Slide 1

DIGITALNE KOMPETENCIJE Mentor:prof. dr Milorad K. BanjaninStudent: Ivana Prodanovi1 kolska godina 2013/2014kola: Srednjokolski centar Bratunac Bratunac 1. ENTITETI PLANIRANJA I ORGANIZACIJA NASTAVE

Ljubia DaniloviINFORMATIKAprvi11512.04.2014

Digitalne kompetencije3CILJEVIAplikacije ( za obradu teksta, tablini kalkulator, baze podataka, uvanje i upravljanje informacija)Raunarski programAlgoritam ( Euklidov algoritam, rad sa elementima niza, NZD, NZS...)Informacioni izvori i artifakti (prezentacije, grafikoni, dijagrami)sposobnost pouzdane i kritike upotrebe informacione tehnologije za reavanje problema logiko i kritiko razmiljanja o generisanju, upotrebi, razmeni i deljenju podataka.visok nivo vetine upravljanja informacijama i dobro razvijena vetina komunikacijeRazumevanje glavnih raunarskih aplikacijaSposobnost pretraivanja, prikupljanja i procesiranja elektronskih informacija, podataka i koncepataSposobnost koritenja primerenih informacionih izvora i artifakta (prezentacija, grafikona, dijagrama) da bi se pribavile, predstavile i razumele sloenije i kompleksnije informacije; Mogunost pristupa i pretraivanja web stranica i koritenje web uslugaSklonost koritenju IRT-a u svrhu samostalnog rada i rada u timovimaVreme programiranjaBrzina prepoznavanja raspoloivih informacija Aspekt znanja: znanje, Tip uenja: refleksivnoPerformansni fokus: funkcionalnost efektivnostVremenska perspektiva: kratkoronaNivo svesti: Svesno - refleksivnaRAZUMEVANJE osnovnih pojmova i funkcionalnosti ICT (Information and Communications Technology)delotvorna UPOTREBA mainske i programske opremeUPOTREBA APLIKATIVNIH PROGRAMA u reavanju problemaALGORITAMSKO REAVANJE PROBLEMA primenom programiranjaIDENTIFIKACIJA CILJEVA NASTAVE I UENJA4Za razliku od TRADICIONALNOG PLANIRANJA I PROGRAMIRANJA usmerenog na NASTAVNE SADRAJE(CBC-content based curriculum), na KOGNITIVNE PROCESE koji vode reproduktivnom ZNANJU, u KONCEPTU CELOIVOTNOG UENJA polazi se od utvrivanja kompetencija uenika (SBC-student based curriculum ili competence based curriculum). U cilju RAZVOJA KOMPETENCIJA planira se CELI NASTAVNI PROCES.Da bi se kod uenika razvila odreena kompetencija, potrebno je utvrditi: koja su ZNANJA potrebna, koje su VETINE za primenu znanja, Koje ORIJENTACIJE i STAVOVI su vezani za predmetna znanja i KOMPETENCIJE.

Nivo ZNANJA, operativne VETINE, nivo SVESTI i ORIJENTACIJE-performansni fokus digitalnih kompetencija uenika srednje kole

55

Kompetencija, poput istine, lepote i kontaktnih soiva, uvek je u oku posmatraa. L.J. Peter

6INDIVIDUALNA KOMPETENTNOSTPodrazumeva visok nivo sposobnosti za celovitu integraciju znanja, vetina i orijentacija/stavova koje su prihvaene ili integrizovane kao vrednosti ponaanja po pravilima koja naglaavaju empatiju, potovanje, timski rad, simetrinu i proaktivnu komunikaciju u nastavi. Digitalna kompetencija podrazumeva sigurnu i kritiku upotrebu elektronskih medija na poslu, u slobodnom vremenu i komunikaciji. Povezana je sa: logikim i kritikim razmiljanjem, visokim nivoom vetine upravljanja informacijama i dobro razvijenom vetinom komunikacije.Na najniem nivou, IRT(InformationResources and Technology) ukljuuje upotrebu multimedijalne tehnologije za PRONALAENJE, PRIMANJE, UVANJE, PROIZVODNJU, PREDSTAVLJANJE I RAZMENU informacija, komunikaciju i uestvovanje u mrenim interakcijama. 6Domen uenjaAlatiDomen znanjaNainNamenaDIGITALNE KOMPETENCIJE

ZNANJEVETINEOrijentacije/STAVOVI

88PODATAKForma aspekt znanja9Tip uenjaPerformansni fokusVremenska perspektiva

Svest - nivo

INFORMACIJAZNANJEPRIMENJENO ZNANJEINTELIGENCIJAMUDROSTKapacitet za deljenje znanja ZAJEDNICE znanja i uenjaInstiktivnoProceduralnoRefleksivno Sistemsko- strukturalnoIntegrativno uenjeGenerativno otvoreno interakcijskoSinergijskoSakupljanje podataka-feedbackProceduralnost - efikasnostFunkcionalnost - efektivnostProduktivnost - upravljanjeOptimalna integracijaObnova integritet vezaSaradnja, kooperacija, koordinacija, kolaboracijaTrenutanaVrlo kratkoronaKratkoronaSrednjerona Dugorona Veoma dugoronaVanvremenskaOseajnaReceptorska ulnaSvesno -refleksivnaKomunalna kontekstualnaStrukturalnaEtinaUniverzalna

Aspekti kontinuuma znanja i korespodentni tipovi uenja

Nivo ZnanjaRazumevanje glavnih raunarskih aplikacija, ukljuujui: obradu teksta, tablini kalkulator, baze podataka, uvanje i upravljanje podacima;

Kontekstualna svest o mogunostima koje nudi Internet u on-line i interaktivnoj elektronskoj komunikaciji (e-pota, video konferencije) i razlika izmeu stvarnog i virtuelnog sveta;

Razumevanje potencijala IRT-a kao podrke za kreativnost i inovacije za linu realizaciju, ukljuivanje u drutvo i zapoljavanje; Osnovno razumevanje POUZDANOSTI dostupnih informacija ETIKIH NAELA kod INTERAKTIVNOG koritenja IRT Temeljno poznavanje prirode, uloge i mogunosti IRT-a u svakodnevnim situacijama ukljuuje:10

Operativne VetineBudui da IRT ima mnotvo primena u svakodnevnom ivotu kao to su aktivnosti uenja i slobodne aktivnosti, potrebne vetine ukljuuju: Sposobnost PRETRAIVANJA, PRIKUPLJANJA I PROCESIRANJA (stvaranje, organizovanje, razlikovanje vanog od nevanog, subjektivno od objektivnog, stvarno od virtuelnog) elektronskih informacija, podataka i koncepata i njihovo SISTEMSKO KORITENJE;

Sposobnost KORITENJA primerenih informacionih izvora i artifakta (prezentacija, grafikona, dijagrama) da bi se pribavile, predstavile i razumele sloenije i kompleksnije informacije;

Mogunost PRISTUPA i PRETRAIVANJA web stranica i KORITENJE WEB USLUGA kao to su debatni forumi i e-pota;

Sposobnost KORITENJA IRT-a kao podrke kritikom razmiljanju, kreativnost i inovativnost u raznim kontekstima kod kue, u slobodno vreme i na poslu. 11ukljuuju:

Orijentacije/StavoviSklonost koritenju IRT-a u svrhu samostalnog rada i rada u timovima, kritiki i misaoni stav pri ocenjivanju raspoloivih informacija.

Pozitivan stav i osetljivost za sigurnu i odgovornu UPOTREBU INTERNETA, ukljuujui pitanja privatnosti i kulturnih razlika.

Interes za koritenje IRT-a radi proirenja horizonta uestvovanjem u zajednicama i mreama u kulturne, drutvene i profesionalne svrhe.

12

Reavanje problema je kreativna delatnost i ne moe se proveravati ispitom. Meutim, poznavanje algoritama i naini njihovog prevoenja u raunarski program svode se na PRIMENU znanja i vetina koje su proverljive ispitom.Ispit, stoga, obuhvata pitanja koja se odnose na naine digitalnog prikazivanja podataka, razumevanje jednostavnih algoritama i pravila programiranja. Opti cilj ispita iz Informatike je provera sposobnosti pouzdane i kritike UPOTREBE informacione tehnologije za REAVANJE PROBLEMA, te logikog i kritikog RAZMILJANJA o generisanju, upotrebi, razmeni i deljenju podataka.1313

4321RAZUMEVANJE osnovnih pojmova i funkcionalnosti ICT (Information and Communications Technology)delotvorna UPOTREBA mainske i programske opremeKORITENJE aplikativnih programa u reavanju problemaalgoritamsko REAVANJE PROBLEMA primenom programiranjaKljuni obrazovni ishodi, iji se nivo znanja treba proveriti ispitom su:14Posebno vaan OBRAZOVNI ISHOD je algoritamski nain razmiljanja i programiranje. Treba naglasiti da se mnoge aktivnosti u raznim podrujima ljudskoga delovanja svode na izvoenje programa (kuvanje, upustvo za sastavljanje igraaka, upustvo za popunjavanje formulara).Programiranje je konverzija algoritma u raunarski program i svodi se na ralanjivanje zadatka u niz koraka. Svaki korak, koji e se zapisati kao PROGRAMSKA NAREDBA mora biti jednostavan, jednoznaan i razumljiv svakom izvriocu.

15

ORIJENTACIJE U STICANJU KOMPETENCIJANA Osnove upotrebe raunara i aplikativnih programa

Poznavanje arhitekture i principa funkcionisanja raunaraReavanje problema programiranjem

1616

Znati da nabroji i primeni osnovne naredbe OSOsnove upotrebe raunara i aplikativnih programaZahtevane kompetencije uenika:razumeti ulogu operativnog sistemarazlikovati i objasniti naine uvanja i prenosa podatakaprimeniti postupke za prilagoavanje podeavanja raunaraznati postupke instalacije i deinstalacije programaizabrati odgovarajui program za obradu zadanih podatakaupotrebiti zadani korisniki programrazlikovati i primeniti matematike formule i funkcijevrednovati, objasniti i kreirati grafiki prikaz podatakaosmisliti, razviti i kreirati obradu grupe podatakaprosuditi znaaj i posledice raunarskih virusa, te ukazati na vanost primerene zatiteobjasniti pojmove vezane za raunarske mree i Internetrazlikovati i koristiti osnovne usluge Web-aprotumaiti i primeniti osnove naela komunikacije pomou e-poteuspeno pretraivati WEBproceniti relevantnost prikupljenih podataka i vrednovati podatke sa Web-arazviti kritiki stav prema izvoru prikupljenih podataka17

razlikovati i povezivati BROJNE SISTEME znaajne za opis rada raunara, te argumentovati njihovu primenuznati prikazati i objasniti NAIN PRIKAZA BROJEVA I ZNAKOVA U RAUNARUkoristiti ZAKONITOSTI LOGIKE ALGEBRE i primeniti ih na LOGIKE SKLOPOVEopisati i razlikovati VRSTE RAUNARA I NAIN NJIHOVOGA RADA

imenovati i objasniti SVRHU SKLOPOVA I PROGRAMSKIH DELOVA RAUNARAopisati FUNKCIONALNE CELINE RAUNARA (ulogu centralne jedinice, ulogu i vrste memorija, nabrojati i u kratkim crtama prikazati periferne jedinice raunara, nabrojati ostale delove raunara)poznavati osnovne MERE ZA VREDNOVANJE RAUNARA

Poznavanje arhitekture i principa funkcionisanja raunaraZahtevane kompetencije uenika18 objasniti pojam i osnovna svojstva algoritma navesti i primeniti jezike za zapisivanje algoritama (dijagram toka i pseudo kd) nabrojati, razlikovati i uporediti vrste programskih jezika identifikovati faze izrade programa i razlikovati vrste greaka vrednovati strukturu programa (stil, komentari) poznavati i razlikovati varijable i konstante zakljuiti kada i osmisliti kako primeniti naredbu grananja raspoznati i primeniti naredbe ponavljanja

Reavanje problema programiranjemZahtevane kompetencije uenika19

razlikovati i znati primeniti jednostavne tipove podataka modifikovati i prestrukturirati matematike izraze u konkretnom programskom jeziku prepoznati i primeniti naredbu pridruivanja razlikovati i upotrebiti unos i ispis podataka objasniti i primeniti svojstva sloenih tipova podataka kreirati i koristiti datoteke argumentovati i objasniti svrhu i vrste potprograma kreirati i analizirati potprograme prepoznati, ralaniti, analizirati i primeniti rekurzivne potprograme

20 Poznavati i znati primeniti standardne algoritme za: zamenu sadraja dve varijable traenje najmanjeg i najveeg meu uitanim brojevima izraunavanje srednje vrednosti unesenih brojeva rad sa prirodnim brojevima (rastavljanje broja na inioce, pronalaenje NZD i NZS, Euklidov algoritam za traenje NZD, rastavljanje broja na proste faktore, proveru da li je uitani broj prost) generisanje i upotreba sluajnih brojeva rad sa elementima niza ( pretraivanje nizova, brisanje i ubacivanje elemenata u nizu, sortiranje, primena i analiza rada sa matricama, pronalaenje niza znakova, rastavljanje reenice na rei, zamena dela teksta drugim tekstom, provera da li je re palindrom)

21

1. ZADATAK Individualna kompetentnost podrazumeva visok nivo sposobnosti za celovitu integraciju ______, _______ i orijentacija/_______ koje su prihvaene ili integrizovane kao vrednosti ponaanja po pravilima koja naglaavaju empatiju, potovanje, _______ rad, simetrinu i proaktivnu ______________ u nastavi. znanjavetinastavovatimskikomunikacijuDopuniti definiciju2. ZADATAKDigitalna kompetencija podrazumeva sigurnu i kritiku upotrebu elektronskih medija na poslu, u slobodnom vremenu i komunikaciji. Definisati digitalnu kompetenciju.

24123456ABC3. ZADATAKPovezati pojmove na levoj strani sa odgovarajuim pojmovima na desnoj strani1Primer test-zadatakaza samostalan rad

Izabrati program namenjen slanju i primanju e-poruka? a) MS Outlook b) MS Word c) MS PowerPoint d) MS Excel Odrediti lokaciju slova a ako je u ASCII tabeli na 100. mestu sauvano slovo d.a) 65 b) 61 c) 97 d) 16

Identifikovati TA od navedenog nije web browser? a)Mozilla Firefox b)Internet Explorer c)Thunderbird d)Opera232525

Dananji cilj je podrati uenike u razvoju konkretnih sposobnosti. Nekadanje enciklopedijsko znanje zamenjuje se razvijanjem sposobnosti razumevanja, reavanja problema i praktine primene znanja uz sticanje umea koja pridonose kvalitetu ivota uenika u savremenom svetu.

Budui da se u koli esto ne procenjuju varijable koje su vane za snalaenje u radnom procesu i u ivotu preporuene kompetencije nada su za razbijanje tradicionalne kole pamenja. 26Digitalne kompetencije u situacionim kontekstima

26Jednostavne situacije Smatra se da jednostavne situacije ispunjavaju sledei uslov:Za bilo koji poetni uslov, moe postojati samo jedna putanja koja vodi do reenja. 27

Osnove upotrebe raunara i aplikativnih programa zahtevana kompetencija: znati postupke instalacije i deinstalacije programa

U zavisnosti od toga da li se instalira opcijaA3B 4C5

Ali kada se instalira jedna opcija, postoji samo jedan taan odgovor, dok su svi ostali pogreni.Problem: Instalacija programa vrednost moe biti

Bankomat je est primer u knjigama o analizi zadataka i interakciji oveka i raunara (HCI). Daje dobar primer jednostavne situacije. Ima mali, nepromenljivi niz zadataka i svaki se moe potpuno definisati. Svaki zadatak se moe definisati samo jednom tanom putanjom. Mogunost da se potpuno definiesvaki zadatak i omogui jedna putanja daje mu odlike jednostavne situacije.

28Bankomat

Sloene situacijeSloene situacije su sline jednostavnim po tome to se mogu u potpunosti opisati, ali zbog velikog broja interakcija i velikog broja komponenti posmatramo ih drugaije. 29U realnim situacijama, najsloenije situacije brzo postaju neodreene i mogu se tretirati kao kompleksne. Zbog ove neodreenosti, uglavnom se govori o jednostavnim i kompleksnim situacijama.Prednost: Pretraga ne zahteva mnogo vremena.

Traite po jednu re i oekujete da pronaete sve informacije u vezi nje na jednom mestu. Mana: Pretraga zahteva mnogo vremena.

30Primer: tradicionalni i elektronski renik Uspeno pretraivanje Web-a

catMaka Iako jednostavna situacija obino ima samo jedno reenje i moe se definisati tana putanja od poetne do zavrne take, sloena situacija ih moe imati nekoliko. Zapravo, korisnik moe da koristi i druge elektronske renike, kako bi pronaao dovoljno informacija.

Dravne agencije za naplatu napravile su dosta sloen sistem razliitih formulara koji se koristi za prijavu razliitih prihoda i rashoda. Iako postoje vie razliitih naina popunjavanja formulara, ukljuujui i izbor prijave iste informacije na razliitim formularima, proces se moe definisati.Poreski softver je sistem koji pokuava da dobije potpuno definisan proces.

31Priprema naplate porezaKompleksne situacijeKompleksna situacija sadri previe faktora tako da se ne moe potpuno analizirati, pa je nemogue pruiti kompletan niz informacija ili tano definisati putanje kroz situaciju.

Kompleksna situacija se razlikuje od jednostavne po tome to nije izolovana ve je konstantno pod uticajem raznih spoljnih faktora. Spoljni faktori daju dozu nepredvidljivosti koja dosta komplikuje analizu. Kompleksne situacije se razlikuju po odreenim karakteristikama.33

Primeri kompleksne situacijeDizajniranje softverskog sistema

Svaki dizajner treba biti svestan korisnika i informacija za koje oni smatraju da su korisne ili beskorisne. Onaj ko prua informacije treba znati ta je italac koristio, i to je jo vanije, ta nije pronaao. Poznavanje redosleda upotreba ili zahteva je usko povezan sa koritenim informacijama. Pored jednostavnog poznavanja koje su informacije koritene, a koje ne, dizajner treba razumeti zato su neke informacije korisne ili beskorisne. Ova ideja dosta utie na interakciju izmeu korisnika i onih koji pruaju informacije. Samo uz razumevanje ta je i zato koriteno, sistem moe dati pogodne informacije i razvijati svoju produktivnost, umesto da jednostavno izbacuje podatke korisniku. Sistemi koji podravaju kompleksne situacije zahtevaju stalno podeavanje i izmene dizajna, poto je i sam problem dizajna kompleksna situacija. Neuspeh je ukoliko promena dizajna koja je u toku vodi ka sistemu koji ne uspeva da ispuni zahteve korisnika.

Nelinearni odgovorMeutim, postoji velika razlika izmeu servera i ljudi.Ako je prisutna ista koliina informacija, server e se uvek ponaati isto i moe se predvideti trenutak prekida rada.Iako osoba koja koja stupa u interakciju sa informacijama pokazuje slian nain rada sa prekidom, trenutak prekida rada se ne moe predvideti.Odgovor kompleksne situacije na interakcije je esto nelinearan, to znai da je dosta osetljiv na poetne uslove i uticaje faktora. I najmanje promene u poetnim uslovima stvaraju velike razlike u razvoju situacije i esto je nepredvidivo kako e promene uticati na situaciju. Sa gledita hardvera, server je pogodan primer. Kada doe do protoka odreene koliine informacija, dolazi do znatnog usporavanja rada na serveru. Za postizanje optimalne performanse neophodan je vei server ili efikasniji operativni sistem. Prikaz rada dve razliite osobe ili iste osobe u razliitim situacijama prekinue se u razliitim trenucima.

Rad servera

Ivana Prodanovi

Hvala na panji! 3737