CREDIT AGRICOLE BANKA A.D. NOVI SAD IZVRŠNI ODBOR … · 11.8. Obrazac PI – UPK (Prilog kons 2) – Uporedni pregled konsolidovanog bilansa stanja sa injenog za potrebe kontrola

CREDIT AGRICOLE BANKA A.D. NOVI SADIZVRŠNI ODBORBroj:Datum: 31.05.2019. godine

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA ZA GODINU ZAVRŠENU

31. DECEMBRA 2018. GODINE

Maj 2019. godine

Objavljivanje podataka i informacija za godinu završenu 31. decembra 2018. godine

CAQ4RA7510 2 / 68

Sadržaj

1. OPŠTE INFORMACIJE .................................................................................................................. 42. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZAUPRAVLJANJE RIZICIMA ................................................................................................................... 5

2.1. Strategija i politike za upravljanje rizicima ............................................................................................... 52.2. Organizovanje procesa upravljanja rizicima ............................................................................................. 62.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima ........................................................................................................... 72.4. Tehnike ublažavanja rizika ....................................................................................................................... 13

3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL BANKE ................................ 154. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE I ADEKVATNOSTKAPITALA BANKE ............................................................................................................................ 175. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENEADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE .................................................................................................. 196. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE KAPITALA ........... 227. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZAMERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA ........................................................................................... 23

7.1. KREDITNI RIZIK .......................................................................................................................................... 237.1.1. Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja ............................................................... 237.1.2. Ispravka vrednosti bilanse aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama ............. 247.1.3. Ukupan iznos izloženosti banke nakon računovodstvenih otpisa izuzimajući efekte tehnikaublažavanja kreditnog rizika, kao i prosečne izloženosti tokom perioda po klasama izloženosti .............. 257.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasamaizloženosti .......................................................................................................................................................... 277.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti ....................................................... 307.1.6. Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti ....................... 347.1.7. Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke povanbilansnim stavkama .................................................................................................................................... 367.1.8. Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije i podaci o obračunatoj i potrebnojrezervi ………………………………………………………………………………………………………………………………………………….387.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikomponderisane aktive ........................................................................................................................................... 397.1.10. Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne kreditne zaštite................................................... 407.1.11. Način bilansnog netiranja i vanbilansnog netiranja ....................................................................... 407.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima .......................... 40

7.2. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE .......................................................................................................... 427.3. TRŽIŠNI RIZICI ............................................................................................................................................ 437.4. Operativni rizik .......................................................................................................................................... 447.5. Kamatni rizik ............................................................................................................................................. 457.6. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi .............................................................. 47

8. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA POKAZATELJ LEVERIDŽA BANKE ....... 47


CAQ4RA7510 3 / 68

9. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐUMATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA .............................................................................. 4810. NAPOMENA O OSTALIM I NEOBJAVLJENIM PODACIMA .......................................................... 5111. ANEKSI ................................................................................................................................. 52

11.1. Podaci o kapitalnoj poziciji banke – obrazac PI-KAP (Prilog 1) .......................................................... 5211.2. Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračunkapitala banke – obrazac PI-FIKAP (Prilog 2) ....................................................................................................... 5411.3. Obrazac PI – UPK (Prilog 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja Banke sa referencama napozicije regulatornog kapitala (Prilog 1).............................................................................................................. 5511.4. Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala – obrazac PI-AKB(Prilog 4) ………………………………………………………………………………………………………………………………………………… 5711.5. Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog zaštitnogsloja kapitala - obrazac PI-GR (Prilog 5) ............................................................................................................... 5911.6. Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala Banke obrazac PI-KZS (Prilog 6) .............. 5911.7. Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-KAP (Prilog kons 1) ..... 6011.8. Obrazac PI – UPK (Prilog kons 2) – Uporedni pregled konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog zapotrebe kontrola bankarske grupe i konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog u skladu sa MSFI ................. 6211.9. Obrazac PI – UPK (Prilog kons 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja na konsolidovanojosnovi sa referencama na pozicije regulatornog kapitala Bankarske grupe (Prilog kons 1) ........................... 6411.10. Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na konsolidovanojosnovi – obrazac PI-AKB (Prilog kons 4) .............................................................................................................. 6611.11. Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog zaštitnogsloja kapitala - obrazac PI-GR (Prilog kons 5) ...................................................................................................... 6811.12. Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala - obrazac PI-KZS (Prilog kons 6) .............. 68


CAQ4RA7510 4 / 68

1. OPŠTE INFORMACIJE

Na osnovu člana 51a Zakona o bankama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) iOdluke Narodne banke Srbije o objavljivanju podataka i informacija banke („Službeni glasnik RS“ br.103/2016) Credit Agricole Banka Srbija A.D. Novi Sad objavljuje podatke i informacije navedene unastavku dokumenta Objavljivanje podataka i informacija za godinu završenu 31. decembra 2018. godine(u daljem tekstu: Izveštaj).

Crédit Agricole Banka Srbija A.D. (u daljem tekstu: Banka) je u 100% vlasništvu Crédit Agricole S.A.Paris, Francuska (u daljem tekstu: matična Banka). Matična Banka, Crédit Agricole S.A. po podacima iz2018. godine je treća najveća banka u Evropi, a deseta na svetu po veličini bilansne aktive i kao takvalider u oblasti poslovanja sa fizičkim licima.

Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i u 82 filijale (na31.12.2018.) u svim većim gradovima Srbije. Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525, Matičnibroj Banke je 08277931, a S.W.I.F.T. adresa je MEBA RS 22.

Banka je matično pravno lice u grupi koju čine Credit Agricole Banka a.d. Novi Sad i CA Leasing d.o.o.Beograd. CA Leasing d.o.o. Beograd je društvo koje se bavi poslovima finansijskog lizinga. Banka imaučešće od 100% u kapitalu CA Leasinga d.o.o. Beograd na dan 31. decembar 2018. godine. Podređenodruštvo je subjekt koji kontroliše Banka. Finansijski izveštaji podređenog društva uključeni su ukonsolidiovane finansijske izveštaje. Računovodstvene politike podređenog društva ukladjene su sapolitikama Banke. U skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“ br. 62/2013),Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS) i Međunarodnim standardima finansijskogizveštavanja (MSFI), Banka je pored pojedinačnih finansijskih izveštaja sastavila i konsolidovanefinansijske izveštaje za 2018. godinu sa podređenim društvom CA Leasing d.o.o. Beograd. Konsolidovanifinansijski izveštaji su sastavljeni uz primenu metoda “stavka po stavka”, tako što se sabiraju iste stavkeobaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobnetransakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminisani su u potpunosti. Informacije prezentovane u ovomizveštaju koje predstavljaju podatke koji se odnose samo na Banku navedeni su kao Banka. Informacije sauključenim podacima zavisnog društva su konsolidovani podaci navedeni kao Grupa.

Ovim Izveštajem su prikazani kvalitativni i kvantitativni podaci Banke i kao takav predstavlja celokupanpregled u sistemu upravljanja rizicima Banke i kapital Banke. Izveštaj je najvećim delom komplementaransa Finansijskim izveštajem za godinu koja se završila 31. decembra 2018. godine. Iznosi u ovomIzveštaju su iskazani u hiljadama dinara Republike Srbije (000 RSD), osim ukoliko nije drugačijenaznačeno.

Podaci, odnosno informacije objavljene u okviru Izveštaja, za godinu završenu 31. decembra 2018.godine su predmet nezavisne revizije.

Izveštaj je dostupan na službenim internet stranicama Banke www.creditagricole.rs. Takođe, podatkeodnosno informacije propisane Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka će objaviti i sastanjem na dan 30. juna tekuće godine. Procena i kontrola adekvatnosti sadržaja tih podataka iinformacija vrši se u skladu sa pozitivnim načelima struke i obezbeđivanjem njihove verodostojnosti.


CAQ4RA7510 5 / 68

2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZAUPRAVLJANJE RIZICIMA

2.1. Strategija i politike za upravljanje rizicima

Sastavni deo sistema upravljanja rizicama Banke od 2015. godine je i Plan oporavka, pripremljen uskladu sa Zakonom o bankama i Odlukom o planovima oporavka banke i bankarske grupe („Službeniglasnik RS“ br. 71/2015). Svrha njegove primene je efikasnije i blagovremeno prepoznavanje indikatorakoji ukazuju na eventualno napuštanje uobičajenog načina poslovanja i potrebe za pojačanom pažnjomrukovodstva sa ciljem postizanja održive stabilnosti u situacijama ozbiljnih finansijskih poremećaja.

Strategija banke je da radi na svom razvoju u svim segmentima, kako bi bila referenca za „univerzalnubanku“. Osnovni cilj banke je da dostigne održivi razvoj sa strogom kontrolom svojih rizika. To znači dabanka kontinuirano preduzima korake sa ciljem da poboljša upravljanje rizicima u skladu sa svojimobimom poslovanja i da je dobrovoljno odlučila da se ne bavi u značajnoj meri nekim aktivnostima koje seprocenjuju kao rizične kao što su tržišne aktivnosti.

Strategija za upravljanje rizicima banke odnosi se na dugoročne ciljeve utvrđene poslovnom politikom istrategijom, koji obuhvataju i dugoročne ciljeve u vezi sa nivoom loše aktive Banke, kao i sklonost karizicima definisanim u dokumentu: Izjava o apetitu za preuzimanje rizika koji je definisan u skladu sadugoročnim ciljevima i Planom oporavka Banke. Banka razmatra strategiju upravljanja rizikomperiodično i menja je po potrebi, naročito u slučaju značajnih promena poslovne politike banke i strategijei/ili promena u makroekonomskom okruženju u kome banka posluje. Ovaj pregled se obavlja svake godineu saradnji sa centralom. Definiše se skup ograničenja i opredeljenja koja su u skladu sa poslovnim planom(budžetom) i takođe su obrazloženi na godišnjem nivou i u okviru srednjoročnog plana banke.

Strategija upravljanja rizicima je detaljno izložena u politikama za upravljanje rizicima koje regulišu:

· način organizovanja procesa upravljanja rizicima u Banci,· način procene profila rizika i metodologija za identifikaciju, merenje i procenu pojedinih vrsta

rizika,· mere za ublažavanje pojedinih vrsta rizika i pravila za njihovo sprovođenje,· način praćenja i kontrole pojedinih vrsta rizika i uspostavljanje sistema limita Banke,· način odlučivanja o poslovnim transakcijama koji rezultira u praćenju prekoračenja definisanih

limita,· principe funkcionisanja sistema internih kontrola Banke, način i metodologija za sprovođenje

procesa internog procesa procene adekvatnosti kapitala Banke.

Politike upravljanja rizicima se revidiraju najmanje jednom godišnje ili češće u slučaju značajnih promenau rizičnom profilu Banke i donose se izmene i dopune istih po potrebi. Politike upravljanja rizicima subazirane i povezane sa odlukama (Komiteta za rizik grupe) i postavljenim limitima koji se prate i mesečnoprezentuju Matičnoj banci i Odboru za reviziju.

Pregled politika upravljanja rizicima uključujući i upravljanje finansijama se prezentuju na Odboru zareviziju i Upravnom odboru.


CAQ4RA7510 6 / 68

2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZAUPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak)

2.1 Strategija i politike za upravljanje rizicima (nastavak)

Imajući u vidu poslovnu strategiju Banke, ključni rizici kojima je Banka izložena su kreditni rizik, deviznirizik i operativni rizik.

Banka takođe upravlja i rizikom likvidnosti, rizikom koncentracije i kamatnim rizikom. Pored upravljanjanavedenim rizicima, kroz svoj sistem kontrole i upravljanja rizicima, Banka razmatra i druge materijalnoznačajne rizike kojima je izložena.

2.2. Organizovanje procesa upravljanja rizicima

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnogidentifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesiupravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Bancije u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, deviznom ioperativnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju rizika likvidnosti, koncentracije i kamatnom riziku.Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju,tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja.

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka jeuspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i zaodobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci.

Odbor za upravljanje rizicima

Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima iimplementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanjurizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik.

Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik,čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.


CAQ4RA7510 7 / 68


2.2 Organizovanje procesa upravljanja rizicima (nastavak)

Odeljenje kontrole rizika

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitimadefinisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošćuza nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizikakoji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđujekompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao isveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnostBanke.

Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije,koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Internarevizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojimnalazima i preporukama.

2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima

Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražavaju očekivane gubitke koji mogu nastati unormalnim okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu nastatističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenetako da odražavaju trenutno ekonomsko okruženje.

Banka takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnihdogađaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode.

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavajuposlovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati.Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnuizloženost svim tipovima rizika i aktivnostima.


CAQ4RA7510 8 / 68


2.3 Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak)

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali ikontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru,Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnukreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racialikvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravkivrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima kojisadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena.

Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sveposlovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama.

Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Banke oiskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.

Kreditni rizik

Sektor kreditne kontrole koji posluje u okviru Divizije rizika i trajne kontrole identifikuje, meri, vršiprocenu, prati i izveštava o kreditnom riziku na nivou portfolia Banke. Izveštaji se dostavljajumenadžmentu Banke, lokalnim regulatornim telima kao i Matičnoj banci, a u skladu sa potrebama krajnjihkorisnika izveštaja i to mesečno, kvartalno, godišnje u zavisnosti od definisane dinamike.

Prekomerna koncentracija rizika

Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskompodručju, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovihugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ihjednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene kojepogađaju određenu industriju ili geografsko područje.

Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smerniceza razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanimkoncentracijama kreditnog rizika.


CAQ4RA7510 9 / 68



Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijskih rezultat i kapital Banke usledpromene deviznog kursa, koji proizilazi iz pozicija kako bankarske knjige, tako i knjige trgovanja

Banka eksterno regulatorno izveštava o deviznom riziku, odnosno izveštava o neto otvorenoj valutnojpoziciji. Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladusa očekivanim promenama deviznog kursa.

Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka je ustanovila adekvatne metode za njegovo praćenje imerenje, interno je utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji je niži od granicnog nivoa koji propisujeregulativa) i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija.

U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznihkurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha.

Operativni rizik

Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka,pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da narušiugled Banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne možeočekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem iodgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Kontrola uključujeefektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i procesnadgledanja, uključujući i internu reviziju. Izveštaji o operativnom riziku pokazuju razvoj i analizerazličitih događaja operativnog rizika i ključnih indikatora rizika.


CAQ4RA7510 10 / 68



Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke uslednesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog povlačenja postojećih izvorafinansiranja, odnosno nemogućnosti pribaljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvorafinansiranja) ili otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni riziklikvidnosti).Banka nastoji da uspostavi efikasan sistem upravljanja rizikom likvidnosti koji joj omogućuje ispunjavanjesvih obaveza koji nastaju u njenom poslovanju čak i u uslovima poremećaja na tržištu.Strateški ciljevi Banke u upravljanju rizikom likvidnosti su:

· Obezbeđivanje uravnotežene strukture i ročnosti sredstava i izvora Banke;· Obezbeđivanje diversifikovanih i stabilnih izvora finansiranja;· Obezbeđivanje odgovarajućih rezervi likvidnosti;· Upravljanje rizikom likvidnosti po značajnim valutama;· Upravljanje neto tokovima gotovine (prilivima i odlivima)· Dnevno upravljanje rizikom likvidnosti· Obezbeđivanje takvog nivoa likvidnosti koji omogućuje nesmetano obavljanje svih poslovnih

aktivnosti· Upravljanje izvorima sredstava Banke na način koji omogućuje održavanje likvidnosti Banke uz

ravnomeran rast njenih plasmana

U preuzimanju i upravljanju rizikom likvidnosti Banka se rukovodi sledećim načelima:· Konzervativan pristup u procesu preuzimanja rizika likvidnosti;· Definisanje odgovarajućeg okvira za upravljanje rizikom likvidnosti;· Obezbeđivanje informacionog sistema koji omogućuje adekvatnu identifikaciju, merenje,

praćenje, kontrolu i izveštavanje o riziku likvidnosti;· Redovno izveštavanje rukovodećih tela Banke o indikatorima likvidnosti i direkna involviranost

ovih tela u upravljanje rizikom likvidnosti;· Kontrola rizika likvidnosti preko sistema limita;· Razvoj sistema internih kontrola u procesu upravljanja rizikom likvidnosti.


CAQ4RA7510 11 / 68



Izloženost riziku likvidnosti Banka prati na nivou eksterno i interno propisanih limita.

Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti, što predstavlja eksternilimit izloženosti riziku likvidnosti. Pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanjaBanke prvog i drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza Banke po viđenju ili bez ugovorenog rokadospeća i obaveza Banke sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenjaobračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.Banka dnevno obračunava pokazatelj likvidnosti i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja gaNarodnoj banci Srbije.Banka takođe definiše sopstvene interne limite izloženosti riziku likvidnosti i isteprati kroz interne izveštaje o dinarskoj i deviznoj likvidnosti Banke koji se dostavljaju rukovodstvu Bankena dnevnom nivou.

Najznačajniji izveštaji o riziku likvidnosti uključuju izveštaje o pokazatelju dnevne likvidnosti, dnevnojdinarskoj i deviznoj likvidnosti, kao i racijima pokrića likvidnosti (PPLA/LCR i NSFR) propisanim Bazel IIIstandardom.Pokazatelje pokrića likvidnom aktivom (PPLA) predstavlja odnos zaštitnog sloja likvidnosti Banke i netoodliva njenih likvidnih sredstava do kojih bi došlo tokom narednih 30 dana od dana računanja ovogpokazatelja u pretpostavljenim uslovima stresa. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Bankaodržava vrednost ovog pokazatelja na nivoima koji nije niži od 100%. PPLA je kratkoročni pokazateljlikvidnosti čije održavanje iznad propisanog nivoa osigurava da Banka poseduje adekvatnu zalihu visokolikvidne i lako utržive imovine, koja u slučaju potrebe, može brzo i bez većih gubitaka sa se kovertuje ugotovinu, kako bi u periodu od narednih 30 dana mogla da finansira neplanirane novčane tokove uuslovima stresa.

LCR je definisan u skladu sa Bazel III pravilima I predstavlja kratkoročnu poziciju likvidnosti Banke. LCRpokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva kojamože biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba zalikvidnošću u period od 30 dana stress scenarija. Limit za LCR je definisan u skladu sa smernicamaGrupe.

U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja gepovalikvidnosti u skladu sa usvojenim limitima po valutama (RSD i EUR i ukupno u RSD), pri čemu podacikorišćeni za analizu strukture bilansa stanja i vanbilansnih pozicija Banke obezbeđuju i osnovu za analizuindikatora strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti.Banka mesečno vrši gep analizu. Na osnovu rezultata gep analize Odbor za upravljanje aktivom i pasivomdonosi odluke u domenu upravljanja rizikom likvidnosti.


CAQ4RA7510 12 / 68


2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak)

Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od mogućih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovupozicija u bankarskoj knjizi usled promena kamatnih stopa. On se manifestuje kao nepovoljna promenacena aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnostsmanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

U skladu sa svojim dugoročnim ciljevima, Banka upravlja rizikom kamatne stope na način da se postigneoptimalno prihvatljiv nivo rizika, sa ciljem da se smanje potencijalni negativni efekti na finansijski rezultati kapital Banke. Banka kreira svoju politiku kamatnih stopa sa ciljem postizanja dobiti i u skladu samonetarnom politikom NBS-a, kao i razvojem tržišnih stopa. Strategija je da se postigne održiv nivoprihoda u odnosu na troškove na dugi rok strogim pridržavanjem načela određivanja cena i stalnimpraćenjem cena preko nadležnih organa banke (Izvršni odbor, Kreditni odbor, Komitet za određivanjecena, Komitet za upravljenj aktivom i pasivom).

Politika banke za upravljanje rizikom kamatne stope definiše organizaciju upravljanja kamatnim rizikom ijasno razdvajanje odgovornosti u ovom procesu. Takođe, ova politika propisuje metode za identifikaciju imerenje kamatnog rizika, mere za ublažavanje rizika, metode za definisanje limita, proces odlučivanja oposlovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja postavljenih limita, kao i metod i učestalost stres-testiranja i korake koji se preduzimaju u slučaju nepovoljnih rezultata stres-testova.

Politikom upravljanja rizikom kamatne stope banka je definisala metodologiju za proces interne proceneadekvatnosti kapitala u segmentu kamatnog rizika. Proces interne procene adekvatnosti kapitalauspostavljen je sa ciljem da kvantifikuje i kontinuirano održava nivo internog kapitala koji banka smatraadekvatnim za pokrivanje svih vrsta i nivoa rizika kojima je izložena.

Banka upravlja različitim vrstama rizika kamatne stope analizom predviđenih gepova aktive i pasive ubankarskoj knjizi. Za stavke aktive i pasive za koje postoji ugovorom definisan rok dospeća i / ilirasporedom promene kamatne stope, osnova za ovu analizu su uslovi iz ugovora sa klijentom. Za stavkeaktive i pasive bez ugovorom definisanog roka dospeća i / ili rasporedom promene kamatne stope,osnova za ovu analizu su „konvencije“ Banke koje su zasnovane na statističkoj analizi istorijskog razvojaovih stavki aktive i pasive. Ove „konvencije“ su dokumentovane od strane Banke i odobrene od straneOdbora za upravljanje aktivom i pasivom.

Banka takođe uzima u obzir i mogućnost prevremene otplate kredita i ranog povlačenja depozita, naosnovu rezultata svoje statističke analize istorijskog razvoja.

Pored toga, Banka vrši mesečne stres-testove za analizu uticaja promene krive prinosa na finansijskirezultat i kapital banke.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom određuje limite izloženosti riziku kamatne stope, koji suprecizirani u internoj proceduri za upravljanje rizikom kamatne stope.


CAQ4RA7510 13 / 68


2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak)

U cilju ublažavanja izloženosti riziku i praćenja efikasnosti primenjenih mera, Banka redovno prati iinformiše (mesečno) Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i Komitet za generalni mendžment Banke oizloženosti kamatnom riziku. Takođe polugodišnje izveštava Upravni odbor o nivou kamatnog rizika i opoštovanju propisanih limita.

Limiti gubitaka Banke zasnovani su na proceni nivoa rizika i najvećeg dozvoljenog gubitka u određenomperiodu, pri čemu kod utvrđivanja limita gubitaka Banka vodi računa o nivou kapitala i prihodima. Limitise revidiraju jednom godišnje od strane Direkcije za upravljanje rizicima Matične banke (DRG CASA) ivaže u toku sledeće kalendarske godine.

Sektor kontrola rukovodstva i MIS sledeće izveštaje izrađuje mesečno i dostavlja ih članovima Odbora zaupravljanje aktivom i pasivom i Komitetu za generalni mendžment Banke:

a) GAP analize – u kojim utvrđuje kamatno osetljive stavke aktive i kamatno osetljive stavkepasive i putem kamatnog gepa nadgleda i meri moguće negativnih efekata, usledpromena kamatnih stopa, na finansijski rezulta Bankeč

b) Stres test – analiza senzitiviteta koja vrši analizu uticaja promene krive prinosa nafinansijski rezultat i kapital Banke.

Jednom godišnje, u okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala vrše se simulacije očekivanih iekstremnih promena kamatnih stopa i projektuje uticaj tih promena na na prihode i rashode Banke, kao ieventualni zahtev za dodatnim kapitalom koji može proizaći iz posmatranih promena na krivama prinosa.

2.4. Tehnike ublažavanja rizika

Kreditni rizik je verovatnoća nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke, uslednemogućnosti dužnika da ispuni svoje obaveze prema Banci. Banka upravlja kreditnim rizikom na nivoupojedinačnog potraživanja i na nivou celokupnog kreditnog portfolia. U cilju preuzimanja kreditnog rizikai upravljanja kreditnim rizikom, Banka je uspostavila adekvatan kreditni proces koji uključuje procesodobravanja plasmana i proces upravljanja tim rizikom.

Osnovni i najopštiji kriterijumi za odobravanje kredita pravnim licima dati su u Kreditnim politikama usvim segmentima (Korporativni, MP, Agro). Definisane su isključene grane privrede i zajmoprimci, kao i ukojim slučajevima je dozvoljen izuzetak.

Odluka o odnosu sa klijentom i odluka za sve kreditne zahteve je na odeljenju za rad sa klijentima (eng –Front Office), a sektor Rizika potvrđuje ove predloge ako su iznad ovlašćenja za odobravanje datogodeljenja za rad sa klijentima.

Preliminarna analiza (kvantitativna i kvalitativna) kreditne sposobnosti ugovorne strane vrši se na nivouodeljenja za rad sa klijentima (eng. Front office) i, osim za pojedine proizvode i iznose odobrene uodeljenju za rad sa klijentima, predmeti se šalju Sektoru analize rizika pravnih lica na konačnoutvrđivanje rejtinga, konačno usvajanje ili procenu rizika i preporuku / predlog telu za donošenje odluka(Kreditni odbor ili drugo). Preporuka se zasniva na kvalitativnim i kvantitativnim informacijama, i uzima uobzir sve prisutne rizike.


CAQ4RA7510 14 / 68


2.4. Tehnike ublažavanja rizika (nastavak)

Informacije koje se koriste obezbeđuje menadžer za odnos sa klijentom. To su uglavnom najnovijizvanični finansijski podaci koji su dostupni, biznis plan, kada se razmatra dugoročni plasman, poslednjiizveštaji sa sastanaka, funkcionisanje računa, incidenti ako ih ima. Ako analitičar rizika ili Kreditni odborodluči, zahtevaju se dodatne informacije.

Obezbeđenje je svakako jedna od važnih kvalitativnih informacija koja se uzima u obzir u okviru procesaodobravanja kredita. Po utvrđenoj proceduri, mišljenje Pravnog sektora, kojim se potvrđuje mogućnostza uspostavljanje obezbeđenja i ukazivanje na moguće probleme, je deo predmeta, i Sektor za analizurizika pravnih lica je zadužen za finalnu procenu obezbeđenja u pogledu rizika. Takođe se daje procenasredstava obezbedjenja koja mora da se vrši od strane licenciranog procenitelja kojeg bira Banka (postojizvanična lista licenciranih procenitelja koji su odobreni / prihvaćeni od strane Banke a drugi mogu bitiprihvaćeni samo kao izuzeci).

U okviru preporuke koju daje Sektor analize rizika pravnih lica telu koje donosi odluke (Kreditni odbor ilineko drugi), navodi se ukupna procena ponuđenog obezbeđenja. Na osnovu raspoloživih informacija,donosi se zaključak o tome da li je ponuđeno obezbeđenje prihvatljivo za ublažavanje kreditnog rizika.

Alat koji se koristi za procenu finansijske i kreditne sposobnosti korporativnih klijenata je Anadefi (alat zainterni rejting koji uzima u obzir i kvalitativne i kvantitativne informacije o klijentu), dok se kriterijumieliminacije koriste da se isključe zahtevi koji u startu nisu u skladu sa kreditnom politikom MP i osnovnimkriterijumima za Agro klijente, pored detaljne kvalitativne i kvantitativne analize. Bilo da se potpisujesamo u odeljenju za rad sa klijentima ili šalje u Sektor Rizika na završnu proveru, „načelo četvoro očiju“se dosledno poštuje. Korporativni predmeti se proveravaju/ponovno analiziraju najmanje jednomgodišnje, po prijemu zvaničnih godišnjih finansijskih izveštaja.

Tokom ostatka godine ako se klijent stavlja na listu za posmatranje, rangiranje se smanjuje na rejting E.Ukoliko klijent postane problematičan rangiranje se spušta na rejtinge F/Z i pregleda na mesečnomnivou. Pregledi se obavljaju najmanje jednom godišnje, osim ako Kreditni odbor donese odluku dapregledi treba da se rade na kraći period, a onda to može biti polugodišnje ili kvartalno.

Klijenti na listi za praćenje i problematični klijenti pregledaju se na mesečnom nivou, na sednicamaOdbora za praćenje i problematične klijente za sve segmente.

Svi kriterijumi u vezi sa kreditnim rizikom za odobravanje kreditnih proizvoda su dati u Kreditnoj riskpolitici i ostalim kreditnim uslovima za odobrenje kreditnih proizvoda za fizička lica u vidu procedure.

Procedura obuhvata sledeće konkretne teme: opšti kriterijumi prihvatljivosti za odobrenje kreditnihproizvoda banke, uključujući načelo kreditne sposobnosti; posebni kriterijumi po kreditnim proizvodima;prihvatljiv prihod za utvrđivanje kreditne sposobnosti klijenata, slučajevi kada je obavezna saglasnost odSektora za zakonitost poslovanja (eng. Compliance); dokumentacija neophodna za donošenje kreditneodluke; sistem delegiranja; sredstva obezbeđenja po vrsti kreditnog proizvoda; sadržaj kreditnog dosijea,specifičnosti u pogledu procesa odobravanja kreditnih proizvoda putem PDS aplikacije.Što se tiče odluke, bilo da je potpisana samo u odeljenju za rad sa klijentima, ili poslataRiziku/„Kreditnom odboru“ na konačnu proveru načelo „četvoro očiju“ se dosledno poštuje.


CAQ4RA7510 15 / 68


2.4. Tehnike ublažavanja rizika (nastavak)

Portfolio fizičkih lica se redovno prati mesečnim skupom izveštaja, uključujući napredne indikatore ranogupozorenja. Proaktivna komunikacija između Stanovništva i Rizika stanovništva se obezbeđuje redovnimsastancima za pregled Portfolia rizika stanovništva.

3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL BANKE

Na dan 31.12.2018. godine Banka je poštovala zahteve Odluke Narodne banke Srbije o adekvatnostikapitala banaka („Službeni glasnik RS“, br. 103/2016) prilikom izračunavanja regulatornog kapitala.Tokom izveštajnog perioda Banka je imala regulatorni kapital iznad propisanog minimuma.

Ukupni regulatorni kapital Banke čini zbir Osnovnog kapitala i Dopunskog kapitala, umanjen za Odbitnestavke od kapitala:

· Osnovni kapital čine akcijski kapital i neraspoređena dobit iz prethodnih godina, kao i umanjenjepo osnovu dodatnih prilagođavanja vrednosti, nematerijalnih ulaganja, odložena poreska sredstvakoja zavise od buduće profitabilnosti banke u skladu sa propisima i potrebne rezerve iz dobiti zaprocenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke.

· Dopunski kapital čine subordinirane obaveze koje ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunskikapital banke.

· Odbitne stavke od kapitala čine ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od10% kapitala tih lica.

Narodna banka Srbije definisala je sledeće limite za kapital:

· minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona i· koeficijent adekvatnosti kapitala od 8%.

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima irizikom karakterističnim za aktivnosti Banke.

Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom su:

· da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije,· da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana,· da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i

koristi drugim zainteresovanim stranama i· da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti kapitala Banke i druge pokazateljeposlovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije oostvarenim vrednostima pokazatelja. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom odstrane Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) utvrđuje se način izračunavanjakapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti kapitala.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke, prati se mesečno od strane rukovodstva Banke.


CAQ4RA7510 16 / 68

3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL BANKE (nastavak)

Iznos regulatornog kapitala, kao i iznos osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, s pregledompojedinačnih elemenata kapitala i svih odbitnih stavki na dan 31. decembra 2018. godine za Banku (sareferencama na pozicije bilansa stanja Banke iz Priloga 3) prikazan je u aneksu ovog dokumenta naobrascu PI-KAP (Prilog 1).

Kapital Banke predstavlja iznos koji je jednak zbiru ukupnog osnovnog kapitala Banke i ukupnogdopunskog kapitala Banke.

Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2018. godine, iznosi 7.839.431 običnih akcijanominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 10.191.260 hiljada.

Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan31. decembra 2018. godine je sledeća:

Broj običnihakcija Učešće

Credit Agricole S.A. 7,839,431 100.00%

Dopunski kapital Banke čine subordinirane obaveze koje ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunskikapital banke.

Banka je u decembru 2013. godine izvršila aneksiranje postojećeg subordiniranog kredita (u iznosu odEUR 20 miliona) dobijenog od matične Banke, Credit Agricole SA iz Pariza, čime je produžena ročnostistog, sa marta 2017. godine do aprila 2023. godine. Banka je aneksiranje subordiniranog kredita uradilau skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala kojom je precizirano da se iznos subordiniranog kredita kojise uključuje u dopunski kapital Banke mora smanjivati za 20% svake godine u toku poslednjih pet godinado dospeća subordiniranog kredita, tako da se u poslednjoj godini pre dospeća subordinirani kredituopšte ne uključuje u dopunski kapital Banke. S obzirom da je od aprila 2018. godine otpočeopetogodišnji period pre roka dospeća subordiniranih obaveza, Banka je na 30. jun 2018. godine izvršilaobračun u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, tačka 28. stav 2, što je dovelo do smanjenjadopunskog kapitala Banke

U skladu sa Zakonom o bankama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010, 14/2015) važećim nadan 31. decembra 2018. godine Banka ima dovoljno neto kapitala da zadovolji minimalne zahteveNarodne banke Srbije.

Podaci o finansijskim instrumentima koje je Banka uključila u obračun kapitala na dan 31. decembra2018 godine prikazani su u aneksu ovog dokumenta na obrascu PI – FIKAP (Prilog 2).

Podaci i informacije o bilansu stanja Banke sačinjenog u skladu sa MRS/MSFI standardima i raščlanjenimpozicijama koje je putem referenci moguće povezati sa pozicijama kapitala iz izveštaja o kapitalu (osimpozicije Dodatna prilagođavanja vrednosti koja se ne može direktno povezati sa pozicijom iz bilansastanja Banke) sačinjenog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitalabanke (Prilog 1) prikazan je u aneksu ovog dokumenta na obrascu PI-UPK (Prilog 3).


CAQ4RA7510 17 / 68

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE IADEKVATNOST KAPITALA BANKE

Propisi Narodne banke Srbije kojima se implementiraju Bazel III standardi stupili su na snagu 30.juna2017. godine. Banka je od tog izveštajnog perioda bila usklađena sa minimalnim kapitalnim zahtevom uskladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) prema kojojminimalni racio adekvatnosti kapitala je promenjen sa 12% na 8%.

Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala, utvrđuje se način izračunavanjakapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Adekvatnost kapitala banke se meri kao odnoskapitala i rizikom ponderisane aktive banke. Prema važećoj regulativi Narodna banka Srbije zahteva odbanaka da održavaju pokazatelje adekvatnosti kapitala (PAK) na niovima koji nisu niži od:

· 4.5% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke (koji se izračunava kao odnososnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke);

· 6% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke (koji se izračunava kao odnos osnovnogkapitala i rizične aktive banke)

· 8% za pokazatelj adekvatnosti kapitala banke (koji se izračunava kao odnos kapitala i rizičneaktive banke)

Banke su dužne da održavaju sledeće zaštitne slojeve kapitala:· Zaštitni sloj za očuvanje kapitala (koji predstavlja 2.5% od ukupne rizične aktive banke);· Kontraciklični zaštitni sloj (propisuje ga Narodna banka Srbije i u 2018. godini propisana stopa

kontracikličnog zaštitnog sloja je bila 0%)· Zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik (propisan u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno

indeksiranih plasmana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji);· Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke (Banka ne izdvaja dodatni kapital jer se ne

smatra za sistemski značajnu banku)

Zaštitni slojevi kapitala se unose u apsolutnom iznosu u obrazac KAP-DET i neuključuju se u obračunpokazatelja akedvatnosti kapitala.

Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizikakojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, a najmanje u visini zbira sledećih kapitalnihzahteva:

· Kapitalnog zahteva za kreditni rizik i rizik druge ugovorne stane, rizik smanjenja vrednostikupljenih potraživanja i rizik izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka;

· Kapitalnog zahteva za rizik izmirenje/isporuke (osim slobodnih isporuka);· Kapitalnog zahteva za tržišni rizik;· Kapitalnog zahteva za operativni rizik;

Banka na osnovu poslovnih aktivnosti, u skladu sa Stubom 3 Bazela 2, obračunava kapitalne zahteve za:

· Kreditni rizik· Devizni rizik· Operativni rizik


CAQ4RA7510 18 / 68

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE IADEKVATNOST KAPITALA BANKE (nastavak)

Kapitalni zahtev za kreditni rizik izračunava se množenjem ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikomsa 8%. Banka izračunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom primenom standardizovanog pristupa zasve klase izloženosti.

Kapitalni zahtev za devizni rizik Banka izračunava množenjem zbira ukupne otvorene devizne pozicije iapsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 8%.

Za izračunavanje regulatornog kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka primenjuje pristup osnovnogindikatora.

Banka je na dan 31. decembar 2018. godine u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnostikapitala banke („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) obračunala sledeće pokazatelje adekvatnostikapitala:

·pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke, koji predstavlja procentualno izraženodnos osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke – 15.42%;

·pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen odnososnovnog kapitala i rizične aktive banke – 15.42%;

·pokazatelj adekvatnosti kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos kapitala irizične aktive banke - 18.44%;

Podaci koji se odnose na iznose kapitalnih zahteva za kreditni rizik, devizni rizik i operativni rizik kao ipokazatelj adekvatnosti kapitala za Banku na dan 31. decembra 2018. godine dati su u aneksu ovogdokumenata na obrascu PI-AKB (Prilog 4).

Posebno izdvojena regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od kapitala Banke po vrsti i iznosuprikazane su u tabeli unastavku:

(u hiljadamaRSD)

Osnovni akcijski kapitalRegulatorna prilagođavanja osnovnog akcijskog kapitala -8 (-) Dodatna prilagođavanja vrednosti -8Odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala -178,667 (-) Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za odložene poreske obaveze -150,059 (-) Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke - 28,608

(-) Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnimstavkama banke -

Dodatni osnovni kapitalOdbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala -

Dopunski kapitalOdbitne stavke od dopunskog kapitala kapitala -

Tabela 1: Posebno izdvojena regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od kapitala Banke po vrsti iiznosu


CAQ4RA7510 19 / 68

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE IADEKVATNOST KAPITALA BANKE (nastavak)

U tabeli ispod se nalaze limiti za primenu izuzetaka kod odbitnih stavki od osnovnog akcijskog kapitalaBanke:

(u hiljadama RSD)LIMITI ZA PRIMENU IZUZETAKA KOD ODBITNIH STAVKI OD OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALABANKELimit do kojeg se ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka nemaznačajno ulaganje ne odbijaju od kapitala 1,043,600Limit od 10% osnovnog akcijskog kapitala izračunatog u skladu sa tačkom 21.stav 2. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 1,043,600Limit od 17,65% osnovnog akcijskog kapitala izračunatog u skladu sa tačkom 21.stav 3. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 1,819,245

Podoban kapital iz tačke 13. stav 8. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 12,480,135Tabela 2: Limiti za primenu izuzetaka kod odbitnih stavki od osnovnog akcijskog kapitala Banke

5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENEADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (eng. Internal capital adequacy assessment process –ICAAP) je uspostavljen tokom 2011. godine s ciljem utvrđivanja i održavanja, na kontinuiranoj osnovi,internog kapitala koji Banka smatra adekvatnim za pokriće rizika kojima je izložena. ICAAP u osnovi služida proceni da li Banka može da podrži preuzete rizike poređenjem svog profila rizika sa internimkapitalom.

Prilikom interne procene adekvatnosti kapitala Banka uvažava regulatorne zahteve, konkretno Odluku oupravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012,23/2013, 43/2013, 92/2013, 33/2015, 61/2015, 61/2016, 103/2016, 119/2017 i 76/2018).Istovremeno, Banka se usklađuje sa standardima Credit Agricole Grupe.

ICAAP je uspostavljen kako bi kontinuirano pružao podršku proaktivnom i doslednom upravljanu rizicimaBanke, pri tom obezbeđujući adekvatan kapacitet kapitala koji odražava vrstu i nivo profila rizika Banke.Banka na kontinuiranoj osnovi, a najmanje jedanput godišnje, sprovodi dokumentovani proces interneprocene adekvatnosti kapitala koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti banke, a u skladu saStrategijom i politikama za upravljanje rizicima kojima je banka izložena.

Takođe, proces je uspostavljen i kako bi odrazio strategiju, plan i obezbedio proaktivno upravljanjekapitalom. Planiranjem internog kapitala, Banka obezbeđuje održavanje nivoa i strukture kapitala kojimogu da podrže očekivani rast plasmana, buduće izvore sredstava i njihovo korišćenje kao i sve promeneu kapitalnim zahtevima regulatora.

Process interne procene adekvatnosti kapitala je usklađen sa ključnim procesima u banci: Budžet /Strategija, Apetit za preuzimanje rizika, Plan oporavka Banke.


CAQ4RA7510 20 / 68

5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENEADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE (nastavak)

Proces interne procene adekvatnosti kapitala je uključen u sistem upravljanja rizicima i donošenja odlukau Banci i u skladu je sa Strategijom upravljanja rizicima i pojedinačnim Procedurama za upravljanjerizicima kao i Strategijom upravljanja kapitalom i Planom upravljanja kapitala. Ovaj proces je zasnovan naprocesu identifikacije i merenja, odnosno procene rizika. On pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao ipraćenje svih značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju.

Cilj ovog procesa je da osnaži odnos između rizičnog profila Banke, upravljanja rizicima i sopstvenihsredstava, tj. da obezbedi da Banka raspolaže sa dovoljno kapitala da podrži sadašnjei buduće aktivnostii pokrije sve materijalno značajne rizike kojima je izložena. Materijalni rizici su oni rizici koji imajuznačajan uticaj na aktivnosti Banke, odnosno mogu imati značajan uticaj na finansijski rezultat ili kapitalBanke.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala se redovno analizira, prati i proverava i sastoji se od:

- Analize i projekcije finansijske pozicije i planiranja kapirala- Procena rizika i identifikacija materijalno značajnih rizika- Procena sistema upravljanja rizicima- Merenje i procena potrebnog nivoa internog kapitala za pokriće svih materijalno značajnih rizika- Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva i raspoloživog internog kapitala- Integracija internih kontrola i integracija ICAAP-a u procese upravljanja Bankom

Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke sastoji se iz sledećih faza:

1. Utvrđivanje materijalno značajnih rizika koji se uključuju u proces interne procene adekvatnostikapitala. Na osnovu metodologija Banke, utvrđeni su kvantitativni i kvalitativni kriterijumi naosnovu kojih se utvrđuju materijalno značajni rizici koje će Banka uključiti u proces interne proceneadekvatnosti kapitala. Pri proceni materijalne značajnosti rizika Banka razmatra sve rizike kojima jeizložena, odnosno koje preuzima, koji se mogu podeliti na značajne rizike za koje je potrebnoizdvojiti deo kapitala i na rizike koji ne zahtevaju njegovo izdvajanje s obzirom da su procenjeni kaonematerijalni ili Banka njima upravlja kroz sistem upravljanja rizicima.

2. Izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike. Banka je za potrebe Izveštaja oprocesu interne procene adekvatnosti kapitala Banke na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi,koristila metode propisane za obračun minimalnih kapitalnih zahteva u skladu sa Odlukom oadekvatnosti kapitala, kao i interne pristupe za merenje istih. Banka je takođe sprovodila strestestiranje za sve materijalno značajne rizike i interni kapital.

3. Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva. Banka se u procesu interne procene adekvatnostikapitala opredelila za metodologiju alternativnog pristupa prilikom utvrđivanja ukupnih internihkapitalnih zahteva.

4. Poređenje iznosa kapitala izračunatog u skladu sa regulatornim zahtevima i iznosa potrebnoginternog kapitala. Poređenjem iznosa kapitala Banke obračunatog u skladu sa Odlukom kojom seuređuje adekvatnost kapitala Banke i iznosa potrebnog internog kapitala obračunatog u procesuinterne procene adekvatnosti kapitala, Banka donosi odluku da li treba da preduzima korektivnemere ukoliko je to neophodno. Na dan 31. decembar 2018. godine poređenje ovih elemenata jepokazalo da je Banka ispoštovala ICAAP zahteve.


CAQ4RA7510 21 / 68


Procena internih kapitalnih zahteva proizilazi iz procene budućnosti, neočekivanih gubitaka vezanih zarizike i uključuje poslovne faktore kao što su rast kreditnog portfolija, budući izvori finansiranja iupotreba tih sredstava.

Proces procene internih kapitalnih zahteva je adekvatan ako je zasnovan na proceni, merenju i praćenjumaterijano značajnih rizika koje Banka preuzima usposavljajući na taj način sveukupnu procenu rizika iadekvatan odnos između veličine kapitala, rizičnog profila Banke i budućih aktivnosti definisanihstrateškim ciljevima i poslovnim planom.

Rizičan profil je set kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma za procenu merljivih i nemerljivih rizika kojepreuzima Banka u svom poslovanju. Merljivi rizici su oni koji imaju uticaj na finansijski rezultat i/ili kapitalBanke, dok se nemerljivi rizici koji imaju uticaj na Banku posmatraju preko procene.

Upravljanje adekvatnosti kapitala Banke podrazumeva niz politika i procedura kojima se obezbeđuje danivo kapitala Banke bude konzistentan sa profilom rizika Banke i da pokriva zahteve regulatora.

Narodna banka Srbije, kao regulatorno telo definiše i nadzire kapitalne zahteve za Banku, koji sezasnivaju na Bazel III okviru.

Nivo potrebnog kapitala zavisi od koncepta na osnovu kojeg se kapital računa. Ovi koncepti mogu biti:

· regulatorni kapital za rizike iz Stuba 1 Bazela III,· ukupan ekonomski kapital po Stubu 2 Bazela III, u skladu sa ICAAP-om.

Regulatorni i ekonomski kapital se razlikuju po definiciji i po rizicima koje pokrivaju. Regulatorni kapitalse računa kroz pondere propisane od strane regulatora i pokriva samo tri vrste rizika: kreditni rizik,tržišni rizik i operativni rizik. Ekonomski kapital može da se računa i primenom internih metodologija itreba da pokrije ne samo rizike iz stuba 1 već sve rizike koje je Banka identifikovala kao materijlnoznačajne rizike.


CAQ4RA7510 22 / 68


Banka sprovedi internu procenu adekvatnosti kapitala (ICAAP) najmanje jednom godišnje. ICAAP sesprovodi na bazi metodologije definisane od strane Matične banke i interne ICAAP procedure. ICAAPobuhvata procenu ekonomskog (internog) kapitala potrebnog za pokriće svih rizika kojima je Bankaizložena ili može biti izložena u svom poslovanju:

· Kreditni rizik· Kreditni rizik - rizik kocentracije· Kreditno - devizni rizik· Kreditno - rezidualni rizik· Tržišni rizik - devizni rizik· Operativni rizik· Kamatni rizik· Rizik usklađenosti poslovanja· Strateški rizik· Reputacioni rizik· Rizik likvidnosti· Rizik ulaganja· Rizik zemlje· Rizik smanjenja vrednosti potraživanja

Kroz ICAAP proces Banka redovno pregleda i detaljno analizira sve relevantne rizike koji bi mogli dautiču na njen rizični profil.

Rezultati ICAAP procesa ukazuju da Banka raspolaže adekvatnim finansijskim sredstvima i regulatornimkapitalom za pokriće svih identifikovanih rizika, i u normalnim i u stresnim uslovima.

Rezultati ICAAP procesa na dan 31. decembar 2018. godine su prezentovani regulatoru, Narodnoj banciSrbije.

6. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE KAPITALA

Osim regulatorno zadatih minimalnih stopa adekvatnosti kapitala, Odlukom o adekvatnosti kapitala(„Službeni glasnik RS“ br. 103/2016 i 103/2018) banke su dužne da održavaju i sledeće zaštitne slojevekapitala.

Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koje su banke u obavezi daodržavaju iznad propisanog regulatornog minimuma i ne mogu se koristiti za održavanje pokazateljaadekvatnosti kapitala banke. Reč je o makroprudencijalnim instrumentima, koji doprinose očuvanju ijačanju stabilnosti finansijskog sistema, budući da se njima povećava otpornost bankarskog sektora,utiče na ograničavanje prekomernih ili potcenjenih izloženosti, povećava kvalitet kapitala banaka iograničava njegova raspodela. Cilj uvođenja zaštitnih slojeva kapitala jeste ublažavanje ciklične(kontraciklični zaštitni sloj kapitala) i strukturne (zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik izaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke) dimenzije sistemskog rizika.


CAQ4RA7510 23 / 68

6. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE KAPITALA(nastavak)

Banke su dužne da održavaju sledeće zaštitne slojeve kapitala:· Zaštitni sloj za očuvanje kapitala (koji predstavlja 2.5% od ukupne rizične aktive banke);· Kontraciklični zaštitni sloj (propisuje ga Narodna banka Srbije i u 2018. godini propisana stopa

kontracikličnog zaštitnog sloja je bila 0%);· Zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik (propisan u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno

indeksiranih plasmana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji);· Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke (Banka ne izdvaja dodatni kapital jer se ne smatra

za sistemski značajnu banku);

Odlukom o stopi kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Republiku Srbiju od 8. juna 2017. godineutvrđena je stopa od 0% rizične aktive banke obračunate u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala,koja se primenjuje od 30. juna 2017. godine.

Podaci koji se odnose na geografsku raspodelu izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnogzaštitnog sloja kapitala za Banku na dan 31. decembra 2018. godine dati su u aneksu ovog dokumenatana obrascu PI-GR (Prilog 5).

Podaci koji se odnose na iznos kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Banku na dan 31. decembra2018. godine dati su u aneksu ovog dokumenata na obrascu PI-KZS (Prilog 6).

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPEZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA

7.1. KREDITNI RIZIK

7.1.1. Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja

Pri obračunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka u klasu izloženosti Dospela nenaplaćenapotraživanja raspoređuje sva pojedinačna potraživanja po osnovu kojih je dužnik u statusu neizmirivanjaobaveza , a koji postoji kada je ispunjen bilo koji od sledećih uslova:

· Klijent je u stečaju/likvidaciji· Partija je utužena· Partija je u materijalno značajnoj docnji većoj od 90 dana· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, i datum plasmana partije nije stariji od

godinu dana od momenta kada se ispituje NPE (odnosno od datuma plasmana minimum 12meseci mora biti NPE)

· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, nalazi se u probnom periodu I na danizveštavanje se nalazi u materijalno značajnoj docnji >30 dana

· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja i u toku probnog perioda su učinjeni dodatniustupci (2. restrukturiranje)

· Partija ima redni broj restruktuiranja ≥ 3· Partija ima oznaku "Real objective evidence" (objektivan dokaz obezvređenja vrednosti)· Postoji druga NPE partija klijenta - pravilo infekcije


CAQ4RA7510 24 / 68

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZAMERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak)

7.1 KREDITNI RIZIK (nastavak)

7.1.1. Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja (nastavak)

Materijalno značajan iznos je iznos veći od 1.000 dinara za dužnika koji je fizičko lice, preduzetnik ilipoljoprivrednik, odnosno od 10.000 dinara za dužnika koji je pravno lice.

7.1.2. Ispravka vrednosti bilanse aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

Metodologija za obračun ispravki je od 01.01.2018. uskladjena sa MSFI 9 koji uvodi novi model zapriznavanje gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti - Model očekivanih kreditnih gubitaka (ECL model).Model podrazumeva pristup koji se sastoji iz „tri faze“, zavisno od promene stepena kreditnog rizika odmomenta inicijalnog priznavanja sredstava. U praksi, nova pravila podrazumevaju obavezu društava daiskažu inicijalni gubitak, koji je jednak očekivanom gubitku tokom perioda od 12 meseci, u momentuinicijalnog priznavanja finansijskih sredstava kod kojih nije došlo do kreditnog obezvređenja (modeločekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda trajanja sredstva za potraživanja od kupaca). Ukoliko postojiznačajno povećanje kreditnog rizika, umanjenje vrednosti se odmerava primenom Modela očekivanihkreditnih gubitaka tokom perioda trajanja sredstva, a ne primenom Modela očekivanih kreditnih gubitakatokom perioda od 12 meseci.

Banka formira ispravku vrednosti na individualnoj i statističkoj osnovi.

Obračun ispravki vrednosti na individualnoj osnovi se vrši za NPE klijente čija je ukupna izloženost nanivou klijenta>4 MRSD, a na bazi procenjenih budućih novčanih tokova, diskontovanih na iznos sadašnjevrednosti koristeći inicijalnu efektivnu kamatnu stopu potraživanja.Očekivani budući novčani tokovi uključuju očekivane novčane tokove od klijenta koji se direktno zasnivajuna planu otplate, od jemca ili od realizacije kolaterala.Obračun ispravki vrednosti bazirano na statističkom modelu se primenjuje na:

· Klijente čija je ukupna izloženost manja od 4 milliona dinara,· Klijente čija je izloženost veća od 4 MRSD a za koje ne postoji objektivan dokaz umanjenja

vrednosti i nisu uključeni u individualni obračun ispravki vrednosti potraživanja.


CAQ4RA7510 25 / 68

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPEZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak)

7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak)

7.1.3. Ukupan iznos izloženosti banke nakon računovodstvenih otpisa izuzimajući efektetehnika ublažavanja kreditnog rizika, kao i prosečne izloženosti tokom perioda po klasamaizloženosti

Sledeće tabele predstavljaju prikaz ukupnog iznosa izloženosti Banke nakon računovodstvenih otpisa,izuzimajući efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2018. godine za Banku ikonsolidovano.

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Izloženost Izloženost(% ukupnog)

Država i centralne banke 17,166,002 6.8%Teritorijalne autonomije i jedinice lokalnesamouprave - -Javna administrativna tela - -Banke 3,409,781 1.4%Privredna društva 31,247,445 12.4%Fizička lica 39,113,418 15.6%Izloženosti obezbeđene hipotekama nanepokretnostima 35,332,078 14.1%Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 3,100,695 1.2%Ostale izloženosti 121,835,278 48.5%Međunarodne razvojne banke - -Vlasnička ulaganja 128,667 0.1%Ukupno 251,333,364 100%

Tabela 3: Bruto izloženosti po klasama izloženosti za Banku


CAQ4RA7510 26 / 68



7.1.3 Ukupan iznos izloženosti banke nakon računovodstvenih otpisa izuzimajući efekte tehnikaublažavanja kreditnog rizika, kao i prosečne izloženosti tokom perioda po klasama izloženosti(nastavak)

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti IzloženostIzloženost

(% ukupnog)Država i centralne banke 17,166,002 6.69%Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave - -Javna administrativna tela - -Banke 3,247,925 1.27%Privredna društva 32,703,435 12.74%Fizička lica 43,221,521 16.84%Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 35,332,078 13.77%Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 3,123,182 1.22%Ostale izloženosti 121,853,275 47.48%Međunarodne razvojne banke - -Vlasnička ulaganja - -Ukupno 256,647,417 100.00%

Tabela 4: Bruto izloženosti po klasama izloženosti za Grupu


CAQ4RA7510 27 / 68



7.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, poklasama izloženosti

Sledeća tabela predstavljaju sveobuhvatni prikaz bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalnoznačajnim geografskim oblastima za Banku, na dan 31. decembra 2018. godine.

(u hiljadamaRSD)

Geografska oblast Klasa izloženosti Izloženost Izloženost(% ukupnog)

Srbija 247,600,006 98.51%Država i centralnebanke 17,166,002Teritorijalneautonomije i jedinicelokalne samouprave -Javna administrativnatela -Banke 173,779Privredna društva 30,750,089Fizička lica 39,113,418Izloženostiobezbeđenehipotekama nanepokretnostima 35,332,078Izloženosti u statusuneizmirenja obaveza 3,100,695Ostale izloženosti 121,835,278Vlasnička ulaganja 128,667

EU 3,458,599 1.38%Banke 3,104,015Privredna društva 354,584Međunarodne razvojnebanke -

Ostalo 274,759 0.11%Banke 131,987Privredna društva 142,772Ukupno 251,333,364 100.00%

Tabela 5: Bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalno značajnim geografskim oblastima zaBanku


CAQ4RA7510 28 / 68



7.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasamaizloženosti (nastavak)

Sledeća tabela predstavlja sveobuhvatni prikaz bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalnoznačajnim geografskim oblastima na konsolidovanoj osnovi, na dan 31. decembra 2018. godine.

(u hiljadamaRSD)

Geografskaoblast Klasa izloženosti Izloženost Izloženost

(% ukupnog)

Srbija 252,914,059 98.55%Država i centralne banke 17,166,002Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave -Javna administrativna tela -Banke 11,923Privredna društva 32,206,079Fizička lica 43,221,521Izloženosti obezbeđene hipotekama nanepokretnostima 35,332,078

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 3,123,182Ostale izloženosti 121,853,275Vlasnička ulaganja -

EU 3,458,599 1.35%Banke 3,104,015Privredna društva 354,584Međunarodne razvojne banke -

Ostalo 274,759 0.11%Banke 131,987Privredna društva 142,772

Ukupno 256,647,417 100.00%Tabela 6: Bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalno značajnim geografskim oblastima za

Grupu


CAQ4RA7510 29 / 68



7.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasamaizloženosti (nastavak)

Prikaz iznosa izloženosti u statusu neizmirenja obaveza prema značajnim geografskim područjima na dan31.12.2018.godine:

(u hiljadamaRSD)

Geografska područjaPodsegment u okviruizloženost u statusuneizmirenja obaveza

Bruto izloženostIspravke

vrednosti irezervisanja

Beograd Banke 469,295 184,845Privredna društva 0 0Fizička lica 509,726 204,813

Vojvodina Banke 9 5Privredna društva 795,421 331,315Fizička lica 522,170 267,765

Ostatak Srbije Banke 0 0Privredna društva 94,885 59,402Fizička lica 709,189 409,955

Ukupno 3,100,695 1,458,099Tabela 7: Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza prema značajnim geografskim područjima


CAQ4RA7510 30 / 68



7.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti

Raspodelu svih izloženosti prema sektorima ili vrsti druge ugovorne strane, po klasama izloženosti sposebnim prikazom dospelih nenaplaćenih potraživanja i izloženosti kod kojih je izvršena ispravkavrednosti i ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, Bankaje prikazala u sledećim tabelama.

(u hiljadamaRSD)

Klasa izloženosti Bilansneizloženosti

Vanbilansnestavke

Finansijskiderivati Ukupno

Država i centralne banke 17,134,315 31,687 - 17,166,002Teritorijalne autonomije ijedinice lokalne samouprave - - - -Javna administrativna tela - - - -Banke 2,161,756 1,248,026 - 3,409,781Privredna društva (isključujućidospela nenaplaćenapotraživanja kao i izloženostiobezbeđenje hipotekama nanepokretnostima) 11,140,280 20,102,689 4,476 31,247,445Fizička lica (isključujući dospelanenaplaćena potraživanja kao iizloženosti obezbeđenjehipotekama nanaepokretnostima) 29,444,640 9,668,778 - 39,113,418

Izloženosti obezbeđenehipotekama na nepokretnostima 33,257,812 2,074,266 - 35,332,078Izloženosti u statusuneizmirenja obaveza 3,038,927 61,767 - 3,100,695Ostale izloženosti (isključujućidospela nenaplaćenapotraživanja kao i izloženostiobezbeđenje hipotekama nanaepokretnostima) 5,886,537 115,948,741 -

121,835,278

Međunarodne razvojne banke - - - -Vlasnička ulaganja 128,667 - - 128,667

Ukupno 102,192,934 149,135,954 4,476251,333,36

4Tabela 8: Bruto izloženosti prema klasama izloženosti za Banku


CAQ4RA7510 31 / 68



7.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti (nastavak)

Podaci o bruto izloženosti prema klasama izloženosti konsolidovano na dan 31. decembra 2018.godine

(u hiljadamaRSD)

Klasa izloženosti Bilansneizloženosti

Vanbilansnestavke

Finansijskiderivati Ukupno

Država i centralne banke 17,134,315 31,687 - 17,166,002Teritorijalne autonomije i jedinice lokalnesamouprave - - - -

Javna administrativna tela - - - -

Banke 2,059,175 1,188,750 - 3,247,925

Privredna društva (isključujući dospelanenaplaćena potraživanja kao i izloženostiobezbeđenje hipotekama na nepokretnostima)

12,682,225 20,016,733 4,476 32,703,435

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćenapotraživanja kao i izloženosti obezbeđenjehipotekama na naepokretnostima)

33,466,787 9,754,734 - 43,221,521

Izloženosti obezbeđene hipotekama nanepokretnostima 33,257,812 2,074,266 - 35,332,078

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 3,061,415 61,767 - 3,123,182

Ostale izloženosti (isključujući dospelanenaplaćena potraživanja kao i izloženostiobezbeđenje hipotekama na naepokretnostima)

5,904,534 115,948,741 - 121,853,275

Međunarodne razvojne banke - - - -

Vlasnička ulaganja - - - -

Ukupno 107,566,263 149,076,678 4,476 256,647,417Tabela 9: Bruto izloženosti prema klasama izloženosti za Grupu

Tabela u nastavku daje pregled bruto izloženosti kreditnom riziku prema sektorima (prema NBSsektorskoj strukturi računa za dostavljanje podataka o stanju i strukturi plasmana, potraživanja iobaveza banaka) po klasama izloženosti kao i sveobuhvatni pregled klase izloženosti Dospelanenaplaćena potraživanja na dan 31. decembar 2018. godine.

Bruto izloženost prema sektoru i klasama izloženosti sa posebnim osvrtom na izloženosti kod kojih suizvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.


CAQ4RA7510 32 / 68



7.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti (nastavak)(u

hiljadamaRSD)

Klasa izloženosti Sektor Brutoizloženost

Izloženostikod kojih je

izvršenaispravkavrednosti

Ispravkavrednosti irezervisanj

a

Država i centralne banke Bankarski sektor u zemlji 17,101,587 17,101,582 759Javni sektor 64,415 29,580 4Ukupno 17,166,002 17,131,162 762

Teritorijalne autonomije ijedinice lokalne samouprave Ukupno - - -

Javna administrativna tela Ukupno - - -Banke Bankarski sektor u zemlji 173,774 118,991 30

Javni sektor - - -Sektor drugih komitenata - - -Sektor preduzetnika 4 4 -Sektor stranih lica 3,236,002 2,092,906 6Ukupno 3,409,781 2,211,901 36

Privredna društva(isključujući dospelanenaplaćena potraživanjakao i izloženostiobezbeđenje hipotekama nanepokretnostima)

Bankarski sektor u zemlji 354,801 1,066 -Javni sektor 177,425 11,952 104Privatna domaćinstva sazaposlenim licima iregistrovani poljoprivredniproizvođači 199,792 194,998 449Sektor drugih komitenata 275,437 199,273 381Sektor drugih preduzeca 26,693,596 15,036,550 15,887Sektor javnih preduzeca 2,906,401 2,670,242 501Sektor preduzetnika 138,153 118,153 102Sektor stanovnistva 4,484 3,622 2Sektor stranih lica 497,356 141,775 -Ukupno 31,247,445 18,377,632 17,427

Fizička lica (isključujućidospela nenaplaćenapotraživanja kao iizloženosti obezbeđenjehipotekama nanepokretnostima) Bankarski sektor u zemlji 533 533 -

Javni sektor 766 766 20


CAQ4RA7510 33 / 68

Privatna domaćinstva sazaposlenim licima iregistrovani poljoprivredniproizvođači 5,561,019 5,177,713 36,404

Sektor drugih komitenata 49,569 38,059 105Sektor drugih preduzeca 12,785,522 7,475,020 44,540Sektor javnih preduzeca 4,004 679 20Sektor preduzetnika 1,726,230 1,075,631 12,850Sektor stanovnistva 18,985,714 18,124,671 171,664Sektor stranih lica 62 - -Ukupno 39,113,418 31,893,073 265,602

Izloženosti obezbeđenehipotekama nanepokretnostima

Privatna domaćinstva sazaposlenim licima iregistrovani poljoprivredniproizvođači 4,987,501 2,033,497 2,897Sektor drugih komitenata 4,692 - -Sektor drugih preduzeca 9,304,419 5,515,667 8,055Sektor preduzetnika 260,141 102,316 209Sektor stanovnistva 20,775,325 15,095,346 9,472Ukupno 35,332,078 22,746,826 20,633

Izloženosti u statusuneizmirenja obaveza Bankarski sektor u zemlji 10 10 5

Javni sektor 4 4 2Privatna domaćinstva sazaposlenim licima iregistrovani poljoprivredniproizvođači 100,351 94,599 16,806Sektor drugih komitenata 987,587 735,854 616,957Sektor drugih preduzeca 1,189,335 1,188,896 522,234Sektor javnih preduzeca 94,887 94,887 59,403Sektor preduzetnika 8,960 8,960 4,187Sektor stanovnistva 719,561 685,430 238,506Ukupno 3,100,695 2,808,640 1,458,099

Ostale izloženosti(isključujući dospelanenaplaćena potraživanjakao i izloženostiobezbeđenje hipotekama nanepokretnostima)

Bankarski sektor u zemlji 5,887,307 - -Javni sektor 468 - -

Sektor drugih komitenata 6,768 - -Sektor drugih preduzeca 73,287,893 - -Sektor javnih preduzeca 57,375 - -Sektor preduzetnika 259,714 - -Sektor stanovnistva 42,335,752 - -

Ukupno121,835,27

8 - -Međunarodne razvojne Sektor stranih lica - - -


CAQ4RA7510 34 / 68

bankeUkupno - - -

Vlasnička ulaganja Bankarski sektor u zemlji 128,667 - -Ukupno 128,667 - -

Ukupno251,333,36

4 95,169,234 1,762,559Tabela 10: Bruto izloženosti kreditnom riziku prema sektorima po klasama izloženosti

7.1.6. Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti

Sledeća tabela predstavlja prikaz izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti na dan31. decembra 2018. godine.

(u hiljadamaRSD)

Klasa izloženosti do 30 dana od 31-90dana

0d 91 -180 dana

od 181 do365 dana

preko 365dana Total

Država icentralne banke 17,166,002 - - - - 17,166,002Teritorijalneautonomije ijedinice lokalnesamouprave - - - - - -Javnaadministrativnatela - - - - - -Banke 2,108,559 94,710 345,798 196,970 663,744 3,409,781Privrednadruštva(isključujućidospelanenaplaćenapotraživanja kao iizloženostiobezbeđenjehipotekama nanepokretnostima) 3,096,866 3,993,182 5,208,829 9,849,148 9,099,420 31,247,445Fizička lica(isključujućidospelanenaplaćenapotraživanja kao iizloženostiobezbeđenjehipotekama nanaepokretnostima) 887,847 2,276,144 2,926,819 6,083,249 26,939,359 39,113,418

Izloženosti 192,245 767,009 656,422 2,475,733 31,240,669 35,332,078


CAQ4RA7510 35 / 68

obezbeđenehipotekama nanepokretnostimaIzloženosti ustatusuneizmirenjaobaveza 1,896,737 59,125 14,835 27,384 1,102,613 3,100,695Ostaleizloženosti(isključujućidospelanenaplaćenapotraživanja kao iizloženostiobezbeđenjehipotekama nanaepokretnostima) 121,835,278 - - - -

121,835,278

Međunarodnerazvojne banke - - - - - -Vlasničkaulaganja 128,667 - - - - 128,667

Ukupno 147,312,201 7,190,171 9,152,703 18,632,485 69,045,805 251,333,36

4Tabela 11: Izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti


CAQ4RA7510 36 / 68



7.1.7. Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke povanbilansnim stavkama

Podaci o promenama u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama zaBanku na dan 31. decembra 2018. godine

(u hiljadama RSD)Krediti i potraživanja

od banaka i drugihfinansijskihorganizacija

Krediti ipotraživanja od

komitenata

Ostalasredstva

Rezervisanjaza vanbilans Ukupno

Stanje na dan31.12.2017. 4,174 3,541,465 42,085 5,711 3,593,435

Efekat prve primeneMSFI 9 135 226,874 -7,177 4,439 224,271

Nove ispravkevrednosti 852 1,231,389 27,738 40,379 1,300,358

Ukidanja ispravkevrednosti -5,016 -1,015,579 -20,249 -30,951 -

1,071,795

Otpis 0 -2,169,621 -38,164 0 -2,207,785

Neto kursne razlike 0 -5,073 -4 -11 -5,088

Kamata na S3plasmana 0 -71,483 0 0 -71,483

Stanje na dan31.12.2018. 145 1,737,972 4,229 19,567 1,761,913

Tabela 12: Promene u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke za Banku


CAQ4RA7510 37 / 68



7.1.7 Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke povanbilansnim stavkama (nastavak)

Podaci o promenama u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama zaGrupu na dan 31. decembra 2018. godine

(u hiljadama RSD)Krediti i potraživanja

od banaka i drugihfinansijskihorganizacija

Krediti ipotraživanja od

komitenata

Ostalasredstva

Rezervisanjaza vanbilans Ukupno

Stanje na dan31.12.2017. 4,163 3,596,622 42,085 5,711 3,648,581

Efekat prve primeneMSFI 9 145 226,874 -7,177 4,439 224,281

Nove ispravkevrednosti 810 1,237,685 27,738 40,379 1,306,612

Ukidanja ispravkevrednosti -5,001 -1,022,724 -20,249 -30,951 -

1,078,925

Otpis 0 -2,169,621 -38,164 0 -2,207,785

Neto kursne razlike 0 -5,198 -4 -11 -5,213Kamata na S3plasmana 0 -71,483 0 0 -71,483

Stanje na dan31.12.2018. 117 1,792,155 4,229 19,567 1,816,068

Tabela 13: Promene u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke za Grupu


CAQ4RA7510 38 / 68



7.1.8. Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije i podaci o obračunatoj ipotrebnoj rezervi

Na dan 31. decembra 2018. godine, obračunata i potrebna rezerva za procenjene gubitke, obračunate uskladu sa zahtevima Odluke NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, po vrstamadruge ugovorne strane, iznosila je:

(uhiljadama

RSD)

Ugovorna strana Kategorija klasifikacije UkupnoA B V G DSektor finansija iosiguranja 3,599 362,673 0.5 0.8322 280,491 646,765

Javna preduzeća 4,996 2,887,901 0 1.5471 94,885 2,987,784

Privredna društva 26,541,295

18,934,521 1,143,378 1,609,59

41,117,05

1 49,345,839

Preduzetnici 1,812,714 270,451 25,830 7,840 5,574 2,122,409Javni sektor 51,369 19,736 760.179 416.5917 0 72,281

Stanovništvo 39,613,565 183,929 209,029 124,063 354,233 40,484,819

Strana lica 3,731,693 0 0 0 0 3,731,693

Poljoprivrednici 10,572,424 129,295 59,543 48,226 39,174 10,848,662

Drugi komitenti 159,211 54,985 105834.5925

4037.4878 983,552 1,307,621

Ukupno izloženost 82,490,867

22,843,490 1,544,375 1,794,17

92,874,96

2111,547,87

3Obračunata posebnarezerva za procenjenegubitke

0 75,925 182,807 501,795 2,871,554 3,632,080

Obezvređenje 247,416 53,121 46,303 63,436 1,351,523 1,761,798

Potrebna rezerva izdobiti za procenjenegubitke

0 69,833 152,931 447,126 1,520,032 2,189,921

Tabela 14: Obračunata i potrebna rezerva za procenjene gubitke


CAQ4RA7510 39 / 68


7.1 KREDITNI RIZIK (nastavak)

7.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikomponderisane aktive

Banka koristi standardizovani pristup kreditnom riziku. Internom procedurom za obračun kapitalnogzahteva za kreditni rizik i COREP izveštavanje je navedeno da Banka koristi kreditne rejtinge eksternihagencija za kreditni rejting za koje je Narodna banka Srbije dala saglasnost, a u skladu sa Odlukom oadekvatnosti kapitala Banke.

Od 28. februara 2012. godine Banka primenjuje kreditne rejtinge agencije Moody’s Investor Servise Ltd.,koja je navedena na listi podobnih agencija za rejting koju je objavila Narodna banka Srbije .

Banka ove rejtinge koristi za dodeljivanje pondera rizika izloženosti koje su rasporedjene u klasuizloženosti prema državama i centralnim bankama, bankama i privrednim društvima. Pojedinačni kreditnirejtinzi agencije Moodys raspoređeni su od strane NBS u odgovarajuće nivoe kreditnog kvaliteta.

Pregled mapiranja dugoricnih kreditnih retinga prema Moody’s u nivoe kreditnog kvalitetaOpis Nivo kreditnog kvaliteta Moody’s rejting

Mapiranje dugoročnih kreditnih rejtinga u nivoekreditnog kvaliteta (za izloženosti premadržavama, centralnim bankama, bankama iprivrednim društvima)

123456

od Aaa do Aa3od A1 do A3od Baa1 do

Baa3od Ba1 do Ba3od B1 do B3

Caa i nižeMapiranje kratkoročnih kreditnih rejtinga univoe kreditnog kvaliteta (za izloženosti premabankama ili privrednim društvima)

123

4 do 6

P-1P-2P-3NP

Mapiranje po osnovu ulaganja u otvoreneinvesticione fondove

12

3 i 45 i 6

od Aaa do Aa3od A1 do A3od Baa1 do

Baa3B1 i niže

Tabela 15: Mapiranje rejtinga


CAQ4RA7510 40 / 68



7.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikomponderisane aktive (nastavak)

Sledeća tabela predstavlja prikaz izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivokreditnog kvaliteta uključujući i izloženosti koje predstavljaju odbitne stavke od kapitala, za Banku nadan 31. decembra 2018. godine.

(u hiljadama RSD)

Stepen kreditnog kvaliteta Ponder rizika %Izloženost pre

primene kreditnezaštite

Izloženost nakonprimene kreditne

zaštite1 0% 19,602,990 23,020,626

10% - -2 20% 2,203,179 2,203,879

35% 20,723,443 20,723,4433 50% 9,666,166 10,021,8394 75% 38,847,816 36,441,5475 100% 156,682,822 155,348,0766 150% 97,790 64,795

Ostali ponderi kreditnog rizika 128,667 128,667Odbitne stavke od kapitala 178,675 178,675

Tabela 16: Izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite

7.1.10. Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne kreditne zaštite

Banka prevashodno primenjuje gotovinu i gotovinske ekvivalente deponovane kod Banke kaoinstrumente materijalne kreditne zaštite.

7.1.11. Način bilansnog netiranja i vanbilansnog netiranja

Banka još uvek ne primenjuje bilansno i vanbilansno netiranje kao tehniku ublažavanja kreditnog rizika.

7.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima

Osnovne vrste pružalaca kreditne zaštite po osnovu garancija i kreditnih derivata

Garancije koje se primenjuju kao nematerijalna kreditna zaštita su pružene od strane:

· Država – samo garancija pružena od strane Republike Srbije· Komercijalnih banaka dovoljnog kreditnog kvaliteta –izloženostima obezbeđenim garancijom bankesa preostalim rokom dospeća dužim od tri meseca, Banka dodeljuje ponder kreditnog rizika države ukojoj banke garantor ima sedište ili ponder kreditnog rizika 50% u zavisnosti od toga koji je ponderveći.


CAQ4RA7510 41 / 68



7.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima (nastavak)

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti

Stambene nepokretnosti u kojima stanuje vlasnik te nepokretnosti kao i komercijalne nepokretnosti ipoljoprivredna zemljišta se priznaju kao instrumenti kreditne zaštite uz ispunjavanje svih uslova zapriznavanje definisanih u Odluci o adekvatnosti kapitala. Ispunjenost pripisanih uslova predstavljapreduslov za klasifikaciju date izloženosti u klasu izloženosti obezbeđenih hipotekama uz primenu nižegpondera kreditnog rizika, u protivnom Banka primenjuje viši ponder kreditnog rizika u skladu sa Odlukom.

Koncentracija tržišnog ili kreditnog rizika u okviru primenjenih tehnika ublažavanja kreditnog rizika

Rizik koncentracije je rizik koji nastaje, direktno ili indirektno, od izloženosti banke istom ili sličnomizvoru rizika ili istom ili sličnom tipu rizika. Posebno obuhvata rizik od izloženosti banke jednom licu iligrupi povezanih lica. Koncentracija rizika se odnosi na:

· velike izloženosti;· grupe izloženosti sa istim ili sličnim faktorima rizika, kao što su ekonomski sektori, geografska

područja, vrste proizvoda, itd;· instrumente kreditne zaštite, uključujući ročnu i valutnu neusklađenost između velikih izloženosti i

instrumenata kreditne zaštite po osnovu ovih izloženosti (ne odnosi se na CAS).

Banka ima definisan set limita od strane Grupe na bazi koga prati i upravlja rizikom koncentracije. Nivoipojedinačne koncentracije zavise od rejtinga klijenta, top 20 limita koncentracije. Pored toga, sub-limitise postavljaju prema vrsti kredita (fizička lica), prema sektoru delatnosti i prema ročnosti.

Banka limite prati na mesečnom nivou od strane Sektora za kontrolu kreditnih rizika i izveštavaMenadžment banke, matičnu banku Credit Agricole SA i Odbor za reviziju.

Limiti se proveravaju na godišnjem nivou, a po potrebi i češće u saradnji sa Matičnom bankom.

Takođe Banka prati i upravlja velikim izloženostima koje su definisane u NBS Odluci o upravljanjurizicima. Rizik koncentracije se interno prati / kontroliše na mesečnom nivou, a na tromesečnom nivou seizveštava Narodna banka Srbije u skladu sa propisima.


CAQ4RA7510 42 / 68



7.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima (nastavak)

Podaci o izloženosti (nakon netiranja) obezbeđenih instrumentima materijalne i nematerijalne kreditnezaštite po klasama izloženosti za Banku na dan 31. decembra 2018. godine predstavljeni su u sledećojtabeli.

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti

Iznos Izloženostiobezbeđenih

instumentimamaterijalne kreditna

zaštite

Iznos Izloženostiobezbeđenih

instumentimanematerijalne

kreditna zaštite

Privredna društva (isključujući dospelanenaplaćena potraživanja kao i izloženostiobezbeđenje hipotekama nanepokretnostima) 905,485 364,362

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćenapotraživanja kao i izloženosti obezbeđenjehipotekama na nepokretnostima) 1,908,827 154,782

Izloženosti obezbeđene hipotekama nanepokretnostima 108,782 57,927Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 273,844 0Ukupno 3,196,938 577,071

Tabela 17: Izloženosti obezbeđenih instrumentima materijalne i nematerijalne kreditne zaštite poklasama izloženosti

7.2. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE

Rizik druge ugovorne strane jeste mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapitalBanke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanihtokova transakcije, odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji.

U skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije, Banka računa aktivu ponderisanu kreditnim rizikom zafinansijske derivate primenom Metode tekuće izloženosti propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala. Uskladu sa istom, izloženost riziku druge ugovorne strane čini zbir tekuće izloženosti po osnovu ugovoračija je fer vrednost pozitivna (za ugovore čija je fer vrednost negativna ona je jednaka nuli) i potencijalneizloženosti koja se dobija množenjem hipotetičke vrednosti glavnice svakog ugovora sa odgovarajućimfaktorom konverzije. U toku 2018. godine Banka je poslovala sa Forward Outright ugovorima, kaorezultat potrebe njenih klijenata. Na 31. decembra 2018. godine je izloženost u Forward Outrightugovorima po osnovu rizika druge ugovorene strane iznosi 4.476 hiljada dinara.


CAQ4RA7510 43 / 68


7.2. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE (nastavak)

Banka je tokom 2018. godine obavljala Reverse REPO transakcije sa Narodnom bankom Srbije koja jeujedno i izdavalac hartija od vrednosti koje su osnov ugovora. Iznos izloženosti riziku druge ugovornestrane prema centralnom trzišnom učesniku jednaka je nuli pod uslovom da centralni trzišni učesnik nijeodbio njihovo izvršenje.Banka takodje nema izloženosti po osnovu transakcija uzimanja ili davanja u zajam hartija od vrednosti ilirobe, transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti, kreditne derivate iz knjige trgovanja, kao itransakcije sa dugim rokom izmirenja.

7.3. TRŽIŠNI RIZICI

Pri obračunu kapitalnih zahteva za tržišne rizike Banka primenjuje standardizovani pristup. U skladu saOdlukom o adekvatnosti kapitala kapitalni zahtev za tržišne rizike jednak je zbiru kapitalnog zahteva zacenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja, kapitalnog zahteva za devizni rizik za sveposlovne aktivnosti i kapitalnog zahteva za robni rizik za sve poslovne aktivnosti.

Na dan 31. decembra 2018. godine Banka ima pozicije u Knjizi trgovanja koji se tiču Terminskihtransakcija (Forward Outright) kupoprodaje deviza sa klijentima. ali zbog materijalne beznačajnostiKnjige trgovanja (Odluka o adekvatnosti kapitala -„Službeni glasnik RS “, br. 103/2016 и 103/2018”,tačka 310 stav 4) nije u obavezi da obračunava kapitalni zahtev za cenovni rizik u skladu sa glavom VIIodeljak 2.

Devizni rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Bankeusled promena deviznog kursa. Ovaj rizik proizilazi iz pozicija kako bankarske knjige tako i knjigetrgovanja Banke.

Pokazatelj deviznog rizika je odnos izmedju ukupne neto otvorene devizne pozicije Banke (uključujući iotvorenu poziciju u zlatu) i kapitala Banke koji se obračunava u skladu sa Odlukom o adekvatnostikapitala. Prema pomenutoj Odluci, Banka je dužna da obezbedi da njena neto otvorena pozicija neprelazi 20% njenog kapitala. Banka svakodnevno meri devizni rizik prema metodologiji Narodne bankeSrbije kroz Dnevni izveštaj o pokazatelju deviznog rizika i strogo vodi računa o njegovoj usklađenosti sapropisom. Bitno je istaći da je Banka opredeljena za optimizaciju FX rezultata i rizika koji se preuzimaimajući u vidu volatilnost deviznog kursa. Izvršni Odbor Banke je usvojio limite za maksimalnoprekonoćnu otvorenu poziciju, unutardnevnu otvorenu poziciju koja je daleko ispod propisanih 20%.Prosečan pokazetelj deviznog rizika za 2018. godinu iznosio je 1,07%.

Kapitalni zahtev za devizni rizik se obračunava množenjem zbira neto otvorene devizne pozicije iapsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 8%. Na 31. decembra 2018. godine kapitalnizahtev za devizni rizik iznosi RSD 44.269 hiljada, a konsolidovani kapitalni zahtev za devizni rizik iznosiRSD 47.775 hiljada.

Banka trenutno nema izloženosti po osnovu robnog rizika.


CAQ4RA7510 44 / 68


7.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital bankeusled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura iprocesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanjanepredvidivih eksternih događaja.Operativni rizik uključuje i pravni rizik i rizik usklađenosti poslovanja.

Pravni rizik predstavlja mogućnost nastanka gubitka usled kazni i sankcija proisteklih iz sudskih sporovapo osnovu neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza, kao i usled kazni i sankcija izrečenih od straneregulatornog tela.

Rizik usklađenosti poslovanja može se javiti u sledećim kategorijama:

• Interna i Eksterna prevara i klijenti, proizvodi i poslovna praksa u celini• U ostalim kategorijama u zavisnosti od slučaja

Banka identifikuje i procenjuje događaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezi sa operativnimrizikom, uzimajući u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore.

Banka meri, odnosno procenjuje izloženost operativnom riziku uzimajući u obzir mogućnost, odnosnoučestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj na Banku, s posebnim osvrtom na događajeza koje je malo verovatno da će nastati, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke.

Banka za potrebe izračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik primenjuje pristup osnovnogindikatora u skladu sa NBS Odlukom o adekvatnosti kapitala banke.

Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora jednak je iznosutrogodišnjeg proseka indikatora izloženosti pomnoženog stopom kapitalnog zahteva od 15%.

Indikator izloženosti izračunava se kao zbir neto prihoda od kamata i neto nekamatnih prihoda na osnovusledećih elemenata:

· prihodi i rashodi od kamata· prihodi od dividendi i učešća· prihodi i rashodi od naknada i provizija· dobici i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti· prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza· prihodi i rashodi od kursnih razlika· ostali prihodi iz redovnog poslovanja.

U izračunavanje indikatora izloženosti ne uključuje se:

· prihodi i rashodi indirektnih otpisa plasmana po osnovu bilansnih pozicija· rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije· ostali rashodi iz redovnog poslovanja· realizovani dobici/gubici po osnovu finansijske imovine koja nije namenjena trgovanju· ostali prihodi koji ne potiču iz redovnog poslovanja Banke (npr. prihodi po osnovu ugovora o

osiguranju).


CAQ4RA7510 45 / 68


7.4. Operativni rizik (nastavak)

Troškovi nastali na temelju spoljne usluge, plaćeni trećim stranama koje nisu matične firme, podružniceBanke ili pravna lica pod nadzorom nadležnog regulatornog tela koje se organizuje na isti način kao i uEU, smatraju se kao ostali troškovi poslovanja.

Indikatori izloženosti koji se uzimaju kao osnova za računanje kapitalnog zahteva za operativni rizik, suindikator izloženosti za godinu t-3, indikator izloženosti za godinu t-2 i indikator izloženosti za godinu t-1(t označava tekuću godinu, odnosno godinu u kojoj se sastavlja izveštaj).

Primenom ove metodologije, kapitalni zahtev (KZ) za operativni rizik na dan 31. decembar 2018. iznosi(u 000 RSD):KZ = [(4.428.684+ 4.178.192+4.700.277)/3] x 15% = 665.358

7.5. Kamatni rizik

Banka je izložena kamatnom riziku u zavisnosti od učestalosti i načina usglašavanja kamatnih stopa naaktivu i pasivu sa tržišnim stopama. Kako bi mogla da utiče na visinu razlike aktivnih i pasivnih pozicija(gep) koje nose različte kamatne stope (fiksne ili varijabilne) i raspored u vremenu prilagođavanjavarijabilnog dela kamatnih stopa tržišnim uslovima (re-pricing) Banka mesečno izrađuje sledeće vrsteizveštaja:

- GEP analize – merenje rizika neusklađenosti dospeća (za stavke s fiksnom kamatnomstopom) i ponovnog određivanja cena (za stavke sa promenljivom kamatnom stopom);

- Stres test – analiza senzitiviteta koja vrši analizu uticaja promene krive prinosa nafinansijski rezultat i kapital Banke.

Mesečni izveštaji se prezentuju Odboru za upravljanje aktivom i pasivom Banke, Narodnoj banci Srbije, aizveštaji se šalju i Matičnoj banci.

Na osnovu odluke DRG (Direkcija za upravljanje rizicima Matične banke) i odobrenja Odbora zaupravljanje aktivom i pasivom, Banka je definisala sledeće interne limite za rizik kamatne stope:

• NPV limit (limit neto sadašnje vrednosti) za stres test zasnovan na scenariju promena dinarskih ideviznih kriva prinosa naviše i naniže;

• Globalni (ukupni) limit za rizik kamatne stope koji je iskazan u RSD, a predstavlja zbir operativnihlimita za gepove kamatne stope za dinarski i devizni podbilans;

• Operativne limite za ALM gepove kamatne stope za dinarski i devizni podbilans pojedinačno. Odborza upravljanje aktivom i pasivom može vršiti preraspodelu vrednosti operativnih limita u koristdinarskih ili deviznih limita pod uslovom da iznos globalnih limita za svaku godinu pojedinačnoostane nepromenjen.

(u hiljadama RSD)Godina 2016 2017 2018Indikator izloženosti 4.428.684 4.178.192 4.700.277


CAQ4RA7510 46 / 68


7.5. Kamatni rizik (nastavak)

Za izradu GEP analize, Banka proizvodi sledeće izveštaje:

•Pozicije aktive i pasive po ugovorenom planu otplate (krediti, depoziti sa ugovorenim rokomdospeća, subordinirane obaveze). Prilikom kreiranja ovog izveštaja uzimaju se u obzir i procenjenestope prevremenih otplata kredita i prevremenih povlačenja depozita dobijene na osnovu istorijskeanalize.

•Pozicije aktive i pasive po planu otplate po konvencijama koje u obzir uzimaju i status klijenta uBanci (dozvoljena prekoračenja, transakcione i depozite po viđenju)

•Pozicije aktive i pasive koje su nekamatonosne i pozicije u skladu sa normama Grupe (kapital,osnovna sredstva).

•Neusklađenost dospeća za stavke sa fiksnom kamatnom stopom (GEP = Pasiva – Aktiva).

Na osnovu njih, ukupni gepovi kamatne stope iskazuju se kao zbir gepova u tri podsegmenta:• Gepovi treasury aktivnosti (međubankarski plasmani i pozajmice)• Gepovi poslovanja sa klijentima (plasmani klijentima i depoziti od klijenata)• Gepovi ostalih aktivnosti.

Model koji Banka primenjuje omogućuje projekcije gepova kamatne stope za period od deset godina, stim što se projekcije gepova za prve dve godine prikazuju na mesečnom nivou, a projekcije gepova zaostalih osam godina na godišnjem nivou. Ukupni gepovi i kamatne stope za prvu godinu izračunavaju sekao pokretni mesečni prosek (prosečna vrednost u periodu od dvanaest meseci počev od izveštajnogmeseca). Ukupni gepovi i kamatne stope za drugu godinu izračunavaju se kao kalendarski mesečni prosek(prosečna vrednost u periodu januar-decembar godine koja sledi izveštajnoj godini). Ukupni gepovi ikamatne stope za ostale godine prikazuju se kao prosečno stanje izračunato na bazi stanja za godinukoja prethodi godini za koju se prikazuje gep i godinu za koju se prikazuje gep. Model omogućuje praćenjegepova i kamatne stope po valuti (RSD i EUR) i zbirno za obe valute. Model je statički, odnosno, ne uzimau obzir promene stanja pozicija aktive i pasive u budućnosti.

Konvencije na osnovu kojih se u Modelu za izračunavanje gepova kamatne stope projektuje kretanjebilansnih pozicija bez ugovorene ročnosti i vanbilansnih pozicija utvrđuju se na bazi statističke analizekoja uzima u obzir istorijsko kretanje stavki aktive i pasive bez ugovorene ročnosti, a prema metodologijidefinisanoj od strane Matične banke. Na osnovu svih rezultata analize Divizija finansija Banke dostavljaPredlog konvencija za bilansne i vanbilansne pozicije na usvajanje Komitetu za finansije Matične banke iOdboru za upravljanje aktivom i pasivom.

U postupku merenja odnosno procene rizika od promene kamatnih stopa Banka respektuje limite kojepropisuje Matična banka (koji se primenjuju na rolling principu tokom perioda od 12 meseci). U toku2018. godine Banka je zabeležila deset proboja globalnih limita gepova kamatnih stopa.


CAQ4RA7510 47 / 68


7.5. Kamatni rizik (nastavak)

Stres test kamatnih stopa se vrši na osnovu gepova kamatnih stopa Banke posebno po valuti za RSD i zaEUR deo bilansa stanja. Cilj testa je da kvantifikuje efekat na neto rezultat Banke u slučaju nastankaokolnosti iz stres scenarija, odnosno promena kamatnih stopa za deo bilansa stanja koji je denominovanu evrima za +/-2% i za deo bilansa stanja koji je denominovan u dinarima za +/-4%. Mesečni i godišnjigepovi se množe uvećanim/umanjenim stopama i diskontuju se na neto sadašnju vrednost. Takodiskontovani gepovi se sabiraju. Limit za stres test kamatnih stopa određene je kao 5% od kapitala. Utoku 2018. godine Banka nije zabeležila ni jedan proboj zadatog limita.

Rizik opcija nastaje zbog ugovornih odredaba u vezi sa kamatno osetljivim pozicijama (krediti samogućnosću prevremene otplate, depoziti sa mogućnosću prevremenog povlačenja, i dr.). Banka vršiistorijsku analizu stopa prevremene otplate kredita i prevremenog povlačenja depozita, na osnovu kojese tako procenjene stope uključuju u obračun gepova kamatnog rizika.

7.6. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi

Banka na dan 31. decembra 2018. godine nije imala izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja ubankarskoj knjizi.

8. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA POKAZATELJ LEVERIDŽA BANKE

Banka je na dan 31. decembar 2018. godine u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacijabanke („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) obračunala pokazatelj leveridža, koji predstavlja odnososnovnog kapitala i iznosa izloženosti banke.Pokazatelj leveridža se obračunava kao količnik osnovnog kapitala, koji se dobija kao zbir osnovnogakcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnostkapitala banke, i iznosa izloženosti banke i iskazuje se u procentima.

(u hiljadama RSD)KAPITAL I UKUPNA IZLOŽENOSTOsnovni kapital 10,436,002Ukupna izloženost za obračun pokazateljaleveridža 113,461,527POKAZATELJ LEVERIDŽAPokazatelj leveridža 9.20%

Tabela 18: Pokazatelj leveridža Banke


CAQ4RA7510 48 / 68

9. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOSIZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA

Banka je podređeno društvo u potpunom vlasništvu CREDIT AGRICOLE S.A. sa sedištem u Parizu,Francuska koja sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima(MRS) i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI), koji su raspoloživi za javnuupotrebu na internet stranicama www.credit-agricole.com.

Počev od 10. maja 2007. godine, Banka postaje matično pravno lice koje pripada Bankarskoj grupi kojučine Credit Agricole Banka Srbija ad Novi Sad i preduzeće za finansijski lizing CA Leasing d.o.o. Beograd.

U skladu sa zakonskom regulativom Banka kao pravno lice koje ima kontrolu nad jednim ili više pravnihlica – zavisnih društava je u obavezi da sastavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje.Prema članu 126. Stav 5 Zakona o bankama („Službeni glasnik RS br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) iOdlukom o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi („Službeni glasnik RS br. 45/2011), Bankanije u obavezi da u konsolidovani finansijski izveštaj grupe uključi podređena društva koja nisu banka, uslučaju da je ukupna bilansna suma jednog podređenog društva manja od 1% ukupne bilansne sume bankeodnosno bankarskog holdinga. Banka na osnovu gore navedene zakonske regulative ulaganje upodređeno društvo CA Leasing d.o.o. Beograd konsoliduje po metodu pune konsolidacije.

Konsolidacija se vrši primenom metode pune konsolidacije za zavisno pravno lice CA Leasing d.o.o.Beograd. Banka, u skladu sa MRS 27 „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštajiʺ sastavljakonsolidovane finansijske izveštaje sa CA Leasing d.o.o primenjujući metod „stavka po stavka“, tako štose sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja iobaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminišu se u potpunosti.

Pregled zavisnih podređenih društava na dan 31. decembra 2018. godine:

Procenat vlasništva Delatnost zavisnog društva

CA Leasing d.o.o. Beograd 100% Finansijski lizing


CAQ4RA7510 49 / 68

9. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐUMATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA (nastavak)

U skladu s Odlukom o objavljivanju podataka i informacija u aneksu ovog dokumenta dati su sledećiobrasci:

- Obrazac PI-KAP (Prilog kons 1) – detaljna struktura regulatornog kapitala na konsolidovanojosnovi na dan 31. decembar 2018 godine (sa referencama na pozicije konsolidovanog bilansastanja iz Priloga 3);

- Obrazac PI- FIKAP ( Prilog kons 2) – osnovne karakteristike elemenata regulatornog kapitalana konsolidovanoj osnovi;

- Obrazac PI- UPK (prilog kons 3) se sastoji iz dve tabele:- Tabela k1 – uporedni pregled konsolidovanog Bilansa stanja sačinjenog za potrebe

kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i Bilansa stanja iz Konsolidovanihfinansijskih izveštaja sačinjenih u skladu s Međunrodnim računovodstvenim standardimafinansijskog izveštavanja;

- Tabela k2 – Bilans stanja Bankarske grupe iz konsolidovanih Finansijskih izveštajasačinjenih u skladu sa MSFI sa raščlanjenim pozicijama koje je putem referenci mogućepovezati sa pozicijama kapitala iz izveštaja o kapitalu na konsolidovanoj sonovisačinjenog u skladu sa Odlukom kojoj se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitalabanke (Prilog kons 1);

- Obrazac PI-AKB (Prilog kons 4) – pregled obračunatih kapitalnih zahteva na konsolidovanojosnovi;

- Obrazac PI-GR (Prilog kons 5) – geografska raspodela izloženosti značajnih za izračunavanjekontracikličnog zaštitnog sloja kapitala na konsolidovanoj osnovi;

- Obrazac PI-KZS (Prilog kons 6) –iznos kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala nakonsolidovanoj osnovi;

Posebno izdvojena regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od kapitala Bankarske grupe po vrsti iiznosu prikazane su u tabeli u nastavku:

(u hiljadamaRSD)

Osnovni akcijski kapitalRegulatorna prilagođavanja osnovnog akcijskog kapitala - 8 (-) Dodatna prilagođavanja vrednosti - 8Odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala - 184,235

(-) Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za odložene poreske obaveze - 155,627 (-) Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke - 28,608

(-) Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkamabanke -

Dodatni osnovni kapitalOdbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala -

Dopunski kapitalOdbitne stavke od dopunskog kapitala kapitala -

Tabela 19: Posebno izdvojena regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od kapitala Grupe po vrsti iiznosu


CAQ4RA7510 50 / 68

9. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐUMATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA (nastavak)

U tabeli ispod se nalaze limiti za primenu izuzetaka kod odbitnih stavki od osnovnog akcijskog kapitalaBanke:

(u hiljadama RSD)LIMITI ZA PRIMENU IZUZETAKA KOD ODBITNIH STAVKI OD OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA BANKE

Limit do kojeg se ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka nemaznačajno ulaganje ne odbijaju od kapitala 1,043,043

Limit od 10% osnovnog akcijskog kapitala izračunatog u skladu sa tačkom 21. stav2. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 1,043,043

Limit od 17,65% osnovnog akcijskog kapitala izračunatog u skladu sa tačkom 21.stav 3. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 1,840,972Podoban kapital iz tačke 13. stav 8. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 12,474,567

Tabela 20: Limiti za primenu izuzetaka kod odbitnih stavki od osnovnog akcijskog kapitala Grupe

Banka je na dan 31. decembar 2018. godine u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacijabanke („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) obračunala pokazatelj leveridža, koji predstavlja odnososnovnog kapitala i iznosa izloženosti banke i izražava se u procentima, na konsolidovanoj osnovi.

(u hiljadama RSD)

Osnovni kapital 10,430,434Ukupna izloženost za obračun pokazatelja leveridža 118,768,639

Pokazatelj leveridža 8.78%

KAPITAL I UKUPNA IZLOŽENOST

POKAZATELJ LEVERIDŽA

Tabela 21: Pokazatelj leveridža Grupe


CAQ4RA7510 52 / 68

11. ANEKSI

11.1. Podaci o kapitalnoj poziciji banke – obrazac PI-KAP (Prilog 1)(u hiljadama RSD)

Rednibr. Naziv pozicije Iznos Referenca na

Prilog 3 Veza sa OAK*

Osnovni akcijski kapital: elementi1 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuće emisione premije 10,191,260

1.1. od čega: akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 8.OAK 10,191,260 a tačka 7. stav 1. odredba pod 1)i tačka 8.

1.2. od čega: Pripadajuće emisione premije uz instrumente iz tačke 1.1. tj. iznos uplaćen iznad nominalnevrednosti tih instrumenata - tačka 7. stav 1. odredba pod 2)

2 Dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama, a za koju je skupština banke donelaodluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital

423,417

b (deo pozicijeiz Bilansa

stanjatačka 10.stav 1.

3Dobit tekuće godine ili dobit iz prethodne godine za koju skupština banke još nije donela odluku da će bitiraspoređena u osnovni akcijski kapital koja ispunjava uslove iz tačke 10. st. 2. i 3. za uključivanje u osnovniakcijski kapital -

tačka 10. st. 2. i 3.

4 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici - tačka 7. stav 1. odredba pod 4)5 Rezerve iz dobiti i ostale rezerve banke, osim rezervi za opšte bankarske rizike - tačka 7. stav 1. odredba pod 5)6 Rezerve za opšte bankarske rizike - tačka 7. stav 1. odredba pod 6)7 Učešća bez prava kontrole (manjinska učešća) koja se priznaju u osnovnom akcijskom kapitalu ** -8 Osnovni akcijski kapital pre regulatornih prilagođavanja i odbitnih stavki (zbir od 1 do 7) 10,614,677

Osnovni akcijski kapital: regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke

9 Dodatna prilagođavanja vrednosti (-)- 8

AVA (nijesastavni deo

Bilansa stanja)tačka 12. stav 5.

10 Nematerijalna ulaganja, uključujući gudvil (umanjena za iznos odloženih poreskih obaveza) (-) - 150,059 c tačka 13. stav 1. odredba pod2)

11Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja prostiču izprivremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14.stav 1. OAK - 28,608

d (deo pozicijeiz Bilansa

stanja)

tačka 13. stav 1. odredba pod3)

12 Fer vrednosti rezervi u vezi sa dobicima ili gubicima po osnovu instrumenata zaštite od rizika novčanog tokaza finansijske instrumente koji se ne vrednuju po fer vrednosti, uključujući i projektovane novčane tokove -


13 IRB pristup: negativan iznos razlike dobijen obračunom u skladu s tačkom 134. OAK (-) tačka 13. stav 1. odredba pod4)

14 Povećanje kapitala koje je rezultat sekjuritizacije izloženosti (-) - tačka 11.

15 Dobici ili gubici po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koji su posledica promenekreditne sposobnosti banke -


16 Imovina u penzijskom fondu sa definisanim naknadama u bilansu stanja banke (-) -tačka 13. stav 1. odredba pod5)

17Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala,uključujući i sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala koje je banka dužna ili može biti dužna daotkupi na osnovu ugovorne obaveze (-) -


18

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektorukoja imaju uzajamna ulaganja u banci, a koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-)

-


19 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitalalica u finansijskom sektoru u kojem banka nema značajno ulaganje (-) -


20Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitalalica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje (-) -


21 Iznos izloženosti koje ispunjavaju uslove za primenu pondera rizika od 1.250 %, a koje banka odluči da odbijeod osnovnog akcijskog kapitala umesto da primeni taj ponder -


21.1.od čega: učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru u iznosu preko 10% kapitala tih lica,odnosno učešća koja omogućavaju efektivno vršenje znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili naposlovnu politiku tog pravnog lica (-) -

tačka 13. stav 1. odredba pod11) alineja prva

21.2. od čega: sekjuritizovane pozicije (-) -tačka 13. stav 1. odredba pod11) alineja druga

21.3. od čega: slobodne isporuke (-) -tačka 13. stav 1. odredba pod11) alineja treća

22Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke i koja proističu iz privremenih razlika(iznos iznad 10% osnovnog akcijskog kapitala banke iz tačke 21. stav 2, umanjen za iznos povezanih poreskihobaveza ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK ) (-) -


23 Zbir odloženih poreskih sredstava i ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajnoulaganje iz tačke 21. stav 1. OAK, koji prelazi limit iz tačke 21. stav 3. OAK (-) - tačka 21. stav 1.

23.1. od čega: Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica ufinansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje -


23.2. od čega: Odložena poreska sredstva koja proističu iz privremenih razlika -tačka 21. stav 1. odredba pod1)

24 Gubitak tekuće i ranijih godina, kao i nerealizovani gubici (-) -tačka 13. stav 1. odredba pod1)

25

Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračunakapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu ukojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokrićerizika ili gubitaka (-) -


26 Iznos za koji odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala banke premašuju iznos dodatnog osnovnogkapitala banke (-) -


27 Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke -tačka 13. stav 1. odredba pod13)

28 Ukupna regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala (zbir od 9 do27) - 178,675

29 Osnovni akcijski kapital (razlika između 8 i 28) 10,436,002


CAQ4RA7510 53 / 68

11.1 Podaci o kapitalnoj poziciji banke – obrazac PI-KAP (Prilog 1) – nastavak

(u hiljadama RSD)Redni

br. Naziv pozicije Iznos Referenca naPrilog 3 Veza sa OAK*

Dodatni osnovni kapital: elementi

30 Akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 23. OAK i pripadajuće emisione premije -tačka 22. stav 1. odredbe pod1) i pod 2)

31 Instrumenti osnovnog kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dodatnom osnovnomkapitalu** -

32 Dodatni osnovni kapital pre odbitnih stavki (30+31) -Dodatni osnovni kapital: odbitne stavke

33 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dodatnog osnovnog kapitala,uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) -


34 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektorukoja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-) -


35 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica ufinansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) -


36Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskomsektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisijehartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) -


37 Iznos za koji odbitne stavke od dopunskog kapitala banke premašuju iznos dopunskog kapitala banke (-) -tačka 26. stav 1. odredba pod5)

38 Ukupne odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala (zbir od 33 do 37) -39 Dodatni osnovni kapital (razlika između 32 i 38) -40 Osnovni kapital (zbir 29 i 39) 10,436,002

Dopunski kapital: elementi

41 Akcije i drugi instrumenti dopunskog kapitala i suboordinirane obaveze, koji ispunjavaju uslove iz tačke 28.OAK i pripadajuće emisione premije uz instrumente

2,044,133

e (deo pozicijeiz Bilansa

stanja)

tačka 27. stav 1. odredbe pod1) i pod 2)

42 Instrumenti kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dopunskom kapitalu ** -

43 Prilagođavanja za kreditni rizik koja ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski kapital tačka 27. stav 1. odredbe pod3) i pod 4)

44 Dopunski kapital pre odbitnih stavki (zbir od 41 do 43) 2,044,133Dopunski kapital: odbitne stavke

45 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dopunskog kapitala i subordiniraneobaveze, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) -


46Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica ufinansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosakapitala banke (-) -


47 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordiniraneobaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) -


48Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala i subordiniraneobaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovuvršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) -


49 Ukupne odbitne stavke od dopunskog kapitala (zbir od 45 do 48) -50 Dopunski kapital (razlika između 44 i 49) 2,044,13351 Ukupni kapital (zbir 40 i 50) 12,480,13552 Ukupna rizična aktiva 67,691,878 tačka 3. stav 2.

Pokazatelji adekvatnosti kapitala i zaštitni slojevi kapitala

53 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke (%) 15.42% tačka 3. stav 1. odredba pod 1)

54 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke (%) 15.42% tačka 3. stav 1. odredba pod 2)

55 Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke (%) 18.44% tačka 3. stav 1. odredba pod 3)

56 Ukupni zahtevi za zaštitne slojeve kapitala (%)*** 4.91% tačka 433.57 Osnovni akcijski kapital raspoloživ za pokriće zaštitnih slojeva (%)**** 10.92%


CAQ4RA7510 54 / 68

11.2. Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračunkapitala banke – obrazac PI-FIKAP (Prilog 2)

Rednibr. Karakteristike instrumenta Akcijski kapital Subordinirane obaveze

1. Emitent Credit Agricole S.A. Paris Credit Agricole S.A. Paris1.1. Jedinstvena oznaka (npr. CUSIP, ISIN ili oznaka Bloomberg za privatne plasmane) ISIN: MEBA29856

Tretman u skladu s propisima

2. Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke Instrument osnovnogakcijskog kapitala Instrument dopunskog kapitala

3. Individualni/(pot)konsolidovani/individualni i (pot)konsolidovani nivo uključivanjainstrumenta u kapital na nivou grupe

Individualni i(pot)konsolidovani Individualni i (pot)konsolidovani

4. Tip instrumenta Obične akcije Subordinirani dug izdat u vidu finansijskoginstrumenta

5. Iznos koji se priznaje za potrebe izračunavanja regulatornog kapitala (u hiljadamadinara, sa stanjem na dan poslednjeg izveštavanja) 10,191,260 hiljada RSD

U dopunski kapital Banke uključen je iznosod 2,044,133 hiljada RSD koji ispunjava

uslove za uključivanje u skladu sa Odlukomo adekvatnosti kapitala

6. Nominalna vrednost instrumenta 10,191,260 hiljada RSD 2,000,008.40 EUR6.1. Emisiona cena _ _6.2. Otkupna cena _ _7. Računovodstvena klasifikacija Akcijski kapital Obaveza - amortizovana vrednost8. Datum izdavanja instrumenta 20.09.2001. 31.03.2009.

9. Instrument s datumom dospeća ili instrument bez datuma dospeća Instrument bez datumadospeća Instrument sa datumom dospeća

9.1. Inicijalni datum dospeća Bez datuma dospeća 28.04.2023.10. Opcija otkupa od strane emitenta uz prethodnu saglasnost nadležnog tela Ne Da

10.1. Prvi datum aktiviranja opcije otkupa, uslovni datumi aktiviranja opcije otkupa iotkupna vrednost _ 01.04.2014. (5 godina nakon valute kredita)

10.2. Накнадни датуми активирања опције откупа (ако је применљиво) _ Nisu definisani datumi prevremene otplateKuponi/dividende Kamata po subordiniranom kreditu

11. Fiksne ili promenljive dividende/kuponi _ _12. Kuponska stopa i povezani indeksi _ _13. Postojanje mehanizma obaveznog otkazivanja dividende _ _

14.1. Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog pravau vezi s vremenom isplate dividendi/kupona _ _

14.2. Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog pravau vezi sa iznosom dividendi/kupona _ _

15. Mogućnost povećanja prinosa (step up) ili drugih podsticaja za otkup Ne Ne16. Nekumulativne ili kumulativne dividende/kuponi _ _17. Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Nekonvertibilan Konvertibilan18. Ako je konvertibilan, uslovi pod kojima može doći do konverzije _ Ugovorom nije definisan19. Ako je konvertibilan, delimično ili u celosti _ U celosti konvertibilan20. Ako je konvertibilan, stopa konverzije _ _21. Ako je konvertibilan, obavezna ili dobrovoljna konverzija _ Dobrovoljna

22. Ako je konvertibilan, instrument u koji se konvertuje _ Instrument osnovnog akcijskog kapitala(Obične akcije)

23. Ako je konvertibilan, emitent instrumenta u koji se konvertuje _

Konverzija subordiniranog kredita Matičnebanke Credit Agricole S.A. Paris u Akcijski

kapital Credit Agricole Banke Srbija ADNovi Sad

24. Mogućnost smanjenja vrednosti Ne Ne

25. Ako postoji mogućnost smanjenja vrednosti, uslovi pod kojima može doći dosmanjenja vrednosti _ _

26. Ако постоји могућност смањења вредности, делимично или у целости _ _27. Ako postoji mogućnost smanjenja vrednosti, trajno ili privremeno _ _28. Ako je smanjenje vrednosti privremeno, uslovi ponovnog priznavanja _ _

29. Tip instrumenta koji će se pri stečaju, odnosno likvidaciji naplatiti neposredno prenavedenog instrumenta

Subordinirani dug izdat uvidu finansijskog

instrumentaDrugo

30. Neusklađene karakteristike konvertovanih instrumenata Ne Ne

31. Ako postoje navesti neusklađene karakteristike _ _


CAQ4RA7510 55 / 68

11.3. Obrazac PI – UPK (Prilog 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja Banke sareferencama na pozicije regulatornog kapitala (Prilog 1)

(u hiljadama RSD)Oznakapozicije Naziv pozicije Bilans stanja Reference na

Prilog 1А AKTIVAA.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 17,037,339A.II Založena finansijska sredstva -A.III Potraživanja po osnovu derivata -A.IV Hartije od vrednosti 6,124A.V Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4,792,029A.VI Krediti i potraživanja od komitenata 74,678,073A.VII Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -A.VIII Potraživanja po osnovu derivata namenjnenih zaštiti od rizika 1,661A.IX Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate -

od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru -A.X Investicije u zavisna društva 128,667

od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru 128,667A.XI Nematerijalna impovina 150,059 cA.XII Nekretnine, postrojenja i oprema 1,498,584A.XIII Investicione nekretnine 164,140A.XIV Tekuća poreska sredstva -A.XV Odložena poreska sredstva 63,643 dA.XVI Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja -A.XVII Ostala sredstva 463,409

od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru uiznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno tih lica -

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0017 u bilansustanja) 98,983,728

P PASIVAPO OBAVEZEPO.I Obaveze po osnovu derivata -

PO.II Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama icentralnoj banci 24,891,338

PO.III Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 59,413,519PO.IV Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika 134PO.V Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -PO.VI Obaveze po osnovu hartija od vrednosti -PO.VII Subordinirane obaveze 2,377,576 e

od čega subordinirane obaveze koje se uključuju u dopunski kapital banke 2,044,133 ePO.VIII Rezervisanja 170,597

PO.IXObaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje seobustavlja -

PO.X Tekuće poreske obaveze 4,731PO.XI Odložene poreske obaveze -PO.XII Ostale obaveze 746,991

PO.XIII UKUPNO OBAVEZE (POZICIJE POD AOP oznakama od 0401 dо 0412 u bilansustanja) 87,604,886


CAQ4RA7510 56 / 68

11.3 Obrazac PI – UPK (Prilog 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja Banke sareferencama na pozicije regulatornog kapitala (Prilog 1) – nastavak

(u hiljadama RSD)

Oznakapozicije Naziv pozicije Bilans stanja Reference na

Prilog 1

KAPITALPO.XIV Akcijski kapital 10,191,260

od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnihakcija 10,191,260 a

od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala, osim preferencijalnihkumulativnih akcija - od čega nominalna vrednost preferencijalnih kumulativnih akcija - od čega emisiona premija preferencijalnih kumulativnih akcija -

PO.XV Sopstvene akcije -

od čega stečene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije -

PO.XVI Dobitak 1,176,363 od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina 423,417 b od čega dobit iz tekuće godine 752,946

PO.XVII Gubitak - od čega gubici iz prethodnih godina - od čega gubitak tekuće godine -

PO.XVIII Rezerve 11,219 od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju element osnovnog kapitala - od čega ostale pozitivne rezerve - od čega ostale negativne rezerve - od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve - od čega dobit po osnovu obavezabanke vrednovanih po fer vrednosti koja jeostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke - od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekata promene fervrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava koja se, u skladusa MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi -

PO.XIX Nerealizovani gubici - od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti -

PO.XX Učešća bez prava kontrole - od čega manjinska učešća u podređenim društvima -

PO.XXI UKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOPoznaka iz bilansa stanja: 0414 - 0415 + 0416 - 0417 + 0418 - 0419 + 0420) ≥ 0 11,378,842

PO.XXIIUKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanjasledećih AOP oznaka iz bilansa stanja: 0414 - 0415 + 0416 - 0417 + 0418 - 0419 +0420) < 0 -

PO.XXIII UKUPNO PASIVA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznakaiz bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423) 98,983,728

V.P VANBILANSNE POZICIJEV.P.A Vanbilansna aktiva 152,532,444

od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu,osim preferencijalnih kumulativnihakcija - od čega iznos preferencijalnih kumulativnih akcijabanke uzetih u zalogu -

V.P.P Vanbilansna pasiva 152,532,444


CAQ4RA7510 57 / 68

11.4. Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala – obrazac PI-AKB (Prilog 4)

(u hiljadama RSD)

Iznos1

I KAPITAL 12,480,1351. UKUPAN OSNOVNI AKCIJSKI KAPITAL 10,436,0022. UKUPAN DODATNI OSNOVNI KAPITAL -3. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 2,044,133II KAPITALNI ZAHTEVI 5,415,350

1.KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE, RIZIKSMANjENjA VREDNOSTI KUPLjENIH POTRAŽIVANjA I RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE POOSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA 4,705,652

1.1. Standardizovani pristup (SP) 58,820,6461.1.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama -1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave -1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima -1.1.4. Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama -1.1.5. Izloženosti prema međunarodnim organizacijama -1.1.6. Izloženosti prema bankama 928,8091.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 15,432,1421.1.8. Izloženosti prema fizičkim licima 21,993,5281.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 16,918,3921.1.10. Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 1,395,2541.1.11. Visokorizične izloženosti -1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica -1.1.13. Izloženosti po osnovu sekjuritizovanih pozicija -1.1.14. Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom -1.1.15. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove -1.1.16. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 321,6671.1.17. Ostale izloženosti 1,830,854

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB) -1.2.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama -1.2.2. Izloženosti prema bankama -1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima -1.2.4. Izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.4.1. od čega: Izloženosti prema fizičkim licima obezbeđene hipotekama na nepokretnostima -1.2.4.2. od čega: Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.4.3. od čega: Izloženosti prema malim i srednjim preduzećima koje su razvrstana u ovu klasuizloženosti -

Redni br. Naziv


CAQ4RA7510 58 / 68

11.4 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala – obrazac PI-AKB (Prilog 4) - nastavak

(u hiljadama RSD)

Iznos1

1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -1.2.5.1. Primenjeni pristup: -

1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika -1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa -1.2.5.1.3. Pristup internih modela -1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -

1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi -

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovoljno diversifikovanimportfolijima -

1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja -1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku -

1.2.6. Izloženosti po osnovu sekjuritizovanih pozicija -1.2.7. Izloženosti po osnovu ostale imovine -

2 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIHTRANSAKCIJA -

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 44,269

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanihpristupa 44,269

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti - od čega kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu sekjuritizovanih pozicija -

3.1.2. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti -3.1.3. Dodatni kapitalni zahtev za velike izloženosti iz knjige trgovanja -3.1.4. Kapitalni zahtev za devizni rizik 44,2693.1.5. Kapitalni zahtev za robni rizik -

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internihmodela -

4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 665,3584.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora 665,358

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog/alternativnogstandardizovanog pristupa -

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa -5 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK PRILAGOĐAVANJA KREDITNE IZLOŽENOSTI 71

5.1 Napredni metod -5.2 Standardni metod 71III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA (%) 15.42%IV POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG KAPITALA (%) 15.42%V POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (% ) 18.44%

Redni br. Naziv


CAQ4RA7510 59 / 68

11.5. Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnogzaštitnog sloja kapitala - obrazac PI-GR (Prilog 5)

(u hiljadama RSD)

Iznosizloženosti

premastandardizovanom pristupu

Iznosizloženostiprema IRBpristupu

Zbir dugih ikratkih

pozicija izknjige

trgovanja

Iznosizloženosti

iz knjigetrgovanja

premainternommodelu

Iznosizloženosti

premastandardizo

vanompristupu

Iznosizloženostiprema IRB

pristupu

Od čega:opšte

kreditneizloženosti

Od čega:izloženosti

iz knjigetrgovanja

Od čega:izloženosti po

osnovusekjuritizacije

Ukupno

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

1.Raščlanjavanjepo državama

1.1. Srbija 57,819,952 0 0 0 0 0 4,625,596 4,625,596 0.9988 0%1.2. SAD 71,884 0 0 0 0 0 5,751 5,751 0.0012 0%

2. Ukupno 57,891,837 0 0 0 0 0 4,631,347 0 0 4,631,347 1 0

Rednibroj

Opšte kreditne izloženoszi Izloženosti iz knjigetrgovanja

Izloženosti po osnovusekjuritizacije

Kapitalni zahtevi

Ponderikapitalnihzahteva

Stopakontraciklično

g zaštitnogsloja kapitala

11.6. Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala Banke obrazac PI-KZS (Prilog 6)

1. Ukupna rizična aktiva 67,691,878

2. Specifična stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala 0%

3. Zahtev za kontraciklični zaštitni sloj kapitala banke 0


CAQ4RA7510 60 / 68

11.7. Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-KAP (Prilog kons 1)(u hiljadama RSD)

Redni br. Naziv pozicije Iznos Referenca na Prilog

3 Veza sa OAK*

Osnovni akcijski kapital: elementi

1 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuće emisione premije 10,191,260

1.1. od čega: akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 8.OAK 10,191,260

atačka 7. stav 1.odredba pod 1) i tačka8.

1.2. od čega: Pripadajuće emisione premije uz instrumente iz tačke 1.1. tj. iznos uplaćen iznad nominalnevrednosti tih instrumenata -

tačka 7. stav 1.odredba pod 2)

2 Dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama, a za koju je skupština bankedonela odluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital

423,417

b (deo pozicije izBilansa stanja tačka 10.stav 1.

3Dobit tekuće godine ili dobit iz prethodne godine za koju skupština banke još nije donela odluku da će bitiraspoređena u osnovni akcijski kapital koja ispunjava uslove iz tačke 10. st. 2. i 3. za uključivanje u osnovniakcijski kapital -

tačka 10. st. 2. i 3.

4 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici -tačka 7. stav 1.odredba pod 4)

5 Rezerve iz dobiti i ostale rezerve banke, osim rezervi za opšte bankarske rizike -tačka 7. stav 1.odredba pod 5)

6 Rezerve za opšte bankarske rizike -tačka 7. stav 1.odredba pod 6)

7 Učešća bez prava kontrole (manjinska učešća) koja se priznaju u osnovnom akcijskom kapitalu ** -8 Osnovni akcijski kapital pre regulatornih prilagođavanja i odbitnih stavki (zbir od 1 do 7) 10,614,677

Osnovni akcijski kapital: regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke

9 Dodatna prilagođavanja vrednosti (-)- 8

AVA (nije sastavnideo Bilansa stanja) tačka 12. stav 5.

10 Nematerijalna ulaganja, uključujući gudvil (umanjena za iznos odloženih poreskih obaveza) (-) - 155,627 c tačka 13. stav 1.

odredba pod 2)

11Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja prostiču izprivremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14.stav 1. OAK - 28,608

d (deo pozicije izBilansa stanja)


12 Fer vrednosti rezervi u vezi sa dobicima ili gubicima po osnovu instrumenata zaštite od rizika novčanog tokaza finansijske instrumente koji se ne vrednuju po fer vrednosti, uključujući i projektovane novčane tokove -


13 IRB pristup: negativan iznos razlike dobijen obračunom u skladu s tačkom 134. OAK (-) tačka 13. stav 1.odredba pod 4)

14 Povećanje kapitala koje je rezultat sekjuritizacije izloženosti (-) - tačka 11.

15 Dobici ili gubici po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koji su posledica promenekreditne sposobnosti banke -


16 Imovina u penzijskom fondu sa definisanim naknadama u bilansu stanja banke (-) -tačka 13. stav 1.odredba pod 5)

17Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala,uključujući i sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala koje je banka dužna ili može biti dužna daotkupi na osnovu ugovorne obaveze (-) -


18Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskomsektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci, a koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitalabanke (-) -


19 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitalalica u finansijskom sektoru u kojem banka nema značajno ulaganje (-) -


20Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitalalica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje (-) -


21 Iznos izloženosti koje ispunjavaju uslove za primenu pondera rizika od 1.250 %, a koje banka odluči da odbijeod osnovnog akcijskog kapitala umesto da primeni taj ponder -


21.1.od čega: učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru u iznosu preko 10% kapitala tih lica,odnosno učešća koja omogućavaju efektivno vršenje znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili naposlovnu politiku tog pravnog lica (-) -

tačka 13. stav 1.odredba pod 11) alinejaprva

21.2. od čega: sekjuritizovane pozicije (-) -

tačka 13. stav 1.odredba pod 11) alinejadruga

21.3. od čega: slobodne isporuke (-) -

tačka 13. stav 1.odredba pod 11) alinejatreća

22Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke i koja proističu iz privremenih razlika(iznos iznad 10% osnovnog akcijskog kapitala banke iz tačke 21. stav 2, umanjen za iznos povezanihporeskih obaveza ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK ) (-) -


23 Zbir odloženih poreskih sredstava i ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajnoulaganje iz tačke 21. stav 1. OAK, koji prelazi limit iz tačke 21. stav 3. OAK (-) - tačka 21. stav 1.

23.1. od čega: Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica ufinansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje -


23.2. od čega: Odložena poreska sredstva koja proističu iz privremenih razlika -tačka 21. stav 1.odredba pod 1)

24 Gubitak tekuće i ranijih godina, kao i nerealizovani gubici (-) -tačka 13. stav 1.odredba pod 1)

25

Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračunakapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu ukojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokrićerizika ili gubitaka (-) -


26 Iznos za koji odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala banke premašuju iznos dodatnog osnovnogkapitala banke (-) -


27 Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke -tačka 13. stav 1.odredba pod 13)

28 Ukupna regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala (zbir od 9 do27) - 184,243

29 Osnovni akcijski kapital (razlika između 8 i 28) 10,430,434


CAQ4RA7510 61 / 68

11.7 Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-KAP (Prilog kons 1)– nastavak

(u hiljadama RSD)Redni

br. Naziv pozicije Iznos Referenca na Prilog3 Veza sa OAK*

Dodatni osnovni kapital: elementi

30 Akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 23. OAK i pripadajuće emisione premije -tačka 22. stav 1.odredbe pod 1) i pod 2)

31 Instrumenti osnovnog kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dodatnom osnovnomkapitalu** -

32 Dodatni osnovni kapital pre odbitnih stavki (30+31) -Dodatni osnovni kapital: odbitne stavke

33 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dodatnog osnovnog kapitala,uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) -


34Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskomsektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke(-) -


35 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica ufinansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) -


36Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskomsektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisijehartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) -


37 Iznos za koji odbitne stavke od dopunskog kapitala banke premašuju iznos dopunskog kapitala banke (-) -tačka 26. stav 1.odredba pod 5)

38 Ukupne odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala (zbir od 33 do 37) -39 Dodatni osnovni kapital (razlika između 32 i 38) -40 Osnovni kapital (zbir 29 i 39) 10,430,434

Dopunski kapital: elementi

41 Akcije i drugi instrumenti dopunskog kapitala i suboordinirane obaveze, koji ispunjavaju uslove iz tačke 28.OAK i pripadajuće emisione premije uz instrumente

2,044,133

e (deo pozicije izBilansa stanja)

tačka 27. stav 1.odredbe pod 1) i pod 2)

42 Instrumenti kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dopunskom kapitalu ** -

43 Prilagođavanja za kreditni rizik koja ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski kapital tačka 27. stav 1.odredbe pod 3) i pod 4)

44 Dopunski kapital pre odbitnih stavki (zbir od 41 do 43) 2,044,133Dopunski kapital: odbitne stavke

45 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dopunskog kapitala i subordiniraneobaveze, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) -


46Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica ufinansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosakapitala banke (-) -


47 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordiniraneobaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) -


48Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala i subordiniraneobaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovuvršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) -


49 Ukupne odbitne stavke od dopunskog kapitala (zbir od 45 do 48) -50 Dopunski kapital (razlika između 44 i 49) 2,044,13351 Ukupni kapital (zbir 40 i 50) 12,474,56752 Ukupna rizična aktiva 72,080,616 tačka 3. stav 2.

Pokazatelji adekvatnosti kapitala i zaštitni slojevi kapitala

53 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke (%) 14.47%tačka 3. stav 1.odredba pod 1)

54 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke (%) 14.47%tačka 3. stav 1.odredba pod 2)

55 Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke (%) 17.31%tačka 3. stav 1.odredba pod 3)

56 Ukupni zahtevi za zaštitne slojeve kapitala (%)*** 4.74% tačka 433.57 Osnovni akcijski kapital raspoloživ za pokriće zaštitnih slojeva (%)**** 9.97%


CAQ4RA7510 62 / 68

11.8. Obrazac PI – UPK (Prilog kons 2) – Uporedni pregled konsolidovanog bilansa stanjasačinjenog za potrebe kontrola bankarske grupe i konsolidovanog bilansa stanja sačinjenogu skladu sa MSFI

(u hiljadama RSD)

Oznaka

pozicijeNaziv pozicije

Konsolidovani bilansstanja kao uobjavljenimfinansijskimizveštajima

Konsolidovani bilansstanja po

regulatornom metodui obuhvau

konsolidacijeА AKTIVAA.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 17,037,339 17,037,339A.II Založena finansijska sredstva - -A.III Potraživanja po osnovu derivata - -A.IV Hartije od vrednosti 6,124 6,124

A.V Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4,691,536 4,691,536A.VI Krediti i potraživanja od komitenata 80,201,322 80,201,322

A.VII Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika - -

A.VIII Potraživanja po osnovu derivata namenjnenih zaštiti od rizika 1,661 1,661A.IX Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate - -

od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica ufinansijskom sektoru - -

A.X Investicije u zavisna društva - - od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica ufinansijskom sektoru - -

A.XI Nematerijalna ulaganja 155,627 155,627A.XII Nekretnine, postrojenja i oprema 1,500,401 1,500,401A.XIII Investicione nekretnine 164,140 164,140A.XIV Tekuća poreska sredstva - -A.XV Odložena poreska sredstva 63,929 63,929

A.XVI Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - -A.XVII Ostala sredstva 474,328 474,328

od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica ufinansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosnotih lica - -

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0017 ubilansu stanja) 104,296,407 104,296,407

P PASIVAPO OBAVEZEPO.I Obaveze po osnovu derivata - -

PO.II Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskimorganizacijama i centralnoj banci 30,107,953 30,107,953

PO.III Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 59,413,519 59,413,519PO.IV Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika 134 134

PO.V Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika - -PO.VI Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - -PO.VII Subordinirane obaveze 2,377,576 2,377,576

od čega subordinirane obaveze koje se uključuju u dopunski kapitalbanke 2,044,133 2,044,133

PO.VIII Rezervisanja 172,205 172,205

PO.IXObaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanjakoje se obustavlja - -

PO.X Tekuće poreske obaveze 7,026 7,026PO.XI Odložene poreske obaveze - -PO.XII Ostale obaveze 776,932 776,932

PO.XIII UKUPNO OBAVEZE (POZICIJE POD AOP oznakama od 0401 dо 0412u bilansu stanja) 92,855,345 92,855,345


CAQ4RA7510 63 / 68

11.8 Obrazac PI – UPK (Prilog kons 2) – Uporedni pregled konsolidovanog bilansa stanjasačinjenog za potrebe kontrola bankarske grupe i konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog u skladu saMSFI – nastavak

(u hiljadama RSD)Oznaka Naziv pozicije Konsolidovani bilans Konsolidovani bilans

KAPITALPO.XIV Akcijski kapital 10,191,260 10,191,260

od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnihkumulativnih akcija 10,191,260 10,191,260 od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala, osim - - od čega nominalna vrednost preferencijalnih kumulativnih akcija - - od čega emisiona premija preferencijalnih kumulativnih akcija - -

PO.XV Sopstvene akcije - - od čega stečene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih - - od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije - -

PO.XVI Dobitak 1,238,455 1,238,455 od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina 472,607 472,607 od čega dobit iz tekuće godine 765,849 765,849

PO.XVII Gubitak - - od čega gubici iz prethodnih godina - - od čega gubitak tekuće godine - -

PO.XVIII Rezerve 11,347 11,347 od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju element osnovnog kapitala - - od čega ostale pozitivne rezerve - - od čega ostale negativne rezerve - -

od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve - - od čega dobit po osnovu obavezabanke vrednovanih po fer vrednostikoja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke - - od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekatapromene fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalihsredstava koja se, u skladu sa MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi - -

PO.XIX Nerealizovani gubici - - od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti - -

PO.XX Učešća bez prava kontrole - - od čega manjinska učešća u podređenim društvima - -

PO.XXIUKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećihAOP oznaka iz bilansa stanja: 0414 - 0415 + 0416 - 0417 + 0418 - 0419 +0420) ≥ 0

11,441,062 11,441,062

PO.XXIIUKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA (rezultat sabiranja, odnosnooduzimanja sledećih AOP oznaka iz bilansa stanja: 0414 - 0415 + 0416 -0417 + 0418 - 0419 + 0420) < 0 - -

PO.XXIIIUKUPNO PASIVA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećihAOP oznaka iz bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423) 104,296,407 104,296,407

V.P VANBILANSNE POZICIJEV.P.A Vanbilansna aktiva 152,532,444 152,532,444

od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu,osim preferencijalnihkumulativnih akcija - -

od čega iznos preferencijalnih kumulativnih akcijabanke uzetih u zalogu - -V.P.P Vanbilansna pasiva 152,532,444 152,532,444


CAQ4RA7510 64 / 68

11.9. Obrazac PI – UPK (Prilog kons 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja nakonsolidovanoj osnovi sa referencama na pozicije regulatornog kapitala Bankarske grupe(Prilog kons 1)

(u hiljadama RSD)Oznakapozicije Naziv pozicije Bilans stanja Reference

А AKTIVAA.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 17,037,339A.II Založena finansijska sredstva -A.III Potraživanja po osnovu derivata -A.IV Hartije od vrednosti 6,124

A.V Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4,691,536A.VI Krediti i potraživanja od komitenata 80,201,322

A.VII Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

A.VIII Potraživanja po osnovu derivata namenjnenih zaštiti od rizika 1,661A.IX Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate -

od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica ufinansijskom sektoru -

A.X Investicije u zavisna društva - od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica ufinansijskom sektoru -

A.XI Nematerijalna ulaganja 155,627 cA.XII Nekretnine, postrojenja i oprema 1,500,401A.XIII Investicione nekretnine 164,140A.XIV Tekuća poreska sredstva -A.XV Odložena poreska sredstva 63,929 d

A.XVI Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje seobustavlja -

A.XVII Ostala sredstva 474,328 od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica ufinansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tihbanaka, odnosno tih lica -

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do0017 u bilansu stanja) 104,296,407

P PASIVAPO OBAVEZEPO.I Obaveze po osnovu derivata -

PO.II Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskimorganizacijama i centralnoj banci 30,107,953

PO.III Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 59,413,519PO.IV Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika 134

PO.V Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -PO.VI Obaveze po osnovu hartija od vrednosti -PO.VII Subordinirane obaveze 2,377,576 e

od čega subordinirane obaveze koje se uključuju udopunski kapital banke 2,044,133 e

PO.VIII Rezervisanja 172,205

PO.IX Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstavaposlovanja koje se obustavlja -

PO.X Tekuće poreske obaveze 7,026PO.XI Odložene poreske obaveze -PO.XII Ostale obaveze 776,932

PO.XIII UKUPNO OBAVEZE (POZICIJE POD AOP oznakama od0401 dо 0412 u bilansu stanja) 92,855,345


CAQ4RA7510 65 / 68

11.9 Obrazac PI – UPK (Prilog kons 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja nakonsolidovanoj osnovi sa referencama na pozicije regulatornog kapitala Bankarske grupe (Prilog kons1) – nastavak

(u hiljadama RSD)Oznakapozicije Naziv pozicije Bilans stanja Reference

KAPITALPO.XIV Akcijski kapital 10,191,260

od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osimpreferencijalnih kumulativnih akcija 10,191,260 a

od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala,osim preferencijalnih kumulativnih akcija - od čega nominalna vrednost preferencijalnih kumulativnihakcija - od čega emisiona premija preferencijalnih kumulativnihakcija -

PO.XV Sopstvene akcije - od čega stečene sopstvene akcije banke, osimpreferencijalnih kumulativnih akcija - od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativneakcije -

PO.XVI Dobitak 1,238,455

od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina

472,607

b (u KAP nijeuključenacelokupna

konsolidovanadobit )

od čega dobit iz tekuće godine 765,849PO.XVII Gubitak -

od čega gubici iz prethodnih godina - od čega gubitak tekuće godine -

PO.XVIII Rezerve 11,347 od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju elementosnovnog kapitala - od čega ostale pozitivne rezerve - od čega ostale negativne rezerve - od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve - od čega dobit po osnovu obavezabanke vrednovanih po fervrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtingabanke - od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale poosnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava,hartija od vrednosti i ostalih sredstava koja se, u skladu saMSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi -

PO.XIX Nerealizovani gubici -

od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti -PO.XX Učešća bez prava kontrole -

od čega manjinska učešća u podređenim društvima -

PO.XXIUKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosnooduzimanja sledećih AOP oznaka iz bilansa stanja: 0414 -0415 + 0416 - 0417 + 0418 - 0419 + 0420) ≥ 0

11,441,062

PO.XXIIUKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA (rezultat sabiranja,odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz bilansastanja: 0414 - 0415 + 0416 - 0417 + 0418 - 0419 + 0420) < 0 -

PO.XXIII UKUPNO PASIVA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanjasledećih AOP oznaka iz bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423) 104,296,407

V.P VANBILANSNE POZICIJEV.P.A Vanbilansna aktiva 152,532,444

od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu,osimpreferencijalnih kumulativnih akcija - od čega iznos preferencijalnih kumulativnih akcijabankeuzetih u zalogu -

V.P.P Vanbilansna pasiva 152,532,444


CAQ4RA7510 66 / 68

11.10. Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala nakonsolidovanoj osnovi – obrazac PI-AKB (Prilog kons 4)

(u hiljadama RSD)

Iznos1

I KAPITAL 12,474,567

1. UKUPAN OSNOVNI AKCIJSKI KAPITAL 10,430,434

2. UKUPAN DODATNI OSNOVNI KAPITAL -

3. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 2,044,133

II KAPITALNI ZAHTEVI 5,766,449

1.KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE, RIZIK SMANjENjA VREDNOSTI KUPLjENIH POTRAŽIVANjA I RIZIKIZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA 5,038,818

1.1. Standardizovani pristup (SP) 62,985,225

1.1.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama -

1.1.2. Izloženosti prema teri torijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave -

1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima -

1.1.4. Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama -

1.1.5. Izloženosti prema međunarodnim organizacijama -

1.1.6. Izloženosti prema bankama 877,202

1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 16,962,476

1.1.8. Izloženosti prema fizičkim l icima 24,994,977

1.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 16,918,392

1.1.10. Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 1,395,387

1.1.11. Visokorizične izloženosti -

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica -

1.1.13. Izloženosti po osnovu sekjuritizovanih pozici ja -

1.1.14. Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom -

1.1.15. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove -

1.1.16. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -

1.1.17. Ostale izloženosti 1,836,790

Redni br. Naziv


CAQ4RA7510 67 / 68

11.10 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala nakonsolidovanoj osnovi – obrazac PI-AKB (Prilog kons 4) – nastavak

(u hiljadama RSD)

Iznos1

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB) -1.2.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama -1.2.2. Izloženosti prema bankama -

1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima -1.2.4. Izloženosti prema fizičkim l icima -

1.2.4.1. od čega: Izloženosti prema fizičkim licima obezbeđene hipotekama na nepokretnostima -

1.2.4.2. od čega: Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima -1.2.4.3. od čega: Izloženosti prema malim i srednjim preduzećima koje su razvrstana u ovu klasu izloženosti -1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -

1.2.5.1. Primenjeni pristup: -1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika -1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa -

1.2.5.1.3. Pristup internih modela -1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -

1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi -1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovoljno diversifikovanim portfolijima -1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja -1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku -

1.2.6. Izloženosti po osnovu sekjuritizovanih pozici ja -1.2.7. Izloženosti po osnovu ostale imovine -

2 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA -3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 47,775

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih pristupa 47,775

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti-

od čega kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu sekjuritizovanih pozicija -3.1.2. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih harti ja od vrednosti -3.1.3. Dodatni kapitalni zahtev za velike izloženosti iz knj ige trgovanja -3.1.4. Kapitalni zahtev za devizni rizik 47,7753.1.5. Kapitalni zahtev za robni rizik -

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internih modela -4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 679,785

4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora 679,7854.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog/alternativnog standardizovanog pristupa -4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa -5 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK PRILAGOĐAVANJA KREDITNE IZLOŽENOSTI 71

5.1 Napredni metod -5.2 Standardni metod 71

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA (%) 14.47%IV POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG KAPITALA (%) 14.47%V POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 17.31%

Redni br. Naziv


CAQ4RA7510 68 / 68

11.11. Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnogzaštitnog sloja kapitala - obrazac PI-GR (Prilog kons 5)

(u hiljadama RSD)

Iznosizloženosti

premastandardizovanom pristupu

Iznosizloženostiprema IRBpristupu

Zbir dugih ikratkih

pozicija izknjige

trgovanja

Iznosizloženosti

iz knjigetrgovanja

premainternommodelu

Iznosizloženosti

premastandardizo

vanompristupu

Iznosizloženostiprema IRB

pristupu

Od čega:opšte

kreditneizloženosti

Od čega:izloženosti

iz knjigetrgovanja

Od čega:izloženosti po

osnovusekjuritizacije

Ukupno

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

1.Raščlanjavanjepo državama

1.1. Srbija 62,036,138 0 0 0 0 0 4,962,891 4,962,891 0.9988 0%1.2. SAD 71,884 0 0 0 0 0 5,751 5,751 0.0012 0%

2. Ukupno 62,108,023 0 0 0 0 0 4,968,642 0 0 4,968,642 1 0

Stopakontraciklično

g zaštitnogsloja kapitala

Rednibroj

Opšte kreditne izloženoszi Izloženosti iz knjigetrgovanja

Izloženosti po osnovusekjuritizacije

Kapitalni zahtevi

Ponderikapitalnihzahteva

11.12. Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala - obrazac PI-KZS (Prilog kons6)

(u hiljadama RSD)

1. Ukupna rizična aktiva 72,080,616

2. Specifična stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala 0%

3. Zahtev za kontraciklični zaštitni sloj kapitala banke 0

Documents

CREDIT AGRICOLE BANKA A.D. NOVI SAD IZVRŠNI ODBOR … · 11.8. Obrazac PI – UPK (Prilog kons 2) – Uporedni pregled konsolidovanog bilansa stanja sa injenog za potrebe kontrola