovi konji.

Kapetan nije odgovorio. Gledao ga je kako potpiruje vatru. Kada je

sljedeći put izvukao pištolj iz ţara kraj je cijevi blještio tamno crvenim

usijanjem i spustio ga je na kamenje i brzo ga digao drţeći ga za drsku

mokrom košuljom i zabio usijanu cijev ravno u rupu u nozi.

Kapetan ili nije znao što će on uĉiniti ili je znao ali nije vjerovao u

to. Pokušao je ustati na noge i pao na leda i gotovo upao u jezero. John

Grady je poĉeo vikati ĉak i prije nego je metal pištolja zapištao u mesu.

Njegov je jauk zaustavio glasanja manjih bića svuda oko njih u noći i svi

su se konji propeli plivajući u tami iza vatre i podvili u strahu svoja mo-

ćna bedra vrišteći i kopajući po zvijezdama i on je udahnuo i proderao

se ponovo i zabio cijev u drugu ranu i drţao ga duţe zbog metala koji se

ohladio i zatim je pao u stranu i ispustio revolver na kamenje gdje se uz

zveket okrenuo i skliznuo u vodu i uz pisak nestao u njoj.

KIKA

Zagrizao je zubima mesnati dio svog palca, dršćući u agoniji. Dru-

gom je rukom posegnuo za bocom vode koja je odĉepljena stajala tamo

na stijenama i polio vodu po nozi i ĉuo vlastito meso kako sikće kao ne-

što nabodeno na raţanj i hvatao je zrak i ispustio bocu i ustao i pozvao

njeţnim glasom po imenu svog konja i pipao u mraku i šepajući pao me-

du ostale kako bi oslobodio straha njihova konjska srca.

Kada se okrenuo i posegnuo tamo gdje je boca vode istjecala po ka-

menju kapetan ju je šutnuo svojom ĉizmom. Pogledao je gore. Stajao je

nad njim s puškom u ruci. Drţao ju je s kundakom pod pazuhom i trg-

nuo njom prema gore.

- Ustaj - rekao je.

Dizao se odupirući se o kamenje i gledao preko prema konjima.

Mogao je vidjeti samo njih dvojicu i pomislio kako je treći sigurno otr-

ĉao dolje niz kosinu i nije mogao raspoznati koji je nestao ali je pretpo-

stavio da je to Blevinsov konj. Uhvatio je svoj pojas i uspio navući hlaĉe.

- Gdje su kljuĉevi? - rekao je kapetan.

Pridigao se i ustao i okrenuo i otrgnuo kapetanu pušku iz ruku.

Udarna je igla pala tupim metalnim klikom.

- Vrati se tamo i sjedi — rekao je.

Kapetan je oklijevao. Ĉovjekove su tamne oĉi bile okrenute prema

vatri i mogao je opaziti kako se u njima odvija procjena situacije i bio je

u takvom naletu pobješnjele boli da je pomislio kako ga je mogao ubiti

da je puška bila napunjena. Zgrabio je lanac izmeĊu lisica i trgnuo ĉovje-

ka pored sebe i kapetan je ispustio tihi vapaj i nastavio teturati sagnut

nad samim sobom i noseći svoju ruku.

Izvadio je punjenja i sjeo i ponovo napunio pušku. Punio je metak

po metak znojeći se i teško dišući pokušavajući se pribrati. Nije znao ko-

liko te glupim moţe uĉiniti bol i pomislio je kako bi trebalo biti baš

suprotno jer kakva je inaĉe korist od nje. Kada je bio napunio pušku di-

gao je mokre dronjke košulje i njome iznio baklju iz vatre i odnio je do

ruba bazena gdje stao drţeći je nad vodom. Voda je u kamenom bazenu

bila savršeno bistra i mogao je vidjeti pištolj i on je zagazio u vodu i sag-

nuo se i pokupio ga i zatakao za pojas. Hodao je vodom dok voda nije

došla do njegovih bedara što je i bila najveća dubina i stao je tamo ispiru-

ći krv iz svojih hlaĉa i vrelinu iz svojih rana priĉajući svom konju. Konj

KIKA

je došepao dolje do ruba vode i stao i on je stajao tamo u tamnom jeze-

ru s puškom preko svog ramena drţeći baklju iznad glave dok nije izgor-

jela i onda je stajao drţeći njen nakrivljeni narandţasti ţar, još priĉajući

svom konju.

Ostavili su vatru koja je gorjela u bazenu i izjahali van niz padinu i

pokupili Blevinsovog konja i nastavili dalje. Noć se naoblaĉila na jugu

putem kojim su došli i u zraku je bila kiša. Jahao je Redboa bez sedla na

ĉelu njihovog malog karavana i zaustavljao se s vremena na vrijeme da

osluhne noć ali ništa se nije ĉulo. Vatra se u bazenu iza njih nije vidjela

osim njenog plesa po kamenju ruba bazena i blijedjela je dok su jahali

dalje u slabašan odsjaj progutan u tami pustinjske noći i zatim zauvijek

nestala.

Izjahali su iz korita i nastavili dalje duţ juţne kosine brda, zemljom

tamnom i tihom i bezgraniĉnom i visoke su aloje u tami prolazile duţ

kosine jedna za drugom. Pretpostavio je da je ponoć prošla. Pogledavao

je nazad u kapetana s vremena na vrijeme ali kapetan je jahao klonut u

sedlu Rawlisovog konja izmoren svojim avanturama. Jahali su dalje. Sve-

zao je mokre dronjke košulje kroz pojas i jahao je gol do pasa. Bilo mu

je veoma hladno i rekao je konju da će noć biti duga i bila je. U neko je

vrijeme u noći zaspao. Zveket puške koja je pala na kamenito tlo ga je

probudio i on se zaustavio i okrenuo i odjahao nazad. Stao je gledajući

dolje u pušku. Kapetan je zaustavio Rawlinsovog konja i gledao ga. Nije

bio siguran da će se moći ponovno uspeti na konja i pomislio je da osta-

vi pušku. Na kraju je skliznuo dolje i pokupio pušku i onda poveo konja

do Juniorovog boka i rekao kapetanu da izvuĉe nogu iz uzengije i kori-

steći se uzengijom popeo se na svog konja i ponovo su nastavili jahati.

Zora ga je zatekla kako sam sjedi na šljunĉanoj strani padine s puš-

kom naslonjenom na rame i bocom vode izmeĊu nogu dok je gledao ka-

ko se obrisi pustinjske zemlje formiraju na slabašnom svjetlu. Brdo i rav-

nica, tamni obrisi planina na istoku iza kojih se dizalo sunce.

Digao je bocu s vodom i odvio ĉep i pio i sjedio drţeći bocu. Zatim

je ponovo pio. Prve su zrake sunĉeva svjetla izbile pored kamenih vrhova

i pale pedeset milja dalje po ravnici. Ništa se nije micalo. Na rubu obron-

ka doline sedam jc jelena stajalo gledajući ga.

KIKA

Sjedio je dugo. Kada se uspeo gore uz greben do cedrova gdje je osta-

vio konje kapetan je sjedio na zemlji i izgledao potpuno smoţden.

- Idemo - rekao je.

Kapetan je digao pogled. - Ne mogu dalje — rekao je.

- Idemo - rekao je. - Podemos descansar un poco mas adelante. Vama- nos. Spustili su se dolje niz greben i dalje niz usku dolinu traţeći vodu ali

vode nije bilo. Uspeli su se i izašli u dolinu prema istoku i sunce je već

bilo visoko i godilo mu na leĊima i svezao je košulju oko struka kako bi

se osušila. Dok su izbili nad ravnicu bila je sredina jutra i konji su bili u

uţasnom stanju i postalo mu je jasno kako bi kapetan mogao umrijeti.

Voda koju su pronašli nalazila se u kamenoj udubini i sjahali su i pili

i napojili konje i sjeli u gomilu sjene osušenih i isukanih hrastova i gleda-

li ĉistinu pod njima. Nekoliko je goveda stajalo moţda milju dalje. Stoka

je gledala prema istoku, ne pasući. Okrenuo se da pogleda što to gleda-

ju ali tamo nije bilo niĉega. Pogledao je kapetana, blijed i usukan lik. Bez

pete na jednoj ĉizmi. Pruge crnog i pruge pepela od vatre na njegovim

hlaĉama i njegov zakopĉani pojas visio je kao omĉa oko njegovog vrata

koji je upotrijebio da poveţe ruku.

- Neću te ubiti - rekao je. - Nisam kao ti.

Kapetan nije odgovorio.

Ustao je i izvadio kljuĉeve iz svog dţepa i koristeći pušku kao oslo-

nac odhramljao je do njega i sagnuo se i uhvatio kapetanov zglob i oslo-

bodio ga. Kapetan je pogledao dolje u svoje zglobove. Bili su tamni i iz-

ranjavani od lisica i sjedio je njeţno ih trljajući. John Grady je stao iznad

njega.

- Skini košulju - rekao je. - Izvući ću ti to rame.

- Mandei - rekao je kapetan.

- Quitese su camisa. Kapetan je zavrtio glavom i privio svoju ruku uz sebe kao da drţi di-

jete.

- Ne ljuti me. Ne molim te. NareĊujem ti.

- Como? - No tiene otra salida.

KIKA

Skinuo jc kapetanovu košulju i raširio je i natjerao ga da legne na le-

Ċa. Rame jc bilo jako potamnjclo a njegova je cijela nadlaktica bila tam-

no plava.

Digao jc pogled. Grašci su znoja blistali na njegovom ĉelu. John

Grady je sjeo i stavio svoju ĉizmu pod kapetanov pazuh i zgrabio kape-

tanovu ruku za ruĉni zglob i iznad lakta i polako je okretao. Kapetan ga

je gledao poput ĉovjeka koji pada s litice.

- Ne brini - rekao je. - Moja obitelj prakticira medicinu na Meksi-

kancima već stotinu godina.

Ako je kapetan i odluĉio da neće ispustiti glasa nije u tome uspio.

Konji su se trgnuli i uzvrpoljili se u mjestu i pokušali se skriti jedan iza

drugoga. Posegnuo je i zgrabio svoju ruku kao da je spašava ali John Gra-

dy je osjetio kako spoj sjeda na svoje mjesto i zavrtio je ruku ponovo dok

je kapetan zabacivao glavu teško dišući. Zatim ga je pustio i pokupio

pušku i ustao.

- Esta compuestdi - soptao je kapetan.

— Da. Sad si kao nov.

Drţao je svoju ruku i legao ţmirkajući.

— Obuci košulju i idemo - rekao je John Grady. - Nećemo ovdje na

ĉistini ĉekati dok se ne pojave tvoji prijatelji.

Uspinjući se na brdašce prošli su pored malog imanja i sjahali su i

nastavili pješice kroz ostatke kukuruznog polja i pronašli nekoliko lube-

nica i sjeli u kamenitu brazdu i jeli. Otišao je šepajući niz redove kukuru-

za i skupio lubenice i odnio ih kroz polje tamo gdje su stajali konji i raz-

lupao ih na zemlji pred njihovim nogama kako bi jeli a on je stajao nasla-

njajući se na pušku i pogledao prema kući. Nekoliko je purana tapkalo

po dvorištu a iza kuće nalazio se koral u kojem je stajalo nekoliko konja.

Vratio se nazad i digao kapetana i uzjahali su i nastavili dalje. Kada je s

grebena pogledao nazad iznad imanja mogao je vidjeti kako je imanje još

veće. Bila je tamo nakupina graĊevina iza kuće i mogao je vidjeti dvorište

ograĊeno ogradama i ciglene zidove i kanale za navodnjavanje. Nekoliko

je vitkih goveda stajalo u šipraţju. Ĉuo je kukurikanje pijevca u noćnoj

vrelini. Ĉuo je teški udaljeni zveket metala kao da netko kuje.

Usporili su i polaganim se tempom penjali u brda. Ispraznio je puš-

ku da je više ne mora nositi i svezao je za sedlo kapetanovog konja i izva-

KIKA

dio je ponovo od vatre potamnjeli revolver i napunio ga i zatakao za svoj

pojas. Jahao je Blevinsovog konja i ţivotinja je imala lak hod a njegova

ga noga nije prestala boljeti i jedino ga je ta bol odrţavala budnim.

U ranu veĉer sjeo je na istoĉnu liticu brda i promatrao krajolik dok

su se konji odmarali. Jastreb i jastrebova sjena koja je klizila poput papir-

nate ptice prešla je preko padine. Promatrao je teren u daljini i nakon ne-

kog vremena ugledao je jahaĉe kako jašu. Bili su moţda pet milja udaljeni.

Gledao ih je i nestali su s vidika u usjek ili u sjenu. Zatim su ponovo iz-

ronili.

Uzjahao je i nastavili su dalje. Kapetan je spavao treskajući se u sedlu

s rukom obješenom za pojas. Bilo je prohladno u visinama a kada sunce

zaĊe postat će hladno. Potjerao je konje i prije mraka našli su duboku

guduru na sjevernim obroncima brda koje su prešli i spustili se dolje i

našli stajaću vodu medu stijenama i konji su se paţljivo spustili dolje i

pili.

Odsedlao je Juniora i svezao kapetanove lisice kroz drvenu uzengiju

i rekao mu da je slobodan ako misli da moţe ponijeti sedlo. Zatim je za-

palio vatru medu stijenama i izdubio ĉizmom mjesto u zemlji za svoje

bedro i legao dolje i ispruţio svoju bolnu nogu i stavio pištolj za pojas i

zatvorio oĉi.

U snu je mogao ĉuti konje kako koraĉaju po kamenju i mogao ih je

ĉuti kako piju iz plitkih lokvi u tami gdje je kamenje leţalo glatko i ravno

poput stijena drevnih ruševina i voda se iz njihovih gubica cijedila i zvo-

nila poput vode koja pada u bunar i u snu je sanjao konje i konji su se

u snu zbunjeno kretali medu kosim stijenama poput konja koji su stigli

na antiĉko mjesto na kom je srušen poredak jednog svijeta i ako je i bilo

nešto na stijenama napisano vrijeme ga je ponovo izbrisalo i konji su bili

zabrinuti i kretali se velikim oprezom noseći u svojoj krvi kao što i jesu

sjećanja na ovo i na druga mjesta na kojima su konji bili i na kojima će

ponovo biti. Na kraju ono što je vidio u svom snu bilo je to da je pore-

dak u konjskom srcu bio trajniji jer bio je upisan u mjestu gdje ga nikak-

va kiša nije mogla izbrisati.

Kada se probudio troje je ljudi stajalo nad njim. Nosili su plašteve

preko svojih ramena i jedan je od njih drţao praznu pušku a svi pištolje.

Vatra je gorjela iz grma kojeg su bacili na nju ali bilo mu je veoma hlad-

KIKA

no i nije mogao znati koliko je dugo spavao. Sjeo je. Ĉovjek s puškom

puknuo je prstima i ispruţio ruku.

- Deme las llaves — rekao je.

Posegnuo je u dţep i izvadio kljuĉeve i pruţio mu ih. On i još jedan

od njih otišli su tamo s druge strane vatre gdje je sjedio kapetan svezan

za sedlo. Treći je ĉovjek stajao pored njega. Oslobodili su kapetana i onaj

s puškom se vratio.

- Cuales de los caballos son suyos? — rekao je.

- Todos son mios. Ĉovjek je promatrao njegove oĉi u svjetlu vatre. Vratio se do drugih

i razgovarali su. Kada su prošli pored s kapetanom njegove su ruke bile

svezane na njegovim leĊima, ĉovjek koji je nosio pušku otvorio je

spremnik i kada je vidio da je prazan naslonio je na stijenu. Pogledao je

Johna Gradya.

- Donde esta su serapet - rekao je.

- No tengo. Ĉovjek je oslobodio plašt sa svojih ramena i zamahnuo njime spo-

rim pokretom i pruţio mu ga. Zatim se okrenuo i iskoraĉili su iz svjetla

vatre i otišli tamo gdje su u tami stajali njihovi konji u društvu ostalih,

ostalih konja.

- Quienes son ustedeši — povikao je.

Ĉovjek koji mu je dao svoj plašt okrenuo se na vanjskom rubu svjet-

losti i dodirnuo obod svog šešira. - Hombres del pais — rekao je. Zatim su

otišli.

Starac iz zatvora. Slušao je kako jašu iz gudure i zatim su nestali. Ni-

kada ih više nije vidio. Ujutro je osedlao Redboa i vodeći druga dva ko-

nja pred sobom izjahao je iz gudure i okrenuo prema sjeveru kraj brda.

Jahao je cijeli dan i dan se naoblaĉio pred njim i hladan se vjetar spu-

štao u nizinu. Ponovo je napunio pušku i drţao je na sedlu i jahao s pla-

štem na ramenima oslobodivši konje pred sobom. Do veĉeri je cijela ze-

mlja na sjeveru potamnila i vjetar je bio hladan i izabrao je put duţ rubne

zemlje kroz rijetku travu i napuklo vulkansko kamenje i sjeo je nad viso-

kom visoravni u hladnom i plavom sumraku s puškom preko koljena

dok su vezani konji pasli iza njega i u posljednjim trenucima svjetla do-

KIKA

voljnog da vidi ĉeliĉni nišan puške pet se jelena pojavilo na visoravni i

naćulilo uši i stali su i onda se sagnuli da pasu.

Odabrao je najmanju srnu medu njima i pogodio je.

Blevinsov se konj njišteći propeo tamo gdje ga je svezao i jelen je s

visoravni skaĉući odjurio i nestao u sumraku a mala je srna leţala baca-

jući se.

Kada je stigao do nje leţala je u krvi u travi i on je s puškom klek-

nuo i stavio ruku na njen vrat i gledala je u njega i njene su oĉi bile vrele

i vlaţne i nije u njima bilo straha i onda je umrla. Sjeo je i gledao je dugo

vremena. Pomislio je na kapetana i pitao se je li ţiv i razmišljao je o Ble-

vinsu. Razmišljao je o Alejandri i sjećao se trenutka kada ju je prvi put

vidio dok je te veĉeri prolazila putem s konjem još mokrim jer ga je jaha-

la jezerom i prisjećao se ptica i stoke koja je stajala u travi i konja na br-

du. Nebo je bilo tamno i hladan je vjetar šibao visoravan i u umirućem

svjetlu posljednji je hladni pogled okrenuo oĉi srne jednoj više od svih

drugih stvari medu kojima je leţala u tom zatamnjenom krajoliku. Trava

i krv. Krv i kamen. Kamen i tamni medaljoni koje su medu njima napra-

vile prve kapi kiše. Sjećao se Alejandre i tuge koju je prvi puta primije-

tio u nagibu njenih ramena za koju je pretpostavio kako je poznaje a o

kojoj nije znao ništa i osjetio je samoću koju nije osjetio još od djetinj-

stva i osjećao se u potpunosti stran svijetu mada ga je još uvijek volio.

Pomislio je kako je u ljepoti svijeta skrivena tajna. Pomislio je kako srce

svijeta kuca ozbiljno oštećeno i da se bol svijeta i njegova ljepota kreću u

odnosu razdvojene privlaĉnosti i da bi u tom naglom nedostatku krv

mnoštva konaĉno mogla biti prikazana vizijom jednog jedinog cvijeta.

Ujutro je nebo bilo vedro i bilo je veoma hladno i bilo je snijega na

planinama prema sjeveru. Kada se probudio shvatio je kako zna da je

njegov otac mrtav. Skupio je ţar i raspirio vatru iznova u ţivot i pekao

komade mesa odrezane s bedra srne i ogrnut u svoju deku sjeo je jesti i

gledao zemlju prema jugu iz koje je jahao.

Nastavili su dalje. Do podneva konji su bili u snijegu i bilo je snije-

ga u klancu i konji su gazili i lomili tanki pokrov leda po stazi gdje je

snjeţni nanos prekrivao mokro i crno tlo tamno poput tinte i uspinjali

su se uz veliku muku kroz nanose snijega koji se caklio na suncu i jaha-

li kroz tamni koridor jela i spustili se niz sjevernu kosinu kroz zrake sun-

KIKA

ĉeva svjetla, kroz sjenke, gdje je zrak mirisao na kolofonij i mokro kame-

nje i nije se ĉuo pjev ptica.

U veĉernjem smiraju ugledao je svjetla na udaljenosti i potjerao je

konje prema njima i nije se zaustavljao i u gluho doba noći u stanju veli-

ke iscrpljenosti stigli su u grad Los Picos.

Jedina blatna ulica izrovana nedavnim kišama. Zapušteni trijem s

trulom ogradom spletenom od šiblja i nekoliko starih ţeljeznih klupa.

Daske su trijema bile svjeţe obojane u bijelo a gornja je strana dasaka ne-

stajala u mraku iznad svjetla nekoliko lampi koje su još gorjele poput oţ-

bukanog drveća pozornice novog kova. Konji su koraĉali s velikim opre-

zom niz sasušene pruge blata na ulici i psi su iza drvenih kapija i vrata

lajali na njih dok su prolazili.

Bilo je hladno kada se ujutro probudio i ponovo je kišilo. Noćio je

pod vedrim nebom na sjevernoj strani grada i ustao je mokar i hladan i

smrdljiv i osedlao je konja i odjahao nazad u grad umotan u plašt vodeći

druga dva konja pred sobom.

Na trijemu je bilo postavljeno nekoliko stolova na rasklapanje i mla-

de su djevojke raspinjale papirnate vrpce iznad svojih glava. Bile su mo-

kre od kiše i smijale su se i bacale kolute obojanog papira preko ţica po-

novo ih hvatajući i boja se cijedila iz papira i njihove su ruke bile crvene

i zelene i plave. Vezao je konje ispred trgovine koju je noć ranije prošao

i ušao unutra i kupio vreću zobi za konje i posudio je limeno vjedro ko-

jim će ih napojiti i stajao je na trijemu naslonjen na pušku gledajući ih

kako piju. Mislio je da će postati objektom znatiţelje ali ljudi koje je sreo

tek bi mu vaţno klimnuli i nastavili dalje. Odnio je vjedro nazad u trgovi-

nu i otišao niz ulicu tamo gdje se nalazio mali bar i ušao je i sjeo za jedan

od tri malena drvena stola. Pod je bara bio nabijena zemlja svjeţe pome-

tena i bio je jedini gost. Naslonio je pušku na zid i naruĉio huevos revu- eltos i šalicu ĉokolade i sjeo je i ĉekao da narudţba stigne i zatim je jeo

veoma polako. Hrana je bila previše zaĉinjena za njegov ukus a ĉokolada

je bila spravljena od šećerne trske i popio ju je i naruĉio drugu i smotao

je tortilju i jeo i gledao konje kako stoje na uglu preko puta i gledao je

djevojĉice. Izvjesili su po ogradi trake papira i izgledala je poput nakiće-

ne lomaĉe. Vlasnik mu je iskazao veliku uljudnost i donio mu svjeţe tor-

tilje vrele od peći i rekao mu da se sprema vjenĉanje i da će biti šteta ako

KIKA

kiša nastavi. Pitao ga je odakle bi mogao biti i pokazao veliko iznenaĊe-

nje jer je stigao tako daleko. Stao je pred prozor praznog bara i gledao

aktivnost na trgu i rekao da je dobro što je Bog od mladih na poĉetku

njihovih ţivota sakrio istine jer inaĉe ne bi imali srca zapoĉeti ga.

Do sredine jutra kiša je stala. Voda je kapala s trijema i raskvašenih

papirnatih traka. Stajao je medu konjima i gledao kako se iz crkve pojav-

ljuju mladenci. Mladoţenja je nosio tmurno crno i preveliko odijelo i ĉi-

nio se ne tek uznemiren već oĉajan, kao da uopće nije navikao na odjeću.

Mladoj je bilo neugodno i objesila se za njega dok su stajali na stepenica-

ma kako bi se fotografirali i dok su pozirali tako tamo ispred crkve u svo-

jim starim sveĉanim odijelima već su poprimili izgled sa starih fotogra-

fija. U kromskom ţutilu kišnog dana u tom izgubljenom selu ostarjeli su

u trenutku.

Na trijemu je starica u pregaĉi krenula tresti metalne stolove i stoli-

ce kako bi otekla voda. Ona i ostale poĉele su postavljati hranu iz vjeda-

ra i košara a grupa je od trojice glazbenika u ispranim srebrnim odijeli-

ma stajala pored sa svojim instrumentima. Mladoţenja je uzeo ruku mla-

de kako bi joj pomogao preći vodu ispred crkvenih stepenica. U vodi su

se vidjeli mutni obrisi nasuprot tmurnom nebu. Mali je djeĉak istrĉao i

zagazio u lokvu i štrcnuo na njih mlaz mutne blatne vode i pobjegao sa

svojim prijateljima. Mlada je zgrabila svog supruga. On se namrštio i po-

gledao za djeĉacima ali ništa se više nije moglo uĉiniti i ona je pogledala

dolje u svoju haljinu i pogledala je njega i zatim se nasmijala. Zatim se

njen suprug nasmijao i svi uzvanici isto tako i prešli su put smijući se i

gledajući jedni u druge i ušli na trijem medu stolove i glazbenici su po-

ĉeli svirku.

Posljednjim je novcem kupio kavu i tortilje i nešto konzerviranog

voća i grah. Konzerve su na policama bile tako dugo da su potamnjele a

naljepnice izblijedjele. Kada je odlazio niz put uzvanici su sjedili za stolo-

vima i jeli a glazbenici su prestali svirati i ĉuĉali jedan pored drugoga pi-

jući iz limenih šalica. Ĉovjek koji je sjedio sam na jednoj od klupa i koji

nije bio svat digao je pogled na zvuk sporih koraka konja po putu i digao

jednu ruku blijedom jahaĉu s ogrtaĉem i puškom i on je podigao ruku

uzvraćajući pozdrav i onda odjahao dalje.

KIKA

Izjahao je van pored posljednjih niskih zemljanih kuća i krenuo put

sjevera, blatnom stazom koja je vijugala kroz gola šljunĉana brda i raĉva-

la se i lomila i konaĉno nestala u ostacima napuštenog rudnika medu za-

rĊalim cijevima i stupovima i starim deblima nosaĉa. Prešao je preko

kroz visoravan i uveĉer se spustio niz sjevernu kosinu i izjahao na ravni-

cu ispred brda gdje je creosote tamnomaslinast od kiša rastao u dostojan-

stvenim skupinama kao i prije tisuću godina i više u toj nenastanjenoj

pustoši, stariji od bilo kojeg ţivog bića koje je ikada postojalo.

Nastavio je dalje, dva konja iza njega, istjerujući golubove iz lokvi

stajaće vode i sunce se spuštalo iz tamnog bezbojnog oblaka na zapadu

dok se njegovo crvenilo nad planinama spuštalo niz uzak obrub neba po-

put krvi koja teĉe vodom i pustinja svjeţa od kiše postala je zlatna u ve-

ĉernjoj svjetlosti i zatim utonula u mrak, polagano crnilo nad visoravni

i rastućim brdima i gola stjenovita veliĉina kordiljera koji tamne daleko

prema jugu u Meksiko. Poplavljeno polje koje je prešao bilo je ograĊeno

skotrljanim kamenjem i u sumraku su male pustinjske lisice izašle kako

bi na zidu sjedile tihe i dostojanstvene poput ikona gledajući noć koja se

spušta i ĉuli su se golubovi iz bagrema i onda je pala noć tamna poput

Egipta i postojala je samo mirnoća i tišina i zvuk konja koji dišu i zvuk

njihovih kopita koje odzvanjaju u tami. Usmjerio je svog konja prema

Zvijezdi Sjevernjaci i nastavio dalje dok se okrugli mjesec dizao na isto-

ku i kojoti zavijali i odgovarali preko ravnice prema jugu iz kojeg su sti-

gli.

Prešao je rijeku nešto dalje od Laungtryja Texas po blagoj kiši. Vje-

tru sa sjevera, po hladnoći. Stoka uz zavoje rijeke stajala je siva i mirna.

Pratio je trag stoke dolje meĊu vrbe i preko carrizala tamo gdje je leţala

mutna voda obrubljena šljunĉanim sprudovima.

Promatrao je hladne i mutne raspore u struji i sjahao i ispustio kolan

i svukao se i uvukao svoje ĉizme u nogavice hlaĉa kao što je to jednom

davno uĉinio i stavio je zatim svoju košulju i jaknu i pištolj i prcsavio po-

jas u krug i zakopĉao ga. Zatim je objesio hlaĉe preko ramena i uzjahao

gol s puškom u zraku i vodeći osloboĊene konje pred sobom potjerao

Redboa u rijeku.

Izjahao je na tlo Teksasa blijed i dršćući se i zaustavio je konja za tre-

nutak i pogledao preko ravnice prema sjeveru gdje se stoka već pokazi-

KIKA

vala gegajući se polako po blijedom krajoliku tuleći blago prema konji-

ma i pomislio je na svog oca koji je mrtav u toj zemlji i zaustavio je konja

gol u toj kiši i plakao.

Kada je ujahao u Langtry bilo je rano popodne i kiša je još padala.

Prva stvar koju je ugledao bio je kamion s dignutom ceradom i dva ĉo-

vjeka koji ga pokušavaju upaliti. Jedan od njih je ustao i pogledao u nje-

ga. Sigurno im se njegova pojava objavila poput sablasti iz davne prošlo-

sti jer udario je laktom drugoga i obojica su digla pogled.

- Kako je - rekao je John Grady. - Moţete li mi moţda reći koji je

danas dan?

Pogledali su se.

- Ĉetvrtak, rekao je prvi.

- Mislim koji je datum.

Ĉovjek ga je pogledao. Pogledao je konje iza njega. — Datum? — re-

kao je.

- Da, gospodine.

- Dan Zahvalnosti je - rekao je drugi ĉovjek.

Pogledao ih je. Pogledao je niz ulicu.

- Je li onaj bar tamo dolje otvoren?

- Da, otvoren je.

Digao je ruku s roga sedla i krenuo potapšati konja kada se zausta-

vio.

- Ţeli li moţda netko od vas kupiti pušku? - rekao je.

Pogledali su se.

- Earl će je otkupiti - rekao je prvi ĉovjek. - On će uvijek pomoći

momcima.

- Je li on taj koji vodi bar?

-Aha.

Dotakao je obod svog šešira. - Zahvalan sam - rekao je. Zatim je

potjerao konja naprijed i odjahao dolje niz ulicu vodeći konje za sobom.

Gledali su ga kako odlazi. Niti jedan nije govorio jer nije se imalo što reći.

Onaj koji je drţao odvijaĉ odloţio ga je na blatobran kamiona i obojica

su stajala gledajući ga dok nije nestao u baru i više se nije imalo što vid-

jeti.

KIKA

Jahao je podruĉjem uz granicu tjednima traţeći vlasnika konja. U

Ozonu nešto prije Boţića tri su se ĉovjeka zaklela i potpisala i okruţni je

sudac zaplijenio ţivotinju. Saslušanje je odrţano u sudskim odajama u

staroj kamenoj sudnici i pisar je proĉitao optuţbe i imena i sudac se

okrenuo i pogledao u Johna Gradya.

- Sinko — rekao je — imaš li advokata?

- Ne, gospodine, nemam - rekao je John Grady. - Ne trebam advo-

kata. Samo ţelim ispriĉati sve što se dogodilo zbog tog konja.

Sudac je klimnuo. - U redu - rekao je. - Poĉni.

- U redu. Ako vam ne smeta, ispriĉao bih sve od poĉetka. Kada sam

prvi puta ugledao tog konja.

- Ako ţeliš ispriĉati, mi ţelimo ĉuti pa kreni.

Trebalo mu je gotovo pola sata. Kada je završio pitao je moţe li do-

biti ĉašu vode. Nitko nije odgovorio. Sudac se okrenuo pisaru.

- Emile - daj momku ĉašu vode.

Pogledao je u svoj notes i okrenuo se Johnu Gradyu.

- Sinko, postavit ću ti tri pitanja i ako odgovoriš na njih konj je tvoj.

- Da, gospodine. - Pokušat ću.

- Pa, ili ćeš znati odgovore ili nećeš. Problem s lašcima je da se ne

mogu sjetiti vlastitih rijeĉi.

- Nisam laţac.

- Znam da nisi. Ovo je tek za zapis. Ne vjerujem da bilo tko moţe

izmisliti priĉu koju si upravo ispriĉao.

Stavio je nazad svoje naoĉale i pitao Johna Gradya broj hektara na

Nuestra Senora de la Purisima Concepcion. Zatim je pitao ime kuhari-

ĉinog supruga na hacijendi. Napokon je odloţio svoj notes i pitao Johna

Gradya ima li ĉisto donje rublje.

Prigušen je smijeh prošao sudnicom ali sudac se nije smijao ni po-

moćnik šerifa takoĊer.

- Da, gospodine. Imam.

- Pa, ovdje nema ţena i ako ti to nije neugodno ţelio bih da pokaţeš

sudu te rupe od metka u tvojoj nozi. Ako ne ţeliš pitat ću te nešto drugo.

- Da, gospodine - rekao je John Grady. Otkopĉao je svoj pojas i

spustio hlaĉe do koljena i okrenuo svoju desnu nogu u stranu prema su-

cu.

- U redu je, sinko. Hvala. Uzmi vode.

KIKA

Povukao je gore svoje hlaĉe i zakopĉao ih i zakopĉao pojas i uzeo ĉa-

šu vode sa stola gdje ju je pisar ostavio i pio.

- Te rupe izgledaju stvarno podlo - rekao je sudac. - Nisi imao me-

dicinski tretman?

- Ne, gospodine. Nije bilo nikoga.

- Valjda nije. Imao si sreće što nisi dobio gangrenu.

- Da, gospodine. Spalio sam ih priliĉno dobro.

- Spalio ih?

- Da, gospodine.

- Cime si ih spalio?

- S cijevi pištolja. Spalio sam ih s uţarenom cijevi pištolja.

U sudnici je bila apsolutna tišina. Sudac se naslonio u stolici.

Okruţnom je policajcu naloţeno da vrati upitno vlasništvo Mr. Co-

leu. Mr. Smith, pobrinite se da momak dobije svog konja. Sinko, slobo-

dan si i sud ti zahvaljuje na tvom svjedoĉenju. Sjedim u klupi u ovom

okrugu otkad postoji i od tada sam ĉuo mnoge stvari koje u meni bude

velike sumnje u ljudsku rasu ali ovo sigurno nije jedna od njih. Trojicu

tuţitelja u ovom sluĉaju ţelim u svojim odajama poslije jela. Znaĉi u je-

dan sat.

Advokat tuţitelja je ustao. — Gospodine suĉe, ovo je priliĉno jasan

sluĉaj zabunom zamijenjenog identiteta.

Sudac je zatvorio svoj notes i ustao. — Da - rekao je. — Loša zabuna.

Saslušanje je gotovo.

Te noći pokucao je na vrata suĉeve kuće dok su u prizemlju svjetla

još bila upaljena. Mlada je Meksikanka došla do vrata i pitala ga što ţeli

i on je rekao da ţeli vidjeti suca. Rekao je to na španjolskom a ona mu

je odgovorila na engleskom s izvjesnom hladnoćom u glasu i rekla mu da

priĉeka.

Sudac je kada se pojavio na vratima još bio obuĉen ali je imao na se-

bi stari ogrtaĉ od flanela. Ako je i bio iznenaĊen vidjevši momka na svo-

jim vratima nije to pokazao. Otvorio je vrata.

- UĊi, sinko - rekao je. - UĊi.

- Nisam vas ţelio smetati.

- U redu je.

John Grady je skinuo šešir.

KIKA

- Ĉuj, ja ne izlazim van - rekao je sudac. - Ako me trebaš bolje uĊi

unutra.

- Da, gospodine.

Ušao je u veliko predvorje. Balustrada stepenica dizala se s njegove

desne strane prema gornjem katu. Kuća je mirisala na kuhanje i poliran

namještaj. Sudac je imao koţne papuĉe i otišao je tiho niz dašĉani hod-

nik i otvorio vrata na lijevoj strani. Soba je bila puna knjiga i vatra je gor-

jela u kaminu.

- Tu smo — rekao je sudac. - Dixie, ovo je John Cole.

Sijeda je ţena ustala dok je ulazio i nasmiješila mu se. Zatim se okre-

nula prema sucu.

- Idem gore, Charles - rekla je.

- U redu, mama.

Okrenuo se Johnu Gradyu. - Sjedi, sinko.

John Grady je sjeo i spustio svoj šešir u krilo.

- Sjedili su.

- Kreni - rekao je sudac. - Nema boljeg trenutka od ovoga.

- Da, gospodine. Mislim da je ono što sam najprije ţelio reći to da

me nekako muĉi ono što ste rekli u sudnici. Ispalo je da sam u pravu zbog

svega što sam uĉinio a ne osjećam se tako.

- Kako se osjećaš?

Sjedio je gledajući svoj šešir. Sjedio je dugo. Konaĉno je digao po-

gled. - Ne osjećam se opravdan - rekao je.

Sudac je klimnuo. — Nisi mi pogrešno prikazao ništa što se tiĉe tog

konja zar ne?

- Ne, gospodine. Ne radi se o tome.

- O ĉemu se radi?

- Pa, gospodine. - Vjerujem da se radi o djevojci.

- U redu.

- Radio sam za tog ĉovjeka i poštovao sam ga i nikada se nije ţalio

na moj rad i bio je izuzetno dobar prema meni. Taj je ĉovjek došao tamo

na visoravan gdje sam radio i vjerujem da me je ţelio ubiti. Ja sam taj ko-

ji je doveo do toga. Nitko drugi.

- Djevojka nije zatrudnjela?

- Ne, gospodine. Volio sam je.

KIKA

Sudac je vaţno klimnuo. - Pa - rekao je - mogao si biti zaljubljen u

nju i svejedno je napumpati.

- Da, gospodine.

Sudac ga je gledao. - Sinko - rekao je - podsjećaš me na nekoga tko

je sklon muĉenju samoga sebe. Ja mislim iz svega što si mi ispriĉao da si

napravio priliĉno dobar posao time Sto si izvukao ĉitavu koţu. Moţda bi

najbolje bilo nastaviti dalje i ostaviti sve to za sobom. Moj mi je otac obi-

ĉavao govoriti da ne ţvaĉem ništa što će me samoga pojesti.

- Da, gospodine.

- Muĉi te još nešto, zar ne?

- Da, gospodine.

-Što?

- Ubio sam momka dok sam bio tamo u zatvoru.

Sudac se naslonio u stolicu. - Pa - rekao je. - Ţao mi je što to ĉu-

jem.

- Muĉi me to.

- Sigurno si bio isprovociran.

- Jesam. Ali to ne pomaţe. Pokušao me je ubiti noţem. Ja sam za-

hvatio njega.

- Zašto te to muĉi?

- Ne znam. Ne znam ništa o njemu. Ne znam ĉak niti njegovo ime.

Moţda je bio dobar momak. Ne znam. Ne znam je li trebao umrijeti.

Digao je pogled. Oĉi su mu bile vlaţne u svjetlu vatre. Sudac ga je

gledao.

- Znaš da nije bio dobar momak. Zar ne?

- Da, gospodine. Valjda.

- Ti ne bi ţelio biti sudac, zar ne?

- Ne, gospodine. Ne bih nikada.

- Ni ja.

- Gospodine?

- Nisam ţelio biti sudac. Bio sam mladi advokat u San Antoniu i

vratio sam se ovamo kada se otac razbolio i prihvatio sam posao okruţ-

nog tuţioca. Sigurno nisam ţelio postati sudac. Mislim da sam se osjećao

kao ti sada. Još uvijek se tako osjećam.

- Zašto ste se predomislili?

KIKA

- Ne sjećam se kada. Jednostavno sam vidio gomilu nepravde u sud-

skom sistemu i vidio sam ljude mojih godina s kojima sam odrastao na

pozicijama vlasti i znao sam da to nema nikakvog prokletog smisla. Mi-

slim da nisam imao izbora. Jednostavno nisam. Poslao sam momka iz

ovog okruga na elektriĉnu stolicu u Huntsville trideset druge. Razmiš-

ljam o tome. Ne mislim da je bio dobar momak. Ali razmišljam o tome.

Da li bih to ponovo uĉinio. Bih.

- Ja sam to zamalo ponovo uĉinio.

- Što, ubio nekoga?

- Da, gospodine.

- Meksiĉkog kapetana?

- Da, gospodine. Kapetana. Što je već bio. Bio je ono što oni zovu

madrina. Ĉak niti pravi policajac.

- Ali nisi.

- Ne, gospodine. Nisam.

Sjedili su. Vatra se pretvorila u ţar. Vani je puhao vjetar i on će usko-

ro morati van u taj vjetar.

- Svejedno nisam o tome promijenio mišljenje. Rekao sam samom

sebi da jesam. Ali nisam. Ne znam što bi se dogodilo da nisu došli i po-

kupili ga. Pretpostavljam da je svejedno mrtav.

Digao je pogled s vatre i pogledao suca.

- Nisam ĉak ni bio ljut na njega. Ili to nisam osjećao. Djeĉak kojeg

je ubio, nisam ga ĉak niti poznavao kako treba. Osjećam se muĉno zbog

toga. Ali on mi nije bio nitko.

- Zašto misliš da si ga ţelio ubiti?

- Ne znam.

- Pa — rekao je sudac. — Vjerujem da je to nešto izmeĊu tebe i do-

brog Gospodina. Zar nije tako?

- Da, gospodine. Nisam oĉekivao odgovor. Moţda ga ni nema. Je-

dnostavno me je muĉilo jer bi vi mogli pomisliti da sam poseban. Ni-

sam.

- Nema ništa loše u tome što te to muĉi.

Pokupio je svoj šešir u obje ruke. Ĉinilo se da će ustati ali nije ustao.

- Ţelio sam ga ubiti jer sam stajao tamo i pustio ga da odvede djeĉaka

tamo u drveće i ubije ga a da nisam ništa rekao.

KIKA

- Bi li to nešto promijenilo?

- Ne, gospodine. Ali ne znaĉi da je zbog toga u redu.

Sudac se nagnuo iz svoje stolice i uzeo ţaraĉ koji je stajao tamo na-

slonjen na hrastovo drvo i raspirio ţar i vratio ţaraĉ na mjesto i sklopio

ruke i pogledao u momka.

- Što bi uĉinio da sam danas presudio protiv tebe?

- Ne znam.

- Pa, to je fer odgovor.

- Konj nije bio njihov. Smetalo bi me.

- Da - rekao je sudac. - Pretpostavljam da bi.

- Moram pronaći ĉovjeka komu pripada. To je kao mlinski kamen

oko mog vrata.

- S tobom je sve u redu, sinko. Mislim da ćeš pronaći naĉina.

- Da, gospodine. Valjda hoću. Ako poţivim.

Ustao je.

- Zahvaljujem na vremenu koje ste mi dali. I što ste me pozvali u

svoj dom i svemu ostalom.

Sudac je ustao. - Posjeti me kad god zaţeliš — rekao je.

- Da, gospodine. Zahvalan sam.

Vani je bilo hladno ali sudac je stajao na trijemu u svom ogrtaĉu i

papuĉama dok je on odvezao konja i sredio ostala dva i potom uzjahao.

Okrenuo je konja i pogledao u njega kako stoji na vratima i digao je ru-

ku i sudac je digao svoju na pozdrav i odjahao je niz ulicu od snopa do

snopa svjetla lampi dok nije nestao u tami.

Sljedećeg je nedjeljnog jutra sjedio u baru u Bracketvillu Teksas, pijući

kavu. U baru nije bilo nikoga osim konobara koji je sjedio na zadnjem

stolcu na kraju šanka pušeći cigaretu i ĉitajući novine. Iza šanka svirao je

radio i nešto kasnije glas je rekao da je to bio Gospel Sat Jimmya Blevinsa.

John Grady je digao pogled. - Odakle se emitira ta radio stanica? -

rekao je.

- Del Rio - rekao je konobar.

Stigao je u Del Rio oko pola pet poslijepodne i dok je pronašao kuću

Blevinsa već se smraĉivalo. Veleĉasni je ţivio u bijeloj ograĊenoj kući sa

KIKA

šljunĉanim prilazom i John Grady je sjašio pred poštanskim sanduĉićem

i poveo konje stazom iza kuće i pokucao na kuhinjska vrata. Mala plava

ţena pogledala je van. Otvorila je vrata.

- Da? - rekla je. - Mogu li vam pomoći?

- Da, gospodo. Je li veleĉasni Blevins doma?

- Zbog ĉega ga trebate?

- Pa. Traţim ga zbog jednog konja.

- Konja?

- Da, gospodo.

Pogledala je pored njega u ţivotinje. - Kojeg? - rekla je.

- Rideg. Najvećeg.

- Blagoslovit će ga, ali neće staviti ruke na njega.

- Gospodo?

- Neće staviti ruke na njega. Na ţivotinju.

- Tko je tamo, draga? - povikao je ĉovjek iz kuhinje.

- Momak, došao je s konjem - uzvratila je.

Veleĉasni je izašao na trijem. - Oho - rekao je. - Pogledaj te konje.

- Ţao mi je što vas smetam gospodine, ali nije li to vaš konj?

- Moj konj? Nikad u ţivotu nisam imao konja.

- Ţeliš li da ga blagoslovi ili ne? - rekla je ţena.

- Jeste li poznavali djeĉaka od nekih ĉetrnaest godina po imenu Jim-

my Blevins?

- Imali smo mazgu dok sam još bio dijete. Veliku mazgu. I velikog

vragolana. Djeĉak po imenu Jimmy Blevins? Misliš samo Jimmy Blevins?

- Da, gospodine.

- Ne. Ne. Nisam koliko se sjećam. Ima priliĉan broj Jimmyja Ble-

vinsa svuda u svijetu ali oni su ili Jimmy Blevins Smith ili Jimmy Blevins

Jones. Ne proĊe ni tjedan dana da ne primimo pismo ili dva koje nam

govori o novom Jimmyju Blevinsu ovakvom ili Jimmyju Blevinsu onak-

vom. Zar nije tako, draga?

- Tako je, veleĉasni.

- Znaš dobivamo ih i s one strane oceana. Jimmy Blevins Chang.

Taj je nedavno bio ovdje. Velika vrišteća beba. Šalju fotografije, znaš.

Amaterske. Kako se zoveš?

- Cole. John Grady Cole.

KIKA

Veleĉasni je ispruţio svoju ruku i rukovali su se, veleĉasni ĉvrsto. -

Cole - rekao je. - Moţda smo imali Cole. Ne bih ţelio reći da nismo.

Jesi li već veĉerao?

- Ne, gospodine.

- Draga, moţda bi gospodin Cole ţelio s nama veĉerati. Volite li pi-

letinu s valjušcima, gospodine Cole?

- Da, gospodine, volim. Volim ih cijeli svoj ţivot.

- Pa, sada ćeš ih voljeti još više jer moja ţena sprema najbolje koje

si ikada jeo.

Jeli su u kuhinji. Rekla je: jedemo u kuhinji sada kada smo ostali sa-

mo nas dvoje.

Nije pitao tko nedostaje. Veleĉasni je ĉekao da ona sjedne i zatim je

sklopio ruke i blagoslovio hranu i stol i ljude koji su za njim sjedili. Na-

stavio je i dalje i blagoslovio ĉitav okrug i blagoslovio neke druge zemlje

i priĉao je o ratu i gladovanju i misijama i drugim svjetskim problemima

s izriĉitim naglaskom na Rusiju i na Ţidove i kanibalizam i pomolio se

Kristu za sve to i ustao i posegnuo za kukuruznim kruhom.

- Ljudi uvijek ţele ĉuti kako sam poĉeo - rekao je. - Pa, to nije taj-

na. Kada sam prvi puta ĉuo radio znao sam zbog ĉega i tu nije bilo sum-

nje. Brat moje majke napravio je kristalni detektor. Kupio ga je poštom.

Stigao je u kutiji i samo si ga trebao sastaviti. Ţivjeli smo u juţnoj Geor-

giji i ĉuli smo za radio, naravno. Ali nikada svojim oĉima nismo vidjeli

kako radi. To je drugi svijet. Ali znao sam ĉemu sluţi. Zato što više nije

bilo isprika, vidiš. Ĉovjek moţe otvrdnuti svoje srce tako da više ne moţe

ĉuti rijeĉ Boţju, ali ako stvarno glasno odvrneš radio? Tada njegovo okor-

jelo srce više ne vrijedi. Morao bi pored toga biti i gluh. Svemu na svije-

tu postoji svrha. Ponekad ju je teško pronaći. Ali radio? Moj Boţe. Ne

moţemo više pojednostaviti stvari. Radio je bio u mojim planovima još

od poĉetka. On me doveo u sluţbu.

Punio je svoj tanjur dok je govorio i onda prestao govoriti i jeo. Nije

bio velik ĉovjek ali pojeo je dva puna tanjura i potom i veliku porciju pi-

te od bresaka i popio nekoliko velikih ĉaša mlijeka.

Kada je završio obrisao je usta i odgurnuo stolicu. - Pa - rekao je. -

Ispriĉajte me. - Moram na posao. Gospodin ne zna što je odmor.

Ustao je i nestao u kući. Ţena je Johnu Gradyu donijela još jednu

porciju pite i on je zahvalio i ona je ponovo sjela i gledala ga kako jede.

KIKA

- On je bio prvi koji je naveo ljude da poloţe ruke na radio - rekla je.

- Gospodo?

- On je prvi zapoĉeo. Stavljanje ruku na radio. Molio bi preko radi-

ja i lijeĉio sve koji bi stavili svoje ruke na radio.

- Da, gospodo.

- Zbog toga su mu ljudi slali stvari i on bi molio za njih ali pojavi-

li su se problemi. Ljudi oĉekuju mnogo od Boţjeg poslanika. Izlijeĉio je

mnoge i naravno svi su za to ĉuli preko radija i nije mi drago što to mo-

ram reći ali postalo je strašno. Mislila sam da je.

Jeo je. Gledala je u njega.

- Slali su mrtvace - rekla je.

- Gospodo?

- Slali su mrtvace. Spakirali bi ih u kovĉege i poslali brzim vlakom.

Izmaklo je kontroli. Ne moţeš uĉiniti ništa s mrtvim ĉovjekom. Samo je

Isus to mogao.

- Da, gospodo.

- Ţeliš li još mlijeka?

- Da, gospodo, hvala. Ovo je strašno ukusno.

- Drago mi je.

Nalila je njegovu ĉašu i ponovo sjela.

- On radi jako puno u svojoj sluţbi. Ljudi nemaju pojma. Znaš li

da njegov glas putuje po cijelom svijetu?

- Zaista?

- Dobili smo pisma iz Kine. Teško je to i zamisliti. Ti mali ljudi sje-

de tamo okupljeni oko svojih radija. Slušajući Jimmya.

- Nisam siguran da oni znaju što on govori.

- Pisma iz Francuske. Pisma iz Španjolske. Cijelog svijeta. Njegov

glas je kao instrument, vidiš. Kada on poloţi ruke na radio. Oni mogu

biti i u Timbuktuu. Mogu biti na juţnom polu. Uopće nije bitno. Nje-

gov je glas tamo. Nema mjesta na koje moţeš otići a da on nije tamo. U

zraku. Uvijek. Samo ukljuĉiš radio.

- Naravno da su pokušali zatvoriti postaju, ali ona je preko u Mek-

siku. Zato je Dr. Brinkley došao ovamo. Da pronaĊe radio postaju. Jesi

li znao da je mogu ĉuti i na Marsu?

KIKA

- Ne, gospodo.

- Pa mogu. Kada pomislim na njih tamo gore kako prvi puta slušaju

Isusove rijeĉi jednostavno mi doĊe da zaplaĉem. Zaista. I uĉinio je to

Jimmy Blevins. On je bio taj.

Iz unutrašnjosti kuće ĉulo se dugo i teško hrkanje. Nasmiješila se. -

Siroti moj - rekla je. - Iscrpljen je. Ljudi nemaju pojma.

Nije pronašao vlasnika konja. Krajem veljaĉe ponovo je krenuo pre-

ma sjeveru, vodeći konje ograĊenim kanalom uz rub asfaltirane ceste,

veliki bi ih kamioni stjerali uz ogradu. Prve nedjelje u travnju stigao je

nazad u San Angelo i presjekao je preko te njemu poznate zemlje i stigao

do ograde Rawlinsovog pašnjaka tek što se smraĉilo te prve tople noći u

godini bez vjetra i sve je bilo mirno i pusto na zapadnim ravnicama Tek-

sasa. Odjahao je do štaglja i sjahao i odšetao do kuće. Svjetlo je u Raw-

linsovoj sobi bilo upaljeno i on je stavio dva prsta meĊu zube i zazviţdao.

Rawlins je prišao prozoru i pogledao van. Za nekoliko je minuta sti-

gao kroz kuhinju i okolo kuće.

- Drugar, jesi to ti?

-Aha.

- Prokletstvo - rekao je. - Prokletstvo.

Obišao je oko njega promatrajući ga kao da je nešto jako rijetko.

- Pomislio sam da moţda ţeliš nazad svog starog konja - rekao je

John Grady.

- Ne mogu vjerovati. Doveo si Juniora?

- Stoji tamo u štaglju.

- Prokletstvo - rekao je Rawlins. - Prokletstvo.

Odjahali su u preriju i sjeli na zemlju i pustili ţivotinje da lutaju s

povodcima na zemlji i rekao je Rawlinsu sve što se dogodilo. Sjedili su u

tišini. Puni je mjesec visio na zapadu i dugi tanki oblici noćnih oblaka

prolazili su ispred njega poput fantomske flote.

- Jesi li otišao vidjeti majku? - rekao je Rawlins.

-Ne.

- Znao si da ti je otac umro.

- Da. Vjerujem da jesam.

- Pokušala ti je javiti u Meksiko.

-Da.

- Luisina majka je jako bolesna.

KIKA

- Abuela?

-Da.

- Kako se drţe?

- Mislim dobro. Sreo sam Artura u gradu. Thatcher Cole mu je dao

posao u školi. Cisti i te stvari.

- Hoće li preţivjeti?

- Ne znam. Stara je.

-Da.

- Sto ćeš sada?

- Otići ću.

- Kamo?

- Ne znam.

- Mogao bi otići na brod. Plaćaju jako dobro.

- Da. Znam.

- Moţeš ostati ovdje u kući.

- Mislim da ću nastaviti dalje.

- Ovo je još uvijek dobra zemlja.

- Da. Znam da je. Ali nije moja zemlja. - Ustao je i okrenuo se i po-

gledao prema sjeveru gdje su svjetla grada visjela nad pustinjom. Zatim

je odšetao tamo i pokupio povodac i digao se na svog konja i uzjahao i

uhvatio Blevinsovog konja za uzda.

- Drţi svog konja - rekao je. - Ili će me pratiti.

Rawlins je uhvatio konja i stajao drţeći ga.

- Gdje je tvoja zemlja? - rekao jc.

- Ne znam - rekao je John Grady. - Ne znam gdje je. Ne znam što

se dogaĊa ovoj zemlji.

Rawlins nije odgovorio.

- Vidimo se, stari prijatelju - rekao je John Grady.

- Da. Vidimo se.

Stajao je drţeći konja dok se jahaĉ okrenuo i odjahao i polako nesta-

jao na obzoru. Propeo se na pete ne bi li ga gledao barem još malo ali

malo kasnije jahaĉ je nestao.

KIKA

Dan pokopa bio je hladan i vjetrovit. Okrenuo je konje u pašnjak s dru-

ge strane ceste i sjedio je tamo dugo gledajući niz cestu prema sjeveru

gdje se vrijeme pogoršavalo i nebo potamnjelo i nakon nekog vremena

pogrebna povorka se pojavila. Stari Packard kao mrtvaĉka kola s raznoli-

kim asortimanom prašnjavih automobila i kamiona koji su ga pratili.

Stali su uz cestu pred malim meksiĉkim grobljem i ljudi su izašli na cestu

i nosaĉi su lijesa u svojim izblijedjelim tamnim odijelima stajali iza mrt-

vaĉkih kola i nosili Abuelin lijes kroz kapiju u groblje. Stajao je na cesti

sa šeširom u ruci. Nitko nije gledao u njega. Odnijeli su je u groblje pra-

ćenu svećenikom i djeĉakom u bijeloj opravi koji je zvonio zvoncem i

pokopali su je i molili se i plakali i oplakivali je i zatim su izašli iz gro-

blja i na cestu pomaţući jedni drugima i plakali su i ušli u automobile i

okrenuli se jedan po jedan na uskom asfaltu i vratili se putem kojim su

došli.

Pogrebna su kola već bila otišla. Ostao je tek jedan kamion parkiran

dalje niz cestu i stavio je svoj šešir i sjeo tamo na kosinu jarka uz cestu i

malo poslije dva su ĉovjeka došla stazom iz groblja s lopatama na svojim

ramenima i otišli dalje niz cestu i stavili lopate u prikolicu kamiona i ušli

unutra i okrenuli se i odvezli niz cestu.

Ustao je i prešao cestu i otišao do groblja pored stare kamene kripte

i pored malih kamenih nadgrobnih spomenika i njihovih malih spome-

na na umrle, papirnatog cvijeća izblijedjelog na suncu, kineske vaze, slom-

ljene plastiĉne Djevice. Imena koje je znao i onih koje nije. Villareal, So-

sa, Reyes. Jesuita Holguin. Nacio. Fallecio. Kineskog ţdrala. Polomljene

vaze od boce mlijeka. Udaljenih brdovitih livada, vjetra u cedrovima. Ar-

mendares. Ornelos. Tiodosa Tarin, Salomer Jaquez. Epitacio Villareal

Cuellar.

Stajao je sa šeširom u ruci nad neoznaĉenim humkom. Te ţene koja

je radila za njegovu obitelj pedeset godina. Brinula se za njegovu majku

dok je još bila dijete i radila je za obitelj puno prije nego je njegova maj-

ka roĊena i znala je i brinula se za divlje Grady momke, majĉine ujake

koji su odavno mrtvi i stajao je tamo drţeći šešir u ruci i nazvao je svo-

jom abuelom i rekao joj zbogom na španjolskom i zatim se okrenuo i sta-

vio šešir i okrenuo svoje vlaţno lice prema vjetru i za trenutak je ispruţio

svoje ruke kao da pokušava uhvatiti ravnoteţu ili kao da blagoslivlja zem-

KIKA

lju oko sebe ili moţda da uspori svijet koji je ţurio dalje ne mareći uopće

za stare ili za mlade ili bogate ili siromašne ili tamne ili blijede ili nju ili

njega. Ne mareći za njihove muke, za njihova imena. Za ţive ili mrtve.

U ĉetiri dana jahanja prešao je Pecos kod Iraan Teksasa i izjahao iz rijeĉnog

korita tamo gdje su se bušotine u Yates Fieldu poredane po obzoru

dizale i spuštale poput mehaniĉkih ptica. Poput primitivnih ptica po

ĉuvenju iskovanih iz ĉelika u zemlji u kojoj su moţda nekada postojale. U

to su vrijeme Indijanci još uvijek logorovali u zapadnim ravnicama i kasno

je uveĉer jašući prošao raštrkanu skupinu njihovih naseobina dignutih u

toj ispranoj i uzdrhtaloj pustoši. Bili su moţda ĉetvrt milje prema

sjeveru, tek šatori napravljeni od motki i grmlja s nekoliko kozjih krzna

prebaĉenih preko njih. Indijanci su ustali gledajući ga. Mogao je vidjeti

kako nisu medu sobom razgovarali ili komentirali njegovo jahanje niti su

digli ruke u pozdrav ili ga pozvali sebi. Nije ih uopće zanimao. Kao da su

znali sve što su trebali znati. Stajali su i gledali ga kako prolazi i gledali ga

kako nestaje u krajoliku mirni jer je prolazio. Mirni jer on će nestati.

Pustinja kojom je jahao bila je crvena i crvena je bila prašina koju je

dizao, sitna prašina koja je posula noge konja kojeg je jahao, konja kojeg

je vodio. Uveĉer se digao vjetar i zacrvenio nebo pred njim. Stoke je u

toj zemlji bilo malo jer bila je to uistinu jalova zemlja pa ipak je uveĉer

naišao na usamljenog bika koji se valjao u prašini nasuprot krvavocrvenom

zalasku sunca poput ţivotinje u ţrtvenoj muci. Krvavo se crvena

prašina spustila dolje sa sunca. Dodirnuo je petama konja i odjahao dalje.

Jahao je sa suncem koje mu je zatamnilo lice i crvenim vjetrom koji

je puhao sa zapada preko veĉernje zemlje i male su pustinjske ptice letjele

cvrkućući medu suhom paprati i konj i jahaĉ i konj nastavili su dalje

i njihove su duge sjene pošle za njima zajedno poput sjene jednog bića.

Prošle i nestale u pomraĉenoj zemlji, svijetu koji će doći.

KRAJ

KIKA

11.10.2010.