Internacionalni univerzitet u Novom PazaruFakultet za informatiku I informacione tehnologije

Seminarski rad

Predmet: Sociologija

Tema: Devijantna ponašanja mladih

Sadržaj

Uvod.........................................................................................................

....1

Karakteristike devijantnih

ponašanja............................................................5

Shvatanje o devijantnom

ponašanju............................................................6

Vrste i odlike devijantnog

ponašanja............................................................6

Rasprostranjenost devijantnog ponašanja

kod mladih.................................7

Pušenje....................................................................................................

.....7

Alkoholizam..............................................................................................

.....9

Narkomanija.............................................................................................

......9

Droge.......................................................................................................

.....10

Uzroci i

posledice..........................................................................................12

Zaključak..................................................................................................

.....13

Literatura.................................................................................................

......14

Devijantno ponašanje mladih - nesreća koja ne stanuje negde daleko i ne

dešava se samo nekom drugom,svuda je oko nas.Protiv nje niko nije pelcovan.O agresivnosti,devijantnom ponašanju i bolestima zavisnostiadolescenata

školskog zrasta i mogućnostima preventivnog rada sa njima - temaje koja zaokuplja mnoge tribine,javne i naučne skupove i koji izazivaju velikointeresovanje i brojne odjeke.

Svako društvo tezi da mlade naraštaje kao nosioce budućnosti zaštiti odnepovoljnih društvenih faktora koji predstavljaju prepreku za njihov razvoj inormalnu socijalizaciju.

U društvu postoje odredjene pojave koje imaju karakter ,, Socijalnihproblema “ ,,Društvene devijacije’’ ,,Socijalne patalogije’’ Ikoje predstavljajuodstupanja od pozeljnih i propisanih oblika društvenog ponašanja.Najbliži oblikdruštveno neprihvatljivih pojava predstavlja devijantno ponašanje,odstupanje oddruštvenih normi i vrijednosti,njihovo kršenje i narušavanje.Prema tome može sereći da je devijantno ponašanje ,,Svako ono ponašanje koje predstavlja kršenjenormi ponašanja koje prepisuje neka društvena grupa a istovremeno toponašanje je percipirano i etiketirano kao devijantno,i zbog toga se podnosemjere društvene reakcije i represije’’.1 1Sociolozi ističu da su devijacije diodruštvene stvarnosti

Ovaj seminarski rad sa temom devijantna ponašanja mladih treba da ukaže navrste,uzroke,rasprostranjenost,posledice devijantnih ponašanja, pokušajreintegracije mladih i značaj borbe protiv devijantnog ponašanja.Pri tom trebauzeti u obzir samu ličnost, ali i treba naglasiti da su društvene devijacijedruštveni problem,i da su one prije svega društveno uslovljene i na njihovupojavu deluje niz nepoželjnih društvenih faktora koji u manjoj ili u većoj mjeriutiču na pojavu devijantnog ponašanja.Tu prvenstveno mislimo na uslove ičinioce koji vrše uticaj na socijalizaciju, vaspitanje i razvoj mlade generacije.Na pojavu i ispoljavanje problema u ponašanju mladih uticala je izmijenjenauloga pojedinih faktora socijalizacije i vaspitanja.Porodica je doživjela promjenuvaspitne uloge. Tradicionalna patrijarhalna porodica

1 Sociološki leksikon, Savremena administracija, Beograd,1982. str.76

funkcionisala je strogoodređenim ulogama i odnosima gde se značajno isticala uloga najstarijegeneracije u vaspitanju generacije. Individualne težnje, i mogucnosti bilo jenemoguce iznijeti u prvi plan i time potisnuti porodične interese.Pri tako strogokontrolisanom ponašanju, mogućnost odstupanja u ponašanju djece su manjevidljiva. Savremena porodica produkt je savremene civilizacije. Ona ima manjibroj generacija i članova.Vaspitne mogućnosti savremene porodice u odnosu natradicionalnu su značajno manje i drugačije.Odnosi unutar porodice ikomunikacije van nje ( sa rodbinom i susedima ) su takodje izmjenjeni.Vaspitnauloga porodice, koja bi trebala da bude dominantna u odnosu na druge faktoresocijalizacije i vaspitanja potiskuju sve dominantniji uticaji izvan nje – škola,vršnjačke grupe, sredstva masovnih komunikacija.Kroz obradu ove teme imam za cilj da ukažem na uzroke nastanka društvenihdevoijacija, na oblike manifestovanja, rasprostranjivosti ovog odavno prisutnogali sve značajnijeg društvenog i globalnog problema, na posledice ali i napreventive aktivnosti kojima bi se spriječila njihova pojava.Dijete saporemecajima u društvenom ponašanju je dijete koje čini krivična i prekršajnadjela, ili bežanjem od kuće, skitnjom ili sličnim ponašanjem narušava opšteprihvacena društvena pravila ponašanja.Prema pozitivnim zakonskim propisimamladi se mogu razvrstati u sledeće grupe:

Djeca do 14 god. starosti, koja se smatraju krivično neodgovorni.

Maloljetnici od 14 – 18 god. starosti.Mlađe maloletnike ( 14 – 16 god.) prema kojima mogu biti

primjenjenesamo vaspitne mjere i pod posebnim starije maloletnike ( 16 – 18 god.) premakojima mogu biti primjenjene vaspitne mjere i pod posebnim restruktivnimuslovima, kazna maloletničkog zatvora.Tradicionalni strah od kriminala zasniva se na djelima kao sto sukrađa,provala,fizički napadi i silovanja, tj. na oblicima ,, uličnog kriminala’’ za kojese, uglavnom vezuju mladi muškarci iz radničke klase

Seminarski rad se sastoji iz dva poglavlja.Prvo poglavlje definiše i objašnjava pojavu društvenih devijacija

sarazličitih aspekata.Zatim se izlažu teoriska shvatanja o uzrocima nastankadevijacija.Međutim ni jedna od ovih teorija ( funkcionalizam, interakcionizam imarksizam ) nije u potpunosti sagledala sve bitne faktore. Svakoj od njih semoze zamjeriti, o čemu se i govori u kritičkom osvrtu, takođe sadržanom u prvompoglavlju ovog rada.

Drugo poglavlje govori o vrstama devijantnih ponašanja i njihovojrasprostranjenosti kod mladih.U njemu su sadržani rezultati istraživanjasprovedenih na ovu temu na našoj teritoriji. Prikazivanjem reziltata ovogistrazivanja mogu se uočiti saznanja

mladih o upotrebi droge, njihova saznanja onarkomaniji, stavovi o ovoj bolesti kao i to koje su droge oni probali i u kojimprilikama. Posledice devijantnih ponašanja su brojne i nesagledive o čemu setakođe govori u okviru ovog poglavlja.Takođe je obrađena i upotreba cigareta ialkohola a ja sam uvrstio jos jednu takozvanu otorov današnjice - ,,elektronskudrogu’’ koju mladi sve više konzumiraju.

Karakteristike devijantnih ponašanja

Pojava poremećaja u društvenom ponašanju djece i maloletnika označava se uliteraturi i praksi različitim terminima i različito se shvata njen pojmovnisadržaj.Interdisciplinarni pristup u proučavanju poremećaja u društvenomponašanju djece i maloletnika značajno uzrokuje pojmovnu i terminološkuneujednačenost.Naučnici različitih profila i stručnjaci u praksi u objašnjenjuporemećaja u društvenom ponašanju djece i maloletnika prilaze isključivo sastanovišta svoje naučne discipline ili struke kojom se bave, zanemarujućitumačenja drugih primjenjenih naučnih disciplina,koja se moraju uzeti u obzir priobjašnjenju ovako složene društvene pojave.Kod nas se pojava poremećaja udruštvenom ponašanju djece i maloletnika označava sledećim terminima:vaspitna zapuštenost, neprilagođenost, maloletnička delikvencija, prestupništvomladih, asocijalno ponašanje i dr.Ovi i još neki drugi u različito vrijeme bili suzastupljeni kod nas.Svi pomenuti oblici negativnog ponašanja odnose se na djecu i maloletnike aispoljavaju se u kršenju društveno pozitivnih normi ( običajnih izakonskih ).Takvo devijantno ponašanje pogađa interese i vrijednosti društva,užih grupa i pojedinaca i nepovoljno se odražava na razvoj djece i maloletnika usmislu njihove socijalizacije.Dakle društveno neprihvatljivo ponašanje je jedanvid poremećenih odnosa imeđu maloletnog pojedinca i društva koji društvenazajednica negativno ocjenjuje. Za poremećaje u društvenom ponašanjukarakteristično je odstupanje od normalnog toka razvitka djeteta i maloletnika uprocesu socijalizacije njegove ličnosti

Društvene devijacije svakako jesu socijalni problem koji zaslužuje permanentnupažnju društva.Ona ima dalekosežne posledice ne samo za pojedinca nego i zadruštvo u cjelini. Ovaj socijalni problem nije izolovan. U svijetu danas skoro danema ni jedne zemlje koju ne opterećuje ovaj ozbiljan i hroničan problem. Bezobzira na stepen društveno – ekonomskog, političkog i kulturnog razvitka društvapokazatelji dostižu alarmantnu visinu sa tendencijom porasta.“Devijantnost se može definisati kao nepriznavanje datog skupa normi kojeprihvata znatan broj ljudi u nekoj zajednici ili društvu”2 .Međutim,

ni jednodruštvo se ne može jednostavno podijeliti na one koji odstupaju od normi i naone koji ih se pridržavaju.Opšte prihvaćena pravila ponašanja krši većina nas unekim situacijama. Možda smo ’’ muvali ’’ na ispitu, pozajmljivali mamine i tatinecigarete ili svesno prekoračili dozvoljeno ograničenje brzine.

Shvatanje o devijantnom ponašanju

Sociolozi ističu da su devijacije dio društvene stvarnosti i da ‘’ njihovonastojanje I postojanje treba objašnjavati odredjenim društvenim odnosima uokvirima globalnog društva, ali prvenstveno materijalnim životom ljudi u društvukoji karakterišu odnosi klasne nejednakosti koji se ispoljavaju u stalnimdruštvenim protivurečnostima i sukobima u svim sverama materijalnog iduhovnog života”3 .Prema tome devijantno shvatanje možemo tretirati kao..

a) Funkcionalističkob) Interakcionističkoc) Marksističko

Vrste I odlike devijantnog ponašanja

Proces socijalizacije, koji podrazumijeva proces uključivanja pojedinaca udruštvenu cjelinu koji se ostvaruje vaspitno – obrazovnim radom je jednostavanproces. Uklapanje pojedinaca u društvenu zajednicu je proces koji može naići nateškoće, neuskladljivost, sa različitim oblicima ispoljavanja i posledicama.Svjedoci smo većeg porasta broja osoba sa zdravstvenim problemima,emocionalnim teškoćama, rizičnim ponašanjem, raznim oblicima odstupanja oddruštvenih normi i ponašanja. Ovi oblici ponašanja samo su neki od vidovaispoljavanja neusklađenosti i teškoća u procesu socijalizacije jedinke

Entoni Gidens, Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001, str.

215.

3J. Špandijer – Džinic , Socijalna patologija ,Zavod ta udžbenike i

nastavna sredstva, Beograd, 1988, str 2

U prethodnim godinama došlo je do drastičnih promjena u svijetu a i kod nas( raspad države, nezaposlenost, osiromašenje ) u kojima su poremećenetradicionalne vrijednosti. To je dovelo do toga da se dijelu pripadnika subkulturepriključesve veći broj mladih pa i djece, omladine školskog uzrasta. Bunt protivnasilja i rata, autoriteta odraslih u porodici, bekstvo od stvarnosti usmerava sveveći

broj mladih da traže utjehu i olakšanje u konzumiranju duvana, alkohola idroge. Naime, kako je neprihvatljivo ponašanje omladine sve izraženije ovimredom će mo nastojati da prikažemo neke od najrasprostranjenijih oblikadevijantnog ponašanja, kao što su pušenje, alkoholizam, narkomanija.“Emocijonalne teškoće, rizična ponašanja, zdravstveni problemi, teškoće uodnosu sa drugima, odstupanja od društvenih normi i ponašanja i sl. Samo suneki od vidova njihovog ispoljavanja. Faktori koji utiču na pojavu ovih problemamogu biti individualni, društveni i situacioni, a posledice su fizičke, psihološke idruštvene prirode”4 .Usled osjećaja I frustriranosti I emocionalnih teškoća kojiprate adolescencije nije rijetka I pojava neprilagođenog ponašanja mladih.“Psihički poremećaji čiji su znaci poremećaji raspolozenja, povlačenje i izolacija,loši odnosi sa drugima, neuroze i slično mogu biti u obliku depresije i drugih težihvidova poremećaja.Socijalni poremećaji čiji su znaci neprilagođeno ponašanje,konflikti i narušavanje društvenih normi i vrijednosti, mogu biti podsticajdevijantnom ponašanju ili sami po sebi mogu biti oblici ovakvog ponašanja”5 .Uperiodu od adolescencijepostoji veći rizik i izazov za pojavu devijantnogponašanja. Stres je reakcija na iznenadni i jaki, najčešće negativni događaj, kojaostavlja posledice po zdravlje pojedinca. U razvoju mladih devijanata ponašanjapodstiču odredjene grupe aktivnosti mladih zbivanja u socijalnom okruženju( grupna druženja, razne proslave I izazovi nekonformističkog ponašanja ), kao Iidividualne sklonosti ovim ponašanjima. Tako dolazi do korišćenja sredstavazavisnosti ( duvana, alkohola, droge, I drugih ) kao najrasprostranjenih oblikarizičnog negativnog I devijantnog ponašanja mladih. Kod ovih pojava javlja sepotreba za redovnim korišćenjem I uzimanjem sredstava zavisnosti po svakucijenu, sklonost ka povećanju količine sredstava, pojava psihičke I fizičkezavisnosti I njihovaštetnost za pojedinca I društvo. Devijantno ponasanje mozeimati različite forme I različit intenzitet. Ono je svakako negativno po samuličnost, ali I za njeno neposredno okruženje. Laganje možemo zapaziti kaonegativnu pojavu kod mladih

Stanoje Ivanović, Sociologija I obrazovanje, Učiteljski fakultet, Jagodina,

1997, str.196.

5Stanoje Ivanović, Sociologija I obrazovanje, Učiteljski fakultet,

Jagodina, 1997, str.196

Rasprostranjenost devijantnih ponašanja kod mladih

Prema rasprostranjenosti po vrstama razlikujemo sledeće

devijantne oblike

ponašanja kod mladih, izazvane upotrebom pojedinih sredstava

zavisnosti

-

pušenje

-

alkoholizam

-

narkomanija

-

Droga

Pušenje

Najrasprostranjeniji oblik zavisnosti koji I po svojoj masovnosti predstavljanajveću opasnost po zdravlje jeste pušenje. Pušenje je udisanje dima nekihbiljaka koje deluju na nervni system čoveka. U svijetu je najraširenije je pušenjeduvana. On kod pušača izaziva psihičku I fizičku zavisnost. Nikotin moze dadjeluje I kao neznatan stimulans. Nikotin je alkaloid duvana I jedan od najvećihbiljnih otrova. Nikotin, kao I droga uzrokuje zavisnost. Prestanak pušenjanajčešće izaziva uznemirenost I razdrazljivost, ali ne I teze psihičke poremećaje.

Empirijska istraživanja ukazuju na sve veći porast broja pušača. Najvećastopa rasta ima mežu stanovništvom nerazvijenih zemalja.U zapadno evropskimzemljama mladi izmedju 12 – 17 godina u velikom procentu su pušači, od 40 do60 %. Pušenje najčešće počinje u doba adolescencije, dakle između 12 – 15.godine. “ Prema nekim istraživanjima jedna trećina mladih propuši na ovomuzrastu.

Cigareta je skup i podmukao otrov koji se godinama taloži u svimorganima i tkivima. Poslije svakog udaha duvanskog dima u plucima pušačaostaje između 200 i 500 miliona internih čestica čađi, koje struja krvi, kasnijeraznese po čitavom organizmu. Otrov ulazi u svaku ćelijui teško se izbacuje. Utijelu pušača koji dvije decenije svakodnevno puši po 20 cigareta, po prestankupušenja otrovi ostaju još 10 do 15 godina.

U duvanskom dimu dosad je otkriveno više od 500 dodataka – od vina, čokoladei meda u duvanu za lulu, do preparata na bazi sumpora koji se dodaju u duvanda bi bio žut. Snagu cigarete povećava olovo, koje je i uzrok za metalni ukus uustima pušača. Azbestna vlakna dodaju se da se pepeo sa cigarete ne birasipao a izbeljivač mu daje bjelu boju. Vlažnost duvana održava antifriz, alisamo dva mjeseca ,pa cigarete starije od ovog roka, nikkao ne bi smjele da seupotrebljavaju

Alkoholizam

Alkoholizam je jedna od najmasovnijih i najvećih društvenih opasnosti. On jeistovremeno jedan od najvećih zdravsvenih problema – patoloski izrazunutrašnje potrebe za alkoholom koja zahtijeva liječenje kao i svaka drugabolest. Konačno on je i moralni problem jer bitno označava i karakter ličnosti.Kod nas je upotreba alkohola sastavni dio nase tradicije i običaja. Ništa se unašem okruženju ne dešava a da nije u znaku čaše i flaše – i rodjenje i smrt,uspjeh i neuspjeh, sve se obilno zaliva bez mnogo promišljanja.A djeca i mladisamo oponašaju odrasle koje vole i poštuju, pa ako i roditelji, nastavnici i ostalibliski prijatelji piju, velika je verovatnoća da će i oni krenuti istim stopama. Skorosvaki drugi anketirani učenik šestog rayreda je probao neko piće, a velika većinanastavila je i kasnije da pije. Najčešće se počinje sa 12 godina i to sa pivom, aprvo opijanje je već bilo sa 13 godina. Ovi tinejdžeri vole i liker, ali i vino i votku.Anketa među gimnazijalcima pokazuje da se sa 14 već prelazi na rakiju i jošžešća pića. Alkohol narušava zdravlje mladih, sprečava njihov normalan fizički ipsihički razvoj. On deluje na nervni sistem i parališe njegove funkcije kojeobezbeđuju dobru fizičku i društvenu kontrolu rada i ponašanja čovjeka.Upotreba alkohola smanjuje sposobnost rasuđivanja i kontrole ponašanja. Onaje uzrok mnogih nesrećnih slučajeva prekršaja, devijantnog ponašanja ikriminalnih radnji ( 50% kriminalnih radnji izvrseno je u alkoholisanomstanju ).Prije nekog vremena, u kafićima votka je bila jeftinija od bilo kognegaziranog pića. U interesu zaštite djece i omladine nadležni državni organimoraju da mijenjaju odnos cijena alkoholnih i bealkoholnih pića.Takav odnosmože samo da podstiče potrošnju alkoholnih pića.Narkomanija

Prema arheološkim nalazima Inke su još prije 5000 godina žvakale lišćekoke, a Kinezi su 1000 godina kasnije upoznali opojna svojstva marihuane. Odtada je prošlo mnogo vekova do razvoja tehničke civilizacije koja je promjenilasliku svijeta.Droga se najpre koristila u religijsko – obredne svrhe. U ovoj faziuzimanje droga

je bilo pod kontrolom zajednice, jer su drogu uzimali samoodređeni ljudi. Razvojem društva širi se i krug uživalacadroge, i zloupotrebadroga postaje masovna. Za kratko vrijeme čovjek je ovladaovelikom moči ikorenito počeo da mijenja način svoga života.

Droge su produkti biljaka, životinja i minerala koji imaju lekovita svojstva.U običnom govoru – supstance koje deluju na centralni nervni sistem mijenjajućistanje svijesti i koje mogu da dovedu do pojave zavisnosti. Zavisnostpodrazumijeva postojanje sledećih simptoma: žudnja za uzimanjem supstance,fizički “apstinencijalni”6

sindrom kada se supstance prekine, yaokupljenostsupstancom, yapostavljanje drugih interesovanja, veliki utrošak vremena zanabavljanje i uzimanjesupstance i pored znanja o njenom stetnom dejstvu

Riječ latinskog porijekla (abstinare) uzdrzavati s eod

alkohola,duvana,ziveti trezveno,prema Milan Vujaklija,Leksiko n

stranih riječi i izraza, 1972, str.6

Narkomanija

Prema arheološkim nalazima Inke su još prije 5000 godina žvakale lišće koke, a Kinezi su 1000 godina kasnije upoznali opojna svojstva marihuane. Odtada je prošlo mnogo vekova do razvoja tehničke civilizacije koja je promjenilasliku svijeta.Droga se najpre koristila u religijsko – obredne svrhe. U ovoj faziuzimanje droga je bilo pod kontrolom zajednice, jer su drogu uzimali samoodređeni ljudi. Razvojem društva širi se i krug uživalacadroge, i zloupotrebadroga postaje masovna. Za kratko vrijeme čovjek je ovladaovelikom moči ikorenito počeo da mijenja način svoga života.

Droge su produkti biljaka, životinja i minerala koji imaju lekovita svojstva.U običnom govoru – supstance koje deluju na centralni nervni sistem mijenjajućistanje svijesti i koje mogu da dovedu do pojave zavisnosti. Zavisnostpodrazumijeva postojanje sledećih simptoma: žudnja za uzimanjem supstance,fizički “apstinencijalni”2

sindrom kada se supstance prekine, yaokupljenostsupstancom, yapostavljanje drugih interesovanja, veliki

2 Riječ latinskog porijekla (abstinare) uzdrzavati s eod

alkohola,duvana,ziveti trezveno,prema Milan Vujaklija,Leksikon stranih

riječi i izraza, 1972, str.6

utrošak vremena zanabavljanje i uzimanjesupstance i pored znanja o njenom stetnom dejstvu.

“Narkomanija je oblik namernog i kontinuiranog uticaja na mijenjanjestanja sopstvene svijesti raspoloženja i mišljenja”7 . Narkomanija kao masovnapojava je sociološki problem i označava samo jednu dimenziju duševnoporemećenog ponašanja, gdje se najčešće njeno odstupanje od procesanormativnih očekivanja uzima kao suštinsko određenje duševno poremećeneegzistencije. Rezultati mnogih ispitivanja pokazuju da je interesovanje mladih usvijetu a i u našoj zemlji u stalnom porastu. Broj uživalaca droge svakodnevnoraste, a starosna granica, se pomera na niže. Danas u urbanim sredinama,droga nije nepoznata čak ni na djecu u pubertetskom uzrastu.

Masovna zloupotreba droge u našoj zemlji počinje šezdesetih godina 20.vijeka. I ranije je bilo pojedinačnih slučajeva uzimanja droge, ali to nije imalo većidruštveni značaj. To je jedan od razloga što se na narkomaniju, u početku,gledalo isključivo kao na problem ličnosti, dok su socijalne komponente biolezanemarivane.

Droge

“Prema vrsti droge mogu biti različite:

1. kabanis konoplja ( marihuana i hašiš );

2. opijumske droge ( opijum, morfijum, heroin );

3.halucinogene droge (LSD );

4.kokainske droge ( kokain ).8

Hašiš se dobija od vrhova idijske konoplje. Jedna je

od najrasprostranjenijihdroga koja se obično miješa sa duvanom i puši. Nekoliko minuta nakon uzimanjaove droge nastaju poremećaji u koncentraciji, koordinaciji i opazanju koje pratejoš i osjećaj straha i zbunjenosti. Boja hašiša kreće se od svetlo smeđe do skorocrne.

Marihuana je najčešće korišćena droga u velikom broju zemalja, negde

ječak i legalizovana.Mješavina je nalik duvanu, zelenkasto smeđe boje. Koristi sepušenjem ili žvakanjem. Najčešće se puši u vidu cigarete koja je poznatija kao“džoint” I “stik”. Dim marihuane podsjeca na miris zapaljenog kanapa. Efektimarihuane najintenzivniji su tokom prvog sata po uzimanju i dovode do stanjaeuforije i relaksacije. Uživaoci marihuane mogu se prepoznati i po bezrazložnomsmijehu. Uzimanje marihuane vezano je za pojavu

hipi – pokreta šezdesetihgodina u Americi. Kako marihuana stvara efekte mentalnog podsticaja raširenaje i u umetničkim krugovima ali i među mladima. Prestanak uzimanja marihuanene izaziva apstinencijalni sindrom, ali postoji velika verovatnoća da će uživalacmarihuane probati i mnoge druge droge.

Opijumske droge ( narkotici ) imaju snažno opojno dejstvo i izazivajuveliku zavisnost. Opijum je osušeni mliječni sok bijelog maka. On se vjekovimaupotrebljivao kao sredstvo za umirenje bolova. U zemljama Bliskog srednjeg iDalekog Istokanaročito je izražena njegova upotreba radi uživanja. Opijum seunosi inekcijama, a neposredni efekti su uzbuženje, osjećaj toplote, euforije ipospanosti.Morfin je bjeli prah koji se dobija iz opijuma i ima snažno hipnotičkodejstvo.  Heroin je bjeli prah bez mirisa i takođe ima snažno euforično dejstvo,azavisnost od heroina nastupa vrlo brzo i praćen je teškim krizama u slučajuapsistencije. Zavisnost od heroina dovodi do brzog i teškog moralnog i socijalnogpropadanja, a često izaziva i smrt. Njega je lako falsifikovati dodavanjemrazličitih supstanci. Zbog toga se u prodaji rijetko nalazi čist heroin.

LSD je najpoznatija halucinogena droga koja mijenja psihu čovjeka idovodi do neobičnih psihičkih reakcija i poremećaja. Ova polu sintetička drogauzima se u obliku kapsula ili tableta a njeni efekti obično traju između 5 – 12časova. Međutim, dešava se da neprijatne i nepoželjne reakcije traju i nekolikodana. Kakvi će biti psihički doživljaji osobe pod uticajem LSD zavisi od višefaktora ( od doze,same ličnosti i očekivanja i pripremljenosti osobe da doživiefekte. Kako nastaju poremećaji u percepciji prostora i vremena, poremećaj čula,emocionalne promjene, različiti vizuelni dozivljaji i halucinacije zovu sehalucionogene ili psihodelične droge. Teški psihički poremećaji, psihičke reakcijetipa šizofrenije samo su neke od posledica dejstva LSD-a.

Ekstazi spada u “sintetičke droge” .Najčešće se na tržištu nalazi u

oblikutableta različitih formi, boje i utisnutog znaka,ređe u obliku kapsula. Na žurkama ikoncertima se na žalost, mogu naći u velikim količinama. Među omladinompostoji štetno uverenje, da ova droga otklanja zamor pri igri, povećava energiju.Neposredni efekti uzimanja ove droge počinju nakon jednog časa, a trajunajčešće oko šest sati. Njihovim uzimanjem stvara se osjećaj prijatnosti,povećanja energije, bliskosti sa prisutnima, gubitak apetita i žeđ.

Kokain je bijeli kristalni prah koji se dobija od lišća biljke koka koja

raste uJužnoj i Centralnoj Americi. Koristi se kao stimulans koji deluje na centralninervni sistem tako što ubrzava aktivnost određenih moždanih ćelija. Najčešće seuzima ušmrkivanjem a dugotrajnom

upotrebom može da izazove trajnooštećenje nosne pregrade. Njegova stalna upotreba izaziva zavisnost,  aapstinencija je praćena psihičkim i fizičkim poremećajima, halucinacijama,osjećajem razdrazljivosti i preterane psihičke i fizičke moći. Neposredni efekatkokaina probuđuje doživljaj prijatnosti, povećane budnosti, gubitak apetita,tjelesne tezine, interesovanja i iscrpljenosti samo su neke od posledica upotrebekokaina

Uzroci i poslediceU periodu adolescencije postoji veći rizik i izazov za pojavu

devijantnogponašanja. Devijantna ponašanja u najvećem broju slučajeva podstiču određenegrupne aktivnosti mladih i zbivanja u socijalnom okruzenju. Način podizanjadjece u savremenoj porodici je novina u odnosu na tradicionalni i patrijarhalninačin vaspitanja. Jedna od razlika ogleda se i u popustljivom odnosu prema djecišto dovodi do napuštanja starijih obrazaca discipline. Djeca koja odrastaju uporodicama u kojima se devojantno ponašaju odobrava i upražnjava, u velikomsu riziku da i sami prihvate takav način života. Naime, prisustvo devijantnihoblika ponašanja u porodici je faktor koji u većini slučajeva doprinosi pojavidevijantnog ponašanja djece. Nepovoljan socio – ekonomski status porodice,poremećena porodična atmosvera, nepotpuna, pa i velika porodica, odnosnonegativne posledice koje one mogu prouzrokovati su elementi koji u većoj ilimanjoj meri doprinose nastanku devojantnog ponašanja mladih.

Uticaj društvenih kriza u velikoj mjeri utiče na pojavu devijantnihponašanja mladih. Ako i postoje izvjesne rezerve u pogledu uticaja društvenihkriza na pojavu devijacija rijetki su oni koji negiraju njihov destruktivni uticaj nafunkciju porodice. Negativnim uticajem na ekonomsku sferu porodice,društvenekrize otežavaju i realizaciju njenih vaspitno – socijalizatorskih uloga. Društvenekrize prati novi sistem vrijednosti, čije principe najlakše prihvataju mladi. Žargnskirečeno danas je In da se što manje truda, bez “rmbanja” postigne uspjeh,potane“glavna faca” u društvu. Po ovim novim obrascima djetetu postaje mnogo važnijanjegova grupa vršnjaka. Grupa vršnaka postaje “mjera svih stvari” .Pravila kojapostavlja grupa vršnjaka često se sukobe sa zahtjevima roditelja. U takvojsituaciji “drugi ljudi postaju mjerilo svih vrijednosti, pojedinac je siguran kada jenjegovo shvatanje u skladu sa shvatanjima drugih, on je spreman da žrtvujesvoju idnividualnost radi što potpunije integracije u društvu9 .

Mladi nižih društvenih slojeva počinju da se odvajaju od roditelja I da sedruže sa vršnjacima, oni provode više vremena nav kuće nego što to čineadolescenti iz više klase.S tim u vezi, mozemo povezati teoriju koja ukazuje dasu devijantni oblici ponašanja mnogo češći

u nižim društvenimslojevima.Posledice devijantnih ponašanja su konpleksna I neminovni pratilacdanašnjeg društva.Neprilagođenost ličnosti ima I druge oblike ispoljavanja, savećim I dubljim socijalnim posledicama. Prostitucija, kockanje I samoubistvaoredstavljaju ponašanje koje odstupa od pruhvatljivih normi I brijednosti I kojeodstupa od prihvatljivih normi I vrijednosti I koje ima društvono štetne u pogleduposledice. Svako od njih ima specifičnosti u pogledu ispoljavanja,grupnihvrijednosti I socijalnih efekata.

9Snežana Joksimović, Mladi u društvu vršnjaka, Institut za pedagoška

istraživanja, Prosveta, Beograd, 1986, str. 30

Zaključak

Društvene devijacijesu složene i višedimenzionalne pojave, poznate josod početka ljudske civilizacije. Od tada se ovaj problem različito shvata i tumači.U zavisnosti od toga koji se kriterijum kosristi za definisanje društvenih devijacija,javljaju se njegova različita tumačenja.Bez obzira na raznolikost shvatanja ovogproblema, bio – psiho – socijalne karakteristike mladih uslovljavaju njihovspecijalan društveni položaj.Pojam društvenih devijacija oduvek je vezan zanepridrzavanje društvenih normi, njihovo kršenje i kao takav izaziva reakcijudruštva.Reč je o neformalnoh društvenoj reakciji koja podrazumijeva ismijavanje,ignorisanje i odbacivanje one osobe koja narušava norme svogadruštva.Društvena reakcija na devijacije mladih od najdavnijih vremena imaprevashodno zaštitni karakter. Jer se teži da se različitim društvenim reakcijamadevijantna omladina reintegriše u zajednicu i tako postanu korisni sebi, ali idruštvu u cjelini.

Savremena porodica u mnogo čemu se razlikuje od tradicionalne,patrijarhalne porodice. Tradicionalnu porodicu karakterisale su jake i krute vezemeđu članovima, jak autoritet roditelja i besprekorna poslušnost djece. Takvuporodicu gotovo da je nemoguće naći u savremenom društvu.Savremenaporodica produkt je savremene civilizacije.Sticanje materijalnih dobara ( novca )nesvesno potisnu brigu o deci. Takvi uslovi vaspitavanja, podizanja djece iprenošenje društvenih normi i obrazaca ponašanja neminovno dovode do blažihili težih devijantnih oblika ponašanja. Vrste devijantnog ponašanja kod mladihrasprostranjenost i posledice koje takvo ponašanje izaziva, upravo je tema ovograda

Literatura

1. Ivanović, Stanoje, Socilogija i obrazovanje, Učiteljski fakultet,

Jagodina

1997.

2. Špadijer – Džinić, dr. Jelena, Socijalna patalogija, Zavod za udžbenike

i

nastavna sredstva, Beograd, 1982.

3. Vukajlija, Milan, Leksikon stranih riječi i izraza, Nolit, Beograd, 1972.

4.Vujović, mr Milovan, Bolesti zavisnosti kod djece, “Zmaj”,Novi Sad,

1999.5. Gidens, Entoni, Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.6. Petrovic, dr. Stefan, Droga i njeno ponašanje,Partenon,Beograd, 2001.7. Milan Škulić – Ivana Stefanović, Maloletni delikventi u Srbiji8. Ivković, dr. Radoje, Sociološki leksikon, Prizrenske novine, Prizren, 1998.