Datum : 4.1.2005 Novina : Balkan Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : I. DUGALIĆ Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema DRVLJE I KAMENJE NA DR JOSIFOVSKOG Sindikalci u Hitnoj pomoći traže smenu direktora, kao i Upravnog i Nadzornog odbora Ako Ministarstvo zdravlja i dalje ne bude obraćalo pažnju na nezakonitosti u Hitnoj pomoći, predstavnici sindikata ne vide druge nego da posegnu za radikalnim merama Haos u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, razmirice među zaposlenima i primedbe na poslovanje dr Borka Josifovskog, ne tako davno imenovanog v.d. direktora, ne samo da ne jenjavaju, već postaju sve oštrije. Optužujući direktora da pokušava da privatizuje Hitnu pomoć i da nezakonito ubira novac za sebe i nekolicinu svojih bliskih saradnika, četiri sindikata u ovoj ustanovi ASNS, SLF, UGS „Nezavisnost“ i Radnički sindikat hitno traže njegovu smenu i smenu Upravnog i Nadzornog odbora, jer, kako ističu, više ne mogu da trpe poniženja. Više puta su zaposleni pisali dopise Ministarstvu zdravlja, ali nikakav odgovor do sada nisu dobili. Ukoliko se niko od nadležnih i dalje ne bude oglašavao, prema rečima predstavnika sindikata, zaposleni će biti primorani da sami preduzmu radikalne mere, koje bi bez sumnje ceo grad osetio. - U Zavodu se sve radi mimo zakona. Donacije se prodaju bez tendera, legalni tenderi se poništavaju, odabrani dobavljač lekova „Medifarm“ nije ni učestvovao na tenderu. Nama se ne plaća prekovremeni rad i troškovi za prevoz, a članovi Upravnog i Nadzornog odbora za jedan sastanak mesečno dobijaju skoro celu platu lekara na terenu - kaže Nebojša Ostojić, predsednik Radničkog sindikata. Posebno, prema mišljenju sindikalaca, zabrinjava to što dr Josifovski Hitnu pomoć pokušava da privatizuje, uvodeći cenovnik za preglede po ugledu na privatne klinike koji je više puta skuplji nego u domovima zdravlja i prepuštajući posao različitim privatnim službama i ordinacijama. - Za informaciju ko je i gde umro u gradu privatna mrtvozoračka služba „Arsić“ pojedinim lekarima plaća 200 evra. Tako se događa da po dve ekipe odu na teren na isto mesto, jedna koja je bila najbliža i druga koja će porodici pokojnika dati telefone kome mogu da se obrate za sahranu. To je van pameti, a novac dobijaju samo „odabrani“ - priča Saša Jakiša, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u Hitnoj pomoći. Samovoljno je dr Josifovski, prema rečima dr Tijane Milošević, predsednice Sindikata lekara i farmaceuta, zatvorio podstanice u Sremčici i Rakovici, a priprema se katanac i za podstanicu u Batajnici. Sve se to događa, kako ona kaže, bez odobrenja Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja i Ministarstva zdravlja, čime su životi onih koji žive na periferiji Beograda znatno ugroženi. Datum : 4.1.2005 Novina : Glas Javnosti

Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : A. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema DIREKTORU NOV AUTO, A RADNICI NA ULICU ŽTP duguje oko milijardu i po dinara i posluje sa gubicima Lokomotive su u proseku stare 30 godina, teretni vagoni 25 godina, a direktorov auto sedam godina BEOGRAD - Prevoz srpskom železnicom nije opasan po život, a stanje u ŽTP „Beograd“ nije katastrofalno. Prevoz vozovima nije rizičan, a to potvrđuje i podatak da ove godine nije bilo vanrednih incidenata - kaže Milanko Šarančić, generalni direktor ovog javnog preduzeća, dodajući da ŽTP posluje sa gubicima. - U prošloj godini servisirali smo sve inostrane dugove, u ovoj nas čeka dug od oko 46 miliona evra. Ukupni devizni dug je oko 400 miliona evra. Ukoliko bi Pariski i Londonski klub otpisali deo, on bi se spustio do 90 miliona. Unutrašnji dugovi su u aprilu bili 1,8 milijardi dinara, a sada su 1,4 milijarde. Međutim, dugovi RTB Bora, Matroza, Viskoze i drugih prema ŽTP-u, veći su od onih koje potražuju od nas - objašnjava Šarančić i dodaje da plan o restrukturiranju unutrašnjih dugova još nije završen. ŽTP u ovoj godini treba da napusti 3.800 radnika, a u naredne dve godine bez posla će ostati još oko 10.000 zaposlenih. Sada je u ŽTP-u zaposleno oko 26.000 ljudi, objasnio je Šarančić. Imamo, kaže on, visoke troškove i zbog plaćanja „dangubine“ za strana teretna kola od 25 evra dnevno po vagonu. Plaćamo te penale, objasnio je on, jer nemamo dovoljno vagona, pa ih zakupljujemo, a procedura kontrole na granici traje dugo. Inače, ŽTP je u 2004. zarađivao oko sedam milijardi dinara, što je 2,5 odsto više od plana. Za ovu planirano je da se obezbedi 1.000 stanova za potrebe železničara tako što će zameniti zemljište za stambene objekte, sa čim se saglasilo Ministarstvo za kapitalne investicije. – ŽTP ima izuzetno zastareo vozni park i infrastrukturu. Lokomotive su u

proseku stare 30 godina, a teretni vagoni oko 25 godina, dok su pruge i starije. I putnička vozila su u lošem stanju, pa ćemo ovih dana prodati 227 polovnih, a kupiti 101 novo vozilo. Troškovi održavanja su visoki i računica pokazuje da je bolje da kupimo nova vozila. Za potrebe kabineta generalnog direktora nećemo kupiti ekstremno skup automobil. Sada se vozim u kolima koja su stara sedam godina - zaključuje Šarančić.

Datum : 4.1.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : BETA Najava : NE Žanr : Vest

Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PRODAJA 35 BRODOVA I 600 OTKAZA Ratna mornarica BEOGRAD - Ratna mornarica Vojske SCG u 2005. godini rashodovaće i ponuditi na prodaju 35 ratnih i pomoćnih brodova, dok će oko 600 pripadnika Vojske, oko 300 podoficira, civilna lica i mornara po ugovoru ostati bez posla. Zastupnik načelnika Generalštaba VSCG za RM, kontraadmiral Slobodan Rajčević, rekao je da će posle predviđene racionalizacije mornarica raspolagati sa 22 ratna broda, 13 pomoćnih i 22 plovila iz drugih kategorija. Mornarica u Crnoj gori imaće 1.100, a rečna RM oko 200 pripadnika. Na prodaju će biti i dve raketne podmornice (RF-31 i RF-32), tri velike podmornice sa torpedima (822, 831 i 832), dve diverzantske podmornice (911 i 912), dva minolovca, rečni minolovac i pomoćni brod naftonosac. – Iako je ovaj model izrazito racionalan, neka izdvajanja su neophodna. Ispod

ovog ne može, ispod toga mornarica više ne postoji - kaže Rajčević. (BETA) Datum : 4.1.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PRODAJA AVIONA I HELIKOPTERA Vojska SCG Uprava za javne nabavke Ministarstva odbrane SCG oglasila je prodaju tri transportna aviona „An-26“, kao i osam transportnih helikoptera „Mi-8“, kojima je istekao vek upotrebe i koji više nisu u letnom stanju. Javno nadmetanje biće održano 25. januara u Birčaninovoj 5, u Beogradu. Datum : 4.1.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 2 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Oglas Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

NA PRODAJU AVIONI I HELIKOPTERI Uprava za javne nabavke Ministarstva obrane SCG oglasila je prodaju tri transportna aviona „an-26“, kao i osam transportnih helikoptera „mi-8“, kojima je istekao vek upotrebe i koji više nisu u letnom stanju. Početna cena jednog od tri ponuđena dvomotorna klipna transportna aviona je 50.000 američkih dolara, dok je za druga dva aviona početna cena po 25.000 dolara. Istovremeno, početna cena dva transportna helikoptera, koje je moguće remontovati, je 50.000 dolara, dok je za ostalih šest početna cena 10.000 dolara po komadu. Vazduhoplovi se nalaze na aerodromima u Batajnici, Nišu i Podgorici, a pisano javno nadmetanje biće održano 25. januara u Birčaninovoj 5, u Beogradu. Prema podacima Uprave, prošle godine je od prodaje naoružanja i vojne opreme (suvišnih, zastarelih i nepodobnih), ostvaren prihod od oko 1,1 milion američkih dolara i 141 milion dinara. Tokom 2004. godine javnim nadmetanjem prodata su tri manja putnička aviona „jak 40“ i šest helikoptera „gazela“. Početna cena jednog od tri aviona bila je 45.000 dolara, a prodat je za 48.650 dolara, dok je jedna gazela sa početnih 50.000 dolara dostigla cenu od 75.000 dolara. Datum : 5.1.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 20 Autor : MOMČILO KARAN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TIŠMI FINANSIJE, URBANIZAM KOMATINI Od juče na dužnosti novi sekretari Sekretarijata i direktori uprava u Skupštini grada Beograd je pred Novu godinu dobio nove sekretare gradskih sekretarijata i direktore uprava i njihove zamenike, a oni su od juče i zvanično počeli da obavljaju svoje dužnosti. Za sekretara Sekretarijata za finansije postavljen je Mirko Tišma. Direktor Uprave za investicije je Nada Pavlović, a Uprave za trezor Ljubiša Lučić. Na čelu Sekretarijata za komunalne i stambene poslove je Dunja Knežević. Direktor Uprave za energetiku je Jelena Jevtović-Karamata, a Uprave za vode Ivan Anđelković. Za sekretara Sekretarijata za urbanizam postavljen je Nenad Komatina, a Sekretarijata za zaštitu životne sredine Branislav Božović. Za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju zadužena je Duška Cvjetičanin, dok je direktor Uprave za imovinsko-pravne poslove Zvezdana Rajović. Sekretar za saobraćaj je Zoran Pešović, a direktor Direkcije za javni prevoz Željko Đukanović, dok je direktor Direkcije za puteve Aleksandar Radojičić. Na čelu Sekretarijata za inspekcijske poslove je Vladan Luković, a Sekretarijata za upravu Jasmina Brajović. Za sekretara za privredu izabran je Đorđe Mazinjanin, dok je na čelu Sekretarijata za kulturu je Darijan Mihajlović. Direktor Uprave za cene je Čedomir Todorović. Sekretar za zdravstvo je Ivan Radojković, a za sport i omladinu Nebojša Ilić. Za sekretara za socijalnu i dečju zaštitu postavljena je Zorica Pavlović, za direktora Zavoda za informatiku i statistiku Slobodan Karanović, a za direktora Agencije za

poslovni prostor grada Veroljub Jovančević. Direktor Službe za skupštinske poslove je Ljiljana Lazić, a Službe za informisanje Dejan Protić. Šef Kabineta gradonačelnika je Vesna Ivić. Direktor Službe za opšte poslove je Slavica Novaković, a Službe za komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima Snežana Vostinarov, dok je na čelu Službe za javne nabavke Dragana Bojić. Datum : 6.1.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : VLADIMIR GLIGOROV EKONOMISTA Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Komentar Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TENDER moj novac Vladimir Gligorov ekonomista Posle iskustva sa „Knjazom Milošem“ tenderima je, čini se, porasla cena. Tu ne može da dođe do iznenađenja, kao da nam se sugeriše. U stvari, trebalo bi biti obazriv kada se upotrebljava tender kod privatizacija. Uzmimo da državna ustanova želi da nekome poveri određeni posao. Ima smisla da raspiše tender. Recimo, ako želi da izgradi put, ima smisla da zatraži ponude i da kod izbora izvođača povede računa o njihovom ugledu upravo u tom poslu. Ukoliko neko ko nikada nije gradio puteve ponudi najnižu cenu, možda je bolje odlučiti se za onoga ko se u tom poslu već uspešno ogledao, pa čak i ako je mnogo skuplji. Naravno, javlja se problem korupcije upravo zato što se koristi više kriterijuma (što je problem koji se ne može na zadovoljavajući način rešiti). No, nije nerazumno očekivati da će bar posao biti valjano obavljen, čak i ako se dodeljivanje posla obavi pomalo pristrasno, da se tako izrazim. Zar ne bi onda bilo dobro da se i privatizacije obavljaju preko tendera? Odgovor je negativan. Kada se nekome poverava neki posao, to nije isto kao kada se nekome prodaje neka svojina. Jedno je ako ministarstvo, recimo, želi da ofarba prostorije, a drugo je ako želi da proda preduzeće. Jer preduzeće prelazi u vlasništvo privatnog lica, kao i sva dobit ili gubitak. Ako onaj ko je preduzeće kupio ne zna šta će sa njim, on će na njemu izgubiti svoj novac. Oni koji se zalažu za tendere gledaju na privatizaciju kao na posao koji država nekome poverava (za državu se proizvodi kisela voda, investira, zapošljavaju radnici), a ne kao prodaju imovine zarad privatne zarade. Najgore je to što i javnost vidi stvari na isti način, pa je onda lakše opravdati zašto država bira kupca a ne tržište. Datum : 12.1.2005 Novina : Balkan

Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : A. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema BOJAN KRIŽAJ ŽELI DA GRADI SKIJALIŠTE NA ZLATIBORU ČAJETINA - Jedan od najpoznatijih skijaša sa prostora eks-Jugoslavije Bojan Križaj zainteresovan je za izgradnju skijaških terena na Zlatiboru, zajedno sa austrijskim partnerom Arnoldom Vernerom Puherom, potvrdio je predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović. S obzirom na to da je u toku prenos vlasništva zemlje na opštinu, pobednik konkursa za skijaške terene biće poznat tek na leto. - Sa pobednikom konkursa ćemo osnovati zajedničku firmu. Opština će omogućiti infrastrukturu i obnovu odgovarajućih puteva, a za izgradnju smučarskog centra biće potrebno oko pet miliona evra - rekao je Stamatović. Uporedo sa konkursom za izgradnju i opremanje skijališta biće raspisan još jedan, za izgradnju ugostiteljskih objekata, od kojih je poželjna izgradnja hotela. Na planini Tornik, na kojoj već iduće godine treba da počne da radi smučarski centar, sada skoro ničega nema, jer tamošnje skijalište nije obnovljeno posle NATO bombardovanja 1999. godine. Datum : 12.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : T. SPALEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ZAJAM PRESVLAČI ASFALT EVROPSKE BANKE I OVE GODINE KREDITIRAĆE IZGRADNjU I OBNOVU PUTNE MREŽE U SRBIJI Na saobraćajnice potrošiće se 150 miliona evra. Počinje obnova desne trake autoputa Novi Sad - Beograd. Popraviće se i saobraćajnica od Beograda do Pančeva. Rekonstrukcija puta Kruševac - Pojate BEOGRAD - Iz kredita evropskih banaka, u toku ove godine, za obnovu i izgradnju puteva u Srbiji biće potrošeno oko 150 miliona evra. Takođe, biće nastavljeni pregovori za nove kredite i to sa austrijskim bankama za nastavak izgradnje obilaznice oko Beograda za deonice od Batajnice do Dobanovaca i od Dobanovaca do Ibarske magistrale i sa Evropskom investicionom bankom za deo od Ibarske magistrale do Bubanj potoka. Prema rečima Slavoljuba Tubića, pomoćnika direktora Republičke direkcije za

puteve, u 2004. godini izvedeno je oko 70 odsto planiranih radova, koji se finansiraju iz inostranih kredita. Plan nije u potpunosti ostvaren zbog nedostatka materijala, pre svega kamena. U prošloj godini od dva kamenoloma za eruptivne materijale punim kapacitetom radio je samo jedan. A, na magistralnim i regionalnim putevima bilo je predviđeno deset puta više radova nego ranijih godina. Primera radi, iako su rafinerije radile punim kapacitetom u septembru je nedostajalo bitumena. U Direkciji, međutim, očekuju da ove godine tih problema neće biti. - Što se novih poslova tiče, pretkvalifikacija za obnovu desne trake autoputa Novi Sad - Beograd biće završena 17. januara - ističe Tubić. - Posao je vredan oko 13 miliona evra, a tender za izbor izvođača biće raspisan krajem februara. Početak radova koji se finansiraju iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj planiran je u ovoj građevinskoj sezoni. Ista banka kreditira i obnovu postojećeg i projektovanje i izgradnju novog mosta na Dunavu kod Beške. Ovaj posao vredan je 52 miliona evra. Za pretkvalifikaciju prijavilo se 16 ponuđača, od kojih jedan domaći konzorcijum i 15 stranih kompanija. Ko će moći da konkuriše na tenderu za ovaj posao znaće se kada EBRD da finalni odabir ponuđača. Tender bi trebalo da bude raspisan krajem meseca. Iz kredita EBRD finansiraće se i obnova puta Čenta - Besni Fok u dužini od devet kilometara, kao i deonica Obrenovačkog puta od Čukarice do Ostružnice i put od Beograda do Pančeva. Za ove poslove čija je ukupna vrednost oko 12 miliona evra tenderi će biti raspisani krajem meseca. Kada su u pitanju planirani radovi iz kredita EIB, Tubić navodi da će krajem februara biti raspisan tender za rekonstrukciju deonice puta Čajetina - Kokin brod, od Borove glave do Uvca u dužini od 17 kilometara. U ovoj godini planirana je i obnova puta Kruševac - Pojate, kao i izgradnja obilaznice oko Ovčar banje. Antrfile : PETLjE U maju će biti raspisan tender za preostale radove na autoputu Novi sad - Beograd. A to su petlje u zoni Novog Sada, naplatne rampe, pristupni putevi... Datum : 12.1.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : M. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema UKINUT PRITVOR BEOGRAD Vrhovni sud Srbije ukinuo je 30. decembra prošle godine pritvor Dušku Grilihesu, Slađanu Ivkoviću, Branislavu Vitasoviću, Dejanu Mišoviću, Lazaru Bunčiću i Aleksandru Đorđeviću, osumnjičenima za malverzacije oko renoviranja VIP salona Aerodroma „Beograd“.

Datum : 13.1.2005 Novina : Internacional Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : N. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NEMAJU ZA PLATE, IMAJU ZA (Z)EKSTRA ODELA Ministarstvo spoljnih poslova traži od Dinkića novembarske zarade BEOGRAD - Zahtev Ministarstva spolinih poslova SCG ministru finansija Mlađanu Dinkiću da obezbedi 50 miliona dinara za novembarske plate diplomatsko-konzularnih predstavnika licemeran je, kao i politika ministra sppljnih poslova Vuka Draškovića. Uoči nove godine raspisan je tender da bi obukli osoblje i odabrana je ponuda „Zekstre" s cenom od čak 60.000 dinara po odelu, što su pare kojim se mogla izmiriti polovina tih plata. Najgore od svega je što niko od nas još nije video bonove za ta odela - tvrde izvori Nacionala iz Ministarstva spoljnih poslova. Oni dodaju da bi bolje bilo da su svakog diplomatu pomogli s tom sumom novcu. Kako saznajemo, plate u Ministarstvu kreću se od 9.000 do 13.000 za administrativno osoblje, dok diplomate dobijaju od 17.000 do 25.000 dinara, u zavisnosti od funkcije od atašea do opunomoćenog ministra, što je najviši rang. Pomoćnici ministra primaju od 32.000 do 35.000 dinara, tj diplomatsko-konzulamim predstavništvima plate se određuju drugačije - prema korpi Ujedinjenih nacija za svaku zemlju i za svaki grad u okviru jedne zemlje. Tako, nije ista zarada diplomate u Milanu i u Rimu. jer je Milano skuplji za život. Mada. plate naših diplomata uvek su bile nešto niže od propisane korpe, kažu naši sagovornici. Inače, MSP ima oko 1.100 zaposlenih, od čega je oko 500 "u kući", a oko 600 u DKP-ima. Za nemaštinu u MSP profesionalne diplomate okrivljuju i nastavak dosovske politike da se u inostranstvo, po političkoj i rođačkoj liniji, šalju neznalice i amateri, posebno u konzularna predstavništva. - Zbog njihovog neznanja konzulati ne funkcionišu, ispred predstavništava naše zemlje u inostranstvu stvaraju se ogromni redovi i ne ostvaruju se uobičajeni prihodi od taksi. Amateri koji nas zastupaju svakodnevno zovu u Ministarstvo da bi dobili objašnjenja kako da postupe u konkretnim slučajevima i time gomilaju enormne račune za telefon - otkrivaju naši sagovornici. Antrfile : Hoće i decembar Kako su nam rekli u informativnoj službi MSP, zaposleni u samom Ministarstvu primili su novembarsku platu, ali se ona duguje diplomatsko-konzularnim predstavnicima. MSP je uputio Ministarstvu finansija zahtev i za hitnom isplatom decembarske plate. Inače, u info-službi nisu čuli za nabavku odela „Zekstre". Crna Gora formira tajnu diplomatsku službu PODGORICA - Crnogorsko Ministarstvo inostranih poslova uskoro će formirati

prvu tajnu diplomatsku službu, a Vlada Crne Gore propratiće tu odluku donošenjem odgovarajućeg zakona koji je u pripremi, objavile su juče podgoričke Vijesti. List navodi da je kao preteču tajne diplomatske službe Ministarstvo već formiralo poseban sektor za političku analizu, na čijem je čelu Dragana Radulović, koja bi trebalo da na jednoj od narednih sednica vlade bude imenovana za pomoćnika ministra inostranih poslova. Takvu službu, koja bi se bavila prikupljanjem informacija iz inostranstva važnih za međunarodni položaj Crne Gore, u okviru svojih ministarstava inostranih poslova ima svaka država. Datum : 14.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : S. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TOČIĆE SVE PUMPE NIS I PRIVATNICI NAJAVILI VELIKI UVOZ SIROVE NAFTE U OVOJ GODINI Uvoz sirove nafte biće veći za osam odsto nego lane. Privatnici već ugovorili sa rafinerijama NIS preradu 500.000 tona za period januar - maj BEOGRAD - U ovoj godini, prema planu koji zajednički uobličuju ovih dana NIS i Ministarstvo energetike, u Srbiju će biti uvezeno 4 miliona i 94.000 tona sirove nafte za preradu. To je povećanje od osam odsto u iznosu na prošlu godinu. Prema ovom planu NIS bi uvezao oko tri miliona a privatnici milion tona. Ipak, sve će zavisiti od prilika na tržištu sirove nafte, ali i domaćih cena derivata. Na javni poziv NIS, raspisan krajem prošle godine, za uslužnu preradu 500.000 tona sirove nafte u rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu javila su se preduzeća „Lukoil Beograd“ sa zahtevom od 220.000 tona, „Petrobart“ - 115.000, AD „Nafta“ 72.000, „Trizon“ - 48.000 i nedavno osnovana kompanija Gorana Novakovića, bivšeg ministra energetike, „Gas net“ - 42.000 tona. Sve te količine predviđene su za preradu između januara i kraja maja ove godine... Prema podacima iz rafinerija, privatnici su u prvoj polovini prošle godine (dok još nije počela naglo da poskupljuje) uvezli gotovo pola miliona tona nafte. Kasnije su, nezadovoljni cenom benzina i dizela na domaćem tržištu, uveliko odustajali od uvoza, pa su pred sam kraj godine dovukli u Pančevo i Novi Sad gotovo 400.000 tona i tako se približili planiranoj godišnjoj cifri od milion tona. Sve ovo, kako kažu u NIS, nagoveštava da će 2005. godina za naftaše biti uspešna, i da će vozači imati šta da toče na svakoj od ukupno 1.200 pumpi širom Srbije. Datum : 14.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 18 Autor : D. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE

Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema KOME SMETA “TAHAL” AFERA OKO TENDERA ZA ZAVRŠETAK IZGRADNjE VODOSISTEMA “BARJE” Poništavanje tendera koštaće leskovačku opštinu tri miliona dinara LESKOVAC - Komisija za zaštitu prava ponuđača pri Upravi za javne nabavke poništila je tender za izgradnju vodosistema “Barje” na kome je izraelska kompanija “Tahal” dobila posao, vredan 18 miliona evra. Živojin Stefanović, predsednik tenderske komisije i zamenik direktora leskovačkog “Vodovoda” tvrdi da je ceo postupak oko izbora izvođača bio transparentan, ali je otpužio G 17 plus da je namerno preko svojih “centara moći” poništio tender jer posao nisu dobili “njihovi kandidati”. Tender je poništen zbog propusta oko utvrđivanja tenderskih uslova a Milorad Marjanović, predsednik regionalne stranke Alijanse demokrata tvrdi da će leskovačku opštinu to koštati tri miliona dinara. U celoj priči ispostavilo se da je sporno što je u uslovima za prijavljivanje na tender bilo potrebno da je zainteresovana firma imala već određene poslove na Balkanu. Živojin Stefanović, koji je i predsednik Opštinskog odbora SPS u prostorijama stranke juče je održao konferenciju za novinare na kojoj je pojasnio da je te uslove predložila konsultantska firma “Tera trejd” iz Beograda da bi smanjila troškove. - Tendersku dokumentaciju je kupilo 11 preduzeća a na tender su se prijavile samo tri firme, i to domaća “Kolubara”, italijanska “Brebing” i “Tahal” iz Izraela čija je ponuda od 18 miliona evra bila 13 miliona jeftinija od italijanske - navodi Stefanović. - Prigovor je podnela firma “Omni skok” koja se nije ni prijavila na tenderu a Komisija za zaštitu prava ponuđača namerno je čekala da vidi hoćemo li izabrati njihove favorite, Italijane. Tender je poništen samo zbog toga što su posao dobili Izraelci. Milorad Marjanović, predsednik Alijanske demokrata na konferenciji za novinare prezentovao je dokumentaciju na osnovu koje zaključuje da su zapravo Ministarstvo za samouprave pokušali da “namontiraju” izvođača radova. - Na kraju će ispaštati građani Leskovca jer će “Vodovod” na ime troškova poništenja morati da plati preko tri miliona dinara konsultantskoj firmi “Tera trejd” - tvrdi Marjanović. Antrfile : VELIKA AFERA OVO je veća afera od prodaje “Knjaza Miloša” a tenderska komisija se zamerila onima koji su hteli da stave u svoj džep 13 miliona evra. Tražimo od premijera i ministra finansija da povuku odluku Komisije. Međutim, čak i da uspeju u ovim rabotama “Barje” će se ove godine završiti, samo sa mesec dana zakašnjenja - kaže Stefanović. INVESTICIJA GRADNjA vodosistema “Barje” započela je pre dvadesetak godina. Radi se o kapitalnoj investiciji za jug Srbije jer je predviđeno da se iz akumulacionog jezera u selu Barje pijaćom vodom u narednih sto godina snabdeva 250 hiljada žitelja ovog kraja. Datum : 14.1.2005

Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema EPS ČIST, POSLOVE VODILA EAR Ljubomir Gerić o aferi TENTA BEOGRAD - Bivši direktor Elektroprivrede Srbije Ljubomir Gerić izjavio je juče da je EPS „potpuno čist“ u vezi sa aferom oko tendera za obnovu energetskih postrojenja koje je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR). - Sve poslove oko obnove energetskih postrojenja obavljala je Evropska agencija za rekonstrukciju i EPS sa tim apsolutno nema ništa - kazao je Gerić agenciji Beta. On je dodao da se EPS zalagao da dobije novčana sredstva i vodi projekte rekonstrukcije jer je imao ljude koji su to mogli da odrade, ali tada u tim uslovima to nije bilo moguće. – EPS je samo primalac pomoći, a sve ostalo su stvari koje se tiču Evropske

agencije za rekonstrukciju i ona će sigurno sve raščistiti - kazao je eks direktor EPS-a.

Datum : 14.1.2005 Novina : Balkan Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema GERIĆ: EPS ČIST BEOGRAD - Bivši direktor EPS Ljubomir Gerić tvrdi da je EPS „potpuno čist“ u vezi sa aferom oko tendera za obnovu energetskih postrojenja koje je finansirala EAR. On je dodao da se EPS zalagao da dobije novac i vodi projekte rekonstrukcije jer je imao ljude za to, ali u tim uslovima to nije bilo moguće. „EPS je samo primalac pomoći, a sve ostalo su stvari koje se tiču EAR“, kazao je bivši direktor EPS i dodao da je EAR, bez obzira na sve, dosta pomogao u obnovi energetskih postrojenja u Srbiji. Datum : 14.1.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : BOSA CIMEŠA Tema : Javne nabavke

Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NAJBOLJE FIRME OTERANE U STEČAJ Da li je opravdan optimizam da će tekstilcima „svanuti“ nakon Sporazuma sa EU? U Beogradu su u stečaju velika tekstilna preduzeća: „Beogradski pamučni kombinat“, „Sport-star“, „Partizanka“, „Crvena zvezda“ - Mladenovac, Konfekcija „22. decembar“, „Obuća Parović“, „Beko“, „Solid“ Bosa Cimeša Beograd U prvoj polovini ove godine očekuje se da nakon ratifikacije u nadležnim institucijama stupi na snagu Sporazum o tekstilu između Evropske unije i Srbije potpisan krajem decembra 2004. godine kojim se ukidaju uvozne kvote za naše tekstilne proizvode. Time se prekida svojevrsna ekonomska blokada ove grane duga 14 godina koja je pre sankcija bila druga po vrednosti izvoza. To znači da će na ovo veliko tržište srpski proizvođači moći da plasiraju neograničene količine naše robe, umesto da se zbog malih kvota ceo izvoz završi već u martu, aprilu ili najdalje u junu, kao do sada. „Mnogi neupućeni očekuju da će ova velika povoljnost doneti blagostanje tekstilcima, ali stvari ovde stoje sasvim drugačije, i što je najgore, sasvim loše“, ocenjuje predsednica Samostalnog sindikata Beograda za tekstil, kožu i obuću Ljiljana Ivanković napominjući da oni ne znaju da je tekstilna, kožarska i obućarska industrija, posebno u Beogradu, u svakom pogledu desetkovana i da se svela u Srbiji na oko 90.000 a u Beogradu na svega 6.000 legalno zaposlenih.“ Po njenom mišljenju u postojećim, nenormalnim uslovima, naša preduzeća ne mogu da budu ozbiljniji izvoznicii jer ovaj posao mogu da nose srednja preduzeća koja zapošljavaju više od 300 obučenih radnika, uz to, i motivisanih. „Zbog toga se varaju oni koji misle da to mogu biti novokomponovani preduzetnici jer privatni sektor legalno, u proseku, zapošljava tek po 10 radnika, angažovanih sa raznih strana, izuzev ako se pojedinci ne pojave kao posrednici u ugovaranju izvoza“, smatra ona. „Da je država imala ozbiljnije namere prema ovoj grani kao i prema smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, ona bi odavno napravila strategiju za tekstil jer se ova grana, pored turizma i poljoprivrede, mogla najbrže oporaviti i vratiti izvozu, a pošto je sve ovo izostalo, iza nas je, bar što se tiče Beograda, ostala prava pustoš“, ističe Ivanković. Ona izražava zaprepašćenje činjenicom što je od 2000. do 2003. godine sa velikom lakoćom, najčešće ciljno, u Beogradu oterano u stečaj deset velikih tekstilnih preduzeća: „Beogradski pamučni kombinat“, „Sport-star“, „Partizanka“, „Crvena zvezda“-Mladenovac, Konfekcija „22. decembar“, „Obuća Parović“, „Beko“, „Solid“. Ivanković napominje da su sva ta preduzeća, sa dugom tradicijom, radila za poznate modne kuće Evrope i da su u stečaj otišla pod firmom takozvanog radnog stečaja, od kojeg nije bilo ništa, pa su na tome gubitnici bili i radnici i država. I Bogoljub Karić je kupio skoro ceo „Beogradski pamučni kombinat“ u stečaju , ne sa ciljem da se skinu lanci i katanci i pokrene proizvodnja, već da bi se na tom velikom i atraktivnom prostoru gradili stanovi i biznis centri . Zbog toga se, dodaje ona, sindikat već tri godine neprekidno obraća Vladi predlažući rešenja za izlazak iz ovakve situacije i tražeći smenu i odgovornost „grobara“ tekstilne grane u Trgovinskom sudu Beograda, odnosno njegovog predsednika Gorana Kljajevića za čijeg mandata su svi navedeni

stečajevi uvedeni. Uz to tekstilna preduzeća su u poslednje četiri godine bila isključena iz javnih nabavki, umesto da im se pomogne da rade za našu policiju, vojsku i javni sektor, pošto je zakon išao naruku uvozu, tako da su naši radnici ostajali i bez posla i bez zarada. Ivanković napominje i da je izostala pomoć države tekstilcima i kada je reč o pružanju poreskih olakšica, i ako se sindikat zalagao za selektivniji pristup u oporezivanju ove nisko akumulativne delatnosti. Datum : 15.1.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : B. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema PONIŠTEN TENDER TELEKOMA ZA KUPOVINU KAMIONA KRAGUJEVAC - Komisija za zaštitu prava ponuđača, čiji je predsednik Vladimir Ivić, usvojila je 30. decembra zahtev kragujevačke fabrike „Zastava Kamioni“ o poništenju otvorenog postupka Telekoma Srbija za nabavku 150 dostavnih vozila sa kamionskom šasijom. Kako Glas nezvanično saznaje, sve navode o tome da je uslovima tendera Telekom unapred diskvalifikovao kragujevačku fabriku, potvrdio je i državni Zavod za standardizaciju i o tome u pisanoj formi, obavestio Komisiju za zaštitu prava ponuđača. Rešenjem koje je Komisija donela, Telekom je u obavezi i da nadoknadi štetu koju su „Zastava Kamioni“ pretrpeli u postupku zaštite prava ponuđača u iznosu od 15.120 dinara. Naime, Telekom je 22. oktobra prošle godine raspisao tender za nabavku 150 dostavnih vozila, ali je uslove tendera ispunjavao samo jedan ponuđač. „Zastava Kamioni“ su se zvanično obratili Komisiji za zaštitu prava ponuđača pri Upravi za javne nabavke, zahtevajući da im država obezbedi ravnopravno učešće. Datum : 18.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : T. SPALEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema KONCESIJOM DO POŽEGE USKORO TENDER ZA IZGRADNjU TRI DEONICE AUTOPUTEVA U SRBIJI Izgradnja leve trake od mađarske granice do Novog Sada i novog autoputa od Beograda do Požege biće poverena jednom koncesionaru. Autoput od Niša do Dimitrovgrada zaobići će Sićevačku klisuru. Uskoro međunarodni tender

BEOGRAD - Ministarstvo za kapitalne investicije priprema dva predloga za davanje koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputeva Horgoš - Požega i Niš - Dimitrovgrad. Čim vlada Srbije usvoji ove predloge i donese akta za davanje koncesije biće pripremljena dokumentacija i raspisani međunarodni tenderi. To znači, da bi u najboljem slučaju izgradnja mogla da krene u drugoj polovini ove, a najkasnije početkom naredne godine. Kako za „Novosti“ kaže Miodrag Jocić, zamenik ministra za kapitalne investicije, kada je u pitanju pravac Horgoš - Požega, manje od dve godine potrebno je da se izgradi leva traka autoputa od mađarske granice do Novog Sada u dužini od 108 kilometara. Procenjena vrednost ovog posla je oko 138 miliona evra. Svi objekti na postojećoj saobraćajnici (mostovi, nadvožnjaci...) davno su izgrađeni za pun profil autoputa, a završena je i eksproprijacija. Realno je da koncesija za ovu deonicu bude data na period od 12 do 18 godina. Mnogo ozbiljniji poduhvat je izgradnja potpuno novog autoputa punog profila od Beograda do Požege u dužini od 140 kilometara. To je zapravo deo dugo planiranog autoputa Beograd - Južni Jadran. Vrednost ovog posla je procenjena na 631 milion evra. Radovi bi mogli da budu završeni u roku od dve do tri godine. Ova koncesija prema zakonu može da se izda najviše od 30 godina. Uslovi tendera, navodi Jocić, biće takvi da će kompletan pravac od Horgoša do Požege biti poveren jednom koncesionaru. – Takođe, pripremamo i predlog za davanje koncesije za izgradnju, korišćenje i

održavanje autoputa od Niša do Dimitrovgrada - navodi Jocić. - Na tom delu planirana je izgradnja potpuno novog autoputa punog profila u dužini od 88 kilometara koji obilazi Sićevačku klisuru sa južne strane. Procenjena vrednost posla je 550 miliona evra, a predlaže se rok trajanja koncesije od 25 do 30 godina. Međutim, ipak postoji mogućnost da se ova deonica završi i pomoću nekog drugog modela finansiranja - kredit ili zajedničko ulaganje privatnog i državnog kapitala.

Datum : 18.1.2005 Novina : Internacional Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : P. T. N. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema BUBALO I VLADA OTIMAJU ZAVOD Novoimenovani direktor preuzeo Veterinarski zavod u Zemunu BEOGRAD - Vlada Srbije i ministar Predrag Bubalo svim silama pokušavaju da zauzmu Veterinarski zavod, kaže jedan od saradnika Vladana Batića, pravnog zastupnika ovog zavoda. Ono što je neverovatno jeste da je novoupisani direktor preuzeo kontrolu nad računima zavoda gde ima oko devet miliona evra obrtnih sredstava. Vrednost zemljišta na kojem se nalazi zavod je oko 30 miliona evra. Njega je nezakonito imenovalo pet od ukupno devet članova upravnog odbora. Tih pet članova imenovala je vlada i oni su kao u doba Staljina mimo svih pravila i zakona prekršili statut i ovladali računima preduzeća. To je neverovatna pljačka i da je ovo normalna država svi bi trebalo da odgovaraju. Pre svih, ministar za

privatizaciju Predrag Bubalo. To je čovek protiv kojeg su podnete krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog rada, kršenja zakona itd. Takode, podnesene su krivične prijave i protiv petoro članova upravnog odbora. Predrag Bubalo se pominje u aferi „Knjaz", a zatim i oko tendera za nabavku vozila za potrebe vlade Srbije, kaže naš sagovornik. On još dodaje da Bubalo u ovom slučaju ima glavnu ulogu i cilj mu je da ovlada zavodom kako bi ga pnvatizovao na način koji njemu odgovara. Danas je suđenje povodom tužbe za poništaj novog direktora koji je imenovan skandaloznom odlukom trgovinskog suda. Šta će na kraju biti pokazaće vreme, ali jedno je sigurno - ovakvim ponašanjem ministra Bubala svi strani investitori će ubuduće zaobilaziti ove krajeve. Šteta i bruka koja se desila načinom privatizacije „Knjaza" je neprocenjiva iz prostog razloga jer strane firme i kompanije neće hteti da ulažu u zemlju gde samo putem korupcije i po principu , ja tebi - ti meni" može nešto da se završi. Za vreme ministrovanja Predraga Bubala ušlo je oko 30 miliona dinara stranih investicija, stoje najbolji pokazatelj da bi Bubajo morao pod hitno da bude smenjen, objašnjava naš sagovornik. Datum : 18.1.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : B. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema OBOREN „TELEKOMOV" TENDER KRAGUJEVAC - Tender „Telekoma" za nabavku 150 radnih vozila tipa „furgon" oboren je izjavio je glavni stručnjak grada Kragujevca za privredu i privatizaciju Vlada Vučković. Obaranje tendera je usledilo nakon uličnih protesta Sindikata i poslovodstva „Zastava kamiona" i intervencije predstavnika gradske vlasti, koji su, kako je rekao Vučković, uspeli da ubede menadžment „Telekoma" da je postupak nabavke vozila bio sporan. Podsetimo, Sindikat i poslovodstvo „Zastava kamiona" su tvrdili da su uslovi tendera unapred eliminisali kragujevačku fabriku koja ne proizvodi vozila sa vazdušnim jastucima, a problem je bio i u zapremini motora. Na protestima se moglo čuti i kako su uslovi tendera išli naruku samo jednoj firmi, a takvu argumentaciju je, po svemu sudeći, prihvatila i nova kragujevačka vlast. Prema Vučkovićevim rečima, „Telekom" će sledeći tender moći da raspiše tek kroz šest meseci. Datum : 20.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : M. Đ. Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Negativna Reagovanje : Nema

BIĆE PROTESTA I BLOKADA NEZADOVOLjNI SINDIKALCI "ZASTAVINIH" FABRIKA NAJAVLjUJU O neregularnostima tendera “Telekoma” za nabavku 150 kamiona vrednog tri miliona evra biće obaveštena i komisija za borbu protiv korupcije KRAGUJEVAC - Sindikati “Zastavinih” fabrika, uz podršku sindikata metalaca blokiraće zgrade Telekoma i republičke vlade i organizovaće masovne proteste, ukoliko Telekom Srbije ne poništi uslove tendera za nabavku 150 kamiona, a koji unapred diskvalifikuju kragujevačku fabriku. Ovo je juče rečeno na konferenciji za novinare sindikalaca grada i poslovodstva “Zastavine” fabrike kamiona, a Sreten Krstić, direktor marketinga “Kamiona”, dodaje da se neće dozvoliti da Vlada Srbije ne poštuje sopstveni zakon o javnim nabavkama. – U pitnju je namešten tender u kome, zbog besmislenih uslova, domaći

proizvođač nema nikakve šanse - kaže Krstić - Uprava za javne nabavke je poslednjeg dana prošle godine poništila tender Telekoma. Utvrđeno je da je zahtev za opremanje vozila motorom od 2.200 do 2.300 kubika neosnovan, ali je ostavljena mogućnost da se traži vazdušni jastuk za vozača i suvozača, što “Kamione” dovodi u bezizlazan položaj. O neregularnostima tendera, vrednog tri miliona evra, biće obaveštena i komisija za borbu protiv korupcije.

Datum : 20.1.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : N. RADIŠIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema PROTEST ZBOG VAZDUŠNOG JASTUKA Ukoliko Vlada Srbije hitno ne omogući „Zastava-Kamionima“ da ravnopravno sa stranim proizvođačima učestvuje na tenderu „Telekoma“ za kupovinu 150 furgon-vozila, čija se vrednost procenjuje na tri miliona evra, radnici svih fabrika grupe „Zastava“ i članovi Sindikata metalaca Srbije će uskoro započeti masovne proteste širom republike. Kako je juče najavilo poslovodstvo „Zastava-Kamiona“, predstavnici Skupštine grada i sindikata kragujevačkih fabrika metalskog kompleksa, „neće se prećutati namešten tender u kome zbog besmislenih uslova domaći proizvođač nema nikakve šanse“, pa će radnici „blokirati zgrade Vlade i ‘Telekoma’, autoput kod Batočine i izaći na masovne ulične proteste“. Prema rečima direktora marketinga „Zastava-Kamiona“ Sretena Krstića, Uprava za javne nabavke je poslednjeg dana prošle godine poništila tender „Telekoma“. Utvrđeno je da je zahtev za opremanje vozila motorom od 2.200 do 2.300 kubika

neosnovan, ali je ostavljena mogućnost da se traži vazdušni jastuk za vozača i suvozača, što „Zastavu“ dovodi u bezizlazan položaj. - Kamioni „Zastave“ su u startu jeftiniji od uvoznih, a zbog jeftinih domaćih delova i servisa u svakom mestu u Srbiji njihova eksploatacija je jeftinija za celih 30 odsto. Ako se „Telekom“ odluči za „Fijat“ ili „Iveko“, u narednih pet godina će samo za kupovinu skupih uvoznih delova morati da izdvoji oko 1,5 miliona evra - kaže Sreten Krstić. Predsednik Samostalnog sindikata „Zastava-Kamiona“ Milenko Čurčić kaže da je ova fabrika tokom prošle godine povećala proizvodnju za 75 odsto iako je dobila samo deseti deo potrebnih državnih subvencija. U vozila se ugrađuju moderni motori zapremine 2.800 kubika koji zadovoljavaju standarde „Euro 3“, a dobijena je i dozvola za prodaju u zemljama Evropske unije. Datum : 20.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : M. VUKSANOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema VLADA SE PITA Ponuđena skladišta u Beogradu kod Kalemegdana, u Ruzveltovoj, dve kasarne u Novom Sadu, vojni klubovi u Čačku, Kraljevu, Požegi... BEOGRAD - Fond za reformu Vojske SCG dostavio je pre nekoliko dana Direkciji za imovinu spisak od dvadeset vojnih objekata u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Kraljevu i Užicu koji bi, ako Vlada Srbije da saglasnost za to, mogli da budu prodati. U Beogradu je uglavnom reč o skladištima - u Ulici Tadeuša Košćuška, Cara Dušana, skladištu u Ruzveltovoj 39, zatim u Kaluđerici, Velikom Mokrom Lugu. Fond je vladi ponudio i da razmotri prodaju zgrade komande vojnog odseka u Ulici 29. novembra br 4, ali i dve kasarne dva vojna kompleksa u Novom Sadu. Na teritoriji koju “pokriva” Užički korpus na listi za eventualnu prodaju nalaze se vojnički klubovi u Kraljevu, Čačku, Prijepolju, Užicu i Požegi. Za prodaju su predloženi i kasarna “Ratko Mitrović” u Čačku i još nekoliko vojnih skladišta u tom gradu. Narednih dana Fond će Direkciji za imovinu dostaviti spisak još desetak lokacija, koje bi mogle biti prodate. Direktor Fonda za reformu sistema odbrane Vladan Živulović kaže za “Novosti” da se radi o lokacijama gde su rešena sva imovinska pitanja. - Ovo će biti svojevrsna proba, kako će da funkcioniše procedura koja je usledila posle odluke Vlade Srbije o zabrani prodaje vojne imovine na teritoriji Srbije bez saglasnosti vlade i otvaranja jedinstvenog računa u trezoru Srbije. Trideset lokacija koje smo ponudili će biti dovoljno da na delu vidimo kako to funkcioniše. Mi smo uradili naš deo posla, a tek kada vlada da saglasnost šta i po kojoj ceni možemo da prodamo, raspisaćemo tender, objašnjava Živulović.

Živulović podseća da je odlukama Vlade Srbije o uplati sredstava od prodaje vojne imovine u budžet Srbije stala i dogovori o izgradnji i kupovini stanova za vojsku. - Od Direkcije za imovinu dobio sam uveravanja da će oni sve učiniti da ubrzaju postupak na dobijanju saglasnosti za prodaju vojne imovine, kako bi se ta sredstva upotrebila za stanove Vojske, zaključuje Živulović. Što se tiče sudbine nekada poznate vojne ustanove “Karađorđevo” Živulović kaže da je pristiglo desetak ponuda, a da su sve prosleđene Ekonomskom fakultetu u Beogradu čiji stručnjaci treba da ih procene. Kompletna dokumentacija će potom biti predata Ministarstvu odbrane, jer Fond ne odlučuje o tome. Samo ministarstvo i Vlada Srbije će konačno odlučiti o sudbini “Karađorđeva”, kaže Živulović. Antrfile : STANOVI – ZAVRŠETAK 394 stana na odavno započetim vojnim zgradama na Bežanijskoj

kosi i dalje je neizvestan. Namera Fonda za reformu vojske da zgradu Vojnotehničkog instituta u Katanićevoj ulici koja je trebalo da bude ustupljena američkoj fi-rmi “Meridijan hol-ms” za završetak stanova na Bežanijskoj kosi, još je neizvesna i čeka se procena vrednosti republičke vlade, kako kaže Živulović da na potezu ministarstva odbrane SCG, koje treba konačno da odluči o ponudi “Meridijan holms”.

Datum : 20.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 23 Autor : S. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema KAZAN ČEKA TENDER GRAD I OVE GODINE FINANSIRA OBROKE U NARODNIM KUHINjAMA Za mesec dana će se znati koja će firma spremati i distribuirati obroke za najsiromašnije Beograđane. Ove godine 7.000 korisnika NAJSIROMAŠNIJIH sedam hiljada Beograđana će i ove godine imati bar jedan siguran obrok - onaj u narodnoj kuhinji. Koja će firma pripremati i distribuirati hranu, znaće se za najviše mesec dana. Tender koji je raspisao Sekretarijat za dečju i socijalnu zaštitu je zaključen, a narednih nedelja Komisija će izabrati i najpovoljniju ponudu. Proteklih godinu i po za sva 43 punkta narodnih kuhinja obroke je spremala, na tada sprovedenom konkursu izabrana firma “Lido”. Novina u tek završenom tenderu je što su zainteresovana preduzeća mogla da konkurišu i za snadbevanje samo jedne opštine. - Dali smo mogućnost da se firme prijave za snadbevanje čitavog grada, ili za jednu od 16 opština - objasnila je Zorica Pavlović, gradski sekretar za dečju i socijalnu zaštitu. - Tako smo želeli da izbegnemo da se na tender prijavi samo jedna firma. Ovako će posao dobiti najpovoljnija ponuda. Ako neko ima mogućnosti da uz

najmanje cene snadbeva, recimo samo Obrenovac, dobiće posao za taj deo. Nije bitno, ako za ostatak grada izaberemo firmu koja je konkurisala za objedinjeno snadbevanje. Tokom 2005. godine Grad će iz svog budžeta izdvojiti oko 140 miliona dinara za obroke u narodnim kuhinjama. Kako bi kazani bili puni, u prethodnoj godini je potrošeno oko 112 miliona dinara. Finansiranje obroka najsiromašnijih sugrađana u nadležnost gradske uprave je prešlo polovinom 2003. godine, kada su se povukli strani donatori. - Zadovoljni smo firmom koja je do sada pripremala obroke - kaže Zorica Pavlović. - Sa Gradskim zavodom za zaštitu zdravlja smo potpisali ugovor i oni su redovno kontrolisali kvalitet hrane. Uz to, namirnice su kontrolisale i druge republičke inspekcije. GZZZ će i dalje ispitivati kvalitet obroka. Antrfile : VIŠE KORISNIKA TOKOM leta centri za socijalni rad su završili revizije spiskova korisnika narodnih kuhinja. Pretpostavljalo se da je u Beogradu mnogo više onih koji imaju pravo na besplatan obrok. Ispostavilo se, međutim, da će ove godine biti svega 100 korisnika više. Umesto 6.900, u evidenciji je oko 7.000 sugrađana. Datum : 20.1.2005 Novina : Balkan Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : M. M. Đ. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema FURGONE „TELEKOMU“ ILI ĆE ORGANIZOVATI ULIČNE PROTESTE Novo upozorenje Samostalnog sindikata „Zastava-kamiona“ KRAGUJEVAC - Iz Samostalnog sindikata „Zastava-kamiona“ juče je još jednom upozoreno da će radnici te kragujevačke fabrike organizovati masovne ulične proteste u svom gradu, ali i Beogradu, ukoliko ostanu zaobiđeni na tenderu „Telekoma“ za nabavku 150 furgona, vrednih preko tri miliona evra. Posao za „Telekom“, u skladu sa apelima Vlade Srbije „Kupujmo domaće“, uposlio bi kragujevačku fabriku bar dva meseca, naglašavaju u „Kamionima“. Predstavnici kragujevačke fabrike tvrde da su namerno eliminisani sa tendera traženom zapreminom motora kamiona i vazdušnih jastuka. Komisija „Telekoma“ je odbacila žalbu „Kamiona“, zato sindikat traži intervenciju Vlade Srbije. Obavešteni su premijer Koštunica i ministri Lalović, Bubalo i Ilić, ali odgovora još nema, negoduju u „Kamionima“. - Sindikat neće ubeđivati ministre šta bi država trebalo da radi da bi se građani osećali časno i dostojanstveno i mogli da žive od svog rada. A kakva država, takav i proizvod - rekao je na jučerašnjoj pres-konferenciji Milenko Ćurčić, predsednik Samostalnog sindikata „Zastava-kamiona“. Dragutin Stanojlović, u Skupštini grada Kragujevca zadužen za saradnju sa sindikatima, dodao je da lokalna samouprava i gradonačelnik Veroljub Stevanović

podržavaju zahteve kragujevačkih fabrika i radnika. Datum : 20.1.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : LJ. L. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema JAVNE NABAVKE I PREKO KOMORE Privredna komora Srbije preuzela je od 1. decembra prošle godine(objavljeno u Službenom glasniku Republike Srbije) javno ovlašćenje od Uprave za javne nabavke Srbije da utvrdi i to pismeno potvrdi da je određeni proizvođač jedini ponuđač predmeta javne nabavke, kaže se u jučerašnjem saopštenju iz Privredne komore Srbije. Potvrda će biti validna u procesu javne nabavke sa direktnim pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Privredna komora Srbije je u to ime donela posebno Uputstvo o uslovima, načinu i postupku izdavanja potvrda da je preduzeće ili drugo pravno lice jedini ponuđač predmeta javne nabavke u zemlji. Cilj donošenja ovog uputstva je da omogući domaćim preduzećima ili drugim pravnim licima-proizvođačima materijalnih dobara, pružaocima usluga i izvođačima radova da brže i jednostavnije sa naručiocima ugovoraju isporuku premeta javne nabavke. Datum : 21.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : A. ŠERER Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema TALAS ŠTRAJKOVA GODINA TEK POČELA A SINDIKALCI NAJAVLjUJU Proteste, tihi bojkot ili potpunu obustavu rada, najavljuju između ostalih zaposleni u

državnoj administraciji, zdravstvu, železničari, metalci BEOGRAD - Slobodan Lalović, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u nedavnom intervjuu za naš list izjavio je da “ne očekuje u 2005. veće i ozbiljnije štrajkove”, ali nekoliko sindikata (različite branše) već su najavili proteste i zapretili obustavom rada ukoliko Vlada u određenom roku ne bude ispunila njihove zahteve. Tako je, na primer, Sindikat lekara i farmaceuta zbog odbijanja ministra finansija da ispuni obećanje o povećanju plata zdravstvu počev od decembra na osnovu povećanja koeficijenata (traže 1:4 umesto sadašnjeg 1:3,5) odlučio kao oblik otpora da neće potpisivati smrtovnice, što će onemogućivati sahranjivanje. - Ministar zdravlja Tomica Milosavljević i ministar finansija Mlađan Dinkić obećali su još proletos da će u decembru doći do povećanja plata i raspona koeficijenta na 1:4 - kaže dr Ljubomir Georgijević, predsednik Saveta sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Posebno nas je iritiralo kada je ministar zdravlja u TV emisiji “Utisak nedelje” izjavio da je plata lekara 35.000 dinara. Međutim, istina je drugačija: Plata lekara opšte prakse je 21.600, specijaliste 25.200 a subspecijaliste 28.600. Platom su nezadovoljni i zaposleni na železnici. Tri strukovna sindikata u ŽTP “Beograd” uoči minulog vikenda zapretili su od 1. februara serijom štrajkova upozorenja, a od 5. i generalnim, ukoliko do tada ne budu dobili decembarsku povišicu, od pet odsto po radnom satu, koja im pripada na ime radnika koji su u 2004. napustili firmu. Generalni štrajk bi, u ovom slučaju značio obustavljanje kompletnog železničkog saobraćaja. Pored ovog, njima smeta što država nema strategiju razvoja, traže da se država odredi prema železnici, da se prihvate njihovi amandmani na Zakon o železnici. I državni činovnici najavljuju proteste uključujući i štrajk ukoliko im republička vlada ne pojasni Zaključak o utvrđivanju osnovice za obračun i isplatu plata. Sindikalci “Zastavinih” fabrika uz podršku metalaca saopštili su da će blokirati zgrade Telekoma i republičke vlade i organizovati masovne proteste ako Telekom Srbije ne poništi uslove tendera za nabavku 150 kamiona, a koji, kako kažu, unapred diskvalifikuju kragujevačku fabriku. Antrfile : BOJKOT U “HITNOJ” SITUACIJA je rovita i u beogradskoj Hitnoj pomoći. Tri sindikata ove zdravstvene ustanove na čelu sa ASNS traže smenu direktora dr Borka Josifovskog optužujući za zloupotrebu službenog položaja. Po rečima dr Saše Jakiše, predsednika sindikata zdravstva ASNS, ako Ministarstvo zdravlja ne smeni sadašnjeg direktora Hitne pomoći, zaposleni će, s obzirom da po zakonu ne mogu da štrajkuju, stupiti u “tihi bojkot”. Datum : 21.1.2005 Novina : Internacional Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : V. ĐUKANOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

BIĆE TRAGEDIJA AKO KRIVOKAPIĆ NE BUDE UHAPŠEN AFERA OKO KUPOVINE VATROGASNE OPREME NE JENJAVA BEOGRAD - Afera oko dešavanja u Studentskom centni Beograd i optužbe na brojne zloupotrebe nekadašnjeg direktora ove ustanove Branka Krivokapića nikako ne jenjavaju. Nacional je nedavno pisao o optužbama koje su na njegov račun izneli radnici ove ustanove zbog sklapanja štetnih ugovora od kojih je, prema njihovim rečima, jedino Krivokapić imao korist. Za nastavak priče potrudio se Tomo Niković, nekadašnji zastupnik firme „Kolteks", koja se bavila proizvodnjom vatrogasnih creva. On tvrdi da je na krajnje sumnjivom tenderu firma „Pašalić?' od Studentskog centra dobila mogućnost za prodaju vatrogasne opreme. - Ovom prilikom želim da kažem da će za sve studente u Beogradu, kao i za sam Studentski centar Beograd, biti velika tragedija ukoliko nekadašnji direktor ustanove Branko Krivokapić ne bude uhapšen - kaže za Nacional Tomo Niković, - Svojevremeno, dok sam bio zaposlen u firmi „Kolteks sistem", na tenderu za nabavku vatrogasne opreme koji je organizovao Studentski centar Beograd učestvovalo je pet ponuđača. Firma koju sam zastupao bila je jedna od njih. | Vrcdnosl tcndcra je bila između 1.580.950 i 1.947.761 dinara. Međutim, najbolje je oecnjcna ponuda firme „Pašalić", po ceni od 3.768.200 dinara. Tada sam uspeo da razbijem taj tender jer, prosto je neverovatno da se daje toliki novac ako je od samog Studentskog centra dala ponuda niža za 37.000 evra! Nama je tada bilo jasno da se radi o čistom kriminalu, jer je verovatno neko imao nameru da tu razliku podeli. Međutim, iako je tender bio ponovljen, firma „Pašalić" je ponovo dobila posao. Doduše, ovog puta ne za kompletnu nabavku vatrogasne opreme, jer je „Kolteksu" omogućeno da proda vatrogasna creva. Niković tvrdi da je to učinjeno isključivo da bi se „Kolteks" primirio. – Kasnije, kako bi se firma „Pašalić" progurala i dobila posao, tender je podeljen,

pa su firmi koju sam zastupao dali na tenderu ponudu za prodaju vatrogasnih creva, a firmi „Pašalić" je data mogućnost da proda Studentskom centru ostalu vatrogasnu opremu. Za mene je neverovatno da se firmi zbog koje je poništen tender daje mogućnost da kasnije ponovo bude uključena u utakmicu. To je van svake pameti i zato izražavam sumnju da se ovde radilo o čistom kriminalu - rekao je Niković.

Datum : 22.1.2005 Novina : Balkan Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : M. L. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema PRODALI ZEMLJIŠTE AGENCIJI ZA KONTROLU LETA I KUPILI STANOVE Sindikat Aerodroma „Beograd“ progovorio o raznim malverzacijama u tom javnom preduzeću i optužio rukovodstvo: Babić: Priče da su smanjili cene za rekonstrukciju Terminala 2 su smešne, jer je

prava cena izvođenja grubih radova 18 miliona evra, a najmanje još toliko košta opremanje unutrašnjosti BEOGRAD - Rukovodstvo Aerodroma „Beograd“ (AB) kupilo je stanove vredne 1,9 miliona evra od nelegalno prodatog zemljišta. Naime, za prenos zemljišta koje se nalazi u vlasništvu države čelnici Aerodroma „Beograd“ nisu dobili saglasnost od Republičke direkcije za imovinu, kaže za „Balkan“ predsednik Sindikata Aerodroma „Beograd“ Dušan Babić. - Reč je o zemljištu od 1,97 hektara koje se nalazi iza garaže JKP „Parking servisa“ na aerodromu. To zemljište nije, kako su lagali rukovodioci AB, rentirano, već prodato i to piše u ugovoru. Oni su za te pare kupili sebi šest i zaposlenima 16 stanova. Taj prostor prodat je Agenciji za kontrolu leta, koja će tu napraviti svoju zgradu. Inače, namena tog zemljišta, kao što je i potvrđeno novim generalnim urbanističkim planom, jeste da se tu napravi hotel. Međutim, najzanimljivije je kako su stanovi plaćeni. Pare koje su dobili od prodaje zemljišta, tačnije tih 1,9 miliona evra, dali su Atlas banci. Nakon 15 dana povukli su taj novac i uplatili Građevinskoj direkciji Srbije. Prema našim saznanjima, Atlas banci moraju da plaćaju kamatu na godišnjem nivou od 4,5 procenata i to u narednih 15 godina. Niko od stručnih ljudi nije mogao da nam objasni ove poslove - kaže Babić. U kabinetu direktora Atlas banke rekli su nam samo da ne znaju ništa o tome i da će nas, ako bude bilo potrebe, pozvati generalni direktor. Do zaključenja ovog broja odgovor nismo dobili. Babić dodaje da to nije jedina malverzacija novog rukovodstva, već da treba da se postavi pitanje kako je „Omni štok“ dobio deo posla za rekonstrukciju Terminala 2 u vrednosti od oko tri miliona evra i koliko stvarno košta izvođenje radova na Terminalu 2. - Mimo tendera za rekonstrukciju Terminala 2, na kome su posao dobili preduzeća „Montanja“ i „Kolubara invest gradnja“, aneksom se ubacuje i „Omni štok“. Priče da su smanjili cene za rekonstrukciju ovog međunarodnog terminala su smešne, jer je prava cena izvođenja grubih radova 18 miliona evra, a najmanje još toliko košta opremanje unutrašnjosti. Primera radi, samo rendgen i trake za prtljag koštaju oko deset miliona evra. Kad se sve sabere, to izađe na oko 47 miliona evra - naglašava Babić. On ističe da su ugovorili isporuku četiri avio-mosta u vrednosti od oko 4,8 miliona evra, iako to aerodromu nije potrebno. - Mi već imamo takve mostove na platformi C koji se koriste za široko trupne avione i oni su u dobrom stanju. S druge strane, mostovi koji se nalaze na platformi A se ne popravljaju niti se nabavljaju novi, iako se više upotrebljavaju nego za kapiju C, jer se koriste za regionalni saobraćaj. Inače, primera radi, 1989. godine imali smo 230 operacija dnevno (poletanje i sletanje aviona), koje smo radili sa 12 avio-mostova, a sada za 130 operacija broj mostova se povećava na 13 - kaže Babić. Antrfile : Nek samo kontrolišu... U Aerodromu „Beograd“ kažu da ove optužbe „apsolutno ne odgovaraju istini“. U njihovom saopštenju stoji da „povodom napisa u pojedinim medijima o navodnim malverzacijama u projektu obezbeđivanja kredita za kupovinu stanova zaposlenima, AB još jednom poziva sve nadležne državne organe i medije da i dalje budno prate rad AB“. Ističu još i da su „uvereni u potpunu ispravnost poslovanja JP AB i pozivaju nadležne da „posle UBPOK, finansijske i kriminalističke policije, koje su na naš poziv ispitivale poslovanje AB, nastave sa kontrolom rada JP AB, kao i svih drugih javnih organizacija“. Datum : 22.1.2005

Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : Z. RADOVANOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Negativna Reagovanje : Nema MOGUĆI PROTESTI ZBOG TENDERA TELEKOMA Preti li Kragujevcu vruća socijalna zima Kragujevac - Sindikat „Zastava-Kamiona“ najavio je sredinom ove sedmice blokadu prestoničke centrale Telekoma Srbije i Vlade, a potom i masovne radničke proteste na kragujevačkim ulicama ukoliko u najkraćem roku ne bude poništen tender Telekoma za nabavku 150 teretnih vozila, u vrednosti od oko tri miliona evra. Podršku „kamiondžijama“ u rečenom zahtevu, ali i najavljenim protestima prethodno su dali i čelnici sindikalnih organizacija ovdašnje Fabrike automobila i „Zastave Oružja“, kao i rukovodstvo Sindikata metalaca centralne Srbije. Uz zahtev Sindikata i radnika „Zastave kamiona“ stao je i savetnik gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića za sindikalna pitanja Dragutin Stanojlović-Baja, jedan od vođa nekadašnjih uličnih protesta kragujevačkih oružara. Predsednik Sindikata „Zastave Kamiona“ Milenko Ćurčić izjavio je novinaru Danasa da u minula dva-tri dana od nadležnih iz Telekoma i Vlade Srbije nije stigao nikakav odgovor. – Tokom naredne sedmice razgovaraću u Beogradu sa čelnicima republičkog

sindikata, Milenkom Smiljanićem i Draganom Ćirićem, o našem zahtevu i najavljenim protestima. A, ako do kraja te naredne sedmice ne bude poništen tender Telekoma, onda će odmah iza toga nešto morati da se dogodi, s time što je nama cilj da početkom februara u Beogradu, oko našeg zahteva, okupimo najmanje 10.000 do 15.000 metalskih radnika, i to ne samo iz Kragujevca, nego i iz Beograda, jer čitavom metalskom kompleksu Srbije, a ne samo nama, dogoreva do nokata - kaže Ćurčić.

Datum : 22.1.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Negativna Reagovanje : Nema PROTEST „ZASTAVA KAMIONA“ KRAGUJEVAC - Predsednik Samostalnog sindikata u Fabrici „Zastava kamioni“ Milenko Đurčić najavio je za kraj januara ili početak februara masovne proteste u

Beogradu zbog tendera koji je raspisao „Telekom Srbija“ za nabavku 150 teretnih vozila od tri miliona evra, čiji uslovi diskredituju kragujevačkog proizvođača. On je u izjavi Srni rekao da su radnici kragujevačke fabrike nezadovoljni što je i u ponovljenom tenderu „Telekoma“ jedan od uslova da vozila imaju vazdušni jastuk, iako domaći proizvođači nemaju tu zakonsku obavezu. Đurčić ističe da se ovim uslovom favorizuju inostrani proizvođači kamioni. Ukoliko „Telekom“ ne izmeni sporni uslov tendera, protestima u Beogradu, kako se najavljuje, pridružiće se ne samo radnici metalskih kompanija u Kragujevcu već i iz drugih gradova Srbije. Datum : 24.1.2005 Novina : Internacional Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : PURIĆ DUŠAN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema "BANKROT PUTNIKA" Finansijski krah najveće srpske turističke agencije kaže Dragović BEOGRAD - Najstarija turistička agencija „Putnik" je bankrotirala, rekao je Miodrag Dragović, bivši koordinator za avio-saobraćaj u „Putniku". - Najnoviji udarac Putnikovom poslovanju je izgubljeno pravo prodaje avio-karata 18 januara 2005. godine zbog neplaćanja dugovanja po osnovu prodatih karata. Bez prodaje avio-karata ostalo je deset prodajnih mesta u Srbiji: Subotica, Novi Sad, Vršac, Zrenjanin, Pančevo, Šabac i četiri prodajna mesta u Beogradu. Uskoro se može očekivati i prestanak prodaje železničkih karata jer se skoro tri meseca ne plaćaju obaveze železnici. Ako se uzme u obzir da su dugovi prema državi premašili 200 mihona dinara, a nasleden je dug od 80 miliona dinara, za koji je bio nađen način da se reprogramira, gubici po osnovu poslovanja su premašili sedam miliona evra (koji idu na teret imovine „Putnika", a time se smanjuje vrednost akcija malih akcionara i države), a uz sve to više je nego očigledno da je prodato više od pet odsto „Putnikove" imovine koliko mu je bilo dozvoljeno ugovorom. Ovo je tipičan ekonomski genocid nad „Putnikom" - kaže Dragović. - Od „Putnika" danas rade dva hotela na Kopaoniku „Klub A" i „Putnik", kao i dva objekta na graničnim prelazima Horgoš i Vitina - tvrdi Dragović. - Broj radnika u „Putniku" je smanjen sa 900 na 500 radnika, a platni fond uvećan sa prvobitnih 12 miliona na 16 miliona dinara - primetio je Dragović. "Putnik" je prodat za 5,2 miliona dolara Srbi Iliću vlasniku "Univold holding" kompanije s obavezom uloga 44 miliona dolara, u prvoj godini je trebalo da se uloži 4,4 miliona dolara i taj rok je istekao 30. juna 2004. godine otkad teče druga godina i to nije isnoštovano i zato je direktor Agencije za privatizaciju Miodrag Đorđević aktivirao garanciju od dva miliona dolara jer nije ispoštovan ulog od 4,4 miliona dolara u prvoj godini. Time je Đorđević poništio izveštaj revizorske kuće KPMG daje ta obaveza izvršena - zaključuje Dragović. Slobodana Milosavljevića nismo uspeli da dobijemo u Privrednoj komori jer ne radi

nedeljom, tako da će mo ga zvati danas posle osam ujutro, kako nam je rečeno u komori. Antrfile : „Nakaradna privatizacija" – Ovo je nakaradna privatizacija - kaže Dragović i dodaje - i pitam Slobodana

Milosavljevića, predsednika Tenderske komisije za prodaju „Putnika" i bivšeg premijera Zorana Živkovića gde oni vide uspeh ove privatizacije kad „Putnik" gotovo i da ne postoji.

Datum : 24.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : LJ. TRIFUNOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema I NADA I NAPETOST PRED DANAŠNjI IZVEŠTAJ STRUČNjAKA SVETSKE BANKE O MOGUĆNOSTI PREPORODA RTB BOR Rukovodstvo ubeđeno da će se životno pitanje ovog regiona, najzad, početi stabilno da rešava BOR - Nadležni u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor s mnogo manje neizvesnosti očekuju današnju prezentaciju izveštaja stručnjaka Svetske banke o stanju o tom preduzeću i mogućim rešenjima za izlazak iz krize. Tome je, svakako, doprinela izjava Karolin Jungr, šefa kancelarije te finansijske organizacije u Beogradu, koja je izjavila da “stručnjaci te banke rade na mogućem investicionom projektu za područje Bora, koji bi trebalo da pomogne napore Vlade Srbije da restrukturira RTB, reši pitanje državnog udela u ovoj kompaniji i podstakne razvoj novih privrednih delatnosti i otvaranje radnih mesta u tom regionu”. Podsetimo, na današnjoj prezentaciji izveštaja o RTB u sedištu republičke Agencije za privatizaciju, stručnjaci Svetske banke bi trebalo da saopšte i da li će ova organizacija finansirati izradu Studije o restrukturiranju RTB koja, kako se procenjuje, košta blizu dva miliona evra. Ukoliko do toga dođe, biće raspisan tender za izbor finansijskog konsultanta koji bi izradio taj dokument. Po predlogu o restrukturiranju RTB, koji je izradio menadžment te kompanije, predviđeno je da u sastavu Basena treba da ostanu samo ona preduzeća koja se direktno bave proizvodnjom bakra: rudnici u Boru i Majdanpeku, Topionica i rafinerija i Elektroliza. Sve ostale sestrinske firme izdvojile bi se iz sastava Kombinata bakra i započele samostalni nastup na tržištu. Antrfile : VIŠAK I(LI) MANjAK

STUDIJOM o restrukturiranju RTB treba da se utvrdi i tačan broj rudara i metalurga koji bi ostali da rade u tom preduzeću. U Basenu je, trenutno, umesto nekadašnjih 25.000, ostalo blizu devet hiljada zaposlenih. Prognoze su različite - od optimističkih, po kojima je tehnološki višak oko 600, do krajnje pesimističkih, koje ukazuju na to da je prekobrojnih, bezmalo, 4.000 radnika. Datum : 25.1.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : R. P. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TENDER ČEKA GRADONAČELNICU - Tokom ove nedelje, biće poznato da li će gradonačelnica Maja Gojković izabrati neku od ponuda sa javnog tendera ili će se na neki drugi način doći do firme koja će karosirati 19 šasija za potrebe Gradskog saobraćajnog preduzeća - rekao je predsednik gradske Komisije zadužene za prikupljanje ponuda Aleksandar Mandić. Uprkos tome što je makedonski "Unitajres", koji je dao najpovoljniju ponudu, diskvalifikovan zbog nepotpune dokumentacije, a ostale firme dale preskupu ponudu, Mandić ističe da se još uvek ne može reći da je tender poništen. - O tome da li će tender biti poništen ili ne, može da odlučuje samo gradonačelnik. O daljoj sudbini izbora najpovoljnije ponude za ovaj posao može da se govori tek nakon odluke gradonačelnice. Da li će to biti preko javne nagodbe ili će biti prihvaćena neka od ponuda sa tendera prerano je govoriti - rekao je Mandić. Da podsetimo, četiri firme su predale dokumentaciju na javni tender, a osim "Neobusa" i "Unitajresa", konkurisali su i beogradski "Ikarbus" i "FFB komerc". Domaće firme ponudile su da 19 šasija karoseriju za približno istu sumu. Tačnije, "Neobus" je za taj posao tražio 87.970.000, "Ikarbus" 89.680.000 i FFB komerc 88.350.000 dinara. Cenu nižu za oko 20 miliona dinara ponudila je makedonska firma, koja je bila spremna da celokupan posao uradi za svega 69.992.333 dinara. Datum : 27.1.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : D. V. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema 5 MILIONA ZA ODELA

Ministarstvo spoljnih poslova potrošiće 5.101.000 dinara za nabavku odela za diplomate BEOGRAD - Ministarstvo spoljnih poslova SCG kupiće 398 odela, košulja i kravata za svoje radnike, za šta će biti potrošeno više od pet miliona dinara, saznaje Kurir od odlično obaveštenog izvora iz ministarstva. Kako naš sagovornik objašnjava, nova odela dobiće samo zaposleni u ministarstvu koji su angažovani u Beogradu, a ne i oni koji su raspoređeni na rad u inostranstvu u našim ambasadama. Sagovornik Kurira tvrdi da je akcija „oblačenja“ diplomata zamišljena kao pomoć zaposlenima, koji sa svojim „mizernim platama ne mogu ni da se obuku pristojno“. - Planirano je da se zaposlenima podele vaučeri za kupovinu odela u nekoj od domaćih modnih kuća. Tender za nabavku odela je raspisan i zaključen krajem prošle godine, a kao najbolji ponuđač ocenjena je modna kuća „Zekstra“, koja je bila najpovoljnija u svim kategorijama. Posao, međutim, još uvek nije zaključen, pošto se na ocenu tenderske komisije žalio drugoplasirani ponuđač, modna kuća „Nikolas“, jer smatraju da su oštećeni i da je njihova ponuda bila bolja. Sve dok se ne završi postupak u vezi sa prigovorom „Nikolasa“, zaposleni u ministarstvu neće dobiti svoja nova odela... - ističe naš sagovornik. Dragan Đurić, vlasnik „Zekstre“, kaže za Kurir da je ponuda te modne kuće na tenderu Ministarstva spoljnih poslova iznosila 5.101.000 dinara, dok su ostali ponuđači tražili daleko veći iznos. Prema njegovim rečima, zbog prigovora drugoplasiranog ponuđača, čitav posao nabavke odela biće odložen za najmanje dva meseca. - Ministarstvo je raspisalo tender za nabavku 398 odela, košulja i kravata i naša ponuda je zaista bila najbolja u svim kategorijama. Prigovor „Nikolasa“ nema nikakvog smisla, jer njihova ponuda ne može da se meri sa našom. Poznato je da oni svojim prigovorima blokiraju većinu tendera, koje raspisuju najveće kompanije i državne institucije. Iako su svesni da njihova ponuda ne može da prođe, postoji mogućnost da zbog njihovog prigovora čekamo i četiri meseca na realizaciju posla. Na taj način su blokirali poslove mnogim kompanijama - kaže Đurić. Prema njegovim rečima, Ministarstvo spoljnih poslova u svom tenderu nije preciziralo koliko će radnika dobiti nova odela, odnosno da li će 398 zaposlenih dobiti po jedno odelo ili će neki dobiti više pari. - Tek ako posao bude zaključen, dobićemo imena zaposlenih koji dobijaju odela i njima će biti podeljeni vaučeri - zaključuje Đurić. U modnoj kući „Nikolas“ juče niko nije želeo da razgovara sa novinarom Kurira na temu učešća ove kompanije na tenderu Ministarstva spoljnih poslova za nabavku odela za zaposlene. Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović objašnjava za Kurir da svaki ponuđač koji smatra da je oštećen u procesu ocene ponuda ima pravo da se žali. - Procedura nalaže da se nezadovoljni ponuđač prvo žali naručiocu, odnosno u ovom slučaju Ministarstvu spoljnih poslova. Ako naručilac potvrdi svoju raniju odluku, onda ponuđač može da se žali Komisiji za zaštitu prava ponuđača, koji donosi konačnu odluku o tome da li je prilikom ocene ponuda ispoštovana kompletna procedura - kaže Jovanović. Kako nam je juče rečeno u Komisiji za zaštitu prava ponuđača, modna kuća „Nikolas“ još uvek nije podnela svoj prigovor na odluku Ministarstva spoljnih poslova da kompletan posao dodeli kompaniji „Zekstra“. Antrfile : Opet lete odvojeno

Delegacija Državne zajednice otputovala je u ponedeljak u Brisel zasebnim letovima. Dok je šef diplomatije Vuk Drašković sa svitom odleteo državnim „lir džetom“, Nebojša Čović i Koštuničin savetnik Slobodan Samardžić u Brisel su otišli redovnom linijom JAT-a. Kako je objašnjeno, u avionu „lir džet 31“, kojim je Drašković odleteo u Brisel, nije bilo mesta za Čovića i Samardžića, jer su svih sedam mesta popunili Drašković i njegova pratnja. Na karte Čovića i Samardžića iz budžeta je tako potrošeno dodatnih 2.600 evra. Datum : 27.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : G. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema VREDNOST JE JOŠ NEPOZNATA ZGRADA VTI U KATANIĆEVOJ IDE NA TENDER Poreznici Vračara procenjuju vrednost zgrade Vojno-tehničkog instituta od 20.000 kvadrata BEOGRAD - Prema nezvaničnim informacijama koje ovih dana stižu iz Vlade Srbije, kompleks zgrada Vojnog instituta biće verovatno ponuđen na prodaju putem tendera. Tenderska prodaja ovog kompleksa sa preko 20.000 kvadrata prostora u potpunosti isključuje mogućnost realizaciji toliko pominjanog ugovora o ustupanju ovog objekta za izgradnju vojnih stanova na Bežanijskoj kosi sa američkim partnerom “Meridijan Houms”. Kako nam je juče potvrđeno u poreskoj upravi Srbije, Republička direkcija za imovinu dostavila je toj službi zvanični zahtev za procenu vrednosti kompleksa zgrada u ulicama Katanićevoj br. 15 i Bore Stankovića br. 1-3. Procenu vrednosti trenutno rade poreznici Vračara koji će uskoro podatke dostaviti, za dalji postupak nadležnoj, Republičkoj direkciji za imovinu. Da podsetimo, zaključkom Vlade Srbije iz decembra prošle godine, prodaja vojne imovine koja se nalazi na teritoriji Srbije može se obavljati samo uz saglasnost Direkcije za imovinu Srbije, a novac od eventualno realizovanog posla, leže na poseban podračun Trezora Srbije koji se koristi isključivo za potrebe Vojske SCG. Datum : 26.1.2005 Novina : Nedeljni Telegraf Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : O. NIKOLIĆ Tema : Javne nabavke

Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema EU BESNA NA SRPSKU VLADU ZBOG STRANAČKIH NAGODBI G17 PLUS STOPIRAJU SVE INVESTICIJE NT otkriva: Na pomolu nova afera međunarodnih razmera Aerodrom Beograd ne prestaju da drmaju žestoke afere! Posle otkrivanja zloupotreba bivšeg rukovodstva oko rekonstrukcije aerodroma, izgradnje VIP salona i malverzacija oko dodele stanova direktorima, na pomolu je još jedna afera koja preti da zaseni sve ostale i poprimi čak i međunarodne razmere. Kako za NT otkriva izvor iz vrha srpske vlade, već u toku ove nedelje, iz Brisela i Luksemburga u Beograd dolaze specijalni istražitelji Evropske investicione banke, koji će pokušati da utvrde na koji načinje potrošeno četiri miliona evra kredita za Projekat hitne sanacije saobraćaja u Srbiji. I da odluče da li će ova banka nastaviti sa kreditiranjem sanacije beogradskog aerodroma, ili će tražiti nazad deo već isplaćenog (i potrošenog) kredita. Evropljani su, kako tvrdi naš izvor u Vladi Srbije, „besni na neke od najviših funkcionera Vlade zbog podrške rukovodstvu Aerodroma u nameri da obori međunarodni tender na kojem je posao rekonstrukcije Terminala 2, 2003, dobila italijanska firma Montagna". Evropska investiciona banka, kaže naš sago vornik, po svemu sudeći, sprema sa da otkaže svaku dalju pomoć surčinskom aerodromu. Obaranje međunarodnog tendera - Bankarski agenti najpre će posetiti srpsku policiju i UPBOK. Od njih će tražiti konkretan izveštaj o višemesečnom radu inspektora za privredni kriminal u proverama poslovanja JP Aerodrom Beograd. Potom će se za dodatne informacije obratiti i Ministarstvu finansija, Ministarstvu za kapitalne investicije i rukovodstvu Aerodroma. Od njihove istrage zavisi ne samo da li će EIB isplatiti ostale transe ukupnog kredita od 13 miliona evra, nego i da li će Aerodrom, odnosno država Srbija morati da vrati banci i do sada uložena četiri miliona! tvrdi jedan od funkcionera Vlade Srbije, koji zbog „visokog stepena tajnosti posete istražitelja EIB" Beogradu nije želeo da mu navodimo ime. On dalje objašnjava da su evropski kreditori veoma nezadovoljni što, i pored uloženog novca, radovi na rekonstrukciji Temiinala 2 kasne skoro godinu dana. Drugi, i kako ističe, daleko važniji razlog njihovog dolaska jeste najava rukovodstva beogradskog aerodroma da će „zbog dodatnih troškova koji prelaze 25 odsto vrednosti prvobitnog projekta" tražiti raspisivanje novog tendera i uskratiti italijansko-srpskom konzorcijumu Montagna pravo da završi posao dobijen na međunarodnom tenderu. - Prava pozadina njihovog insistiranja da se tender obori jeste favorizovanje jedne domaće firme. Na mala vrata pokušavaju da građevinsku kompaniju koja pripada mladom stranačkom kolegi direktora Aerodroma (članovi su G17 plus) uvuku u posao koji dugoročno vredi ne 13, nego čak 36 miliona evra. Prema projektu, polovinu te sume (18 miliona) trebalo je da finasira EIB, a ostatak sam Aerodrom. Međutim, postoji realna opasnost da Evropljani stopiraju čitav posao tvrdi izvor NT. Radovi mesecima stoje Projekat hitne sanacije saobraćaja još u decembru 2001. potpisao je tadašnji premijer Zoran Đinđić. EIB je veoma efikasno odobrila prvu transu kredita od 13 miliona, ali radovi na rekonstrukciji nisu počeli sve do jeseni 2003. Zatim je usledila žalba austrijske firme Strabag na tender za izvođača, što je dodatno

prolongiralo početak radova. Poslednji rok za završetak radova, koji je poslovodstvo Aerodroma utvrdilo, bio je oktobar 2004. Međutim, radovi već mesecima stoje. Do sada je EIB Aerodromu Beograd isplatila šest miliona evra. Dva miliona potrošeno je za novu opremu, a četiri za rekonstrukciju Terminala 2. Za ovaj terminal, prema projektu, bilo je predviđeno još dva miliona, ali zbog zastoja radova i sumnji evropskih investitora isplata ove rate je stopirana. Uplata dodatnih pet miliona namenjenih sanaciji poletnosletne staze (piste) planirana je za drugu polovinu 2005, ali uz klauzulu da ostali građevinski radovi moraju da napreduju prema projektovanoj dinamici (a već uveliko kasne), kao i da dodela ugovora izvođačima bude obavljena „prema licitacionim procedurama prihvatljivim za EIB". - Ukoliko srpska vlast odluči da stornira postojeći građevinski ugovor dodeljen firmi Montagna, posledice će biti nesagledive! Evropljani, konkretno Italijani, znaju da zaštite interese svojih firmi. Podsećam da su na čelu komisije EIB od 2001. baš italijanski bankari - naglašava funkcioner srpske vlade. Neposredno pred dolazak u Beograd, eksperti EIB tražili su od srpske vlade da im dostavi kompletnu dokumentaciju vezanu za izvođenje projekta rekonstrukcije aerodroma i, kako navodi naš izvor, užurbano je proučavaju. Po zahtevu EIB, njihovim istražiteljima upućen je izveštaj o izvođenju tekućih radova na aerodromu, projektni ugovor sa kvartalnim izveštaj ima o izvođenju radova, zatim žalba na tender i overeni prevodi svih službenih dokumenata... Uporedo sa posetom specijalnih istražitelja, rukovodstvo Aerodroma priprema dalje investicije: rekonstrukciju Terminala 1, izgradnju dodatnog poslovnog prostora, poboljšanje kvaliteta garaže i parkirališta, zamenu aviomostova... EIB se još nije izjasnila da li će učestvovati u finansiranju ovih investicija. Antrfile : Uskoro štrajk zaposlenih na Aerodromu? Kako saznaje NT, sindikalci beogradskog aerodroma užurbano pripremaju štrajk! Mnogi od njih lično su pogođeni načinom na koji su direktori stambeno obezbedeni, a između ostalog, glavni argument za njihovu obustavu rada (i saobraćaja sa surčinskog aerodroma) jeste obiman kompromitujući materijal o poslovanju aktualnog rukovodstva. Datum : 28.1.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : ALEKSANDAR N. DENDA Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : Najava : NE Žanr : Komentar Ocena : Negativna Reagovanje : Nema POKLONI SA KVARNIM ZUBIMA Kako donatorska pomoć postaje dobar biznis Aleksandar N. Denda

lični stav Ima jedna poslovica koja mi pada napamet povodom poslednjih napisa o tenderima i donatorima, a za koju pretpostavljam da nije samo naša - „poklonu se u zube ne gleda“. I sa tog stanovišta uvek postoji dilema kako da se odnosimo prema donatorima, čak i kad su u pitanju situacije koje imaju osnova za opravdanu sumnju da se nešto neregularno dešava u realizaciji donacija. Opet, na drugoj strani značajan predmet angažovanja međunarodnih institucija i donacija je usmeren na smanjenje korupcije, podizanje nivoa transparentnosti i potrebe što efikasnije namenske upotrebe donacija, a postoji potreba i zemalja koje primaju donacije da se one usmeravaju u oblasti koje su najpotrebnije i u kojima će biti najveći doprinos razvoju i postizanju boljeg kvaliteta života stanovništva. Nije tajna nakon iskustava u BiH i drugim kriznim područjima, da je donatorska pomoć i učešće (kao i zloupotrebe) na takvim tenderima - dobar biznis. U tom smislu postoji i čitava industrija konsultantskih i ekspertskih firmi koja je nastala u poslednjih 10 godina u zemljama EU koje su isključivo orijentisane na poslovanje u okviru raznih razvojnih i drugih programa pomoći. Samostalno ili u međusobnom konzorcijumu te firme po pravilu dobijaju sve poslove u zemljama Zapadnog Balkana i bivšeg SSSR. Pregledom sajtova koji daju podatke o projektima može se videti da su neke od tih firmi jednakije od ostalih učesnika i da uglavnom desetak njih vode po broju projekata koji su odobreni. Iako postoji na izgled dosta rigidna procedura dobijanja tih poslova (kao recimo u EAR), ipak postoji dovoljno prostora da se procedura ispoštuje a da posao dobije prijatelj(i). Naročito je interesantno da se poslovi dodeljuju u zatvorenom postupku bez mogućnosti da firme participanti učestvuju u otvaranju i bodovanju ponuda, kao i da se po potrebi uvode klauzule koje diskriminišu domaće izvođače. Posebno su interesantni slučajevi da se pojedini projekti prenose kao model iz zemlje u zemlju iako nigde nisu dali željene rezultate, a vrhunac predstavlja angažovanje istih ljudi za nastavak projekta koji je bio neuspešan. Dešava se da se takva praksa nastavlja i pored prisustva predstavnika zemlje primaoca donacije, što otvara prostor i za druge opravdane sumnje. Kao potencijalni učesnici formalno mogu da se prijave i firme zemalja korisnika donacije, praktično to je nemoguće ostvariti jer je poostavljen nivo različitih diskriminišućih kriterijuma: iznos godišnjeg prometa u poslovanju, desetogodišnje iskustvo u zemljama u tranziciji, uvođenje posebnih klauzula (obično sitnim slovima u fusnoti) kojima se baš za taj projekat ne dozvoljava učešće domaćih eksperata i sl. Poslednja moda je da se na ovakve tendere javljaju i državne javne razvojne institucije iz EU koje bi po pravilu trebalo same da finansiraju razvojne projekte. Njihovo učešće predstavlja nelojalnu konkurenciju na ovakvim tenderima jer su ionako finansirane iz nacionalnih budžeta i po ceni svojih usluga mogu da istisnu sve privatne firme koje samo od toga žive. Jedan broj takvih institucija u Srbiji je oslobođen plaćanja poreza i umesto da se bave stvaranjem uslova za razvoj domaćih poslovnih usluga oni sami pružaju usluge i van ovih tendera pojavljuju se kao nelojalna konkurencija domaćoj konsultantskoj industriji. Ovih nekoliko zapažanja data su u prilog jednom osećanju da se umesto demonstriranja transparentnosti, jednakosti ponuđača i javnosti rada na čemu stalno insistiraju predstavnici međunarodne zajednice, dešava se da baš njihove institucije ne daju do kraja takav primer. Da li će neko od njihovih institucija zaduženih za kontrolu upotrebe sredstava poreskih obveznika da reaguje - ostaje da vidimo. Mi ćemo nastaviti da primamo donacije kao da se ništa nije desilo - jer poklonu se ne gleda u zube (osim ako je konj). Datum : 28.1.2005

Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : V. S. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema I ŠVAJCARCI NA TERMINALU U „SVISPORTU“ SE NADAJU DA ĆE POČETI DA RADE U SURČINU BEOGRAD - Predstavnici švajcarskog „Svisporta“, koji je u konzorcijumu sa izraelskom firmom „Ejndžel“ konkurisao za izgradnju novog teretnog terminala Aerodroma „Beograd“, nadaju se da će Srbija postati 35. zemlja u svetu u kojoj rade. Oni s nestrpljenjem očekuju objavljivanje rezultata tendera, koje u Surčinu najavljuju za 15. februar. - Želimo da razvijemo naše poslovanje u Aziji i istočnoj Evropi, a Beograd bi mogao da nam otvori vrata ka drugim zemljama u regionu - rekao je Urs Ziber, potpredsednik „Svisporta“, na predstavljanju kompanije u beogradskom Hotelu „Hajat“. - Prošle godine ostvarili smo prihod od 1,2 milijarde dolara, opslužujući 70 miliona putnika, na 170 svetskih aerodroma. Izgradnja teretnog terminala u Surčinu trebalo bi da počne krajem marta ove godine, a planirano je da radovi budu završeni početkom septembra. Datum : 28.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : T. SPALEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ŽELEZNIČARI SE RASIPAJU REKONSTRUKCIJA MOSTOVA NA PRUZI NIŠ - DIMITROVGRAD Posao poveren “Mostogradnji” i “Hidrotehnici - hidroenergetici”, iako je njihova ponuda bila za gotovo milion evra skuplja od “Intermostove” BEOGRAD - Uprkos najpovoljnijoj finansijskoj ponudi “Intermost”, čiji je osnivač francuska kompanija “Vinči”, nije dobio posao na rekonstrukciji 19 mostova na pruzi

Niš - Dimitrovgrad. U ŽTP “Beograd” potvrdili su da je to bila najjeftinija ponuda, ali da ima razloga zašto “Intermostu” nije poveren ovaj posao. Prema rečima Milana Matijevića, generalnog direktora “Intermosta”, ponuda ove firme bila je povoljnija za gotovo milion evra, što je približno trećina vrednosti radova. I u pogledu rokova “Intermost” je ispoštovao uslove, koje je postavio ŽTP “Beograd” i to sa najmanjim brojem zatvaranja pruge odnosno obustavljanja saobraćaja, što njihovu ponudu čini još kvalitetnijom. - Osim redovnih dostavili smo i takozvanu korporativnu garanciju našeg osnivača, a to znači da bi sve što je potrebno “Vinči” stavio na raspolaganje “Intermostu” - objašnjava Matijević. - Pred novogodišnje praznike obavestili su nas da je posao na tri od ukupno četiri lota poveren “Mostogradnji” i na jednom lotu firmi “Hidrotehnika - hidroenergetika”. Uložićemo žalbu Komisiji za zaštitu prava ponuđača. Kako kažu u ŽTP “Beograd” vrednost posla je oko 290 miliona dinara i rekonstrukcija mostova se finansira iz kredita Evropske investicione banke, koja je verifikovala celokupnu proceduru izbora najpovoljnijeg ponuđača. - Ova firma nije ponudila svoje već reference osnivača, koji se u ponudi navodi kao podizvođač - tvrde u ŽTP “Beograd”. - To je razlog što je ponuda “Intermosta” bila eliminisana, jer suštinski nije odgovarala zahtevima tendera. ŽTP žali što “Intermost” nije dobio ovaj posao jer bi ga obavio veoma uspešno i kvalitetno, a železnica bi ostvarila značajne uštede. Ali, ŽTP nije smeo da odstupi od utvrđene procedure. Direktor “Intermosta”, međutim, tvrdi da nije tačno da se osnivač ove firme kompanija “Vinči” u ponudi za ovaj posao na rekonstrukciji mostova navodi kao podizvođač. – Kada smo osnovali preduzeće u Srbiji, “Intermostu” su priznate reference osnivača

što je i logično jer je ova firma u sastavu grupacije “Vinči” - navodi Rene Milošević, predstavnik kompanije “Vinči”. - Tako je “Intermost” dobio licencu. Da to nije bilo moguće nikada ne bi ni osnovali preduzeće. Zato sada imamo utisak da smo prevareni.

Datum : 29.1.2005 Novina : Internacional Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : P. T. N. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema `HAJDUČIJA` Advokat Peđa Savić: `BUBALO MORA BITI SMENJEN` BEOGRAD - Veterinarski zavod ponovo je u žiži javnosti jer se još uvek ne zna šta se, zapravo, dešava oko njegove privatizacije. Pravni zastupnik Veterinarskog zavoda, dr Vladan Batić kaže da je Vrhovni sud najverovatnije doneo presudu u korist radnika koje on zastupa, tj. da je Vrhovni sud poništio privatizaciju. S druge strane, stižu komentari da privatizacija nije poništena i da će novoizabranom direktoru biti omogućeno da počne da radi svoj posao. - Ono što je neverovatno jeste da se firma

`Zekstra`, koja stoji iza sumnjive privatizacije Veterinarskog zavoda, ponovo pominje u javnosti oko nabavke odela za Ministarstvo spoljnih poslova - kaže izvor blizak vladi. - `Zekstra` je dobila tender po kojem će ona odelima snabdeti Ministarstvo inostranih poslova, posle čega je konkurentska firma `Nikolas` osula paljbu zbog navodnog nameštanja tendera - kaže Batić Saradnik pravnog zastupnika Veterinarskog zavoda Peđa Savić kaže za Nacional da su protiv Predraga Bubala podnesene krivične prijave zbog zloupotrebe položaja, nesavesnog rada itd. Savić dodaje da bi, da je ova država normalna, Bubalo u najmanju ruku morao biti smenjen, kao i još nekoliko visokih funkcionera vlade koji su prekršili zakon. - Šta će na kraju biti videće se za nekoliko dana, ali država vrši ogroman pritisak i na sve načine pokušava da utiče na sud da ne donese odluku koja je u skladu sa zakonskim propisima i u korist konzorcijuma radnika - kaže Peđa Savić. - Iza čitave ove priče oko privatizacije Veterinarskog zavoda stoje ljudi iz G17 plus koji s ministrom Predragom Bubalom nastoje da na hajdučki način kupe Veterinarski zavod - kaže Savić. Datum : 29.1.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : T. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema DO BEŠKE STIGLO 13 FIRMI GUŽVA U KVALIFIKACIJAMA ZA IZGRADNjU MOSTA PREKO DUNAVA BEOGRAD - Ukupno 13 (od 16) kompanija, među kojima i Nacionalni konzorcijum predvođen “Mostogradnjom”, prošlo je pretkvalifikaciju za izgradnju novog i rekonstrukciju postojećeg mosta na Dunavu kod Beške. Samo ove firme mogu da konkurišu na tenderu za izbor izvođača radova, koji će biti raspisan za dve nedelje, kaže Slavoljub Tubić, pomoćnik direktora Republičke direkcije za puteve. Vrednost ovog posla je 52 miliona evra, a novac je obezbeđen iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Datum : 29.1.2005 Novina : Balkan Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Neutralna

Reagovanje : Nema IZBOR TEK SLEDI BEOGRAD - Aerodrom „Beograd“ demantovao je da je tenderska komisija izabrala ponuđača za izgradnju kargo terminala, što je objavila „Politika“. U saopštenju se podseća da je javno otvaranje ponuda za izgradnju teretnog terminala održano 29. decembra, a da će o izboru ponuđača javnost biti obaveštena sredinom februara kada komisija donese odluku. Na tender su se prijavila dva ponuđača: švajcarsko-izraelski konzorcijum „Engel Europe LTD“ i američki konzorcijum „DynCorp International LLC“, navedeno je u saopštenju. Datum : 31.1.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A25 Autor : M. R. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema RADOVI U VRTIĆU "SUNCOKRET" NOVI BEOGRAD Na predlog Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu, Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, dao je saglasnost na Odluku o pokretanju postupka javne nabavke za izvođenje radova na investicionom održavanju novobeogradskog vrtića „Suncokret". U ovom objektu biće izvedeni građevinski i građevinskozanatski radovi, kao i radovi na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži. Prema procenama, biće utrošeno oko osam miliona dinara. Projekat i tender za radove na investicionom održavanju u „Suncokretu" izradilo je preduzeće „Simeks, inženjering" iz Beograda.