cudo_izlecenja

Program oporavka dr Milisava Nikoliatoplo preporuujem svima. Meni je mnogopomogao.

Predrag Mijatovi, Real Madrid

Dugo sam igrao povreen, a samo neko-liko dana primene programa oporavka drMilisava Nikolia, uinilo je da budem pot-puno spreman.

Miralem Sulejmani, Benfika Lisabon

Primenom programa oporavka dr Mili sa -va Nikolia otklonio sam zdravstveni prob -lem i dobio vie energije.

Luka Modri, Real Madrid

Program oporavka dr Milisava Nikoliami je mnogo pomogao da reim zdrav -stvene probleme koje nisam mogao da re -im ni na jednom drugom mestu.

Goran Jaki, svetski i evropski ampion u rvanju

Nae iskustvo sa brojnim sportistima jeda program oporavka dr Milisava Nikoliadaje izuzetne rezultate.

Vlado i Zoran Lemi, menaderi

Naslov originala: udo izleenja, dr Milisav Nikoli

Izdava:CNS

Prvo izdanje: 2012.

Tehniko ureenje:CNS

Dizajn korica:Vladimir Jajin

tampa:Topalovi

dr Milisav Nikoli

UDOIZLEENJA

Prirunik za unapreenje zdravljai reavanje zdravstvenih problema

Cirih, 2012

Sadraj

- Uvod ............................................................ 7Prvi deo: Principi zdravog ivota ............. 11- Zdrava duhovnost ................................... 13- Zdrava ishrana .......................................... 19- Fizika aktivnost ....................................... 33- Odmor ....................................................... 36- Sunanje ..................................................... 39- Konzumiranje vode .................................. 41- ist vazduh ................................................ 44- Umerenost ................................................. 46Drugi deo: Principi prirodnog

izleenja .................................................... 49- Osnove izleenja ....................................... 51- Bolesti srca ................................................ 69- Rak .............................................................. 73- Dijabetes .................................................... 84- Oboljenja miia, kostiju i koe ............. 87- Nervna oboljenja ...................................... 89- Problemi sa vidom ................................... 91- Oboljenja bubrega .................................... 95- Autizam i oboljenja mozga ..................... 98- Sida ............................................................ 100- Psihika oboljenja ................................... 102- Ostala oboljenja ...................................... 105

Dodatak: Priprema zdrave hrane ............ 107- Uvod ......................................................... 109- Sokovi ....................................................... 111- Obroci u ai ............................................ 128- Slatka jela .................................................. 134- Slana jela ................................................... 147- Biljna mleka ............................................. 157Bibliografija ................................................ 160O autoru ..................................................... 162

U savremenom svetu veliko je udo srestizdravog oveka. Skoro svako ima nekizdrav stveni problem, a ono to je zapa -njujue jeste da ljudi najvie oboljevaju odnajteih oboljenja, a to su ona duhovne pri -rode. Rak i dijabetes, bolesti srca i bubreganisu najgore stvari koje oveka mogu daza dese. Najgore je kad ovek poludi, kadiz gubi mir, kad padne u depresiju, kad munije do ivota i kada pone da razmilja osamoubistvu. Na alost, najprodavaniji le -kovi u apotekama su upravo oni za leenjedepresije i drugih oboljenja duhovne priro -de.

U isto vreme, bolesti koje su do pre sto go-dina bile nepoznate, kao to su rak, bolestisrca i dijabetes, ire se kao epidemija pocelom svetu.

7

Uvod

Ali, postoji dobra vest: Sve te bolesti moguse pobediti! Savremena medicinska istrai-vanja potvrdila su drevnu medicinsku izre -ku koja kae: Ne postoje neizleive bo lesti. Postoje samo neizleivi ljudi - oni kojine ele da odbace svoje loe navike.

Ako odemo u prirodu videemo da savbiljni i ivotinjski svet funkcionie u har-moniji i bez bolesti. Zato? Zato to ivepo prirodnim zakonima. Na isti nain, o -vek je stvoren da nikada ne bude bolestan.Ukoliko ovek prihvati da ivi po jednos-tavnim prirodnim zakonima, koje naziva -mo zakonima zdravlja, on nee znati zabolest i postae deo zdravog i predivnogprirodnog ambijenta koji mu se nalazi nadohvat ruke.

Ali, kao da je savremeni ovek zaboraviona prirodu, na zakone zdravlja i tehnikeprirodnog izleenja koje su ljudi - u ne takodavnoj prolosti - odlino poznavali i us-peno primenjivali.

U ovoj knjizi izneemo principe zdravognaina ivota pomou kojih moemo da

udo izleenja

8

unapredimo svoje zdravlje do savrenstvai da nikada ne budemo bolesni. U drugomdelu knjige objasniemo kako se jednos-tavnim prirodnim tehnikama moe pobe-diti svaka bolest - ali ba svaka bolest - oemu svedoi veliki broj izleenih pacije-nata. U dodatku knjige nalazi se obilje re-cepata za pripremanje ukusne i zdrave hra -ne.

Nadam se da e vam ova knjiga pomoi daunapredite svoje zdravlje, da reite svojzdravstveni problem, ako ga imate, i da nataj nain ostvarite najvee domete sree ibla gostanja u ivotu - jer samo oni koji subogati zdravljem, mogu da budu bogati isvim drugim stvarima.

Dr Milisav NikoliCirih, vajcarska

Uvod

9

Prvi deo

PRINCIPIZDRAVOG

IVOTA

Najvaniji princip zdravog ivota je zdravaduhovnost. ovek koji nema mir moe daoboli od svake bolesti, bez obzira koliko sezdravo hranio i pravilno izvravao drugezdravstvene obaveze. U zemljama BliskogIstoka, gde su nastale sve monoteistike re-ligije (judaizam, hrianstvo i islam), ljudise pozdravljaju reima: Mir tebi! (hebrej -ski alom, arapski Selam). Ukolikonekom ele da postave najee postavlja -no pitanje: Kako si? oni pitaju: Kakavje tvoj mir?

Mir je neto najvanije to moemo da po -sedujemo. To je najvee blago koje imamoi koje bi trebali naroito da uvamo. Akone budemo imali bogatstvo mira, neemoimati ni druga bogatstva - materijalna, pri -rodna, porodina. ovek koji je izgubio

13

Zdrava duhovnost

mir u stanju je da unitava samog sebe i sveoko sebe.

Sa druge strane, ovek koji ima mir u svomsrcu, u stanju je da ostvari podvige i rezul-tate kakve ni sam ne moe da zamisli u naj -boljim snovima. Zato je dostizanje miraprimarni cilj kojem bi ovek trebao da teiu ivotu.

Da bi dostigao mir, ovek treba da imapravilne ciljeve u ivotu. ovekov glavnicilj u ivotu trebao bi da bude da stvaraiskrene prijatelje, da bude okruen njima, ida zajedno sa njima uestvuje u stvaranjunovih prijatelja. Kada smo okrueni onimakoji nas vole, na mir nikada nee biti ug -roen. U prisustvu dece, koja su dobra i ko-jima je najvea elja da nas neim ob raduju,mi emo uvek biti smireni, radosni i spo -koj ni.

Bog je stvorio oveka da ivi u prirodi, uokruenju velike i brojne porodice. Ne ta -ko davno, velika veina svetske populacijeje ivela u prirodnom ambijentu, a u istomdomainstvu je zajedno ivelo nekoliko ge -

udo izleenja

14

neracija - sreno i zadovoljno. Deda, otac,sin, unuk i praunuk, sa svojim poro dicama,meusobno su se nadopunjavali i saraivaliu stvaranju onoga to je najvrednije, a tosu ljudi koji su nam prijatelji i koji nas vole.Nekada su se ljudi takmiili u gos to prim -stvu i ljubaznosti, a sve sa ciljem da prueljudima ljubav i uine ih da i oni budu takvi- da kao ljubazni i moralni ljudi budu deokruga prijatelja koji brinu jedni o drugima.

Ali, za sreu u ivotu nije neophodno daima mo mnogo prijatelja. Dovoljno je daimamo samo jednog, pa da opet imamo zakoga da ivimo i kome da se radujemo.Najvea nesrea koja oveka moe da za -desi jeste da ostane sam, da nema koga davoli i za koga da ivi, i da nije voljen. Naalost, savremeni ovek je izabrao da triza materijalnim bogatstvima, a zanemarioje duhovna - zanemario je svoje blinje,svo je prijatelje, i ostao je sam.

Vano je zapaziti da novcem nije moguekupiti najvanije stvari - duhovne stvari. Is -kreni prijatelji se ne mogu kupiti. Mir se ne

Zdrava duhovnost

15

moe kupiti. Iskreni prijatelji se stvaraju.Ali, da bi mogao da stvara prijatelje i daima mir, ovek mora da radi na sebi, dastie znanja i vetine o tome kako se ost-varuju pomenuti ciljevi.

I kao to ovek ui iz strune literature i odvetih ljudi kako da se bavi biznisom i dazarauje novac, na isti nain se stiu znanjai vetine o tome kako se dostiu duhovnabogatstva. Najbolja struna literatura iz ob -lasti duhovnosti je Biblija ili Sveto Pismo,u kojoj su date sve potrebne instrukcijekako bi ovek trebao da ivi - kako da sehrani, kako da formira porodicu, da se baviekonomijom, da vodi dravu, da budezdrav i dr. Takoe, ovek moe da ui odduhovno mudrijih i iskusnijih ljudi o ovomvanom aspektu ovekovog ivota.

Naravno da biti materijalno bogat nije ne -to loe. Ako pogledamo kroz istoriju, vide -emo da su najduhovniji ljudi bili ujedno imaterijalno veoma bogati (Avram, Jov, Da -vid, Solomon, Danilo...). Imati materijalnabogatstva i ulagati ih u prijatelje i porodicu,

udo izleenja

16

predstavlja najbolju investiciju. Problemnas taje kada ovek postaje rob materijaliz -ma, kada ivi zbog novca, a ne zbog nekihviih, duhovnih ciljeva - ne zbog ljudi okosebe koji su potencijalno njegovi najveiprijatelji.

I ovde su potrebna odreena znanja da o -vek ne bi bio izmanipulisan. Mnogi ljudi izneznanja pokuavaju da kupe mir i duhov -nost dajui velike novane priloge raznimproblematinim ljudima i organizacijamakoji se lano predstavljaju kao Boji pred-stavnici na Zemlji.

Najvii domet duhovnosti i mira dostie sekada se ovek osposobi da stvara porodicu,da pravilno izabere branog druga koji jezainteresovan za ostvarenje istog cilja, ikada ovek zna zato ivi - za svoje blinje,decu, porodicu i otadbinu. Jo je bolje akoovek uspe da se organizuje da ivi sa po -rodicom u prirodnom ambijentu i da vodisvoj privatan posao u kojem nee mnogozavisiti od deavanja na tritu (ekonomskekrize i dr).

Zdrava duhovnost

17

Kao to smo napomenuli, da bi ostvarioduhovno bogatstvo ovek treba kvalitetnoduhovno da se hrani - da knjige koje ita,muziku koju slua, filmove koje gleda iljude sa kojima se drui - paljivo bira ucilju jaanja svoje duhovnosti, duhovnogzdravlja i sticanja mira.

Jedan od najvanijih prirodnih zakona od -nosi se na ovekov um i glasi: Zakon ljud-skoga uma je da se pretvara u ono to muje pred oima. ovek koji gleda u ono toje dobro, ita ono to je dobro, razmilja oonome to je dobro i drui se sa dobrimljudima, postae dobar i duhovno jak, takoda nikakva iskuenja i okolnosti nee moida narue njegov mir, a time i zdravlje. Za -to je imperativ da svaki ovek naroito bri -ne o svom duhov nom zdravlju jer to jepr vi korak u ostvarenju svih ciljeva u ivo -tu.

udo izleenja

18

Pored zdrave duhovne hrane, zdrava teles -na hrana je jedan od najvanijih aspekataovekovog zdravlja. Veliki broj savremenihbolesti uzrokovan je nezdravom ishranom.Problem je vrlo jednostavan - ovek je iza -brao da jede pogrenu i zatrovanu hranu, iposledice su pojava mnogobrojnih bolestikoje do pre sto godina nisu bile poznate.

Naime, ovek je maina koja radi na gorivokoje se zove - biljke. Dakle, ovek je posvojoj anatomiji i fiziologiji biljojed, na sli -an nain kao to su to i drugi biljojedi(krava, koza, ovca).

Danas imamo da ljudi na farmama hraneivotinje biljojede sa namirnicama ivotinj -skog porekla da bi bre rasle. Tako imamoda se kotanim branom (koje je ivo -tinjskog porekla) hrane ivotinje biljojedina farmama irom sveta. Posledice su teka

19

Zdrava ishrana

oboljenja ivoti nja, kao to je bolest ludihkrava i dr.

Na slian nain, kada je ovek poeo da sepreteno hrani namirnicama ivotinjskogporekla, broj obolelih od najrazliitijih bo -lesti rapidno je skoio.

Ako pogledamo oblik ovekovih zuba vi -deemo da je on prilagoen za gnjeenje imlevenje biljaka, ba kao i kod drugih biljo-jeda. Takoe, ovekova creva su veo ma du -ga, a eludana kiselina veoma blaga - zavarenje biljaka, ba kao i kod ostalih biljo-jeda, za razliku od mesojeda koji imajukrat ka creva i jaku eludanu kiselinu. o -vekov organizam je dizajniran tako da mo -e u sluaju nedostatka biljaka da priv re -meno konzumira namirnice ivo tinjskogporekla - ali samo privremeno i u manjimkoliinama. Ukoliko se konzumiranje na -mir nica ivotinjskog porekla nastavi u ve-likim koliinama, posledice e biti upravoonakve kakve vidimo u razvijenom svetu -veliki broj obo lelih od najteih bo lesti izaz -vanih tro va njem.

udo izleenja

20

Naravno da i biljna ishrana moe da budeopasna ako se prerauje i u nju ubacujutet ne hemijske supstance koje najeeslu e za pojaavanje ukusa i konzerviranje.Zato treba imati na umu da je najbolja hra -na za oveka biljna hrana koja je to manjetermiki, ili na neki drugi nain obraena.to je biljna hrana vie sirova - to je zdravi -ja za oveka.

Vano je istai da su biljke najbogatiji izvorsvih hranljivih sastojaka. Na priloenim ta -belama su iznete informacije u kojima seupo reuju koliine proteina, vitamina i mi -nerala u biljnim i ivotinjskim namirnica -ma. Vrlo lako moemo zapaziti da su bilj nenamirnice u svakom pogledu superi ornijeu odnosu na ivotinjske. To ne treba daudi jer su biljke jedini proizvoai hranena planeti Zemlji - jedino biljke mo gu daupijaju minerale iz zemlje, da koriste sun -evu svetlost u procesu fotosinteze, i da nataj nain proizvode hranu. Zato se kae dasu biljke proizvoai hrane, a ljudi i i vo -tinje su potroai hrane (biljaka).

Zdrava ishrana

21

udo izleenja

22

Biljne namirniceSoja 38Suncokret 27So~ivo 24Leblebije 23Badem 18,3Kikiriki 16,5Je~am 14P{enica 13

ivotinjske namirniceTunjevina 21Piletina 20Teletina 20Prasetina 19Jagnjetina 19Jaja 13Beli sir 8,7Kravlje mleko 3,5

PROTEININamirnica - Koli~ina u gramima na 100 g

Biljne namirniceLucerka 5300[argarepa 4500Spana} 4300Repa 3000Mango 1600Per{un 1200Kajsija 933Dinja 866

ivotinjske namirniceTele}a dìgerica 6060Tunjevina 970Bakalar 939Maslac 181Kravlje mleko 10Tele}e meso 6

VITAMIN ANamirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Biljne namirniceP{eni~ne klice 2P{enica 0,7Badem 0,7Soja 0,63So~ivo 0,5Leblebije 0,4Kupine 0,3Gra{ak 0,28

ivotinjske namirniceGove|a dìgerica 0,3@umance 0,2Tele}e meso 0,15Sveì losos 0,1Jagnje}i kotleti 0,1Kravlje mleko 0,04

VITAMIN B1Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Zdrava ishrana

23

Biljne namirniceOrasi 1P{eni~ne klice 0,8Badem 0,6Avokado 0,2Breskve 0,05

ivotinjske namirniceTele}e meso 0,3[unka 0,2Jaja 0,2Kravlje mleko 0,2Tunjevina 0,19Piletina 0,17


Biljne namirniceP{eni~ne klice 4Orasi 0,87Integralni pirina~ 0,67Soja 0,6Avokado 0,5Banane 0,37Paprike 0,27Belo bra{no 0,18

ivotinjske namirniceSardine 0,97Svinjsko meso 0,5Tele}e meso 0,4


Biljne namirnice[ipak 600Kivi 300Lucerka 183Paprike 131Kupus 105Pomorand`e 59Jagode 58Limun 51

ivotinjske namirniceKravlje mleko 2Losos 0,9Meso 0Jaja 0

VITAMIN CNamirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

udo izleenja

2424

Biljne namirniceBadem 25,2Soja 13,3Orasi 12,3Suncokret 10P{eni~ne klice 8Masline 6Maline 4,5Paprike 3,1

ivotinjske namirniceKirnja (riba) 0,9Maslac 2,2Jaja 0,8Gove|a d`igerica 0,7Ov~iji but 0,5Belo pile}e meso 0,3Kravlje mleko 0,1Svinjsko meso 0,1

VITAMIN ENamirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Biljne namirniceListovi repe 470Kelj 360Kupus 90Zelena salata 35Spana} 25Gra{ak 15

ivotinjske namirniceTele}a d`igerica 86Sir 33Mleko 3,5

VITAMIN KNamirnica - Koli~ina u mikrogramima na 100 g

Biljne namirniceSusam 783Soja 260Badem 252Le{nik 225Spana} 126Orasi 87Kikiriki 74Ovas 70

ivotinjske namirniceKa~kavalj 810Beli sir 300Kravlje mleko 120Jaja 58Losos 14Piletina 12Jagnjetina 12Govedina 4

KALCIJUMNamirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Zdrava ishrana

25

Neko e moda postaviti pitanje: Zato suonda neke ivotinje mesojedi, a neke sva-tojedi? U pitanju je teoloko pitanje. Poz-nato je da su u poetku sve ivotinje bilebi ljojedi, ali da je zbog poznatih dogaajavezanih za prve ljude dolo do odreenih

25

Biljne namirniceSoja 12Susam 10Pasulj 7,6Pista}i 7,3So~ivo 7Suncokret 7Leblebije 4,8P{enica 4,3

ivotinjske namirniceGove|a d`igerica 11Govedina 3Jagnjetina 2Svinjetina 1,5Jaja 1,3Tunjevina 1,2Piletina 1Kravlje mleko 0,2

GVOENamirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Biljne namirniceSuncokret 420Kakao 420Badem 252Soja 242Orasi 185Bob 164Integralno bra{no 109Spana} 55

ivotinjske namirniceOv~etina 24Kirnja (vrsta ribe) 24Osli} 21,3Svinjetina 15,7Jaja 14Kravlje mleko 14,5

MAGNEZIJUMNamirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

genetskih promena kod ljudi i ivotinja,tako da je privremeno uspostavljen pos -tojei poredak u podeli ivotinja na biljo-jede, mesojede i svatojede. Ali, to ne utiena jasnu i nedvosmislenu injenicu da jeovek biljojed i da bi biljke trebale da buduglavno gorivo njegovom organizmu.

Jo jedno pitanje koje treba dotai jesteono vezano za vitamin B12 koji je neop -hodan oveku u malim koliinama, ali ganema u biljkama (ima ga samo u namirni-cama ivotinjskog porekla). Vitamin B12 sestvara od strane bakterija koje postoje uovekovim ustima i crevima, i nije neop -hodno da se unosi putem ishrane. Istrai-vanja su pokazala da ljudi u afrikim iazij skim zemljama, koji se hrane iskljuivobiljkama, nikada ne oboljevaju od anemijei drugih bolesti koje nastaju nedostatkomovog vitamina.

Prednosti biljne ishrane naroito su izrae -ne kod sportista. Istraivanje koje je izvrioskandinavski istraiva dr Per-Olaf As-trand pokazalo je koliko su sportisti izdr -

udo izleenja

26

ljiviji ako se hrane biljnom ishranom. Onje prouavao devet visoko istreniranihspor tis ta i menjao im je ishranu svaka tridana. Na kraju svakog perioda od tri dana,svaki sportista je vozio bicikl velikom brzi-nom do iscrpljenosti.

Njegove rezultate moemo videti u donjojtabeli. Moe se videti da sa ishranom boga -tom mesom sportisti postaju iscrpljeni na -kon oko jednog asa. Kada su bili na me -anoj ishrani sa manje mesa, masti i belan -evina, a vie biljne hrane, mogli su da vozebicikl velikom brzinom skoro dva puta

Zdrava ishrana

27

SPORTISTI, ISHRANA I IZDRLJIVOSTIshrana Maksimalna izdrljivost

(vreme do iscrpljenosti)- Ishrana sa mnogobelanevina i mnogo 57 minmasti (bogata mesom)- Meana ishrana (manjemesa, masti i belanevina) 1 as 54 min- Biljna ishrana(bogata ugljenim hidratima) 2 asa 47 min

due. Meutim, na biljnoj ishrani vozili suskoro tri puta due pre nego to je dolodo iscrpljenosti.

Ovo veliko poboljanje izdrljivosti je poz-nata osobina biljojeda. Konji satima moguda tre velikom brzinom. Zabeleeno je dasu neki slonovi trali 10 do 12 sati velikombrzinom.

Sa druge strane mesojedi, kao to su gepar -di, tigrovi i druge ivotinje imaju dobrubrzinu na poetku, ali se zamaraju za krat -ko vreme, esto za manje od pet minuta.

U nastavku emo navesti nekoliko jednos-tavnih, ali vanih pravila kojih bi trebalo dase pridravamo u ishrani.

- kada kaemo biljna ishrana pod timpod razumevamo voe, povre, itarice iora as te plodove. Peurke nisu biljke. U pi -ta nju su saprofitski organizmi koji uglav -nom ive na uginulim ostacima.

- Idealno je da ovek ima dva ili tri obrokadnev no. Najobilniji obrok bi trebao da bu -de doruak, a najmanje obilan obrok - ve -

udo izleenja

28

era. Mnogi ljudi koji imaju kvalitetan do -ruak i ruak nemaju potrebu za vee rom.U sluaju da se konzumira veera, bilo bipoeljno da to bude neko voe, jer se onobrzo vari, tako da ovek ide na spavanje sapraznim elucom, to je jedan od uslovakvalitetnog odmora. Ukoliko ovek ode naspavanje, a eludac mora da vari obilan ve -ernji obrok, takav odmor nee biti kvalite-tan kao onaj u sluaju praznog eluca.Ov de moemo dodati da je najbolja me -toda za skidanje vika kilograma pre lazakna dva biljna obroka dnevno (do ruak iruak), a izbacivanje veere, kao i upra -njavanje fizike aktivnosti (rad u ba ti, et-nja, plivanje, tranje, vebe u pri ro di...).

- Voda, ajevi i sokovi se piju pre obroka,a voda najranije sat vremena posle obroka.Ovo je potrebno da bi eludac mogao davari hra nu. Ukoliko se tenost unosi u or-ganizam za vreme obroka i sat vremenanakon ob roka, razblauju se eludanisokovi i ote ava se proces varenja.

Zdrava ishrana

29

- Treba praviti pauzu od najmanje pet satiizmeu obroka kada je veoma prepo ru -ljivo da se nita ne jede. Dakle, nikakvi ob -lici grickanja izmeu obroka nisu poeljni.eludac je mii i potreban mu je odmor.Izmeu obroka se moe samo konzumiratiista negazirana voda, i to sat vremena na -kon zadnjeg obroka. Sokovi i ajevi se nepreporuuju izmeu obroka, osim usluaju bolesti i posta na sokovima.

- U okviru obroka treba izbegavati meanjevoa i povra jer njihovim meanjem moedoi do nadimanja eluca i nastanka dija -reje (proliva). U odreenim situacijama, ka -da se prave sokovi, dozvoljeno je me a njekiselog voa (na primer, jabuke) sa po vr -em, ili meanje zelenog povra sa voem.

- Mleko i mleni proizvodi su drugostepe -na hrana i mogu se konzumirati u malimkoliinama u nedostatku biljne hrane.Krav lje mleko je hrana za telad, a kozjemleko hrana za jarad. ovek je jedini sisarkoji konzumira mleko nakon perioda do-jenja. ovekov organizam veoma teko

udo izleenja

30

mo e da apsorbuje kalcijum i druge sastoj -ke iz kravljeg mleka, ali zato veoma lakoapsorbuje kalcijum iz biljaka, kao i drugehranljive sastojke. Istraivanja pokazuju danajvie obolelih od osteoporoze (stanjiva -nja kostiju) i dijabetesa ima u zemljama gdese najvie konzumira kravlje mleko.

- Jaja takoe predstavljaju drugostepenuhranu i mogu se konzumirati u malim ko -liinama u nedostatku prvostepene hrane(biljne). Ona su veoma bogata holestero -lom i zasienim masnoama koje zakreujuovekove krvne ile.

- Med je hrana za pele i predstavlja prosteer koji brzo ulazi u krvotok. Ima dobraantibakterijska svojstva, ali se treba konzu-mirati u malim koliinama. eeri iz biljakasu sloeni eeri, koji polako ulaze u krvo-tok, i mnogo su bolji od prostih eera kaoto su beli eer i med.

Da rezimiramo. Prelaskom na biljnu ishra -nu ovekovo zdravlje se za veoma kratkovre me unapreuje, a veliki broj bolesti sebrzo povlai.

31

Zdrava ishrana

U dodatku ove knjige dati su recepti zapripremanje zdrave i ukusne hrane.

udo izleenja

32

Fizika aktivnost je od izuzetne vanosti nesamo za ovekovo fiziko zdravlje, ve i zaduhovno. Jedan od najboljih lekova za dep -resiju je fizika aktivnost. Ljudi koji ive uprirodnom ambijentu i bave se proizvod-njom hrane, veoma retko oboljevaju oddep resije i drugih duhovnih oboljenja.

ovekov organizam je tako dizajniran daukoliko se neki njegovi organi ne koriste,oni propadaju i odumiru. To je sluaj i sanaim miiima i kostima. Najbolja fizikaaktivnost za oveka je fiziki rad - rad uprirodi - kao to su proizvodnja hra ne,cvearstvo, umarstvo i sl. Prilikom fizikeaktivnosti na organizam lui brojne ko-risne hormone, kao to su serotonin (hor -mon zadovoljstva), melatonin (hormonkoji nas podmlauje i regenerie) i dr.

33

Fizika aktivnost

Ukoliko ovek ne ivi u prirodnom ambi-jentu i ne bavi se fizikim radom, poeljnoje da upranjava fizike vebe, etnju, pli-vanje ili neki drugi oblik fizike aktivnosti,po mogustvu na otvorenom prostoru i naistom vazduhu.

Idealno bi bilo kada bi ovek preko fizikeaktivnosti potroio sedmino 3500 kalorija.Ali, ve i sa potroenih 450 kalorija sed -mino ostvaruje se napredak. Na donjojtabeli moe se videti koje fizike aktivnostidovode do troenja 150 kalorija.

Oni koji ive u gradovima i rade kancelarij -ske poslove trebali bi da koriste svaku pri-

udo izleenja

34

AKTIVNOSTI KOJIMA SE TROI 150 KALORIJA

- Odbojka .................................. 45 min.- ustro hodanje ........................ 30 min.- Rad u bati .............................. 30 min.- Plivanje ................................... 20 min.- Koarka ............................. 15-20 min.- Tranje (2 km) ......................... 15 min.

liku da etaju - do pijace, prodavnice, dosvog stana, uz stepenice i sl. Ukoliko su umogunosti da vozei kuni bicikl obavlja -ju svoje sedee poslove, to bi trebali da up-ranjavaju bar pola sata dnevno.

Da ponovimo, svako leenje duhovnihprob lema obavezno ukljuuje fiziku ak-tivnost jer nema duhovnog zdravlja bezfizikog, a fizika aktivnost je jedan od naj -vanijih aspekata naeg zdravlja.

Fizika aktivnost

35

Bez kvalitetnog odmora nije mogue sau -vati zdravlje. Postoji nekoliko vrsta odmorakoje bi ovek trebao da upranjava.

Svakodnevni odmor (spavanje). Veomaje vano da ovek svakoga dana spava 7 do9 sati. Najbolje vreme za spavanje je od za-laska sunca do izlaska sunca. Zalaskomsunca ovekov organizam poinje da luibrojne hormone, od kojih je najpoznatijimelatonin - koji oveka podmlauje i re-generie. Vrhunac luenja ovog hormonaje u 2 sata ujutru. Preko dana se ovaj hor-mon lui u veoma malim koliinama. Uko-liko ovek uspe nou da spava, onda je ustanju da iskoristi blagotvorno dejstvoovog hormona. Studije pokazuju da suosobe koje rade nonu smenu mnogosklonije oboljevanju od raka i drugih bo -lesti uzrokovanih padom imuniteta.

36

Odmor

Idealno bi bilo kada bi ovek iao na spa-vanje oko 8 ili 9 sati uvee, a najkasnije oko10:30. Prostorija u kojoj se spava trebala bida bude zamraena, ista i provetrena.

Osobe koje su fiziki aktivne, koje ne uzi-maju obilan veernji obrok i koje izbega -vaju stres, imaju mnogo kvalitetniji san.

Sedmini odmor. ovekov organizamima ne samo svoj prirodni dnevni asovnik(cirkadijalni ritam), ve i svoj sedmini a -sovnik (cirkaseptanski ritam). I kao to jeoveku potrebno da se preko dana odmara,tako mu je potrebno i da se preko sedmiceod mara. Studije potvruju da je ovekupot rebno da jednog dana u sedmici od -mara od svih svojih poslova.

Pored svakodnevnog spavanja i sedminogodmora, ovek bi svakoga dana trebao daodvoji odreeno vreme za fiziku rekre -aciju i duhovno razmiljanje. Sama rere-kreacija znai ponovno stvaranje iliobnavljanje. Vrlo je poeljno da svakogadana odvojimo vreme za etnju, druenjesa blinjima ili rad u bati.

Odmor

37

Takoe, obnavljanje i jaanje naeg duha,kroz itanje kvalitetne duhovne literature,naroito Svetog Pisma, sluanje duhovnemuzike, gledanje kvalitetnih video materi-jala i dr, veoma doprinosi jaanju naegsveukupnog zdravlja.

udo izleenja

38

Umereno izlaganje suncu je veoma korisnoza ovekovo zdravlje. Studije pokazuju daosobe koje se nedovoljno izlau sunevojsvetlosti imaju povean rizik od obolje-vanja od raka i drugih bolesti.

Suneva svetlost blagotvorno deluje na o -vekovo telo, podstie pokretanje mnogihkorisnih mehanizama u naem telu, a jedanod najznaajnijih je produkcija vitamina D.

Vano je istai da treba izbegavati izlaganjejakom suncu jer u tom sluaju moe doido tekih obo ljenja, kao to je rak koe.

Izlaganje suncu je veoma korisno za jaanjekostiju i predstavlja obaveznu terapiju zaosobe koje su obolele od stanjivanja kostiju(osteoporoze).

Takoe, studije pokazuju da osobe koje senedovoljno izlau suncu imaju povean

Sunanje

39

rizik od oboljevanja od depresije i drugihbolesti duhovne prirode.

udo izleenja

40

ista voda je glavno sredstvo za odravanjeovekove higijene, ali ujedno jedan od ne -ophodnih inilaca ovekovog normal nogfunkcionisanja. Dve treine ovekovog telaini voda, koja se oslobaa iz naeg tela narazne naine - preko koe, urina i dr. Zatoje potrebno da svakodnevno obnavljamovodu u naem organizmu konzumirajuinajmanje dve litre iste negazirane vode, atokom toplijih dana i vie.

Adekvatna zamena za vodu ne postoji. o -vek moe da konzumira ceene soko ve iajeve, ali voda je neophodna u svakomsluaju.

Konzumiranje gaziranih pia, kola napi-taka, kafe i ajeva sa teinom (ruski, gruzij -ski, indijski) veoma je tetno za ovekovorganizam. Gazirana pia su prepuna be -log rafinisanog eera i tetnih hemikalija

41

Konzumiranje vode

koji veoma nepovoljno utiu na ovekovimuni sistem i izazivaju razna teka obo -ljenja, kao to su rak i bolesti srca. Kafa jepoznati narkotik koji vetaki podie o -vekov krvni pritisak i primorava organizamda pokree mehanizme za njegovo snia-vanje. Vremenom ovek moe da postanezavistan od kafe, a da se organizam navik -ne da pokree mehanizme za sniavanjekrvnog pritiska. U tom sluaju, ukoliko sekafa ne konzumira, organizam po automa -tizmu nastavlja da sniava krvni pritisak iosoba osea nelagodnost i glavobolju, panajee posee za novom dozom droge -kafe. U tom sluaju, najbolje je konzumiratidosta vode, biti fiziki aktivan i izdratinekoliko dana dok se organizam ne navik -ne na zdrave okolnosti - bez kafe.

Kafa takoe tetno deluje na rad srca jerstvara aritmije, a u isto vreme podstiepojaano luenje eludane kiseline tomo e dovesti do stvaranja ira na elucu icrevima, a kasnije i do raka.

udo izleenja

42

Alkohol je jo jedan tetan napitak kojitreba izbegavati. Studije pokazuju da jealkohol veoma tetan po zdravlje ako sekonzumira u dozama od samo dva piased mino (pod piem se podrazumeva a -ica esto kog pia, aa vina ili flaa piva).Alkohol moe da se koristi za dezinfekcijuili da se konzumira u veoma malim koli i -nama prilikom korienja biljnih preparata(tinktura) koje se konzumiraju privremeno,tokom bolesti, i u dozama od nekoliko ka -pi do nekoliko ajnih kaiica dnevno.

Nedovoljan unos vode takoe dovodi dopoveanja gustine krvi to je poznat prob-lem kod osoba sa sranim oboljenjima i di-jabetesom.

U sluaju da nemamo svoj prirodni izvoriste negazirane vode, moemo konzumi-rati flairanu izvorsku negaziranu vodu ilifiltriranu vodu sa esme.

Konzumiranje vode

43

Kada govorimo o istom vazduhu tu pre-vashodno mislimo na kiseonik. Vano jezapaziti da su molekuli kiseonika, koji suivotno vani za oveka, negativno na e -lek trisani. Ali, to se odnosi na kiseonik kojise nalazi u istom vazduhu, kao to je onaju prirodi.

Vazduh u prostorijama u kojima se pui, ugradovima prepunim smogom, i na drugimzagaenim mestima je pozitivno naelektri -san.

Zagaen vazduh negativno utie na ove -ko vo zdravlje i izaziva brojna obolje nja,dok negativno naelektrisani vazduh pozi-tivno deluje kao oblik te ra pije kod mnogihoboljenja.

Studije pokazuju da ak i kratkotrajan bo-ravak u prirodi, na istom vazduhu, od ne -koliko dana do nekoliko sedmica, veoma

44

ist vazduh

blagotvorno utie na ovekovo zdravlje ividljivo utie na oporavak i ozdravljenje odskoro svih vrsta bolesti.

Idealno bi bilo kada bi ovek svakodnevnoudi sao ist vazduh i iveo u pri rodnom am-bijentu. Za one koji su izabrali da ive ugradovima, veoma korisno bi bilo da ko-riste svaku priliku da odu u etnju izvangrada, da provedu vikend u prirodi i da nadruge naine iskoriste prednosti istog vaz-duha.

ist vazduh

45

Kada govorimo o umerenosti, mislimo naumerenost u dobrim stvarima. Potrebno jebiti umeren u konzumiranju zdrave hrane,u vebanju, u odmaranju i dr. ovek moetrpeti posledice od prejedanja zdravomhranom, od preterane fizike aktivnosti,preteranog izlaganja suncu, predugog os-tajanja u krevetu i sl.

Sa aspekta ovekovog zdravlja nije oprav-dano rei: Ja sam umeren u puenju du-vana, konzumiranju alkohola, kockanju isl. Pomenute aktivnosti su tetne i u naj -ma njim koliinama i one su u potpunostinepoeljne.

Pitanje umerenosti je pitanje karaktera. Ikao to treniranjem vebamo i jaamo mi -ie, tako i upranjavanjem dobrih navikavebamo i jaamo svoj karakter koji nampomae i olakava da u svom ivotu up-

46

Umerenost

ranjavamo samo dobre stvari. Da bismorazvili svoj karakter i bili umereni u svemuto je dobro, potrebno je da se upoznamosa pravim informacijama koje e nam po -moi da prepoznamo dobro od loeg, i daupranjavanjem onoga to je dobro, naadekvatan nain, razvijemo dobre navike iostvarimo najvie domete kvalitetnog izdra vog ivota.

Umerenost

47

Drugi deo

PRINCIPIPRIRODNOG

IZLEENJA

Bolest je nepoznata kod osoba koje u svomivotu primenjuju zakone zdravlja. Uzroksvih oboljenja je nepotovanje zakonazdravlja. Najvanija medicinska izreka ka -e: Ne postoje neizleive bolesti, postojesamo neizleivi ljudi - oni koji ne ele damenjaju svoje loe ivotne navike.

Dakle, svaka bolest moe da se pobediuko liko ovek prihvati da ivi po jednos-tavnim principima zdravog ivota, kojesmo naveli u prethodnom delu, i ukolikoprimeni odreene jednostavne prirodnetehnike koje ubrzavaju proces ozdravljenjai izleenja.

Prvi korak u procesu izleenja je odbaci-vanje svih loih navika, a naroito presta -nak unosa otrova u organizam. Postojeduhovni i fiziki otrovi kojima se savre-meni ovek truje. Pod duhovnim otro-

51

Osnove izleenja

vom, pre svega, podrazumeva se streskojeg bi trebalo eliminisati ili smanjiti nanajmanju mo guu meru. Takoe, potrebnoje izbegavanje kontakta sa svim izvorimaloih informacija koji oveka mogu dovestiu stanje du hovne bolesti, kao to su filmoviu kojima se pri kazuje nasilje, pornografija,okultizam i dru gi oblici nemorala. Sluanjemuzike sa naglaenim ritmovima (pop, rok,hevi me tal, tehno i dr), koji svoje poreklovode od paganskih domorodakih ple-mena koja su koristili sline muzike rit-move za prizivanje svojih bogova i padanjeu trans, jeste jo jedan vid duhovnog tro -vanja koji bi trebao da se eliminie. Tek-stovi ovakvih pesama naroito pozivaju nanemoral i destrukciju, i veoma podseajuna savremene informativne medije koji seuglavnom bave izvetavanjem o loim ides truktivnim stvarima, i zato bi ih trebaloizbegavati.

Uz malo mudrosti i opreza o vek moe dabude adekvatno obaveten o svim vanimzbivanjima u svom okruenju i svetu, a da

udo izleenja

52

ne bude duhovno povreen vulgarnim ine mo ralnim informacijama koje se plasira -ju preko medija.

Takoe, ovek bi trebao da izbegava kon-certe i bioskopske dvorane u kojima se iz -vodi i emituje destruktivan program podplatom zabave. Naravno da postojemu ziki i filmski programi koji oveka oh -rabruju i duhovno nadahnjuju, i oni se top -lo preporuuju.

Aktivno praenje razliitih profesionalnihsportskih takmienja predstavlja jo jedanpotencijalni izvor duhovnog povreivanjakoji bi trebalo izbegavati. Ovakve aktiv nos -ti obino prati kockanje i druenje sa oso -bama koje prihvataju pogrean sistemvred nosti to dodatno moe oveka dapovredi i duhovno otruje.

Poseban oblik duhovnog trovanja pred-stavlja lana religioznost u kojoj ovek up-ranjava razliite obrede i rituale, slineonima koje su upranjavali pagani iromsveta, a naroito domorodaka plemena uAfrici i Junoj Americi, preko kojih ovek

Osnove izleenja

53

dolazi u stanje transa i tekih duhovnihoboljenja. Svrha zdrave religije je da upoz -na o veka sa jednostavnim zakonima kojeje Bog dao u Svetom Pismu, ijom e pri-menom ovek biti zdraviji, moralniji, pro-duktivniji, biti osposobljen za stvaranjepo rodice i vaspitanje dece, i tako dostiinaj vie do mete srenog i kvalitetnog ivo -ta.

Dakle, u procesu izleenja veoma je vanoda ovek upranjava zdrave duhovne navi -ke i da se kvalitetno duhovno hrani. To sepostie kroz druenje sa decom i dobrimljudima, provoenjem vremena u prirodi,itanjem kvalitetne duhovne literature, kaoi sluanjem duhovne muzike i gledanjemkvalitetnog filmskog programa.

Studije pokazuju da religiozni ljudi, kojiive moralno i upranjavaju molitvu, mno -go bre napreduju u izleenju, koriste ma -nje terapeutskih sredstava u izleenju i ge -neralno su mnogo zdraviji.

Odbacivanje fizikih otrova je takoe ve -oma vaan korak u procesu izleenja. Naj -

udo izleenja

54

poznatiji otrovi ovakve vrste jesu nezdravaishrana, puenje duvana, konzumiranje al -kohola i napitaka sa kofeinom, i konzumi-ranje zabranjenih droga (marihuane, hero -ina, kokaina i dr). Ovde treba istai da jeteko povui vrstu granicu izmeu duhov -nih i fizikih otrova jer duhovni otrovi iza -zivaju i fizika oteenja na telu, a na sliannain fiziki otrovi dovode do duhovnihoboljenja. Zato bi bilo neop hodno preki -nuti svaki oblik trovanja organizma u naj -kra em moguem roku. Studije pokazujuda se loe navike najbolje odba cuju ako seodbacuju odmah, naglo, jer se na taj naindaje poseban podsticaj mozgu da deluje.

Podsetimo da se loe navike formiraju takoto zbog viestrukog ponavljanja odree -ne loe aktivnosti dolazi do formiranjahemijskih veza izmeu modanih e lija.Ka da ovek prestane da upranjava loeaktivnosti, ove hemijske veze se kidaju, aformiraju se druge hemijske veze u skladusa dobrim navikama. Naravno, ukolikooso ba nije dovoljno duhovno jaka da od -

Osnove izleenja

55

mah prestane sa loim navikama, dobro jeda to uini u bilo kom vremenskom peri-odu, ali to je taj period krai, do izle enjae bre doi. U sluaju tekih oboljenja,od bacivanje loih navika mora biti momen-talno ili moe doi do smrtnog ishoda.

Dijagnoza savremenog bolesnika jeste daje njegov organizam veoma zatrovan. Zatoje, nakon prestanka unoenja novih otrovau organizam, u isto vreme potrebno poetisa procesom ienja organizma od otrova.

ienje organizmaU ovom odeljku emo se detaljnije bavitifizikim ienjem organizma, iako se pod -razumeva da njega treba da prati i du hovnoienje, o kojem smo malopre go vorili.

ienje creva. Kada govorimo o ie -nju creva, prevashodno mislimo na ie -nje debelog creva. Creva bolesnog ovekasu najee prepuna nezdrave hrane kojatruli i koja se teko izbacuje. Pos ledice suzatvor, nadutost i bolovi u stoma ku. Otrov

udo izleenja

56

u crevima se preko zidova creva iri pocelom organizmu i nanosi veliku tetu or-ganizmu. Zato je ienje creva me u pr -vim koracima koje oboleli treba da pri me -ni.

Najbri i najlaki nain ienja creva jekonzumiranjem slane vode. U jedan litarblago zagrejane iste negazirane vode is -cedi se jedan limun i razmuti supena ka ikasoli (po mogustvu morske). Ovaj litar sla -ne vode obino se pije ujutru, nakon usta-janja iz kreveta, pre bilo kakvog konzu mi -ranja hrane. Potrebno je da se ova slanavoda popije u nekom razumno kratkomroku od 15 do 30 minuta.

Ukus slane vode nije najprijatniji, ali jepod noljiv, a rezultat e biti vidljiv veomabrzo. Osoba e veoma brzo imati potrebuda ide u toalet, i to moda nekoliko puta ukratkom vremenskom periodu, ime ecreva biti oiena u velikoj meri. Ovaj pro-ces ienja creva trebalo bi ponoviti u pe-riodu od pet dana, na isti nain, svakogjutra nakon ustajanja iz kreveta.

Osnove izleenja

57

ienje creva slanom vodom ne preporu -uje se osobama koje su srani bolesnici,dijabetiari ili imaju problema sa bubrezi -ma. Kod njih se moe primeniti klistiranjeili hidrokolon terapija.

Klistiranje je metoda unosa tenosti u de-belo crevo preko anusa (analnog otvora) uzpomo jednostavnog plastinog ili gume -nog balona, vree ili posude sa crevom. Zaispiranje se koristi 1,5 do 2 litra mlakevode, aja ili neke druge tenosti u koju suuba ene odreene lekovite biljke.

Posuda sa tenou se najee okai navrata, a vrh cevi koja izlazi iz nje lagano seubaci u anus osobe koja najee lei naboku. Vrh creva se namae vazelinom dabi lake uao u anus. Na kraju creva postojislavina kojom se regulie brzina protokatenosti u debelo crevo.

Nakon ubaene cele koliine tenosti u de-belo crevo, osoba se par minuta okree najedan i drugi bok, lagano masirajui sto -mak, da bi se tenost to bolje razlila pocrevima. Sve vreme mii analnog otvora

udo izleenja

58

se dri stegnutim da tenost ne bi izala izdebelog creva. Nakon toga se odlazi utoalet i tenost izbacuje iz debelog creva.

Ova metoda se moe primenjivati i vieputa tokom dana, ako je potrebno.

Hidrokolon terapija je ienje debelogcre va uz pomo posebnog ureaja na stru -ju koji ubacuje veliku koliinu tenosti (naj -ee vode) u debelo crevo i u isto vremeje izbacuje. Na taj nain se vri temeljnoispiranje debelog creva, iako je isti efekatmogue postii i obinim klistiranjem akose ono adekvatno primeni.

Postoje i metode ienja creva preko po -sebnih meavina lekovitog bilja koje se pijeu kapsulama ili razmuene u soku.

Vano je istai da je upala slepog creva sa -mo napredniji oblik zatvora, a problem sereava prestankom uzimanja hrane i ie -njem creva.

ienje jetre. Jetra je jedan od glavnih fil-tera organizma i najee je veoma zat -rovana kod bolesnih osoba. Zato je i -

Osnove izleenja

59

enje jetre obavezan deo programa leenjakod skoro svake bolesti. Studije su poka -zale da osobe koje su godinama patile ododreenih zdravstvenih tegoba (kao to suglavobolja, depresija i dr), su nakon samojednog tretmana ienja jetre osetile velikopoboljanje, a nekada i potpuni nestanaktegoba.

Najpoznatija tehnika ienja jetre je onakoju je primenjivao uveni doktor MaksGeron. U pitanju je tehnika klistiranjakafom, kada se preko zidova debelog crevavri ienje jetre. Metoda se sastoji u sle -deem:

U posudu se stavi litar vode da prokljua,a onda se u vodu stavi oko 45 grama kafe(po mogustvu organski uzgajane) ili triajne kaiice, i ostavi se da kljua na la -ganoj vatri 15 minuta. Onda se 250 ml do-bijene kafe pomea sa 750 ml vode da bi sedobio jedan litar tenosti za klistiranje (vo -da koja se mea sa kafom je na sobnoj tem-peraturi tako da e dobijena meavina bitimlaka).

udo izleenja

60

Zatim osoba legne na desni bok (na stranugde je jetra) i preko opreme za klistiranjeubaci tenost u debelo crevo. U tom po -loaju (leanjem na desnoj strani) osobapro vodi 12 do 15 minuta, povremeno ma -sirajui stomak.

U sluaju da se prilikom klistiranja oseti bolu stomaku, potrebno je malo saviti noge ukolenu i kuku, i jae masirati sto mak da bise izdralo svih 12 do 15 minuta, kako bise ostvario efekat ienja jetre.

Nakon ovog vremena, osoba odlazi u to -alet i izbacuje ceo sadraj iz creva.

Klistiranje kafom se moe vriti vie putadnevno, a najbolje je ujutru i u ranim po -podnevnim satima. Oboleli od raka moguda vre ienje jetre na ovaj nain i pet pu -ta dnevno.

Za ienje jetre mogu se koristiti i od -reeni sokovi i biljne formule. ienjejetre sokovima obino traje 40 dana kadase svakoga dana, ujutru, nakon ustajanja,na prazan stomak popije meavina od:

Osnove izleenja

61

- 250 ml isceenog soka od pomorandi ijednog limuna ili 250 ml soka od jabuka- 250 ml negazirane vode- 1 - 4 enja belog luka- 1 - 4 supene kaike maslinovog ulja- 1 cm umbira

Svi sastojci se izmeaju u blenderu i zatimpopiju. Prvog dana se uzima jedan eanjbelog luka i jedna supena kaika masli-novog ulja, pa se doza poveava za jedaneanj i jednu kaiku svakog narednog danado etiri enja i kaike.

U procesu izleenja beli luk ima posebnomesto jer predstavlja najjai prirodni an-tibiotik. Preporuuje se uzimanje 3 do 8velikih enjeva belog luka svakog dana.

Sok za ienje jetre se moe piti u kombi-naciji sa sokom za ienje bubrega, takoto se pije sedam dana, a onda se sedamdana piju sokovi za bubrege, i tako naiz -menino nekoliko sedmica.

ienje bubrega se moe raditi u peri-odu od nekoliko sedmica, ili naizmenino

udo izleenja

62

sa sokovima za ienje jetre. Sok za i -enje bubrega i beike se sastoji od:

- 1 - 2 isceena limuna- 0,5 - 1 litar vode- 1/4 kaiice ljute aleve paprike- med, javorov sirup (po elji)

Sok se pije ujutru na prazan stomak.

Hidroterapija je jo jedan moan metodprirodnog leenja. Preporuuje se primenato toplije vode (da se osoba ne opee) ihladne vode po jedan minut naizmenino,nekoliko puta, na oboleli deo tela. Na tajnain se poboljava protok krvi u tretiranideo tela i samim tim ubrzava dotok hran -ljivih materija, elija imunog sistema i dru -gih subjekata koji podstiu proces izle e -nja.

Blaga masaa obolelog dela takoe dopri-nosi poboljanju cirkulacije i moe se pri-menjivati zajedno sa hidroterapijom.

Tretman toplom kadom je naroito va anza aktiviranje rada imunog sistema. U kaduse sipa to toplija voda i razmuti jedna aka

Osnove izleenja

63

najljue aleve paprike koja je dostupna.Osoba namae vazelinom genitalije i bra-davice, i provede 15-30 minuta u toplojkadi pijui litar to toplijeg aja. Sve vrememu saradnik hladnom oblogom blago ma -sira e lo. Na kraju se osoba istuira proh -ladnom vodom i legne da odmori 45-60minuta. Tretman toplom kadom moe seprimenjivati svakog dana, ili svakog dru-gog, zavisno od stanja pacijenta.

Obavezan deo svakog procesa ienja or-ganizma i izleenja je post na sokovima.Pod tim se podrazumeva konzumiranje sa -mo sokova, vode i biljnih ajeva, bez upot -rebe vrste hrane. Postoji pravilo koje glasi:Kad god se oseamo loe ili bolesno, tre -ba da preemo na sokove.

Isceeni sokovi su vrsta infuzije koja sko -ro da ne prolazi proces varenja i na taj na -in tedi energiju organizmu koju bi inaepo t roio na proces varenja, a na ovaj nainje upotrebljava za rad imunog sistema idru gih procesa sa moizleenja. Tokom pos -ta na sokovima konzumira se oko 3,5 ili

udo izleenja

64

vie litara tenosti dnevno, od ega vie odpolovine ine ceeni sokovi.

Post na sokovima moe trajati jedan dan,nekoliko dana ili mesec dana. Ako je mo -gue, poeljno je da odrasli budu na postuna sokovima bar pet dana, a da posle togapreu na konzumiranje vrste sirove biljnehrane u okviru koje mogu da budu uklju -eni i sokovi, kao obrok, ili kao predjelonekih 15 minuta pre glavnog obroka (sokse ne pije najmanje sat vremena nakonkon zumiranja vrstog obroka da se ne biporemetio proces varenja).

Za post na sokovima ne vai pravilo odnaj manje pet sati pauze izmeu obroka,ve se sokovi mogu piti kad god osobapoeli, obino na svakih sat ili sat i po vre-mena, i u koliini koju eli, iako su uobi -ajene doze 2,5 dl.

Sokovi se mogu razblaiti sa vodom ili semogu piti nerazblaeni odmah nakon ce -enja. Piju se polako, gutljaj po gutljaj, takoto se svaki gutljaj prethodno kratko pro-

Osnove izleenja

65

mulja u ustima i pomea sa pljuvakom, azatim proguta.

Najbolje je da se sokovi piju odmah nakonto se iscede, a ne da stoje dugo nakon ce -enja, jer se brzo kvare.

Sokovi mogu da budu na bazi voa ili po -vra. Ponekad se u sok od povra moedodati neko kiselo voe (kao jabuka), ili seu sok od voa moe dodati zeleno bilje(kao blitva, spana, kopriva i dr).

Najpoznatiji i najee korieni sokovi su:

- sok od argarepe- sok od argarepe sa jednom kiselom ja -bu kom- sok od 70% argarepe i 30% cvekle- sok od 50% argarepe, 30% cvekle i 20%jabuke- sok od 70% argarepe, 20% cvekle i 10%listova zelenog povra- sok od jabuke- sok od 40% jabuke, 40% groa i 20%bilo kog plavog ili crvenog voa (malina,kupina, borovnica, ljiva, vinja, trenja...)

udo izleenja

66

Postoje i druge vrste ukusnih i dobrih so -kova, a neki od recepata se mogu pogledatiu dodatku knjige.

Post na sokovima mogu da primenjuju izdravi ljudi, a praksa je pokazala da osobekoje su na ovakvoj vrsti posta ne oseajuglad, niti potrebu za vrstom hranom.

U sokove se moe ubaciti kaiica samle -venog lanenog semena ili drvenog (aktiv -nog) uglja, koji dodatno potpomau i -e nje creva.

Upotreba posta na sokovima se pokazalanaroito delotvornom kod leenja obolelihod raka, bubrenih bolesti i dijabetesa.

Nakon posta na sokovima, potrebno jepre i na konzumiranje sirove biljne hrane.Tokom posta na sokovima i konzumiranjasirove biljne hrane potrebno je uzimati iodreene bilj ne tinkture, specijalno prip -rem ljene za odreenu vrstu bolesti, kojeubrzavaju proces ozdravljenja i izleenja.Dejstvo tinktura nee imati veliki efekatako se ne primeni kompletan program le -

67

Osnove izleenja

enja. O mogunostima nabavke najboljihtinktura moe se dobiti vie informacija nakraju knjige. (Tinkture su koncentrisanibilj ni ekstrakti koji imaju mnogo jae dej -stvo nego ajevi.)

Tinkturama se moe dodati sok od travemladog jema i mlade penice, koji imajuveliku hranljivu vrednost i snano terapeut-sko dejstvo.

U najkraem, obrazac tretiranja skoro sva -kog oboljenja mogao bi da se prikae u e -tiri koraka: 1. sokovi, 2. ienje organizma,3. sirova biljna hrana, 4. biljne tinkture.Pod razumeva se da ceo program izleenjaprati prihvatanje principa zdravog ivotakoji su opisani u prvom delu knjige.

U nastavku emo neto vie rei o poje-dinim vrstama bolesti i nekim specifinos -ti ma u procesu njihovog izleenja.

68

udo izleenja

Od bolesti srca umire najvie ljudi u savre-menom svetu. Polovina svih smrtnih slu -ajeva u zapadnim zemljama uzrokovanoje bo les tima srca i krvnih sudova. Glavniuzroci ovih oboljenja jesu konzumiranjenamirnica ivotinjskog porekla, duvana ialkohola.

Podsetimo da holesterol koji zak re a vakrv ne ile ne postoji u biljkama, ve samou namirnicama ivotinjskog porekla. o -vekov organizam proizvodi dovoljno ho-lesterola koliko mu je potrebno, a svakidodatni unos moe da predstavlja velikiproblem. Kada se tome doda nikotin iz du-vana, koji taloi holesterol na zidove krv -nih sudova, dobijamo stanje gde krvne ilepostaju sve ue i ue. U sluaju da doe dopotpunog zakreenja krvne ile koja hranisrce, prestaje dotok krvi, a samim tim i

69

Bolesti srca

hrane za elije srca. Ukoliko ovo stanje po-traje dva do tri minuta, dolazi do odumi-ranja sranih elija i onoga to zovemoin farkt ili srani udar. Krajnja posledicaesto bude smrt.

Ukoliko su zakreene krvne ile koje hraneelije mozga, moe doi do odumiranjamo danih elija i onoga to zovemo logili modani udar.

Studije pokazuju da prelaskom na 100%biljnu ishranu i odbacivanjem svih vrstaotrova, dolazi do brzog i potpunog rege -nerisanja krvnih ila i njihovog oienja.Na slici na sledeoj strani moe se videtisni mak krvne ile kod koje je dolo do pro -ienja nakon prelaska na biljnu ishranu.

Naroito dobre potencijale za ienje krv -nih ila imaju integralne itarice koje pose-duju lecitin - supstancu koja na prirodannain isti krvne ile.

Veoma korisno u leenju sranih problemajeste uzimanje ljute aleve paprike, 3 - 6 ka -iica dnevno, razmuene u vodi, aju ili

udo izleenja

70

soku. Oboleli od srca trebali bi uvek daimaju kod sebe ljutu alevu papriku.

Takoe, obloge od ricinusovog ulja, koje sestavljaju na predeo srca, po kazale su se kaovrlo korisne kod sranih oboljenja. Sa ko -

71

Bolesti srca

Krvna ila pre (A) i nakon prelaska na biljnu ishra -nu (B).

rie njem ricinusovog ulja treba biti op -rezan jer se fleke na aravima i garderobiveoma teko skidaju, dok se sa tela lako ski-daju upotrebom sode bikarbone.

Jo jedan odlian prirodni preparat za ja -anje srca jeste tinktura na bazi gloga kojapredstavlja pravi regenerator srca. Glog semoe konzumirati i sirov, u bobicama. Postna sokovima je naroito koristan u sa -vladavanju sranih problema, dok tretmanvodom (hidroterapiju) treba oprezno ko-ristiti.

Treba rei da osoba moe imati zakreenjekrvnih sudova i do 80%, a da to i ne osea.Zato se bolest srca i krvnih sudova nazivatihi ubica - ona nastupa iznenada i estoje smrtonosna. Iz tog razloga je veomava no da obratimo panju na to kako i -vimo i kako brinemo o svom zdravlju.

Dobra vest je da nam nisu potrebne ni -kakve skupe operacije, baloniranje, ugrai -vanje stentova i dr. Problemi sa srcem ikrvnim sudovima mogu da se ree veomabrzo i na prirodan nain.

72

udo izleenja

U naem organizmu se odvijaju razliitipro cesi kojih nismo svesni. Nekada se de -ava da neke nae elije mutiraju u elijeraka (detalji ovog procesa jo uvek nisu dokraja razjanjeni, iako je jasno da su oninaroito izraeni kod osoba koje se ne pri -dravaju zdravstvenih principa).

Zdrav organizam poseduje imuni sistemkoji prepoznaje strano telo - u ovom slu -aju elije raka - i unitava ih. Meutim,ukoliko ovek svojim nezdravim ivotomoslabi svoj imuni sistem, onda on nee bitiu stanju da prepozna elije raka i one enastaviti da se umnoavaju - od jedne enastati dve, od dve - etiri, od etiri - osam,i tako redom, dok se ne stvori kancerogenotkivo koje je nekada mogue prstom napi-pati. Pod odreenim okolnostima neka odelija raka se otkai od postojeeg kan ce -

73

Rak

ro genog tkiva i putem krvotoka bude pre -neta do nekog drugog dela oveko vog telagde se zakai za neki organ i tamo nastavida se umnoava. Na taj nain nastaje onoto zovemo metastaza.

Jedini nain da se pobedi rak jeste jaanjemimunog sistema. Oboleli od raka moe dase podvrgne zraenju, ali njime nee bitiotklo njen uzrok bolesti, ve e samo bitiuni tene neke elije raka (kao i brojne okol -ne zdrave elije). elije raka e se ubr zoponovo umnoiti i problem e buk nuti uveem obimu.

Operacijom se takoe mogu ukloniti nekeelije raka, ali najee e zajedno sa njimabiti uklonjen i neki vaan ovekov organ,a uzrok problema nee biti reen.

Hemoterapija je takoe problematian ob -lik tretiranja problema raka jer se radi opokuaju unitavanja elija raka putem ot -rova koji se ubrizgava u venu obolelog.Pos ledica je naglo slabljenje ve posrnulogimunog sistema i brzo propadanje obole -log.

udo izleenja

74

Kao to smo rekli, jedini nain da se po -bedi rak jeste jaanjem imunog sistema iprimenjivanjem svih principa zdravog ivo -ta i ienja organizma. Pored posta nasokovima, klistiranja ka fom, konzumiranjasirove biljne hrane, naroito su delotvornebiljne tinkture za jaanje imuniteta i sokoviod trave mladog jema i penice.

Najpoznatija biljka za jaanje imuniteta jeehinacea, koja se moe kombinovati sa be -lim lukom i ljutom paprikom. Postoje idruge biljne formule za jaanje imuniteta,kao to je tonik od belog i crnog luka,umbira, rena i ljute paprike, koje su dos-tupne na tritu, a koje se mogu i kod kuelako napraviti.

Nekada osoba obolela od raka ima velikebolove, kao to je sluaj sa rakom jetre,kada ovaj organ veoma otekne. U tom slu -aju mogu se koristiti hladne obloge, kaoto je plastina kesa sa ledom, ime se pos -tie da bol utrne i da oboleli lake podnesepre lazni period dok imuni sistem ne ojaa,i kancerogeno tkivo pone da se povlai.

Rak

75

Brojni sluajevi izleenih ljudi od raka po -t vrdili su snagu prirodnih tehnika leenja injihovu delotvornost. U nastavku emone to vie rei o specifinostima u tretira -nju pojedinih tipova raka.

Rak dojkeU pitanju je oblik raka koji je najuestalijikod ena. Pored navedenih tehnika za ja -a nje imuniteta i ienje organizma prepo -ruljivo je na obolelu dojku stavljati oblogeod aloje, gaveza i bresta. Takoe, mogu sestavljati obloge od sitno iseckanog belogluka.

Rak grlia matericeOvo je drugi najuestaliji oblik raka kodena. Studije pokazuju da ene iji su mu -evi obrezani skoro nikada ne oboljevajuod ove vrste raka.

Veoma esto ene odlaze na operaciju na -vodnog raka grlia materice jer im je on

udo izleenja

76

pogreno dijagnostikovan. Naime, nakonuraenog PAP testa, eni se esto saopta -va loa vest da ima rak grlia materice, iakoga ona nema. Naime, PAP test ima 5 kate-gorija. Kategorija 1 znai da je ena zdrava.Kategorija 2 ukazuje na mogue posedo -va nje upale, dok kategorija 3 ukazuje najai oblik upale, koji ne mora da znai da jeu pitanju rak. Veoma esto se testovi sakategorijom 2 i 3 tumae kao prisutnostelija raka, to je potpuno netano. Kate-gorije 4 i 5 definitivno znae prisutnostelija raka. Zato je veoma vano da enabude dobro informisana o znae nju rezul-tata PAP testa.

U procesu leenja ove vrste raka naroitosu delotvorni umeci od belog luka koji semogu koristiti na nekoliko naina. Jedannain je da se prve noi u vaginu ubaci ve-liki eanj belog luka veliine palca, a da seujutru izvadi. Sledee veeri se novi eanjzgnjei, i tako ceo i zgnjeen ubaci u va -ginu, i ujutru ponovo izvadi. Tree veerise novi eanj samo zasee na krike, da os-

Rak

77

tane ceo u komadu, i ubaci u vaginu, a ujut -ru se izbaci. Na ovaj nain se postepenopojaava dejstvo belog luka. Gnjee njem iseenjem belog luka osloba a se supstancapod imenom alicin, koja ima snano dej -stvo u tretiranju pomenutog problema.Tret man primenjen tree veeri se prime -nju je u periodu od dve sedmice. Nakontoga moe da se napravi pauza, pa da senastavi sa tretmanom.

Drugi nain primene belog luka je inten-zivniji i sastoji se od ubacivanja belog lukaujutru, a ispiranja uvee, pa ponovnimstav ljanjem uvee i ispiranjem ujutru. Zaispiranje se koristi tenost koja se dobijamiksovanjem u blenderu sledeih sasto-jaka: 850 ml vode, 60 ml jabukovog sireta,jednog isceenog li muna i jednog velikogenja belog luka. Tretman se primenjuje uperiodu od dve sedmice, a moe i due.Pod razumeva se obavezna primena kom-pletnog programa leenja koji je navedenu prethodnom delu.

udo izleenja

78

Kada govorimo o problemima vezano zaenske reproduktivne organe korisno jena pomenuti da kod 80% ena koje imajubolove tokom menstrualnog ciklusa, ti bo -lovi nestaju nakon pra njenja creva topredstavlja jo jedan pokazatelj vanostiienja organizma u leenju.

Preporuuju se takoe odreene biljne for-mule za regulisanje delovanja enskih hor-mona koji umnogome pomau u reavanjupostojeih tegoba kod ena. Pomenute for-mule (tinkture i tonici) dostupne su na tr -itu, a neke od njih se preporuuju nakra ju knjige.

Rak prostateKod ove vrste raka naroito je potrebnopoboljati cirkulaciju u tom delu tela. U tusvrhu koriste se tople obloge od ricinu so -vog ulja koje se stavljaju na predeo izmeuanalnog otvora i testisa. Ove obloge sestavljaju u periodu od 10 minuta, a zatimse umesto njih stavljaju hladne obloge sa

Rak

79

ledom u periodu od 5 do 10 minuta. Moguse naizmenino stavljati ove obloge - prvogdana, a zatim obloge od vinobojke - dru-gog dana, i tako naizmenino vie dana.

Sledei metod za poboljanje cirkulacije jekorienje toplih i hladnih klistira koji sekratko zadravaju u debelom crevu, okopar minuta. Topli klistir je temperature oko39 stepeni Celzijusa, a hladni na tempera-turi malo nioj od sobne.

Kod raka prostate veoma je delotvorno ko -rienje umetaka od belog luka koji seubacuju u rektum (poslednji deo debelogcreva). Jedan vei eanj belog luka seoljuti i ubaci u rektum, i ostavi da stoji 12sati. Postupak se ponavlja svakog dana ne -koliko sedmica.

Rak jetrePored ve pomenutih tehnika za ienjejetre, koristi se pomenuta formula u kojojse koncentracija belog luka i maslinovogulja povea tri puta, ali postepeno. Takoe,

udo izleenja

80

primenjuju se obloge od ricinusovog uljana oboleli deo tela, 2 do 3 puta dnevno,kao i naizmenini topli i hladni tuevi napomenuti deo tela. Veoma je korisno pri-menjivati masau na oboleli deo tela da bise poboljala cirkulacija.

Program ienja jetre obuhvata i ie njeui, to je preduslov za kvalitetno i enjejetre. Ceo program leenja prati i ienjecreva, kao i druge tehnike navedene u os-novama izleenja.

Rak pluaU tretiranju ove bolesti od velike koristi suaj i tinktura od lobelije, kao i obloge odricinusovog ulja. Vrlo delotvorno je i kori -enje osveivaa vazduha sa nekim odesen cijalnih ulja - eukaliptusa, pitome naneili ajnog drveta.

Nekada lobelija moe da izazove povra a -nje, prilikom kojeg se izbacuju ot rovi izplua, to ne treba da uplai obolelu osobu.

Rak

81

Takoe, veoma je delotvorno korienjeob loga od gline, pomeane sa vinobojkom,crvenom detelinom i belim lukom, kao itinkturom od srenjaka.

Podrazumeva se da pacijent treba da prih-vati i druge metode izleenja, koje smospomenuli, a naroito konzumiranje dostasokova.

Rak mozgaPored pomenutih metoda izleenja, kodraka mozga je korisno koristiti obloge odgline koje su veoma delotvorne za izvla e -nje otrova. Korisne su i obloge od lobelijei divljeg ruz marina, koje se nanose na glavui ui.

U ovom tretmanu mogu se koristiti tink-ture za smirenje nerava, to je najee vrlopotrebno.

udo izleenja

82

LeukemijaU tretmanu raka krvi (leukemije) najvanijisu sokovi koji predstavljaju pravu transfu -zi ju. Studije pokazuju da prelaskom nazdrav nain ivota i primenom prirodnihmetoda leenja dolazi do obnovljenja ko-tane sri koja predstavlja fabriku krvnih e -lija. Zato je u programu izleenja od le -u kemije potrebno podstai funkcije ko-tane sri i izvriti proiavanje krvi.

Za proiavanje krvi naroito je delot vor -no korienje tinktura ili ajeva od crvenedeteline, lobelije i aparala, koje se mogunabaviti na tritu.

Podrazumeva se da je za leenje bilo kojevrste raka potrebna primena kompletnogprograma ienja organizma i jaanja imu-niteta korienjem sokova, tinktura i dr.

Rak

83

Glavni uzroci pojave dijabetesa (eernebolesti) jesu stres i konzumiranje masnehrane. Pod masnom hranom se podrazu -mevaju namirnice ivotinjskog porekla, astudije pokazuju da najvie obolelih od ovebolesti ima u zemljama gde se najvie kon -zumiraju mleni proizvodi (Amerika, ved-ska).

Brojni primeri izleenih pacijenata poka-zuju da je mogue izleiti ne samo dijabetestipa 2, ve i dijabetes tipa 1 (dijabetes zavi -san od insulina). Dva glavna koraka u le -enju ove bolesti su prelazak na 100%si ro vu biljnu hranu i ceene sokove, i velikafizika aktivnost. Za poetak je potrebnoprovesti najmanje 5 do 7 dana samo na so -kovima od povra, a nakon toga prei nasirovu biljnu hranu.

84

Dijabetes

Rezultati su vidljivi veoma brzo, posle sa -mo par dana. Dovoenjem nivoa eera ukrvi u normalne okvire dolazi do momen-talnog povlaenja svih drugih prateih pro -blema koje izaziva dijabetes, kao to suproblemi sa vidom, bubrezima, krvnim su-dovima i dr. Pacijenti koji su na insulinumogu da prate svoje nivoe eera u krvi isa njegovim padom da polako smanjujudo ze insulina, a uz uporan i disciplinovanrad da ga potpuno izbace iz upotrebe.

Najbolja biljka za dijabetiare je beli luk ko -ji sniava koliinu eera u krvi i podsti eprodukciju insulina. Takoe, ljuta pap rikaje veoma korisna u leenju dijabetesa jerpoboljava cirkulaciju. Bobice kleke su ta -koe vrlo delotvorne jer podsti u rad pan -kreasa.

Kod osoba kod kojih je dijabetes napre-dovao, a nije leen, dolazi do pojave gan-grene na prstima, najee nogu. U tomsluaju primenjuju se hidroterapijski tret-mani tako to se noge potope u to toplijuvodu, u kojoj su razmueni umbir i ljuta

Dijabetes

85

aleva paprika. Nakon nekoliko minuta,noge se stavljaju u drugu posudu sa hlad-nom vodom, a ceo postupak se ponavljavie puta.

udo izleenja

86

Najbolji lek za opekotine jesu hladne ob -loge. Takoe, veoma delotvorna je mast odga veza, ulje od peninih klica i med. Postna sokovima dodatno podstie izleenje iregeneraciju koe.

Za izleenje tkiva miia i kostiju veoma sukorisne obloge od arnike, kantariona i ne -vena. Naroito je blagotvorno delovanjear nike kod modrica i preloma.

U praksi se veoma korisnom pokazala B-F-C formula (bone-flesh-cartilage - kost,tkivo-hrskavica) koju je primenjivao drDon Kristofer. Glavni sastojci ove for-mule su hrastova kora i koren gaveza, i onase moe nabaviti na tritu.

Kod nekih povreda kostiju, kime, kolena,lakta i dr, potreban je poseban tretman re-laksacije i nametanja povreenih organa,a naa iskustva sa pacijentima su zaista ve -

87

Oboljenja miia,kostiju i koe

oma ohrabrujua jer smo uspeli kod naj -veeg broja obolelih da potpuno rege ne -riemo tkivo i izbegnemo operaciju. Zavie informacija o rezultatima na ovompolju mogu se pogledati svedoanstva opo-ravljenih osoba na naem veb sajtu.

Treba napomenuti da je glavni uzrok obo -lje nja kime i bolova u leima kod savre-menog oveka uzrokovan loim ivotnimna vi kama koje ukljuuju slabu fiziku ak-tivnost, previe sedenja i leanja, konzumi-ranje narkotika i nezdravu ishranu.

udo izleenja

88

Postoje veoma dobre biljne formule za sti -mulaciju i regeneraciju nerava. Prva for-mula se zasniva na semenu ovsa, semenucelera i kapici, a druga na lobeliji, kapici idivljem ruzmarinu.

Unos vitamina B je naroito vaan u lee -nju nervnih oboljenja. U tabeli na strana -ma 22 i 23 dat je prikaz najboljih izvoraovog vitamina, a nekada se moe koristiti iinaktivisani kvasac prilagoen ljudskojupot rebi.

ienje creva i fizika aktivnost su prove -reno dobre metode za reavanje ove vrsteproblema. Takoe hidro terapija, kao to jeleanje u kadi napunjenoj toplom vodom,blagotvorno deluje na nervni sistem.

Masaa je takoe veoma korisna u tretira -nju nervnih oboljenja, kao i upotrebaajeva i tinktura, kao to su aj od divljeg

89

Nervna oboljenja

ruzmarina i posebne biljne formule, kaoto je B&B tinktura koju je uspeno koris-tio dr Don Kristofer.

udo izleenja

90

Do oteenja vida najee dolazi zbogpre teranog naprezanja oiju. Drugi uzrokje nezdrav nain ivota ime se truje ceoorganizam, ukljuujui i organ vida.

Problem sa dioptrijom se brzo i uspenomoe reiti primenom zdravih navika, od -maranjem oiju i primenom jednostavnihvebi za poboljanje vida. Pod odmara -njem oiju se podrazumeva dlanovanje inoenje rupiastih naoara.

Dlanovanje je jednostavna tehnika koja sesastoji od postavljanja dlanova na zatvo -rene oi u periodu od nekoliko minuta.Ova tehnika se moe primenjivati vie putatokom dana. Osobe koje imaju problem saglaukomom trebaju biti oprezne sa prime -nom dlanovanja jer se njime poveava pri-tisak na oni mii.

91

Problemi sa vidom

Noenje rupiastih naoara je jo jednateh nika odmaranja oiju, kada je vei deooka pokriven, a pogled se fokusira na tanoutvreno polje posmatranja. Rupiaste na -o are se ne mogu koristiti za preciznijapos matranja, kao to je itanje ili vonja au-tomobila, ali su vrlo korisne prilikom et-nje, odmaranja i sl. Svako ko samo jednompogleda kroz rupiaste naoare videe ko-liko se vid izotrava njihovim korienjem.

Vano je istai da upotreba klasinih na -oara ne poboljava vid. Klasine naoaresa dioptrijom su samo pomagalo kojeomo guava oveku da trenutno bolje vidi,ali ne ine nita na unapreenju vida.

Vebe za oi pomau da doe do smanje -nja dioptrije i do potpunog izleenja. Onese sastoje od masae oiju i lica, sunanjalica zatvo renim oima, dlanovanja i raznihtehnika pomeranja oiju, od kojih emonavesti neke:

- podsticanje perifernog vida se postie ta -ko to se komad tamnog papira, veliine 5x 10 cm, zalepi na gornjem delu nosa tako

udo izleenja

92

da delimino pokriva oba oka. Onda se ru -ke podignu sa strane, i pomera ju, a jednimpa drugim okom se vri posmatranje po -meranja blie ruke i njenih prstiju.

- vebe itanja tako to se isti kratak tekstispie na papiru velikim, srednjim i malimslovima, a onda se polako ita tekst potekst, itanjem najpre teksta sa krupnimslovima, i tako ukrug vie puta. Onda se listpapira sa tekstom moe okrenuti naopakopa postupak itanja ponoviti, s tim da trebadopustiti oima da polako prepoznajuizok renuta slova na papiru.

- naizmenino posmatranje predmeta navelikoj daljini u prirodi, predmeta na sred-njem rastojanju od nas (u odnosu na uda -lje ni predmet) i posmatranje vrha ispru e -nog dlana koji smo postavili na oko polametra ispred naih oiju. Posmatranje sva -ke take se vri naizmenino po 10 do 15sekundi vie puta (i do sto puta u jednojvebi).

Problemi sa vidom

93

Vebe se mogu ponavljati vie puta tokomdana, a to se ee budu ponavljale, is-pravljanje vida e biti bre.

Odlina tehnika za uklanjanje katarakte iunapreenje vida je korienje vodenogras tvora ljute paprike koja se stavlja u okonekoliko puta dnevno. Ovom meto domoko se podstie da suzi i da na taj nainizbacuje estice koje su dovele do zapr -ljanja oka.

udo izleenja

94

Najbolja tehnika za leenje bubrega je kon -zumiranje velike koliine negazirane vodesva koga dana. Dobro je u litar vode ubacitisok od jednog limuna, malo ljute aleve pap -rike i javorovog sirupa (ili meda) radi uku -sa.

Takoe, za ienje bubrega mo gu se ko-ristiti ajevi i tinkture na bazi bobica kleke,listova medveeg groa i kukuruzne svile,kao i aj za detoksifikaciju, koji su dostupnina tritu, a koje pre po ruujemo na krajuknjige.

Problemi sa kamenom u bubregu nastajuzbog konzumiranja namirnica ivotinjskogporekla, gaziranih pia i drugih rafinisanihproizvoda. Kamen u bubregu se moe ras -tvoriti korienjem raznih formula, od ko -jih je najpoznatija formula koja se sastojiod: 30 mg korena hortenzije, 30 mg crvene

95

Oboljenja bubrega

konopljue, 15 mg korena belog sleza i litarisceenog soka od jabuke. Biljke se sitnoiseckaju, ubace u sok od jabuke i ostave daodstoje preko noi. Ujutru se smesa pro -kuva 15 minuta, a nakon hlaenja iscedi ipije tokom dana u dozama od 60 ml nasvakih sat vremena.

Istog dana kada se stavlja meavina biljakau sok da odstoji, stavlja se da odstoji istatakva koliina soka i biljaka, koja se sut raujutru ne kuva, nego se stavlja u friider ipreko dana vie puta muka. Prvog danase pije prokuvani sok sa pomenutim bilj -kama, a drugog i tre eg dana se pije popola litre neprokuvanog soka koji je stajaou friideru - po 30 ml na svakih sat vre-mena.

Tih dana pije se i voda (bar po la litre dnev -no), kao i ceeni sokovi po izboru. Postu-pak se moe ponoviti vie puta dok seka menje u bubregu potpuno ne rastvori.Bilo bi poeljno tokom tretmana biti napos tu na sokovima, a podrazumeva se da

udo izleenja

96

treba izbegavati gazirana pia i sve namir-nice ivotinjskog porekla.

Kod upale bubrenih kanala veoma je ko-risno svakoga dana konzumirati 5 do 6veih enjeva belog luka.

Oboljenja bubrega

97

Do oteenja ili unitenja modanih elijamoe doi na mnogo naina. Osobe kodkojih su zakreene krvne ile, koje dopre-maju hranu preko krvi u mozak, esto do -ivljavaju log - odnosno odumiranje od re -enih modanih elija i gubitak odreenihfunkcija organizma.

Autizam kod dece se pojavio sredinom 20.veka i predstavlja jo jednu vrstu oteenjamodanih elija koje uzrokuju poremeaju govoru, mentalnu retardaciju i dr. Ovdeje vrlo zanimljivo zapaziti da deca koja sene vakciniu ne oboljevaju od autizma, kaoto je sluaj sa Amiima (populacija od oko350.000 ljudi u Americi koji ive u prirodii bave se organskom proizvodnjom hrane).

Studije pokazuju da mozak ima potencijalda regenerie svoje elije i to je jo vanije- da stvara nove elije i tako obnovi svoje

98

Autizam i oboljenjamozga

izgubljene funkcije. U procesu izleenjatakvih zdravstvenih problema potrebno jestrpljenje i upornost.

Postoje brojni primeri odraslih ljudi i decekoji su bili paralizovani, autistini, i imalidruge poremeaje uzrokovane gubitkomodree nih modanih funkcija, kod kojih suse fun kcije potpuno povratile. Rad majkesa obolelim detetom je ovde vrlo vaan.Postoje primeri gde su majke upornim ma -siranjem tela paralizovanog deteta, peva -njem pesmica, pokazivanjem ljubavi premadetetu, uz primenu ostalih metoda unap -ree nja zdravlja, uspele da podstaknu re-generaciju modanih elija i povrate iz -gub ljene funkcije kod svoje dece. Iste teh -nike se mogu primeniti i kod odraslih, irezultati su zaista impresivni, bez obzira dali su u pitanju posledice loga ili nekog dru-gog prob lema.

Autizam i oboljenja mozga

99

Iako veina smatra da je sida neizleiva bo -lest studije pokazuju da organizam ima po-tencijal da izbaci iz sebe HIV virus kojiizaziva sidu, ili u sluaju razvoja bolesti daje pobedi. Problem se reava prelaskom naprogram zdravog ivota i jaanja imunogsistema.

Kod obolelih od side naroito je vanokonzumiranje tinktura za jaanje imuniteta,kao to je tinktura od ehinacee, koja semoe piti u dozama i do 350 kapi dnevno,kao i konzumiranje aja od korena ehi-nacee. U isto vreme piju se velike koliineceenih sokova, naroito od argarepe, ko-rena i listova cvekle.

Upotreba hidroterapije je takoe veomavana u programu izleenja od side (tret-man toplom kadom je obavezan), kao i

100

Sida

upotreba ljute paprike, jer su oboje veomavani za poboljanje cirkulacije.

Rad sa pacijentima je pokazao da se za sa -mo par dana veoma poboljava krvna sli -ka, ali je sa tretmanom potreb no nastaviti,jer je za potpuno izleenje nekada potreb -no vie meseci.

U reavanju ovog zdravstvenog problema,kao i prethodno navedenih, primenjuje sekompletan program ienja organizma.

Sida

101

Postoje oboljenja koja se ne mogu tretiratisamo fizikim ienjem organizma, kon -zu miranjem tinktura i primenom drugihpoznatih metoda prirodnog leenja. U slu -aju oboljenja kao to su izofrenija, epi -lep sija, depresija, panini napadi i dr, pot -rebna su odreena znanja i tehnike koje sene mogu proitati u savremenim medicin-skim udbenicima.

Ve smo govorili o znaaju duhovnosti zaovekovo zdravlje, i naveli smo Sveto Pis -mo ili Bibliju kao najbolji izvor informacijaove vrste. I upravo u tretiranju ovak vih vrs -ta oboljenja bez Svetog Pisma ne moemoostvariti vidljive rezultate.

Naime, teologija ili nauka o Bogu, govorio posebnim stanjima u koja ljudi dolazekada kre zakone zdravlja i moralne prin -cipe. Veoma esto ljudi bivaju opsednuti, a

102

Psihika oboljenja

da toga nisu svesni. Bog nas u Svetom Pis -mu obavetava da On moe da deluje nana duh svojim Svetim Duhom, ali da ta -koe na duh moe da bude opsednut ilipovreen od strane duhovnih bia koja o -vek nije u stanju da vidi. U pitanju su biakoja Sveto Pismo naziva demonima. Pododreenim uslovima osoba moe da budeopsednuta demonima ili demonizovana.

Ono to je sigurno jeste da osoba koja po-tuje fizike i duhovne zakone zdravlja, i ivimoralno, ne moe da dospe u ovakva sta -nja. Problemi ovakve vrste deavaju se kodosoba koje upranjavaju kocku, alkohol,duvan, droge, ulaze u predbrane i van -brane polne odnose, sluaju destruktivnumuziku i gledaju filmove sa slinim sadra-jem, a sigurno najopasnija aktivnost ovakvevrste je odlaenje kod vraara, magova, as-trologa, lanih iscelitelja i drugih slinihosoba koji predstavljaju kanale preko kojihdemoni op sedaju ljude.

Poseban oblik manipulacije ljudima pred-stavljaju navodne tehnike izleenja i relak-

Psihika oboljenja

103

sacije koje su povezane sa hinduistikim re-ligijama, a koje predstavljaju suptilno prizi -vanje demona, koje veoma esto nesvesnorade njihovi promoteri. U takve tehnikespa daju: joga, me ditacija, akupunktura,aku presura, ho me o pa tija, iridologija, re-fleksologija i dr. U pitanju su tehnike ko-jima ljudi bivaju opsednuti, kratkotrajnoosete olakanje, a zatim dou u mnogo te -a stanja nego na poet ku tretmana.

U procesu izleenja od ovakvih vrsta obo -lje nja od izuzetne vanosti je upoznavanjesa osnovnim principima teologije i upra -njavanje molitve koja predstavlja jednosta-van razgovor sa Bogom, a koji se odvija umislima ili tihim izgovaranjem molitve utiini svoje sobe, u kojem se ovek zahva -ljuje Bogu za sva dobra koja mu je dao, iupu uje rei molbe da mu pomogne da bo -lje razume problem sa kojim se suoava ida ga na naj bolji nain rei. Praksa je po -kazala da se ovakve vrste oboljenja bezBo jeg delovanja ne mogu reiti.

udo izleenja

104

U ovoj knjizi naveli smo neke od najeihzdravstvenih problema sa kojima se ljudisusreu. Postoje brojna druga obolje nja ko -ja nismo spomenuli, kao to su Alchaj me -rova bolest, Parkinsonova bolest, multiplaskleroza, paraplegija, kvadriplegija, artritis,lupus, emfizem, demencija itd.

Za sva ova oboljenja vai isti princip - svasu izleiva, ako je osoba disciplinovana iuporna u primeni zdravih ivotnih navikai principa unapreenja zdravlja i ienjaorganizma. U tretmanu svih ovih bolestipotvren je poznati medicinski princip dane postoje neizleive bolesti.

Za vie informacija o tretiranju ovih i dru -gih oboljenja moe se pogledati literaturana naem sajtu ili nas moete kontaktiratipu tem naeg veb sajta.

105

Ostala oboljenja

Dodatak

PRIPREMAZDRAVEHRANE

U narednim poglavljima izneemo neke odrecepata za pripremanje ceenih sokova,obroka u ai, slanih i slatkih jela, biljnihmleka i sladoleda. U literaturi se mogupronai brojni drugi recepti koji ukljuujui guste i zelene sokove. Po nu eni recepti semo gu pripremiti, ali takoe mogu biti idejaza neke nove recepte koje svako moe dakreira prema svojoj elji.

Gusti sokovi se jo zovu ejkovi i predstav -ljaju meavinu kompletno izmiksanih bilja -ka u blenderu. Zeleni sokovi su ceeni iligusti sokovi u koje se ubacuje sok ili celilistovi zelenog bilja, kao to su spana,blitva, kopriva i dr. Obroci u ai sadre usebi oraaste plodove i semenke koji semelju i meaju sa ceenim, gustim i zele -nim sokovima.

109

Uvod

Slatka jela su ona koja su zasnovana navou, a slana na povru. Biljna mleka sumeavina oraastih plodova i vode, sa do-datkom voa.

Svi navedeni recepti su nap ravljeni is klju -ivo od si rovih biljaka bez ter mike ob -rade.

Uivajte!

110

udo izleenja

SOKOVI OD POVRA

Sok antioksidantSastojci:- 3 celera- pola crnog luka- eanj belog luka- 1 stabljika brokolija- 1 jabuka

Sok od cvekleSastojci:- 2 cvekle- 2 argarepe- 2 jabuke

Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati uau.

111

Sokovi

Sok od cvekle 2Sastojci:- 3 cvekle- 1 cm korena umbira- 1 paprika- 2 jabuke- 1 eanj belog luka- 2 celera


Sok od brokolija i argarepeSastojci:

- 1 stabljika brokolija- 2 argarepe- 1 jabuka


udo izleenja

112

Sok od kupusaSastojci:- 1/8 kupusa- 4 lista spanaa- 2 granice ruzmarina- 2 argarepe- 1 jabuka


Sok od argarepeSastojci:- 3 argarepe- 6 listova spanaa- 1 eanj belog luka- pola limuna- prstohvat aleve paprike


Sokovi

113

Sok od argarepe i jabukeSastojci:- 4 argarepe- 2 celera- 1 jabuka- 4 stabljike peruna


Sok od karfiolaSastojci:- 1/2 karfiola- 1/8 kupusa- 2 argarepe- 2 celera- 1/4 crnog luka- 1 jabuka


udo izleenja

114

Antibiotik sokSastojci:- 2 argarepe- 1 eanj belog luka- 1 aka majine duice- 1 paprika- 1/2 krastavca- 1 jabuka


Sok od brokolija i umbiraSastojci:- 2 stabljike brokolija- 1 eanj belog luka- 1/8 kupusa- 1 cm korena umbira


Sokovi

115

Sok snageSastojci:- 4 stabljike celera- 3 granice peruna- 1 argarepa- 1 eanj belog luka- 1 olja kelja- 1 cm korena umbira


Zeleni sokSastojci:- stabljika brokolija- pola krastavca- pola paprike- 2 granice peruna


udo izleenja

116

Sok za imunitetSastojci:- 2 stabljike celera- 2 argarepe- 1 eanj belog luka- 1 jabuka- 1 cm korena umbira- pola limuna


SOKOVI OD VOA

Sok od jabuke i krukeSastojci:- 2 jabuke- 2 kruke- 1 cm korena umbira- 1/2 olje crnog ili belog groa- 1/2 ajne kaiice cimeta

Priprema: U sokovniku iscediti svo vo e.Si pati u veliku au. Dodati cimet.

Sokovi

117

Jesenji osveivaSastojci:- 3 kruke- 2 breskve- 1 jabuka- 1/2 limuna, oljutenog


Najbolje bobiceSastojci:- 1 olja borovnica- 1 olja trenji ili vinji- 1/2 olje groa- 1/4 dinje


udo izleenja

118

Beta sokSastojci:- 3 argarepe- 2 kajsije- 1/4 dinje


Beta-karoSastojci:- 3 argarepe- 3 kajsije- 3 breskve


Sokovi

119

Crni ananasSastojci:- 1 olja kupina- 2 krike ananasa- 1/2 olje borovnica- 1/2 olje malina- 3 granice peruna


Sok od borovniceSastojci:- 1 olja borovnica- 1 olja treanja ili vianja- 1/2 olje crnog groa- 1/2 olje malina


udo izleenja

120

C sokSastojci:- 1 grejpfrut- 2 pomorande- 3 kivija- 6 granica peruna


Sjaj trenjeSastojci:- 1 olja treanja ili vianja- 1 grejpfrut- 1 jabuka- 1 aka cvetova kamilice (po potrebi)


Sokovi

121

Otvoreni sokSastojci:- 2 olje jagoda- 2 argarepe- 1 pomoranda


Sok od grejpfrutaSastojci:- 1 pomoranda- 2 grejpfruta- 1 limun, oljuten


udo izleenja

122

Snaga pomorandeSastojci:- 1 pomoranda- 3 argarepe- 1 cm korena umbira- 1 jabuka


Sok od kruke i ananasaSastojci:- 2 kruke- 1/4 ananasa- 1 olja groa- 1 limun, oljuten


Sokovi

123

Sok od ananasa i citrusaSastojci:- pola ananasa- 2 pomorande- 1 limun


Sok od malinaSastojci:- 1 olja malina- 1 jabuka- 2 pomorande


udo izleenja

124

Limunada od jagoda i pomorandeSastojci:- 1 olja jagoda- 1 limun- 2 pomorande- 1 olja vode


Letnji nektarSastojci:- 3 nektarine- 2 kajsije- 1 olja borovnica- 2 breskve- 2 ljive


Sokovi

125

Letnji sokSastojci:- 4 kajsije- 1 olja groa- 4 breskve- krika lubenice od 5 cm


Suneva energijaSastojci:- 1 olja jagoda- 1 olja crnog groa- 1 pomoranda


udo izleenja

126

Sok od lubenice i jagodaSastojci:- krika lubenice od 5 cm- 1 olja jagoda- 1/2 olje malina- 1/8 ajne kaiice cimeta


Sokovi

127

Obrok za jake kostiPotrebno: - 1 banana- 2 kruke- 1 breskva- 4 supene kaike mlevenog susama- 4 urme- 500 ml vode

Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min.

Detoks obrokPotrebno: - 1 banana- 1 mango- aka iseckanog ananasa- 4 supene kaike mlevenog lana

128

Obroci u ai

- 4 suve kajsije- 500 ml vode


D obrokPotrebno: - 1 banana- 2 kivija- 1 pomoranda- sok od jednog limuna- 50 g badema- 4 urme- 500 ml vode


Digestivno osveenjePotrebno: - 1 banana- aka iseckane lubenice- 1 kruka

Obroci u ai

129

- 50 g indijskog oraha- 1 supena kaika suvih brusnica- 1 cm umbira- 500 ml vode


Osveenje u aiPotrebno: - 1 banana- aka iseckane dinje- aka sveih smokvi- 50 g brazilskog oraha- 4 suve ljive- prstohvat svee nane- 500 ml vode


udo izleenja

130

Rajski obrok u aiPotrebno: - 2 jabuke- 1 pomoranda- 250 ml soka od groa- 4 supene kaike namoenog ovsa- 250 ml aja od svee nane- 4 supene kaike javorovog sirupa


Zeleni obrokPotrebno: - 1 banana- 1 avokado- 1 jabuka- 4 supene kaike namoenog jema- 4 urme- 500 ml vode


Obroci u ai

131

Imuno obrokPotrebno: - 1 pomoranda- 2 kivija- aka iseckane dinje- 50 g oraha- 4 suve smokve- 500 ml aja od ehinacee


Karotinski obrokPotrebno: - 2 jabuke- 2 argarepe- 1 ljuta paprika- 4 supene kaike oljutene namoeneheljde- 4 urme- 500 ml vode


udo izleenja

132

Beta obrokPotrebno: - 2 paradajza- 1 avokado- aka spanaa- 50 g lenika- 250 ml soka od argarepe- 250 ml vode- 1/2 ajne kaiice soli

Priprema:Sve sastojke izblendati 1 min.

Obroci u ai

133

Spartanski obrokPotrebno: - 100 g jagoda- 100 g borovnica- 1 banana- 4 supene kaike mlevenog indijskogoraha- 4 urme

Priprema: Sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro izme -ati.

Havajski obrokPotrebno: - 2 kruke- 1 breskva- 1 banana

134

Slatka jela

- 6 supenih kaika mlevenog susama- 4 suve smokve

Priprema: Sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro izme -ati.

Edenski obrokPotrebno: - 1 pomoranda- 1 jabuka- 1 mango- 4 supene kaike mlevenog lana- 2 supene kaike suncokreta- 4 urme- 250 ml soka od groa

Priprema: Jabuku izrendati, pomorandu i mango ise -i na kockice. Izblendati lan, suncokret iur me sa sokom od groa i preliti prekovoa.

Slatka jela

135

Sunani obrokPotrebno: - 1/2 ananasa- 1 kivi- 1 banana- 4 supene kaike jema- 2 supene kaike badema- 4 suve kajsije

Priprema: Jeam namoiti preko noi u vodu. Ujutruisprati tri puta i procediti. Dodati ananasiseckan na kockice i ostale sastojke spojiti ipromeati.

Voni ruakSastojci:- 150 g semena suncokreta- 100 g suvog groa- kora jedne pomorande- 100 g urmi- 4 kaike mlevenog badema

Priprema:Suvo voe namoiti preko noi u vodu,

udo izleenja

136

ocediti vodu, i pomeati sa suncokretom umaini za mlevenje mesa. Dodati naren-danu koru od pomorande. Zatim uz do-davanje vode zamesiti gusto testo. Pravitiloptice i spljotiti ih u male lepinjice. Uva -lja ti ih u mleveni badem i staviti na toplommestu ili na sunce da se prosue i postanuhrskave. Po njima poreati svee voe.

Predlog:Za svee voe uzeti jagode ili maline, a pre -ko njih nakapati sokom od ceenog limu -na.

Obrok od urmi i prosaSastojci:- 200 g prosa, potopljenog u vodi prekonoi- 200 g urmi- 400 g sveeg voa, po elji- 1/3 kaiice cimeta- med po elji- za ukras maline ili jagode

Slatka jela

137

Priprema:Ocediti proso, urme samleti u maini zamlevenje mesa, dodati proso sa cimetom isve ostale sastojke. Promeati, ukrasiti jago-dama.

Ruak od dinje i rogaaSastojci:- 1/2 dinje- 100 g semena suncokreta- 50 g kokosovog brana ili svee rendanog kokosa- 100 g smokava- 5 kaika rogaa u prahu- 2 kruke

Priprema:Voe oprati, izvaditi kotice, izrezati nakrike, pomeati sa suncokretom i smok-vama, a zatim samleti u maini za mlevenjemesa. Dodati kokos i roga, umesiti i nap -raviti veknu. Ostaviti da malo odstoji, a za -tim veknu isei i komade ukrasiti izre-za nim pomorandama.

udo izleenja

138

Predlog:Umesto pomorandi mogu se staviti ljivepunjene orasima, ili kupine, ili sok od isce -enog limuna.

Edenski ruak od voa i orahaSastojci:- 3 zrele banane- 1 papaja ili 1/2 dinje- 200 g jagoda- sok od 1 limuna- 3 kaike grubo iseckanih oraha- prstohvat mukatnog oraha

Priprema:Zgnjeiti banane i jagode, dodati limun ipo meati sa narendanom dinjom. Dodatiba dem i mukatni orah, i dobro promeati.Staviti u posude i ostaviti da se ohladi.

Slatka jela

139

Obrok od ljiva i orahaSastojci:- 20 zrelih ljiva- 20 komada oraha- 1/2 kaiice cimeta- 500 g kupina- 200 g suvih smokava- sok od 1 limuna- 1 dl vode

Priprema:ljive oprati, izvaditi kotice. Orahe pome -ati sa cimetom i staviti orah u svaku ljivu.Staviti ljive u veu teglu ili posudu. Smok -ve samleti u maini za mlevenje mesa, azatim im dodati zgnjeene kupine. Dodatisok od limuna i 1 dl vode. Sve to istrestipreko ljiva i ostaviti da se ohladi.

udo izleenja

140

Sutlija sa bananamaSastojci:- 100 g pirina, potopljenog u vodi prekonoi- 3 banane- sok od 1/2 limuna- 1 kaika meda- prstohvat cimeta- jagode za dekoraciju

Pripr

Documents

cudo_izlecenja