ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ПРЕВЕНЦИЈЕ И

ЛЕЧЕЊА ДЕКУБИТАЛНИХ РАНА

Декубиталне ране

Декубиталне улцерације у светској литератури и статистици сврставају се у највеће хоспиталне компликације.Декубитална рана представља локално жариште које може довести до сепсе због токсичног деловања продуката одумрлог ткива, а долази и до губитка протеина услед влажења из ране. Настају озбиљне компликације. Декубитус је саставни део хирушке професије и представља потенцијалну претњу за све хоспитализоване болеснике. У намери да лечи, хирург свесно нарушава прву линију одбране организма-кожу и мукозне површине.

Анатомија коже

Кожа (integumentum commune) је највећи орган људског тела, она покрива цео организам и представља заштиту од спољне средине али истовремено и везу са спољним светом. Она чини и до 20% телесне тежине одрасле особе.Кожа се састоји од покожице (epidermis), праве коже (dermis, cutus propia, corium) и поткоже (tela subcutanea). Сваки од поменутих делова има своје слојеве и карактеристике.

кожа

Узроци настанка оштећења коже:

Значај коже и њене функције се најбоље огледа у чињеници да губитак и малих делова представља трауму коју организам тешко коригује, а губитак коже преко 20% површине (и мање код мале деце и старих особа) представља стање опасно по живот.Етиопатолошки фактори могу бити: спољашњи (патомеханички) унутрашњи (патофизиолошки) фактори.

непокретни пацијент

Спољашњи (патомеханички) фактори: продужени притисак представља главни фактор у настанкудекубиталних улкуса -оштећење ткива настаје када је ткиво изложено притиску већем од 45 мм Hg стуба, односно 9,3 kpa/cm2 у периоду дужем од 2-3 сата.компресијa- представља сабијање делова тела под дејствомпритиска из спољашње средине који је распоређен равномерно или неравномерно (компресивни завој, корективно помагало)вертикални притисак- представља супростављенпритисак између телесне масе и ослонцатангентални притисак- изазива клизање– смицање телаили појединих сегмената тела под дејством сопствене тежине клизање може- да се представи и као механички стрес, нарочито ако је угрожена сакрална регија. трење или фрикција представља деловање две силе (силе које делују једна насупрот другој).

Унутрашњи(патофизиолошки) фактори старост болесника,смањена покретљивост, губитак сензибилитета, спастицитет, контрактуре, смањене еластичности коже, губитак поткожног ткива, успорено зарастање рана, редукована микроциркулација, хипотензија, потхрањеност, анемија, протеинемија, лоше навике, инконтиненција урина и столицеDiabetes mellitusпарезе и парализе

Фактори који утичу на зарастање ране:

За успешан процес зарастања организам мора бити оптимално припремљен.Адекватна расположивост нутрицијената помаже формирању новог ткива, спречава оксидацију ткива, побољшава функцију ране, одржава имуну компетентност и смањује ризик од настајања инфекције.

на зарастање рана утичу

ендогени и егзогени фaкторипритисак у подручју ране (ако се притискају, ране не зарастају).кисеоник обавезан је престанак пушењаадекватна исхрана, има кључну улогу у брзом зарастању рана, оброци треба да буду богати протеинима

пресудни фактори у зарастању декубиталних улкуса

величина декубиталне ранестарост болесника (критична преко 75 година)непокретностинконтиненцијаизбор терапијских мера у лечењу и рехабилитaцији

Декубиталне ранеДефекти коже настају као последица повреда, урођених мана, дуготрајног лежања и хирушког рада приликом кога се исецају промене на кожи.Један од најчешћих је рана од дуготрајног лежања (декубитус).Декубитуси (ране од притиска) представљају било које оштећење коже или било које подручје на телу где је кожа или ткиво мртво (одумрло), а стварају се нове ткивне ћелије (чврсто зацрвењено подручје или меко љубичасто-плаве боје). Декубитуси су улцерације које се јављају код непокретних или слабо покретних болесника на местима на телу на којима су ткива притиснута између скелета и подлоге на којој оболели лежи.

Oдељење ИН

Стадијуми декубитуса

Потребно је извршити класификацију декубитуса ради идентификације и опсега декубиталне ране у зависности од величине и дубине оштећења ткива. У клиничкој слици декубитуса доминира локализација промена на регијама тела које су изложене притиску о тврду, мокру и/или неравну подлогу, уствари најчешћа места настанка без обзира на ендогене и егзогене факторе су:слабински део кичмеседална костзглоб кукачланакколена или лактовиподручија на којима је слабије развијено масно ткиво

предилекциона места

У свом настанку и развоју клиничке слике декубитус пролази кроз пет фаза.

Први стадијум стадијум еритмена интактне коже. Ове промене су реверзибилне и ограничене на епидермални и дермални слој

I стадијум декубиталне ране

Други стадијум стадијум еритема перзистентне коже. Промене су такође реверзибилне, а оштећење дерма делимично, прекинут је епидермис.

II стадијум декубиталне ране

Трећи стадијум стадијум улцерације коже. Оштећење ткива се шири у слојеве испод коже (дермис).

Четврти стадијум стадијум дубоке улцерације. Представља најтежи стадијум.

Пети стадијум стадијум простране и дубоке деструкције ткива. Потпуно је уништено целокупно ткиво између коже и костију.

III стадијум декубиталне ране IV стадијум декубиталне ране

V стадијум декубиталне ране

Стратегија превенције

Превенција декубиталних улкуса подразумева преглед коже, процену ризика за настанак декубитуса, процену стања коже, општу и личну хигијену, избор опреме – помагла, позиционирање, активност, контрола сфинктера, уклањање бола, адекватна исхрана.Нортон скала (The Norton score) за израчунавање степена ризика за настанак декубита почела је прво примену у болницама за старе особе, а потом се проширла на друге болнице и у кућним условима. Једноставна је, брзо се попуњава, може да је попуни и сам болесник. Ова скала мери параметре који се односе на самог болесника, а не и на утицаје спољашње средине. Практична је, а служи и у одабиру помоћних средстава који треба да смање притисак на место ослонца. Браденова скала (Braden scale for predicting pressure ulcer risk) је нешто потпунија јер у обзир узима сензибилитет и квалитет исхране који су код ове патологије изузетно важни.

Лечење декубиталних ранаЛечење декубитуса подразумева мултидисциплинаран приступ, који обухвата тим лекара различитих специјалности: хирурга, анестезиолога, дерматолога, интернисте, уролога, неуролога, физијатра и медицинску сестру.Код конзервативног лечења треба свакако споменути прерасподелу притиска на критичним подручијима подметањем јастучића, примену завоја на угроженим местима, употребу специјалних антидекубиталних лежајева и промена положаја болесника. Мањи декубитуси се могу третирати у примарној здравственој заштити.Хируршки третман декубитуса зависи од четири детерминирајућа фактора: - стања коже,стања меких ткива,стања кости, општег стања организма.Хируршки третман се састоји од преоперативне припреме пацијената, хирушког захвата и постоперативног третмана хирушке ране.

Здравствена нега пацијената са декубитусом по процесу

Медицинска сестра као особа која се највише бави здравственом негом пацијената мора да препозна факторе ризика за настанак декубитуса код слабо покретних пацијената. Због тога је врло важно узети добру сестринску анамнезу при чему треба обратити пажњу на посматрање болесника, те узети у обзир и његове жеље. Уз то је врло важан целокупан увид у болесниково стање уз препознавање секундарних узрока смањене покретљивости.

Прикупљање података за сестринску дијагнозу обухвата следећеприкупити податке о степену декубитуса и локализацијиприкупити податке о болу, секрецији, боји коже, мирису секреције, температуриурадити физикални преглед са посебним освртом на предилекциона местапроценити ризик за настанак декубитуса

прикупити податке о лабораторијским анализамаприкупити податке о ранијим начинима збрињавања декубитусаприкупити податке о медицинским диjагнозамапроценити стање свести пацијента

прикупити податке о социоекономском статусу пацијентапроценити пацијентово разумевање новонастале ситуацијепроценити пацијентову способност усвајања нових знања

ЕдукацијаЕдукација медицинских сестара и помоћног медицинског особља мора да буде интегрални део сваке превентивне стратегије против развијања декубита. Крајњи циљ едукације јесте смањење појаве декубитуса. Пацијенти који су способни и вољни, требају бити обавештени и едуковани у вези превенције развоја декубита. У ову стратегију треба укључити и особе које брину о пацијенту.

Едукацијски програми морају садржати

познавање етиологије и патологије декубитуса,факторе ризика,специфичну класификацију,општу стратегију лечењапознавање начина зарастања декубитуса,основне лечења декубитуса,основе контроле декубитуса,основе сузбијања инфекције,основе постоперативне неге,

основе прехране болесника са повишеним калоријским потребама,индивидуални програм неге коже на предилекционим местима,принципе превенције рецидива декубиталних улцерација,утицаје телесних и механичких фактора на развој нових декубитуса,начин документовања и евалуирање резултата лечења укључујући и накнадне интервенције

НЕОПХОДНО ЈЕ:

Правовремена и правилна идентификација болесника са повећаним ризиком за настајање декубиталних улцерација и адекватна превенција су кључ смањења учесталости овог обољења. Болесници захтевају максималну, континуирану негу која подразумева локални третман и поправљање општег стања болесника. Мултидисциплинарни приступ болесницима са повишеним ризиком за настатајање декубиталних улцерација, даје најбоље резултате. Третман декубиталних улцерација подразумева примену савремених принципа лечења хроничних рана.Неопходно је континуирано пружање информација здравственим радницима у циљу спречавања настанка декубитусаЕдукација медицинских сестара приликом ступања на рад на одељењима на којима су болесници са већим ризиком за настанак декубитуса.

Добра, квалитетна и правилна здравствена нега су најважнији фактор у превенцији декубита.

Постојање декубитуса такође је велики здравствени и економски проблем болесника, установе у којој се налази, његове околине и шире друштвене заједнице. Подаци здравствених установа показују да је појава декубитуса у знатном порасту. То уједно постаје императив здравствених служби да осмисле, омогуће и прилагоде бројне превентивне мере како би се то спречило.У том правцу задатак свих здравствених радника се односи на:утврђивање услова и предиспонирајућих фактора у настанку декубита принципи превенције поступци лечења и здравствене неге по протоколу правилна едукација здравственог особља на одељењу са непокретним пацијентима едукација породице за наставак здравствене неге у кућним условима.

Хвала на пажњи