zatita ivotne sredine Aranelovac

1.Pojam opasnog otpada ( uvod )

Pod opasnim otpadom se podrazumeva odreeni otpad ili kombinacija otpadnih materija koji zvog koliine i koncenrtacije fizikih,hemijskih ili infektivnih osobina moe znaajno poveati smrtnost stanovnitva ili u velikoj koliini izazvati porast razliitih vrsta bolesti i ugroziti ivotnu sredinu.

Slika 1 izgled mesta na koje se odlae opasan otpad

1.1.ta je opasni otpad Osnovni kriterjumi za odreivanje opasnog otpada su:

zapaljivost

reaktivnost toksinost

1

zatita ivotne sredine Aranelovac Opasne otpadne materije imaju jednu od sledeih karakteristika: eksplozivnost zapaljivost sklonost spontanom sagorevanju sklonost oksidaciji organski im je peroksid akutna otrovnost infektivnost Sklonost koroziji

oslobaanje u kontaktu sa vodom otrovnih gasova

Opasan otpad su otpadne materije sa nekom od prethodno navedenih karakteristika kao i ambalaa u kojoj je bio ili je spakovan taj otpad.Prema scetskom standardima opasan otpad je otpad koji pokazuje osobine zapaljivosti,toksinosti,reaktivnosti ili radioaktivnosti,potie iz nespecifinih izvora,generisani otpad iz industrijskih procesa,potie iz specifinih izvora iz specijalnih industrija,specifian je hemijski proizvod ili poluproizvod,predstavlja smeu definisanih opasnih otpada i predstavlja materiju koja nije iskljuena sa liste opasnih otpada a koja je sastavni deo zakonske regulative. 1.2.Dejstvovanje opasnog otpada Opasan otpad se javlja u vrstom,tenom ili gasovitom stanju.Zbog nepravilnog tretmana opasan otpad ugroava ivotnu sredinu,zdravlje ljudi,ostali ivi svet i ivotnu sredinu u celini. Delujui u jednom od navedenih agregatnih stanja on ugroava vazduh(gasoviti produkti isparavaju i odigravaju se odreene hemijske eakcija u prisustvu gasa) ,zatim je prisutno zagaenje vode i zemljita navedenim gasovima koje spiraju atmosferske padavine.

1

zatita ivotne sredine Aranelovac ovek,biljke i ivotinje su preko kontaminiranog vazduha,vode i zemljita ugroenom mreom lanaca ishrane , a godinje se produkuje oko 400 000 000 tona opasnog otpada (podaci sekretarijata Bazelske konvencije). Potrebno je opasan otpad iz hemijske industrije nekako ukloniti(industrija iji proizvodi imaju opasna svojstva,npr.industrija pesticida).Produkcija opasnog otpada nastaje u mirnodopskim uslovima,preko raznih akcidenata,poara,havarija itd. Ili u ratnim uslovima prekobombardovanja industrijskih kompleksa,svesnom i nerazumnom opasnih materija, (pesticida,herbicida,fungicida i sl.),deufalijanata i drugih opasnih materija ali takoe i u prirodnim katastrofama. 1.3.Klasifikacija opasnog otpada Prema mestu nastanka i sastavu opasan otpad se klasifikuje na osnovu hemijskih osobina,agregatnog stanja i izbora najpogodnijeg tretmana,Klasifikacija se vri u cilju adekvatnog interovanja i mogueg iskorienja. Po poreklu opasan otpad je kliniki otpad,otpad iz farmaceutske proizvodnje,plastani otpad,otpad iz drvne industrije i i papira,otpad iz rafinacije i destilacije i otpad iz proizvodnje lakova.Opasan otpad moe sadrati u sastavu jedinjenja cinka,olova.ive,kadmijuma,cijanid,fenol,kiseline,bazni i vrst otpad,organohlorna i mnoga druga jedinjenja.Zbog atmosferskog uticaja ovaj otpad se razlae stvarajui filtrat koji predstavlja veliku opasnost za povrinske tokove i za .Nagomilavanje opasnog otpada u medijima ivotne sredine je globalni problem,a moe ii ak i do ekoloke katastrofe i na taj nain opasno ugroziti zdravlje oveka i ostalih ivih bia.

2.TEHNOLOKI I KOMPIJUTERSKI OTPAD

Sudbina mnogih proizvoda visoke tehnologije,ureaja,kunih aparata,mobilnih telefona ,kopijutera itd. Je brzo zastarevanja i menjanje.U kui prosene evropske porodice ima u proseku 150-300kg tehnolokog1

zatita ivotne sredine Aranelovac ubreta.Aparati i bela tehnika predstavljaju i do 70% stvari u prosenom evropskom stanovnitvu.Preko dva miliona ovih aparata se u proseku godinje nae na ubritu.Proseni Evropljanin godinje baci 1-12kg tehnolokog ubreta.

2.1.Sadraj tehnolokog i elektronskog otpada Prema podacima Evropske agencije za zatitu ivotne sredine (EAA) preko 90% tehnolokog otpada u EU zavrava na ubritu zajedno sa ivom,kadmijumom,olovom i drugim potencijalno opasnim supstancama,a naroito su opasni hloro-fluoro ugljenici koji su iz starih i odbaenih fridera ili iva iz baterija.Samo jedan gram ovih supstanci moe da kontaminira veliku koliinu drugog otpada ali i ivotnu sredinu. iva negatvno utie na mozak,na centar za vid,koordinaciju i ravnoteu,izaziva oteenja i kardio-vaskularnog sistema,moe da poremeti rad bubrega,da izazove sterilitet...Kadmijum izaziva nepopravljiva oteenja bubrega,ometa rast i razvoj...Hrom moe izazvati alergijske reakcije i asmatiki bronhitis,heterogen je,rastvara se u vodi,a esto je prisutan u morskoj i jezerskoj vodi. 2.2.Odlaganje tehnolokog i elektronskog otpada Odlaganje na deponiji do spaljivanja elektronskog otpada bez predhodnog tretmana je nelegalno.Do 2000. Godine priblino 150 miliona kompijutera dospelo je na deponije.Uzevi u obzir dinamiku kojom u ovoj oblasti dolazi do promene tehnologije,iznenauje injenica da se broj odbaenih kompijutera pribliava broju ukupno proizvedenih.

1

zatita ivotne sredine Aranelovac

Slika 2 elektronski i tehnoloski otpad

3.RADIOAKTIVNI OTPAD Radioaktivni otpad je naziv za tipove otpada koji sadre radioaktivne hemijske elemente bez ikakve praktine primjene. On je ponekad proizvod nuklearnih proces, kao to je nuklearna fisija. Veina radioaktivnog otpada je "otpad niskog stepena", to znai ima nizak stepen radioaktivnosti u odnosu na masu . Ovaj tip otpada se esto sastoji od koriene zatitne odee, koja je samo delimino kontaminirana ali ipak opasna u sluaju radioaktivne kontaminacije ljudskog tela kroz hranu, inhalaciju, absorpciju ili injekciju.

1

zatita ivotne sredine Aranelovac

Slika 3 radioaktivni otpad

4.MEDICINSKI OTPAD Otpad iz zdravstvenih delatnosti smatra se opasnim, I prema zakonu o otpadu ima sledea svojstva: tetnost, toksinost, kancerogenost i infektivnost. 4.1. ta podrazumevaju tenost,toksinost,kancerogenost I infektivost

1

zatita ivotne sredine Aranelovac tetnost podrazumeva otpad, koji ako se inhaliraju ili progutaju ili ako upadnu u kou, mogu prouzrokovati opasnost za ljudsko zdravlje, toksinost podrazumeva proizvode koji mogu sadravati veoma toksine sastojke, koji u sluaju da su inhalirani, progutani iliako uu u kou mogu prouyrokovati ozbiljne hronine rizike po zdravlje, ak i smrt, kancerogenost podrazumeva proizvode koji ako su inhalirani, progutani ili na neki nain ubaeni u kou mogu iyayvati pojavu raka ili poveati njegovo rasprostranjivanje, infektivnost podrazumeva otpad koji sadri ive mikroorganizme i njihove spore ili njihove toksine za koje se zna ili sumnja da izazivaju bolesti ljudi i ostalih ivih organizama. 4.2.Sadraj medicinskog otpada Opasni medicinski otpad sadri elemente hemijske i bioloke opasnosti. Opasan medicinski otpad se prema svojstvima koje ga ine opasnim i prema mestu nastanka I sa otpadom koji nastaje pri pruanju zdravstvene zatite deli na: Patoloki otpad: delovi ljudskog tijela, tkiva i organi odstranjeni tokom hirurkih zahvata, tkiva uzeta u dijagnostike svrhe, placente i fetusi. Infektivni otpad: otpad koji sadri patogene bioloke agense koji zbog svog tipa, koncentracije ili broja mogu izazvati bolesti ljudi koji su im izloeni - kulture i pribor iz mikrobiolokih laboratorija, delovi opreme, materijal i pribor koji je doao u dodir s krvlju ili mokracom infektivnih bolesnika ili je upotrijebljen pri hirurkim zahvatima, previjanju rana i obdukcijama,otpad iz odela za izolaciju bolesnika, otpad iz odela za dijalizu, sistemi za infuziju, rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu a I otpad koji je doao u dodir s ivotinjama kojima je ubrizgan zarazni materijal, itd. Otri predmeti: igle, injekcije, skalpeli i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotinu. Farmaceutski otpad: ukljuuje farmaceutske proizvode, lekove i hemikalije koji su vraeni sa odela gde su bili

1

zatita ivotne sredine Aranelovac proliveni, rasipani, pripremljeni a neupotrijebljeni, ili im je istekao rok upotrebe ili se trebaju baciti iz bilo kojeg razloga. Hemijski otpad: odbaene hemikalije koje se upotrebljavaju pri medicinskim, dijagnostikim ili eksperimentalnim postupcima, ienju i dezinfekciji. Deli se na opasni hemijski otpad - toksine, korozivne, lako zapaljive, reaktivne i genotoksine predmete ali I inertni kemijski otpad koji nema navedena svojstva. Posude pod pritiskom: boice koje sadre inertne plinove pod pritiskom pomeane sa antibioticima insekticidima itd. koje pri izlaganju viim temperaturama mogu eksplodirati.

Slika 4 medicinski otpad

5.ODLAGANJE OPASNOG OTPADA

1

zatita ivotne sredine Aranelovac Bez obzira na oblik (vrsto teno ili gasovito stanje ) veina opasnog otpada se odlae ili blii povrini a i dublje u zemlju..Izuzetak je odlaganje u okeanima ali poslednjih godina ova praksa je pod velikim restrikcijama.Iako su metode kontrolisanog deponovanja potvrdile adekvatnost za komunalni otpad i ograniene koliine opasnog otpada,one nisu pogodne za odlaganje velikij koliina opasnog otpada.Neki od razloga za to su:

Mogua filtracija opasnog tenog otpada u podzemne vode Rastvaranje vrstog materijala praeno izluivanjem i filtracijom do podzemnih voda Rastvaranje vrstog opasnog otpada kiselim procednim vodama ( od vrstog otpada) praenim izluivanjem i filtracijom (od podzemnih voda) Potencijal za nepoeljne reakcije na deponiji moe dovesti do eksplozije ili do stvaranja otrovnih gasova Isparavanje opasnog otpada dovodi do oslobaanja otrovnih ili eksplozivnih para u atmosferu Korozija kontejnera u kojim se uva opasan otpad

6.METODE ODLAGANJA OPASNOG OTPADA

U zadnje vreme sve vie je aktuelan problem nastanka,deponovanja i tansporta opasnog otpada.Prisutna je panja ka reavanju ovog

1

zatita ivotne sredine Aranelovac problema ,ali se opasan otpad ne moe kompletno eliminisati.Uvek e postojati neka koliina koja je prisutna u smei sa drugim otpadima.

Opasan otpad se moe uklanjati na razliite naine ,ali se najvie koriste sledee dve metode:

TERMIKE METODE-najee su insineracija i piroliza DEPONOVANJE-deponije,meanje sa zemljom,injektiranje u duboke bunare,podzemno odlaganje ,betonski hangari itd.

7.Zakljuak

Velika panja se mora posvetiti kako biranju mesta za odlaganje opasnog otpada tako i njegovom projektovanju i nainu upotrebe. Kada odlaganje opasnog otpada uopteno posmatramo mora se voditi rauna o tome da ta mesta budu odvojena od mesta za odlaganje komunalnog vrstog otpada.Isto tako vai i pravilo da se rad deponija za opasan otpad mora razlikovati od rada deponija za komunalni vrsti otpad. Potrebno je da se lica koa rade na ovakvim deponijama obue i da izbegavaju oteenja kontejnera za vreme pranjenja kamiona za tansport opasnog otpada i stavljanje nekompatibilnog otpada na istu lokaciju. Ono to je sigurno je da je najbolji nain postupanja sa opasnim otpadom je jednostavno svoenje njegove koliine na minimalnu moguu vrednost tj. Minimalizacija. Pojam minimalizacije obuhvata smanjenje stvarne koliine otpada koji nastaje na izvoru i kao takav predstavlja preventivnu meru i reciklau i njegove preradu da bi se preveo u bezopasni otpadni materijal.

1

zatita ivotne sredine Aranelovac Iz svega ovoga zaljuujemo da se mora uspostaviti sistem kontrole stvaranbja opasnog otpada,sa jasnim ciljem da se favorizuju iste tehnologije i industrijski i ekonomski razvoj.

1