Deseda Monaha Jovana Sa Ocem Petronijem

Беседа монаха Јована са оцем Петронијем (румунски скит Продромос) Монах Јован: ...Али он неће да се исправља. Ви не видите у њему тугу због грехова. У његовој исповести нема плодова покајања и измене. Старац Петроније: Да, било је код нас таквих случајева. На пример, има један монах који веома много и веома добро ради за манастир, али он све даје на спољашњу делатност. И због тога помало запоставља духовни живот. Нередовно долази на службу, правда се: Уморио сам се. Не иде редовно на исповест. Исто се тако односи и према причешћу. Ми га саветујемо, у почетку лично, а затим преко административног савета, или, боље рећи - преко духовног сабора, у који улазе игуман, благајник, економ итд. Ми га позивамо на саветовање, захтевамо објашњења и саветујемо га да поступа у складу са правилима. Још треба узети у обзир да смо ми, као што сам говорио, на почетку нашег пута. Код нас нема много монаха, и та ситуација је прилично ретка. Углавном се монаси који долазе овамо придржавају правила. Ако неко није добар, њега напросто шаљу на друго место. Ако се током одређеног времена не исправља, не враћа на прави пут, монах одлази из манастира. Монах Јован: Али ми смо говорили о томе да се исповест претвара у набрајање грехова, човек се не мења, код њега нема покајања. Набројао је грехове - делом, речју, мишљу... Шта чинити у таквим случајевима? Старац Петроније: Наравно, то није само административни проблем, него духовни, пре свега. Када сазивамо духовни сабор, разматрамо, пре свега, духовну страну проблема. Кажемо брату: Ми смо обећали Господу Исусу Христу да ћемо живети тако и тако. Покушавамо да пробудимо његову савест, призивамо га да чува правило, да живи како доликује, монашким животом. Отац Геронтије. А ако се, рецимо, монах огрешио, какве мере треба предузети, какве епитимије наложити - поклоне, додатни пост? Старац Петроније: Код нас није било таквих нарочитих ситуација, није било тешких ствари. Ако монах не долази редовно на службу, или касни на њу, дужан је да у Цркви приноси поклоне у време читања Псалтира. Када се чита Псалтир, он се склања у страну и приноси поклоне. Али тежих нарушавања типика код нас није било. Много година сам провео у Њамецком мана-стиру, још тридесетих година, пре комунизма, тада је у њему било неколико стотина монаха, и било је и тежих ситуација. Било је монаха који су желели да напусте манастир. Ако би чинили теже преступе и ако се за њих не би кајали нити желели да се исправљају, говорили су им: Ви треба да одете. Тамо сам провео двадесет година, и сва је братија дошла после мене. Неки су, опет, провели овде десет година, други - пет, али већина живи овде две-три године, зато већина није успела да начини какав тежи преступ. Они долазе, њих надгледају, и ако одлуче да остану овде, навикавају се на манастирски типик. Ако се овде не осећају пријатно, одлазе, враћају се у Румунију. Код нас је у том погледу најповољнија ситуација. МонахЈовак Али ми немамо у виду озбиљне грехове, озбиљне преступе, него пре - ситне прекршаје. Старац Петроније: У таквим случајевима духовно саветујемо братију, саветујемо да се привикавају на типик, да се прилагођавају манастирском типику. МонахЈоваш Реците нам, оче, да ли се придржавате светогорске праксе промене послушања кроз годину дана? Стараи, Петроније: Код нас то није могуће. Уопште, ми се придржавамо правила да они који најбоље обављају овај или онај посао треба то и да раде. На пример, корешонденција - код нас нема монаха који солидно познаје грчки језик, и ја сам приморан да сам водим преписку, зато што боље од осталих познајем грчки језик. Имамо аутомобил, трактор, они су препуштени монаху који уме њима да управља. Или кухиња, на пример. У кухињи можемо да смењујемо само двојицу - тројицу монаха који умеју да кувају. Или башта - никога на том послушању не можемо да смењујемо, зато што имамо само једног мо-наха који зна то да ради. Ако монах не буде знао како се правилно сеје, нећемо имати резултата, па према томе - ни хране неће бити. Код нас, напросто, нема могућности да неко некога замењује, зато што немамо тако много братије у манастиру и мали број њих зна више заната. Монах Јован: Имају ли монаси право да путују, да посећују друге манастире,света места? СтарацПетроније: Код нас за то нема могућности. Монаси посећују светогорске манастире пре него што дођу овамо. Ако кувар, на пример, пожели да оде на поклоништво, ко he уместо њега да спрема храну? Ако и баштован крене на пут, ко ће да гаји поврће? С друге стране, ми имамо монаха иконописца, коме је потребно да види сликарство у другим манастирима, и он има

Documents

Deseda Monaha Jovana Sa Ocem Petronijem