SADRAJ:

UVOD ...................................................................................................... 2

1.POSTUPANJE SA OTPADOM ................................................................ 4

1.1.Naini postupanja s otpadnim materijalom .................................. 5

2.DEPONOVANJE OTPADA ..................................................................... 6

3.ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM ................................................... 8

4.STRATEGIJA UPRAVLJANJA OTPADOM ............................................. 11

5.KOMUNALNI VRSTI OTPAD ............................................................. 12

6.SPALJIVANJE KOMUNALNOG OTPADA INSENERACIJA ................... 13

7.METODE I TEHNOLOGIJE KORIENJA OTPADA U ENERGETSKE SVRHE

.............................................................................................................. 15

8.NOVE TEHNOLOGIJE TRETMANA OTPADA SA ISKORIENJEM

ENERGIJE............................................................................................... 17

9.TRETMAN OPASNOG OTPADA TERMIKA DESTRUKCIJA ............... 18

ZAKLJUAK ........................................................................................... 20

LITERATURA: ......................................................................................... 22

vrsti otpad

2

UVOD vrst otpad je sloen i heterogen materijal koji nastaje ovekovim aktivnostima

ustanu, na poslu, javnom mestu, industriji, poljoprivredi i drugim mestima.

Najveiproizvoai otpada u gradovima, su domainstva i javne gradske povrine

(ulice, trgovi,parkovi).

Urbanizacija i industrijalizacija su uticale na poveanje otpada, koji postajesvetski

problem, a u narednom periodu bie jedan od prioriteta za reavanje. Polazei od

rastuih zahteva svetske zajednice, veliki broj preduzea i ustanova svoju poslovnu

strategiju prilagoava potrebama savremenog drutva za ouvanje radne i ivotne

sredine.

Mogunosti za zatitu od vrstih otpada rastu u skladu sa razvojem ekoloke

odgovornosti. Javljaju se nove tehnologije za upravljanje otpadom, a "proizvoai"

otpada otkrivaju nove mogunosti primene recikliranih materijala.

ivimo u vreme kada broj stanovnitva eksplicitno raste i iz tog razloga potrebne su

vee obradive povrine, mnogo fabrika, a samim tim jasno se vidi da situacija ne

moe da proe bez raznih vrsta otpada.

U gradovima je nemogue kontrolisati ogromne koliine otpada, pogotovo ako nema

zakona koji to regulie. To je sluaj u naoj zemlji, naalost. Moda greim, ali ini

mise da je nepromiljeno bacanje smea samo dokaz o ljudskoj nemoralnosti.Treba

naglasiti da sa pojavom sve veih industrijskih centara i gradova, kao i svojim

ponaanjem, ovek utie na naruavanje prirodne ravnotee.

Od kada je ovek razvio svest o tome kako treba da se ponaa da bi bolje iveo i

zatitio svoje stanite, rodio se pojam zatite ivotne sredine.

vrsti otpad

3

Zatita ivotne sredine je povezana sa ekologijom iz razloga to prva treba da

poznaje niz inenjersko- tehnikih mera za reavanje problema koji je druga

ustanovila.

Koncept zatite ivotne sredine se u Evropi prvi put pominje na konferenciji

Ujedinjenih Nacija o ivotnoj sredini i tokholmu, godine 1972. Tada je formiran

Program Ujedinjenih Nacija za ivotnu sredinu, UNEP. Od tada je UNEP aktivno

uestvovao u razvoju vie znaajnih meunarodnih ugovora. Na taj nain, krajem 80-

tih godina HH veka, zapoinje svesniji i aktivniji pristup problematici zatite ivotne

sredine donoenjem raznih pravnih dokumenata kao to sukonvencije, deklaracije,

uredbe, ugovori na meunarodnom, nacionalnom, regionalnom ilokalnom nivou.

Na evropskom nivou postoji nekoliko osnovnih programa politike zatite ivotne

sredine,tj ekolokih mrea. To su NATURA 2000, Emerald ili Smaragdna mrea i

Sveevropska mrea(PEEN).

vrsti otpad

4

1.POSTUPANJE SA OTPADOM

Sve vee koliine otpada i neadekvatno postupanje sa njim predstavlja jedan od

najveih ekolokih problema.

Vrste i karakteristike optadnog materijala

vrst otpad moe se svrstati u otpad od hrane (iz domainstva, pijace, prodavnice,

restorana), pepeo (iz domainstva, od spaljivanja smea), smee (hartija, drvo,

batensko smee, tekstil, guma, plastika, metalne konzerve, staklo, keramika), vozila

(odbaena vojna, putnika i teretna vozila), industrijski otpad (od prerade hrane,

pepeo kotlovskih loita, otpad bio-hemijske industrije, rudarstva i metalurgije),

otpad graevinskog materijala (drvena graa, cigla, cevi, crep, ut), specijalni

otpadni materijal (medicinski, eksplozivan, radioaktivan) i otpad od obrade otpadnih

voda(vrsti materijal sa reetki i mulj).

Po nainu nastanka deponije mogu biti smetlita (nastale proizvoljnim izborom

lokacije i odlaganjem smea), deponije odreene od neke institucije (bez analize

terena i kontrole deponije) i deponije uraene po ekolokim propisima i standardima.

Podela otpada, po nacrtu BiH o upravljanju otpada, je na

otpad iz domainstva

komunalni otpad

komercijalni otpad

industrijski otpad

Takoe ga moemo podeliti prema:

Mestu nastanka ( komunalni, industrijski, poljoprivredni, farmaceutski i sl.)

Karakteru nastajanja ( proizvodni, amortizacioni, potroni)

Opasnosti po ljudsko zdravlje ( inertni, medicinski, radioaktivan)

Agregatnom stanju ( vrst, teni, gasovit)

Vrsti otpada ( stakleni papirni, metalni, plastini)

Grupi proizvoda ( elektronski, ambalani, automobilski)

vrsti otpad

5

1.1.Naini postupanja s otpadnim materijalom Tretman otpada obavlja se primenom najboljih dostupnih tehnika (BAT-..) i

tehnologija u skladu sa zakonom o upravljanju otpadom.

Neki od naina postupanja sa otpadom su

Ponovno iskorienje otpada

Otpad se moe ponovo koristiti za ponovnu upotrebu proizvoda za istu ili drugu

namenu, za reciklau, odnosno tretman otpada, radi dobijanja sirovine za proizvodnju

istog ili drugog proizvoda, kao sekundarna sirovina.

Fiziko-hemijski tretman otpada

Fiziko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju,

solidifikaciju, oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne

osmoze i druge fiziko-hemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne

karakteristike otpada.Fiziko-hemijski tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom

za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.

Bioloki tretman otpada

Bioloki tretman otpada je proces razgradnje biorazgradivog organskog otpada (papir,

karton, batenski ili kuhinjski otpad i dr.) radi dobijanja korisnih materijala za

kondicioniranje zemljita (kompost) i/ili energije (metan) i obuhvata naroito:

kompostiranje ili anaerobnu digestiju.

Bioloki tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu

ovog zakona.

Bioloki tretman otpada vri se radi smanjenja odlaganja biorazgradivog otpada na

deponiju, odnosno smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bate i njihovog

uticaja na ivotnu sredinu. Ostale tehnologije biolokog tretmana otpada koriste se

radi smanjenja opasnih karakteristika otpada.

Termiki tretman

Termiki tretman vri se u postrojenjima koja su projektovana, izgraena i

opremljena u skladu sa ovim zakonom. Spaljivanje otpada, kao termiki tretman, vri

vrsti otpad

6

se uz iskorienje energije koja se stvara sagorevanjem samo ako je to ekonomski

opravdano i ako se za spaljivanje otpada ne koristi dodatna energija, osim za

inicijalno paljenje, ili se otpad koristi kao gorivo, odnosno dodatno gorivo za

koinsineraciju.

Odlaganje otpada na deponiju

Odlaganje otpada na deponiju vri se ako ne postoji drugo odgovarajue reenje, u

skladu sa naelom hijerarhije upravljanja otpadom.

Otpad se odlae na deponiju koja ispunjava tehnike, tehnoloke i druge uslove i

zahteve, u skladu sa dozvolom izdatom na osnovu ovog zakona.

2.DEPONOVANJE OTPADA

Otpad iz urbane sredine zbog biolokog raspadanja, treba da se u najkraem

rokuodstrane iz naselja, a najkasnije za sedam dana.Prikupljanje otpada moe

bitizajedniko (sve vrste otpada sakupljaju se zajedno i odvoze na tretman) i

odvojeno(sakupljanje po vrstama: staklo i papir).

Mesto za skladitenje treba da udovoljihigijenskim zahtevima, zahtevima zatite od

poara, kao i estetskim zahtevima.

Najei vid skladitenja je u kontejnerima. Mesto za skladitenje treba da bude 15 -

20 m od ulice i zatieno od spoljnih uticaja. Planiranjem deponije utvruje se njena

lokacija i povrina. Pri planiranju se moraznati i koliina otpadaka, koja se moe

sagledati na osnovu broja stanovnika, odnosno oko 360 kg ili 550 do 750 dm3

godinje po stanovniku.

Dimenzija deponije treba da jetakva da omogui korienje najmanje dve decenije i

da budu locirane van naselja,puteva, autoputeva i eleznikih pruga. Deponija treba

imati prikljuak na vodovodnumreu, ureaj za pranje vozila, reenje otpadnih voda,

prikljuak za elektrinu mreu iobjekat za linu higijenu. Ne treba ih predviati na

vrsti otpad

7

niim terenima, posebno na onimkoji su kioviti, jer mogu biti potopljene. Deponija

treba biti na nioj visini od grada,vodoprivrednih objekata, a posebno od akumulacija

povrinskih i podzemnih voda. Uobzir treba uzeti koliinu padavina zbog formiranja

filtrata. Naime, tenja je da voda nadeponiji bude u minimalnoj koliini, bez obzira na

poreklo (kia, sneg, povrinske ipodzemne vode).

Otpad se svakodnevno prekriva slojem inertnog materijala debljine. Zimiprekrivanje

moe biti i na svaka tri dana, a leti i vie puta dnevno. Prekrivni sloj trebabitiizravnat

i nabijen zbog: spreavanja zadravanja vode i erozije, smanjenja koliinefiltrata,

spreavanja prisutnosti insekata, ptica, glodara, smanjenja rizika od

poaraispreavanja raznoenja. Leti na deponijama dolazi do manjih poara i tinjanja,

padeponije treba kvasiti vodom.

Ukupna koliina otpada pre deponovanja moe se smanjiti na vie naina:

reciklaom (ponovnim korienjem otpadaka), spaljivanjem otpadaka, pirolizom,

kompostiranjem, fermentacijom i kominacijom. Razni otpadni materijali (papir,

staklo,metal) mogu se koristiti kao sekundarne sirovine za proizvodnju. Time se

smanjujekoliina otpada i preskau pojedini procesi proizvodnje (vaenje rude), ime

sesmanjuje zagaenje ivotne sredine.

U budunosti deponovae se samo oni otpaci kojinee moi da se iskoriste. Otpaci za

ponovno korienje mogu da se prikupljaju premavrsti u kontejnere za razliite vrste

otpadaka, ili da se razdvajaju iz smee prikupljenihotpadaka. Najbolje je da se ovaj

otpad sakuplja na mestu nastanka.

Staklo (flae, tegle) se moe ponovo upotrebiti u istom obliku ili se u obliku

staklenog kra topi i ponovo koristi. Prva faza reciklae kra stakla je njegovo

sakupljanje i razvrstavanje po boji. Stakleni kr se sitni i mea sa primarnom

sirovinomi topi tako da nastaje staklena masa. Korienjem staklenog kra tedi se

energija i do 40%, jer se on topi na nioj temperaturi od primarne sirovine.

vrsti otpad

8

Zbog brzog razvoja civilizacije poveana je i koliina plastinog otpada. Kao primer

reciklae plastinog otpada je proizvodnja polietilenske folije za ije se dobijanje

pored sirovine moe koristiti i plastini otpad. Problem koji se javlja pri reciklai

plastinog otpada je veliki utroak energije i postojanje razliitih

fizikohemijskihosobina pojedinih plastinih materijala, to utie negativno na

procesreciklae.

Jedna od najzastupljenijih komponenti komunalnog otpada je hartija. Prireciklai

papira utedi se energija i do 70% u odnosu na dobijanje papira od drveta. Jedan isti

papir se moe reciklirati 5 do 20 puta. Stare auto gume pri odlaganjuzauzimaju

veliku zapreminu na deponijama, a osim toga gume su inertne, nisurazgradljive i

predstavljaju veliku balast.

U Svetu se godinje odbaci ogroman broj automobila. Ova koliina se neprekidno

poveava. U automobilu ima najvie gvoa, ali pored toga ima i obojenih metala ,

stakla i drugih materijala. Automobili e biti sve vie podloniji reciklai. Odmetalnih

delova veliki deo se moe ponovo reciklirati u topionicama i livnicama.

Ostalimaterijal koji nije metalnog karaktera, pre drobljenja se takoe moe upotrebiti

za razne potrebe.

3.ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM Ovim zakonom ureuju se vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja

otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju

otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima

otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranino kretanje otpada;

izvetavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao

i druga pitanja od znaaja za upravljanje otpadom.

vrsti otpad

9

Upravljanje otpadom je delatnost od opteg interesa.

Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za:

1) upravljanje otpadom na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotna

sredina;

2) prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem istijih tehnologija i

racionalnim korienjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od

njegovog tetnog dejstva na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;

3) ponovno iskorienje i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz

otpada i korienje otpada kao energenta;

4) razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada;

5) sanaciju neureenih odlagalita otpada;

6) praenje stanja postojeih i novoformiranih odlagalita otpada;

7) razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

Osnovna naela Zakona o upravljanju otpadom BiH:

Naelo izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu,izbor najoptimalnije

opcije za ivotnu sredinu je sistematski ikonsultativni proces donoenja odluka koji

obuhvata zatitu i ouvanjeivotne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije za

ivotnu sredinuustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija

kojadaje najveu dobit ili najmanju tetu za ivotnu sredinu u celini, uzprihvatljive

trokove i profitabilnost, kako dugorono, tako i kratkorono.

Naelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom -Otpad se tretira ili

odlae to je mogue blie mestu njegovognastajanja, odnosno u regionu u kojem je

proizveden da bi se u toku transportaotpada izbegle neeljene posledice na ivotnu

sredinu. Izbor lokacijepostrojenja za tretman ili odlaganje otpada vri se u zavisnosti

od lokalnihuslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, naina transporta

iodlaganja, ekonomske opravdanosti, kao i od mogueg uticaja na ivotnusredinu.

Regionalnoupravljanje otpadom obezbeuje se razvojem i primenomregionalnih

stratekih planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu inacionalnoj politici.

vrsti otpad

10

Naelo odgovornosti-Proizvoai,uvoznici,distributeri i prodavci proizvoda

koji utiuna porast koliine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje usled

njihovihaktivnosti. Proizvoa snosi najveu odgovornost jer utie na sastav iosobine

proizvoda i njegove ambalae. Proizvoa je obavezan da brine osmanjenju

nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvojutrita za ponovno

korienje i reciklau svojih proizvoda.

Naelo "zagaiva plaa"-Zagaiva mora da snosi pune trokove posledica

svojih aktivnosti.Trokovi nastajanja, tretmana i odlaganja otpada moraju se ukljuiti

u cenuproizvoda.

Naelo odrivog razvoja-Odrivi razvoj je sistem aktivnosti u kome se na

principima ekonominosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sauva

i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje i budue generacije. Odrivi razvoj je

skladan odnos ekologije i privrede.

Naelo hijerarhije u upravljanju otpadom-Hijerarhija upravljanja otpadom

predstavlja redosled prioriteta upraksi upravljanja otpadom:prevencija stvaranja

otpada i redukcija, odnosno smanjenjekorienja resursa i smanjenje koliina i/ili

opasnihkarakteristika nastalog otpada;ponovna upotreba, odnosno ponovno

korienje proizvoda za istuili drugu namenu;reciklaa, odnosno tretman otpada radi

dobijanja sirovine zaproizvodnju istog ili drugog proizvoda;iskorienje, odnosno

korienje vrednosti otpada (kompostiranje,spaljivanje uz iskorienje energije i

dr.);odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanje bez iskorienjaenergije, ako ne

postoji drugo odgovarajue reenje.

vrsti otpad

11

Sl. - Hijerarhija upravljanja otpadom

4.STRATEGIJA UPRAVLJANJA OTPADOM Strategija je osnovni dokument kojim se ocenjuje stanje upravljanja otpadom,

odreuju dugoroni ciljevi upravljanja otpadom i obezbeuju uslovi za racionalno i

odrivo upravljanje otpadom.

Nacionalna strategija upravljanja otpadom

- Odreuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom, kao rezultat razvovja

ekonomije, industrije i poljoprivrede

- Odreuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom na bazi stratekih planova EU

- Odreuje hijerarhiju moguih opcija upravljanja otpadom

- Usmerava aktivnosti u harmonizaciji zakonodavstva koja je, usled trinih zahteva,

neizbena u procesu pribliavanja zakonodavstvu EU

- Identifikuje odgovornosti za otpad i znaaji ulogu vlasnikog usmeravanja kapitala

- Uspostavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoroni idugoroni period

- Odreuje ulogu i zadatke pojedinim drutvenim faktorima.

vrsti otpad

12

5.KOMUNALNI VRSTI OTPAD Komunalni otpad predstavlja otpad iz domainstva (komercijalni otpad), odnosno

otpad koji se sakuplja sa odreene teritorijalne celine, najee optine, u skladu sa

propisima i planovima optine. U komunalni otpad takoe spada i kuni otpad, koji se

svakodnevno sakuplja.

Mogua su dva naina odvajanja upotrebljivog otpada sekundarnih sirovina, i to:

Primarna separacija

razdvajanje na mestu nastanka otpada u razliite posude,odvajaju se komponente

(delovi otpadakoji bi se ponovo koristili) i

Sekundarna separacija

odvajanje poeljnih komponenti otpada iz mase izmeanog otpada. Odvajanjem, tj.

razvrstavanjem na mestu nastanaka otpada dobija se istija sirovina i povoljniji

finansijski efekat. Ovakav nain zahteva svesno i obueno stanovnitvo koje je u

potpunosti spremno da uestvuje u akciji reciklae otpada.Ovaj otpad se prikuplja i

zbrinjava u okviru komunalnih delatnosti. Za neispravno postupanje sa komunalnim

otpadom prvenstveno su odgovorni sami stanovnici koji su proizvoai-generatori i

vlasnici tog otpada. Komunalne organizacije putem nadlenih gradskih ili optinskih

organa moraju da stvore uslove koji e svim stanovnicima omoguiti primereno

postupanje ovim otpadom. Komunalna preduzea su duna da savetom i radom

pomognu stanovnitvu da na savremen nain upravljaju komunalnim otpadom.

Sadanji nain postupanja sa komunalnim otpadom u naoj sredini ne odgovara skoro

nijednom aktuelnim ekolokim naelima, kriterijumima i standardima.Komunalni

vrsti otpad ima komponente organskog, ali i neorganskog porekla. Energetski

potencijal ove dve materije moe da se iskoristi na razliit nain. Proizvodnjom

energije iz komunalnog otpada moe se ostvariti dodatna korist za zajednicu u celini,

a to je:

1. Ukupna koliina otpada redukuje se 60- 90% u zavisnosti od sastava otpada ali i

primenjenih tehnologija za tretman.

vrsti otpad

13

2. Smanjuje se veliina parcele za deponiju, a provrina za te namene inae je sve

manje.

3. Dobrim tehnologijama za ovu svrhu, smanjuje se zagaenje ivotne sredine.

Iz ovoga se namee zakljuak da treba uiniti korak ka,pre svega,smanjenju stvaranja

otpadnih materijala, a kad ve nastane onda se treba potruditi da se ostvari to

celishodnija reciklaa. Tamo gde postoji opcija proizvodnje energije iz komunalnog

otpada, potrebna je struno orkestrirana aktivnost, u svim fazama. Kao prvo, sve mora

krenuti od adekvatnog upravljanja otpadom, a onda je vano izabrati takvu

tehnologiju daljeg tretmana otpada, koja e dati vie koristi nego tete u daljoj

eksploataciji.

6.SPALJIVANJE KOMUNALNOG OTPADA INSENERACIJA Spaljivanje (insineracija),je savremeni nain unitenja otpada, uz pomo toplotne

energije,oko ega se vode najotrije diskusije, iz ekolokog,energetskog i ekonomsko-

finansijskog aspekta.Prve pei za spaljivanje otpadaka, koje su istovremeno koristile

dobijenu energiju, pojavile su se u drugoj polovini 19.veka.

Termiki tretman otpada procesom spaljivanja ima za cilj, smanjivanje zapremine

(ak do 90%) i mase otpada to se mora deponovati, uz dobijanje energije (tolotne

i/ili elektrine).

Spaljivanjem otpadaka, raspoloiva hemijskaenergija, definisana toplotnom moi,

prevodi se u fiziku energiju dimnih gasova, definisanutemperaturom gasova.

Postrojenja za spaljivanje vrstog komunalnog otpada sa iskorienjemtoplote su po

svojim karakteristikama slina termoelektranama i toplanama. Insineracija jeznaajan

i koristan nain redukcije otpada do 90%.Meutim, kapitalni i operativni trokovi za

moderan insinerator, koji radi u skladu saemisionim ogranienjima, su visoki,

generalno mnogo vii od trokova za odlaganje otpada nasanitarne deponije. Ukoliko

se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, tada insineracija saiskorienjem energije

vrsti otpad

14

treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih reenja kojatreba razviti u

sledeih nekoliko godina.

Insineracija otpada sa iskorienjem energije mora bitirazmatrana u kontekstu

integralnog pristupa upravljanju otpadom koji znai redukciju, ponovnuupotrebu i

reciklau.Kada je insineracija sa iskorienjem energije najpraktinija opcija za

ivotnu sredinu,neophodno je razmotriti mogunost kombinovanog dobijanja toplote i

energije u cilju poveanjaefikasnosti procesa.Insineracija otpada je jedna od tehniki

najrazvijenijih opcija upravljanja otpadom koja jeraspoloiva danas.

Japan spaljuje skoro 2/3 otpada, u Francuskoj radi 303 spalionica, ukupnog kapaciteta

1,4 miliona t/god .Spaljivanje otpadaka se primenjuje u cilju smanjivanja njihove

koliine i iskorienja dobijene energije.

Spalionice

Spalionica je higijensko-sanitarna jedinica, koja doprinosi higijensko-sanitarnim

uslovimaivljenja, ako se ispotuju najotriji propisi korienja. Spaljivanje otpada

spada u termikemetode neutralizacije otpada, koje su zasnovane na potpunom ili

deliminom unitenju otpada, uspecijalnim postrojenjima.

Neekonomsko i neekoloko deponiranje otpada na deponijama zamenio je moderan

naintermike obrade koja koristi toplotnu energiju koja je nastala usled spaljivanja

otpada za grejanjetople vode (TUV) i grejanje stambenih zgrada u glavnom gradu

Pragu.

Spalionice radikalno smanjuju tetnost komunalnog otpada. Ukoliko je ispravno

voen proces spaljivanja, kao i homogenizacija otpada, spaljivanjem se unitavaju sve

patogenematerije i organska jedinjenja. Spaljivanjem se redukuje obim vrstog

komunalnog otpada na 10(%) i teina na 25 30 (%)

Osnovu tehnolokog ureaja predstavljaju etiri kotla s reetkastim valjcima. Svaki

od njihomoguava spaljivanje ak 15 tona otpada na sat izvornih vrednosti

vrsti otpad

15

7.METODE I TEHNOLOGIJE KORIENJA OTPADA U ENERGETSKE

SVRHE Postoje dva osnovna metoda da se energija dobije ili iz organskog otpada,

biorazgradivog ali i nebiorazgradivog:

1) Termohemijska konverzija, koja predstavlja termiku dekompoziciju

organskematerije, a kao rezultat dobija se toplotna energija ili gorivo, gasovito, teno

ili vrsto;

2) Biohemijska konverzija; proces se zasniva na enzimatskoj dekompoziciji

organskihmaterija pomou mikroorganizama, a kao rezultat dobija se metan.

Procesi termohemijske konverzije su pogodni kada je u re o otpadu koji sadri visok

udeo organskih materija koji nisu biorazgradivi, a sadraj vlage je relativno nizak.

Najznaajniji postupci su insineracija i piroliza/gasifikacija. Dok su procesi

biohemijske konverzije, s druge strane, pogodniji za otpad koji sadri visoki udeo

organskih biorazgradljivih materija i visok sadraj vlage.

Postoje razliite tehnologije za energetsko korienje otpada, a koja je najpogodnija

za dati region zavisi od brojnih faktora, ukljuujui i lokalne metode sakupljanja i

odlaganja komunalnog vrstog otpada, kao i lokalnih propisa vezanih za ivotnu

sredinu. Postoje nekolikonaina dostupnih za iskoravanje otpada u vidu energije:

1. Insineracija, proces kontrolisanog sagorevanja;

2. Sagorevanje, termohemijska konverzija uz oslobaanje hemijske en. goriva,

toplotne en.;

3. Piroliza, postupak termike dekompozicije, pri kojoj se materijal zagreva

spoljanjimizvorom toplote bez prisustva vazduha;

4. Gasifikacija, postupak termike dekompozicije odvija se slino kao i

sagorevanje, ali skoeficijentom vika vazduha manjem od jedan;

5. Plasma proces, komunalni vrsti otpad zagreva se na visoku temperaturu,

3.000 i 10.000C, pomou plazma arc (piroliza plazmom u luku)

Svaka tehnologija zahteva razliite koliine ulaznih sirovina, emituje razliite

koliineugljendioksida, ima razliite outpute, i razliite je efikasnosti.

vrsti otpad

16

Kogeneracija

Kogeneracija (esto se koristi i izraz kombinovana proizvodnja toplotne i

elektrineenergije) predstavlja proizvodnju elektrine energije sa korienjem

otpadne toplote koja se inae gubi. Ovaj princip kogeneracije poznat je od ranije, a

tehnologija se razvija due vreme (Mesarovi i aji 2004). Savremeni kogeneracioni

sistemi postiu efikasnost i do 90%. Kogeneracija nudi veliku fleksibilnost; najee

postoji kombinacija postrojenja i goriva koja zadovoljava veinu individualnih

zahteva.

Kogeneracija koristi otpadnu toplotu,koja uvek nastaje prilikom dobijanja elektrine

energije, ime se spreava njeno isputanje u atmosferu. Prilikom konvencionalnih

naina dobijanja elektrine energije, gotovo dve treine energetskog inputa se gubi na

ovaj nain.Kogeneracija moe da iskoristi veinu te (inae izgubljene) toplotne

energije, ime se dobija znatno bolja iskorienost goriva i znaajne utede, to sve

rezultira u energetskoj utedi od 20 do 40%. Svi izvori zagaenja prirodne sredine

mogu se iskoristiti kao energenti. Onda se takve materije ne bi slivale u reke, odlazile

u atmosferu i zagaivale ovekovu sredinu, ve se u energetskim centralama

pretvaraju u energiju.

Ovakav nain dobijanja struje je tri-etiri puta efikasniji, profitabilniji i ekoloki

istiji od proizvodnje u termoelektranama i toplanama. Naroito se isplati korienje

ovako proizveden eenergije u industriji. Primer ovakvog postrojenja je i fabrika

Nestle, u Himejiu, Japan, koja primenjuje ovaj vid snabdevanja energijom jo od

2004.

Alternativna goriva

Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji

dozvoljavaju korienje otpada visoke kalorine (toplotne) moi umesto

konvencionlanog goriva. Najei primer je proizvodnja cementa, gde visoke

temperature i dugo vreme zadravanja u pei obezbeuju potpuno sagorevanje

otpada; visoko bazni uslovi u pei uklanjaju kisele gasove i metale iz struje gasa, a

vrsti otpad

17

pepeo se zadrava u klinkeru. U ovom sluaju, korist po ivotnu sredinu ide zajedno

sa smanjenjem trokova za gorivo cementne industrije. Tipini otpad koji se spaljuje

u ovim procesima ukljuuje komunalni otpad, gume i utroene rastvarae.

Integralna prevencija i kontrola zagaenja daje granice do kojih se u procesu

primarno gorivo moe zameniti otpadom. Direktiva EU o spaljivanju otpada takoe

propisuje dozvoljene granice emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva.

8.NOVE TEHNOLOGIJE TRETMANA OTPADA SA ISKORIENJEM

ENERGIJE Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve

opcije tretmana otpada. Nove tehologije, ukoliko su pouzdane i konkurentne u

poreenju sa ostalim opcijama, takoe mogu zauzeti svoje mesto u sistemu. Neke od

ovih opcija su sledee:

1. Piroliza

Kod ovog tretmana organski otpad se zagreva u odsustvu vazduha u cilju dobijanja

smee gasovitih i tenih goriva, nusproizvod je vrsti inertni ostatak.Piroliza je

razlaganje supstancije pod uticajem visoke temperature bez uticaja drugih agenasa

(recimo kiseonika, oksidacionih ili redukcionih sredstava). Najee se pirolizom

sloena hemijska jedinjenja raspadaju na prostija jedinjenja.Pirolizu je relativno teko

ispitivati zbog brojnih reakcija koje je istovremeno odvijaju a koje je teko

kontrolisati. Piroliza je vaan industrijski proces koji se koristi za dobijanje

monomera iz polimera u reciklai plastike, proizvodnju keramikih materjala,

proizvodnju materjala visoke termike otpornosti

2. Gasifikacija

Ovaj tretman otpada odnosi se na zagrevanje otpada koji sadri ugljenik u

prisustvuvazduha ili pare radi dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na

vrsti otpad

18

poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja i zahteva industrijska postrojenja. Npr.

Gasifikacija drvenog otpadamoe da rei vrlo znaajan ekoloki problem

kontaminacije tla, vodotokova i vazduha, kojinastaje na mestu odlaganja otpada iz

pilana, drvopreraivake industrije,industrije papira, umskog i poljoprivrednog

vrstog otpada. Naovaj nain, energetski potencijal starogi otpadnog drveta se moe

plasirati potroaima koji su udaljeni oddeponija drvenog otpada, tako to segas

transportuje do potroaa energijeili se elektrina energija plasira uelektro-

distribucionu mreu i takodolazi do potroaa (industrija,naseljena mesta, turistiki

centri

3. Plasma proces

Ovim procesom temperatura otpada dostie 3-10000 C, pretvarajui organski

materijal ugas bogat vodonikom i inertni amorfni ostatak.Gas je pogodan za

dobijanjeelektrine energije. Ovakav sistem je izuzetno skup i jo uvek je vrlomalo u

primeni.

9.TRETMAN OPASNOG OTPADA TERMIKA DESTRUKCIJA Unitenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema

proceduri koja obezbeuje unitenje bez negativnog uticaja na ivotnu sredinu, o

emu se izdaje odgovarajui sertifikat. Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa

rotacionom pei u kome je mogue obraditi i vrsti i teni otpad. Takoe, sistem sa

rotacionom pei sadri komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeuje

kompletnu destrukciju opasnog otpada.

Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem halogenih

kiselina, to zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajue emisije vazduha iz

procesa insineracije. Halogena jedinjenja su najcee halogeni ugljovodonici koji se

nalaze u opasnom otpadu. Njihova insineracija u viku vazduha dovodi do stvaranja

ugljendioksida, vode i hlorvodonika. Hlorvodonik se mora ukloniti iz otpadnih

vrsti otpad

19

gasova koji odlaze u dimnjak, a to se obezbeuje sistemom za preiavanje gasova.

Ovo je integralni deo insineratora, i projektuje se tako da obuhvati gasove

sagorevanja i druge proizvode za dalji tretman, pre njihovog isputanja u atmosferu.

Posebne vrste otpada, kao to su npr. azbestna uad se nakon solidifikacije odlau na

posebno ureene deponije. Opasan otpad sa tekim metalima i pepeo i postrojenja za

spaljivanje odlau se u naputenim rudnicima soli. Osim spaljivanja otpada i

reavanja problema deponovanja otpada kao takvog, u evropskim postrojenjima za

spaljivanje otpada usvojen je koncept iskorienja energije od spaljivanja za

proizvodnju toplotne ili elektrine energije. Odlian primer za ovakvu ekonominost

je grad Be, u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim

toplanama, proizvodei toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovnitva.

vrsti otpad

20

ZAKLJUAK Mogunosti za zatitu radne i ivotne sredine od vrstih otpada rastu u skladu

samodernizacijom proizvodnje, naunoistraivakim radom i ekoloke svesti i

odgovornosti. Javljaju se nove tehnologije za tretiranje problematinih kategorija

otpada, a s druge strane, proizvoai otkrivaju nove mogunosti primene recikliranih

materijala.

Neophodno je da konstruktori, proizvoai i strunjaci prate stanje i procese u radnoj

i ivotnoj sredini, jer e one uticati na efikasnost, racionalnost i

ekonominostodreenih mera i postupaka monitoringa, zatite i uklanjanja posledica

zagaenja.

Polazei od rastuih zahteva jedne ili vie zemalja u okruenju, veliki broj preduzea

i ustanova svoju poslovnu strategiju prilagoava potrebama savremenog drutva za

ouvanje radne i ivotne sredine. Procena investicionih ulaganja daje se na bazi

procene potrebne opreme i sredstava, koja e se instalirati u odgovarajue objekte.

Ovom procenom su obuhvaeni graevinski objekti na kompleksu za separaciju i

priprema vrstog otpada za reciklau.

Pri optimizaciji zatite, potrebno je imati u vidu nekoliko osnovnih principau

tretmanu sa otpadom i otpotovati osnovne ekoloke kriterijume.

tetne i opasne supstance treba uklanjati na samom poetku procesa, jer se na taj

nain ostatak proizvoda, namenjen deponovanju prestaje da tretira kao otpad, koji

iziskuje specijalni neekonomini tretman. Najvrednije elemente treba odstraniti u

prvoj fazi, ime je omoguen prestanak postupka u trenutku kada dobit postane

zanemarljiva.

Sadanja saznanja o tetnom i opasnom dejstvu vrstog otpada izraena su na vrlo

oprenoj predpostavci, da je verovatnoa pojave tetnih posledica linearno

proporcionalna primljenoj dozi zagaujuih materija. To znai, da nema ,,dozvoljene''

doze otpada i da svaka pa i najmanja koliina ostavlja posledice po oveka, ivotinje i

vrsti otpad

21

biljke.

Zdravstvene mere zatite, koje treba preduzimati u okviru strategije upravljanja

otpadom, zavise pre svega od prihvatljive granice ,,izlaganja'' dejstvu tetnih i

opasnih supstanci iz otpada i raspoloivih kapaciteta teritorije za zatitu radne i

ivotne sredine.

Proizvodnjom energije iz komunalnog otpada se ostvaruje dodatna korist, jer se

ukupna koliina otpada redukuje, smanjuje se zagaenje ivotne sredine. To znai da

upravljanje otpadom i reciklaa osim ekonomskog potencijala imaju i ekoloku

korist. Dodatna korist bi se ostvarila upotrebom kogeneracije, njenom irokom

primenom, jer postoje razliiti kapaciteti ovakvih elektrana. Njihova upotreba

mogua je kako za manje individualne korisnike,domainstva, tako i za velike

potroae, kakvi su industrijski kompleksi.

titimo ivotnu sredinu i na taj nain to se moe utedeti energija. Sve zemlje

Evropske unije danas koriste ovakve sisteme i spremne su na velika ulaganja,sa

ciljem da se kogeneracija koristi irom sveta. Plan postoji da u nekoliko narednih

godina proizvodnja energije kogeneracijom dostigne 75% ukupne proizvodnje, na

nivou cele Evrope. U Italiji, ekoloka energija ini 30% ukupne potronje, u Holandiji

33%, a u Danskoj i Velikoj Britaniji gotovo je potpuno zastupljena. Razlog vie da

dobre primere sledimo, i doprinesemo sami svojoj zemlji ekonomski ali i zajednici

uopte ekoloki.

vrsti otpad

22

LITERATURA:

S Nekovi, Ekoloki menadment, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i

preduzetnitvo, Beograd 2010.

Prof. dr Karolj Kasa, Univerzitet u Novom Sadu, Materijal sa predavanja,

Novi Sad2010.

Vasi, M. Kongeneracija-Efikasnije do energije, Gradjevinski fakultet,

Univerzitet u Niu, Nauka i Praksa, 2009, vol. 12, br. 1

Internet izvori:

http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=194&p=7

http://www.ceteor.ba/images/stories/KomunalnaEnergetika/02%20sarenac%2

0vaskovic%20husihu%20ppt.pdf

http://phidac.mongeometrija.org/radovi/Vasic_Milanka.pdf

http://physics.open.ac.uk/cemos/plasma.html

http://www.mku.rs/downloads/aktivnosti/2006-Avgust-Emisija4-Srpski.pdf

http://www.mfkv.kg.ac.rs/index2.php?option=com_docman&task=doc_view

&gid=220&Itemid=57