1

DEKANU BIOLOŠKOG FAKULTETA

IZBORNOM VEĆU BIOLOŠKOG FAKULTETA

UNIVERZITETA U BEOGRADU

Na osnovu odluke Izbornog veća Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na VIII

redovnoj sednici Izbornog veća odrţanoj 09.06.2017. godine imenovani smo u komisiju za

pisanje izveštaja o prijavljenim kandidatima na konkursu objavljenom u listu Poslovi od

21.06.2017. godine za izbor u zvanje vanrednog profesora za uţu nauĉnu oblast Morfologija,

fitohemija i sistematika biljaka na Katedri za morfologiju i sistematiku biljaka u Institutu za

botaniku i Botaniĉkoj bašti "Jevremovac", Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na

odreĊeno vreme od pet godina.

Posle pregleda dostavljene dokumentacije, ustanovili smo da se na konkurs prijavio jedan

kandidat, dr Milan Veljić, vanredni profesor Biološkog fakulteta u Beogradu.

Nakon pregleda priloţene dokumentacije kandidata, Izbornom veću Biološkog fakulteta

Univerziteta u Beogradu podnosimo sledeći

I Z V E Š T A J

1. BIOGRAFSKI PODACI

Kandidat Milan Veljić roĊen je 23. novembra 1962. godine u Blacu, gde je završio osnovnu

i srednju školu. Na Prirodno-matematiĉkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, grupa Opšta

biologija, diplomirao je 1989. godine sa temom ”Pregled floristiĉkog sastava algi i ocena

saprobnosti reke Rasine uz pomoć algi kao bioindikatora”. Magistrirao je 1997. godine na

PMF-u Univerziteta u Novom Sadu, sa temom Flora mahovina odabranih vrela Dinarskog i

Karpatskog krša u Srbiji . Doktorsku disertaciju pod naslovom “Flora mahovina reke Uvac”

odbranio je 2001. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Od 15. marta 1990. godine bio je zaposlen kao struĉni saradnik u Institutu za botaniku i

Botaniĉkoj bašti „Jevremovac”, Biološkog fakulteta u Beogradu. Zatim je 26. marta 1998.

godine izabran u asistenta za predmete Botanika I sa mikologijom i Botanika II, a 01. februara

2002. godine je ponovo izabran u asistenta za predmete Botanika I sa mikologijom i Botanika II.

Dr Milan Veljić je izabran u docenta 11. jula 2002. godine na predmetu Botanika II, na Katedri

za morfologiju i sistematiku biljaka. Ponovo je izabran u zvanje docenta 07. jula 2007. i 27.

aprila 2012. godine za uţu nauĉnu oblast Morfologija, fitohemija i sistematika biljaka na Katedri

za morfologiju i sistematiku biljaka. U zvanje vanrednog profesora izabran je 26. decembra

2012. godine. Nakon uvoĊenja reformi nastavnih planova i programa na Biološkom fakultetu,

angaţovan je na realizaciji nastave na predmetima na osnovnim, master i doktorskim studijama

koje organizuje Katedra za morfologiju i sistematiku biljaka Instituta za botaniku i botaniĉke

bašte „Jevremovac“ Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Školske 1996/97 i 1999/2000. god. bio je angaţovan kao honorarni saradnik za izvoĊenje

veţbi iz predmeta Botanika na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Dr Milan Veljić je u tri mandata, u periodu od 2004 do 2012. godine, bio imenovan za

Pomoćnika upravnika Instituta za botaniku i Botaniĉke bašte „Jevremovac“. Od 01.10.2015

imenovan je za upravnika Instituta za botaniku i Botaniĉke bašte „Jevremovac“.

2

2. NASTAVNO-PEDAGOŠKA AKTIVNOST

Kandidat Milan Veljić od 1990. godine angaţovan je kao struĉni saradnik u Institutu za

botaniku i Botaniĉkoj bašti „Jevremovac”, Biološkog fakulteta u Beogradu na Katedri za

morfologiju i sistematiku biljaka. Kao asistent izvodio je veţbe na predmetima Botanika I sa

mikologijom, Botanika II i Sistematika i filogenija viših biljaka, za studente prve i druge godine. Po

izboru za docenta preuzeo je nastavu na predmetu Botanika II za studente Ekologije i zaštite ţivotne

sredine, ali je nastavio i da izvodi veţbe na predmetima Botanika II i Sistematika i filogenija viših

biljaka.

Nakon izbora u vanrednog profesora i uvoĊenja reformi nastavnih planova i programa na

Biološkom fakultetu angaţovan je u izvoĊenju nastave i veţbi na osnovnim (Sistematika i

filogenija biljaka, Uporedna morfologija i sistematika biljaka, Terenska nastava iz botanike),

izbornim predmetima (Biologija mahovina, Lekovite biljke i samoniklo šumsko voće,

Eksperimentalne metode u botanici, Biologija odabranog taksona, Stručno istraživački projekati

Stručni vodič u botaničkoj bašti i Mogućnosti gajenja biljaka u uslovima Botaničke bašte

„Jevremovac“), kao i na doktorskim studijama na predmetima Sistematika i filogenija mahovina

i Eksperimentalne metode u botanici – viši kurs.

Uĉestvovao je u izradi i odbrani diplomskih radova, master radova i doktorskih disertacija,

kako pre, tako i tokom perioda od izbora u zvanje vanrednog profesora, što je prikazano u sledećem

potpoglavlju.

Svoje struĉno, nauĉno i pedagoško znanje je, u koautorstvu, sistematizovao u jasno

koncipiranim i ilustrovanim Praktikumima iz sistematike viših biljka.

2.1. Kvanitfikacija nastavno - pedagoške aktivnosti

Udţbeniĉka literatura (M91, M92 i M94)

1. Boţa, P., Veljić, M., Marin, P., Anaĉkov, G., Janaćković, P. (2004): Praktikum za

determinaciju viših biljaka. OLD COMMERCE, Novi Sad, str. 1-220. 1x14=14 poena.

2. Marin, P., Veljić, M., Janaćković, P. (2009): Praktikum iz sistematike viših biljaka sa kljuĉem

za identifikaciju. Biološki fakultet Univerziteta u beogradu, Beograd, 1-317. 1x14=14 poena.

Objavljen udţbenik za osnovnu ili srednju školu

1. Subakov Simić, G., Veljić, M. (2011): Biologija 5. Radni udţbenik za peti razred osnovne

škole. Logos, Beograd, str. 1-200. 1 x 2 = 2 poena.

Drţanje nastave na kursu

1. Za koji je kandidat u potpunosti pripremio nastavni program 3 x 6 = 18 poena.

1. Biologija mahovina (Briologija)

2. Lekovite biljke i samoniklo šumsko voće

3. Sistematika i filogenija mahovina

2. Za koji je kandidat pripremio dopunu nastavnog programa 6x 4 = 24 poena.

1. Sistematika i filogenija biljaka

2. Uporedna morfologija i sistematika biljaka

3. Terenska nastava iz botanike

3

4. Eksperimentalne metode u botanici

5. Biologija odabranog taksona

6. Eksperimentalne metode u sistematici biljaka – viši kurs

Uĉešće u realizaciji praktiĉne nastave na kursu po školskoj godini 7 x 1 = 7 poena.

1. Sistematika i filogenija biljaka (3 godine)

2. Uporedna morfologija i sistematika biljaka (3 godine)

3. Terenska nastava iz botanike (1 godina)

Drugi oblici nastave

1. Struĉno istraţivaĉki projekat: Struĉni vodiĉ u Botaniĉkoj bašti

2. Struĉno istraţivaĉki projekat: Mogućnosti gajenja biljaka u uslovima Botaniĉke bašte

“Jevremovac”

Uĉešće u komisijama

Uĉešće u komisijama za odbranu doktorskih disertacija

Do izbora u vanrednog profesora

Mentorstvo 1x12=12 poena.

1. Sneţana Dragićević (2008). Taksonomska, fitogeografska i ekološka analiza flore mahovina

reke Moraĉe. Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Komisija: Prof. dr Milan Veljić (mentor), Prof. dr Branimir Petković, Prof. dr Petar Marin, Prof.

dr Pal Boţa, Doc. Dr Marko sabovljević.

Posle izbora u vanrednog profesora

Mentorstvo 1x6=6 poena.

1. Danka Bukviĉki (25.01.2014). Хемијски састав и антимикробна активност различитих

екстраката јетрењача Scapania aspera M. & H. Bernet, S. nemorea (L.) Grolle, Porella

cordaeana (Hub.) Moore и P. arboris-vitae (With.) Grolle. Biološki fakultet, Univerzitet u

Beogradu.

Komisija: Prof. dr Petar Marin (mentor), Prof. dr Milan Velјić (mentor), Dr Marina Soković,

Prof. dr Vele Tešević, Doc. dr Lucia Vannini,

Uĉešće u komisijama za odbranu magistarskog rada

Do izbora u vanrednog profesora 1x3=3 poena.

1. Milikić Sneţana (2001). Flora mahovina kanjona Mrtvice. Univerzitet u Beogradu. Biološki

fakultet. Beograd.

Komisija: Prof. dr Petar Marin (mentor), Prof. dr Branimir Petković, Mr Milan Veljić

Učešće u komisijama za odbranu master rada

Posle izbora u vanrednog profesora

Mentorstvo 1x2=2 poena.

1. Kristina Klasan (2017). Morfološka, mikromorfološka i hemijska karakterizacija

Euphorbia maculata L. (Euphorbiaceae).

Komisija: Prof. dr Milan Velјić (mentor), Dr Danka Bukvički (mentor), Dr Miroslav Novaković.

4

Uĉešće u komisijama za odbranu diplomskih radova

Do izbora u vanrednog profesora

Mentorstvo 7 x 4=28 poena.

1. Stojanović Bojana (2002). Flora mahovina odabranih lokaliteta reke Zlošnice

2. Milosavljević Tamara (2003). Sadrţaj teških metala u makrofitama ribnjaka Eĉka

3. Ivana Strugarević (2004). Prilog flori mahovina Ostrozuba

4. Danijela Ilić (2004). Prilog flori mahovina Kopaonika

5. Dragana Dulanović (2005). Prilog flori mahovina Kopaonika

6. Drobnjak Tijana (2008). Flora mahovina Vrdnika

7. Sneţana Perović (2011). Rasprostranjenje roda Scapania u Srbiji

Ĉlan komisije 27 x 1=27 poena.

1. Grujić Natalija (1998). Histološke promene ĉetina kod vrste Pinus nigra Arn. izazvane

aerozagaĊenjem u industrijskoj sredini Panĉeva

2. Petaković Omiljena (1998). Morfološko-anatomska analiza vrste Drypis spinosa L. subsp.

jacquiniana Murb. & Wettst.

3. ĐorĊević Dragana (1998). Morfološko-anatomske karakteristike endemiĉne vrste Asperula

dörfleri Wettst.

4. Jovanović SlaĊana (1998). Lekovite biljke u okolini Kruševca

5. Kolaković Ivana (1998). Ĉetinarske vrste Botaniĉke bašte "Jevremovac" Biološkog fakulteta

Univerziteta u Beogradu

6. Flego Dragana (1998). Zeljasta flora Botaniĉke bašte "Jevremovac" u Beogradu

7. Vešović Marijana (1999). Prilog poznavanju vaskularne flore kanjona rijeke Bistrice

8. Lacić Marija (1999). Prilog poznavanju vaskularne flore Crnog Vrha kod Bora

9. Petrović Danijela (1999) Prilog poznavanju vaskularne flore Dubašnice

10. Biljana Raković (1999). Flora mahovina odabranih vrela iz sliva reke Bistrice

11. Biljana Kocić(1999). Prilog poznavanju diverziteta flore Ostrozuba

12. Stanislava Kostić (2000). "Morfološko anatomska analiza vrste Helleborus serbicus Adam.

13. Mirjana AnĊelković (2000). Flora mahovina odabranih lokaliteta gornjeg toka reke Uvac

14. Raonić Marijana (2000). Prilog poznavanju vaskularne flore mesta Kosanica kod Pljevalja

15. Janković Ţeljko (2001). Flora mahovina odabranih lokaliteta klisur reke Đetinje

16. Krantić Jasmina (2001). Flora mahovina jezera Trešnja

17. Stojišić Ivana (2001). Flora mahovina podruĉja Dubašnica

18. Ilić Vesna (2002). Nukleinske kiseline kao markeri u sistematici biljaka

19. Dedijer Ana (2002). Morfološko-anatomska analiza vrste Cheilanthes marantae (L.) Domin.

20. Gazibarić Dragana (2002). Flora šireg podruĉja Stalaća

21. Sneţana Stamenković (2004). Znaĉaj molekularnih markera u prouĉavanju specijacije i

hibridizacije

22. Dimitrijević Kristina (2004). Biljni toksini i njihov taksonomski znaĉaj

23. Maja Tarbuk (2006). Antibakterijska i antifungalna aktivnost mentolnih ekstrakata odabranih

vrsta mahovina

24. Cvetković Marina (2007). Ispitivanje antimikrobne aktivnosti metanolnih ekstrakata

odabranih vrsta mahovina

25. Danka Bukviĉki (2008). Antibakterijska i antifungalna aktivnost mentolnih ekstrakata

odabranih vrsta pravih mahovina

26. Miljana Jovanović (2008). Doprinos PCR metode biljnoj sistematici i evolucionoj biologiji

5

27. Gajanić Biljana (2010). Sastav i biološka aktivnost sekundarnih metabolita jetrenjaĉa

Nakon izbora u zvanje vanrednog profesora

Mentorstvo 4 x 4= 16 poena.

1. Jevtić Dragana, (23.06.2014). Lekovito i samoniklo šumsko voće u Srbiji. Biološki fakultet,

Univerzitet u Beogradu.

Komisija: Prof. dr Milan Veljić (mentor), Dr. Danka Bukviĉki

2. Danijela Šikl (19.09.2014). Prilog poznavanju diverziteta flore potamišja u opštini Opovo.

Komisija. Prof. Dr Milan Veljić (mentor), Dr Danka Bukviĉki, Doc. Dr Ana Dţamić.

3. Uroš Zlatković (29.9.2016). Ekologija mahovina na nivou populacija i zajednica.

Komisija: Prof. Dr Milan Veljić (mentor), Prof. Dr Marko Sabovljević, Doc. Dr Ana

Dţamić.

4. Ivana Veliĉković (29,9.2016), Ĉetinari Srbije.

Komisija: Prof. Dr Milan Veljić (mentor), Dr Sneţana Vukoiĉić, Doc. Dr Slavica Grujić

Ostale nastavne aktivnosti

Drţanje nastave za struĉno usavršavanje nastavnika osnovnih i srednjih škola

2 x 1 = 2 poena.

Pre izbora u zvanje vanrednog profesora

1. Lakušić, D., Veljić, M. (2003). “Osnovne karakteristike flore i vegetacije Valjevskog

podruĉja”. – Akreditovan seminar struĉnog usavršavanja profesora biologije osnovnih i

srednjih škola Srbije od strane Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. “Dodatna

nastava iz biologije / ekologije u obliku teorijskog i terenskog rada za nastavnike i

profesore biologije”. (predavanje i terenski rad odrţani 26.06.2003. na podruĉju

Valjevskih planina).

2. Lakušić, D., Veljić, M. (2003). “Metode terenskih istraţivanja flore i vegetacije”. –

Akreditovan seminar struĉnog usavršavanja profesora biologije osnovnih i srednjih škola

Srbije od strane Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. “Dodatna nastava iz

biologije/ekologije u obliku teorijskog i terenskog rada za nastavnike i profesore

biologije”. (predavanje i terenski rad odrţani 26.06.2003. na podruĉju Valjevskih

planina).

Ocena koncepta nastave i ocena studentskih anketa: proseĉne ocene u školskoj godini:

2012./2013. Sistematika i filogenija biljaka (Biologija) 4.82, i 4.80 (Ekologija i zaštita

ţivotne sredine)

2013./2014. Sistematika i filogenija biljaka (Biologija) 4.85, i 4.61 (Ekologija i zaštita

ţivotne sredine)

2014./2015. Sistematika i filogenija biljaka (Biologija) 4.83, i 4.94 (Ekologija i zaštita

ţivotne sredine)

2015./2016. Sistematika i filogenija biljaka (Ekologija i zaštita ţivotne sredine) 4.71

2013./2014. Uporedna morfologija i sistematika biljaka (Molekularna biologija i

fiziologija) 4.97

Studentske ankete: proseĉna ocena 4,82.

6

a) Pregled nastavne aktivnosti

Do izbora u

vanrednog

profesora

Nakon izbora u

vanrednog

profesora

Udţbenici, skripta i

praktikumi M90

Objavljen praktikum 2 x 14 = 28

Mentorstvo/komentostvo

M100

Odbranjena doktorska

disertacija 1 x 12 = 12 1 x 6 = 6

Odbranjen diplomski rad

ili master rad 7 x 4=28 4 x 4=16

1x 2=2

Uĉešće u komisijama

(M110)

Odbranjena magistarska

teza 1x3=3

Za odbranu diplomskog

rada 27 x 1 = 27

Drţanje nastave na kursu* Za koji je kandidat u

potpunosti pripremio

nastavni program

4 x 6 = 24 3 x 6 = 18

Za koji je kandidat

pripremio dopunu

nastavnog programa

6 x 4 = 24

Sa preuzetim nastavnim

programom 3 x 2 = 6

Uĉešće u realizaciji

praktiĉne nastave na kursu

po školskoj godini

3x1=3

7x1=7

Ukupno 131 73

Ukupno u karijeri 204

b) Ostale nastavne aktivnosti

Objavlјen udţbenik za

osnovnu ili srednju školu

1 x 2 = 2

Drţanje nastave za struĉno

usavršavanje nastavnika

osnovnih i

srednjih škola

2 x 1 = 2

Ukupno (b) 4

Ukupno (a+b) 208

Analizom prethodnih podataka, moţe se zakljuĉiti da je u oblasti nastavno - pedagoških

aktivnosti Dr Milan Veljić u karijeri ostvario ukupno 208 bodova, od ĉega 73 boda nakon

izbora u zvanje vanrednog profesora.

7

1. NAUĈNO-ISTRAŢIVAĈKI RAD

Uĉešće na nacionalnom projektu U toku svog rada na Biološkom fakultetu dr Milan Veljić je bio uĉesnik sledećih nauĉnih

projekata:

2006.-2010.

1. „Strukturna, hemijska i molekularna istraţivanja nekih biljnih vrsta – fundamentalni znaĉaj i

primenljivost“ (Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, rukovodilac: prof. dr

Petar D. Marin, ref. br. 143049).

2011.-2016.

1. „Mikromorfološka, fitohemijska i molekularna istraţivanja biljaka - sistematski, ekološki i

promenljivi aspekti“ (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije,

rukovodilac: prof. dr Petar D. Marin, ref. br. 173029)

2011.-2020.

1. “Program zaštite i razvoja prirodnog dobra Botaniĉka bašta Jevremovac” (Ministarstvo ţivotne

sredine, rudarstva i prostornog planiranja).

Bibliografski podaci

Doktorska disertacija (M71)

Veljić M. (2001). Flora mahovina reke Uvac. Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Magistarska teza (M72)

Veljić M. (1997). Flora mahovina odabranih vrela Dinarskog i Karpatskog krša u Srbiji.

Institut za biologiju, PMF-a u Novom Sadu. Magistarski rad.

Radovi publikovani u nauĉnim ĉasopisima

Radovi u ĉasopisima do izbora u zvanje vanrednog profesora

Radovi u istaknutim ĉasopisima meĊunarodnog znaĉaja (M22)

1. Kapetanos C., Karioti A., Bojović S., Marin P., Veljić M., Skaltsa H. (2008). Chemical and

Principal-Component Analyses of the Esential Oils of Apioideae Taxa (Apiaceae) from

Central Balkan. Chemistry & Biodiversity, 5, 101-119.

2. Bukvicki D., Gottardi D., Veljić M., Marin P. D., Vannini L., Guerzoni M. E. (2012).

Identification of Volatile Components of Liverwort (Porella cordaeana) Extracts Using

GC/MS-SPME and Their Antimicrobial Activity. Moleculs, 17, 6982- 6995.

3. Bojović S., Šarac Z., Nikolić B., Tešević V., Todosijević M., Veljić M. Marin P. D. (2012).

Composition of n-Alkanes in natural populations of Pinus nigra from Serbia -

chemotaxonomic implications. Chemistry & Biodiversity, 9, 2761-2774.

8

Radovi u ĉasopisima meĊunarodnog znaĉaja (M23)

4. Marin P. D., Boţa P., Merkulov Lj., Krstić B., Petković B., Veljić M., Pajević S. (1998). Seed

sculpturing of selected Europaean Vicia L. species (Fabaceae) and their taxonomical

evaluation. Seed Science & Technology, 26, 17-32.

5. Veljić M., Marin P. D., Petković B. Ljubić B. (2001). New species for the bryophyte flora of

Yugoslavia. Cryptogamie Bryol., 22 (4), 275-277.

6. Marin P. D., Grayer R. J., Kite G.C., Veljić M. (2005). External flavones from Thymus

striatus Vahl (Lamiaceae). Biochemical Systematics and Ecology 33, 1179-1182.

7. Saroglou V., Marin P. D., Ranĉić A., Veljić M., Skaltsa H. (2007). Composition and

antimicrobial activity of the essential oil of six Hypericum species from Serbia. Biochemical

Systematics and Ecology, 35, 146-152

8. Veljić M., Tarbuk M., Marin P.D., Ćirić A., Soković M., Marin, M. (2008). Antimicrobial

acctivity of Methanol Extracts of Some Genuine Mosses from Serbia, Pharmaceutical Biology

46 (12), 871-875.

9. Dragićević S., Veljić M., Marin P. D. (2008). New Records to the Moss Flora of Montenegro.

Cryptogamie, Bryol., 29 (4), 397-400.

10. Veljić M., Đurić A., Soković M., Ćirić A., Glamoĉlija J., Marin P.D. (2009). Antimicrobial

activity of Methanol Extracts of Fontinalis antipyretica, Hypnum cupressiforme and

Ctenidium molluscum. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 61 (2), 225-229.

11. Veljić M., Ćirić A., Soković M., Janaćković P., Marin, P.D., (2010). Antibacterial and

antifungal activity of the livervort (Ptilidium pulcherrimum) metanol extract. Arch. Biol.

Sci., Belgrade, 62 (2), 381-395

12. Bukvicki D., Veljić M., Soković M., Grujić S., Marin P. D., (2012). Antimicrobial activity of

metanol extracts of Abietinella abietina, Neckera crispa, Platyhypnidium riparoides,

Cratoneuron filicinum and Campylium protensum mosses. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 64 (3),

911-916.

Rad u meĊunarodnom ĉasopisu bez impakt faktora (M23a)

13. Veljić M. Marin P. D. (1997). New moss taxa for the flora of Serbia. Flora Mediterranea, 7,

133-138.

14. Veljić M., Marin P. D., Boţa P., Petković B. (2001). Bryophlora of some well springs of the

Dinaric Alps and Carpatian Karst in Serbia. Bocconea 13, 343-351.

15. Dragićević S., Veljić M., Marin P. D. Petković, B. (2001). New moss taxa for the flora of

Montenegro. Flora Mediterranea, 11, 109-113.

16. Dragićević S., Veljić M., Marin P. D., Petković, B. (2007). Contribution to the knowledge of

bryophyte flora from Mt Sinjavina (Montenegro). Phytologica Balcanica, 13(1), 75-78.

17. Veljić M., Ljubić B., Marin P.D., Marin M. (2008). Bryophyte flora on the northern slopes of

Zlatar mountain (Southwest Serbia). Arch. Biol. Sci., Belgrade, 60 (1), 145-150.

18. Dragićević S., Veljić M., Marin P. D. (2008). Liverworts from the Moraĉa river basin –

taxonomic and ecological analysis. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 60 (3), 469-474.

19. Janaćković P., Tešević V., Marin P.D., Milosavljević S., Duletić-Laušević S. Janaćković S.,

Veljić M. (2008). Brine shrimp lethality bioassay of selected Centaurea L. species

(Asteraceae). Arch. Biol. Sci., Belgrade, 60 (4), 681-685.

9

Rad u vodećem ĉasopisu nacionalnog znaĉaja (M51)

20. Veljić M., Cvijan M. (1993). New habitats of species of Batrachospermum Roth.

(Rhodophyta) in Serbia. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 45 (1-2), 55-57.

21. Veljić M., Cvijan M. (1997). Qualitative analysis of algae of the confluences and the middle

course of the Kolubara river. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 49 (1-2), 43-49.

22. Milikić S., Veljić M., Marin P., Petković B. (2001). Mosses of some springs of the Moraĉa

river basin. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 53 (1-2), 45-49.

23. Veljić M., Krivošej Z, Marin P. D., Petković B. (2001). New locality of Selaginella

selaginoides in Serbia. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 53 (1-2), 15p - 16p.

24. Veljić M., Marin P., Petković B., Ljubić B. (2004). New records for the bryophyte flora of

Serbia. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 56 (1-2), 11p - 12p.

25. Veljić M., Marin P. D., Krivošej Z., Petković B. (2006). New record of Valeriana

simplicifolia (Reichend.) Kadath in Serbia. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 58 (1), 9p-10p.

26. Veljić M., Marin P. D., Krivošej Z., Ljubić B. (2006). Vascular flora of the Uvac river gorge

in Serbia. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 58 (2), 125-133.

27. Veljić M., Marin P. D., Lakušić D., Ljubić B. (2006). Bryophyte flora of the Uvac river

gorge (southwest Serbia). Arch. Biol. Sci., Belgrade, 58 (3), 187-194.

28. Vukojiĉić S., Lakušić D., Jovanović S., Marin P.D., Tomović G., Sabovljević M., Šinţar-

Sekulić J., Veljić M., Cvijan M., Blaţenĉić J., Stevanović V. (2011). University of Belgrade

Herbarium – treasury of data and challenges for future research On the occasion of the 150th

anniversary of University of Belgrade Herbarium (1860-2010). Botanica Serbica 35(2), 163-

178.

Nauĉni radovi objavljeni u nacionalnim ĉasopisima (M52)

29. Cvijan M. Veljić, M. (1993). Chantransia pygmaea Kütz. 1845 (Rhodophyta) a new species

in flora of Serbia. Bulletin of Natural History Museum, Belgrade, B 48, 93-97.

30. Petković B., Krivošej Z., Veljić M. (1996). Selaginello-Eriophoretum latifolii - nova

zajednica planine Ošljak. Glasnik Instituta za botaniku i bot. bašte Univ. u Beogradu, Tom

XXX, 89-95.

31. Veljić M., Marin P.D., Boţa P., Petković B. (1996). Flora mahovina vrela Grze i Crnog

Timoka (Srbija). Glasnik Instituta za botaniku i bot. bašte Univ. u Beogradu, Tom XXX, 97-

106.

32. Dragićević S., Veljić M., Marin P., Petković B. (2002). Lophozia bantrensis (Hook) Steph:

nova jetrenjaĉa u brioflori Crne Gore. Natura Montenegrina, Podgorica, 1, 9-14.

33. Dragićević S., Veljić M., Marin D.P., Petković B. (2003). Prilog poznavanju flore mahovina

kanjona Tare. Natura Montenegrina, 2, 9-17.

Rad saopšten na skupu meĊunarodnog znaĉaja štampan u izvodu (M34)

34. Marin P. D., Petković B., Janaćković P., Veljić M., Igić R. Boţa P. (1996). Micromorphological

study of Teucrium arduini L. and T. lamifolium D urv., First Congress of Biologists of

Macedonia (with international participation), Ohrid (Macedonia), Abstract book, 158.

35. Veljić M., Marin P. D., Petković B., Boţa P. (1997). Flora of Bryophytes at two well-springs

in Serbia. First Balkan Botanical Congres, Thessaloniki (Greece), Abstract book, 55.

10

36. Veljić M., Marin, P.D., Petković B. (1998). Bryophytes flora of selected well-springs of

Dinaric Alps in Serbia. IX meeting OPTIMA, Paris, Abstract book, II/9.

37. Krivošej Z., Petković B., Marin P., Veljić M. (1998). Serpentinophytes of Kosovo and

Metohia (Serbia). IX meeting OPTIMA, Paris, Abstract book, IX/5.

38. Veljić M., Marin P.D., Petković B., Boţa P. (1998). Bryophytes flora of the Krupajsko and

Lisinsko well-springs in Serbia. 2nd

Congress of Biologists of Macedonia (with international

participation), Ohrid (Macedonia), Abstract book, 42.

39. Krivošej Z., Petković B., Marin P. Veljić M. (1998). Arabis bryoides Boiss. - a new species

in the flora of Jugoslavia. 2nd

Congress of Biologists of Macedonia (with international

participation), Ohrid (Macedonia), Abstract book, 36.

40. Veljić M., Marin P.D., Petković B. (2000). The preliminary investigation of moss flora of the

Uvac river in Serbia. Second Balkan Botanical Congres, Istanbul (Turkey), Abstract book,

60.

41. Veljić M., Marin P. D., Petković, B. Ljubić B. (2001). Chorological and ecological analysis

of the bryophyte flora of the Uvac river (Serbia). X meeting OPTIMA, Palermo, Sicily,

Abstract book, B.II/17.

42. Ljubić B., Veljić M., Petković B. Marin P. D. (2001). Bryophyte flora of some springs on

Bistrica River in southwest Serbia. X meeting OPTIMA, Palermo, Sicily, Abstract book,

B.II/11.

43. Veljić M., Ljubić B., Marin D.P. (2004). Supplement to the Zlošnica river moss flora. XI

OPTIMA Meeting, Beograd, Abstract book, 72.

44. Veljić M., Krivošej Z., Marin D.P., Petković B. (2004). Endemic and rare vascular species

from SE Serbia. XI OPTIMA Meeting, Beograd, Abstract book, 66.

45. Marin M., Duletić Laušević S., Koko V., Marin D.P., Veljić M., Janaćković P. (2004).

Micromorphology of trichomes of Thymus malyi and T. lykae (Lamiaceae). XI OPTIMA

Meeting, Beograd, Abstract book, 80.

46. Grujić Jovanović S., Marin P., Simić A., Veljić M. (2006). Micromorphological analysis of

Stachys mentifolia Vis. Trichomes. Balkan Botanical Congress, Sofia, Bulgaria, 126.

47. Skaltsa H., Saroglou V., Marin P. D., Ranĉić A., Veljić M. (2006). Composition and

antimicrobial activity of the essential oil of six Hypericum species from Serbia. (Meeting

Abstract) Planta Medica, vol. 72, No. 11, 1060.

48. Dragićević S., Veljić M., Marin D.P., Petković B. (2008). Taxonomy, ecologycal and

chorology analyses of moss flora in Moraĉa river basin. III International Symposium of

Ecologist of Montenegro, Bjela, Herceg Novi, Abstract book, 84.

49. Veljić M., Soković M., Glamoĉlija J., Bukviĉki D., Marin P. D. (2009). Antimicrobial

activity of livervorts Chiloscyphus polyanthos and Scapania aspera. 5th Balkan Botanical

Congres, Belgrade (Serbia), Abstract book, 87.

50. Dragićević S., Veljić M. (2011). Mahovine (Bryophyta) Kanjona Mrtvice. Zaštita prirode u

XXI vijeku, Ţabljak, Crna Gora, Abstract book, 911.

51. Bukviĉki D., Gottardi D., Vannini L., Guerzoni E.M., Veljić M., Marin P.D. (2011).

Chemical composition and antimicrobial potential of Scapania nemorea extracts against

food spoilage microorganisms. The 2nd FCUB ERA, 18th - 19th October, Belgrade, Serbia.

P 3.

52. Bukviĉki D., Guerzoni E.M., Veljić M., Marin P.D.(2012). Solid-hase microextractions gas

chromatograph- mass spectrometry identification of volatile compounds and antifungal

activity of Micromeria dalmatica Benth essential oil, 27th

-31st May,Subotica,Serbia.PS1/ 29.

11

Saopštenja domaćim nauĉnim skupovima štampan u celini (M63)

53. Perišić S., Petković B., Karadţić B., Marin P. Veljić M. (2001). Vaskularna flora Blaĉkog

jezera i okoline. Zbornik radova Nauĉnog skupa “Zasavica 2001” str. 175-181.

54. Petković B., Tatić B., Marin P. Veljić M. (2002). Vegetacija spomenika prirode“Đavolja

varoš“. Zbornik radova VI Simpozijuma “Flora jugoistoĉne Srbije i susednih podruĉja”,

Sokobanja, 4-7.jul. 2000, str. 323-347.

Saopštenja na domaćim nauĉnim skupovima štampana u izvodu (M64)

55. Veljić M., Marin P.D., Boţa P., Petković B. (1997). Flora mahovina vrela Grze i Crnog

Timoka. V Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije i susednih podruĉja, Zajeĉar, Zbornik

rezimea, str. 17.

56. Veljić M., Petković B., Marin P.D. (2000). Flora mahovina jetrenjaĉa jugoistoĉne Srbije. VI

Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije i susednih podruĉja, Sokobanja, Zbornik rezimea, str.

12.

57. Petković B., Tatić B., Marin P., Veljić M. (2000). Vegetacija spomenika prirode “Đavolja

varoš“. VI Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije i susednih podruĉja, Sokobanja, Zbornik

rezimea, str. 46-47.

58. Perišić S., Petković B., Karadţić B., Marin P., Veljić M. (2001). Vaskularna flora Blaĉkog

jezera i okoline. Zbornik saţetaka nauĉnog skupa “Zasavica 2001”, C-38.

59. Veljić M., Ljubić B., Marin P., Petković B (2002). Mahovine visoravni Dubašnica kod Bora.

Zbornik rezimea VII Simpozijuma “Flora jugoistoĉne Srbije i susednih podruĉja”,

Dimitrovgrad, 4-7.jun. 2002, str. 21-22.

60. Petković B., Krivošej Z., Đelić G., Veljić M. (2002). Prilog poznavanju endemiĉne vrste

Asperula dörfleri Wettst. Zbornik rezimea VII Simpozijuma “Flora jugoistoĉne Srbije i

susednih podruĉja”, Dimitrovgrad, 4-7. jun. 2002, str. 26-27.

Struĉni radovi, nauĉno-popularni i popularni radovi (66a)

61. Bjelić Mesaroš J., Veljić M. (2005). Iz magle prošlosti. In: Bjelić-Mesaroš, J.: Ĉudesni svet

biljaka botaniĉke bašte “Jevremovac” 2 - Vodiĉ kroz staru staklenu baštu, 50-59, Biološki

fakultet univerziteta u Beogradu, IP NNK International Beograd.

62. Dragićević S., Veljić M. (2006). Pregled mahovina Crne Gore. Prirodnjaĉki muzej Crne

Gore, Knjiga I, 1-101.

Ostalo (elaborati, ekspertize i struĉni radovi i ĉlanci)

63. Jovanović, S., Marin, P., Lakušić, D., Veljić, M. (2011). Plan upravljanja zaštićenim

prirodnim dobrom "Botaniĉka bašta Jevremovac". - Institut za botaniku i Botaniĉka bašta

"Jevremovac", Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

12

Publikovani nauĉni radovi nakon izbora u zvanje vanrednog profesora

Nauĉni radovi objavljeni u vrhunskim meĊunarodnim ĉasopisima (M21)

64.Tyagi A.K., Bukvicki D., Gottardi D., Veljić M., Guerzoni M. E., Malik A. Marin, P. D.,

(2013). Antimicrobial Potential and Chemical Characterization of Serbian Liverwort

(Porella arboris-vitae): SEM and TEM Observations Evidence-Based Complementary and

Alternative Medicine, Article ID 382927, 7 pages.

65. Bukvicki D., Gottardi D., Tyagi A.K., Veljic M., Marin P.D., Vujisic L., Guerzoni

M.E., Vannini L. (2014). Scapania nemorea liverwort extracts: Investigation on volatile

compounds, in vitro antimicrobial activity and control of Saccharomyces cerevisiae in fruit

juice. LWT - Food Science and Technology, 55, 452-458.

66. Bukviĉki D., Stojković D., Soković M., Vannini L., Montanari C., Pejin B., Savić A., Veljić

M., Grujić S. Marin P.D., (2014). Satureja horvatii essential oil: In vitro antimicrobial and

antiradical properties and in situ control of Listeria monocytogenes in pork meat, Meat

Science 96, 1355-1360.

Radovi u istaknutim ĉasopisima meĊunarodnog znaĉaja (M22)

67. Bukvicki D., Tyagi A.K., Gottardi D., Veljić M., Janković S.M., Guerzoni M. E., Marin

P.D. (2013). Assessment of the Chemical Composition and in vitro Antimicrobial Potential

of the Liverwort Scapania aspera. Natural Product Communications, 8(9), 1313-1316.

68. Novakovic M., Stanković M., Vuĉković I., Todorović N., Trifunović S., Apostolović D.,

Mandić B., Veljić M., Marin P., Tešević V., Vajsa V. Milosavljević, S. (2014).

Diarylheptanoids from Green Alder Bark and Their Potential for DNA Protection.

Chemistry & Biodiversity. 11 (6), 872-885.

69. Bukviĉki D, Gottardi D, Vannini L, Dţamić A, Ćirić A, Marin P D, Veljić M, (2015).

Chemical composition and antimicrobial assessment and of liverwort Lophozia ventricosa

extracts". Brazilian Journal of Botany, 38 (1), 25-30.

70. Ilić Tomić T, Soković M, Vojnović S, Ćirić A, Veljić M, Nikodinović Runić J, Novaković

M. (2017). Diarylheptanoids from Alnus viridis ssp. viridis and Alnus glutinosa: Modulation

of Quorum Sensing Activity in Pseudomonas aeruginosa. Planta Med. 83(01/02), 117-125.

Rad u ĉasopisu meĊunarodnog znaĉaja verifikovanog posebnom odlukom (M24)

71. Veljić M. Bukviĉki D. Marin P.D. (2016). Sphagnum fimbriatum, a species new for the flora

of Serbia. Botanica Serbica, 40 (1), 101-103.

72. Veljić M. Rajĉević N., Bukviĉki D. (2017). Euphorbia prostrata Aiton (Euphorbiaceae) – an

adventive species new in Serbia. Botanica Serbica, 41(1), 95-98.

Rad u ĉasopisu nacionalnog znaĉaja (M52)

73. Veljić M. (2013). Flora mahovina planine Kopaonik, Srbija. Zaštita prirode, 53(1-2), 73-91.

74. Veljić M., Rajĉević N., Bukviĉki D. (2016). A revision of the moss collection of the

University of Belgrade Herbarium (BEOU) from the Ostrozub Mountain in Serbia.

Biologica Nyssana, 7(1), 11-17.

13

Rad saopšten na skupu meĊunarodnog znaĉaja štampan u izvodu (M34)

75. Bukviĉki D., Pejin B., Savić A., Veljić M. Marin P.D. (2013). Cratoneuron filicinum may

offer novel promising bryophyte resource of natural antioxidants, International conference

of Plant Biology, Subotica. Book of Abstracts, 96.

76. Bukviĉki D., Pejin B., Savić A., Veljić M. Marin P.D. (2013). Anti-hydroxyl radical activity

of Micromeria dalmatica essential oil using fluorescent spectroscopy, International

conference of Plant Biology, Subotica. Book of Abstracts, 95.

77. Šarac Z., Bojović S., Nikolić B., Tešević V., Todosijević M., Veljić M., Marin P.D. (2013).

Chemodiversity of n- alkanes in the needle wax of Pinus nigrassp. Nigra from Tara mountain.

11 Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije i susednih podruĉja, Zajeĉar, Zbornik rezimea, str.

110.

78. Bukviĉki D., Gottardi D.G., Vannini L.P.,Guerzoni M.E., Dţamić A.M., Veljić M., Marin

P.D. (2014). Volatiles andantimicrobial properties of liverworts Lophozia ventricosa

(Dicks.) Dumort. Extracts. 8 Cmapseec, Durres, Albania. Book of Abstracts, 148.

79. Bukviĉki D., Stojković D., Soković M.D., Vannini L.P. Veljić M., Marin P.D. (2014).

Micromeria dalmatica essential oils a protecting antimicrobial agent against Salmonella

typhimurium in pork meat. 8 Cmapseec, Durres, Albania. Book of Abstracts, 270.

80. Dragićević S., Veljić M. (2016). Sphaerocarpos texanus Aust., growing or not in

Montenegro?) th Conference of European Committee for Conservation of Bryophytes,

Beĉići, Montenegro. Book of Abstracts, 23.

3.2. Citiranost radova

Nauĉni radovi dr Milana Veljića citirani su ukupno 287 puta (bez autocitata), a od izbora u

zvanje vanrednog profesora 125 puta. Od toga

187 citata u meĊunarodnim ĉasopisima sa SCI liste

6 citata u meĊunarodnim i domaćim doktorskim disertacijama

94 u ĉasopisima van SCI liste i meĊunarodnim Konferencijama.

Svi radovi citirani su u pozitivnom smislu, pri ĉemu je dr Milan Veljić ostvario

vrednost h indeksa h-index= 8 (bez autocitata) (prema SCOPUS bazi).

Pregled citiranosti uraĊen je na osnovu sledećih baza podataka: Scopus, ISI/WEB of

Science i Google Scholar.

Rad pod rednim brojem 1. Kapetanos C., Karioti A., Bojović S., Marin P., Veljić M., Skaltsa H. (2008). Chemical and Principal-Component

Analyses of the Esential Oils of Apioideae Taxa (Apiaceae) from Central Balkan. Chemistry & Biodiversity, Vol. 5:

101-119.

Citiran u:

1. Radulović, N.S., Blagojević, P.D., Palić, R.M., Zlatković, B.K., Stevanović, B.M. (2009). Volatiles from

vegetative organs of the palaeoendemic resurrection plants Ramonda serbica Panĉ. and Ramonda nathaliae

Panĉ. et Petrov. Journal of the Serbian Chemical Society, 74 (1), 35-44.

2. Skalicka-Woźniak, K., Mroczek, T., Garrard, I., Głowniak, K. (2009). Isolation of the new minor constituents

dihydropyranochromone and furanocoumarin from fruits of Peucedanum alsaticum L. by high-speed counter-

current chromatography. Journal of Chromatography, A 1216 (30), 5669-5675.

14

3. Skalica Wozniak, K., Mroczek, T., Garrard, I., et al. (2009). Isolation and purification of new minor

dihydropyranochromone and furanocoumarin from fruits of Peucedanum alsaticum L. by high-speed counter-

current chromatography. Planta medica, 75(9), 1057-1057.

4. Lee, C.Y., Kim, Y.K., Kim, Y.S., Suh, S.Y., Lee, S.Y., Park, S.U. (2009). Somatic embryogenesis and plant

regeneration in Cnidium officinale Makino. Journal of medicinal plants research, (3), 96-100.

5. Chizzola. R. (2009). Composition of the Essential Oil of Chaerophyllum aromaticum (Apiaceae) Growing Wild

in Austria. Natural product communications, 4(9), 1235-1238.

6. Laouer, H., Hirèche-Adjal, Y., Prado, S., Boulaacheb, N., Akkal, S., Singh, G., Singh, P., (...), Szczepaniak, L.

(2009). Chemical Composition and Antimicrobial Activity of Essential Oil of Bupleurum montanum and

B.plantagineum. Natural product communications, 4(11), 1605-1610.

7. Orav, A., Viitak, A., Vaher, M. (2010). Identification of bioactive compounds in the leaves and stems of

Aegopodium podagraria by various analytical techniques Procedia Chemistry 2 (1), 152-160.

8. Chizzola, R. (2010). Essential Oil Composition of Wild Growing Apiaceae from Europe and the Mediterranean.

Natural product communications, 5(9), 1477-1492.

9. Radulovic, N.S., Blagojevic, P.D. (2010). Plant Volatiles Providing Additional Evidences to the Occurence of a

Wild-Growing Population of Calamintha vardarensis (Greuter et Burdet) Šilić Outside of Its Natural Habitat.

Chemistry and Biodiversity, 7(12), 2856-2868.

10. Tepe, B., Akpulat, H.A, Sokmen, M. (2011). Evaluation of the Chemical Composition and Antioxidant Activity

of the Essential Oils of Peucedanum longifolium (Waldst. & Kit.) and P. palimbioides (Boiss..). Records of

natural products, 5(2). 108-116.

11. Ghannadi, A., Sajjadi, S.E., Kukhedan, A.J., Mortazavian, S.M. (2011). Volatile constituents of flowering aerial

parts of Chaerophyllum macropodum Boiss. from Iran. Journal of Essential Oil-Bearing Plants,14(4), 408-412.

12. Polat, T., Özer, H., Cakir, A., Kandemir, A., Mete, E., Özturk, E., Yildiz, G. (2011). Volatile constituents of

Cnidium silaifolium (Jacq.) Simonkai subsp. orientale (Boiss.) Tutin from Turkey. Journal of Essential Oil-

Bearing Plants, 14(4), 453-457.

13. Kaligaric, M., Meister, M.H., Škornik S., Šajna N, Kramberger B., Bolhàr-Nordenkampf H. R. (2011).

Grassland succession is mediated by umbelliferous colonizers showing allelopathic potential. Plant

biosystems, 145(3), 688-698.

14. Janaćković, P., Soković, M., Vujisić, L., et al. (2011). Composition and Antimicrobial Activity of Seseli

globiferum Essential Oil . Natural product communications, 6(8), 1163-1166.

15. Drew, D.P., Rasmussen, S.K., Avato, P., Simonsen, H.T. (2012). A comparison of headspace solid-phase

microextraction and classic hydrodistillation for the identification of volatile constituents from thapsia spp.

Provides insights into guaianolide biosynthesis in apiaceae. Phytochemical Analysis, 23 (1), 44-51.

16. Radulović, N.S., Mladenović, M.Z., Dordević, N.D. (2012). Chemotypification of astrantia major L. (Apiaceae):

Essential-oil and lignan profiles of fruits. Chemistry and Biodiversity, 9 (7), 1320-1337.

17. Tan, K.H., Nishida, R. (2012). Methyl eugenol: Its occurrence, distribution, and role in nature, especially in

relation to insect behavior and pollination. Journal of Insect Science, 12, 56.

18. Chizzola, R. (2012). Composition of the essential oils from Peucedanum cervaria and P. alsaticum growing wild

in the Urban Area of Vienna (Austria). Natural Product Communications, 7(11), 1515-1518.

19. Jovanović, O.P., Zlatković, B.K., Simonović, S.R., ĐorĊević, A.S., Palić, I.R., Stojanović, G.S. (2013).

Chemical composition and antibacterial activity of the essential oils isolated from leaves and fruits of

Peucedanum austriacum (Jacq.) W.D.J. Koch. Journal of Essential Oil Research, 25(2), 129-137.

20. , N.S., , M.Z., , P.D. (2013). A 'low-level' chemotaxonomic analysis of the

plant family apiaceae: The case of Scandix balansae Reut. ex Boiss. (Tribe Scandiceae) Chemistry and

Biodiversity, 10(7), 1202-1219.

21. Pirbalouti, A.G., Hossayni, I., Shirmardi, H.A. (2013). Essential oil variation, antioxidant and antibacterial

activity of mountain fennel (Zaravschanica membranacea (Boiss.) M. Pimen.). Industrial Crops and Products,

50, 443-448.

22. Popović, V. B. (2013). Analysis of secondary metabolites and investigation of pharmacological activity of

selected species of the genus Laserpitium L. (Apiaceae). Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet,

Doktorska disertacija, 1-269.

23. Matejić J. (2013). Biološka aktivnost etarskih ulja i ekstrakata odabranih vrsta iz familije Apiaceae. Univerzitet

u Beogradu, Biološki fakultet, Doktorska disertacija, 1-187.

24. Marĉetić M.D. (2014). Varijabilnost sastava i biološka aktivnost etarskog ulja vrste Seseli rigidum Waldst. &

Kit. (Apiaceae). Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, Doktorska disertacija, 1-246.

15

25. Matejić J., Dţamić A., Mihajlov-Krstev T., RanĊelović V., Krivošej Z., Marin P. (2014). Antimicrobial potential

of essential oil from Pastinaca sativa L. Biologica Nyssana, 5 (1), 31-35.

26. Vuĉković, I., Vujisić, L., Todosijević, M., (...), Milosavljević, S., Trifunović, S. (2014). Volatile constituents of

different plant parts and populations of Malabaila aurea Boiss. from Montenegro. Records of Natural

Products, 8(2), 148-155.

27. Tovchiga O. (2014). Effects of Aegopodium podagraria Preparations on the Metabolic Disorders Induced in

Rats by Excess Fructose Combined WITH Hydrochlorothiazide: The Relationship between Influence on

Electrolyte and Carbohydrate Metabol ism. International Journal of Biochemistry Research & Review, 4(1),

80-98.

28. Agalar H. G., Kurkcuoglu M., Duran A., Çetin Ö., Baser K. H. C. (2015). Volatile compounds of Peucedanum

chryseum (Boiss. Et Heldr.) Chamberlain Fruits Nat. Volatiles & Essent. Oils, 2(4), 4-10.

29. Ilić B., Miladinović D., Kocić B., Miladinović M. (2015). Antibacterial profile of Peucedanum longifolium

essential oil. Acta Medica Medianae, 54(1), 20-26.

30. Tovchiga, O. (2015). The influence of Aegopodium podagraria L. extract and tincture on behavioural reactions

of random-bred mice. Journal of Chemical and Pharmaceutical Research. 7(7), 370–384.

31. Sarkhail, P. (2014). Traditional uses, phytochemistry and pharmacological properties of the genus Peucedanum.

A review. Journal of Ethnopharmacology, 156, 235-270.

32. Stamenković, J.G., Stojanović, G.S., Radojković, I.R., Petrović, G.M., Zlatković, B.K. (2015). Chemical

composition of the essential oil from chaerophyllum temulum (apiaceae). Natural Product Communications,

10(8), 1439-1441.

33. Jovanović, S.E., Jovanović, O.P., Petrović, G.M., Stojanović, G.S (2015). Endemic balkan parsnip pastinaca

hirsuta: The chemical profile of essential oils, headspace volatiles and extracts. Natural Product

Communications, 10(4), 661-664.

34. Jovanović, O.P., Zlatković B.K., Jovanović S. C., et al. (2015). Composition of Peucedanum longifolium

Waldst. & Kit. essential oil and volatiles obtained by headspace. Journal of essential oil research, 27(3), 182-

185.

35. Stešević, D., Boţović, M., Tadić, V., Ranĉić, D., Stevanović, Z.D. (2016). Plant-part anatomy related

composition of essential oils and phenolic compounds in Chaerophyllum coloratum, a Balkan endemic species.

Flora: Morphology, Distribution, Functional Ecology of Plants, 220, 37-51.

36. Maggi, F., Bartolucci, F., Conti, F. (2017). Chemical variability in volatile composition between several Italian

accessions of Siler montanum (S. montanum subsp. montanum and S. montanum subsp. siculum). Biochemical

Systematics and Ecology, 70, 14 – 21

37. Suruĉić R., Kundaković T., Lakušić B., Drakul D., Milovanović S.R., Kovaĉević N. (2017). Variations in

Chemical Composition, Vasorelaxant and Angiotensin I-Converting Enzyme Inhibitory Activities of Essential

Oil from Aerial Parts of Seseli pallasii Besser (Apiaceae). Chemistry & Biodiversity, 14(5), e1600407.

38. Maĉukanović-Jocić M., Stešević D., Ranĉić D., DajićStevanović Z. (2017). Pollen morphology and the Flower

visitors of Chaerophyllum coloratum L. (Apiaceae) Acta Bot. Croat. 76 (1), 1–8.

39. Stojanović G., Jovanović O., Zlatković B., Jovanović S., Zrnzević I., Ilić M. (2017). Chemical composition of

volatiles obtained from fresh root of Peucedanum longifolium Waldst. & Kit. Acta Medica Medianae, 56(1),

82-85.

Rad pod rednim brojem 2. Bukvicki D., Gottardi D., Veljić M., Marin P. D., Vannini L., Guerzoni M. E. (2012). Identification of Volatile

Components of Liverwort (Porella cordaeana) Extracts Using GC/MS-SPME and Their Antimicrobial Activity.

Moleculs, 17, 6982- 6995.

Citiran u:

1. Geng, Y., Lu, Z.M., Huang, W., Xu, H. Y., Shi, J. S., Xu, Z. H. (2013). Bioassay-guided isolation of DPP-4

inhibitory fractions from extracts of submerged cultured of Inonotus obliquus. Molecules, 18(1), 1150-1161.

2. Kim, K., Lee, S., Ryu, C.M. (2013). Interspecific bacterial sensing through airborne signals modulates locomotion

and drug resistance. Nature communications, 4, 1809 DOI: 10.1038/ncomms2789.

3. Xiaolan, H., Yu, S., Rui-Liang, Z. (2013). The Oil Bodies of Liverworts: Unique and Important Organelles in

Land Plants. Critical reviews in plant sciences, 32(5) 293-302 .

4. Zhu, F., Xu, J., Ke, Y., Huang, S., Zeng, F., Luan, T., Ouyang, G. (2013). Applications of in vivo and in vitro

solid-phase microextraction techniques in plant analysis. Analytica Chimica Acta, 794, 1-14.

16

5. Mitra, S., Burger, B.V., Poddar Sarkar, M. (2013). Headspace Volatile Oxylipins of Eastern Himalayan Moss

Cyathophorella adiantum Extracted by Sample Enrichment Probe. Lipids, 48(10), 997-1004

6. Li, Q., Wang, X.X., Lin, J.G., Jiang, M.S., Chu, L.X. (2014). Analysis of volatile components in cinnamomum

camphora xylem by SPME-GC/MS. Journal of Chinese Mass Spectrometry Society, 35(6), 555-562.

7. Tajick M. A., Khani H. S. M., Babaeizad V. (2014). Identification of biological secondary metabolites in three

Penicillium species, P. goditanum , P. moldavicum, and P. corylophilum. Progress in Biological Sciences 4(1),

53-61.

8. Vidhya B., Thirumalaikumar V.P., Vishnubharath A., Tejaashwine M., Eganathan P., Saranya J. (2015). Essential

Oil Composition, Antioxidant and Nutritional Properties of Fruit Pericarp of Myristica beddomei King ssp.

ustulata de Wilde-An Endangered Tree Species. Analytical Chemistry Letters, 5(1)

9. Couch, R.D., Dailey, A., Zaidi, F., Navarro, K., Forsyth, C.B., Mutlu, E., Engen, P.A., Keshavarzian, A.

(2015). Alcohol induced alterations to the human fecal VOC metabolome. Plos one 10(3) DOI:

10.1371/journal.pone.0119362

10. Radulović, N.S., Filipović, S.I., Zlatković, D.B., Dordević, M.R., Stojanović, N.M., Randjelović, P.J., Mitić,

K.V., Jevtović Stoimenov, T.M., Randelović, V.N. (2016). Immunomodulatory pinguisane-type

sesquiterpenes from the liverwort: Porella cordaeana (Porellaceae): The "new old" furanopinguisanol and its

oxidation product exert mutually different effects on rat splenocytes. RSC Advances, 6(48), 41847-41860.

11. Mitra, S., Burger, B.V., Poddar-Sarkar, M. (2017). Comparison of headspace-oxylipin-volatilomes of some

Eastern Himalayan mosses extracted by sample enrichment probe and analysed by gas chromatography-mass

spectrometry. Protoplasma, 254(2), 1115-1126.

12. Tan, C.Y., Inagaki, M., Chai, H.-B., Lambrechts, M.K., Önder, A., Kiremit, H.Ö., Rakotondraibe, L.H. (2017).

Phytochemical and cytotoxic investigations of pinguisanoids from liverwort Porella cordaeana.

Phytochemistry Letters, 19, 77-82.

13. Zhu F., Chen G. (2017). Applications of In Vivo and In Vitro Solid-Phase Microextraction Techniques in Plant

Analysis. Solid Phase Microextraction, 247-285.

Rad pod rednim brojem 3. Bojović S., Šarac Z., Nikolić B., Tešević V., Todosijević M., Veljić M. Marin P. D. (2012). Composition of n-

Alkanes in natural populations of Pinus nigra from Serbia - chemotaxonomic implications. Chemistry &

Biodiversity, 9, 2761-2774.

Citiran u:

1. Trudić B., AnĊelković B., Tešević V., Orlović S., Jadranin M.B., Krstić G., Galović V. (2013). Chemical

analysis of leaf cuticular wax of poplar clones in Serbia. Topola /Poplar, 191/192, 63 -72.

2. Stefanović M., Mitrović S., Obratov-Petković D., Vidaković V., Popović Z., Matić R., Bojović S. (2013).

Reprezentativnost uzorka pri oceni varijabilnosti sadrţaja terpena kod munike Glasnik Šumarskog fakulteta,

107, 193-204.

3. Šarac, Z., Bojović, S., Nikolić, B., Tešević, V., Dević, i., Marin, P.D. (2013). Chemotaxonomic significance of

the terpene composition in natural populations of Pinus nigra J.F. Arnold from Serbia. Chemistry and

Biodiversity, 10(8), 1507-1520.

4. Guo, N., Gao, J., He, Y., Zhang, Z., Guo, Y. (2014). Variations in leaf epicuticular n-alkanes in some

Broussonetia, Ficus and Humulus species. Biochemical Systematics and Ecology, 54, 150 – 156.

5. Rajĉević, N., Janaćković, P., Dodoš, T., Tesević, V, Bojović, S., Marin, P.D. (2014). Leaf n-alkanes as characters

differentiating coastal and continental Juniperus deltoides populations from the Balkan Peninsula. Chemistry

and Biodiversity 11(7). 1042-1052.

6. Šarac, Z., Matejić, J., Stojanović Radić, Z., Veselinović, J., Dţamić, A., Bojović S., Marin, P.D. (2014).

Biological activity of Pinus nigra terpenes-Evaluation of FtsZ inhibition by selected compounds as

contribution to their antimicrobial activity. Computers in biology and medicine, 54, 72-78.

7. Rajĉević, N., Janaćković, P., Dodoš, T., Tešević, V., Marin, P.D. (2014). Biogeographic Variation of Foliar n-

Alkanes of Juniperus communis var. saxatilis Pallas from the Balkans. Chemistry and Biodiversity, 11(12),

1923-1938.

8. Dodoš, T., Rajĉević, N., Tešević, V., Matevski, V., Janaćković, P., Marin, PD. (2015). Composition of Leaf n-

Alkanes in Three Satureja montana L. subspecies from the Balkan Peninsula: Ecological and Taxonomic

Aspects, Chemistry and Biodiversity, 12(1), 157-169.

9. Šarac, Z., Aleksić, J.M., Dodoš. T., Rajĉević, N., Bojović, S., Marin, P.D. (2015). Cross-species amplification of

nuclear EST-microsatellites developed for other Pinus species in Pinus nigra. Genetika, 47(1), 205-217.

17

10. Šarac, Z., Dodoš, T., Rajĉević, N., Bojović, S., Marin, P.D., Aleksić, J.M. (2015). Genetic patterns in Pinus nigra

from the central Balkans inferred from plastid and mitochondrial data. Silva fennica, 49(5), 1415.

11. Guo, Y.J., He, Y.J., Guo, N., Gao, J.H., Ni, Y. (2015). Variations of the Composition of the Leaf Cuticular Wax

among Chinese Populations of Plantago major. Chemistry and Biodiversity, 12(4), 627-636.

12. Hao, D.C., Gu, X.-J., Xiao, P.G. (2015): Medicinal Plants: Chemistry, Biology and Omics (Book) Medicinal

Plants: Chemistry, Biology and Omics, 1-681.

13. Zlatković B. , Mitić Z.S. , Jovanović S., Lakušić D., Lakušić B., Rajković J. (2016). Epidermal structures and

composition of epicuticular waxes of Sedum album sensu lato (Crassulaceae) in Balkan Peninsula. Plant

Biosystems. 14. Bojović, S., Jurc, M., Ristić, M., Popović, Z., Matić, R., Vidaković, V., Stefanović, M., Jurc, D. (2016).

Essential-Oil Variability in Natural Populations of Pinus mugo Turra from the Julian Alps. Chemistry and

Biodiversity, 1(2), 181-187.

15. Jovanovic, S.Ĉ., Zlatkovic, B.K., Stojanovic, G.S. (2016). Chemotaxonomic Approach to the Central Balkan

Sedum Species Based on Distribution of Triterpenoids in Their Epicuticular Waxes. Chemistry and

Biodiversity, 13(4), 459-465.

16. Mitić, Z.S., Zlatković, B.K., Jovanović, S.Ĉ., Stojanović, G.S., Marin, P.D. (2016). Geographically Related

Variation in Epicuticular Wax Traits of Pinus nigra populations from Southern Carpathians and Central

Balkans – Taxonomic Considerations, Chemistry and Biodiversity, 931-942.

Rad pod rednim brojem 4. Marin P. D., Boţa P., Merkulov Lj., Krstić B., Petković B., Veljić M., Pajević S. (1998). Seed sculpturing of

selected Europaean Vicia L. species (Fabaceae) and their taxonomical evaluation. Seed Science & Technology, 26,

17-32.

Citiran u:

1. Guha, T., Bhar, R., Ganesan, V., Sen, A., Brahmachary, R.L. (2001). Atomic force microscopy and scanning

electron microscopy reveal genome-dependent ultrastructure of seed surface. Microscopy and Microanalysis, 7

(6), 526-529.

2. Juan, A., Crespo, M.B. (2009). Scanning electron microscope characters and their systematic significance within

Medicago L. sect. Dendrotelis (Fabaceae: Trifolieae). Feddes Repertorium, 120(3-4), 158-168.

3. Zorić, L., Merkulov, L., Luković, J., Boţa, P. (2010). Comparative seed morphology of Trifolium L. species

(Fabaceae). Periodicum Biologorum, 112(3), 263-272.

4. Khalik, K.N.A., Al-Gohary, I.H. (2013). As relações taxonômicas das espécies Vicia oriundas do Egito, baseadas

na morfologia da semente e na SDS-PAGE das proteínas da semente [Taxonomic relationships in some Vicia

species from Egypt, based on seed morphology and SDS-PAGE of seed proteins]. Acta Scientiarum -

Biological Sciences, 35(4), 603-611.

Rad pod rednim brojem 5. Veljić M., Marin P. D., Petković B. Ljubić B. (2001). New species for the bryophyte flora of Yugoslavia.

Cryptogamie Bryol., 22 (4), 275-277.

Citiran u:

1. Sabovljević, M., Cvetić, T. (2003). Bryophyte flora of Avala Mt. (C. Serbia, Yugoslavia). Lindbergia, 28, 90-96.

2. Cvetić, T., Sabovljević, M. (2005). A contribution to the bryophyte flora of Fruška Gora (Vojvodina, Serbia).

Phytologica Balcanica, 11, 35-43.

3. Papp, B., Erzberger, P., Sabovljević, M. (2006). Contribution to the Bryophyte flora of the Djerdap national park

(E Serbia). Studia bot. Hung. 37, 131-144.

4. Sabovljević, M., Natcheva, R. (2006). A check-list of the liverworts and hornworts of Southeast Europe.

Phytologica Balcanica, 12, 169-180.

5. Sabovljevic, M. (2006). Contribution to the bryophyte flora of the Djerdap National Park (E. Serbia). Phytologia

Balcanica, 12(1), 51-54.

6. Papp, B., Erzberger, P., Sabovljevic, M. (2006). Contribution to the bryophyte flora of the Djerdap National Park

(E. Serbia). Studio, bot.Hung. 37, 131-144.

7. Papp, B., Erzberger, P., Sabovljevic, M. (2006). European red-listed bryophyte species collected during the

expeditions of the Hungarian Natural History Museum in Serbia between 2000–2006. Plant, fungal and habitat

diversity investigation and conservation. Proceedings of IV BBC – Sofia, 541-546.

18

8. Söderström, L., Urmi, E., Váňa, J. (2007). The distribution of hepaticae and anthocerotae in Europe and

Macaronesia Cryptogamie, Bryologie, 28 (4), 299-350.

9. Papp, B., Erzberger, P. (2007). Contribution to the bryophyte flora of westwrn Stara Planina mts (E Serbia).

Studia bot. Hung. 38, 95–123.

10. Erzberger, P., Papp, B. (2007). New and noteworthy bryophyte records from Montenegro and Serbia.

Willdenowia, 37, 331-359.

11. Sabovljević, M., Natcheva, R. Dihoru, G. et al. (2008). Check-list of the mosses of Southeast Europe. Phytologia

Balcanica, 14(2), 159-196.

12. Erzberger, P., Papp, B., Dragicevic, S. (2008). Notes on some newly recorded bryophytes from Montenegro.

Journal of Bryology, 30(2), 167-170.

Rad pod rednim brojem 6. Marin P. D., Grayer R. J., Kite G.C., Veljić M. (2005). External flavones from Thymus striatus Vahl (Lamiaceae).

Biochemical Systematics and Ecology, 33, 1179-1182.

Citiran u:

1. Horwath, A.B., Grayer, R.J., Keith-Lucas, D.M., Simmonds, M.S.J. (2008). Chemical characterisation of wild

populations of Thymus from different climatic regions in southeast Spain. Biochemical Systematics and

Ecology, 36 (2), 117-133.

2. Hussain, J., Rehman, N.U., Hussain, H. (2010). Document title (click to sort on relevance) Chemical constituents

from Nepeta clarkei. Biochemical Systematics and Ecology, 38(4), 823-826.

3. Pluhár, Z., Kocsis, M., Kuczmog, A., Csete, S., Simkó, H., Sárosi, S., Molnár, P., Horváth, G. (2012). Essential

oil composition and preliminary molecular study of four Hungarian Thymus species. Acta Biologica

Hungarica, 63(1), 81-96.

4. Pereira, O.R., Cardoso, S.M. (2013). Overview on mentha and thymus polyphenols. Current Analytical

Chemistry, 9(3), 382-396.

5. Maggi, F., Caprioli, G., Papa, F., Sagratini, G., Vittori, S., Kolarĉik, V., Mártonfi, P. (2014). Intra-population

chemical polymorphism in Thymus pannonicus All. Growing in Slovakia. Natural Product Research, 28(19),

1557-1566.

6. Çakmakçi, E., Deveoglu, O., Muhammed, A., Fouad, A., Torgan, E., Karadag, R. (2014). HPLC-DAD analysis of

Thymus serpyllum based natural pigments and investigation of their antimicrobial properties. Pigment and

Resin Technology, 43(1), 19-25.

Rad pod rednim brojem 7. Saroglou V., Marin P. D., Ranĉić A., Veljić M., Skaltsa H. (2007). Composition and antimicrobial activity of the

essential oil of six Hypericum species from Serbia. Biochemical Systematics and Ecology, 35, 146-152.

Citiran u:

1. Ghasemi, Y., Khalaj, A., Mohagheghzadeh, A., Khosravi, A.R., Morowvat, M.H. (2007). Composition and

antimicrobial activity of the essential oil and extract of Hypericum elongatum. Journal of Applied Sciences,

7(18), 2671-2675.

2. Maggi, F., Ferretti, G. (2008). Essential oil comparison of Hypericum perforation L. subsp. perforatum and subsp.

veronense (Schrank) Ces. from central Italy. Journal of Essential Oil Research, 20(6), 492-494.

3. Kim, Y.S., Park, S.J., Lee, E.J., Cerbo, R.M., Lee, S.M., Ryu, C.H., Kim, G.S., (...), Ha, Y.L. (2008).

Antibacterial compounds from Rose Bengal-sensitized photooxidation of β-caryophyllene. Journal of Food

Science, 73(7), 540-545.

4. Setzer, W.N. (2008). Germacrene D cyclization: An ab initio investigation. International Journal of Molecular

Sciences, 9(1), 89-97.

5. Özkan, A.M.G., Demirci, B., Başer, K.H.C. (2009). Essential oil composition of Hypericum thymopsis Boiss.

Journal of Essential Oil Research, 21(2), 149-153.

6. Chatzopoulou, P.S., Markovic, T., Radanovic, D., Koutsos, T.V., Katsiotis, S.T. (2009). Essential oil composition

of serbian Hypericum perforatum local population cultivated in different ecological conditions. Journal of

Essential Oil-Bearing Plants, 12(6), 666-673.

7. Guedes, A. P. (2009). Essential oils from plants and in vitro shoot cultures of Hypericum androsaemum L., H.

perforatum L. and H. undulatum Schousboe ex. Universidade do Minho, Wild. Doctoral Thesis, 1-243.

19

8. Komarovská, H., Giovannini, A., Košuth, J., Ĉellárová, E. (2010). Agrobacterium rhizogenes-mediated

transformation of Hypericum tomentosum L. and Hypericum tetrapterum fries. Zeitschrift fur Naturforschung -

Section C Journal of Biosciences 64(11-12), 864-868.

9. Radulović, N.S., Đoroević, A.S., Palić, R.M. (2010). The intrasectional chemotaxonomic placement of

Hypericum elegans Stephan ex WILLD. Inferred from the essential-oil chemical composition. Chemistry and

Biodiversity, 7(4), 943-952.

10. Saddiqe, Z., Naeem, I., Maimoona, A. (2010). A review of the antibacterial activity of Hypericum perforatum L.

Journal of Ethnopharmacology, 131(3), 511-521.

11. Crockett, S.L. (2010). Essential oil and volatile components of the genus Hypericum (Hypericaceae). Natural

Product Communications, 5(9), 1493-1506.

12. Çirak, C., Bertoli, A., Pistelli, L., Seyis, F. (2010). Essential oil composition and variability of Hypericum

perforatum from wild populations of northern Turkey. Pharmaceutical Biology, 48(8), 906-914.

13. Bagci, E., Yuce, E. (2010). The essential oils of the aerial parts of two Hypericum (H. pseudolaeve Robson and

H. thymbrifolium Boiss. & Noë) (Guttiferae) species from Turkey. Journal of Essential Oil-Bearing Plants,

13(4), 390-397.

14. Danova, K., Cellarova, E., Mackova, A., et al. (2010). In vitro culture of Hypericum rumeliacum Boiss. and

production of phenolics and flavonoids. In vitro cellular and developmental biology-plant, 46(5), 422-429.

15. Radulović N, Đordević A, Palić R, et al. (2010). Essential Oil Composition of Hypericum annulatum Moris

(Hypericaceae) from Serbia. Journal of essential oil research, 22(6), 619-624.

16. Alan, S., Demirci, B., Iscan, G., Kose, Y.B., Can Baser, K.H. (2010). Composition and anticandidal activity of

the essential oil of Hypericum perforatum L. (Article) Asian Journal of Chemistry, 22 (2), 1315-1320.

17. Sharopov F.S., Gulmurodov I.S., Setzer W.N. (2010). Essential oil composition of Hypericum perforatum L. and

Hypericum scabrum L. growing wild in Tajikistan. J. Chem. Pharm. Res., 2(6), 284-290.

18. Bagci E., Yuce E., (2011). Constituents of the Essential Oils of Two Hypericum capitatum Choisy Varieties

(var. capitatum and var. luteum Robson) from Turkey. Journal of essential oil bearing plants, 14(1), 106-113.

19. Helmja, K., Vaher, M., Puessa, T. et al. (2011). Variation in the composition of the essential oils, phenolic

compounds and mineral elements of Hypericum perforatum L. growing in Estonia. Natural Product Research,

25(5), 496-510.

20. Chauhan, R.S., Vashistha, R.K., Nautiyal, M.C., Tava A., Cecotti R. (2011). Essential Oil Composition of

Hypericum perforatum L. from Cultivated Source. Journal of essential oil research, 23(3), 20-25.

21. Bertoli A., Cirak C., Leonardi M., Seyis F, Pistelli L, (2011). Morphogenetic changes in essential oil

composition of Hypericum perforatum during the course of ontogenesis. Pharmaceutical biology, 49(7), 741-

751.

22. ĐorĊević, A., Zlatković, B., Lazarević, J. et al. (2011). A detailed chemical composition and antimicrobial

activity of Hypericum richeri Vill. subsp grisebachii (Boiss.) Nyman essential oil from Serbia. Journal of

medicinal plants research, 5(23), 5486-5492.

23. Hosni, K., a, K., it, M., Chahed, T., Marzouk, B. (2011). Volatile constituents of two

Hypericum species from Tunisia. Natural Product Communications, 6(11), 1731-1734.

24. Nürk N.M., Crockett S.L., (2011). Morphological and Phytochemical Diversity among Hypericum Species of the

Mediterranean Basin, Med Aromat Plant Sci Biotechnol. 5(1), 14–28.

25. Bertoli A., Cirak C., Silva J.A.T. (2011). Hypericum species as sources of valuable essential oils Medicinal and

Aromatic Plant Science and Biotechnology, Global Science Books, 29-47. Invited Review

26. Özder S., Fakir H., Erba S. (2011). Determination on Essential Oil Rate and Composition of Some Hypericum

species in Muğla-Ula Province. 2nd

International Non-Wood Forest Products Symposium, 8-10 September,

Isparta/Turkey.

27. Zybartaite L. (2011). Keturbriaunes jonatoles (Hypericum maculatum Crantz) lietuvos populaciju genetine

ivairove. Vytauto Diditiojo Universitetas, Magistro baigiamasis darbas, 1-87.

28. Akhbari, M., Batooli, H., Mozdianfard, M. (2012). Comparative study of composition and biological activities of

SDE prepared essential oils from flowers and fruits of two Hypericum species from central Iran. Natural

Product Research, 26(3), 193-202.

29. Valarezo, E., Castillo, A., Guaya, D., Morocho, V., Malagón, O. (2012). Chemical composition of essential oils

of two species of the Lamiaceae family: Scutellaria volubilis and Lepechinia paniculata from Loja. Ecuador

Journal of Essential Oil Research, 24(1), 31-37.

30. Guedes, A.P., Franklin, G., Fernandes-Ferreira, M. (2012). Hypericum sp.: Essential oil composition and

biological activities. Phytochemistry Reviews, 11(1), 127-152.

20

31. Özek, G., Özek, T., Dinç, M., Doǧ u, S., Başera, K.H.C. (2012). Chemical diversity of volatiles of Teucrium

orientale L. var. orientale, var. puberulens, and var. glabrescens determined by simultaneous GC-FID and

GC/MS techniques. Chemistry and Biodiversity, 9(6), 1144-1154.

32. Radulović, N.S., Blagojević, P.D. (2012). Chemical composition of Hypericum rumeliacum Boiss. essential oil.

a new chemotype of this pharmacologically valuable species. Chemistry and Biodiversity, 9(10), 2324-2341.

27. Verma, R.S., Padalia, R.C., Chauhan, A., Chanotiya, C.  S. Yadav, A. (2012). Chemical composition of the

aliphatic compounds rich essential oil of Hypericum japonicum Thunb. ex Murray from India. Journal of

Essential Oil Research, 24(6), 501-505.

28. Alireza M, (2012). Antimicrobial activity and chemical composition of essential oils of four Hypericum from

Khorasan, Iran. Journal of Medicinal Plants Research, 6(12), 2478-2487.

29. Azadi, B. (2013). Volatile constituents of Hypericum asperulum Jaub. & Spach aerial parts from Iran.

International Journal of Phytomedicine, 5(3), 367-372.

30. Rouis, Z., Abid, N., Koudja, S., Yangui, T., Elaissi, A., Cioni, P.L., Flamini, G., Aouni, M. (2013). Evaluation

of the cytotoxic effect and antibacterial, antifungal, and antiviral activities of Hypericum triquetrifolium Turra

essential oils from Tunisia. BMC Complementary and Alternative Medicine. 13, 24.

31. Rouis, Z., Laamari, A., Abid, N., Elaissi, A., Cioni, P.L., Flamini, G., Aouni, M. (2013). Chemical composition

and larvicidal activity of several essential oils from Hypericum species from Tunisia, Parasitology Research,

112(2), 699-705.

32. Đordević, A., Lazarević, J., Šmelcerović, A., Stojanović, G. (2013). The case of Hypericum rochelii Griseb. &

Schenk and Hypericum umbellatum A. Kern. essential oils: Chemical composition and antimicrobial activity.

Journal of Pharmaceutical and Biomedical Analysis, 77(5), 145-148.

33. Đordević, A.S., Lazarević, J.S., Mitić, V.D., Palić, R.M., Stojanović, G.S. (2013). Antimicrobial activity of

Hypericum annulatum Moris and Hypericum elegans Stephan ex Willd. essential oils from Serbia. Chemical

Industry and Chemical Engineering Quarterly. 19(1), 7-11.

34. Xu, D.H., Huang, Y.S., Jiang, D.Q., Yuan, K. (2013). The essential oils chemical compositions and

antimicrobial, antioxidant activities and toxicity of three Hyptis species. Pharmaceutical Biology, 51(9), 1125-

1130.

35. Zdunić, G.M. (2013). Uporedna hemijska analiza i farmakološki profil ekstrakata odabranih vrsta roda

Hypericum L. Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, Doktorska disertacija. 1-175.

36. Russo, E., Scicchitano, F., Whalley, B.J., (...), Palleria, C., De Sarro, G. (2014). Hypericum perforatum:

Pharmacokinetic, mechanism of action, tolerability, and clinical drug-drug interactions. Phytotherapy Research

28(5), 643-655.

37. Scalco, N., Ladeira, A.M., Lago, J.H.G., Young, M.C.M., Carvalho, L.R. (2014). Evaluation of the fungitoxic

activity and isolation of alloaromadendrene - 4α, 10 β - diol in Hypericum cordatum. Revista Brasileira de

Plantas Medicinais, 16(3), 744-749.

38. Mártonfiová, L., Danova, K., Toteva, V.K., Ĉellárová, E. (2014). Karyotype analysis of Hypericum rumeliacum

Boiss. Thaiszia Journal of Botany, 24(2), 143-150.

39. Dadkhah, A., Roshanaei, K., Fatemi, F., (...), Alipour, M., Abdolmohammadi, M.H. (2014). Biological

Properties of Iranian Hypericum scabrum Essential oil and Hydroalcoholic Extract From Alamut Mountain.

Journal of Essential Oil-Bearing Plants, 17(2), 186-195.

40. ĐorĊević, A.S., Lazarević, J.S., Petrović, G.M., Zlatković, B.K., Solujić, S.R. (2014): Chemical and biological

evaluation of Hypericum maculatum Crantz essential oil. Chemistry and Biodiversity, 11(1), 140-149.

39. Liu, Q., Sun, G., Wang, S., Lin, Q., Zhang, J., Li, X. (2014): Analysis of the variation in scent components of

Hosta flowers by HS-SPME and GC-MS. Scientia Horticulturae. 175, 57 – 67.

40. Đurović-Pejĉev, R., Potoĉnik, I., Milijašević-Marĉić, S., Todorović, B., Rekanović, E., Stepanović, M. (2014).

Antifungal activity of six plant essential oils from Serbia against Trichoderma aggressivum f. europaeum.

Pestic. Phytomed, 29(4), 291–297.

41. Çirak, C, Kurt, D. (2015). Önemli Tıbbi Bitkiler Olarak Hypericum Türleri. Anadolu, 23 (1), 42-58.

42. Akgöz, Y. (2015). The effects of Hypericum (Hypericacea) species on microorganisms: A review. Int. Res. J.

Pharm., 6(7), 390-399.

43. Kladar, N., SrĊenović, B., Grujić, N., Rat, M., Gavarić, N., Anaĉkov, G., Boţin, B. (2015). St.John’s Wort

(Hypericum spp.)–relation between the biological source and medical In: Hypericum Editor: Howard R. Davis

Chapter 3, 53-80.

44. Danova, K. (2015): Potential of the Balkan flora as a source of prospective hypericum genotypes for the

conventional and biotechnological delivery of phytopharmaceuticals (Book Chapter). Hypericum: Botanical

Sources, Medical Properties and Health Effects, 19-52

21

45. Kladar, N., Srdenović, B., Grujić, N., Rat, M., Gavarić, N., Anaĉkov, G., Boţin, B. (2015): St. John'S Wort

(Hypericum Spp.) - Relation between the biological source and medical properties (Book Chapter). Hypericum:

Botanical Sources, Medical Properties and Health Effects, 53-80.

46. Gong, A.D., Li, H.P., Shen, L., Zhang, J.B., Wu, A.B., He, W.J., Yuan, Q.S., He, J.D., Liao, Y.C. (2015). The

Shewanella algae strain YM8 produces volatiles with strong inhibition activity against Aspergillus pathogens

and aflatoxins (Article) Frontiers in Microbiology, 6, No 1091

47. Morshedloo, M.R., Ebadi, A., Maggi, F., Fattahi, R., Yazdani, D., Jafari, M. (2015). Chemical characterization

of the essential oil compositions from Iranian populations of Hypericum perforatum L. Industrial Crops and

Products, 76, 565-573.

48. ĐorĊević A. S. (2015). Chemical composition of Hypericum perforatum L. essential oil. Advanced

Technologies, 4(1), 64-68.

49. Ghiasvand, A., Shadabi, S., Hajipour, S., Nasirian, A., Borzouei, M., Hassani-Moghadam, E., Hashemi, P.

(2016). Comparison of Ultrasound-Assisted Headspace Solid-Phase Microextraction and Hydrodistillation for

the Identification of Major Constituents in Two Species of Hypericum. Journal of Chromatographic Science,

54(2), 264-270.

50. Süntar, I., Oyardi, O., Akkol, E.K., Ozçelik, B. (2016). Antimicrobial effect of the extracts from Hypericum

perforatum against oral bacteria and biofilm formation. Pharmaceutical Biology, 54 (6), 1065-1070.

51. Vafi, F., Bahramsoltani, R., Abdollahi, M., Manayi, A., Abdoighaffari, A.H., Samadi, N., Amin, G.,

Hassanzadeh, G., Jamalifan, H., Baeeri, M., Heidari, M., Khanavi, M. (2016). Burn wound healing activity of

Lythrum salicaria L. and Hypericum scabrum L. Wounds-a compendium of clinica research and practice,

28(12), 448-458.

53. Potoĉnik, I., Todorović, B., Đurović-Pejĉev, R., Stepanović, M., Rekanović, E., Milijašević-Marĉić, S. (2016).

Antimicrobial activity of biochemical substances against pathogens of cultivated mushrooms in Serbia Pestic.

Phytomed. (Belgrade), 31(1-2), 19–27

53. Okmen, G, Balpinar, N. (2017). The biological activities of Hypericum perforatum L. African journal of

traditional complementary and alternative medicines, 14(1), 213-218.

54. Moleriu, L., Jianu, C., Bujanca, G., Doros, G., Misca, C., Ilie, O.C., Moleriu, R.D., Ilie, A.C. (2017). Essential

oil of hypericum perforatum: The chemical composition and antimicrobial activity(Article), Revista de Chimie,

68 (4), 687-692.

Rad pod rednim brojem 8. Veljić M., Tarbuk M., Marin P.D., Ćirić A., Soković M., Marin, M. (2008). Antimicrobial acctivity of Methanol

Extracts of Some Genuine Mosses from Serbia, Pharmaceutical Biology 46 (12), 871-875.

Citiran u:

1. Altuner, E. M., Cetin, B. (2009). Antimicrobal Activity of Thuidium delicatulum (Bryopsida) Extracts. Kafkas

Univ Fen Bil Enst Derg., 2(2), 85-92.

2. Lee, Y.S., Kang, O.H., Choi, J.G., et al. (2010). Synergistic effect of emodin in combination with ampicillin or

oxacillin against methicillin-resistant Staphylococcus aureus. Pharmaceutical Biology, 48(11), 1285-1290.

3. Altuner, E. M., Cetin, B. Çokmus, C. (2010). Tortella tortulosa (Hedw.) Limpr. Özütlerinin Antimikrobiyal

Aktivitesi. Kastamonu Üni., Orman Fakültesi Dergisi, 10 (2), 111-116.

4. Savaroglu, F., Ilhan, S., Filik-Iscen, C. (2011). An evaluation of the antimicrobial activity of some Turkish mosses

Journal of Medicinal Plants Research, 5(14), 3286-3292.

5. Altuner, E.M., Çeter, T., Bayar , E., Aydin, S., Arici, Ġ., Suleymanoglu, G. Edis, A. (2011). Investigation on

antimicrobial effects of some moss species collected from Kastamonu region. Commun. Fac. Sci. Univ. Ank.

Series, 23(1-2), 33-43.

6. Oztopcu Vatan, P., Savaroglu, F., Filik Iscen, C., et al. (2011). Antimicrobial and antiproliferative activities of

Homalothecium sericeum (Hedw.) Schimp. extracts, Fresenius environmental bulletin, 20(2A), 461-466.

7. Khursheed, R., Naz, A., Naz, E., Sharif, H., Rizwani, G.H. (2012). Antibacterial, antimycelial and phytochemical

analysis of ricinus communis linn, trigonella foenum grecum linn and delonix regia (bojer ex hook.) raf of

Pakistan. Romanian Biotechnological Letters, 17(3), 7237-7244.

8. Nikolajeva, V., Liepina, L., Petrina, Z., Krumina, G., Grube, M., Muiznieks, I. (2012). Antibacterial Activity of

Extracts from Some Bryophytes. Advances in Microbiology, 2, 345-353.

9. Yum, D. Y., Baek, D. K., Song Y. S. (2012). Antibacterial Effect of Sohamhyung-tang Against Methicillin-

Resistant Staphylococcus aureus. Korean J. Oriental Physiology & Pathology, 26(6), 886 - 893.

22

10. Shin, I.S., Kang, O.H., Joung, D.K.. Kang, H.J., Kim, J.E., Hwang, H.C., Kim, I.W., Kwon, D.Y. (2013).

Antibacterial Effect of Sinhyowoldosan Against Methicillin-Resistant Staphylococcus aureus The Korea

Journal of Herbology, 28(1), 59-64.

11. Soković, M. D., Glamoĉlija, J. M. , Ćirić, A. D. (2013). Natural Products from Plants and Fungi as Fungicides

Intech, 9, 185-232.

12. Canli, K., Cetin, B., Altuner, E. M., Türkmen Y., Uzek U., Dursun H. (2014). In vitro Antimicrobial Screening

of Hedwigia ciliata Var. leucophaea and Determination of the Ethanol Extract Composition by Gas

Chromatography/Mass Spectrometry (GC/MS). Journal of pure and applied microbiology. 8(4), 2987-2998.

13. Altuner, E.M., Canli, K., Akata, I. (2014). Antimicrobial screening of Calliergonella cuspidata, Dicranum

polysetum and Hypnum cupressiforme. Journal of Pure and Applied Microbiology, 8(1), 539-545.

14. Canli, K., Altuner, E.. M., Akata, I. (2015). Antimicrobial screening of Mnium stellare. Bangladesh journal of

pharmacology, 10(2), 321-325.

15. Ertürk,Ö., Sahin, H., Ertürk,E.Y., Hotaman , H.E., Koz, B. (2015). The antimicrobial and antioxidant activities

of extracts obtained from some moss species in Turkey, Herba polonicaFrom Botanical to Medical Research,

61(4), DOI: 10.1515/hepo-2015-0031

16. Yun, Y.I., Lee, H.S., Jung, M.J., You, S.I., Song, Y.S., Kwon, D.Y. (2015). Antimicrobial Effects of Ethanol

Extract of Yongdamgosam-hwan against Streptococcus mutans. Kor. J. Herbol., 30(6), 55-61.

17. Choi, S.H., Kang1, O.H., Zhou1, T., Kong1, R., Lee, S.J., Kang1, D.H., Jung1, H.I., Lee, Y.S., Kwon D.Y.

(2016). The antimicrobial activity of Hwangheuk-san and synergy effect with oxacillin against methicillin-

resistant Staphylococcus aureusKor. J. Herbol.,31(5), 93-98

Rad pod rednim brojem 9. Dragićević S., Veljić M., Marin P. D. (2008). New Records to the Moss Flora of Montenegro. Cryptogamie, Bryol.,

29 (4), 397-400.

Citiran u:

1. Papp, B., Erzberger, P. (2010). Contributions to the bryophyte flora of Durmitor National Park, Montenegro.

Nova Hedwigia, 138, 147-163.

2. Papp, B., Pantovic, J., Szurdoki, E., Sabovlievic, M.S. (2014). Interesting and new species for the bryophyte flora

of Serbia. Herzogia, 27(1), 221-225.

3. Papp, B., Szurdoki, E., Pantović, J., Sabovljević, M. (2014) Contributions to the bryophyte flora of the Pešter

Plateau, SW Serbia. Studia botanica Hungarica, 45. 33-47.

4. Antun, A., Šegota, V., Papp, B. (2015). A contribution to the Bryophyte flora of croatia IV. Ţumberaĉka gora

mts.. Studia botanica Hungarica, 46 (1), 5-24.

5. Papp, B., Pantović, J., Szurdoki, E., Sabovljević, M.S. (2016). New bryophyte records for the Republic of

Macedonia. Journal of bryology, 38(2), 168-171.

Rad pod rednim brojem 10. Veljić M., Đurić A., Soković M., Ćirić A., Glamoĉlija J., Marin P.D. (2009). Antimicrobial activity of Methanol

Extracts of Fontinalis antipyretica, Hypnum cupressiforme and Ctenidium molluscum. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 61

(2), 225-229.

Citiran u:

1. Sabovljević, A., Soković, M., Glamoĉlija, J., Ćirić, A., Vujiĉić, M., Pejin, B., Sabovljević, M. (2010).

Comparison of extract bio-activities of in-situ and in vitro grown selected bryophyte species. African Journal

of Microbiology Research, 4(9), 808-812.

2. Sabovljevic, A., Sokovic, M., Glamoclija, Ćirić, A., Vujiĉić, M., Pejin, B., Sabovljević, M. (2011). Bio-activities

of extracts from some axenically farmed and naturally grown bryophytes, Journal of medicinal plants research,

5(4), 565-571.

3. Chaudhary, B.L., Kumar, P. (2011). Antibacterial activity and preliminary phytochemical screening of epiphytic

moss Stereophyllum ligulatum Jaeg. International Journal of Pharma and Bio Sciences, 2(4), 674-681.

4. Dey, A., Nath De, J. (2011). Antifungal bryophytes: A possible role against human pathogens and in plant

protection. Research Journal of Botany, 6(4), 129-140. 5. ĐorĊević, M., Šević, M., Mijatović, M., Todorović, G., Kostić, M. (2011). In vitro efikasnost pojedinih eteriĉnih

ulja u suzbijanju Alternaria alternate. Zaštita bilja, 62 (3), 159-168.

6. Pejin, B., Sabovljević, A., Soković, M., Glamoĉlija, J., Ćirić, A., Vujiĉić, M., Sabovljević, M. (2012).

Antimicrobial activity of Rhodobryum ontariense. Hemijska Industrija, 66(3), 381-384.

23

7. ĐorĊević, M., ĐorĊević, O., ĐorĊević, R., Mijatović, M., Kostić, M., Todorović, G., Ivanović, M. (2013).

Alternative approach in control of tomato pathogen by using essential oils In vitro. Pakistan Journal of Botany,

45(3), 1069-1072. 8. ĐorĊević, M., Dolovac, N., Ivanović, M., Damnjanović, J., Zeĉević B. (2013). Efikasnost eteriĉnih ulja u

suzbijanju Verticillium dahliae patogena paradajza in vitro. Zaštita bilja, 64(3), 162-168.

9. Altuner, E.M., Canli, K., Akata, I. (2014). Antimicrobial screening of Calliergonella cuspidata, Dicranum

polysetum and Hypnum cupressiforme. Journal of Pure and Applied Microbiology, 8(1), 539-545.

10. Tosun, G., Yayli, B., Özdemir, T., Batan, N., Bozdeveci, A., Yayli, N. (2015). Volatiles and antimicrobial

activity of the essential oils of the mosses Pseudoscleropodium purum, Eurhynchium striatum, and

Eurhynchium angustirete Grown in Turkey. Records of Natural Products, 9(2), 237-242.

11. Sabovljević, M.S., Sabovljević, A.D., Ikram, N.K.K., Peramuna, A., Bae, H., Simonsen, H.T. (2016).

Bryophytes - An emerging source for herbal remedies and chemical production. Plant Genetic Resources:

Characterisation and Utilisation, 14(4), 314-327.

Rad pod rednim brojem 11. Veljić M., Ćirić A., Soković M., Janaćković P., Marin, P.D., (2010): Antibacterial and antifungal activity of the

livervort (Ptilidium pulcherrimum) metanol extract. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 62 (2), 381-395.

Citiran u:

1. Sabovljević, A., Soković, M., Glamoclija, J., et al. (2011). Bio-activities of extracts from some axenically farmed

and naturally grown bryophytes. Journal of medicinal plants research, 5(4), 565-571.

2. Chaudhary, B.L., Kumar, P. (2011). Antibacterial activity and preliminary phytochemical screening of epiphytic

moss Stereophyllum ligulatum Jaeg. International Journal of Pharma and Bio Sciences, 2(4), 674-681.

3. Afroz, A., Vinay Sharma, S.C., Sharma and Punam Kumari (2012). Antibacterial activity of the alcoholic extracts

of Entodon nepalensis Mizush. against some pathogenic bacteria. Rep Opinion, 4(10), 44-47.

4. Hafez, E.E., Kabeil, S.S. (2013). Antimicrobial activity of nano-silver particles produced by micro algae. Journal

of Pure and Applied Microbiology, 7, 35-42.

5. Devi, K., Kapila, S. (2013). Antibacterial effect of some Indian liverworts. International Journal of

Pharmaceutical Sciences Review and Research, 20(2), 219-221.

6. Vats, S., Alam, A (2013). .Antibacterial activity of Atrichum undulatum (Hedw.) P. Beauv. against some

pathogenic bacteria. Journal of Biological Sciences, 13(5), 427-431.

7. Soumya, C., Pruthvi Avadhani, H.A., Vidhya, R., Moses, V. (2015). Invitro investigation of antibacterial,

antioxidant activity and phytochemical screening of steam distilled fruit extract of Terminalia Chebula.

International Journal of Pharma and Bio Sciences, 6(2), 430-438.

8. Saputra, H.M., Mandia, S., Retnoaji, B., Wijayanti, N. (2016). Antioxidant properties of liverwort (Marchantia

polymorpha L.) to lead-induced oxidative stress on HEK293 cells. Journal of Biological Sciences,16(3), 77-85.

9. Mohamadi Sani, A., Yaghooti, F. (2016). Antibacterial Effects and Chemical Composition of Essential Oil from

Cotoneaster nummularioides Leaves Extract on Typical Food-borne Pathogens. Journal of Essential Oil-

Bearing Plants, 19(2), 290-296.

10. Wang, X., Cao, J., Dai, X., Xiao, J., Wu, Y., Wang, Q. (2017). Total flavonoid concentrations of bryophytes

from Tianmu Mountain, Zhejiang Province (China): Phylogeny and ecological factors. Plos one, 12(3), Article

number e0173003.

11. Yayintas, O.T., Alpaslan, D., Karagul Yuceer, Y., Yilmaz, S., Sahiner, N. (2017. Chemical composition,

antimicrobial, antioxidant and anthocyanin activities of mosses (Cinclidotus fontinaloides (Hedw.) P.Beauv.

and Palustriella commutata (Hedw.) Ochyra) gathered from Turkey(Article). Natural Product Research,

31(18), 2169-2173.

Rad pod rednim brojem 12. Bukvicki D., Veljić M., Soković M., Grujić S., Marin P. D., (2012). Antimicrobial activity of metanol extracts of

Abietinella abietina, Neckera crispa, Platyhypnidium riparoides, Cratoneuron filicinum and Campylium protensum

mosses. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 64 (3), 911-916.

Citiran u:

1. Ahmad, A., Kaleem, M., Ahmed, Z., Shafiq, H., (2015). Therapeutic potential of flavonoids and their mechanism

of action against microbial and viral infections-A review. Food research international, 77, 221-235.

24

2. Wang, Q., Zhao, C., Gao, Y., Gao, C., Qiao, Y., Xie, H., Wang, W., Yuan, L., Liu, J., Ma, W., Li, W. (2016).

Effects of Abietinella abietina extracts on the germination and seedling emergence of Picea Crassifolia: Results

of greenhouse experiments. Polish Journal of Ecology, 64(3), 357-368.

3. Sabovljević, M.S., Sabovljević, A.D., Ikram, N.K.K., Peramuna, A., Bae, H., Simonsen, H.T. (2016). Bryophytes

- An emerging source for herbal remedies and chemical production. Plant Genetic Resources: Characterisation

and Utilisation, 14(4), 314-327.

Rad pod rednim brojem 13. Veljić M. Marin P. D. (1997). New moss taxa for the flora of Serbia. Flora Mediterranea, 7, 133-138.

Citiran u:

1. Sabovljević, M., Stevanović, V. (1999). Moss Conspectus of the Federal Republic of Yugoslavia. Flora

Mediterranea, 9, 65-95.

2. Sabovljević, M. (2000). Checklist of hepatics of the Federal Republic of Yugoslavia. Lindbergia, 25, 128-133.

3. Papp, B., Sabovljević, M. (2001). Contribution to the knowledge of the bryoflora of the regione of Petnica (W

Serbia, Yugoslavia). Studia bot. hung. 32, 107-120

Rad pod rednim brojem 15. Dragićević S., Veljić M., Marin P. D. Petković, B. (2001). New moss taxa for the flora of Montenegro. Flora

Mediterranea, 11: 109-113.

Citiran u:

1. , M., , T. (2003). Bryophyte flora of Avala Mt. (C. Serbia, Yugoslavia). Lindbergia, 28(2), 90-96.

2. Sabovljević, M., Cvetić, T., Stevanović, V. (2004). Bryophyte Red List of Serbia and Montenegro. Biodiversity

and Conservation, 13, 1781-1790.

3. Cvetic, T., Sabovljevic, M. (2004). New and interesting bryophyte records for Montenegro. Phytologia Balcanica,

10(2-3), 67-69.

4. Cvetić, T., Sabovljević, M. (2005). A contribution to the bryophyte flora of Fruška Gora (Vojvodina, Serbia).

Phytologica Balcanica, 11, 35-43.

5. Erzberger, P., Papp, B., Dragicevic, S. (2008). Notes on some newly recorded bryophytes from Montenegro.

Journal of Bryology, 30(2), 167-170.

6. Erzberger, P., Papp, B. (2007). New and noteworthy bryophyte records from Montenegro and Serbia.

Willdenowia, 37, 331-359.

Rad pod rednim brojem 16. Dragićević S., Veljić M., Marin P. D., Petković, B. (2007). Contribution to the knowledge of bryophyte flora from

Mt Sinjavina (Montenegro). Phytologica Balcanica, 13(1), 75-78.

Citiran u:

1. Kasom, G., (2016). Studija zaštite I uspostavljanje zaštićenog prirodnog dobra na podruĉju Sinjavine. Agencija za

zaštitu ţivotne sredine Crne Gore. Podgorica. 1-300.

Rad pod rednim brojem 17. Veljić M., Ljubić B., Marin P.D., Marin M. (2008). Bryophyte flora on the northern slopes of Zlatar mountain

(Southwest Serbia). Arch. Biol. Sci., Belgrade, 60 (1), 145-150.

Citiran u:

1. Gąbka, M., Rusińska, A., Barylski, J. (2014). Molecular, morphological, and ecological differences between the

terrestrial and aquatic forms of Oxyrrhynchium speciosum (Brid.) Warnst. (Brachytheciaceae). Journal of

Bryology, 36(3), 180-190.

Rad pod rednim brojem 18. Dragićević S., Veljić M., Marin P. D. (2008). Liverworts from the Moraĉa river basin – taxonomic and ecological

analysis. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 60 (3), 469-474.

Citiran u:

1. Jakovljev, Z., Sabovljević, M., Zechmeister, H. (2009). Contribution to the bryophyte flora of Donau-Auen

National Park. Cryptogamica Estonica, 45, 49-54.

25

Rad pod rednim brojem 19. Janaćković P., Tešević V., Marin P.D., Milosavljević S., Duletić-Laušević S. Janaćković S., Veljić M. (2008). Brine

shrimp lethality bioassay of selected Centaurea L. species (Asteraceae). Arch. Biol. Sci., Belgrade, 60 (4), 681-685.

Citiran u:

1. Csapi, B., Hajdu, Z., Zupko, I., et al. (2010). Bioactivity-guided Isolation of Antiproliferative Compounds from

Centaurea arenaria: Phytoterapy research, 24(11), 1664-1669.

2. Milošević, T., Argyropoulou, C., Solujić S, et al. (2010). Chemical Composition and Antimicrobial Activity of

Essential Oils from Centaurea pannonica and C. jacea. Natural product communications, 5(10), 1663-1668.

3. Cölgeçen, H., Koca, U., Yaǧ ci, C., Toker, G., Toker, M.C., Vural, M., (2012). Callus induction and secondary

metabolite production studies in Centaurea tchihatcheffii Fisch. & C.A.Mey. Fabad Journal of Pharmaceutical

Sciences, 37(1), 9-15.

Rad pod rednim brojem 20. Veljić M., Cvijan M. (1993). New habitats of species of Batrachospermum Roth. (Rhodophyta) in Serbia. Arch.

Biol. Sci., Belgrade, 45 (1-2), 55-57.

Citiran u:

1. Cvijan, M. (2002). Material for the algae flora of Serbia, II Rhodophyta (red algae). A Review. Arch. Biol. Sci.,

Belgrade, 54(1-2), 1-10.

2. Ceschin, S., Ricci, S., Abati, S., Bisceglie, S., Minciardi M.R., Zuccarello, V. (2013). Distribution and ecology of red

algae in Italian rivers. Fundam. Appl. Limnol. 18.

Rad pod rednim brojem 21. Veljić M., Cvijan M. (1997). Qualitative analysis of algae of the confluences and the middle course of the Kolubara

river. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 49 (1-2), 43-49.

Citiran u:

1. Cvijan, M. (2002). Material for the algae flora of Serbia, II Rhodophyta (red algae). A Review. Arch. Biol. Sci.,

Belgrade, 54(1-2), 1-10.

2. , M., Cvijan, M., inato, S. (2008). A checklist of desmids (Conjugatophyceae, Chlorophyta) of

Serbia. I. Introduction and elongate baculiform taxa Cryptogamie, Algologie, 29 (4), 325-347.

3. Krizmanić, J., Rţaniĉanin, A., Subakov Simić, G., Cvijan, M. (2008). Amphileura pellucida (Kütz.) Kütz. - An

emended diagnosis concerning valve length. Diatom Research, 23(1), 243-248.

Rad pod rednim brojem 22. Milikić S., Veljić M., Marin P., Petković B. (2001). Mosses of some springs of the Moraĉa river basin. Arch. Biol.

Sci., Belgrade, 53 (1-2), 45-49.

Citiran u:

1. Sabovljević, M., Cvetić, T., Stevanović, V. (2004). Bryophyte Red List of Serbia and Montenegro. Biodiversity

and Conservation, 13, 1781-1790.

2. Cvetić, T., Sabovljević, M. (2004) New and interesting bryophyte records for Montenegro. Phytologia Balcanica,

10(2-3), 67-69.

3. Erzberger, P., Papp, B. (2007). New and noteworthy bryophyte records from Montenegro and Serbia.

Willdenowia, 37, 331-359

4. Erzberger, P., Papp, B., Dragicević, S. (2008). Notes on some newly recorded bryophytes from Montenegro.

Journal of Bryology, 30(2), 167-170.

Rad pod rednim brojem 27. Veljić M., Marin P. D., Lakušić D., Ljubić B. (2006). Bryophyte flora of the Uvac river gorge (southwest Serbia).

Arch. Biol. Sci., Belgrade, 58 (3), 187-194.

Citiran u:

1. Gąbka, M., Rusińska, A., Barylski, J. (2014). Molecular, morphological, and ecological differences between the

terrestrial and aquatic forms of Oxyrrhynchium speciosum (Brid.) Warnst. (Brachytheciaceae). Journal of

Bryology, 36(3), 180-190.

26

Rad pod rednim brojem 28. Vukojiĉić S., Lakušić D., Jovanović S., Marin P.D., Tomović G., Sabovljević M., Šinţar-Sekulić J., Veljić M.,

Cvijan M., Blaţenĉić J., Stevanović V. (2011). University of Belgrade Herbarium – treasury of data and challenges

for future research On the occasion of the 150th anniversary of University of Belgrade Herbarium (1860-2010).

Botanica Serbica 35(2), 163-178.

Citiran u:

1. Perić, R., Jakovljević, K.., Stojšić, V., Vukojiĉić, S. (2012). Panĉić’s specimens in the herbarium collection of

Andras Rafael Wolny. Bulletin of the Natural History Museum, 5, 37-71.

2. Kuzmanović, N., Clementi, M., Kabaš, E. Vukojiĉić, S. (2013). Retypification of the name Eryngium palmatum

(Apiaceae). Phytotaxa, 105(2), 58–60.

3. Tomović, G., Kuzmanović, N., Barina, Z., Đurović, S., Jakovljević, K.., Vukojiĉić, S. (2013). Nomenclatural

notes on three names in Viola Sect. Melanium (Violaceae). Phytotaxa, 123(1), 56–60.

4. Blaţenĉić, J. (2014). Overview of the stoneworts (Charales) of Serbia with the estimation of the threat status

Botanica Serbica, 38(1), 121-130.

5. Clementi, M., Kuzmanović, N., Barina, Z., Lakušić, D., Vukojiĉić, S. (2014). Typification of five names listed by

Roberto de Visiani in Plantarum Serbicarum Pemptas. Phytotaxa, 170(1), 57-60.

6. Clementi, M., Vukojiĉić, S., Lakušić, D., Kuzmanović, N., (2015). Typification of the names published by

Roberto de Visiani and Josif Panĉić in Plantae Serbicae Rariores aut Novae-Decas I. Phytotaxa, 202(2), 121–

134.

7. Clementi, M., Anaĉkov, G., Miola, A., Vukojiĉić, S., (2015). Typification and taxonomical notes on the names

published by Roberto de Visiani and Josif Panĉić in Plantae Serbicae Rariores aut Novae-Decas II, Phytotaxa,

224(1), 29- 44.

8. Clementi, M., Vukojiĉić, S., Miola, A., Niketić, M. (2016). Typification and nomenclature of the names published

in Plantae Serbicae Rariores aut Novae-Decas III. Phytotaxa, 252 (2), 85-98.

9. Prausová, R., Mareĉková, L., Kapler, A., Majeský, L., Farkas, T., Indreica, A., Šafářová, L., Kitner M. (2016).

.Adenophora liliifolia: Condition of its Populations in Central Europe. Acta Biologica Cracoviensia s.

Botanica, 58(2), 1-25.

Rad pod rednim brojem 29. Cvijan, M., Veljić, M. (1993). Chantransia pygmaea Kütz. 1845 (Rhodophyta) a new species in flora of Serbia.

Bulletin of Natural History Museum, Belgrade, B 48, 93-97.

Citiran u:

1. Cvijan, M. (2002). Material for the algae flora of Serbia, II Rhodophyta (red algae). A Review. Arch. Biol. Sci.,

Belgrade, 54(1-2), 1-10.

Rad pod rednim brojem 30. Petković B., Krivošej Z., Veljić M. (1996). Selaginello-Eriophoretum latifolii - nova zajednica planine Ošljak.

Glasnik Instituta za botaniku i bot. bašte Univ. u Beogradu, Tom XXX, 89-95.

Citiran u:

1. Lazarević, P. (2013). Mires of Serbia – distribution characteristics. Botanica Serbica, 37(1), 39-48.

2. Aćić, S., Šilc, U., Lakušić, D., Vukojiĉić, S., Dajić Stevanović, Z. (2013). Typification and correction of syntax

from the class Molinio-arrhenatheretea TX. 1937 in Serbia. Hacquetia, 12(2), 39-54.

Rad pod rednim brojem 31. Veljić M., Marin P.D., Boţa P., Petković B. (1996). Flora mahovina vrela Grze i Crnog Timoka (Srbija). Glasnik

Instituta za botaniku i bot. bašte Univ. u Beogradu, Tom XXX, 97-106.

Citiran u:

1. Sabovljević, M., Cvetić, T. (2001). Rhodobryum ontariense (Kindb.) new to Yugoslavia and some notes on the

genus Rhodobryum (Schimp.) Limpr. in the Federal Republic of Yugoslavia. Ekologija, 36(2), 145-153.

27

Rad pod rednim brojem 33. Dragićević S., Veljić M., Marin D.P., Petković B. (2003). Prilog poznavanju flore mahovina kanjona Tare. Natura

Montenegrina, 2, 9-17.

Citiran u:

1. Sabovljević, M., Natcheva, R. (2006). A check-list of the liverworts and hornworts of Southeast Europe.

Phytologica Balcanica, 12, 169-180.

2. Erzberger, P., Papp, B. (2007). New and noteworthy bryophyte records from Montenegro and Serbia.

Willdenowia, 37, 331-359

3. Erzberger, P., Papp, B., Dragicević, S. (2008). Notes on some newly recorded bryophytes from Montenegro.

Journal of Bryology, 30(2), 167-170.

Rad pod rednim brojem 47.

Skaltsa H., Saroglou V., Marin P. D., Ranĉić A., Veljić M. (2006). Composition and antimicrobial activity of the

essential oil of six Hypericum species from Serbia. (Meeting Abstract) Planta Medica, 72(11), 1060.

Citiran u:

1. Dulger, B., Hacioglu, N., Dulger, G. (2008). Antimicrobial activity of endemic Hypericum havvae from Turkey.

Asian journal of chemistry, 20(5), 3889-3892.

Rad pod rednim brojem 64.

Tyagi A.K., Bukvicki D., Gottardi D., Veljić M., Guerzoni M. E., Malik A. Marin, P. D., (2013). Antimicrobial

Potential and Chemical Characterization of Serbian Liverwort (Porella arboris-vitae): SEM and TEM Observations

Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine, Article ID 382927, 7 pages

Citiran u:

1. Judaibi, A. A. (2014). Antibacterial Effects of Extracts of Two Types of Red Sea Algae. Journal of Biosciences

and Medicines , 2 (2), 8 pages.

2. Mastuti T. S., Handayani, R. (2014). Senyawa kimia penyusun ekstrak ethyl asetat dari daun pisang batu dan

ambon hasil distilasi air. Prosiding SNST Fakultas Teknik. 1(1),

3. Saavedra Molina, A., Salgado Garciglia, R.,Noriega Cisneros, R., Esquivel Gutiérrez, E.R., Manzo Avalos, S.,

Cortés Rojo, C., Montoya Pérez, R. (2014). Oxidative stress in diabetes and hypertension treated with

alternative therapy of medicinal plants (Book Chapter). Reactive Oxygen Species, Lipid Peroxidation and

Protein Oxidation, 205-218.

4. Aguiar, J.J.S., Sousa, C.P.B., Araruna, M.K.A., Silva, M.K.N., Portelo, A.C., Lopes,.C., Carvalho, V.R.A.,

Figueredo, F.G., Bitu, V.C.N., Coutinho, H.D.M., Miranda, T.A.S., Matias, E.F.F. (2015). Antibacterial and

modifying-antibiotic activities of the essential oils of Ocimum gratissimum L. and Plectranthus amboinicus L.

European Journal of Integrative Medicine, 7(2), 151-156.

5. Kim, S., Lee, H., Lee, S., Yoon Y., Choi K.H. (2015). Antimicrobial Action of Oleanolic Acid on Listeria

monocytogenes, Enterococcus faecium, and Enterococcus faecalis. Plos one, 10(3), Article Number: e0118800.

6. Bhargava, K., Conti, D.S., da Rocha, S.R.P., Zhang, Y. (2015). Application of an oregano oil nanoemulsion to the

control of foodborne bacteria on fresh lettuce. Food Microbiology, 47, 69-73.

7. Molina A.S., Salgado-Garciglia, R., Noriega-Cisneros, R., Esquivel-Gutiérrez, E.R., Manzo-Avalos, S., Cortés-

Rojo, C., Montoya-Pérez R. (2015). Oxidative stress in diabetes and hypertension treated with alternative

therapy of medicinal plants. In: "Reactive Oxygen Species, Lipid Peroxidation and Protein Oxidation" Editor:

Angel Catalá, Chapter 9, 205-217.

8. Matijašević, D., Pantić, M., Rašković, B., Pavlović, V., Duvnjak, D., Sknepnek, A., Nikšić, M. (2016). The

antibacterial activity of coriolus versicolor methanol extract and its effect on ultrastructural changes of

staphylococcus aureus and salmonella enteritidis. Frontiers in Microbiology, 7, 1226.

9. Xu, F., Cheng, G., Hao, H., Wang, Y., Wang, X., Chen, D., Peng, D., Liu, Z., Yuan, Z., Dai, M. (2016).

Mechanisms of antibacterial action of quinoxaline 1,4-di-N-oxides against clostridium perfringens and

Brachyspira hyodysenteriae. Frontiers in Microbiology, 7, 1948.

10. Meechai, I., Phupong, W., Chunglok, W., Meepowpan, P. (2016). GC-MS analysis of phytoconstituents in 12

Ma-dan extracts (Garcinia schomburgkiana). Walailak Journal of Science and Technology, 13(11), 907-912.

11. Fyhrquist, P., Virjamo, V., Hiltunen, E., Julkunen-Tiitto, R. (2017). Epidihydropinidine, the main piperidine

alkaloid compound of Norway spruce (Picea abies) shows promising antibacterial and anti-Candida activity.

Fitoterapia, 117, 138-146.

28

12. Matijašević, D.M. (2017). Uticaj Se(IV)-I Se(VI)-modifikovanog zeolita na antioksidativno i antimikrobno

dejstvo gljiva Pleurotus ostreatus i Coriolus versicolor. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet,

Doktorska disertacija, 1-165.

13. Marković, Z.M., Kepić, D.P., Matijašević, D.M., Pavlović, V.B., Jovanović, S.P., Stanković, N.K., Milivojević,

D.D., Spitalsky, Z., Holclajtner-Antunović, I.D., Bajuk-Bogdanović, D.V., Nikšić, M.P., Todorović Marković,

B.M. (2017). Ambient light induced antibacterial action of curcumin/graphene nanomesh hybrids(Article) RSC

Advances, 7(57), 36081-36092.

14. Shi, C., Zhao, X., Meng, R., Liu, Z., Zhang, G., Guo, N. (2017). Synergistic antimicrobial effects of nisin and p-

Anisaldehyde on Staphylococcus aureus in pasteurized milk(Article), LWT - Food Science and Technology,

84, 222-230.

Rad pod rednim brojem 65.

Bukvicki D., Gottardi D., Tyagi A.K., Veljic M., Marin P.D., Vujisic L., Guerzoni M.E., Vannini L. (2014).

Scapania nemorea liverwort extracts: Investigation on volatile compounds, in vitro antimicrobial activity and

control of Saccharomyces cerevisiae in fruit juice. LWT - Food Science and Technology, 55, 452-458.

Citiran u:

1. Dhiman, R., Aggarwal, N.K., Kaur, M. (2015). Comparative evaluation of antimicrobial activities of commonly

used Indian spices against microbes associated with juices. Research Journal of Microbiology, 10(4), 170-180.

2. Kessler, M., Connor, E., Lehnert, M. (2015). Volatile organic compounds in the strongly fragrant fern genus

Melpomene (Polypodiaceae). Plant Biology, 17(2), 430-436.

3. Aslan, A., Can, M.I. (2015). The effect of orange juice against to H2O2 stress in Saccharomyces cerevisiae.

Progress in Nutrition, 17(3), 250-254.

4. Wang, H., Hu, Z., Long, F., Guo, C., Niu, C., Yuan, Y., Yue, T. (2016). The Effects of Stress Factors on the

Growth of Spoilage Yeasts Isolated From Apple-Related Environments in Apple Juice. Journal of Food Safety,

36(2), 162-171.

5. Krisch, J., Chandrasekaran, M., Kadaikunnan, S., Alharbi, N.S., Vágvölgyi, C. (2016). Latest about spoilage by

yeasts: Focus on the deterioration of beverages and other plant-derived products. Journal of Food Protection,

79(5), 825-829.

6. Dhiman, R., Aggarwal, N., Aneja, K.R., Kaur, M. (2016). In Vitro Antimicrobial Activity of Spices and

Medicinal Herbs against Selected Microbes Associated with Juices. International Journal of Microbiology,

No 9015802.

7. Al-Zahrani, A. , Omer, H., Al-Judaibi, A. (2016) Impact of Antibacterial Activity of Physical Storage Extracts on

Pathogenic Bacteria. Journal of Biosciences and Medicines, 4, 54-62.

8. Petruzzi, L., Campaniello, D., Speranza, B., Corbo, M.R., Sinigaglia, M., Bevilacqua, A.(2017). Thermal

Treatments for Fruit and Vegetable Juices and Beverages: A Literature Overview(Article) Comprehensive

Reviews in Food Science and Food Safety, 16(4), 668-691.

Rad pod rednim brojem 66.

Bukviĉki D., Stojković D., Soković M., Vannini L., Montanari C., Pejin B., Savić A., Veljić M., Grujić S. Marin

P.D., (2014). Satureja horvatii essential oil: In vitro antimicrobial and antiradical properties and in situ control of

Listeria monocytogenes in pork meat, Meat Science, 96, 1355-1360.

Citiran u:

1. Teixeira, M.A., Rodrigues, A.E. (2014). Coupled extraction and dynamic headspace techniques for the

characterization of essential oil and aroma fingerprint of Thymus species. Industrial and Engineering

Chemistry Research, 53(23), 9875-9882.

2. Falowo, A.B., Fayemi, P.O., Muchenje, V. (2014). Natural antioxidants against lipid-protein oxidative

deterioration in meat and meat products: (Review) Food Research International, 64, 171-181.

3. Tepe, B. (2015). Inhibitory effect of Satureja on certain types of organisms. Records of Natural Products, 9(1), 1-

18.

4. Shaaban, H.A., Sadek, Z., Edris, A.E., Saad-Hussein, A. (2015). Analysis and Antibacterial Activity of Nigella

sativa Essential Oil Formulated in Microemulsion System. Journal of Oleo Science, 64(2), 223-232.

5. Calo, J.R., Crandall, P.G., O'Bryan, C.A., Ricke, S.C. (2015). Essential oils as antimicrobials in food systems.

Food Control, 54, 111-119.

29

6. Stefanello, F.S., Cavalheiro, C.P., Ludtke, F.L., Da Silva, M.S., Fries, L.L.M., Kubota, E.H. (2015). Effect of sun

mushroom extract in pork sausage and evaluation of the oxidative and microbiological stability of the product.

Semina: Ciencias Agrarias, 36(1), 171-186.

7. Sun, Z. C., Yu, Q. L., Han, L. (2015). The environmental prospects of cultured meat in China. Journal of

Integrative Agriculture, 14(2), 234-240.

8. Bukvicki, D., Stojković, D., Soković, M., Nikolić, M., Vannini, L., Montanari, C., Marin, P.D. (2015). Potential

application of Micromeria dalmatica essential oil as a protective agent in a food system .LWT- Food Science

and Technology, 63(1), 262 – 267.

9. Nikolić, M., Stojković, D., Glamoĉlija, J., Ćirić, A., Marković, T., Smiljković, M., Soković, M., (2015). Could

essential oils of green and black pepper be used as food preservatives. Journal of foodscience and technology-

Mysore, 52(10), 6565-6573.

10. Stojković, D.S., Reis, F.S., Ćirić, A., Barros, L., Glamoĉlija, J., Ferreira, I.C.F.R., Soković, M. (2015). Boletus

aereus growing wild in Serbia: chemical profile, in vitro biological activities, inactivation and growth control

of food-poisoning bacteria in meat. Journal of foodscience and technology-Mysore, 52(11), 7385-7392.

11. Donato, R., Santomauro, F., Bilia, A.R., Flamini, G., Sacco, C. (2015). Antibacterial activity of Tuscan

Artemisia annua essential oil and its major components against some foodborne pathogens. LWT- Food

Science and Technology, 64(2), 1251 - 1254.

12. Lin, L., Zhang, X.J., Zhao, C.T., Cui, H.Y. (2016). Liposome containing nutmeg oil as the targeted preservative

against Listeria monocytogenes in dumplings. RSC advances, 6(2), 978-986.

13. Lu, H., Shao, X., Cao, J., Ou, C., Pan, D. (2016). Antimicrobial activity of eucalyptus essential oil against

Pseudomonas in vitro and potential application in refrigerated storage of pork meat. International Journal of

Food Science and Technology, 51(4), 994-1001.

14. Jafari, F., Ghavidel, F., Zarshenas, M.M. (2016). A Critical Overview on the Pharmacological and Clinical

Aspects of Popular Satureja Species. JAMS Journal of Acupuncture and Meridian Studies, 9(3), 118-127.

15. Zheng, F., Wang, Y.-F., Zhang, Y.-B., Lu, Y.-F., Bao, M.-Y., Li, W.-D. (2016). Antimicrobial activity of

cinnamon oil in foods based on modified Gompertz model. Modern Food Science and Technology, 32(6), 188-

193.

16. Mahian, R.A., Sani, A.M. (2016). Essential oils in food systems: A systemic review (Review). International

Journal of PharmTech Research, 9(6), 409-416.

17. Mandras, N., Nostro, A., Roana, J., Scalas, D., Banche, G., Ghisetti, V., Del Re, S., Fucale, G., Cuffini, A.M.,

Tullio, V. (2016). Liquid and vapour-phase antifungal activities of essential oils against Candida albicans and

non-albicans Candida. BMC Complementary and Alternative Medicine, 16(1), Article number 330. 18. Aloui,

H., Khwaldia, K. (2016). Natural Antimicrobial Edible Coatings for Microbial Safety and Food Quality

Enhancement. Comprehensive Reviews in Food Science and Food Safety, 15(6), 1080-1103.

19. Guo, N., Gai, Q.Y., Jiao, J., Wang, W., Zu, Y.G., Fu, Y.J., (2016). Antibacterial Activity of Fructus forsythia

Essential Oil and the Application of EO-Loaded Nanoparticles to Food-Borne Pathogens. Foods, 5(4), 73.

20. Mahian, R. A., Sani, A. M. (2016). Essential oils in Food Systems: A systemic review. International Journal of

PharmTech Research, 9(6), 409-416.

21. Dţamić, A.M., Matejić, J.S., Marin, P.D. (2016). Trends in biological activity research of wild-growing

aromatic plants from Central Balkans. Biologica Nyssana, 7 (2), 61-73.

22. Guo, N., Zang, Y.P., Cui, Q., Gai, Q.Y., Jiao, J., Wang, W., Zu, Y.G., Fu, Y.J. (2017). The preservative potential

of Amomum tsaoko essential oil against E. coil, its antibacterial property and mode of action. Food Control,

75, 236-245.

23. Özer, C.O. (2017). Fermente et model sistemi içerisinde kuflburnu (Rosa canina L.) meyvesi kullanimi. GIDA,

42 (4), 372-381.

24. Dţamić A. M., Matejić J.S. (2017). Aromatic Plants from Western Balkans: A Potential Source of Bioactive

Natural Compounds. Agricultural and Biological Sciences » "Active Ingredients from Aromatic and Medicinal

Plants", book edited by Hany A. El-Shemy, ISBN 978-953-51-2976-9.

30

Rad pod rednim brojem 67.

Bukvicki D., Tyagi A.K., Gottardi D., Veljić M., Janković S.M., Guerzoni M. E., Marin P.D. (2013). Assessment of

the Chemical Composition and in vitro Antimicrobial Potential of the Liverwort Scapania aspera. Natural Product

Communications, 8(9), 1313-1316.

Citiran u:

1. Yu, C.W., Li, W.H., Hsu, F.L., Yen, P.L., Chang, S.T., Liao, V.H.C. (2014). Essential oil alloaromadendrene

from mixed-type cinnamomum osmophloeum leaves prolongs the lifespan in caenorhabditis elegans. Journal

of Agricultural and Food Chemistry, 62(26), 6159-6165.

2. Zhang, Q.H., Zhou, L.D., Chen, H., Wang, C.Z., Xia, Z.N., Yuan, C.S. (2016). Solid-phase microextraction

technology for in vitro and in vivo metabolite analysis. Trends in Analytical Chemistry, 80, 57-65.

Rad pod rednim brojem 68.

Novakovic M., Stanković M., Vuĉković I., Todorović N., Trifunović S., Apostolović D., Mandić B., Veljić M.,

Marin P., Tešević V., Vajsa V. Milosavljević, S. (2014). Diarylheptanoids from Green Alder Bark and Their

Potential for DNA Protection. Chemistry and Biodiversity. 11 (6), 872-885.

Citiran u:

1. Dinić, J., Novaković, M., Podolski-Renić, A., Vajs, V., Tešević, V., Isaković, A., Pešić, M. (2016). Structural

differences in diarylheptanoids analogues from Alnus viridis and Alnus glutinosa influence their activity and

selectivity towards cancer cells. Chemico-Biological Interactions, 249, 36-45.

2. Novaković, M., Nikodinović-Runić, J., Veselinović, J., Ilić-Tomić, T., Vidaković, V., Tešević, V., Milosavljević,

S., (2017). Bioactive Pentacyclic Triterpene Ester Derivatives from Alnus viridis ssp. viridis Bark. J. Nat.

Prod., 80(5), 1255–1263.

3. Riethmüller, E. (2016). Recovery of new diarylheptanoid sources in Betulaceae Characterisation of the phenolic

profile of Corylus species by HPLC-ESI-MS methods Semmelweis Universitas Budapestinensis de

Semmelweis Nominata, Ph.D. Dissertation, 1-147.

Rad pod rednim brojem 70.

Ilić Tomić T., Soković M., Vojnović S., Ćirić A., Veljić M., Nikodinović Runić J., Novaković M. (2017).

Diarylheptanoids from Alnus viridis ssp. viridis and Alnus glutinosa: Modulation of Quorum Sensing Activity in

Pseudomonas aeruginosa. Planta Med. 83(01/02), 117-125.

1. Lauberts, M., Telysheva, G., Venskutonis, P.R. et al. (2017) Diarylheptanoid-rich extract of grey and black alder

barks: an effective dietary antioxidant in mayonnaise. Chemical Papers May, 71(5), 1007–1012.

2. Anne-Emmanuelle, H., Hasn, B., Antoine, B., Marjolaine, R., Guillaume, M., Laetitia, C.G., Gilles, C., Aude,

H.B. (2017). Control of Endophytic Frankia Sporulation by Alnus Nodule Metabolites Molecular Plant-

Microbe Interaction , 30(3), 205-214.

Rad pod rednim brojem 71.

Veljić M., Bukviĉki D., Marin P.D. (2016). Sphagnum fimbriatum, a species new for the flora of Serbia. Botanica

Serbica, 40 (1), 101-103.

Citiran u:

1. Sabovljević, M. (2015). Flora briofita Srbije I, tresetnice (Sphagnophyta). Srpska akademija nauka i umetnosti,

Posebna izdanja, Knjiga DCLXXIX, Odelenje hemijskih i bioloških nauka, knjiga 9, 1-110.

31

Rekapitulacija nauĉnog rada:

3.3. Analiza nauĉnih radova

Analiza bibliografskih podataka dr Milana Veljića pokazuje da njegov nauĉnoistraţivaĉki

rad broji 80 bibliografskih jedinica.

Do izbora u vanrednog profesora publikovao je 63 naslova, od od ĉega su 3 rada u

istaknutom meĊunarodnom ĉasopisu (M22), 9 radova u meĊunarodnim ĉasopisima (M23), 7

radova objavljenih u ĉasopisu meĊunarodnog znaĉaja bez impakt faktora (M23a), 9 radova u

vodećem ĉasopisu nacionalnog znaĉaja (M51), 5 radova u ĉasopisu nacionalnog znaĉaja (M52), 2

rada saopštena na skupu nacionalnog znaĉaja štampanih u celini (M63), 20 radova saopštenih na

skupu medjunarodnog znaĉaja štampanih u izvodu (M34), 6 radova saopštenih na skupu

nacionalnog znaĉaja štampanih u izvodu (M64), 2 struĉna i nauĉno-popularna rada (Pregled

mahovina Crne Gore, Ĉudesni svet biljaka Botaniĉke bašte “Jevremovac”), 1 elaborat (Plan

upravljanja zaštićenim prirodnim dobrom "Botaniĉka bašta Jevremovac"). Njegovi radovi

citirani su 104 puta.

Do izbora u

vanrednog

profesora

Nakon izbora u

vanrednog

profesora

M71 Odbranjena doktorska disertacija 6

M72 Odbranjena magistarska teza 3

M21 Rad u vrhunskom meĊunarodnom ĉasopisu 3 x 8 = 24

M22 Rad u istaknutom meĊunarodnom ĉasopisu 3x5=15 4 x 5 = 20

M23 Rad u meĊunarodnom ĉasopisu 9x3=27

M23a Rad u meĊunarodnom ĉasopisu bez impakt

faktora

7 x 2 = 14

M24 Rad u ĉasopisu meĊunarodnog znaĉaja

verifikovanog posebnom odlukom 2x3=6

M51 Rad u vodećem ĉasopisu nacionalnog znaĉaja 9 x 2 = 18

M52 Rad u ĉasopisu nacionalnog znaĉaja 5 x 1,5 = 7,5 2x1,5=3

M34 Rad saopšten na skupu meĊunarodnog znaĉaja

štampan u izvodu

20 x 0,5 = 10 6x0,5=3

M63 Rad saopšten na skupu nacionalnog znaĉaja

štampan u celini

2 x 0,5= 1

M64 Rad saopšten na skupu nacionalnog znaĉaja

štampan u izvodu

6 x 0,2= 1,2

M66a Struĉni radovi, nauĉno-popularni i popularni

radovi

2x1=2

ONA Uĉešće u nacionalnom projektu 3x1=3 1x1=1

ONA Recenzije M20 14 x 0,5 = 7 2x1,5=3

ONA Citiranost bez autocitata 62x0,1=6,2 125x0,1=12,5

Ukupno 120,9 72,5

Ukupno 193,4

32

Nakon izbora u zvanje vanrednog profesora publikovao je 11 nauĉnih radova (3 M21, 4

M22, 2 M24 i 2 M52) i 6 saopštenja na meĊunarodnim Kongresima i Simpozijumima. Aktivnost

kandidata prikazana je brojĉano u gornjoj tabeli, po kategorijama i pripadajućim bodovima.

Vaţno je istaći da je kandidat prvi autor u 30 naslova, i to u 19 radova i 11

saopštenja. Prema Pravilniku o minimalnim kriterijumima za pokretanje postupka u sticanje

nastavniĉkih zvanja na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu za izbor u zvanje

vanrednog profesora potrebno je po kriterijumu nauĉnih rezultata 48 bodova, a za vrednovanje

nastavnih aktivnosti 42 boda.

Dr Milan Veljić je po kriterijumu nauĉnih rezultata, u toku celokupne karijere ostvario

193,4 boda, po kriterijumu za vrednovanje nastavnih aktivnosti 208 bodova što iznosi ukupno

401,4 boda. Od toga, nakon izbora u zvanje vanrednog profesora, ostvario je 73 boda za nastavne

aktivnosti i 72,5 boda za nauĉne aktivnosti.

Dr Milan Veljić je u toku svoje nauĉne aktivnosti u oblasti botanike postigao zapaţene

rezultate. Nauĉni rad u okviru Katedre za morfologiju i sistematiku biljaka u najvećoj meri se

odnosi na istraţivanja mahovina u Srbiji (flora, horologija, ekologija). U novije vreme akcenat je

bio na istraţivanju biološke aktivnosti ekstrakata iz odabranih vrsta mahovina, kao i vaskularnih

biljaka. Deo nauĉne aktivnosti posvetio je i floristiĉkim istraţivanjima vaskularnih biljaka

Balkanskog poluostrva.

Tokom izrade magistarske teze i doktorske disertacije bavio se florom mahovina, pre svega,

vrela i reĉnih tokova. Ovakva istraţivanja ranije nisu vršena na ovim prostorima. Dobijenim

rezultatima je znatno obogatio saznanja o mahovinama Srbije, naroĉito znatnim brojem po prvi put

zabeleţenih taksona. Dobijeni su i novi podaci o rasprostranjenosti nekih retkih vrsta. U okviru

doktorske disertacije detaljno je obradio i vaskularnu floru kanjona reke Uvac, a preko 730

zabeleţenih taksona ukazalo je na veliko floristiĉko bogatstvo ovog podruĉja. Ovakva istraţivanja

su dala dobre podatke o znaĉaju vlaţnih staništa i neophodnosti njihove zaštite kao preduslova za

oĉuvanje diverziteta biljaka, kao i zdrave ţivotne sredine.

U novije vreme, kandidat se ukljuĉio u tim istraţivaĉa koji se bave istraţivanjima biološke

aktivnosti sekundarnih metabolita mahovina. Preliminarni rezultati su ukazali na opravdanost ovog

puta nauĉnog rada jer su ekstrakti mahovina pokazali aktivnost i na bakterije i na mikromicete.

Dobijeni rezultati su ukazali da neki ekstrakti pokazuju aktivnost pribliţnu ili jednaku sa

aktivnostima sintetiĉkih antibiotika i antimikotika.

Osim nauĉno-istraţivaĉkog rada koji se odvija u okviru Katedre za morfologiju i sistematiku

biljaka, ostvario je saradnju i sa drugim nauĉno-istraţivaĉkim institucijama: Institutom za biološka

istraţivanja “Siniša Stanković”, Hemijskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Prirodnjaĉkim

muzejom Crne Gore.

Radovi Dr Milana Veljića su naišli na dobar prijem u nauĉnoj javnosti, što se vidi na

osnovu citiranosti radova (287 citata bez autocitata) od ĉega su 187 citata u ĉasopisima sa SCI

liste.

Dr Milan Veljić je ĉlan Srpskog biološkog društva, Srpskog hemijskog društva i

Organization for phytotaxonomic investigation of Mediterranean area (OPTIMA).

Uĉestvovao je na projektima osnovnih istraţivanja koje finansira Ministarstvo za nauku i

tehnologiju Republike Srbije br. 143049 (2006-2010), i aktuelnog projekta br. 173029 (2011-2017),

kao i projektu Ministarstva ţivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja “Program zaštite i

razvoja prirodnog dobra Botaniĉka bašta Jevremovac Biološkog fakulteta (2011-2020). Ĉlan je

33

Advisory Board nauĉnog ĉasopisa “Botanica Serbica”, ĉasopisa Instituta za botaniku i Botaniĉke

bašte “Jevremovac”, Biološkog fakulteta, Univerzieta u Beogradu.

Recenzirao je radove za sledeće nauĉne ĉasopise: Ekologija – 1 rad, Archives of

Biological Sciences - 11 radova, Hacquetia – 1 rad, Prirodno Matematiĉki fakultet, Skoplje – 1

rad, Arabian Journal Chemistry –1, Academic Journals –1, Matica Srpska –1.

PRIKAZ RADOVA

Na osnovu uvida u bibliografiju, kao i na osnovu dugogodišnjeg poznavanja kandidata dr

Milana Veljića, i njegovog nauĉnog rada, moţemo konstatovati solidan nauĉni opus koji se

karakteriše kontinuiranim radom u stalnom usponu, usavršavanjem metoda i tehnika, dobro

odabranom aktuelnom problematikom, ĉiji rezultati imaju fundamentalni i aplikativni znaĉaj.

U svojim floristiĉkim istraţivanjima dr Milan Veljić se usmerio na prouĉavanje flore

mahovina (M23 - 5, 9; M23a - 13, 14, 15, 16, 17, 18; M24 - 71; M51 - 22, 24, 27; M52 - 31, 32, 33,

73, 74; M34 - 35, 36, 38, 40, 41, 42, 43, 48, 50, 80; M64 - 55, 56, 59; M66a - 62) ali i ostalih

vaskularnih biljaka (M23 - 4; M24 - 72; M51 - 23, 25, 26; M52 - 30, M34 - 37, 39, 44; M63 - 53,

54; M64 - 57, 58, 60).

Istraţivanjima brioflore na vrelima Karpatskog i Dinarskog planinskih masiva u Srbiji

zabeleţio je zavidnu briofloru što se ogleda u 123 razliĉita taksona i 13 novih za floru Srbije

(M23a - 13, 14, M52 - 31). Zavidan broj taksona zabeleţen je i u istraţivanjima vrela na prostoru

Crne Gore gde je konstatovano i 6 novih taksona (M23a - 15; M51 - 22).

U daljim istraţivanjima brioflore vlaţnih staništa obuhvaćeno je nekoliko reĉnih tokova

na prostoru Srbije i Crne Gore.

Istraţujući briofloru reke Uvac zabeleţeno je 165 taksona, 139 iz klase Bryopsida i 26 iz

klase Marchantiopsida. Konstatovane su ĉetiri nove vrste za floru mahovina Srbije i Crne Gore:

Entodon concinnus, Hypnum pratense, Tritimaria quinquedentata i Scapania calcicola i 4

taksona (Lophozia collaris, Hymenostylium recurvirostrum, Pseudocrossidium revolutum i

Gyroweisia tenuis) nova za Srbiju. Najveći broj taksona je iz umerenog flornog elementa i

holarktiĉkog rasprostranjenja. Sa ekološkog aspekta najzstupljenije su mezofilne, skiofilne, vrste

(M23 - 5; M51 - 24, 27; M34 - 40, 41).

Istraţujući briofloru podruĉja Crne Gore kao najzanimljiviji odabran je sliv reke Moraĉe.

Na reci Mrtvici, pritoki Moraĉe, zabeleţena je 13 vrsta pravih mahovina: Amphidium

lapponicum, Brachythecium reflexum, Entodon concinnus, Grimmia apiculata, Hylocomium

brevirostre, Hypnum pratense, Orthotrichum rupestre, Pottia truncata, Pseudoleskella

catenulata var. catenulata, Rhynchostegium murale, Rhytidium rugosum, Thuidium philiberti i

Ulota crispa kao i jetrenjaĉa Lophozia bantrensis kao nove u flori mahovina Crne Gore, (M52 -

32, M34 - 50). U kanjonu reke Tare konstatovan je 71 takson mahovina, od ĉega 57 pravih

mahovina i 14 jetrenjaĉa. Vrsta Porella arboris-vitae je prvi put zabeleţena u brioflori Crne

Gore (M23a - 15, M52 - 33). Briofloru reke Moraĉa ĉini ĉak 251 takson, 215 iz klase Bryopsida i

36 iz klase Marchantiopsida. Osam pravih mahovina i ĉetri jetrenjaĉe su prvi put zabeleţene u

flori Crne Gore, a Pseudleskeella rupestris je nova za Balkansko Poluostrvo (M23 - 9, M23a -

18). Rad ”Pregled mahovina Crne Gore” predstavlja najznaĉajniji doprinos brioflori Crne Gore

do danas. Naime izvršen je detaljan popis dosadašnjih istraţivanja na ovom podruĉju i

konstatovano je da brioflora Crne Gore broji 729 taksona. Pored spiska taksona dat je i popis

lokalitetima na kojima su do sada konstatovani, sa imenom autora koji je zabeleţio (M66a - 62).

34

Istraţivao je mahovine planinskih sistema Srbije i Crne Gore. Na prostor planine Zlatar

kroz ĉiji masiv teĉe reka Uvac zabeleţeno je 127 taksona, 109 iz klase Bryopsida i 18 iz klase

Marchantiopsida (M23a - 17; M34 - 42, 43). Istraţujući planinu Kopaonik i revizijom postojeće

zbirke dopunjena je flora mahovina ove planine sa 13 predstavnika klase Bryopsida i 5 iz klase

Marchantiopsida. TakoĊe je konstatovan znatan broj taksona (41) uvršćenih u Crvenu knjigu

mahovina Evrope i Srbije u razliĉitim stepenima ugroţenosti (M52 - 73). Izvršena je i revizija

flore mahovina planine Ostrozub konstatovano je 38 neidentifikovanih taksona i to: 6

Jungermanniopsida, 25 Bryopsida i 7 Sphagnopsida. Na crvenim listama mahovina Evrope i

Srbije u razliĉitim stepenima ugroţenosti nalazi se 19 vrsta (M52 - 74), Prilikom pregleda zbirke

sfagnuma konstatovana je do sada u flori Srbije nepoznata vrsta Sphagnum fimbriatum (M24 -

71). Tokom istraživanja jugoistočnih delova Sinjavine registrovalno je 64 vrst mahovina. 58 iz

klase Bryopsida i 6 taksona iz klase Marchantiopsida. Hedvigia ciliata je zabeležena

prvi put u brioflori Crne Gore (M23a 16).

U radu M63 - 54 obraĊena je flora i vegetacija spomenika prirode “Đavolja varoš„. Dat je

detaljan floristiĉki spisak zabeleţenih taksona kako vaskularnih biljaka tako i mahovina, a potom

su definisane i locirane karakteristiĉne biljne zajednice: Querceto-montanum moesiacum –

subass. genistetosum pilosae, Querceto – montanum moesiacum – subass. Muscetosum, Querceto

– Carpimetum serbicum, Rubeto – Alnetum glutinosae, Fageto – muscetosum, Agrostidetum-

Brachipodietum pinnati, Poetidetum aquilini. Istraţivanjem reke Uvac u okviru doktorske

disertacije obuhvaćena je i vaskularna flora. Konstatovan je zavidan broj taksona (730), od kojih

su neki endemiĉni: Alyssum markgrafii, Valeriana simplicifolia, Cicerbita pancicii, Lamium

bifidum ssp. balcanicum, Alyssum corymbosum, Fumana bonapartei, Euphorbia glabriflora i

Potentilla visianii (M51 - 26). Zabeleţena su i nova nalazišta nekih retkih vrsta kao što je

Selaginella selaginoides (M51 - 23) i Valeriana simplicifolia (M51 - 25).

Istraţivanjem vrsta roda Euphorbia, posebno podroda Chamaesice, zabeleţena je vrsta

Euphorbia prostrata kao nova u floru Srbije (M24 - 72).

U radu M23 - 3. istraţivani su eksterni flavonoidi vrste Thymus striatus, sakupljene na 13

lokaliteta u Crnoj Gori. Zabeleţeno je 16 flavona: apigenin, luteolin, genkwanin i td. Istaţivanja

hemijskog sastava etarskog ulja sprovedena su na znatnom broju predstavnika familija Apiaceae

i roda Hypericum. U okviru familije Apiaceae obuhvaćeno je 23 taksona iz centralnog dela

Balkanskog Poluostrva. Konstatovan je bogat hemijski sastav etarskog ulja gde je u skoro svakoj

vrsti konstatovano oko 100 razliĉitih komponenti (M22 - 1). Rod Hypericum su takoĊe bogata

etarskim uljima, ali i njihova ulja su vrlo kompleksnog hemijskog sastava o ĉemu govori veliki

broj razliĉitih: alkana, alkohola, aldehida, ketona, termenoida, itd. ukupno oko 100 razliĉitih

komponenti. TakoĊe je istraţena i njihova antimikrobna aktivnost (M23 - 7; M34 - 47).

U radu M22 - 3 Prikazani su rezultati istraţivanja sastava i varijabilnosti n-alkana u

voskovima iglica uzoraka Pinus nigra koji su sakupljeni u prirodnim populacijama u Srbiji.

Analizirani su uzorci 195 stabala iz sedam populacija koje pripadaju razliĉitim, morfološki

determinisanim, infraspecijskim taksonima (ssp. nigra, var. gocensis, ssp pallasiana. i var.

banatica). Generalno, opseg n-alkana varirao je od C16 do C33, sa izuzetkom ssp. nigra.

Najzastupljeniji su bili C23, C25, C27 i C29. Populacije I, II, III i V se karakterišu visokim

sadrţajem C23, C25 i C27 i niţim sadrţajem C24, C26, C28, C30 i u poreĊenju sa ostalim

populacijama mogu se pripojiti podvrsti nigra. Populacija VI se karakteriše većim procentima

C22, C24, C30, C32 i niţim procentima C25 i C27 i moţe se tretirati kao ssp. pallasiana.

Populacija VII, definisana kao var. banatica, bila je bogatija C29, C31, C33. Populacije IV i V,

ranije odreĊene kao var. gocensis, pokazale su tendenciju razdvajanja. Dakle, populacija IV se

35

pribliţava ssp. pallasiana, dok je populacija V sliĉnija podvrsti nigra. Iz rezultata prikazanih

ovom radu oĉigledno je da se centralni deo Balkanskog poluostrva odlikuje znaĉajnom

diversifikacijom i diferencijacijom populacija crnog bora i da se istraţivane populacije I na

osnovu n-alkana mogu dobro definisati intraspecifijski taksoni. Pored toga, dobijeni rezultati

ukazuju na validnost n-alkana kao hemotaksonomskih karaktera unutar ovog agregata.

U seriji radova posvećenoj antimikrobnoj aktivnosti ekstrakata raznih taksona mahovina

obuhvaćene su vrste iz klase Bryopsida: Pleurozium schreberi, Palustriella commutata,

Homalothecium philippeanum, Anomodon attenuatus, Rhytidium rugosum, Hylocomium

splendens, Dicranum scoparium, Leucobryum glaucum (M23 - 8), Fontinalis antipyretica,

Hypnum cupressiforme, Ctenidium molluscum (M23 - 10) i Abietinella abietina, Neckera crispa,

Platyhypnidium riparoides, Cratoneuron filicinum, Campylium protensum (M23 - 12).

U radu M23-12 analizirana je antibakterijska i antifungalna aktivnost metanolnog

ekstrakta sledećih vrsta pravih mahovina: Abietinella abietina, Neckera crispa, Platyhypnidium

riparoides, Cratoneuron filicinum var. filicinum i Campylium protensum. Antibakterijska

aktivnost je testirana na Gram (+) bakterije: Staphylococcus aureus, Micrococcus flavus,

Bacillus cereus i Gram (-) bakterije: Escherichia coli, Salmonella typhimurium. Antifungalna

aktivnost je istraţivana na mikromicetama: Trichoderma viride, Penicillium funiculosum, P.

ochrochloron, Aspergillus flavus, A. niger i A. fumigatus. Metanolni ekstrakt svih vrsta pokazao

je znaĉajan antimikrobni potencijal na testirane mikroorganizme. Znaĉajan antibakterijski efekat

pokazali su ekstrakti mahovina Cratoneuron filicinum i Neckera crispa. Najosetljivije su se

pokazale bakterije B. cereus i M. flavus. Antifungalni efekat su pokazale vrste A. abietina i N.

crispa i to na mikromicete T. viride, P. ochrachloron, A. flavus i P. funiculosum. Sve vrste su

pokazale odreĊeni stepen aktivnosti kako na bakterije tako i na gljive.

Ovim aspektom istraţivanja obuhvaćeni su i predstavnici klase Marchantiopsida i

takoĊe su pokazali biološku aktivnost. U radu M23 - 8 publikovani su rezultati antimikrobne

aktivnosti Ptilidium pulcherimum. Antibakterijsko i antifungalno dejsto metanolnog ekstrakta

ove jetrenjaĉe ispitivano je na 5 vrsta bakterija i 6 mikromiceta. Za ispitivanje in vitro

antimikrobnog dejstva ekstrakta korišćena je metoda mikrodilucije na mikrotitracionim ploĉama

i disk difuziona metoda. Ekstrakt je pokazao jaĉi efekat na testirane Gram (+), nego na Gram (-)

bakterije. Antifungalna aktivnost metanolnog ekstrakta ispitana je mikrodilucionom metodom.

Testirani ekstrakt pokazao je jak antifungalni potencijal na Trichoderma viride. Bifonazol je

pokazao skoro identiĉnu fungistatiĉku aktivnost, dok je njegova fungicidna aktivnost bila nešto

viša u poreĊenju sa metanolnim ekstraktom analizirane jetrenjaĉe. Ovakvim istraţivanjima su

obuhvaćene i vrste Chiloscyphus polyanthos, Scapania aspera i S. nemoraea. što je publikovano

u saopštenjima M34 - 49, 51.

Istraţivanjima su, pored aktivnosti, dodate i analize hemijskog sastava odabranih

jetrenjaĉa: Porella cordaeana, P. arboris-vitae (M21 - 64), Scapania nemorea (M21 - 65), S.

aspera (M22 - 67), Lophozia ventricoza (M22 - 69, M34 - 78).

U radu M22 - 2 prikazana je hemijska analiza tri ekstrakta (metanolnog, etanolnog i etil-

acetatnog) jetrenjaĉe Porella cordaeana kao i njihova antimikrobna i antifungalna aktivnost.

Testiranje je vršeno na 11 patogena hrane (kvascima koji izazivaju kvarenje hrane i bakterijama

potencijalnim patogenima hrane). Hemijska identifikacija isparljivih komponenti radjena je

korišćenjem gasne hromatografije sa spektrometrijom masa (SPME-GC/MS solid phase micro

extraction-gas chromatography/mass spectrometry). Najzastupljenije klase jedinjenja u

ispitivanim uzorcima su seskviterpeni i monoterpeni, u metanolnom, etanolnom i etil-acetatnom

ekstraktu. Dominantne komponente su β-felandren i β-kariofilen. Za utvrĊivanje antimikrobne

36

aktivnosti ekstrakata korišćene su mikrodiluciona i disk difuziona metoda. Vrednosti minimalne

inhibitorne koncentracije (MIC) variraju od 0.50 do 2.00 mg/mL za kvasce (Saccharomyces

cerevisiae 635, Zygosacharomyces bailii 45, Aerobasidium pullulans L6F, Pichia

membranaefaciens OC 71, P. membranaefaciens OC 70, P.anomala CBS 5759, P. anomala

DBVPG 3003 i Yarrowia lipolytica RO13) i od 1.00 do 3.00 mg/mL za bakterije (Salmonella

enteritidis 155, Escherichia coli 555 i Listeria monocytogenes 56Ly). Metanolni ekstrakt je

pokazao bolju aktivnost u poreĊenju sa etanolnim i etil-acetatnim.

U radu M21 - 64 analiziran je hemijski sastav ekstrakata Porella arboris-vitae. Analiza je

uraĊena metodom gasne hromatografije sa spektrometrijom masa (SPME-GC/MS) a

identifikovano je 66 jedinjenja. Dominantna jedinjenja u metanolnom ekstraktu su β-kariofilen

(14.7%), α-gurjunen (10.9%), α-selinen (10.8%), β-elemen (5.6%), γ-murolen (4.6%i alo-

aromadendren (4.3%) a u etanolnom ekstraktu, β-kariofilen (11,8%), α-selinen (9.6%), α-

gurjunen (9.4%), izopentil alkohol (8.8%), 2-heksanol (3.7%), β-elemen (3.7%), alo-

aromadendren (3.7%) i γ-murolen (3.3%) su glavne komponente. U etil-acetatnom ekstraktu

undekan (11.3%), β-kariofilen (8.4%), dodekan (6.4%), α-gurjunen (6%), 2-metildekan (5.1%),

hemimeliten (4.9%) i D-limonen (3.9%). Antimikrobna aktivnost razliĉitih ekstrakata P. arboris-

vitae ispitivana je na odabranim mikroorganizmima uzroĉnicima kvarenja hrane. Minimalna

inhibitorna koncentracija (MIC) varira od 0.5 do 1.5 mg/mL i od 1.25 do 2 mg/mL za kvasce i

bakterijske sojeve. Znaĉajne morfološke i ultrastrukturne promene usled dejstva metanolnog i

etanolnog ekstrakta na S. Enteritidis su posmatrane skening elektronskim mikroskopom i

transmisionim elektronskim mikroskopom. Dobijeni rezultati dokazuju antimikrobni potencijal

ekstrakta P. arboris-vitae i preporuĉuju ga kao prirodni antimikrobni agens za oĉuvanje hrane.

Rad M21 - 65 fokusiran je na hemijsku karakterizaciju ekstrakata Scapania nemorea i

njihovu antimikrobnu aktivnost protiv kvasaca i bakterija uzrocnika kvarenja hrane. Hemijski

sastav tri različita ekstrakta S. nemorea analiziran je gasnom hromatografijom sa

spektrometrijom masa (SPME-GC/MS). Dominantna jedinjenja u ekstraktima su seskviterpeni β-

bazanen (11%, 17.9% i 14.6%), izobazanen (10.2%, 15.8% i 11.7%) i aromadendren (8.8%,

12.9% i 10.6%) u metnolnom, etanolnom i etil-acetatnom ekstraktu. Konstatovan je i

antimikrobni potencijal ekstrakta S. nemorea na kvasce i bakterije uzročnike kvarenja hrane.

Minimalna inhibitorna koncentracija (MIC) varira od 0.5 do 3 mg/mL za bakterije, i od 0.2 do 1

mg/mL za kvasce.

U radu M22 - 67 urađena je hemijska analiza isparljivih komponenti ekstrakata jetrenjače

Scapania aspera SPME-GC/MS tehnikom . Identifikovano je 96% komponenti. Dominantna

jedinjenja u metanolnom ekstraktu su β-barbaten (25.1%), o-cimen (14,0%), α-barbaten (5,7%),

alo-aromadendren (4.9%) i β-burbonen, a u etanolnom ekstraktu, o-cimen (17.8%), β-barbaten

(17.6%), α-tujen (6.7%), okten-1-ol acetat (4.9%) i β-bazanen (2.4%) su glavne komponente. U

etil-acetatnom ekstraktu, β-barbaten (14.3%), undekan (11.8%), 2-metildekan (11.2%), dekan

(10,9%) i o-cimen (3,6%) bile su glavne komponente. Antimikrobna aktivnost različitih

ekstrakata procenjena je na patogene uzročnike kvarenja hrane. Minimalna inhibitorna

koncentracija (MIC) ekstrakta S. aspera

inhibicije rasta na bakterije. Rezultati pokazuju da ekstrakti S. aspera imaju potencijal kao

prirodni antimikrobni agensi.

U radu M22 - 69 analiziran je hemijski sastav metanolnog i etil-acetatnog ekstrakta

jetrenjače Lophozia ventricosa. Analiza je urađena metodom gasne hromatografije sa

spektrometrijom masa (SPME-GC/MS). Dominantna jedinjenja u metanolnom ekstraktu su o-

37

cimen (38.87%), β-barbaten (26.35%) i α-barbaten (8.30%), dok su glavne komponente u etil-

acetatom ekstraktu β-barbaten (45.39%), maalioksid (9.89%) i α-barbaten (8.21%).

Antimikrobna aktivnost ekstrakta L. ventricosa

(-) bakterije:

Enterobacter cloacae, Pseudomonas aeruginosa, Salmonella tiphimurium i Gram (+) bakterije:

Bacillus cereus, Listeria monocitogenes, Micrococcus flavus i Staphilococcus aureus. Minimalna

inhibitorna koncentracija (MIC) varira od 2.50 do 5.00 mg/mL za bakterijske sojeve, i od 1.25 do

5.00 mg/mL za mikromicete. Za ispitivanje antifungalne :

Aspergillus niger, A. fumigates, A. ochraceus, A. versicolor, Penicillium funiculosum, P.

ochrochloron, Trichoderma viride i Candida albicans

testiranih bakterija.

Istraţivanje hemijskog sastava i antimikrobne aktivnosti etarskog ulja uraĊeno je za vrste

Micromeria dalmatica (M34 - 76, 79) i Satureja horvatii (M21 - 66).

U saopštenju (M34 - 76, 79) prikazan je hemijski sastav i antifungalna aktivnost etarskog

ulja vrste Micromeria dalmatica. Kao glavne komponente izdvojile su se: piperitenon (45.60%),

pulegon (19.80%), limonen (6.40%), piperiton (6.20%) i menton (5.30%). Etarsko ulje je

pokazalo znaĉajnu antifungalnu aktivnost. Etarsko ulje je delovalo inhibitorno na sve testirane

sojeve (MIC), u opsegu od 0.62 do 2.49 mg/mL i fungicidno (MFC) u opsegu od 2.49 do 6.22

mg/mL.

U radu (M21 - 66) analiziran je hemijski sastav etarskog ulja Satureja horvatii, a

dominantna jedinjenja su p-cimen (33.14%), timol (26.11%) i timol metil etar (15.08%).

Minimalna inhibitorna koncentracija (MIC) varira od 0.03 do 0.57 mg/mL za bakterije, i od 0.56

do 2.23 mg/mL za sojeve kvasaca, dok minimalna fungicidna koncentracija / (MBC / MFC)

(• OH) prema Fentonovoj

reakciji. Potencijal etarskog ulja iz S. horvatii ispitivan je protiv L. monocitogenes i konstatovano

je da ulje uspešno inhibira razvoj L. monocitogenes u svinjskom mesu. Boja i ukus mesa

tretiranog etarskim uljima poboljšao se nakon 4 dana skladištenja.

U radu (M22 - 68) prikazan je uticaj devet diarilheptanoida, katehina i fenolnog

glukozida izolovani su iz kore Alnus viridis. Izolovana su četiri nova jedinjenja jedinjenja.

Strukture jedinjenja su određene na osnovu spektroskopskih podataka. Za sva izolovana

jedinjenja istraživan je njihov in vitro zašt

.

U radu (M22 - 70) ispitivana je antimikrobna aktivnost diarilheptanoida izolovanog iz

kora biljnih vrsta Alnus viridis ssp. viridis i Alnus glutinosa i njihova aktivnost na

meĊubakterijsku komunikaciju (“anti-quorum sensing activity”) dva biosenzora Pseudomonas

aeruginosa PAO1 i Chromobacterium violaceum CV026. Iako su sva istraţena jedinjenja

negativno uticala na pokretljivost P. aeruginosa, ĉetiri su bila sposobna da inhibiraju formiranje

biofilma ovog humanog oportunistiĉkog patogen za 40-70%. Platifilenon i hirsutenon su

sposobni da inhibiraju biosintezu violaceina u C. violaceum, pri ĉemu 5 mogu inhibirati sintezu

oba biopigmenta. Procenom terapeutskog potencijala ovih jedinjenja, njihov in vitro

antiproliferativni e

izmeĊu 10 i 100 mg / mL. Ova studija potvrĊuje da su zelena i crna jova

bogat izvor hemijskih jedinjenja sa širokim spektrom bioloških aktivnosti koje bi mogle dalje da

se eksploatišu kao prirodni agensi protiv bakterijskih infekcija.

38

4. ZAKLJUĈAK I PREDLOG KOMISIJE

Analizirajući istraţivaĉku i nastavnu delatnost, Komisija konstatuje da se Dr Milan Veljić

pokazao kao uspešan istraţivaĉ i univerzitetski nastavnik sa smislom za pedagoški rad. Na osnovu

liĉnog poznavanja kandidata i uvida u njegov rad i razvoj, Komisija ţeli da istakne da se dr

Milan Veljić od poĉetka svoje karijere kreće uzlaznom linijom u nastavi i nauci. Ispoljio je

neophodnu samostalnost, ali i kooperativnost i organizatorske sposobnosti u timskom radu,

kritiĉki odnos prema dobijenim rezultatima i interpretaciju na nivou dostignuća savremene

nauke. Posebno istiĉemo sve intenzivniju saradnju sa istraţivaĉkim timovima koji se bave

drugim nauĉnim oblastima. Multidisciplinarni pristup i saradnja sa nauĉnicima koji se bave

razliĉitim aspektima botanike, hemije, kao i premenjenih prirodnih nauka, omogućio je

publikovanje zapaţenih nauĉnih radova u meĊunarodnim ĉasopisima. Uspešnoj saradnji sa

drugim istraţivaĉima i nastavnicima, kao i sa studentima, doprinele su njegove osobine -

sistematiĉnost, odgovornost, taĉnost, poštovanje liĉnosti kolega, kao i smisao za saradnju u

timskom radu.

Dr Milan Veljić svoje teorijsko i praktiĉno znanje, na savremen i dostupan naĉin prenosi

slušaocima kurseva na kojima predaje. Kao nastavnik odlikuje se dobrim odabirom gradiva,

jasnoćom i naĉinom izlaganja. Rukovodio je i bio ĉlan komisija za izradu i odbranu većeg broja

diplomskih radova. Bio je i mentor dve doktorske disertacije.

Od ostalih aktivnosti na Bioloĉkom fakultetu treba istaći višegodišnje uĉešće u

rukovoĊenju radom organizacione jedinice Botaniĉka bašta „Jevremovac“ i koordinaciji

realizacije projekta „Program zaštite i razvoja prirodnog dobra Botaniĉka bašta Jevremovac

Biološkog fakulteta“ (2004-2010, 2011-2016, 2011-2020).

Uzimajući u obzir sve gore navedeno, na osnovu analize nauĉnog i nastavnog rada, kao i

ostalih aktivnosti, smatramo da Dr Milan Veljić u potpunosti ispunjava zakonske, statutarne, kao

i suštinske uslove za izbor u zvanje vanrednog profesora.

Stoga, Komisija ima zadovoljstvo da Izbornom veću Biološkog fakulteta predloţi da

dr Milana Veljića izabere u zvanje vanrednog profesora za uţu nauĉnu oblast Morfologija,

fitohemija i sistematika biljaka u Institutu za botaniku Biološkog fakuleta Univerziteta u

Beogradu.

Beograd, 12.09.2017. Komisija:

________________________________________

Dr Petar Marin, redovni profesor

Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

________________________________________

Dr PeĊa Janaćković, vanredni profesor

Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

________________________________________

Dr Ruţica Igić, redovni profesor

Univerzitet u Novom Sadu – Prirodno-matematiĉki fakultet

Departman za biologiju i ekologiju

Образац 4 A

А) ГРУПАЦИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИХ НАУКА

С А Ж Е Т А К

РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА

ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

I - О КОНКУРСУ

Назив факултета: Универзитет у Београду – Биолошки факултет

Ужа научна, oдносно уметничка област: Морфологија, фитохемија и систематика биљака

Број кандидата који се бирају: 1

Број пријављених кандидата: 1

Имена пријављених кандидата:

1. Милан Вељић

II - О КАНДИДАТИМА

1) - Основни биографски подаци

- Име, средње име и презиме: Милан Миладин Вељић

- Датум и место рођења: 23.11.1962., Блаце

- Установа где је запослен: Универзитет у Београду – Биолошки факултет

- Звање/радно место: Ванредни професор

- Научна, односно уметничка област: Морфологија, фитохемија и систематика биљака

2) - Стручна биографија, дипломе и звања

Основне студије:

- Назив установе: Природно математички факултет, Универзитет у Београду

- Место и година завршетка: Београд, 1989.

Магистеријум:

- Назив установе: Природно математички факултет у Новом Саду

- Место и година завршетка: Нови Сад, 1997.

- Ужа научна, односно уметничка област: Систематика биљака

Докторат:

- Назив установе: Универзитет у Београду – Биолошки факултет

- Место и година одбране: Београд, 2001.

- Наслов дисертације: Флора маховина реке Увац

- Ужа научна, односно уметничка област: Систематика биљака

Досадашњи избори у наставна и научна звања:

- 1998. године - избор у звање асистент на Биолошком факултету

- 2002. године - реизбор у звање асистент на Биолошком факултету

- 2002. године - избор у звање доцент на Биолошком факултету

- 2007. године - реизбор у звање доцент на Биолошком факултету

- 2012. године - реизбор у звање доцент на Биолошком факултету

- 2012. Године избор у звање ванредни професор на Биолошком факултету

3) Испуњени услови за избор у звање ванредии професор

ОБАВЕЗНИ УСЛОВИ:

(заокружити испуњен услов за звање у које се бира)

oценa / број година

радног искуства

1 Приступно предавање из области за коју се бира, позитивно

оцењено од страневисокошколске установе

2 Позитивна оцена педагошког рада у студентским анкетама

током целокупног претходног изборног периода Просечна оцена 4,82

3 Искуство у педагошком раду са студентима

21 година

(заокружити испуњен услов за звање у које се бира)

Број менторства /

учешћа у комисији и

др.

4 Резултати у развоју научно-наставног подмлатка на факултету

11/27

5 Учешће у комисији за одбрану три завршна рада на

специјалистичким, односно мастер академским студијама 1/0

(заокружити испуњен услов за звање у које се

бира)

Број

радова,

саопштења,

цитата и др

Навести часописе, скупове,

књиге и друго

6 Објављена два рада из категорије М21; М22

или М23 из научне области за коју се бира -

-

7 Учешће на научном или стручном скупу

(категорије М31-М34 и М61-М64). -

-

8 Објављена три рада из категорије М21, М22

или М23 од првог избора у звање доцента из

научне области за коју се бира

-

-

9 Оригинално стручно остварење или

руковођење или учешће у пројекту

3

Учесник:

1. ОИ #143049, МНТР, Р Србија.

(2006-2010)

2. ОИ #173029,МНTР, Р Србија.

(2011-2016)

3. МЖСРПП, Р Србија. (2011-

2020)

10 Одобрен и објављен уџбеник за ужу област за

коју се бира, монографија, практикум или

збирка задатака (са ISBN бројем)

2

1. Boža, P., Veljić, M., Marin, P.,

Anačkov, G., Janaćković, P. (2004):

Praktikum za determinaciju viših

biljaka. OLD COMMERCE, Novi

Sad, str. 1-220.

2. Marin, P., Veljić, M., Janaćković,

P. (2009): Praktikum iz sistematike

viših biljaka sa ključem za

identifikaciju. Biološki fakultet

Univerziteta u beogradu, Beograd, 1-

317.

11 Саопштена три рада на међународним или -

домаћим научним скуповима (категорије М31-

М34 и М61-М64)

12 Објављена два рада из категорије М21, М22

или М23 у периоду од последњег избора из

научне области за коју се бира. (за поновни

избор ванр. проф)

7

1. Tyagi A.K. et al. Evidence-Based

Complementary and Alternative

Medicine, 2013;ID 382927:7

(M21)

2. Bukvički D. et al. LWT - Food

Science and Technology, 2014; 55,

452-458. (M21)

3. Bukvički D. et al. Meat Science,

2014; 96, 1355-1360. (M21)

4. Bukvički D. et al. Natural

Product Communications,

2013;8(9), 1313-1316. (M22)

5. Novaković M. et al. Chemistry &

Biodiversity, 2014; 11 (6), 872-

885. (M22)

6. Bukvički D. et al. Brazilian

Journal of Botany, 2015; 38

(1), 25-30. (M22)

7. Ilić Tomić T. Planta medica,

2017; 83(01/02), 117-125. (M22)

13 Саопштена три рада на међународним или

домаћим научним скуповима (категорије М31-

М34 и М61-М64) у периоду од последњег

избора из научне области за коју се бира.(за

поновни избор ванр. проф)

6

1. Bukvički D. et al. Cratoneuron

filicinum may offer novel promising

bryophyte resource of natural

antioxidants, 2013; International

conference of Plant Biology,

Subotica. Book of Abstracts, 96.

(M34)

2. Bukvički D. et al. Anti-hydroxyl

radical activity of Micromeria

dalmatica essential oil using

fluorescent spectroscopy, 2013;

International conference of Plant

Biology, Subotica. Book of

Abstracts, 95. (M34)

3. Šarac Z. et al. Chemodiversity of n-

alkanes in the needle wax of Pinus

nigrassp. Nigra from Tara mountain.

2013; 11 Simpozijum o flori

jugoistočne Srbije i susednih

područja, Zaječar, Zbornik rezimea,

str. 110. (M34)

4. Bukvički D. et al. Volatiles

andantimicrobial properties of

liverworts Lophozia ventricosa

(Dicks.) Dumort. Extracts. 2014; 8

Cmapseec, Durres, Albania. Book

of Abstracts, 148. (M34)

5. Bukvički D. et al. Micromeria

dalmatica essential oils a protecting

antimicrobial agent against

Salmonella typhimurium in pork

meat. 2014; 8 Cmapseec, Durres,

Albania. Book of Abstracts, 270.

(M34)

6. Sphaerocarpos texanus Aust.,

growing or not in Montenegro?)

2016; th Conference of European

Committee for Conservation of

Bryophytes, Bečići, Montenegro.

Book of Abstracts, 23. (M34)

14 Објављена четири рада из категорије М21,

М22 или М23 од првог избора у звање

ванредног професора из научне области за

коју се бира.

15 Цитираност од 10 хетеро цитата

187

У часописима са импакт

факторима.

16 Саопштено пет радова на међународним или

домаћим скуповима од којих један мора да

буде пленарно предавање или предавање по

позиву на међународном или домаћем

научном скупу (категорије М31-М34 и М61-

М64)

-

17 Књига из релевантне области, одобрен

уџбеник за ужу област за коју се бира,

поглавље у одобреном уџбенику за ужу област

за коју се бира или превод иностраног

уџбеника одобреног за ужу област за коју се

бира, објављени у периоду од избора у

наставничко звање

-

18 Број радова као услов за менторство у вођењу

докт. дисерт. – (стандард 9 Правилника о

стандардима...)

10

ИЗБОРНИ УСЛОВИ:

(изабрати 2 од 3 услова) Заокружити ближе одреднице

(најмање пo једна из 2 изабрана услова)

1. Стручно-професионални

допринос

1. Председник или члан уређивачког одбора научних часописа или

зборника радова у земљи или иностранству.

2. Рецензент у водећим међународним научним часописима, или

рецензент међународних или националних научних пројеката.

3. Председник или члан организационог или научног одбора на

научним скуповима националног или међународног нивоа.

4. Председник или члан комисија за израду завршних радова на

академским основним, мастер или докторским студијама.

5. Руководилац или сарадник на домаћим или међународним научним

пројектима.

6. Аутор/коаутор прихваћеног патента, техничког унапређења или

иновације.

7. Писма препоруке.

2. Допринос академској и

широј заједници

1. Чланство у страним или домаћим академијама наука, или чланство

у стручним или научним асоцијацијама у које се члан бира.

2. Председник или члан органа управљања, стручног органа или

комисија на факултету или универзитету у земљи или иностранству.

3. Члан националног савета, стручног, законодавног или другог органа

и комисије министарстава.

4. Учешће у наставним активностима ван студијских програма

високошколске установе (перманентно образовање, курсеви у

организацији професионалних удружења и институција, програми

едукације наставника) или у активностима популаризације науке

5. Домаће и или међународне награде и признања у развоју

образовања и науке.

6. Социјалне вештине (поседовање комуникационих способности,

способности за презентацију, способности за тимски рад и вођење

тима).

7. Способност писања пројектне документације и добијања домаћих и

међународних научних и стручних пројеката.

3. Сарадња са другим

високошколским,

научноистраживачким

установама, односно

установама културе или

уметности у земљи и

иностранству

1. Постдокторско усавршавања или студијски боравци у иностранству.

2. Руковођење или учешће у међународним научним или стручним

пројекатима или студијама.

3. Радно ангажовање у настави или комисијама на другим

високошколским или научноистраживачким установама у земљи или

иностранству, или звање гостујућег професора, или истраживача.

4. Руковођење или чланство у органу професионалног удружења или

организацији националног или међународног нивоа.

5. Учешће у програмима размене наставника и студената.

6. Учешће у изради и спровођењу заједничких студијских програма.

7. Предавања по позиву на универзитетима у земљи или иностранству.

*Напомена: На крају табеле кратко описати заокружену одредницу

1. Стручно-професионални допринос

4. Био је ментор за израду 2 докторске тезе, 1 мастер рада и 11 дипломских радова, и члан комисије у

изради 1 магистарског рада и 38 дипломских радова на Универзитету у Београду-Биолошком

факултету.

5. учесник два национална пројекта основних истраживања (143049, 2006-2010; 173029, 2011-2016) и

једног пројекта МЖСРПП, (2011-2020).

2. Допринос академској и широј заједници

2. Помоћник управника Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“ (2004-2012); управника

Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“ (2015-2018).

4. Учесник у програму едукације наставника – Aкрeдитoвaн сeминaр стручнoг усaвршaвaњa прoфeсoрa

биoлoгиje oснoвних и срeдњих шкoлa Србиje oд стрaнe Mинистaрствa прoсвeтe и спoртa

Рeпубликe Србиje. “Дoдaтнa нaстaвa из биoлoгиje / eкoлoгиje у oблику тeoриjскoг и тeрeнскoг

рaдa зa нaстaвникe и прoфeсoрe биoлoгиje”, “Oснoвнe кaрaктeристикe флoрe и вeгeтaциje

Вaљeвскoг пoдручja” и “Meтoдe тeрeнских истрaживaњa флoрe и вeгeтaциje” (прeдaвaњe и

тeрeнски рaд oдржaни 26.06.2003. нa пoдручjу Вaљeвских плaнинa).

3. Сарадња са другим високошколским, научно-истраживачким установама, односно установама

културе или уметности у земљи и иностранству

3. Хoнoрaрни сaрaдник зa извoђeњe вeжби из прeдмeтa Бoтaникa нa Фaрмaцeутскoм фaкултeту

Унивeрзитeтa у Бeoгрaду шкoлскe 1996/97 и 1999/2000. гoд.

4. Члан Српског биолошког друштва, члан Српског хемијског друштва и Organization for phytotaxonomic

investigation of Mediterranean area (OPTIMA).

III - ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

Aнaлизирajући истрaживaчку и нaстaвну дeлaтнoст, Кoмисиja кoнстaтуje дa сe Др Mилaн Вeљић

пoкaзao кao успeшaн истрaживaч и унивeрзитeтски нaстaвник сa смислoм зa пeдaгoшки рaд. Нa oснoву

личнoг пoзнaвaњa кaндидaтa и увидa у њeгoв рaд и рaзвoj, Кoмисиja жeли дa истaкнe дa сe др Mилaн

Вeљић oд пoчeткa свoje кaриjeрe крeћe узлaзнoм линиjoм у нaстaви и нaуци. Испoљиo je нeoпхoдну

сaмoстaлнoст, aли и кooпeрaтивнoст и oргaнизaтoрскe спoсoбнoсти у тимскoм рaду, критички oднoс

прeмa дoбиjeним рeзултaтимa и интeрпрeтaциjу нa нивoу дoстигнућa сaврeмeнe нaукe. Пoсeбнo

истичeмo свe интeнзивниjу сaрaдњу сa истрaживaчким тимoвимa кojи сe бaвe другим нaучним

oблaстимa. Mултидисциплинaрни приступ и сaрaдњa сa нaучницимa кojи сe бaвe рaзличитим aспeктимa

бoтaникe, хeмиje, кao и прeмeњeних прирoдних нaукa, oмoгућиo je публикoвaњe зaпaжeних нaучних

рaдoвa у мeђунaрoдним чaсoписимa. Успeшнoj сaрaдњи сa другим истрaживaчимa и нaстaвницимa, кao и

сa студeнтимa, дoпринeлe су њeгoвe oсoбинe - систeмaтичнoст, oдгoвoрнoст, тaчнoст, пoштoвaњe

личнoсти кoлeгa, кao и смисao зa сaрaдњу у тимскoм рaду.

Др Mилaн Вeљић свoje тeoриjскo и прaктичнo знaњe, нa сaврeмeн и дoступaн нaчин прeнoси

слушaoцимa курсeвa нa кojимa прeдaje. Кao нaстaвник oдликуje сe дoбрим oдaбирoм грaдивa, jaснoћoм и

нaчинoм излaгaњa. Рукoвoдиo je и биo члaн кoмисиja зa изрaду и oдбрaну вeћeг брoja диплoмских рaдoвa.

Биo je и мeнтoр двe дoктoрскe дисeртaциje.

Oд oстaлих aктивнoсти нa Биoлoчкoм фaкултeту трeбa истaћи вишeгoдишњe учeшћe у

рукoвoђeњу рaдoм oргaнизaциoнe jeдиницe Бoтaничкa бaштa „Jeврeмoвaц“ и кooрдинaциjи рeaлизaциje

прojeктa „Прoгрaм зaштитe и рaзвoja прирoднoг дoбрa Бoтaничкa бaштa Jeврeмoвaц Биoлoшкoг

фaкултeтa“ (2004-2010, 2011-2016, 2011-2020).

Узимajући у oбзир свe гoрe нaвeдeнo, нa oснoву aнaлизe нaучнoг и нaстaвнoг рaдa, кao и oстaлих

aктивнoсти, смaтрaмo дa Др Mилaн Вeљић у пoтпунoсти испуњaвa зaкoнскe, стaтутaрнe, кao и

суштинскe услoвe зa избoр у звaњe вaнрeднoг прoфeсoрa.

Стoгa, Кoмисиja имa зaдoвoљствo дa Избoрнoм вeћу Биoлoшкoг фaкултeтa прeдлoжи дa др

Mилaнa Вeљићa изaбeрe у звaњe вaнрeднoг прoфeсoрa зa ужу нaучну oблaст Moрфoлoгиja, фитoхeмиja и

систeмaтикa биљaкa у Институту зa бoтaнику Биoлoшкoг фaкулeтa Унивeрзитeтa у Бeoгрaду.

Место и датум: Београд, 13.09.2017.

ПОТПИСИ

ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ

________________________________________

Др Пeтaр Maрин, рeдoвни прoфeсoр

Унивeрзитeт у Бeoгрaду – Биoлoшки фaкултeт

________________________________________

Др Пeђa Jaнaћкoвић, вaнрeдни прoфeсoр

Унивeрзитeт у Бeoгрaду – Биoлoшки фaкултeт

________________________________________

Др Ружицa Игић, рeдoвни прoфeсoр

Унивeрзитeт у Нoвoм Сaду – Прирoднo-мaтeмaтички

фaкултeт Дeпaртмaн зa биoлoгиjу и eкoлoгиjу

I-lP14tvlIbEHC: 07. JoBpelnocr

O6pasaq 5

Ilsjana o rr3BopHocrrl

LIue unpesuMe lrar^Av4ara ap Mulas Be.nuh

Cauacno qraHy 26. cras 3. Kogercca npoQecuuarHe err,rKe Yuunepsurera y Beorpa4y,

IT3JABJbYJEM

4a je cnaru rr,roj pa4 u 4ocruruyhe, r.r3BopHr{ pesyJrrar Mor HHreJreKryrurHor paAatr 4a raj pa4 ne

ca1plKrrHr{KaKBe r.r3Bope, ocr4M oHI{x rojIE cy HaBeAeHa y pa1y,

Aa Hr,rcaM xpulroha ayropcKa npaBa I,r ropucruoha uHreJreKryaruy cnojuny Apyrux nuqa.

Y Eeorpa4y,