U V O D

Folklorna muzika je produkt muzičke tradicije, koja je nastala

usmenim predanjem. To je jedan od oblika bogatog narodnog stvaralaštva. Ona

je tesno vezana za život naroda i odražava njegov duh, njegova shvatanja,

potrebe, ciljeve.

Srpski muzički folklor je veoma bogat i raskošan. Narod je oduvek

živeo sa muzikom, ona prati sve događaje iz njegovog života (rođenje, život,

smrt), pa su pesme ponekad vesele, ponekad tužne. U našoj tradicionalnoj

muzici vidi se uticaj muzike mnogih naroda (Mađara, Slovaka, Rusina, Bugara,

Turaka), ali je takvoj muzici dat lični pečat. Srpski folklor krase prelepe

melodije i raznovrsni ritmovi koji se izvode na tradicionalnim instrumentima.

Deca su tu uvek bila prisutna, i prirodnim putem su mnoge životne

situacije odraslih pretvarali u svoj svet i uvodili u svoju igru. Tako su nastali

mnogi prelepi običaji, igračke, instrumenti.

Savremenije društvo i naprednije tehnologije, donele su sa sobom

modernije muzičke instrumente koje su potisnuli tradicionalne, ali njihova

etnologija i značaj kojim predstavljaju jednu epohu naprotiv raste. Uvođenjem u

vaspitno-obrazovni rad aktivnosti vezane za tradiciju, upoznajemo decu sa

kulturnim nasleđem i razvijamo poštovanje prema njoj.

1

2. TRADICIONALNA MUZIKA I

INSTRUMENTI U SRBIJI

„U narodne muzičke instrumente ubrajaju se svi instrumenti na kojima se tradicionalno izvodi narodna muzika. Oni mogu biti proizvod kućne radinosti, dečijih ruku, seoskih majstora ili fabričke proizvodnje“. (Muzička enciklopedija) Šum koraka je verovatno u početku predstavljao jedinu pratnju igri. Taptanje nogama je stvaralo ritam. Kasnije je dodato pljeskanje rukama i pucketanje prstima, što je predstavljalo primitivan izvor ritma. Lupanje po sopstvenom telu dalo je nov zvučni efekat. Verovatno je ovo dalo ideju za udaranje po razapetoj životinjskoj koži ili drugom materijalu. Devojke su na prela ( sjela, posela) dolazile bogato okićene nakitom, tako da je on u igri proizvodio različite zvuke, pa je doprineo obogaćivanju muzike, što je dovelo do stvaranja primitivnih muzičkih instrumenata. Takođe su korišćene razne alatke za stvaranje zvuka. Instrumentalna muzika se pojavila kasnije od ritmičke. Vokalna pratnja je počela oponašanjem zvuka iz prirode, da bi tek kasnije nastao tekst. Tokom vremena, igra i muzika su se obogaćivali ritmom, pokretom, sadržajem.

U centralnoj Srbiji je tradicionalna muzika neraskidivo vezana za sve oblike svakodnevnih aktivnosti i i praznoverja. Zadržala je dosta elemenata iz prošlosti, ali svakodnevno dobija nove oblike i sadržaje. Društvena funkcija pesme je mnogostruka. Ona je stvarala raspoloženje za rad, odmarala, razveseljavala, služila kao sredstvo komunikacije. Pesme zemljoradnika prate sve tokove rada, od kopanja, kosidbe, do žetve i berbe. Za svaku od ovih prilika postoje namenske pesme. Osim ovih postoje pesme koje su indirektno vezane za rad i poslove, a to su religiozne pesme, koje štite letinu od jake suše, hladne zime... Tako su se u vreme jakih suša pevale dodolske pesme. Devojke su išle od kuće do kuće, okićene zelenilom i pevale za kišu. U kišnim periodima, deca su trčala po kiši i pevala da prestane. Jedan od najpopularnijih oblika zajedničkog rada i zabave, u mnogim krajevima Srbije, jesu prela. Predveče bi se sakupile, uglavnom žene, i uz pesmu vezle, tkale, prele. Ostajale bi do duboko u noć. Muškarci bi dolazili pred kraj da razvesele društvo. Ovakve sedeljke su bila jedinstvena prilika za nastajanje novih pesama. Postojali su dani kada se nije radilo, dani praznoverja i svečanosti u kojima su pesme i igre imale svoje mesto. Seljaci te obrede izvode da bi obezbedili rodnu godinu, plodnost stoke i zdravlje i život članova seoske zajednice. Koleda je običaj koji se izvodi oko Božića, a svečanostima se obeležava početak sunčane godine. Stari elementi ovog obreda su: upotreba maski, koledarske pesme, igra i mađijanje i dobijanje darova. 2

Običaji vezani za stvaranje porodice i život u njoj grupišu se oko tri najvažnija događaja: svadba, rođenje i smrt. U njima su pevane namenske pesme sa određenim redosledima. Veoma važan deo narodnog stvaralaštva je pevanje uz gusle. Guslar treba da bude dobar pevač i svirač, da ima dobro pamćenje, da ume da improvizuje, da svojom mimikom i gestovima deluje na slušaoce.

gusle goč Najkarakteristčniji instrument u Srbiji je sviralo. Ima ih raznih veličina i obično su ukrašene. Manje se zovu svirala, svirajka, frula, flura, a duže duduk. Dvojnice su svirale sa sedam rupica: četiri na levoj i tri na desnoj strani. Gajde su nekada bile rasprostranjene po celoj Srbiji, međutim danas su se retko održale, a ovaj zanat (izrada gajdi) sve više izumire. Veliki bubanj (tupan, tipan, tapan, goč) je najpoznatiji membranofoni instrument. Na jugu Srbije daire.

svirale dvojnice daire

U Vojvodini ima dosta naroda i narodnosti koji su uticali na muziku domaćeg stanovništva. Ima dosta Rusa, Rusina, Slovaka, Čeha, Mađara itd. Koji su zadržali karakteristike svog muzičkog folklora. Karakteristika Srba u vojvodini je grupno muziciranje, najviše se koristi tambura. Muzika je pratila sve od rada do veselja i zabave, sva drštvena i kulturna zbivanja.

3

Sve pesme se mogu podeliti na: domaću, sokačku i kafansku. Domaću muziku čine sve pesme koje su se izvodile u kući. Pevalo se tiše i smirenije, a a svirač je obično bio neko od ukućana. Sviralo se uglavnom na tamburi samnici, a poznato je i da se ranije pevalo uz gusle. Najobimniju grupu čine sokačke pesme koje su se pevale na sokaku, pod vedrim nebom. Imale su društveno-zabavni karakter. Postojale su podele na osnovu vremenske kategorizacije, kada se pevaju na one „uveče“, „noću“ i „u zoru“ i na osnovu toga dali se stoji dok se peva i na pesme u `odu – bećarce. U treću grupu spadaju kafanske pesme, koje uglavnom izvode tamburaški orkestri.

Na Kosovu je nekada muzika bila razonoda. Negovali su je podjednako i žene i muškarci, ali svako na svoj način. Nije bilo zajedničkog pevanja žena i muškaraca. Svako je pevao svoje pesme i ukoliko bi recimo muškarci pevali ženske pesme, to se smatralo za veliku sramotu. Muškarci su stvarali svoje pesme- epske, junačke; žene svoje- uglavnom lirske; deca svoje kojih je bilo najmanje. Žene pevaju uz pratnju ritmičkih muzičkih instrumenata, naročito defa. Muškarci uglavnom uz pratnju melodijskih, žičanih.

Najpoznatiji ženski instrument su def i tepsija. Svaka žena je znala u njih da udara. Def je sličan dairama, a umesto pločica ima prstenove. U nedostatku defa žene, lupaju i u tepsiju, koja se inače okreće na sofri. Od muških instrumenata susrećemo tarabuku i tapan(goč) koji se koriste uvek uz zurle. Osim njih koriste se dosta i kavali, diple, velike i male zurle.

4

3. DEČJI MUZIČKI FOLKLOR

Veliki je broj dečijih narodnih pesama , igara i instrumenata. Ne možemo tvrditi da su svi oni nastali od same dece. Verovatno je da su ih stvorili odrasli za decu ili su pomogli njihovom nastajanju, vršili odabir zajedno sa decom i prenosili sa generacije na generaciju. Dete se već dolaskom na svet dočekuje pesmom. Rođenje novog člana porodice svuda predstavlja poseban događaj, koji je praćen mnogim običajima za zdravlje i sreću novorođenčeta. Dete raste uz pesme koje mu pevaju odrasli. Uspavanka je jedna od njih. Ranije je bio običaj da majka ili baka moraju da uspavaju dete uspavankom, jer su mnoge od njih imale magijski karakter i trebalo je da zaštite dete od uticaja zlih i nadprirodnih sila. Uspavanke izražavaju nežnost i ljubav majki, a svakoj je to predstavljalo zadovoljstvo. Prema Momiru Čaleniću, muzičko narodno stvaralaštvo za decu možemo podeliti u tri grupe:

1. Narodne melodije namenjene i prilagođene deci . Tu spadaju: uspavanke, cupaljke, tašunaljke, ređalice, razbrajalice, brzalice, rugalice i dr.

2. Narodne melodije namenjene deci i odraslima . To su složenije pesme i igre iz dečijeg sveta, ali su jednostavnije od pesama za odrasle. U ovu grupu spadaju pesme o prirodi, porodici, pesme o životinjama, pesme i igre šaljivog karaktera.

3. Narodne melodije nastale kao tvorevina za odrasle . Ove pesme su pravljene za odrasle ali su ih deca prihvatila za svoje.

Dečji folklor je neraskidivo vezan za folklor odraslih. Osim pevanja pesama namenjenih odraslima, deca obavljaju i pojedine obrede ili delove

obreda. Tako npr. za vreme Božićnih koleda, dečaci idu od kuće do kuće pevajući i čestitajući Božićne praznike. U vreme kišnih perioda dečaci trče po kiši i pevaju da prestane itd. Dečje pesme i igre se javljaju u svim delovima Srbije. Deca oponašaju igru i pesmu odraslih, a negde ih naprave nešto jednostavnijima. U Srbiji postoji veliki broj različitih igara. Igre iz centralne Srbije su veoma lepe i obiluju bogatim kostimima; iz okoline Niša i Pirota su pune temperamenta, atraktivnih koraka i doskočica. Vlaške igre često igraju pastiri u Homolju- igre su vesele, brze i ponekad ispunjene veštim akrobatskim skokovima sa pastirskim štapovima. Igre iz Vranja su pune orijentalne muzike i kostoma. U Vojvodini igre predstavljaju stare običaje naroda i narodnosti Vojvodine. Često su brže, vesele, pune nadigravanja i humora. Igre sa Kosova su veoma lepe i zanimljive, a jedna od najinteresantnijih je „svadbena igra Šota“ kojom se proglašava veridba. 5

4. TRADICIONALNI DEČJI

INSTRUMENTI

Karakteristično je za ove instrumente da su napravljena od prirodnih materijala koje su deca nalazila u svom okruženju, u prirodi. Pravljena su u početku samo svirale od vrbe, zove, pruća, žitne stabljike, a onda i po uzoru na instrumente za odrasle ili uz pomoć odraslih, a onda su se počela kroz igru prenositi sa deteta na dete generacijama. Deca koja žive na selu i danas uživaju u igri sa ovim instrumentima.

Najdeblje pero crnog luka se prepolovi uzduž. Pažljivo se

provuče palac ispod tanke kožice pazeći da prst ne napravi otvor između tanke kožice i debele kore. Otvor se stavi na usne i sisa da bi se dobili tonovi koji podsećaju na ptičije.

Da bi se sviralo u list bukve,oraha, jabuke ili kruške može se na dva načina: -list se stavi između palčeva i duva u njegov rub -list se drži prstima obe ruke ispred usta i duva Dobija se dubok zvuk sličan klarinetu. Takođe se može napeti i između dve daščice ili se uvući u zasečenu palicu. Ovakav instrument se zove - čivnik.

Od instrumenata koje dečaci prave u proleće od kore drveta, najjednostavnija je prda – kratka cevčica s jedne strane ogoljena i stisnuta.Ako je stavljena u trbu od savijene kore, instrument se zove – bušen.

6 Putnike i namernike koji su prolazili podno Homolja, vekovima je čudio i plašio prodoran zvuk koji se razlegao s planine. Često su bežali glavom bez obzira, tražeći zaklon u nekoj od brojnih pećina. Verovali su da se to oglašava opasna neman – vodeni zgledač. Uzalud su kramari ubeđivali putnike da nema razloga za strahovanje. Tek kada bi i poslednji odjek umukao, vodiči su, nastavljajući put , mogli ispričati priču o prastarom slovenskom instumentu – bušenu. Duvanjem kroz bušen ili rikalo, pastiri su se s proplanka na proplanak, s planina na planinu, međusobno

obaveštavali da se sprema nevreme, da vuci napadaju stada, da su ovce počele da se jagnje... Od kukuruzovine deca prave guslice i klepetaljke.Guslice se prave tako što se deblji deo stabljike kukuruza isečie od „zgloba do zgloba“. Na unutašnjoj strani stabljike (strana koja nije obla), pažljivo nožem odvojiti spoljašnji omotač, paziti da se ne otkine, a ispod njega umetnuti tanji štapić ili isečeni deo kukuruzovine. To uraditi i na drugoj polovini ove stranice. Na isti način napraviti i drugi deo „instrumenta“. Jedan deo predstavlja gusle, drugi je gudalo. Prevlačenjem jednih „žica“ preko drugih proizvodi se zvuk.

drdra

klepetaljka čegrtaljka Čegrtaljka je drvena udaraljka na kojoj se nalazi elastična daščica koja se vrti oko nazubljene osovine i udara o njene istaknute zubce što proizvodi čegrtanje. Drdra je slična čegrtaljki. Izrađena je od cele orahove ljuske koja je nataknuta na štapić ovijen koncem. Potezanjem konca, vrti se ljuska i proizvodi zvuk. Klepetaljka se sastoji od dve drvene podloge u koju udara jedan ili više maljeva. Raglje proizvode zvuk tako da elastčna pločica udara u nazubljeni kotačić koji se vrti.

7 Brlek – na polovini orahove ljuske pričvršen je jezičak koji kod trzaja bruji.

Zviždaljka od vrbe – od malog vrbovog pruta, iseći štapić. Jednu stranu štapića zaseći koso. Ispod kosine na udaljenosti 1-2sm napraviti poprečni zarez oko celog štapića. Na ovom odvojenom delu udarati lagano nekim predmetom, ali tako da se samo kora odvoji od čvrstog dela. Između napravljenog zareza i koso zarezanog dela izvaditi mekani deo. Duvanjem u otvor na koso zarezanom delu, a koji ide do odvojene kore, proizvodi se zvuk.

Takođe deca dosta sviraju i na češalj, koji se sa obe strane pokrije tankim papirom, pa pritisne sa obe strane i duva.

Od tikvi deca prave svirale raznih vrsta i naziva paljke, surle, lejke,bučine. Na njima mogu biti i rupice za prebiranje. Kraj tikve je otvoren i služi kao rezonator.

Posebna grupa dečijih instrumenata su glinene zviždaljke u raznim oblicima: vrčića, lončića, ptica i drugih životinja, koji se napune vodom. Potiskivanjem vazduha kroz gornji otvor postiže se efekat ptičijeg cvrkuta.

Kukavica je instrument po- moću koga se moglo imitirati kukanje kukavice.

Drombulje su pravili od raznih vrsta

materijala i raznih oblika. Ton se dobijao povlačenjem žice koja je zategnuta.

8 Kako su deca stalno bila uz odrasle, neminovno je bilo da neku decu zainteresuju muzički instrumenti pravljeni za odrasle, ali čije su načine i veštinu sviranja vrlo lepo savlađivali, pa su im odrasli ponekad pravili kopije svojih instrumenata samo umanjene. Tako su deca svirala gotovo sve, od tradicionalnih do fabričkih.

Mali svirači sa svojim instrumen- tima – dvojnice i frula, a dole guslar

9

5.IZRADA DEČIJIH INSTRUMENATA U SAVREMENIM USLOVIMA

zvečka od kukuruza zvečka od balona i pirinča

kastanjete od pvc boca i perli brlek

I još mnogi drugi, shodno kreativnosti dece i vaspitača.

10

Z A K LJ U Č A K

Tradicionalna muzika i danas živi u selu i gradu, ali se više razvija u selu zbog čvršće povezanosti seoskog stanovništva. Stare pesme se i danas rado slušaju svuda. Posmatraču se pruža mogućnost da prati nastajanje novog u muzičkoj tradiciji. Upoznavanjem dece sa bogatim kulturnim nasleđem, odabiranjem najlepših primera i njihovom primenom u radu sa decom, kod njih se stvara pravilan odnos prema tradiciji i njenim vrednostima. Tradicionalni instrumenti, pesme i igre stvaraju vedro raspoloženje, doprinose razvoju ljubavi prema muzici i razvoju muzikalnosti, neguju smisao za lepo. Zbog različitih tematika pesama, razvija se ljubav prema okolini, porodici, prirodi, životinjama... Urbana sredina oduzela je deci prostor i to onaj otvoreni. Deca nemaju mogućnost za igru u prirodi, za istraživanje prirode i korišćenje izvanrednog prirodnog materijala za igru. Izradom tradicionalnih dečjih instrumenata deca stiču iskustvo i znanje o predmetima, materijalima, pojavama. Njihovim korišćenjem u igri i aktivnostima, probudilo bi se još veće interesovanje dece.

Praksa je pokazala da su deca predškolskog uzrasta veoma zainteresovana za ovakve teme. Njima će biti jako zanimljivo ukoliko budu mogla, da sama prikupljaju materijal za izradu (štapiće, granje, plodove, biljke, semenje...) ili da dođu u direktan kontakt sa tradicionalnim instrumentima, nošnjom i raznim drugim predmetima (igračkama, posudama, lutkama...) nekog kraja. Na taj način će bolje doživeti osobenosti tradicije svoga naroda. Igrajući se sa prirodnim materijalima i podsticanjem dečije kreativnosti i mašte, navoditi decu da samostalno pokušavaju i otkrivaju mogućnosti istih, a možda nam u svom divnom stvaralaštvu izrade nešto novo. Neodvojivi deo narodne kulture i dečjeg folklora su i dečje tradicionalne igre koje imaju veliku vaspitnu vrednost jer podstiču sve razvojne sposobnosti dece, a prateći su i neizostavni deo tokom aktvnosti dece u obradi tradicije. Njihova funkcija i značaj su veoma dobro poznati i predmet posebnog razmatranja, pa se nećemo trenutno opširnije baviti njima.Ovde moramo spomenuti i folklorne igre, koje deca veoma rado igraju i lako usvajaju, a njima možemo objediniti aktivnosti sviranja na tradicionalnim instrumentima. Najzad, ova tema može biti stalni i neiscrpni izvor za sve oblasti vaspitno-obrazovnog rada u predškolskom uzrastu. Vaspitačka je dužnost i obaveza, da u svom kreativnom radu, edukuje decu o našoj bogatoj tradiciji, ličnim pozitivnim stavom (jer deca često uče po modelu), stvarajući podsticajnu sredinu i veselu i vedru atmosferu, kojom naša tradicija obiluje.

11

S A D R Ž A J:

1. Uvod..........................................................1

2. Tradicionalna muzika i instrumenti u Srbiji..........................................................2

3. Dečiji muzički folklor...............................5

4. Tradicionalni dečji instrumenti.................6

5. Izrada dečijih instrumenata u savremenim uslovima.............................10

6. Zaključak.................................................11

7. Literatura.................................................12

L I T E R A T U R A:

Koturović, B, Marinković, A. (1973). Narodne igre Jugoslavije. Interplas, Beograd

Perić, S, Niškanović, V. (2008). Drumom hodiš, vodom brodiš. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

Vaspitači (1986). Zbirka dečjih tradicionalnih igara i igračaka. Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja grada Beograda

Muzička enciklopedija

Grupa autora (1997). Korak po korak II. Kreativni centar, Beograd

Internet

12