DEV 1.4 Matrice kompetencija na osnovu istraživanja ...projects.tempus.ac.rs/attachments/project_resource/1466/3259_DEV1... · [2], zatim matrice za kompetencije programera PCM [3],

DEV 1.4 Matrice kompetencija na osnovu

istraživanja tržišta rada

2

Šifra projekta:

530155-TEMPUS-1-2012-1-EE-TEMPUS-JPCR

Skraćeni naziv projekta:

INCOMING

Pun naziv projekta: Interdisciplinary Curricula in Computing to Meet Labor Market Needs

Joint Project / Curricular Reform (JPCR) project

Datum početka projekta: 2012-11-01

Trajanje projekta: 3 godine

REZULTAT PROJEKTA (DEV) 1.4 Matrice kompetencija na osnovu istraživanja tržišta rada

Planirani rok: 2013-02-15 Realizovani rok: 2013-03-25

Koordinator (Lead participant):

Univerzitet u Beogradu (UB)

Projekat finansira TEMPUS IV program Nivoi dostupnosti informacija

PU Javne informacije X PP Samo za učesnike u programu (uključujuću službe Komisije) RE Samo za grupu koju odredi knzorcijum (uključujuću službe Komisije) CO Poverljivo , samo za članove konzorcijuma (uključujuću službe Komisije)

Broj rezultata: 1.4 Naziv rezultata: Matrice kompetencija na osnovu istraživanja tržišta rada Radni paket: WP1 – Interdisciplinarni studijski programi Koordinator: Univerzitet u Beogradu (UB)

3

Autori – po abecednom redu Ime i prezime Organizacija e-mail Ivana Bošković ComTrade Solutions

Engineering (COMTRADE) [email protected]

Aleksandar Ćosić "Mihailo Pupin" Institute (IMP)

[email protected] Vladan Devedžić Univerzitet u Beogradu (UB) [email protected] Irena Dukanac Privredna komora Srbije

(CCIS) [email protected]

Milana Đukić Privredna komora Srbije (CCIS)

[email protected]

Duško Katić Institut "Mihailo Pupin" (IMP) [email protected] Miloš Kosanić Privredna komora Srbije

(CCIS) [email protected]

Anita Manjenčić Privredna komora Srbije (CCIS)

[email protected]

Radisav Marjanović "Unija Čačak 2000" Poslovna asocijacija (UNION2000)

[email protected]

Miloš Milosavljević Privredna komora Srbije [email protected]

Zoran Ševarac Univerzitet u Beogradu (UB) [email protected]

Rezime U ovom dokumentu data je detaljna analiza potreba tržišta rada u Srbiji, za multidisciplinarnim veštinama i kompetencijama vezanim za primenu računarstva u raznim oblastima. Dato je ukupno sedam matrica kompetencija, po jedna za svaki predloženi studijski program. Matrice su kreirane od strane partnera iz privrede, učesnika projekta, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Prikupljeni podaci su analizirani i na osnovu toga su definisani multidisciplinarni studijski programi kako bi se obezbedile bolje mogućnosti za zapošljavanje nakon završenih studija. Pored partnera iz privrede, u istraživanje su bili uključeni i studenati koji su nedavno završili školovanje.

4

Uvod

Matrice kompetencija su tabele koje prikazuju povezanost kompetencija u oblasti računarstva i radnih pozicija, odnosno vrsta poslova u oblasti IKT. Ako je označena ćelija matrice Ccp koja odgovara kompetenciji c i poziciji (radnom mestu) p, to znači da je c neophodno da bi osoba na mestu p profesionalno obavljala aktivnosti.

Cilj u okviru ovog paketa aktivnosti (DEV 1.4) je bio ispitivanje potreba tržišta rada u Srbiji za interdisciplinarnim računarskim veštinama i kompetencijama u određenim oblastima. Ispitivanje je izvršeno sa partnerima u okviru projekta, i to sa Institutom Mihajlo Pupin, Poslovnom asocijacijom UNION 2000, preduzećem Comtrade Solutions Engineering i Privrednom komorom Srbije. Ispitivanjem su prikupljani sledeći podaci:

• činjenice u vezi sa aktuelnom potražnjom kadrova u oblasti računarstva • zvanične klasifikacije i definicije radnih mesta u oblasti računarstva u Srbiji • planirani rezultati sedam novih interdisciplinarnih studijskih programa u oblasti

računarstva koji će biti razvijeni i akreditovani u okviru ovog projekta.

Rezultati istraživanja dati su kao sedam matrica kompetencija, po jedna za svaki studijski program. Svaka matrica predstavlja približnu predstavu tržišta rada u Srbiji, u smislu koje veštine/kompetencije su potrebne/očekivane za studente koji završe neki od predviđenih sedam studijskih programa.

Za ovo istraživanje Univerzitet u Beogradu pripremio je sedam nepopunjenih matrica, koje su sadržale samo kompetencije u oblasti računarstva i aktuelne pozicije za zapošljavanje.

Kompetencije u matricama su zasnovana na zvaničnim sistemima klasifikacije koji su definisani od strane European Computer Competence Certificate Foundation (ECCCF) [1], [2], zatim matrice za kompetencije programera PCM [3], i zvanične klasifikacije organizacije ACM [4]. Matrice koje je pripremio UN sadržale su većinu kompetencija koje definiše ACM, prilagođene kako bi bile u skladu sa ECCCF i PCM.

Pozicije za zapošljavanje koje su korišćene u matricama predstavljaju zvaničnu klasifikaciju poslova u oblasti računarstva, koje su obezbedili Privredna komora Srbija i Poslovna asocijacija UNION2000.

Izvesno uopštavanje je bilo neophodno kako bi se broj pozicija za zapošljavanje sveo na razumnu meru i bio u skladu sa ciljevima projekta (razvoj novih studijskih programa bez potrebe da se ulazi u detalje svake pozicije za zapošljavanje) .

Partneri u projektu COMTRADE, CCIS, UNION2000 i IMP nezavisno su popunili matrice, a Univerzitet u Beogradu je zatim analizirao zajedničke elemente za svaki program ponaosob. Konačne matrice su rezultat spajanja mišljenja svih učesnika u istraživanju. Pri tom su izbačene kompetencije koje nisu označene kao relevantne. Na taj način ove matrice svedene su na prihvatljivu veličinu u pogledu količine detalja za pojedinačne kompetencije.

5

Konačne matrice su prikazane u prilogu ovog izveštaja. Objašnjenja partnera koji su popunjavali matrice, data su bez modifikacija.

Klasifikacija u oblasti računarstva

Kako bi se matrice kompetencija kreirale u skladu sa aktuelnim standardima klasifikacije u oblasti računarstva, u ovoj sekciji ukratko je dat pregled klasifikacije nivoa znanja koja je data od strane European Computer Competence Certificate Foundation (ECCCF) i sistema klasifikacije koju je razvila i održava stručna organizacija ACM.

ECCC klasifikacija Oblasti računarstva koje definiše ECCCF date su na: http://www.ecccf.eu/en/areas_and_modules.html

U okviru ovih oblasti, definisana su četiri nivoa kompetencija koji odgovaraju nivoima sertifikacije:

• A Osnovni nivo • B Srednji nivo • C Napredni nivo • D Ekspertski nivo

A. Osnovni nivo

Skup minimalnih zahteva za korisnika IKT u okviru određene oblasti. Ovaj nivo sertifikacije podrazumeva osnovna teorijska znanja u okviru određene oblasti (npr, obrada teksta) i sposobnost korišćenja alata na osnovnom nivou. Na ovom nivou testira se približno 15% postojećih tehnoloških mogućnosti u određenoj oblasti.

B. Srednji nivo

Obuhvata sve kompetencije definisane osnovnim nivoom, i uz njih podrazumeva dodatne sposobnosti korišćenja alata i IKT u okviru određene oblasti. Na ovom nivo testira se približno 30% postojećih tehnoloških mogućnosti u određenoj oblasti.

C. Napredni nivo

Potvrđuje kompetencije srednjeg nivoa, i podrazumeva sposobnost korišćenja naprednih alata u okviru određene oblasti. Na ovom nivou testira se približno 60% postojećih tehnoloških mogućnosti u određenoj oblasti.

D. Ekspertski nivo

Potvrđuje stručnost, značajan nivo znanja i praktičnih veština u oblasti koja se testira. Prilikom testiranja proverava se približno 90% znanja.

Sistem klasifikacije u oblasti računarstva ACM 2012 Sistem klasifikacije u oblasti računarstva ACM 2012 razvijen je kao više-hijerarhijska ontologija koja se može koristiti u aplikacijama iz oblasti sematičkog Web-a. Zamenjuje

6

tradicionalni ACM sistem klasifikacije iz 1998. godine, koji je važio kao standard u oblasti računarstva.

Integrisan je u sistem pretrage i vizualnog predstavljanja ACM digitalne biblioteke ACM Digital Library. Zasniva se na semantičkom rečniku pojmova, kao jedinstvenom izvoru pojmova i kategorija koje odražavaju aktuelno stanje tehnologija u određenoj oblasti računarstva. Organizacija ACM obezbeđuje alate koji će omogućiti primenu date kalsifikacije, i radiće na ažuriranju klasifikacije kako bi ostala aktuelna i relevantna. Novi sistem klasifikacije imaće ključnu ulogu u razvoju interfejsa za pretragu istraživača u ACM digitalnoj biblioteci, kako dodatak na tradicionalnu bibliografsku pretragu.

Kompletna CCD klasifikacija je dostupna za edukativne i istraživačke primene u sledećim formatima: SKOS (xml), Word, i HTML.

U ACM Digitalnoj biblioteci, sistem klasifikacije je predstavljen i vizuelno što omogućava lakšu navigaciju i prikupljanje povratnih informacija. Kompletna ACM 2012 klasifikacija dostupna je i u obliku fajla.

Potrebe tržišta rada u Srbiji za interdisciplinarnim računarskim veštinama i kompetencijama

Analiza potreba tržišta rada za interdisciplinarnim računarskim veštinama i kompetencijama u određenim oblastima, izvršena je nezavisno od strane četiri učesnika u projektu COMTRADE, CCIS, UNION2000 i IMP. Na osnovu izvršene analize kreirane su matrice kompetencija koje su date u prilogu, a koje su detaljnije objašnjene u ovoj sekciji.

Pregledi IMP Mišljenja IMP su struktuirana su u 7 sekcija koje odgovaraju pojedinačnim studijskim programima.

MENADŽMENT I RAČUNARSTVO

• Hardver: o nove tehnologije (emerging technologies): njihovo poznavanje je potrebno za pozicije

iz sektora za razvoj i istraživanje, kao i za one pozicije vezane za održavanje sistema (pozicije 2,5,8,12,13,14,16)

o pozicija 8 (oni koji projektuju sistem kao celinu), zahteva poznavanje i hardvera, tj. štampanih ploča, kao i interfejsa, komunikacionog hardvera i uređaja za skladištenje podataka

• Organizacija računarskog sistema: o izvesno opšte znanje o računarskom sistemu i njegovoj organizaciji je potrebno za

pozicije vezane za razvoj softvera, testiranje, održavanje, kao i istraživanje (pozicije 2,4,5,6,7,8,9,11,13,14,15,16,17)

• Mreže: o poznavanje računarskih mreža je poželjno, manje ili više, za gotovo sve pozicije;

neko opšte znanje je potrebno menadžerima (pozicije 1,4) i tehničarima (pozicije 16,17)

7

o dobro poznavanje računarskih mreža je potrebno za pozicije vezane za razvoj softvera, istraživanje i održavanje, pogotovu za mrežni softver (pozicije 9,10), kao i za one vezane za projektovanje sistema u celini (pozicije 5,6,7,8,13)

• Softver i softversko inženjerstvo: o poznavanje procesa stvaranja, organizacije softvera i njegovih svojstava je, manje ili

više, potreba svih pozicija iz IKT sektora, osim menadžera • Teorija računarstva:

o znanja iz ove oblasti se zahtevaju za istraživače (pozicija 2), iskusne programere (pozicije 5,6,7), arhitekte/inženjere sistema i one koji rade na razvoju softvera (pozicije 8,9,13)

• Matematičke osnove: o uopšte uzevši, neko znanje o matematičkim principima je korisno za sve pozicije iz IT

sektora, posebno teorija informacija, diskretna matematika i verovatnoća i statistika; dublje znanje je potrebno istraživačima (pozicija 2), iskusnim programerima (pozicije 5,6), kao i sestemskim i test inženjerima (pozicije 13,15)

• Informacioni sistemi: o opšte znanje o informacionim sistemima (sistemi za upravljanje informacijama,

sistemi za skladištenje informacija, Internet tehnologije), potrebno je gotovo za sve pozicije, dok je dublje znanje potrebno istraživačima, IKT programerima (pozicije 5,7), softverskim, Web i razvojnim inženjerima baza podataka, kao i sistemskim i test inženjerima (pozicije 13,15)

• Bezbednost i privatnost: o znanje iz ove oblasti (bezbednost sistema, mreža, baza podataka) se zahteva za

istraživače (pozicija 2), programere seniore (pozicije 5,6,7), sistemske, test i inženjere rešenja (pozicije 8,13,15), inženjere na razvoju softvera i baza podataka (pozicije 9,11) i posebno inženjere zadužene za bezbednost sistema (algoritmi i teorija) (pozicija 14)

• Računarstvo usredsređeno na čoveka: o dobro poznavanje grafičkih interfejsa, kao i interakcija između čoveka i mašine se

zahteva od iskusnih programera (pozicije 5,6,7), razvojnih inženjera softvera (pozicija 9), sistemskih inženjera (pozicija 13), i posebno grafičkih dizajnera (pozicija 10)

• Metodologije računarstva: o dobro poznavanje različitih programerskih metodologija (paralelno, distribuirano,

konkurentno programiranje) se zahteva od razvojnih inženjera softvera, sistemskih i test inženjera (pozicije 5,6,7,9,13,15); poznavanje računarske grafike može biti od koristi razvojnim inženjerima softvera i sistemskim inženjerima (pozicije 9,13)

• Primenjeno računarstvo: o zbog svoje primene u menadžmentu, preduzetničko računarstvo je važno za

programere, kao i znanja iz društvenih nauka i poznavanje tekst procesora • Društvene i profesionalne stavke:

o znanje iz ovih oblasti je važno za menadžere, poslovne analitičare i inženjere za predlog rešenja (pozicije 1,3,4,12)

1. PRIMENJENO RAČUNARSTVO • Hardver:

o dobro bi bilo da (razvojni) inženjeri poseduju neka znanja o novim tehnologijama, koje se tek pojavljuju, dok iskusni IKT profesionalci i sistemski inženjeri treba da poseduju neka znanja o interfejsima i integrisanim kolima

• Organizacija računarskog sistema:

8

o znanje o računarskim sistemima je preporučljivo, posebno za (razvojne) inženjere, dok znanja o namenskim sistemima i sistemima za rad u realnom vremenu mogu biti od koristi iskusnim IKT programerima u tehničkim disciplinama, kao i sistemskim inženjerima

• Mreže: o zbog brojnih primena, poznavanje računarskih mreža može biti od koristi sistemskim

inženjerima/arhitektama, inženjerima bezbednosti i baza podataka • Softver i softversko inženjerstvo:

o poznavanje procesa stvaranja, organizacije softvera i njegovih svojstava je, manje ili više, potreba svih pozicija iz IKT sektora u vezi sa primenjenim računarstvom

• Teorija računarstva: o znanja iz ove oblasti se zahtevaju za istraživače, iskusne programere u tehničkim

disciplinama i razvojne inženjere softvera • Matematičke osnove:

o znanje o matematičkim principima je korisno za sve pozicije iz IT sektora, posebno teorija informacija, diskretna matematika i verovatnoća i statistika; dublje znanje je potrebno istraživačima, iskusnim programerima u tehničkim disciplinama, kao i sistemskim i test inženjerima

• Informacioni sistemi: o Zbog svoje važnosti, dobro poznavanje informacionih sistema se zahteva od

istraživača, IKT profesionalaca, pogotovu u društvenim disciplinama, razvojnih inženjera softvera i baza podataka, kao i sistemskih i inženjera za predlog rešenja

• Bezbednost i privatnost: o dobro znanje iz oblasti se zahteva od inženjera zaduženih za bezbednost sistema,

dok se izvesno opšte znanje, posebno u društvenim granama, traži od (razvojnih) inženjera softvera


zahteva od iskusnih programera, razvojnih inženjera softvera, poslovnih analitičara, sistemskih inženjera/arhitekata, i posebno grafičkih dizajnera


konkurentno programiranje) se zahteva od razvojnih inženjera softvera, vodećih softverskih inženjera, sistemskih i test inženjera; takođe poznavanje računarske grafike može biti od koristi sistemskim inženjerima; poznavanje algoritama veštačke inteligencije može biti od koristi istraživačima

• Primenjeno računarstvo: o zbog svoje primene u menadžmentu, preduzetničko računarstvo je važno za

programere, kao i znanja iz društvenih nauka o uopšteno govoreći, napredno poznavanje tekst procesora je važno za sve pozicije;

takođe, znanja iz različitih oblasti mogu biti od koristi (razvojnim) inženjerima • Društvene i profesionalne stavke:

o znanje iz ovih oblasti je važno za menadžere, poslovne analitičare i inženjere za predlog rešenja

2. DRUŠTVENE NAUKE I RAČUNARSTVO • Hardver:

o kako bi projektovan softver bio u skladu sa aktuelnom tehnologijom, znanje o dolazećim tehnologijama bi bilo korisno sistemskim inženjerima i inženjerima za predlog rešenja

• Organizacija računarskog sistema:

9

o znanje o računarskim sistemima bi bilo od koristi istraživačima, arhitektama rešenja, razvojnim inženjerima baza podataka i tehničarima, a neophodno IKT programerima, razvojnim inženjerima softvera i sistemskim inženjerima

• Mreže: o zbog brojnih primena u društvenim disciplinama, poznavanje računarskih mreža

može biti od koristi poslovnim analitičarima, inženjerima za predlog poslovnih rešenja, razvojnim inženjerima softvera, dok bi dobro poznavanje računarskih mreža (tipovi, strukture, protokoli, svojstva) bilo potrebno IKT profesionalcima, sistemskim arhitektama, inženjerima za bezbednost, za baze podataka, sistemskim i test inženjerima


više, potreba svih pozicija iz IKT sektora, naročito IKT profesionalcima, sistemskim i inženjerima za predlog rešenja, kao i razvojnim inženjerima softvera

• Teorija računarstva: o znanja iz ove oblasti se zahtevaju onima koji su bliskoj vezi sa implementacijom

algoritama za određenu primenu, kao što su istraživači, iskusni programeri, razvojni inženjeri softvera, sistemski i inženjeri zaduženi za bezbednost sistema

• Matematičke osnove: o znanje o matematičkim principima je korisno za sve pozicije iz IT sektora, posebno

teorija informacija, diskretna matematika i verovatnoća i statistika; dublje znanje je potrebno istraživačima, iskusnim programerima, kao i sistemskim i razvojnim inženjerima softvera

• Informacioni sistemi: o zbog svoje važnosti, dobro poznavanje informacionih sistema se zahteva od

istraživača, IKT profesionalaca, pogotovu u društvenim disciplinama, razvojnih inženjera softvera i baza podataka, kao i sistemskih i inženjera za predlog rešenja

• Bezbednost i privatnost: o dobro znanje iz oblasti se zahteva od inženjera zaduženih za bezbednost sistema,

dok se neko opšte znanje traži od (razvojnih) inženjera softvera, IKT programera posebno u društvenim granama, sistemskih inženjera i inženjera za razvoj baza podataka


zahteva od iskusnih programera, razvojnih inženjera softvera, inženjera za predlog rešenja, i posebno grafičkih dizajnera; u manjoj meri određena znanja mogu koristiti menadžerima


konkurentno programiranje) se zahteva od razvojnih inženjera softvera, vodećih softverskih inženjera, sistemskih i test inženjera; takođe poznavanje računarske grafike može biti od koristi sistemskim inženjerima, kao i razvojnim Web programerima; poznavanje algoritama veštačke inteligencije može biti od koristi istraživačima

• Primenjeno računarstvo:

o zbog svoje primene u društvenim disciplinama, preduzetničko računarstvo je važno za IKT programere, razvojne inženjere softvera, sistemske inženjere i inženjere za predlog rešenja

10

o uopšteno govoreći, napredno poznavanje tekst procesora je važno za sve pozicije; takođe, znanja iz oblasti društvenih nauka mogu biti od koristi (razvojnim) inženjerima

• Društvene i profesionalne stavke: o znanje iz ovih oblasti je važno za menadžere, poslovne analitičare i inženjere za

predlog rešenja

3. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU • Hardver:

o kako bi projektovan softver bio u skladu sa aktuelnom tehnologijom, znanje o dolazećim tehnologijama bi bilo korisno IKT profesionalcima i sistemskim inženjerima

• Organizacija računarskog sistema: o osnovno znanje o računarskim sistemima bi bilo od koristi IKT softverskim

inženjerima, sistemskim arhitektama/inženjerima i razvojnim inženjerima softvera • Mreže:

o zbog brojnih primena u društvenim disciplinama, poznavanje računarskih mreža može biti od koristi svim zanimanjima u okviru elektronskog poslovanja, posebno istraživačima, IKT softverskim inženjerima, inženjerima za predlog poslovnih rešenja, sistemskim inženjerima, kao i inženjerima zaduženim za bezbednost sistema i razvoj baza podataka


više, potreba svih pozicija iz IKT sektora, pogotovo IKT profesionalcima, sistemskim i inženjerima za predlog rešenja, kao i razvojnim inženjerima softvera

• Teorija računarstva: o osnovna znanja iz oblasti projektovanja i analize algoritama, teorija i algoritmi za

primenu u oblasti elektronskog poslovanja se zahtevaju onima koji su bliskoj vezi sa implementacijom algoritama za određenu primenu, kao što su iskusni programeri, razvojni inženjeri softvera, sistemski i inženjeri zaduženi za bezbednost sistema

• Matematičke osnove: o znanja iz oblasti teorije informacija, diskretne matematike i verovatnoće i statistike je

korisno svim zanimanjima iz oblasti elektronskog poslovanja • Informacioni sistemi:

o zbog svoje važnosti, dobro poznavanje informacionih sistema se zahteva od IKT profesionalaca, pogotovu u društvenim disciplinama, razvojnih inženjera softvera i baza podataka, kao i sistemskih i inženjera za predlog rešenja

• Bezbednost i privatnost: o bezbednost i privatnost podataka je veoma važna u elektronskom poslovanju, pa je

osnovno znanje iz oblasti potreba svih zanimanja, posebno za pozicije u vezi sa bezbednošću sistema i programiranjem

• Računarstvo usredsređeno na čoveka: o poznavanje grafičkih interfejsa, kao i interakcija između čoveka i mašine se zahteva

od iskusnih programera, razvojnih inženjera softvera, inženjera za predlog rešenja, i posebno grafičkih dizajnera; u manjoj meri određena znanja mogu koristiti menadžerima


konkurentno programiranje) se zahteva od razvojnih inženjera softvera, vodećih softverskih inženjera, sistemskih i test inženjera, kao i IKT programera; takođe poznavanje računarske grafike može biti od koristi sistemskim i razvojnim

11

inženjerima softvera, kao i razvojnim Web programerima; poznavanje algoritama veštačke inteligencije i mašinskog učenja može biti od koristi istraživačima

• Primenjeno računarstvo: o elektronska trgovina je važna za skoro sve pozicije, posebno za IKT programere,

razvojne inženjere softvera, sistemske inženjere i inženjere za predlog rešenja; slično se može reći za preduzetničko računarstvo

o uopšteno govoreći, napredno poznavanje tekst procesora je važno za sve pozicije; takođe, znanja iz oblasti društvenih nauka mogu biti od koristi (razvojnim) inženjerima

• Društvene i profesionalne stavke: o znanje iz ovih oblasti je važno za menadžere, poslovne analitičare, inženjere za

predlog poslovnih rešenja, kao i sistemskim i inženjerima za predlog rešenja

4. INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE ZA ELEKTRNSKU UPRAVU I ADMINISTRACIJU

• Hardver: o kako bi projektovan softver bio u skladu sa aktuelnom tehnologijom, znanje o

dolazećim tehnologijama bi bilo korisno IKT menadžerima i sistemskim inženjerima • Organizacija računarskog sistema:

o osnovno znanje o arhitekturi računarskih sistema bi bilo poželjno IKT softverskim inženjerima, sistemskim arhitektama/inženjerima i razvojnim inženjerima softvera

• Mreže: o zbog svojih primena u društvenim disciplinama, poznavanje računarskih mreža je od

koristi svim zanimanjima, IKT profesionalcima, poslovnoj sferi, posebno istraživačima, IKT softverskim inženjerima, inženjerima za predlog poslovnih rešenja, sistemskim inženjerima, kao i inženjerima zaduženim za bezbednost sistema i razvoj baza podataka




primenu u oblasti administracije, analiza složenosti proračuna i kriptografija, zahtevaju se onima koji su bliskoj vezi sa implementacijom algoritama za određenu primenu, kao što su iskusni programeri, razvojni inženjeri softvera, sistemski i inženjeri zaduženi za bezbednost sistema

• Matematičke osnove: o znanja iz oblasti diskretne matematike, verovatnoće i statistike i informacionih

sistema, korisno je svim zanimanjima iz oblasti elektronskog poslovanja • Informacioni sistemi:

o zbog svoje važnosti, dobro poznavanje informacionih sistema se zahteva od IKT profesionalaca, pogotovu za IKT menadžere, istraživače, profesionalce, razvojne inženjere softvera i baza podataka, kao i arhitekte/inženjere za predlog rešenja

• Bezbednost i privatnost: o bezbednost i privatnost podataka je veoma važna za elektronsku upravu i

administraciju, pa je osnovno znanje iz oblasti potreba svih zanimanja, posebno za pozicije u vezi sa bezbednošću sistema i programiranjem

• Računarstvo usredsređeno na čoveka: o poznavanje grafičkih interfejsa, kao i interakcija između čoveka i mašine,

kolaborativno i društveno programiranje, zahteva se od iskusnih programera,

12

razvojnih inženjera softvera, sistemskih i inženjera za predlog rešenja, i posebno grafičkih dizajnera; u manjoj meri određena znanja iz ove oblasti mogu koristiti menadžerima

• Metodologije računarstva:

o dobro poznavanje različitih programerskih metodologija (paralelno, distribuirano, konkurentno programiranje) se zahteva od razvojnih inženjera softvera, vodećih softverskih inženjera, sistemskih i test inženjera, kao i IKT istraživača; takođe poznavanje računarske grafike može biti od koristi sistemskim i razvojnim inženjerima softvera, kao i razvojnim Web programerima

• Primenjeno računarstvo: o zbog svoje primene u elektronskoj upravi i administraciji, preduzetničko računarstvo

je važno za gotovo sve pozicije, posebno za IKT softverske inženjere, razvojne inženjere softvera, sistemske inženjere i inženjere za predlog rešenja; slično se može reći za preduzetničko računarstvo

o uopšteno govoreći, napredno poznavanje tekst procesora je važno za sve pozicije; takođe, znanja iz oblasti pravnih i društvenih nauka mogu biti od koristi (razvojnim) inženjerima


predlog poslovnih rešenja, kao i sistemskim i arhitektama za nacrt rešenja

5. RAČUNARSKE IGRE • Hardver:

o kako bi projektovan softver bio u skladu sa aktuelnom tehnologijom, znanje o dolazećim tehnologijama bi bilo korisno IKT profesionalcima i sistemskim inženjerima

• Organizacija računarskog sistema: o osnovno znanje o arhitekturi računarskih sistema bi bilo poželjno IKT menadžerima,

istraživačima, sistemskim arhitektama/inženjerima i razvojnim inženjerima softvera • Mreže:

o zbog svojih primena u računarskim igrama, poznavanje računarskih mreža je od koristi svim zanimanjima, posebno istraživačima, IKT softverskim inženjerima, inženjerima za predlog poslovnih rešenja i sistemskim inženjerima



• Teorija računarstva: o osnovna znanja iz oblasti projektovanja i analize algoritama, logike, teorija i algoritmi

za primenu u oblasti računarskih igara, zahtevaju se onima koji su bliskoj vezi sa implementacijom algoritama za određenu primenu, kao što su iskusni programeri, razvojni inženjeri softvera, sistemski i inženjeri zaduženi za bezbednost sistema

• Matematičke osnove: o znanja iz oblasti numeričke analize, diskretne matematike, verovatnoće i statistike i

informacionih sistema, korisna su svim zanimanjima vezanim za računarske igre • Informacioni sistemi:

o znanja o sistemima za upravljanje podacima i o WWW se zahteva od IKT profesionalaca, pogotovu od razvojnih inženjera softvera i baza podataka, kao i inženjera/arhitekata rešenja

• Bezbednost i privatnost:

13

o bezbednost sistema, aplikacija i softvera je veoma važna, prema tome, osnovna znanja iz ove oblasti su korisna za sve pozicije posebno za pozicije vezane za programiranje i inženjere bezbednosti

• Računarstvo usredsređeno na čoveka: o poznavanje vizuelizacije, kao i interakcija između čoveka i mašine, zahteva se od

iskusnih programera, razvojnih inženjera softvera, sistemskih i inženjera za predlog rešenja, i posebno grafičkih dizajnera


konkurentno programiranje), zajedno sa računarskom grafikom, zahteva se od razvojnih inženjera softvera, vodećih softverskih inženjera, sistemskih i test inženjera, kao i IKT istraživača; takođe poznavanje računarske grafike može biti od koristi razvojnim Web programerima; poznavanje algoritama veštačke inteligencije i mašinskog učenja može biti korisno istraživačima

• Primenjeno računarstvo: o uopšteno govoreći, napredno poznavanje tekst procesora je važno za sve pozicije;

takođe, poznavanje primena računara u drugim oblastima može biti od koristi (razvojnim) inženjerima



6. INTELIGENTNI SISTEMI • Hardver:

o znanje o dolazećim tehnologijama može biti korisno IKT menadžerima, istraživačima i sistemskim inženjerima

• Organizacija računarskog sistema: o osnovno znanje o arhitekturi računarskih sistema bi bilo poželjno IKT softverskim

inženjerima, sistemskim arhitektama/inženjerima, razvojnim inženjerima softvera, kao i IKT istraživačima i profesionalcima

• Mreže: o zbog svojih primena u inteligentnim sistemima, poznavanje računarskih mreža je

korisno, posebno istraživačima, IKT softverskim inženjerima i sistemskim inženjerima • Softver i softversko inženjerstvo:

o poznavanje procesa stvaranja, organizacije softvera i njegovih svojstava je, manje ili više, potreba svih pozicija iz IKT sektora, pogotovo IKT profesionalcima, sistemskim i inženjerima za predlog rešenja, kao i razvojnim inženjerima softvera


primenu u oblasti inteligentnih sistema, zahtevaju se onima koji su bliskoj vezi sa implementacijom algoritama za određenu primenu, kao što su iskusni programeri, razvojni inženjeri softvera, sistemski i inženjeri zaduženi za bezbednost sistema

• Matematičke osnove: o znanja iz svih oblasti matematike koja su našla primenu u računarstvu su korisna

svim zanimanjima vezanim za inteligentne sisteme • Informacioni sistemi:

o zbog svog značaja, dublja znanja o sistemima za upravljanje podacima, kao i dobijanju informacija, zahtevaju se od IKT profesionalaca, istraživača, razvojnih inženjera softvera, kao i inženjera/arhitekata rešenja

• Bezbednost i privatnost:

14

o bezbednost softvera i aplikacija je veoma važna u inteligentnim sistemima, stoga je osnovno znanje iz ove oblasti korisno; za inženjera bezbednosti su sve oblasti vezane za zaštitu važne

• Računarstvo usredsređeno na čoveka: o poznavanje vizuelizacije, kao i interakcija između čoveka i mašine, zahteva se od

iskusnih programera, razvojnih inženjera softvera, sistemskih i inženjera za predlog rešenja, i posebno grafičkih dizajnera; u manjoj meri, poznavanje računarstva usredsređenog na čoveka mogu biti korisna menadžerima

• Metodologije računarstva:

o suštinsko znanje vezano za inteligentne sisteme važno je za sve pozicije, uključujući IKT menadžere, istraživače i ostale inženjere

• Primenjeno računarstvo: o istraživanje operacija (operaciono istraživanje) je važno za sva zanimanja, posebno

za IKT softverske inženjere, razvojne inženjere softvera i sistemske i inženjere za predlog rešenja

o uopšteno govoreći, napredno poznavanje tekst procesora i softvera za upravljanje dokumentima važno je za sve pozicije; takođe, opšta znanja iz oblasti fizike i inženjerskih nauka mogu biti od koristi (razvojnim) inženjerima



15

Mišljenje PKS

a) na nivou preduzeća

1. IT menadžer (može da bude BSc, ali je zgodnije da bude MSc, imajući u vidu kvalifikacije osoba kojima je rukovodilac)

2. Istraživač u oblasti IKT (PhD), Poslovni analitičar (MSc), Projektant IKT rešenja i sistema (MSc), Menadžer kvaliteta IKT (MSc)

3. IKT stručnjak (glavni softverski inženjer) (MSc), Projektant poslovnih rešenja (MSc) 4. Stručnjak za primenjene IKT (u tehničkim disciplinama), Stručnjak za primenjene IKT (u

društvenim i humanističkimnaukama), Programer, Grafički/web/multimedija dizajner, Specijalista za baze podataka (programer, administrator), Sistem (mrežni) inženjer, Inženjer za bezbednost, Test inženjer (svi BSc)

b) u okviru vrste posla / sektora

Sektor za istraživanje i razvoj 1. Istraživač u oblasti IKT 2. IKT stručnjak (glavni softverski inženjer) 3. Stručnjak za primenjene IKT (u tehničkim disciplinama), Stručnjak za primenjene IKT

(u društvenim i humanističkimnaukama)

Poslovno - analitički sektor 1. Poslovni analitičar 2. Projektant poslovnih rešenja

Proizvodno - uslužni sektor

1. Projektant IKT rešenja i sistema 2. Programer, Grafički/web/multimedija dizajner, Specijalista za baze podataka

(programer, administrator), Sistem (mrežni) inženjer, Inženjer za bezbednost, Test inženjer

Sektor osiguranja kvaliteta

1. Menadžer kvaliteta IKT

Horizontalna povezanost (bez IKT menadžera):

1) Stručnjak za primenjene IKT može biti povezan sa Projektantom IKT rešenja i sistema 2) Poslovni analitičar ili Business solution engineer je povezan sa Arhitektom rešenja i

arhitektom sistema (Solutions and system architect) 3) Programer, Grafički/web/multimedija dizajner, Specijalista za baze podataka (programer,

administrator), Sistem (mrežni) inženjer, Inženjer za bezbednost, Test inženjer su povezani po prirodi posla, u meri u kojoj moraju da sarađuju kako bi sistem, čije delove razvijaju/održavaju, funkcionisao kao celina

4) Menadžer kvaliteta IKT je povezan sa Inženjerom poslovnog rešenja (Business solution engineer), Programerom, Grafičkim/web/multimedija dizajnerom, Specijalistom za baze podataka (programer, administrator), Sistem (mrežnim) inženjerom, Inženjerom za

16

bezbednost i Test inženjerom, u meri u kojoj je rad svakog od njih određen internim i eksternim standardima kvaliteta.

IKT menadžer Rukovodi preduzećem koje posluje u oblasti IKT, odnosno IKT sektorom u okviru preduzeća. On ima izvršna ovlašćenja, odgovoran je za celokupno funkcionisanje preduzeća/sektora (pa zato ne može biti projekt menadžer, jer je odgovoran za sve projekte koji se realizuju u preduzeću/sektoru) i predstavlja preduzeće/sektor "na spolja". Konkretno - planira, upravlja i koordinira radom organizacionih delova u preduzeću (odnosno podsektora u sektoru), raspoređuje konkretne zadatke, utvrđuje zadatke i okvire odgovornosti i nadležnosti rukovodioca sektora (podsektora), odlučuje (ili predlaže izvršnom direktoru, ako je reč o sektoru) o nabavci opreme, i donosi (predlaže) odluke u oblasti ljudskih resursa (zapošljavanje, raspoređivanje na radna mesta, dodatno obrazovanje i obuka itd).

Treba da ima široka, ali i opšta znanja iz oblasti IKT, jer sam ne izvršava konkretne zadatke, već ih raspoređuje, prati i kontroliše njihovo izvršavanje i rešava eventualne probleme. Matematičke osnove računarstva i Računarske metodologije mu nisu neophodni ili samo na nivou najopštijih informacija, jer ih neće koristiti u praksi. Potrebna su mu znanja koja će mu omogućiti kompetentno planiranje i upravljanje radom preduzeća/sektora.

Prvenstveno radi sa ljudima, pa je korisno da ima razvijene komunikacione veštine, a pošto je rukovodilac treba da ima organizacione veštine i sposobnost da vodi tim (liderstvo, motivacija, rešavanje sukoba).

Istraživač u oblasti IKT Naučni radnik, bez obzira da li radi u preduzeću ili institutu. Ključni zadatak je sprovođenje istraživanja. Za razliku od prethodnog zanimanja, njemu nisu neophodna znanja iz primenjenog računarstva, niti softverskog inženjerstva jer to spada u oblast rada Stručnjak za primenjene IKT i drugih, ali zato mora u potpunosti vladati oblastima Organizacije računarskih sistema, Teorija računarstva, Matematičke osnove računarstva i Računarske metodologije i većim delom znanja iz ostalih navedenih oblasti. Priroda posla zahteva temeljno (detaljno) znanje i razumevanje, kako bi mogao da vrši istraživanja, posebno ako se rade po zahtevu, sa unapred određenim željenim/traženim rezultatom. On može biti i projekt-menadžer, kao i vođa tima, ako poseduje odgovarajuće veštine i ako mu priroda posla omogućava da rukovodi i istraživanjem i timom.

IKT stručnjak (glavni softverski inženjer) U prvobitnoj matrici postojao je samo IKT profesionalac i budući da je (kao i Vodeći softverski inženjer) bio smešten između IKT istraživača i Stručnjaka za primenjene IKT, pa je posmatran kao veza između istraživanja i izrade konačnog proizvoda, dakle kao pozicija na kojoj se izrađuje prototip na osnovu istraživanja koje obavlja IKT istraživač. Prototip zatim preuzimaju Stručnjaci za primenjene IKT i izrađuju konačno rešenje, odnosno gotov proizvod za upotrebu (tržište). Zbog toga je i postavljeno pitanje da li je potrebno da postoji i Vodeći softverski inženjer (ukoliko se istraživanja rade u oblasti hardvera).

Kako je ovde reč o glavnom softverskom inženjeru, njemu znanja iz oblasti hardvera nisu

17

neophodna, kao ni matematičke osnove računarstva, jer to treba da bude zadato već u okviru istraživanja. Organizacija računarskih sistema, Informacioni sistemi, Računarstvo usredsređeno na čoveka, Primenjeno računarstvo i Društvene i profesionalne teme trebalo bi temeljno da zna, kao i gotovo sve vezano za bezbednost i privatnost podataka. Iz ostalih oblasti potrebna su mu pojedina znanja, koja će mu omogućiti izradu prototipa.

Po prirodi stvari on jeste project manager i team leader u odnosu na Stručnjaka za primenjene IKT, a može biti isto i u odnosu na IKT istraživača.

Stručnjaci za primenjene IKT (Tehničke discipline, Društveno-humanističke nauke)

Stručnjaci za primenjene IKT na osnovu prototipa izrađuju konačno rešenje, odnosno gotov proizvod za upotrebu (tržište). Zbog toga im nisu neophodna znanja iz oblasti Teorija računarstva i Matematičke osnove računarstva, jer je to već primenjeno u prototipu. Potrebna su mu temeljna znanja iz primenjenih oblasti (kompetencija), jer stvara proizvod za praktičnu upotrebu. Poslovni analitičar

Poslovni analitičar je osoba koja, na osnovu zahteva menadžmenta i analize stanja u preduzeću/firmi izrađuje projekat kako da firma iz trenutne situacije pređe u željenu. U tom smislu njemu su daleko potrebnija znanja iz oblasti poslovanja i ekonomije i veštine rada sa ljudima, dok mu iz IKT oblasti nisu potrebna specifična znanja. On praktično postavlja zadatak Inženjeru za poslovna rešenja.

Inženjer za poslovna rešenja (developer, konsultant)

Izrađuje rešenje na osnovu analize i u okvirima koje mu postavi poslovni analitičar, odnosno pravi IKT strukturu za unapređeno poslovanje. Njemu su potrebna mnogo šira i detaljnija IKT znanja nego poslovni analitičaru. Mi smo podelili poslove, pa samim tim i znanja koja treba da poseduju Inženjer za poslovna rešenja i Arhitekta za rešenja i sisteme, ali moguće je da bi ova dva zanimanja mogla biti i spojena. Ako su razdvojena, Arhitekta radi po preciznim okvirima inženjera.

Projektant IKT rešenja i sistema

Postavlja sistem u okviru preduzeća/sektora, stvara konačno, primenjivo, jedinstveno i celovito rešenje za poslovanje (bilo da je u pitanju proizvodnja ili usluge). Softver developer, Grafički/web/multimedija dizajner, Specijalista za baze podataka (programer, administrator), Sistem (mrežni) inženjer, Inženjer za bezbednost, Test inženjer su praktično njegov tim i svaki u sistem ugrađuje rešenje iz svog delokruga. Projektant IKT rešenja i sistema je odgovoran za pravilno, svrsishodno i upotrebljivo "uklapanje" pojedinih delova u sistem. On daje precizna uputstva svakom članu tima.

Po prirodi stvari on je projekt-menadžer.

18

Menadžer kvaliteta IKT

Odgovoran je uspostavljanje, primenu, održavanje i unapređivanje sistema kvaliteta u preduzeću/sektoru. Pored znanja iz IKT oblasti mora odlično biti upoznat sa važećim standardima, nacionalnim i međunarodnim, osposobljen da ih primeni, kao i da razvije nove (interne) standarde kvaliteta na osnovu postojećih.

Za pozicije Sistemski tehničar, IKT tehničar i IKT operater nije potrebno visoko obrazovanje. Osim toga, po vazećoj nomenklaturi naziv “tehničar” imaju osobe sa završenim četvorogodišnjim srednjim obrazovanjem.

Napomene:

Specijalista za baze podataka (programer, administrator) treba da bude razdvojen na developer i administrator; konfigurator baze je nepotreban, jer to spada u posao administratora.

Test inženjer definiše kako treba da izgledaju testovi i kako se vrši testiranje aplikacija, odnosno proizvoda koje stvaraju Softver developer, Grafički/web/multimedija dizajner, Specijalista za baze podataka, Sistem (mrežni) inženjer i Inženjer za bezbednost. Ukoliko nema svoj tim, on sam vrši i testiranje.

Menadžer kvaliteta IKT treba da bude podeljen na hardversku i softversku poziciju (u matrici smo popunili kao da je jedinstven, ali smatramo da to nije dobro rešenje).

Pod “Unit test” (ubačeno među kompetencije u delu “Softver i softversko inženjerstvo”) podrazumevamo testiranje određenih celina u okviru softvera.

Znanja iz oblasti Primenjeno računarstvo ili treba da budu vrlo opšta ili treba da budu izborni predmeti/moduli (npr. studenti mogu da izaberu 3 oblasti koje će detaljno učiti, a o ostalima treba da znaju uopšteno, ali dovoljno da u slučaju potrebe to znanje mogu da nadgrade).

Nismo našli da preduzeća imaju radno mesto/zanimanje “menadžer tima” (mada nismo proverili baš svaku IKT firmu u Srbiji); postoje vođe tima, ali ni to nije radno mesto, već pozicija u okviru konkretnog zadatka koji treba da bude izvršen.

19

Mišljenje COMTRADE-a Matrice kompetencija trebalo bi da identifikuju znanja i veštine neophodne za uspešno obavljanje osnovnih aktivnosti i radnih zadataka u IT industriji. Sadržaj matrica kompetenci, kao i ovog dokumenta, su ulazni podaci u procesu identifikovanja potrebnih veština diplomiranih studenata u IT oblasti. U ovom dokumentu ključni ciljevi i glavni zadaci u sva četiri profila (biznis nivo (npr: biznis analitičar, softver arhitekta, itd.), upravljanje (vođa projekta, menadžer kvaliteta, itd.), razvoj i implementacija (programer, tester, itd.), korisničko iskustvo (grafički dizajner, itd.)) biće opisani. Matrice kompetenci su popunjene, upravo na osnovu dole detaljnije opisanih zadataka..

Glavni zadaci Biznis Analitičara su analiza informacionih sistema u cilju poboljšanja performansi rešenja, analiza zahteva, specifikacija softvera i sistema. Neophodno je da biznis analitičar ima dovoljno domenskog znanja o oblasti u kojoj se realizuje rešenje, ili bar da poseduje veštine logičkog analitičkog razmišljanja u cilju dobijanja što efikasnijih zahteva. Veštine neophodne za uspešnu realizaciju aktivnosti biznis analitičara su veštine komunikacije, razumevanje različitih tehnologija i platformi, dijagrama, kao i koncept relacionih baza podataka, objektno-orijentisanih tehmologija (Rational Rose, objektno orijektisana analiza, objektno-orijentisani dizajn, objekno-orijentisano programiranje), kao i životni ciklus razvoja softvera (SDLC). Takođe, neophodno je da biznis analitičari budu sposobni da prikupe, analiziraju i evaluiraju podatke, kao i da budu sposobni da pripreme odgovarajuće i dobro obrazložene preporuke i odluke u cilju podrške svog projektnog tima i svih članova koji rade na realizaciji projekta. Veštine dobre komunikacije i razumevanja su obavezne. Biznis analitičar je tu da obezbedi ekspertizu u procesu modelovanja/mapiranja poslovnih procesa, sprovođenja postojećih poslovnih procesa na realan adekvatan način, instrument je u poslovnom procesu re-inženjeringa (BPR).

Glavni zadaci Arhitekte IT rešenja su definisanje i održavanje visokog nivoa arhitekture softverskog proizvoda. Arhitekta IT rešenja mora da zna da definiše metodologiju koja će se koristiti prilikom razvoja projekta; razume širu sliku projektnih zahteva, uključujući budući razvoj i planove; razgovara sa klijentima i učestvuje u definisanju i razumevanju planova; razvije arhitekturu visokog nivoa produkta, razmatra tj. i šire i dalje razmišlja u pogledu vreme-tržište i budućeg razvoja projekta i svih funkcionalnosti projekta, održava integritet arhitekture proizvoda; radi na usaglašavanju arhitekture visokog nivoa sa dizajnom proizvoda; definiše koje tehnologije će se koristiti kao i neophodna ograničenja; dokumentuje ograničenja i mogućnosti za boduća proširenja proizvoda, itd.

Ključni cilj Grafičkog dizajnera bi trebalo da bude priprema dizajna visokog nivoa i eksterne specifikacije koji zapravo predstavljaju ulazne informacije za klijente, programere, testere. Upravo zbog toga, glavni zadaci Grafičkih dizajnera bi trebalo da budu razjašnjavanje zahteva po pitanju grafičkog izgleda proizvoda (sa klijentima i krajnjim korisnicima); sugerisanje za što bolje pronalaženje dizajna rešenja; aktivno učestvovanje u razvoju rešenja, internim proverama predloženog grafičkog rešenja kao i razmatranja predloga sa klijentima; učestvovanje u proceni i planiranju; nadzire rad i razvoj projekta i sa tehničkog aspekta, itd.

20

Glavni ciljevi Dizajnera korisničkog interfesa bi trebalo da budu dizajniranje web i windows aplikacija, analiza I dizajn proizvoda usmerenih ka potrebama korisnika rešenja, upotrebljivost produkta, dostupnost, internacionalizacija, ispunjavanje tehničkih zahteva produkta kao i efikasno intergrisanje GUI-a (dizajna rešenja) u unapred definisanje procese kompanije.

Glavni cilj Programera koji radi na razvoju softvera jeste efikasno i efektivno izvršavanje prethodno definisanih programerskih zadataka u okviru projektnog tima. Glavni zadaci programera su razjašnjavanje i rešavanje tehničkih zadataka kao i pregled specifikacije; za definisane taskove, priprema dizajna rešenja; poštovanje prethodno definisanog coding style-a prilikom rešavanja dodeljenih taskova tj programiranja; izvršavanje unit testova i debagovanje koda rešenja, pronalaženje uzroka problema i njihovo rešavanje; priprema tehničke dokumentacije koja prati razvoj koda; poštovanje životnog ciklusa razvoja softvera; učestvuje u pleminarnoj estimaciji na osnovu dizajna i specifikacije proizvoda, itd.

Ključni ciljevi Test Inženjera jeste otkrivanje neusaglašenosti, nedostataka i grešaka delova kao i čitavog sistema tj proizvoda. Glavni zadaci test inženjera bi trebalo da budu pregled specifikacije zahteva (iz aspekta testiranja); primena odgovarajućih test metoda; razjašnjavanje i analiza primera upotrebe proizvoda, pri različitim scenarijima i u različitim okruženjima; učestvovanje u procesu planiranja test aktivnosti, test specifikacija, i test slučajeva u cilju pokrivanja i proveravanja celokupnog rešenja i odgovarajuće dokumentacije proizvoda; definisanje zahteva za testiranje; prihvatanje rešenja ili delova rešenja i njihovo uključivanje u test proces (postavljanje testne verzije u testnom okruženju); izvršavanje prethodno planiranih, definisanih, ali i neplaniranih, nedefinisanih testova; izveštavanje o pronađenim greškama, problemima i učestvovanje u njihovom rešavanju; izrada test dnevnika i test izveštaja; postavljanje i održavanje test okruženja, itd.

Glavni ciljevi Vođe Projekta su upravljanje celokupnim projektom ali i delovima projekta prilikom realizacije celokupnog posla. Glavni zadaci Vođe projekat su prihvatanje i pregled projektnih zahteva; pregovaranje i održavanje projekta u okviru definisanog opsega (sa klijentom i/ili drugim zainteresovanim stranama); izgradnja i briga o timu u cilju njegovog što boljeg rada i doprinosa; definisanje matrice komunikacije sa klijentom i održavanje dobre komunikacije; priprema i održavanje projektne dokumentacije (WBS, raspored aktivnosti, procene i rizici; upravljanje i praćenje izvršavanja projekta, projektnih aktivnosti, napretka u skladu sa unapred definisanim planom, kao i poštovanje prethidno definisanih procesa; upravljanje promenama u projektnim zahtevima; informisanje o statusu projekta klijentu, menadžmentu kompanije kao i projeknom timu; informisanje menadžmenta o rezultatima i načinu rada, doprinosu članova tima, itd.)

Glavni cilj Menadžera kvaliteta jeste razvoj, održavanje i primena sistema kvaliteta u cilju podrške definisanih ciljeva i procesa same organizacije. Glavni zadaci menadžera kvaliteta su definisanje / poboljšanje poslovnih sistema i procesa baziranjim na strategiji organizacije, primerima dobre prakse i odgovarajućim modelima sistema kvaliteta (npr EFQM, ISO9001); zalaže se za TQM pristup na svim nivoima; obezbeđivanje da biznis proces sadrži elemente merenja i analize; obezbeđivanje da su svi procesi, procedure, rezultati i merenja kao i standardi odgovarajuće dokumentovani; pomaganje i podržavanje rada poslovnih jedinica i timova u pronalaženju standardnih procesa i procedura u skladu sa potrebama na projektu; planiranje, izvršavanje ili nadgledanje opštih aktivnosti u oblasti menadžmenta kvalitetom, uključujući interne kontrole; planiranje, izvršavanje ili nadgledanje različitih aktivnosti koje targetiraju sve zainteresovane strane, uključujući klijente (upitnici za klijente), zaposlene (upitnici za zaposlene, postmortem-i) i menadžment; nadgledanje, prioritizacija i izvršavanje

21

dedefinisanih zadataka za poboljšanje procesa; preporučuje i promoviše primere dobre prakse timu kao i ostalima u organizaciji, itd.

Administrator bezbednosti informacija je odgovoran za planiranje, koordinaciju, implementaciju, monitoring, i prilagođavanje sigurnosnih mera u cilju preventivnog skladištenja podataka i njihov protok kroz internu mrežu i internet, protiv uništenja, izmene ili nepravilnog korišnćenja. U cilju ispunjavanja ovih odgovornosti, neophodno je široko poznavanje umrežavanja, kao i svih aspekata bezbednosti sistema, uključujući autentifikaciju, kontrolu pristupa, detekciju upada, fajervol, enkripciju, integritet podataka, sprečavanje katastrofa kao i oporavak od njih.

Glavni cilj Mrežne i Sistem Administracije jeste obezbeđivanje stabilne i funkcionalne IT infrastrukture unutar organizacione jedinice. Glavni zadaci su podešavanje, održavanje i podrška krucijalnih sistema, servisa i podataka, održavanje hardvera, kao i podešavanje i održavanje bezbednosti i pravila za prevenciju gubljenja informacija; održavanje funkcionalnog (Network & System Administration) interfejsa ka drugim organizacionim jedinicama uključujući Projektni Biro, IT sektor i Poslovnu zonu, održavanje stabilnog i funkcionalnog mrežnog okruženja, uključujući optimizaciju mrežne infrastrukture; podrška implementaciji i sprovođenju IT procedura, itd.

Glavni zadaci Programera poslovnih rešenja, pored osnovnih programerskih zadataka, jesu izgradnja i implementacija, planiranje, dizajn poslovnih rešenja niskog nivoa, kao i dizajniranje i kodiranje poslovnih rešenja, a sve to u cilju obezbeđivanja optimalne efikasnosti i funkcionalnosti rešenja.

22

Mišljenje UNION2000

1. MENADŽMENT I RAČUNARSTVO • Hardver:

Zanimanja na pozicijama 1,2,4,8,15 zahtevaju dobro poznavanje hardvera. Pogotovu Test inženjer, poslovni analitičar oblasti kao što su: Energetika, Automatizacija elektronskog dizajna

• Organizacija računarskog sistema: Opšte znanje o računarskom sistemu i njegovoj organizaciji.

• Mreže: Osnovno poznavanje mreža je potrebno, naročito za pozicije 5, i 8. Mada su osnovne konfiguracije mreža značajno olakšane posle pojave najnovijih operativnih sistema.

• Softver i softversko inženjerstvo: Poznavanje procesa stvaranja i organizacije softvera najvažnije za pozicije 5 i 8 i sve one koji se bave bazama podataka a naročito 11, 12, 13, i 14.

• Teorija računarstva: Važno za pozicije 2,3,7, i 8.

• Matematičke osnove: Korisno za sve a posebno 2,5,6, i 11.

• Informacioni sistemi: Opšte znanje o informacionim sistemima potrebno je gotovo za sve pozicije a posebno za 3,5,9,10 i 14.

• Bezbednost i privatnost: Naglašeno za pozicije: 5, 11,13,14 i 15.

• Računarstvo usredsređeno na čoveka: Svi studijski programi moraju biti dostupni najširem krugu korisnika a pristup i korišćenje maksimalno uprošćeni. Posebno važno za: 3,7,10,11 i 12.

• Metodologije računarstva: Dobro poznavanje različitih programerskih metodologija važno za: 2,3,5, i 6.

• Primenjeno računarstvo: Electronic commerce i Enterprie computing moraju znati svi obrazovni profili a pozicije 9 i 10 sve kompetencije, jer prilagodjavaju izgled svega za krajnjeg korisnika.

2. PRIMENJENO RAČUNARSTVO • Hardver:

Posebno važno za pozicije 2,4,6,8, i 15. • Organizacija računarskog sistema:

Znanje o računarskim sistemima je preporučljivo a posebno za 2,8, i 15. • Mreže:

Korisno za sve a naglašeno za: 5,8,11,12,13 i 14. • Softver i softversko inženjerstvo:

Preporučivo za sve, a posebnoza: 3,4,5,6,8,12, i 13. • Teorija računarstva:

Logika, Dizajn i analiza algoritama potrebno za: 2,3,4,5,6,7,8,11,12 i 15. • Matematičke osnove:

korisno za sve pozicije, a posebno za. 2,5, i 6. • Informacioni sistemi:

23

važno za 3,5,8, i 11. • Bezbednost i privatnost:

dobro znanje iz oblasti se zahteva od 5,11,13,14 i 15. • Računarstvo usredsređeno na čoveka:

Potrebno za 3,7,12 i 15. • Metodologije računarstva:

dobro poznavanje različitih programerskih metodologija posebno je potrebno za: 1,2,3,5, i 6.

• Primenjeno računarstvo: Takodje 1,2,3,5, i 6.

3. DRUŠTVENE NAUKE I RAČUNARSTVO

• Mreže: Važno za poziciju 11.

• Softver i softversko inženjerstvo: 11 i 12 • Matematičke osnove:

znanje o matematičkim principima je korisno za sve a posebno 11 i 12. • Informacioni sistemi:

zbog svoje važnosti, dobro poznavanje informacionih sistema se zahteva od 10 i 11. • Bezbednost i privatnost:

dobro znanje iz oblasti se zahteva od inženjera zaduženih za bezbednost sistema kao i za 10 i 11.

• Računarstvo usredsređeno na čoveka: dobro poznavanje grafičkih interfejsa, kao i interakcija između čoveka i mašine se zahteva od iskusnih programera, razvojnih inženjera softvera, inženjera za predlog rešenja, i posebno grafičkih dizajnera.

• Primenjeno računarstvo: zbog svoje primene u društvenim disciplinama, preduzetničko računarstvo je važno za IKT programere, razvojne inženjere softvera i za pozicije 10 i11.

4. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU • Mreže:

zbog brojnih primena u društvenim disciplinama, poznavanje računarskih mreža može biti od koristi svim zanimanjima a posebno za 10 i 11.

• Softver i softversko inženjerstvo: poznavanje procesa stvaranja, organizacije softvera i njegovih svojstava je, manje ili više, potreba svih pozicija iz IKT sektora, pogotovo za 10 i 11.

• Teorija računarstva: Posebno za 10 • Informacioni sistemi:

zbog svoje važnosti, dobro poznavanje informacionih sistema se zahteva od svih a posebno od 10 i 11.

• Bezbednost i privatnost: osnovno znanje iz oblasti potreba svih zanimanja, posebno za pozicije 10 i 11.

• Računarstvo usredsređeno na čoveka: zahteva se od iskusnih programera a posebno od grafičkih dizajnera.

• Primenjeno računarstvo: elektronska trgovina je važna za skoro sve pozicije aposebno za 10 i 11.

24

5. INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE U ZA ELEKTRNSKU UPRAVU I ADMINISTRACIJU

• Hardver: znanje o dolazećim tehnologijama bi bilo korisno za1,4,8,9,10,11,13,14 i15

• Organizacija računarskog sistema: osnovno znanje o arhitekturi računarskih sistema bi bilo poželjno za: 1,8,9,10,11,13,14, i 15.

• Mreže: poznavanje računarskih mreža je od koristi svim zanimanjima a posebno: 1,5,8,9,10,11,13,14 i 15.

• Softver i softversko inženjerstvo: poznavanje procesa stvaranja, organizacije softvera i njegovih svojstava je potreba za: 4,5,8,9,10,11,13,14, i 15

• Teorija računarstva: Logic, Dizajn i analiza algoritama and Randomness: za 1,4,5,7,8,9,10,11,13,14, i 15.

• Matematičke osnove: korisno je svim zanimanjima iz oblasti elektronskog poslovanja a posebno za 5.

• Informacioni sistemi: dobro poznavanje informacionih sistema se zahteva od IKT profesionalaca, pogotovu od: 5,8,9,10,11,13,14 i 15.

• Bezbednost i privatnost: bezbednost i privatnost podataka je veoma važna za 1 i 5.

• Računarstvo usredsređeno na čoveka: poznavanje grafičkih interfejsa, kao i interakcija između čoveka i mašine posebno važno za: 7,8, i 9.

• Metodologije računarstva: dobro poznavanje različitih programerskih metodologija posebno važno za1 i 5.

• Primenjeno računarstvo: zbog svoje primene u elektronskoj upravi i administraciji, preduzetničko računarstvo je važno za gotovo sve pozicije a posebno za 7. Za sva zanimanja su važne prve dve kompetencije

6. RAČUNARSKE IGRE

Posebnu pažnju treba obratiti na rastući trend mrežnih igara kao i na igre na društvenim mrežama.

• Hardver: važno za pozicije:1,2,4,6,8,9,10,11,13,14 i 15

• Organizacija računarskog sistema: osnovno znanje o arhitekturi računarskih sistema važno za:1,2,8,9,1011,13,14 i 15.

• Mreže: zbog svojih primena u računarskim igrama, poznavanje računarskih mreža je od koristi svim zanimanjima a posebno:1,5,8,9,10,11,12,13 i 14.

• Softver i softversko inženjerstvo: manje više potreba svih pozicija iz IKT sektora a posebno za: 3,4,5,6,8,9,10,11,12,13 i 14.

• Teorija računarstva:

25

osnovna znanja iz oblasti projektovanja i analize algoritama, logike, teorija i algoritmi za primenu u oblasti računarskih igara, zahtevaju se onima koji su bliskoj vezi sa implementacijom algoritama za određenu primenu.

• Matematičke osnove: korisna su svim zanimanjima vezanim za računarske igre a posebno za: 2,5, i 6.

• Informacioni sistemi: WWW, Prikupljanje informacija i Data mining: 8.9.10,11,12,13,i 14.

• Bezbednost i privatnost: korisna za sve pozicije posebno za pozicije 5 i 15.

• Računarstvo usredsređeno na čoveka: poznavanje vizuelizacije, kao i interakcija između čoveka i mašine, zahteva se posebno od: 3,7,12 i 15

• Metodologije računarstva: poznavanje različitih programerskih metodologija posebno važno za: 1,2,3,5 i 6.

• Primenjeno računarstvo: Prve dve kompetencije za sve.

7. INTELIGENTNI SISTEMI • Hardver:

znanje o dolazećim tehnologijama je korisno za: 1,2,4,6,8, i 15. • Organizacija računarskog sistema:

osnovno znanje o arhitekturi računarskih sistema bi bilo poželjno za: 1,2, i 15. • Mreže:

zbog svojih primena u inteligentnim sistemima, poznavanje računarskih mreža je korisno za: 1,5,8,11,12,13, i 14.

• Softver i softversko inženjerstvo: poznavanje procesa stvaranja, organizacije softvera je potreba svih pozicija a posebno: 3,4,5,6,8,12, i 13.

• Teorija računarstva: Logika, Dizajn i analiza algoritama i Verovatnoća, za sve profile.

• Matematičke osnove: znanja iz svih oblasti matematike koja su našla primenu u računarstvu su korisna za sve a posebno:2,5, i 6.

• Informacioni sistemi: WWW, Prikupljanje informacija i Data mining: potrebne za 3,5,8,11 i 12.

• Bezbednost i privatnost: bezbednost softvera i aplikacija je veoma važna u inteligentnim sistemima posebno za: 5,11,13,14 i 15.

• Računarstvo usredsređeno na čoveka: Zahteva se posebno od: 3,7,12, i 15.

• Metodologije računarstva: suštinsko znanje vezano za inteligentne sisteme važno je za sve pozicije a posebno za: 1,2,3,5, i 6.

• Primenjeno računarstvo: Elektronsko poslovanje, Enterprajz računarstvo, Upravljanje dokumentima i Obrada teksta za sve pozicije.

26

ZAKLJUČAK

Rezultati celokupne ankete sprovedene među predstavnicima sa tržišta rada u Srbiji prikazani su ovde. "Usrednjeni" rezultati dati su u prilozima, po principu "jedna matrica za jedan studijski program". Svaka od matrica u prilozima pokazuje "usrednjene rezultate glasanja" učesnika u anketi – gde god je za neku ćeliju u matrici "glasalo" 50% učesnika ili više, ona je označena sa 'X' u "usrednjenoj" tabeli. Imajući u vidu te rezultate i objašnjenja učesnika u anketi koja su data u prethodnoj sekciji, zaključci koji se odnose na predložene studijske programe izgledaju ovako.

Menadžment i računarstvo (BSc) Prema mišljenju ispitanika, za studijski program Menadžment i računarstvo najznačajnije kompetencije spadaju u grupe informacioni sistemi, računarske mreže, softversko inženjerstvo i računarstvo orijentisano na čoveka (većina kompetencija iz ovih grupa značajna je za sve radne pozicije). Kompetencije vezane za hardver ocenjene su kao manje značajne, dok su pojedine kompetencije u vezi sa matematikom i teorijom računarstva od velikog značaja za skoro sve radne pozicije (npr. Računarska kompleksnost i kriptografija, diskretna matematika, teorija informacija i bezbednost sistema). Ostale kompetencije za koje se smatra da su od visokog značaja su poslovno računarstvo, upravljanje dokumentima i procesiranje teksta, i razumevanje karakteristika korisnika. Opšti zaključak je da većina ispitanika veruje da su kompetencije vezane za informacione sisteme, računarske mreže i razvoj softvera u kontekstu poslovnog računarstva i računarstva orijentisanog ka čoveku najznačajnije za ovaj program. Takođe su značajne i neke kompetencije iz teorijskog računarstva, koje predstavljaju osnovu za bezbednost i teoriju algoritama.

Primenjeno računarstvo (BSc) Za studijski program Primenjeno računarstvo, većina ispitanika je istakla značaj računarskih mreža, softverskog inženjerstva, metodologije računarstva, matematičke osnove računarstva, računarstvo orijentisano ka čoveku i naravno primenjeno računarstvo.

U ostalim grupama kompetencija, postoje kompetencije orijentisane na primenu, a koje su značajne za sve radne pozicije, kao npr. teorija i algoritmi za specifične primene, arhitekture računarskih sistema i bezbednost softvera. Kompetencije vezane za hardver imaju izvesnu važnost za neke radne pozicije, dok se nove tehnologije smatraju značajnim za sve radne pozicije. Upravljanje dokumentima i procesiranje teksta se smatraju važnim za sve radne pozicije. Grupe kompetencija za bezbednost i privatnost, smatraju se nebitnim za većinu radnih pozicija, sem za poziciju inženjer za bezbednost koja zahteva sve kompetencije vezane za bezbednost. Konačni zaključak je da skup najpoželjnijih kompetencija za ovaj studijski program veoma zavisi od oblasti primene i konkretne radne pozicije, dok su osnovne kompetencije računarske mreže, softversko inženjerstvo i kompetencije iz grupe računarske teorije.

27

Društvene nauke i računarstvo (MSc)

Za studijski program Društvene nauke i računarstvo, ispitanici su većinom istakli značaj kompetencija u oblasti informacionih sistema, računarskih mreža, softverskog inženjerstva, računarstva usredsređenog na čoveka, ali takođe i matematičkih osnova računarstva.

Pojedine kompetencije iz oblasti računarske metodologije se smatraju značajnim za većinu radnih pozicija. Kompetencije iz oblasti primenjenog računarstva kao što su poslovno računarstvo, pravne i društvene nauke, upravljanje dokumentima i procesiranje teksta se smatraju od visokog značaja za skoro sve radne pozicije u kontekstu ovog studijskog programa. Opšti zaključak je da bi ovaj program trebalo da obuhvata kompetencije iz oblasti informacionih sistema, računarskih mreža i softverskog inženjerstva, pri čemu je potrebno uključiti i pojedine kompetencije vezane za matematiku, statistiku, teorju algoritama, i naravno sve društveno orijentisane kompetencije.

Informacione tehnologije u elektronskom poslovanju (MSc) Za studijski program Informacione tehnologije u elektronskom poslovanju, ispitanici su kao najznačajnije kompetencije označili računarske mreže, softversko inženjerstvo, informacione sisteme, matematičke osnove računarstva, bezbednost i privatnost, i računarstvo usredsređeno ka čoveku. Elektronska trgovina, razumevanje karakteristika korisnika, teorija algoritama za specifične primene se smatraju veoma značajnim za sve radne pozicije. Pojedine kompetencije kao što su hardver, operaciona istraživanja, računarska forenzika, računarska grafika, formalni jezici i teorija automata imaju mali značaj u kontekstu ovog programa.

Opšti zaključak je da ovaj studijski program treba da obuhvata računarske mreže, softversko inženjerstvo, informacione sisteme i relevantne kompetencije iz oblasti matematike u teorije računarstva. Takođe je potrebno uključiti i neke kompetencije koje imaju suštinsku važnost za ovaj studijski program, kao što su elektronska trgovina i razumevanje karakteristika korisnika.

Informacione i komunikacione tehnologije za elektronsku upravu i administraciju (MSc)

Za studijski program IKT za elektronsku upravu i administraciju, ispitanici su kao najznačajnije kompetencije istakli računarske mreže, softversko inženjerstvo, informacione sisteme, bezbednost i privatnost, i računarstvo usredsređeno na čoveka. Većina kompetencija iz grupe matematičke osnove računarstva se smatraju važnim za skoro sve pozicije, a neke kompetencije iz grupe računarske metodologije su značajne za sve pozicije. Ocene kompetencija u vezi sa poslovnim računarstvom, i upravljanjem dokumentima i obradom teksta se smatraju važnim za većinu pozicija, dok su pravne i društvene nauke, i računarska forenzika od značaja za nekoliko specifičnih pozicija.

Opšti zaključak je da pored osnovnih kompetencija koje su vezane za računarske mreže , informacione sisteme i softversko inženjerstvo, ovaj studijski program treba da obuhvati i

28

kompetencije iz oblasti bezbednosti, matematičke osnove, računarsku teoriju, pravne i društvene nauke.

Računarske igre (MSc) Za studijski program Računarske igre, kao značajne kompetencije ispitanici su istakli računarske mreže, softversko inženjerstvo i matematičke osnove računarstva. Pojedine kompetencije iz oblasti računarstva usredsređenog ka čoveku kao što su interakcija čovek računar, i vizualizacija smatraju se značajnim za sve pozicije.

Kompetencije vezane za hardver su označene kao visokoznačajne od nekih ispitanika, a nisko od strane drugih, dok je oblast novih tehnologija smatra značajnom za sve pozicije. Za ovaj studijski program kompetencije iz oblasti informacionih sistema, primenjenog računarstva i bezbednosti imaju nizak značaj za sve radne pozicije.

Inteligentni sistemi (PhD) Za studijski program Inteligentni sistemi, ispitanici su označili kao najznačajnije kompetencije vezane za softversko inženjerstvo, matematičke osnove računarstva, teoriju računarstva i računarske metodologije. Najvažnije kompetencije za ovaj studijski program su iz grupe računarska metodologija, i to: veštačka inteligencija, mašinsko učenje, modeliranje i simulacija, procesiranje slika i prepoznavanje obrazaca. Kompetencije iz oblasti informacionih sistema, računarstva usredsređenog ka čoveku, bezbednost i privatnost uglavnom nisu označene kao potrebne. Ima i nekoliko izuzetaka kao na primer interakcija čovek-računar i vizuelizacija koje imaju visoki značaj za sve radne pozicije u ovoj oblasti. Opšti zaključak je da ovaj studijski program treba da ima fokus na softversko inženjerstvo, relevantne kompetencija iz oblasti matematičke i računarske teorije, kao i računarske metodologije.

29

Reference 1. ECCCF Areas and modules

http://www.ecccf.eu/en/areas_and_modules.html 2. ECCCF Levels of certification

http://www.ecccf.eu/en/levels.html 3. Programmer Competency Matrix

http://www.indiangeek.net/wp-content/uploads/Programmer%20competency%20matrix.htm 4. The 2012 ACM Computing Classification System

http://www.acm.org/about/class/2012?pageIndex=0

30

Prilozi

Prilog 1 – Matrica kompetencija za studijski program Menadžment i računarstvo

Potrebne kompetencije u oblasti računarstva u potrebne za navedene IKT radne pozicije

KOMPETENCIJE Radne pozicije u IKT 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

IT m

enadže

r (M

enadže

r pro

jekt

a, ti

m m

enadže

r, pr

ogra

m m

enadže

r)

Istr

aživ

ač u

obl

asti

IKT

Posl

ovni

ana

litič

ar

Men

adže

r kva

litet

a IK

T

IKT

stručn

jak

(gla

vni s

oftv

ersk

i inž

enje

r)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u te

hnič

kim

di

scip

linam

a)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u d

rušt

veni

m i

hum

anis

tički

mna

ukam

a)

Proj

ekta

nt IK

T reše

nja

i sis

tem

a

Prog

ram

er

Gra

fički

/web

/mul

timed

ija d

izaj

ner

Spec

ijalis

ta z

a ba

ze p

odat

aka

(pro

gram

er,

adm

inis

trat

or)

Bus

ines

s so

lutio

n en

gine

er (d

evel

oper

, co

nsul

tant

)

Sist

em (m

režn

i) inže

njer

Inže

njer

za

bezb

edno

st

Test

inže

njer

Sist

emsk

i teh

niča

r

IKT

tehn

ičar

IKT

oper

ater

Hardver Štampane ploče X

Komunikacioni hardver, interfejsi i skladištenje podataka X Nove tehnologije X X X X X X X

Organizacija računarskih sistema Arhitekture računara X X X X X X X X X X X X X Računarske mreže Arhitekture mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni protokoli X X X X X X X X X X X X X Komponente mreža X X X X X X X X X X X X X X X X Karakteristike mreža X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni servisi Vrste mreža X X X X X X X X X X X X X X X X Softver i softversko inženjerstvo

Organizacija i karakteristike softvera X X X X X X X X X X X X X X X X X Softverska notacija i alati X X X X X X X X X X X X X X

Kreiranje i upravljanje softverom X X X X X X X X X X X X X X X X X Teorija računarstva Računarski modeli X X X X X X Računarska složenost i kriptografija X X X X X X X X X

Dizajn i analiza algoritama X X X X X X

Slučajnost, geometrija i diskretne strukture X Teorija i algoritmi za specifične primene X X X X X X Matematičke osnove računarstva Diskretna matematika X X X X X X X X X X X X X X Verovatnoća i statistika X X X Teorija informacija X X X X X X X X X X X X X X Matematička analiza X Informacioni sistemi Sistemi za upravljanje podacima X X X X X X X X X X X X X X X X X

32

Sistemi za skaldištenje podataka X X X X X X X X X X X X X X

Primene informacionih sistema X X X X Internet tehnologije X X X X X X X X X X X X X X X X X Prikupljanje informacija X X X X X X X X X X X X Bezbednost i privatnost podataka Kriptografija X X X X X X X X X

Formalne metode i teorija bezbednosti X X Bezbednosni servisi X X Detekcija upada i zlonamernih programa X X Bezbednost sistema X X X X X X X X X X X Bezbednost mreža X X X X X X X X X X X X X Bezbednost baza i skladišta podataka X X X X X X X X X X X X X X X Bezbednost softvera X X X X X X X X X X Računarstvo usredsređeno na čoveka Interakcija čovek-računar X X X X X X X X X X X X X X X X Dizajn interakcije sa računarom X X X X X X X X X X X Kolaborativno računarstvo i socijalne mreže X X X X X X X X X X X X X X Vizualizacija X X X X X X X X X X X X X X X X Računarske metodologije

Paralelno računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X Modeliranje i simulacija X Računarska grafika X X X X

Distribuirano računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X X

Konkurentno računarstvo X X X X X X X X X X X Primenjeno računarstvo Elektronska trgovina X Poslovno računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X X X

Pravne i društvene nauke X X X X X X X X X X Računarska forenzika X

Upravljanje dokumentima i obrada teksta X X X X X X X X X X X X X X X X X Društveni i profesionalna aspekti Profesionalni aspekti računarstva X X X X X X X X X X X X Politika računarstva i tehnologije X X X X Karakteristike korisnika X X X X X X X X X X X X X X X

34

Prilog 2 – Matrica kompetencija za studijski program Primenjeno računarstvo


KOMPETENCIJE Radne pozicije u IKT 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 # 16 17 18

IT m

enadže

r (M

enadže

r pro

jekt

a, ti

m

men

adže

r, pr

ogra

m m

enadže

r)

Istr

aživ

ač u

obl

asti

IKT

Posl

ovni

ana

litič

ar

Men

adže

r kva

litet

a IK

T

IKT

stručn

jak

(gla

vni s

oftv

ersk

i inž

enje

r)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u te

hnič

kim

di

scip

linam

a)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u d

rušt

veni

m

i hum

anis

tički

mna

ukam

a)

Proj

ekta

nt IK

T reše

nja

i sis

tem

a

Prog

ram

er

Gra

fički

/web

/mul

timed

ija d

izaj

ner

Spec

ijalis

ta z

a ba

ze p

odat

aka

(pro

gram

er,

adm

inis

trat

or)

Bus

ines

s so

lutio

n en

gine

er (d

evel

oper

, co

nsul

tant

)

Sist

em (m

režn

i) inže

njer

Inže

njer

za

bezb

edno

st

Test

inže

njer

Sist

emsk

i teh

niča

r

IKT

tehn

ičar

IKT

oper

ater

Hardver

Komunikacioni hardver, interfejsi i skladištenje podataka X X X X Integrisana kola X X X X Nove tehnologije X X X X X X X X X X X

Organizacija računarskih sistema Arhitekture računara X X X X X X X X X X X X X X Ugrađeni i sajber-fizički sistemi X X Sistemi u realnom vremenu X X

Računarske mreže Arhitekture mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni protokoli X X X X X X X X Komponente mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Karakteristike mreža X X X X X X X X X X X X X X X X Vrste mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Softver i softversko inženjerstvo Organizacija i karakteristike softvera X X X X X X X X X X X X X X X X X Softverska notacija i alati X X X X X X X X X X Kreiranje i upravljanje softverom X X X X X X X X X X X X X X X X X Teorija računarstva Računarski modeli X X X X Formalni jezici i teorija automata X X Računarska složenost i kriptografija X X X X X X Dizajn i analiza algoritama X X X X X X X X X Slučajnost, geometrija i diskretne strukture X X X Teorija i algoritmi za specifične primene X X X X X X X X X X X X X X X Matematičke osnove računarstva Numerička analiza X Diskretna matematika X X X X X X X X X X X X X X X X Verovatnoća i statistika X X X X X X X X X X Teorija informacija X X X X X X X X X X X X X X X Matematička analiza X

36

Informacioni sistemi Sistemi za upravljanje podacima X X X X X X X X X X X X X Sistemi za skladištenje podataka X X X X X X X Primene informacionih sistema X X X X X X X X X X X X X X X Internet tehnologije X X X X X X X X X X X X X X X X X Prikupljanje informacija X X X X X Bezbednost i privatnost podataka Kriptografija X Formalne metode i teorija bezbednosti X X X Bezbednosni servisi X Detekcija upada i zlonamernih programa X X X X Bezbednost hardvera Bezbednost sistema X X X X X X X X X X X X X Bezbednost mreža X X X X X X Bezbednost baza i skladišta podataka X X X Bezbednost softvera X X X X X X X X X X X X X X X X

Ljudski i društveni aspekti bezbednosti i privatnosti X Računarstvo usredsređeno na čoveka Interakcija čovek-računar X X X X X X X X X X X X X X X X X Dizajn interakcije sa računarom X X X X X X X X X X X X X X Kolaborativno računarstvo i socijalne mreže X X X Vizualizacija X X X X X X X X X X X X X X X X Računarske metodologije Simboličke i algebarske metode Paralelno računarstvo X X X X X X X X X X X X X X

Veštačka inteligencija X X X Računarska grafika X X X X X X X Distribuirano računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X Konkurentno računarstvo X X X X X X X X X X X X Primenjeno računarstvo Elektronska trgovina X Poslovno računarstvo X Fizičke nauke i inženjerstvo X X X X X X X X X X Medicinske nauke X X X X X X X X X Pravne i društvene nauke X X X X X X X X X X Računarstvo u ostalim oblastima X X X X X X X X X X X Operaciona istraživanja Upravljanje dokumentima i obrada teksta X X X X X X X X X X X X X X X X Društveni i profesionalni aspekti Profesionalni aspekti računarstva X X X X X X X X Politika računarstva i tehnologije X X X Karakteristike korisnika X X X X X X X X X X X X

38

Prilog 3 – Matrica kompetencija za studijski program Društvene nauke i računarstvo



IT m

enadže

r (M

enadže

r pro

jekt

a, ti

m

men

adže

r, pr

ogra

m m

enadže

r)

Istr

aživ

ač u

obl

asti

IKT

Posl

ovni

ana

litič

ar

Men

adže

r kva

litet

a IK

T

IKT

stručn

jak

(gla

vni s

oftv

ersk

i inž

enje

r)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u te

hnič

kim

di

scip

linam

a)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u d

rušt

veni

m

i hum

anis

tički

m n

auka

ma)

Proj

ekta

nt IK

T reše

nja

i sis

tem

a

Prog

ram

er

Gra

fički

/web

/mul

timed

ija d

izaj

ner

Spec

ijalis

ta z

a ba

ze p

odat

aka

(pro

gram

er,

adm

inis

trat

or)

Bus

ines

s so

lutio

n en

gine

er (d

evel

oper

, co

nsul

tant

)

Sist

em (m

režn

i) inže

njer

Inže

njer

za

bezb

edno

st

Test

inže

njer

Sist

emsk

i teh

niča

r

IKT

tehn

ičar

IKT

oper

ater

Hardver Nove tehnologije X X Organizacija računarskih sistema Arhitekture računara X X X X X X X X X X X Računarske mreže Arhitekture mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X

Mrežni protokoli X X X X X X X X X X X X X Komponente mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni algoritmi X Karakteristike mreža X X X X X X X X X X X X X X Mrežni servisi X Vrste mreža X X X X X X X X X X X X X X X Softver i softversko inženjerstvo Organizacija i karakteristike softvera X X X X X X X X X X X X X X X X X Softverska notacija i alati X X X X X X X X X X Kreiranje i upravljanje softverom X X X X X X X X X X X X X X X Teorija računarstva Računarski modeli X X Računarska složenost i kriptografija X Dizajn i analiza algoritama X X X X X X X X X X Slučajnost, geometrija i diskretne strukture X X X X X X X X X X Teorija i algoritmi za specifične primene X X X X X X X X X X X X X X X Matematičke osnove računarstva Diskretna matematika X X X X X X X X X X X X X X X X X Verovatnoća i statistika X X X X X X X X X X X X X X Teorija informacija X X X X X X X X X X X X X X X Informacioni sistemi Sistemi za upravljanje podacima X X X X X X X X X X X X Sistemi za skladištenje podataka X X X X X X X X X X X X X X Internet tehnologije X X X X X X X X X X X X X X X X Prikupljanje informacija X X X X X X X X X X X X Data mining X Bezbednost i privatnost podataka

40

Kriptografija X Formalne metode i teorija bezbednosti X Bezbednosni servisi X Detekcija upada i zlonamernih programa X X X X Bezbednost sistema X X X X X X X X X Bezbednost mreža X X X X Bezbednost baza i skladišta podataka X X X X X X X X X Bezbednost softvera X X X X X X X X X X X X X X Ljudski i društveni aspekti bezbednosti i privatnosti X X X X Računarstvo usredsređeno na čoveka Interakcija čovek-računar X X X X X X X X X X X X X X Dizajn interakcije sa računarom X X X X X X X X Kolaborativno računarstvo i socijalne mreže X X X X X X X X X X X X X X X X X Sveprisutno i mobilno računarstvo Vizualizacija X X X X X X X X X X X X X X X X X Računarske metodologije Paralelno računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X Veštačka inteligencija X Modeliranje i simulacija X Računarska grafika X X X X Distribuirano računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X X X Konkurentno računarstvo X X X X X X X X X Prepoznavanje obrazaca X Primenjeno računarstvo Poslovno računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X X

Fizičke nauke i inženjerstvo X Pravne i društvene nauke X X X X X X X X X X X X X X Umetnost i humanističke nauke X Računarstvo u ostalim oblastima X Upravljanje dokumentima i obrada teksta X X X X X X X X X X X X X X Bioinformatika X Društveni i profesionalni aspekti Profesionalni aspekti računarstva X X X X X X X X Politika računarstva i tehnologije X X X X Karakteristike korisnika X X X X X X X X X X X X X X X X X

42

Prilog 4 – Matrica kompetencija za studijski program Informacione tehnologije u elektronskim poslovanju



IT m

enadže

r (M

enadže

r pro

jekt

a, ti

m

men

adže

r, pr

ogra

m m

enadže

r)

Istr

aživ

ač u

obl

asti

IKT

Posl

ovni

ana

litič

ar

Men

adže

r kva

litet

a IK

T

IKT

stručn

jak

(gla

vni s

oftv

ersk

i inž

enje

r)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u te

hnič

kim

di

scip

linam

a)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u d

rušt

veni

m

i hum

anis

tički

mna

ukam

a)

Proj

ekta

nt IK

T reše

nja

i sis

tem

a

Prog

ram

er

Gra

fički

/web

/mul

timed

ija d

izaj

ner

Spec

ijalis

ta z

a ba

ze p

odat

aka

(pro

gram

er,

adm

inis

trat

or)

Inže

njer

za

posl

ovna

reše

nja

(dev

elop

er,

kons

ulta

nt)

Sist

em (m

režn

i) inže

njer

Inže

njer

za

bezb

edno

st

Test

inže

njer

Sist

emsk

i teh

niča

r

IKT

tehn

ičar

IKT

oper

ater

Hardver Nove tehnologije X X Organizacija računarskih sistema Arhitekture računara X X X X X X X X X Sistemi u realnom vremenu X

Računarske mreže Arhitekture mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni protokoli X X X X X X X X X X X X X X X Komponente mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni algoritmi X X X X X X X X X Merenje mrežnih performansi X Karakteristike mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni servisi X X Vrste mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Softver i softversko inženjerstvo Organizacija i karakteristike softvera X X X X X X X X X X X X X X X X X Softverska notacija i alati X X X X X X X X X X X Kreiranje i upravljanje softverom X X X X X X X X X X X X X X X Teorija računarstva Formalni jezici i teorija automata X Računarska složenost i kriptografija X X X X X X X Logika Dizajn i analiza algoritama X X X X X X X X X X X X X Slučajnost, geometrija i diskretne strukture X X X X X X X X X X X X X Teorija i algoritmi za specifične primene X X X X X X X X X X X X X X X X X Semantika i automatsko rezonovanje X X X X Matematičke osnove računarstva Numerička analiza X Diskretna matematika X X X X X X X X X X X X X X X X X Verovatnoća i statistika X X X X X X X X X X X X X X X X Matematički softver Teorija informacija X X X X X X X X X X X X X X X Matematička analiza X X X X X X X X X

44

Informacioni sistemi Sistemi za upravljanje podacima X X X X X X X X X X Sistemi za skaldištenje podataka X X X X X X X X X Primene informacionih sistema X Internet tehnologije X X X X X X X X X X X X X X X X X Prikupljanje informacija X X X X X X X X Data mining X X X X Bezbednost i privatnost podataka Kriptografija X X X X X X X X X X Formalne metode i teorija bezbednosti X X X X X X X X Bezbednosni servisi X X X X

Detekcija upada i zlonamernih programa X X X X X X X X X X X X X X X X X Bezbednost hardvera Bezbednost sistema X X X X X X X X X X X X X X X Bezbednost mreža X X X X X X X Bezbednost baza i skladišta podataka X X X X X X X X X Bezbednost softvera X X X X X X X X X X X X X X X X X Računarstvo usredsređeno na čoveka Interakcija čovek-računar X X X X X X X X X X X X X Dizajn interakcije sa računarom X X X X X X X X Kolaborativno računarstvo i socijalne mreže X X X X X X X X X X X X X X X X Vizualizacija X X X X X X X X X X X X X X X X Dostupnost (Accessibility) X Računarske metodologije

Paralelno računarstvo X X X X X X X X X X Veštačka inteligencija X X X X Machine learning X Računarska grafika X Distribuirano računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X X X Konkurentno računarstvo X X X X X X X X X Prepoznavanje obrazaca X X Primenjeno računarstvo Elektronska trgovina X X X X X X X X X X X X X X X X X Fizičke nauke i inženjerstvo X Pravne i društvene nauke X X X X X X Računarska forenzika X Operaciona istraživanja X Upravljanje dokumentima i obrada teksta X X X X X X X X X X X Društveni i profesionalna aspekti Profesionalni aspekti računarstva X X X X X X X Politika računarstva i tehnologije X X X X Karakteristike korisnika X X X X X X X X X X X X X X X X

46

Prilog 5 – Matrica kompetencije za studijski program IKT za elektronsku upravu i administraciju



IT m

enadže

r (M

enadže

r pro

jekt

a, ti

m

men

adže

r, pr

ogra

m m

enadže

r)

Istr

aživ

ač u

obl

asti

IKT

Posl

ovni

ana

litič

ar

Men

adže

r kva

litet

a IK

T

IKT

stručn

jak

(gla

vni s

oftv

ersk

i inž

enje

r)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u te

hnič

kim

di

scip

linam

a)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u d

rušt

veni

m

i hum

anis

tički

mna

ukam

a)

Proj

ekta

nt IK

T reše

nja

i sis

tem

a

Prog

ram

er

Gra

fički

/web

/mul

timed

ija d

izaj

ner

Spec

ijalis

ta z

a ba

ze p

odat

aka

(pro

gram

er,

adm

inis

trat

or)

Bus

ines

s so

lutio

n en

gine

er (d

evel

oper

, co

nsul

tant

)

Sist

em (m

režn

i) inže

njer

Inže

njer

za

bezb

edno

st

Test

inže

njer

Sist

emsk

i teh

niča

r

IKT

tehn

ičar

IKT

oper

ater

Hardver Nove tehnologije X X Organizacija računarskih sistema Arhitekture računara X X X X X X X X X X X X Ugrađeni i sajber-fizički sistemi Sistemi u realnom vremenu X

Računarske mreže Arhitekture mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni protokoli X X X X X X X X X X X X X X Komponente mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni algoritmi X X Karakteristike mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni servisi X Vrste mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Softver i softversko inženjerstvo Organizacija i karakteristike softvera X X X X X X X X X X X X X X X X X Softverska notacija i alati X X X X X X X X X Kreiranje i upravljanje softverom X X X X X X X X X X X X X Teorija računarstva Računarski modeli X Formalni jezici i teorija automata X Računarska složenost i kriptografija X X X X X X Dizajn i analiza algoritama X X X X X X X X X X X X Slučajnost, geometrija i diskretne strukture X X X X X X X X X X Teorija i algoritmi za specifične primene X X X X X X X X X X X X X X X X X Semantika i automatsko rezonovanje X X Matematičke osnove računarstva Numerička analiza X X Diskretna matematika X X X X X X X X X X X X X X X X X Verovatnoća i statistika X X X X X X X X X X X X X X Teorija informacija X X X X X X X X X X X X X X X X Matematička analiza X X X X X X X X X Informacioni sistemi Sistemi za upravljanje podacima X X X

48

Sistemi za skaldištenje podataka X X X X X X Primene informacionih sistema X X X X X X X X X Internet tehnologije X X X X X X X X X X X X X X X X X Prikupljanje informacija X X X X Data mining X Bezbednost i privatnost podataka Kriptografija X X X X X X X X X X X Formalne metode i teorija bezbednosti X X X X X X X X X X X Bezbednosni servisi X X X X Detekcija upada i zlonamernih programa X X X X X X X X X X X X X X X Bezbednost hardvera X Bezbednost sistema X X X X X X X X X X X X X X X X Bezbednost mreža X X X X X X X X X X X X Bezbednost baza i skladišta podataka X X X X X X Bezbednost softvera X X X X X X X X X X X X X X X X X Računarstvo usredsređeno na čoveka Interakcija čovek-računar X X X X X X X X X X X X X X X Dizajn interakcije sa računarom X X X X X X X X X X Kolaborativno računarstvo i socijalne mreže X X X X X X X X X X X X X Vizualizacija X X X X X X X X X X X X X X X X Računarske metodologije Paralelno računarstvo X X X X X X X X X X X Veštačka inteligencija X Računarska grafika X Distribuirano računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X X

Konkurentno računarstvo X X X X X X X X X X X Prepoznavanje obrazaca X Primenjeno računarstvo Poslovno računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X X X Fizičke nauke i inženjerstvo X Pravne i društvene nauke X X X X X X X X Računarska forenzika X X X X X X X X X X X Upravljanje dokumentima i obrada teksta X X X X X X X X X X X X X X X X Društveni i profesionalna aspekti Profesionalni aspekti računarstva X X X X X X X X X X Politika računarstva i tehnologije X X X X X X X X X Karakteristike korisnika X X X X X X X X X X X X X X X X X

50

Prilog 6 – Matrice kompetencija za studijski program Računarske igre



IT m

enadže

r (M

enadže

r pro

jekt

a, ti

m

men

adže

r, pr

ogra

m m

enadže

r)

Istr

aživ

ač u

obl

asti

IKT

Posl

ovni

ana

litič

ar

Men

adže

r kva

litet

a IK

T

IKT

stručn

jak

(gla

vni s

oftv

ersk

i inž

enje

r)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u te

hnič

kim

di

scip

linam

a)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u d

rušt

veni

m

i hum

anis

tički

mna

ukam

a)

Proj

ekta

nt IK

T reše

nja

i sis

tem

a

Prog

ram

er

Gra

fički

/web

/mul

timed

ija d

izaj

ner

Spec

ijalis

ta z

a ba

ze p

odat

aka

(pro

gram

er,

adm

inis

trat

or)

Bus

ines

s so

lutio

n en

gine

er (d

evel

oper

, co

nsul

tant

)

Sist

em (m

režn

i) inže

njer

Inže

njer

za

bezb

edno

st

Test

inže

njer

Sist

emsk

i teh

niča

r

IKT

tehn

ičar

IKT

oper

ater

Hardver Nove tehnologije X X X X X X X X X X X Organizacija računarskih sistema Arhitekture računara X X X X X X X X X X X X X Računarske mreže

Arhitekture mreža X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni protokoli X X X X X X X X X X X X X X X Komponente mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Mrežni algoritmi X X X Karakteristike mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Vrste mreža X X X X X X X X X X X X X X X X X Softver i softversko inženjerstvo

Organizacija i karakteristike softvera X X X X X X X X X X X X X X X X X Softverska notacija i alati X X X X X X Kreiranje i upravljanje softverom X X X X X X X X X X X X X X Teorija računarstva Računarski modeli X X X X X X

Formalni jezici i teorija automata X X X Računarska složenost i kriptografija X X X X X X Logika X X X X X Dizajn i analiza algoritama X X X X X X X X X X X X X Slučajnost, geometrija i diskretne strukture X X X X X X X X X X X X X Teorija i algoritmi za specifične primene X X X X X X X X X X X X X X X X X Semantika i automatsko rezonovanje X X X X X X Matematičke osnove računarstva Numerička analiza X X X X X X X X X Diskretna matematika X X X X X X X X X X X X X X X X

52

Verovatnoća i statistika X X X X X X X X X X X X Teorija informacija X Matematička analiza X X X X X X X X X X X X X Informacioni sistemi Sistemi za upravljanje podacima X X Sistemi za skaldištenje podataka X X Primene informacionih sistema X Internet tehnologije X X X X X X X X X X X X X X X X X Prikupljanje informacija X X Bezbednost i privatnost podataka Detekcija upada i zlonamernih programa X X Bezbednost sistema X X X X X X X X X Bezbednost mreža X X X X X Bezbednost baza i skladišta podataka X Bezbednost softvera X X X X X X X X X X X X X X X X Računarstvo usredsređeno na čoveka Interakcija čovek-računar X X X X X X X X X X X X X X X X X Dizajn interakcije sa računarom X X X X X X X X X X X Vizualizacija X X X X X X X X X X X X X X X X X Računarske metodologije Paralelno računarstvo X X X X X X X X X X X X X X

Veštačka inteligencija X X X X X X X X X X X X Mašinsko učenje X Modeliranje i simulacija X X X X Računarska grafika X X X X X X X X X X X X X X X X X

Distribuirano računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X X X

Konkurentno računarstvo X X X X X X X X X X X X X X X Prepoznavanje obrazaca X X X Primenjeno računarstvo Fizičke nauke i inženjerstvo X Medicinske nauke X Pravne i društvene nauke X Računarstvo u ostalim oblastima X X X X X X X X X X

Upravljanje dokumentima i obrada teksta X X X X X X X X X X X X X X X X X Društveni i profesionalni aspekti Profesionalni aspekti računarstva X X X X X X X X X Politika računarstva i tehnologije X X X Karakteristike korisn. X X X X X X X X X X X X X X X X X

54

Prilog 7 – Matrica kompetencija za studijski program Inteligentni sistemi



IT m

enadže

r (M

enadže

r pro

jekt

a, ti

m

men

adže

r, pr

ogra

m m

enadže

r)

Istr

aživ

ač u

obl

asti

IKT

Posl

ovni

ana

litič

ar

Men

adže

r kva

litet

a IK

T

IKT

stručn

jak

(gla

vni s

oftv

ersk

i inž

enje

r)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u te

hnič

kim

di

scip

linam

a)

Stručn

jak

za p

rimen

jene

IKT

(u d

rušt

veni

m

i hum

anis

tički

mna

ukam

a)

Proj

ekta

nt IK

T reše

nja

i sis

tem

a

Prog

ram

er

Gra

fički

/web

/mul

timed

ija d

izaj

ner

Spec

ijalis

ta z

a ba

ze p

odat

aka

(pro

gram

er,

adm

inis

trat

or)

Bus

ines

s so

lutio

n en

gine

er (d

evel

oper

, co

nsul

tant

)

Sist

em (m

režn

i) inže

njer

Inže

njer

za

bezb

edno

st

Test

inže

njer

Sist

emsk

i teh

niča

r

IKT

tehn

ičar

IKT

oper

ater

Hardver Nove tehnologije X X X Organizacija računarskih sistema Arhitekture računara X X X X X x X Računarske mreže

Arhitekture mreža X X X X X X X X Mrežni protokoli X X X Komponente mreža X X X X X X X X Mrežni algoritmi X Merenje mrežnih performansi X Karakteristike mreža X X X X X X X X Vrste mreža X X X X X X X X Softver i softversko inženjerstvo Organizacija i karakteristike softvera X X X X X X X X X X X X X X X X X Softverska notacija i alati X X X X X X X X X Kreiranje i upravljanje softverom X X X X X X X X X X X X X X Teorija računarstva Računarski modeli X X X X X X X X X X X Formalni jezici i teorija automata X X X X

Računarska složenost i kriptografija X X X X X X X X X Logic X X X X X X X X Dizajn i analiza algoritama X X X X X X X X X X X Slučajnost, geometrija i diskretne strukture X X X X X X Teorija i algoritmi za specifične primene X X X X X X X X X X X X X X X Semantika i automatsko rezonovanje X X X X X X X X X X X X X X Matematičke osnove računarstva Numerička analiza X X X X X X X X X X X Diskretna matematika X X X X X X X X X X X X X X Verovatnoća i statistika X X X X X X X X X X X X X X Matematički softver X X X X X X Teorija informacija X X

56

Matematička analiza X X X X X X X X X X X X Kontinualna matematika X X Informacioni sistemi Sistemi za upravljanje podacima X X Sistemi za skladištenje podataka X X Primene informacionih sistema X X X X X X Internet tehnologije X X X X X X X Prikupljanje informacija X X X X X Data mining X X X X Bezbednost i privatnost podataka Kriptografija X X Formalne metode i teorija bezbednosti X Bezbednosni servisi X Detekcija upada i zlonamernih programa X X Bezbednost hardvera Bezbednost sistema X X X X Bezbednost mreža X X X Bezbednost baza i skladišta podataka X Bezbednost softvera X X X X X X X X X X X X X X

Ljudski i društveni aspekti bezbednosti i privatnosti Računarstvo usredsređeno na čoveka Interakcija čovek-računar X X X X X X X X X X X X X X X X Dizajn interakcije sa računarom X X

Kolaborativno računarstvo i socijalne mreže Sveprisutno i mobilno računarstvo Vizualizacija X X X X X X X X X X X X X X X X Dostupnost (Accessibility) Računarske metodologije Simboličke i algebarske metode X X X X X Paralelno računarstvo X X X X X X Veštačka inteligencija X X X X X X X X X X X Machine learning X X X X X X X X X X X Modeliranje i simulacija X X X X X X X X Računarska grafika X X X

Distribuirano računarstvo X X X X X X X X X Konkurentno računarstvo X X X X X X X X X X X X Obrada slike i računarska vizija X X X X X X X X X Prepoznavanje obrazaca X X X X X X X X X X Primenjeno računarstvo Fizičke nauke i inženjerstvo X X X X X X X X X X X X X X X X Računarstvo u ostalim oblastima X X X X Operaciona istraživanja X X X X X Upravljanje dokumentima i obrada teksta X X X X X X X X X X X X X X X X Društveni i profesionalni aspekti Profesionalni aspekti računarstva X X X X X X X Politika računarstva i tehnologije X X X X Karakteristike korisnika X X X X X X X X X X X X X X X X

Documents

DEV 1.4 Matrice kompetencija na osnovu istraživanja ...projects.tempus.ac.rs/attachments/project_resource/1466/3259_DEV1... · [2], zatim matrice za kompetencije programera PCM [3],