Pipes, R. (1997),,,The West and the Rest" Commentary Magaz.i-n e, Mar ch ( http : //w w w . c omm ent ar y magazine.coml 9 1 0'3 Ibooks.html)

Rubenstein, R. & Crocker, J. (1994), ,,Challenging Huntington",Foreign Pol icy, l 96 (Fal l ) ,p. 113-128.

Toynnbee, A. (1948), Civiliz.ations on the Trail,LondonDilas, A. (1997),,,Demokratija, sudbina i sudar civilizacija" ,Nova

srp.ska polititka misuo,Brograd, Vol. IV, I 3-4, s. I7'l-186.

Milan Subotid

THE GLOBALIZATION OF DEMOCRACY AND THE BORDERS

OF CIVLIZATIONS: FROIvI THE..THIRD WAVE'

TO THE..CLASH OF CIVILIZATIONS"

Sunnmary

This paper is dcvotcd to an intcrprctation and analysis of two opinions onthc possibility of thc globalization of dcmocratic political systcms as formulatedby one of thc leading American political scientists Samucl Huntington in his booksThe Third Wave and the Clash of Civilizations. Explicating the differences inHuntington's views on the futurc of dcm<rcracy, thc author intcrprcts thcm in lightof ovcrall changcs characterizing political iheory aftcr thc cnd cf the Cold War.Huntington's views arc at thc samc time an attempt to formulatc a new thcorcticalparadigm, a rcasscrtion of ,,culturc" as the sub.iect-matter of pr-rlitical thcory, and arcdeiinition of thc concept ol ,,dcmcracy". As such, they illustratc the main ficldso1 intercst of current debatc in political science. Following thc evolution of Hun-tington's idcas, the author indicatcs the basic limitations of cultural dcterminismand idcntity politics propoundcd by Huntington in his thcsis of thc ,,clash of civili-zations".

Key ,rvords: politics, democracy, idcntity, civilizations, ,,third wave", cul-turc, globalization, democratization,libcralism, cultural dctcrminism, univcrsalism.

Milorad Stuparlnstitut za filozofiju i dru5tvenu teorijuBeoerad

UDK327:1'72.4Originalni nauini rad

JEDAN POKUSAJ LIBERALNEGLOBALTZACTTE PRAVEDNOG DR.USTVA *

Apstrakt: U ovom radu autor ieli da pokaie da Rolstna nr>rmativna teorijao medunarodnim odnosima, onuko kako .1e prikaz.ana u njegovom tekstu ,,Ztkonnar<tda" , niie u snari hoilrana nu ttsnov'nim print'ipima politiikog liberalizma,macla Rols to u pomenutom tekstu ieli da dokti.e. Po miiljeniu autnro, ,,1akonnaroda" naginje viie modus viventli interpretaci.ji medunarodnih otlnosa. KritiktRolsovog shvatanja medunarodnih odnosa uputuje na pitanje da li je moguieizgrarliti medunarodnu polititku zqjednicu naroda na. liberalnim natelima.

Kl judne re[i'. finedunarodni odnosi, I.iberal izam, kovnapoliti1am, komwti-tar izatn, medunarod no pravo.

U savremenoj ilormativnoj liberalnoj misli o medunarodnimodnosima mogu se uoditi dva vaZna stanovi5ta: kosmopolitizam ikomunitarizam. Ova stanovi5ta se razlikuju i po pitanju liberalnetolerancije. Kosmopolitizam odbacuje ideju da drZave imaju pravona autonomiju Lrkoliko takva autonomija ukljuduje politiku koja jeu suprotnosti sa moralnim pravima individue. Suprotno torne, komu-nitaristi smatraju da ne moZe biti ogranidenja u odnosu na politikuneke drZave ukoliko takva ogranidenja ne proizlaze iz kulturnihvrednosti same politidke zajednice. U tom smislu kosmopolite ikomunitaristi se razlikuju po pitanjima kada i kako drZave (iligrupa drZava) imaju pravo da se me5aju u unutra5nje swari drugihdrlava u sluEaju krienja ljudskih prava. Na primer, postavlja sepitanje kako liberalne drZave treba da se ophode prema praksipojedinih drZava koje, na primer, zakonski propisuju surovo kaZnja-vanje podinilaca krividnih dela, koje nedopultaju slr,rbodne de-mokratske izbore, ali, na primer, dopu5taju praksu sakaienja polnihorgana i"ena zarad postizanja religioznih cilieva, itd. Da li liberalnedrZave treba samo da slegnu ramenima pred ovakvom praksom

. Ovaj dlanak jc clco rada u okviru proickta ,,lndividualni i kolcktivni

identitct u postkomunizmu" Instituta za filozofi.lu i dru5tvenu tcoriju koji finansiraMinistarstvo za nauku i tehnokrgi ju Rcpublike Srbilc.

x

F{t)

tra

:L

N

=L

!2o(DfU)

z

3 2 3 3

f

(Ll

o(Eo

pojedinih dri.ava dlanica UN, ili treba javno da ih osude i podrZenjihovo kaZnjavanje u mealunarodnim forumima? Da li se uop5temoZe govoriti o ovakvim dri.avama kao dobro uredenim drLavamasa kojima liberalrro ustrojene driave treba da razvijaju pune medu-drLavne odnose? Konadno, Sta daje za pravo moinim liberalnimdrlavama da kaZnjavaju one drZave koje svojim zakonodavstvomsamo dopu5taju sprovodenje tradicionalnih obidaja svoga narodakoji su suprotni obidajima i shvatanjima zapadnoevropskih libe-ralnih dru5tava? Ovo poslednje pitanje postaje jasnije kada se uzmeu obzir dinjenica da je na svetskom planu te5ko pronaii zajednidkukulturu koja bi u velikoj meri proZimala sve zemlje sveta i nakojoj bi mogao da se gradi medunarodni liberalni poredak u smislupostojanja nekakve medunarodne drLave dije odluke su zakonskisprovodive i obavezujuie za sve zemlje sveta.

elanak harvardskog profesora DZona Rolsa ,,Zakon naro-da"2 predstavlja jedan poku5aj da se na ova pitanja odgovori. Toje u stvari jedan pokuS aj izgradnje normativne politidke teorije opravednim medunarodnim odnosima. Mada Rols probleme libe-ralne teorije o medunarodnim odnosima ne tematizuje direktno uokvirima postavljene suprotnosti komunitarizam/kosmopolitizam,videiemo na kraju ovog na5eg prikaza Rolsovog stanovista daRols pravi odredene znadajne ustupke komunitaristidkim shvata-njima, jer dopu5ta pristup odredenim autoritarnim -neliberalnimreZimima, zajednici u koju su ukljudene i liberalne,iirZave. U tomsmislu Rolsovo stanovi5te vi5e lidi na jedno modus vivendi stano-vi5te o medunarodnim odnosima, a ne na stanoviite politidkogliberlizma za Sta se inade Rols u svom tekstu zalaZe.'

Rols zapravo pro5iruje svoje shvatanje liberalne tolerancijekoje je.izloZio u knjizi Politiiki liberalizam na odnose izmedudrLava." Na samom podetku Rols ovako obja5njava ovaj prelaz:

2 John Rawls, ,,The Law of Peoplcs", in: Stephen Shute & Susan Hurley(eds.), On Human Rights, Basic Books, New York, 1993, pp. 41-68.

3 K.itifku analiza Rolsovih teza u ovom radu vcoma jc slidna argumentuprotiv Rolsa u Kok-Chor Tan: ,,Liberal Tolcration in Rawls' Law ol Peoples",Ethics,January 1998. I Tan na osnovu veoma slidnih zapaizanja smatra da jc Rol-sovo globalizovano poietno stanje veoma blisko modus vivendi inlerpretaciji me-dunarodnih odnosa protiv koje se inaie sam Rols u ,,Law of Peoples" zalaZc.Pojedini Tanovi argumenti protiv Rolsa bife kori5icni i citirani na samom kra.luovog rada.

a John Rawls, Political Liberalism, Columbia University Press, NewYork, 1993.

,,Ba5 kao Sto gradani u liberalnom dru5tvu moraju po5torrati obu-hvatna religiozna, filozofska i moralna udenja drugih gradana uzuslov da su ta udenja u skladu sa jednom razumnom (reasonable)politidkom koncepcijorn pravde, tako i jedno liberalno dru5tvo morapoStovati druga drudtva koja su organizovana na temelju obuhvatnihudenja uz uslov da druSfvene i politidke instifucije tih drugih druStavazadovoljavaju izvesne uslove koji su u skiadu sa razumnim zakonomnaroda".5 Uzimajuii kao empirijsku pretpostavku dinjenicu da usvetu postoje i liberalne i nelibralne zemlje, Rols prvo normativnokonceptualizuje pomenuti ,,razumni zakon naroda" (reasonable lawof peoples) i predstavlja ga kao jedan liberalni ideal tolerancije; uslede6em koraku Rols ispituje da li neki neliberalni reZimi (ilikako ih Rols zove ,,dobro uredena hijerarhijska dru5tva" - DUHD)mogu da podrZe takav zakon. Ukoiiko bi uspeo da pokaZe da ineliberalni reiimi mogu da podrZe ovakav jedan ideal, onda bi biona dobrom putu da pokaZe da se moZe govoriti o validnom medu-narodnom nadelu liberalne tolerancije (ili skupu takvih nadela)koje uvaZava datu svetsku druitvenu realnost odnosno njen plura-lizam. Sto se same Rolsove teorije politidkog liberalizma tide,uspe5no opravdanje zakona naroda bi dokazalo univerzalnost nje-govog liberalnog shvatanja tolerancije. Kako sam Rols kaZe,,,uko-liko se ne bi prolirila do zakona naroda,liberalna koncepcija poli-tiEke pravde bi izgledala istoricistidka i vaLila bi samo za dru5tvadije su institucije i politidka kultura liberalni". U stvari ovo je bilai glavna kritika Rolsovog politidkog liberalizma i preko svog dlankao zakonu naroda on poku5ava na nju i da odgovori. Vredi napomenutii to da uspe5no opravdanje zakona naroda kao skupa nadela opravednim medunarodnim odnosima utire put ka opravdanju kon-cepcije o jednom stabilnom svetskom poretku. Ovo je moZda iglavni motiv Rolsovog dlanka koji je slidan motivu pisanja knjigePolitiiki liberalizam, a to je l.ralenje odgovora na pitanje da li jestabilnost liberalnog druitva, koje uvaZava pluralizam, odrZiva.

Metodolodki gledano, kao i u svojirn ranijim delima (Teori-ja pravden i Polititki libralizam) u kojima je poku5ao da izgraditeoriju pravde koja vaZi za pojedinadna druStva, prilikom stvaranjazakona naroda, Rols se ponovo sluZi ugovornom teorijom dru5tva,zapravo jednom konstrukcijom koju on naziva,,podetno stanje"

5,,Law of Pcoles", s.436 Throry of Justice,Harvard University Press, Cambridge, Massachuscts,

F

:(I

:1I

Nou

't ,l

1971.

3 5

f

(Ll

o(Eo

pojedinih dri.ava dlanica UN, ili treba javno da ih osude i podrZenjihovo kaZnjavanje u mealunarodnim forumima? Da li se uop5temoZe govoriti o ovakvim dri.avama kao dobro uredenim drLavamasa kojima liberalrro ustrojene driave treba da razvijaju pune medu-drLavne odnose? Konadno, Sta daje za pravo moinim liberalnimdrlavama da kaZnjavaju one drZave koje svojim zakonodavstvomsamo dopu5taju sprovodenje tradicionalnih obidaja svoga narodakoji su suprotni obidajima i shvatanjima zapadnoevropskih libe-ralnih dru5tava? Ovo poslednje pitanje postaje jasnije kada se uzmeu obzir dinjenica da je na svetskom planu te5ko pronaii zajednidkukulturu koja bi u velikoj meri proZimala sve zemlje sveta i nakojoj bi mogao da se gradi medunarodni liberalni poredak u smislupostojanja nekakve medunarodne drLave dije odluke su zakonskisprovodive i obavezujuie za sve zemlje sveta.

elanak harvardskog profesora DZona Rolsa ,,Zakon naro-da"2 predstavlja jedan poku5aj da se na ova pitanja odgovori. Toje u stvari jedan pokuS aj izgradnje normativne politidke teorije opravednim medunarodnim odnosima. Mada Rols probleme libe-ralne teorije o medunarodnim odnosima ne tematizuje direktno uokvirima postavljene suprotnosti komunitarizam/kosmopolitizam,videiemo na kraju ovog na5eg prikaza Rolsovog stanovista daRols pravi odredene znadajne ustupke komunitaristidkim shvata-njima, jer dopu5ta pristup odredenim autoritarnim -neliberalnimreZimima, zajednici u koju su ukljudene i liberalne,iirZave. U tomsmislu Rolsovo stanovi5te vi5e lidi na jedno modus vivendi stano-vi5te o medunarodnim odnosima, a ne na stanoviite politidkogliberlizma za Sta se inade Rols u svom tekstu zalaZe.'

Rols zapravo pro5iruje svoje shvatanje liberalne tolerancijekoje je.izloZio u knjizi Politiiki liberalizam na odnose izmedudrLava." Na samom podetku Rols ovako obja5njava ovaj prelaz:

2 John Rawls, ,,The Law of Peoplcs", in: Stephen Shute & Susan Hurley(eds.), On Human Rights, Basic Books, New York, 1993, pp. 41-68.

3 K.itifku analiza Rolsovih teza u ovom radu vcoma jc slidna argumentuprotiv Rolsa u Kok-Chor Tan: ,,Liberal Tolcration in Rawls' Law ol Peoples",Ethics,January 1998. I Tan na osnovu veoma slidnih zapaizanja smatra da jc Rol-sovo globalizovano poietno stanje veoma blisko modus vivendi inlerpretaciji me-dunarodnih odnosa protiv koje se inaie sam Rols u ,,Law of Peoples" zalaZc.Pojedini Tanovi argumenti protiv Rolsa bife kori5icni i citirani na samom kra.luovog rada.

a John Rawls, Political Liberalism, Columbia University Press, NewYork, 1993.

,,Ba5 kao Sto gradani u liberalnom dru5tvu moraju po5torrati obu-hvatna religiozna, filozofska i moralna udenja drugih gradana uzuslov da su ta udenja u skladu sa jednom razumnom (reasonable)politidkom koncepcijorn pravde, tako i jedno liberalno dru5tvo morapoStovati druga drudtva koja su organizovana na temelju obuhvatnihudenja uz uslov da druSfvene i politidke instifucije tih drugih druStavazadovoljavaju izvesne uslove koji su u skiadu sa razumnim zakonomnaroda".5 Uzimajuii kao empirijsku pretpostavku dinjenicu da usvetu postoje i liberalne i nelibralne zemlje, Rols prvo normativnokonceptualizuje pomenuti ,,razumni zakon naroda" (reasonable lawof peoples) i predstavlja ga kao jedan liberalni ideal tolerancije; uslede6em koraku Rols ispituje da li neki neliberalni reZimi (ilikako ih Rols zove ,,dobro uredena hijerarhijska dru5tva" - DUHD)mogu da podrZe takav zakon. Ukoiiko bi uspeo da pokaZe da ineliberalni reiimi mogu da podrZe ovakav jedan ideal, onda bi biona dobrom putu da pokaZe da se moZe govoriti o validnom medu-narodnom nadelu liberalne tolerancije (ili skupu takvih nadela)koje uvaZava datu svetsku druitvenu realnost odnosno njen plura-lizam. Sto se same Rolsove teorije politidkog liberalizma tide,uspe5no opravdanje zakona naroda bi dokazalo univerzalnost nje-govog liberalnog shvatanja tolerancije. Kako sam Rols kaZe,,,uko-liko se ne bi prolirila do zakona naroda,liberalna koncepcija poli-tiEke pravde bi izgledala istoricistidka i vaLila bi samo za dru5tvadije su institucije i politidka kultura liberalni". U stvari ovo je bilai glavna kritika Rolsovog politidkog liberalizma i preko svog dlankao zakonu naroda on poku5ava na nju i da odgovori. Vredi napomenutii to da uspe5no opravdanje zakona naroda kao skupa nadela opravednim medunarodnim odnosima utire put ka opravdanju kon-cepcije o jednom stabilnom svetskom poretku. Ovo je moZda iglavni motiv Rolsovog dlanka koji je slidan motivu pisanja knjigePolitiiki liberalizam, a to je l.ralenje odgovora na pitanje da li jestabilnost liberalnog druitva, koje uvaZava pluralizam, odrZiva.

Metodolodki gledano, kao i u svojirn ranijim delima (Teori-ja pravden i Polititki libralizam) u kojima je poku5ao da izgraditeoriju pravde koja vaZi za pojedinadna druStva, prilikom stvaranjazakona naroda, Rols se ponovo sluZi ugovornom teorijom dru5tva,zapravo jednom konstrukcijom koju on naziva,,podetno stanje"

5,,Law of Pcoles", s.436 Throry of Justice,Harvard University Press, Cambridge, Massachuscts,

F

:(I

:1I

Nou

't ,l

1971.

3 5

Fao

J

(the original position). Da se podsetimo, prva i najvaZnija osobinahipotetidkog podetnog stanja je tzv. ,,veo neznanja" koji treba daobezbedi da situacija u kojoj se bira pravedan politidki poredakbude fer. Po pretpostavci, individue u podetnom stanju ne znajuni5ta o svojim lidnim osobinama i prirodnim sposobnostima. Ovimuslovom se, prema Rolsu, obezbeduje pravidnost u izboru, jer ima-ginarne individue u podetnom stanju neie birati nadela druStvenogporetka na osnovu prednosti koje imaju zbog svojih prirodnih talena-ta i povlad6enog dru5tvenog statusa. Na slidan nadin individue upodetnom stanju koje shfii za konceptualizaciju zakona po komebi se ravnali narodi odnosno drLave na medunarodnom planu nemajunikakve informacije o kontingentnim i moralno irelevantnim dinje-nicama: one ne zanju ni5ta o ,,o velidini teritorije drlavakoje pred-stavljaju, o populaciji odnosno relativnoj snazi naroda dije funda-mentalne interese zastupaju ... oni nemaju nikakvu informaciju oobimu druStvenih resursa, nivou ekonomskog razvoja ili bilo kakvudrugu slidnu informaciju".' Medutim, postoji jedna fundamentalnarazhka izmedu podetnog stanja u kome se bira poredak za jednopravedno pojedinadno dru5tvo i podetnog stanja koje sluZi izgradnjizakona naroda: individue u podetnom stanju u kome se konstituiSezakon naroda su predstavnici naroda, a ne individua; oni su uizvesnom smislu delegati naroda dije interese treba da zastupaju upoEetnom stanju. Globalizovano podetno stanje treba da ustanovinadela fer kooperacije izemtlu slobodnih i jednctkih naroda, a neslobodnih i jednakih individua, kako je to vaZilo za pojedinadnadruStva. Po mom mi5ljenju, ova razlika ie biti osnovni problemRolsovog poku5aja da zakon naroda pr:kaie kao jedan ideal liberalnepravde onako kako je taj ideal shva6en u Politiikom liberalizmu iranijim Rolsovim radovima koji se pojavlju posle Teorije pravde.No, pre nego Sto se osvrnemo na ove probleme, vratimo se sadrZajuglobalnih nadela koji, prema Rolsu, treba da predstavljaju su5tinupovelje medunarodne zajednice naroda.

Rols smatra da bi delegati u podetnom stanju izabrali slede6anadela:

I. Narodi (onako kako su organizovani preko svojih vlada)su slobodni i nezavisni i drugi narodi treba da poltuju njihovuslobodu i nezavisnost.

' ,,Law of Peoples", str. 54.

3 6

2. Narodi su jednaki i predstavljaju stranke u svojim spora-zumima.

3. Narodi imaju pravo na samoodbranu, ali nemaju pravoda zapodnu rat.

4. Narodi treba da se pridrZavaju duZnosti nemeSanja.5. Narodi treba da se pridrZavaju ugovora i obaveza.6. Narodi treba da se pridrZavaju izvesnih specifidnih ogra-

nidenja u vodenju rata (za koji se pretpostavlja da ima karaktersamoodbrane).

7. Narodi treba da uvaZavaju osnovna ljudska prava.Ved na prvi pogled je jasno da ova lista ne odstupa od

nadela prisutnih u postojeiim dokumentima koja predstavljaju os-novu medunarodnog prava kao Sto je Povelja UN, Univerzalnadeklaracija o ljudskim pravima, Paktovi o grailanskim i politidkimpravima, itd. Rols ne propu5ta da kale i to da je ova lista nadelanepotpuna u smislu da neki dodatni principi detaljnije reguli5uodnose izmedu naroda po pitanju njihovog federalnog povezivanja,fer trgovinskih odnosa kao i nadela koja zahtevaju odredena posebnapona5anja u sludaju velikih prirodnih katastrofa, za5titi Zivotnesredine itd. Rols takode kvalifikuje neka od navedenih nadela kaoSto je na primer pravo na nezavisnost odnosno pravo na samood-reclenje smatraju6i da ta prava nisu apsolutna u smislu da, na primer,secesija nije opravdana u sludaju kada se povreiluju prava manjinaitd. Takotle, Rols jasno pravi razliku izmedu zakona naroda i pos-tojeiih medunarodnih akata i zakona koji reguli5u postdede medu-narodno pravo. Zbogtoga u povelji zakona naroda govoli o pravunaroda, a ne o pravu nacija odnosno pravu drlava da bi razlikovaosvoju normativnu teoriju po kojoj institucije treba da se ravnaju odsamih postojedih medunarodnih institucija i struktura. Prema nje-govom shvatanju, medunarodno pravo ili pravo nacija je jedanpostde6i, ili pozitivni medunarodni poredak. Nasuprot tome, zakonnaroda je skup politidkih pojmova sa nadelima prava, pravde izajednidkog dobra, koji karakteri5u sadrZaj liberalne koncepcijepravde razvijene da bi se pro5irila i primenila na medunarodnopravo. Medutim, vredi napomenuti da Rols smatra da su njegoveideje o medunarodnoj pravdi u skladu sa sada5njim poimanjemmedunarodnog prava. Medunarodno pravo danas teZi tome da ogra-nidi suverenitet drZave u smislu da pravo driave da vodi rat ogra-nidava na samodbranu, a unutra5nji suverenitet ogranidavazahte-vom za po5tovanjem ljudskih prava. U slededem odeljku ispitaiemo

x

a

o

atrN

=I

3 7

Fao

J

(the original position). Da se podsetimo, prva i najvaZnija osobinahipotetidkog podetnog stanja je tzv. ,,veo neznanja" koji treba daobezbedi da situacija u kojoj se bira pravedan politidki poredakbude fer. Po pretpostavci, individue u podetnom stanju ne znajuni5ta o svojim lidnim osobinama i prirodnim sposobnostima. Ovimuslovom se, prema Rolsu, obezbeduje pravidnost u izboru, jer ima-ginarne individue u podetnom stanju neie birati nadela druStvenogporetka na osnovu prednosti koje imaju zbog svojih prirodnih talena-ta i povlad6enog dru5tvenog statusa. Na slidan nadin individue upodetnom stanju koje shfii za konceptualizaciju zakona po komebi se ravnali narodi odnosno drLave na medunarodnom planu nemajunikakve informacije o kontingentnim i moralno irelevantnim dinje-nicama: one ne zanju ni5ta o ,,o velidini teritorije drlavakoje pred-stavljaju, o populaciji odnosno relativnoj snazi naroda dije funda-mentalne interese zastupaju ... oni nemaju nikakvu informaciju oobimu druStvenih resursa, nivou ekonomskog razvoja ili bilo kakvudrugu slidnu informaciju".' Medutim, postoji jedna fundamentalnarazhka izmedu podetnog stanja u kome se bira poredak za jednopravedno pojedinadno dru5tvo i podetnog stanja koje sluZi izgradnjizakona naroda: individue u podetnom stanju u kome se konstituiSezakon naroda su predstavnici naroda, a ne individua; oni su uizvesnom smislu delegati naroda dije interese treba da zastupaju upoEetnom stanju. Globalizovano podetno stanje treba da ustanovinadela fer kooperacije izemtlu slobodnih i jednctkih naroda, a neslobodnih i jednakih individua, kako je to vaZilo za pojedinadnadruStva. Po mom mi5ljenju, ova razlika ie biti osnovni problemRolsovog poku5aja da zakon naroda pr:kaie kao jedan ideal liberalnepravde onako kako je taj ideal shva6en u Politiikom liberalizmu iranijim Rolsovim radovima koji se pojavlju posle Teorije pravde.No, pre nego Sto se osvrnemo na ove probleme, vratimo se sadrZajuglobalnih nadela koji, prema Rolsu, treba da predstavljaju su5tinupovelje medunarodne zajednice naroda.

Rols smatra da bi delegati u podetnom stanju izabrali slede6anadela:

I. Narodi (onako kako su organizovani preko svojih vlada)su slobodni i nezavisni i drugi narodi treba da poltuju njihovuslobodu i nezavisnost.

' ,,Law of Peoples", str. 54.

3 6

2. Narodi su jednaki i predstavljaju stranke u svojim spora-zumima.

3. Narodi imaju pravo na samoodbranu, ali nemaju pravoda zapodnu rat.

4. Narodi treba da se pridrZavaju duZnosti nemeSanja.5. Narodi treba da se pridrZavaju ugovora i obaveza.6. Narodi treba da se pridrZavaju izvesnih specifidnih ogra-

nidenja u vodenju rata (za koji se pretpostavlja da ima karaktersamoodbrane).

7. Narodi treba da uvaZavaju osnovna ljudska prava.Ved na prvi pogled je jasno da ova lista ne odstupa od

nadela prisutnih u postojeiim dokumentima koja predstavljaju os-novu medunarodnog prava kao Sto je Povelja UN, Univerzalnadeklaracija o ljudskim pravima, Paktovi o grailanskim i politidkimpravima, itd. Rols ne propu5ta da kale i to da je ova lista nadelanepotpuna u smislu da neki dodatni principi detaljnije reguli5uodnose izmedu naroda po pitanju njihovog federalnog povezivanja,fer trgovinskih odnosa kao i nadela koja zahtevaju odredena posebnapona5anja u sludaju velikih prirodnih katastrofa, za5titi Zivotnesredine itd. Rols takode kvalifikuje neka od navedenih nadela kaoSto je na primer pravo na nezavisnost odnosno pravo na samood-reclenje smatraju6i da ta prava nisu apsolutna u smislu da, na primer,secesija nije opravdana u sludaju kada se povreiluju prava manjinaitd. Takotle, Rols jasno pravi razliku izmedu zakona naroda i pos-tojeiih medunarodnih akata i zakona koji reguli5u postdede medu-narodno pravo. Zbogtoga u povelji zakona naroda govoli o pravunaroda, a ne o pravu nacija odnosno pravu drlava da bi razlikovaosvoju normativnu teoriju po kojoj institucije treba da se ravnaju odsamih postojedih medunarodnih institucija i struktura. Prema nje-govom shvatanju, medunarodno pravo ili pravo nacija je jedanpostde6i, ili pozitivni medunarodni poredak. Nasuprot tome, zakonnaroda je skup politidkih pojmova sa nadelima prava, pravde izajednidkog dobra, koji karakteri5u sadrZaj liberalne koncepcijepravde razvijene da bi se pro5irila i primenila na medunarodnopravo. Medutim, vredi napomenuti da Rols smatra da su njegoveideje o medunarodnoj pravdi u skladu sa sada5njim poimanjemmedunarodnog prava. Medunarodno pravo danas teZi tome da ogra-nidi suverenitet drZave u smislu da pravo driave da vodi rat ogra-nidava na samodbranu, a unutra5nji suverenitet ogranidavazahte-vom za po5tovanjem ljudskih prava. U slededem odeljku ispitaiemo

x

a

o

atrN

=I

3 7

(I

(rf

6

(E

J

primenu Roisovog zakona naroda na neliberalna, ili dobro uredenahijerarhiska dru5tva.

Po5to je ustanovio da bi predstavnici dobro uredenih libera-lnih dru5tava prihvatili nadeia zakona naroda" Rols ispituje da li suta nadela prihvatljiva za neliberalna drudtva odnosno da li bi zajed-nica liberalnih druStava ustrojenih po nadelima politidkog libera-lizma tolerisala politidku praksu neliberalnih dru5tava.

Jednu grupu neliberalnih drLava Rols odmah elimini5e izskupa dru5tava koja zadovoljavaju zakon naroda, a to su, kako ihon naziva, tiranska druina. Naime, tiranske drZave koje zapodinjuagresivne ratove ili ona dru5tva koja ne po5tuju osnovna pravasvojih gradana, ne bi prihvatila skup naEela koja predstavljaju zakonnaroda. Ovakve reZime Rols naziva..reZimima van zakona" ktutlawregimes) i za njih propisuje tri oblika medunarodne intervencije ilikaZnjavanja: l)javnu kritiku u rnedunarodnim institutucijama (naprimer, UN), ili 2) ekonomsku i politidku izolaciju, ili, u ekstremnimsludajevima naru5avanja ljudskih prava kao Sto su zlodin protivdovednosti ili genocid, dak i 3) nasilno obaranje takvih reZima odstrane drZava koje poStuju zakon naroda. Dakle, Rols smatra da nesmemo promeniti globalna nadela da bisrno prihvatili tiranskadru5tva u medunarodnu zajednicu legitimnih drlava. To bi biloiznad praga tolerancije koji je dopu5ten Rolsovom idgjom toleran-cije koja proizlazi iz nadela politidkog liberalizma;,Kada bismonaprosto inkorporirali tiranske rcZime u zajednicu naroda menjajuiinelto u skupu nadela zakona naroda, onda bi takva koncepcijaliberalizma bio jedan modus vivendi, odnosno kompromis izmedurazliditih faktidkih nadela od kojih su neki liberalni, a neki nisu.Sto se mnogih liberala tide, ovakav stav prema neliberalnim tiran-skim reZimima nije problematidan. Medutim, problematidan je Rol-sov stav prema neliberalnim reZimima koji nisu tiranski, a kojeRols naziva,,dobro uredena hijerarhijska druSfva" dije iemo osobinesada navesti i ispitati Rolsov stav prema njima imaju6i u vidunjegovu koncepciju tolerancije u dghu politidkog liberalizma.

Prema Rolsu, dobro uredena hijerarhi jska drudtva (DUHD)su ona dru5tva koja su l) miroljubiva,2)koja su organizovana kaozajednice u kojima postoji zajednidki pojam dobrog oko koga segradi koncepcija pravde s tim Sto se ta koncepcija pravde zakon-ski sprovodi u smislu jasno definisanih duZnosti dlanova togadru5tva, i, konadno 3) ta dru5tva uvaZavaju osnovna ljudska pra-

3 8

va.o Pod osnovnim ljudskim pravima ovde Rols podrazumevapravo na Zivot, slobodu i imovinu, pravo na formalnu jednakostpred zakonom (u smislu da se prema slidnim sludajevima postupana slidan nadin), pravo na ogranidenu slobodu savesti i pravo naemigraciju. DUHD nisu liberalna dru5tva u Rolsovom smislu, jersu organizovana na bazi zajednidkog shvatanja dobrog (orga-nizov ana su oko jednog sveobuhvatnog religioznog, filozofskog,ideolo5kog ili moralnog udenja koje proZima sve aspekte Zivotazajednice Sto je suprotno Rolsovom principu politidkog liberalizmakoji je u pogledu pomenutih sveobuhvatnih udenja neutralan) i jerne uvaZavaju neka druga su5tinska liberalna prava kao Sto je, recimo,pravo na slobodu govora, pravo na demokratski politidki proces ipuno pravo slobode savesti ukljudujudi otpadni5tvo, prozelitizamitd, Medutim, ovakva dru5tva bi morala da pripadaju zajednicinaroda ustrojenoj po zakonu naroda jer po5tuju nadelo neinterven-cije i neagresivnosti u medunarodnim odnosima, jer uvaZavajuosnovna ljudska prava, i obezbeduju da dlanovi tih dru5tava imajuudela u duZnostima i pravima koja su saobrazna koncepciji pravdeza ta posebna dru5tva (na pr. kastinski sistem nije liberalan jersvoje dlanove ne tretira jednako onako kako su oni uvaZavani uzapadnoevropskim liberalnim demokratijama, ali to su dobro ure-dena druStva jer je nejednaka distribucija prava i duZnosti u sagla-snosti sa tradicijom toga druStva u smislu da su slidne kaste tretiranena jednak nadin preko jednog javnog sistema, a ne na arbitrarannadin). Po5to su ova dru5tva u skladu sa globalnim nadelima zakonanaroda, onda nema nikakvog razloga da ta dru5tva izolujemo izmedunarodne zajednice naroda tako Sto bismo prema njima predu-zeli vojnu intervenciju, ekonomski izolovali ili javno kritikovali umedunarodnim forumima 5to, prema Roslu, mora biti sludaj kadaimamo posla sa neliberalnim tiranskim druStvima.

Kljudan problem sa ovakvim odnosom prema DUHD sastanovi5ta samog Rolsovog politidkog liberlizma sastoji se u sle-de6em: zaSto bi delegati liberalnih drLava u podetnom stanju ukome se ustanovljuje sadrZaj zakona naroda bili zadovoljni sanadelima koje Rols predlale? Zar oni kao liberali koji brinu zablagostanje individue i njena prava ne bi bili mnogo zahtevniji upogledu sadrZaja pomenutog zakona i to na osnovu samih Rolsovihstandarda izlolenlh u knjizi Politiiki liberalizam? Na primer, zaroni ne bi Zeleli da se u spisak nadela medunarodne povelje uvrste i

8 lb i , l . , " t t .60-62 .

=oFalE.o

-troNoI

3 9

(I

(rf

6

(E

J

primenu Roisovog zakona naroda na neliberalna, ili dobro uredenahijerarhiska dru5tva.

Po5to je ustanovio da bi predstavnici dobro uredenih libera-lnih dru5tava prihvatili nadeia zakona naroda" Rols ispituje da li suta nadela prihvatljiva za neliberalna drudtva odnosno da li bi zajed-nica liberalnih druStava ustrojenih po nadelima politidkog libera-lizma tolerisala politidku praksu neliberalnih dru5tava.

Jednu grupu neliberalnih drLava Rols odmah elimini5e izskupa dru5tava koja zadovoljavaju zakon naroda, a to su, kako ihon naziva, tiranska druina. Naime, tiranske drZave koje zapodinjuagresivne ratove ili ona dru5tva koja ne po5tuju osnovna pravasvojih gradana, ne bi prihvatila skup naEela koja predstavljaju zakonnaroda. Ovakve reZime Rols naziva..reZimima van zakona" ktutlawregimes) i za njih propisuje tri oblika medunarodne intervencije ilikaZnjavanja: l)javnu kritiku u rnedunarodnim institutucijama (naprimer, UN), ili 2) ekonomsku i politidku izolaciju, ili, u ekstremnimsludajevima naru5avanja ljudskih prava kao Sto su zlodin protivdovednosti ili genocid, dak i 3) nasilno obaranje takvih reZima odstrane drZava koje poStuju zakon naroda. Dakle, Rols smatra da nesmemo promeniti globalna nadela da bisrno prihvatili tiranskadru5tva u medunarodnu zajednicu legitimnih drlava. To bi biloiznad praga tolerancije koji je dopu5ten Rolsovom idgjom toleran-cije koja proizlazi iz nadela politidkog liberalizma;,Kada bismonaprosto inkorporirali tiranske rcZime u zajednicu naroda menjajuiinelto u skupu nadela zakona naroda, onda bi takva koncepcijaliberalizma bio jedan modus vivendi, odnosno kompromis izmedurazliditih faktidkih nadela od kojih su neki liberalni, a neki nisu.Sto se mnogih liberala tide, ovakav stav prema neliberalnim tiran-skim reZimima nije problematidan. Medutim, problematidan je Rol-sov stav prema neliberalnim reZimima koji nisu tiranski, a kojeRols naziva,,dobro uredena hijerarhijska druSfva" dije iemo osobinesada navesti i ispitati Rolsov stav prema njima imaju6i u vidunjegovu koncepciju tolerancije u dghu politidkog liberalizma.

Prema Rolsu, dobro uredena hijerarhi jska drudtva (DUHD)su ona dru5tva koja su l) miroljubiva,2)koja su organizovana kaozajednice u kojima postoji zajednidki pojam dobrog oko koga segradi koncepcija pravde s tim Sto se ta koncepcija pravde zakon-ski sprovodi u smislu jasno definisanih duZnosti dlanova togadru5tva, i, konadno 3) ta dru5tva uvaZavaju osnovna ljudska pra-

3 8

va.o Pod osnovnim ljudskim pravima ovde Rols podrazumevapravo na Zivot, slobodu i imovinu, pravo na formalnu jednakostpred zakonom (u smislu da se prema slidnim sludajevima postupana slidan nadin), pravo na ogranidenu slobodu savesti i pravo naemigraciju. DUHD nisu liberalna dru5tva u Rolsovom smislu, jersu organizovana na bazi zajednidkog shvatanja dobrog (orga-nizov ana su oko jednog sveobuhvatnog religioznog, filozofskog,ideolo5kog ili moralnog udenja koje proZima sve aspekte Zivotazajednice Sto je suprotno Rolsovom principu politidkog liberalizmakoji je u pogledu pomenutih sveobuhvatnih udenja neutralan) i jerne uvaZavaju neka druga su5tinska liberalna prava kao Sto je, recimo,pravo na slobodu govora, pravo na demokratski politidki proces ipuno pravo slobode savesti ukljudujudi otpadni5tvo, prozelitizamitd, Medutim, ovakva dru5tva bi morala da pripadaju zajednicinaroda ustrojenoj po zakonu naroda jer po5tuju nadelo neinterven-cije i neagresivnosti u medunarodnim odnosima, jer uvaZavajuosnovna ljudska prava, i obezbeduju da dlanovi tih dru5tava imajuudela u duZnostima i pravima koja su saobrazna koncepciji pravdeza ta posebna dru5tva (na pr. kastinski sistem nije liberalan jersvoje dlanove ne tretira jednako onako kako su oni uvaZavani uzapadnoevropskim liberalnim demokratijama, ali to su dobro ure-dena druStva jer je nejednaka distribucija prava i duZnosti u sagla-snosti sa tradicijom toga druStva u smislu da su slidne kaste tretiranena jednak nadin preko jednog javnog sistema, a ne na arbitrarannadin). Po5to su ova dru5tva u skladu sa globalnim nadelima zakonanaroda, onda nema nikakvog razloga da ta dru5tva izolujemo izmedunarodne zajednice naroda tako Sto bismo prema njima predu-zeli vojnu intervenciju, ekonomski izolovali ili javno kritikovali umedunarodnim forumima 5to, prema Roslu, mora biti sludaj kadaimamo posla sa neliberalnim tiranskim druStvima.

Kljudan problem sa ovakvim odnosom prema DUHD sastanovi5ta samog Rolsovog politidkog liberlizma sastoji se u sle-de6em: zaSto bi delegati liberalnih drLava u podetnom stanju ukome se ustanovljuje sadrZaj zakona naroda bili zadovoljni sanadelima koje Rols predlale? Zar oni kao liberali koji brinu zablagostanje individue i njena prava ne bi bili mnogo zahtevniji upogledu sadrZaja pomenutog zakona i to na osnovu samih Rolsovihstandarda izlolenlh u knjizi Politiiki liberalizam? Na primer, zaroni ne bi Zeleli da se u spisak nadela medunarodne povelje uvrste i

8 lb i , l . , " t t .60-62 .

=oFalE.o

-troNoI

3 9

x

Falfro

TLONoJ

tL

:f

oft

oI

ona koJa onemoguiavaju posttiian"le reZima u kojtma nema javnihdemukratskih izbora, u koiima nerna potpune jednakosti gradana upolitidkorn smislu? VaZno je uoditi da, prcma Roisu,lista od sedamnadela koja pr:edstavlja zakon naroda nije rezultat pregovora izrnedupredstavnika liberalnih i neliberalnih dru5tava koji postiiu dogovortvidu modus ttivendi kompromisa. Nasuprot tome,Ii.ois listu nadelasagledava kao stvar principa politiikog liberalizma. Da se pod-setimo, u Politiikom liberalizmw Rols smatra da prema tim prin-cipima incli.vidue u podetnom stanju biraju nadela koja jednomzauvek fiksiraju sadrZaj odredenih politidkih prava i sloboda radeiina ustanovljenju uslova za ostvarenje dru5tva kao sistema jednetrajne fer kooperacije osoba koje sr-r jednake i slobodne.' PremaRolsu, ove ideje su centralne u poirnanju jednog demokratskogideala i deo su preklapajuieg konsenzusa izmedu individua kojeinaie u poietnom stanju po pretpostavci zastupaju razlidite razumnesveotruhvatne cloktrine.l0 Prema Rolsu, telnja ka ostvarenju ovogideala obezbeduje trajan i stabilan sistem institucionalnih odnosa.jer ovaj ideal ovaploiuje vrline i'zraiene u politidkoj kulturi plura-listiikog demokratskog dru5tva i srnisla za pravdu jednakih i slo-bodnih gradana. Nasuprot tome, modus vivendi predstavlja jedantrenutan, ograniden i prolazan kornpromis izmedu drlav a koje imajusuprotne interese i koje posle postizanja kompromisa nastavljajudalje svojim putem u skladu sa svojim shvatanjernjavnog dobraodnosno svojih politidkih interesa. Ako rezultat izb$ia individua upodetnom stanju treba da predstavlja rezultat preklapajuieg kon-senzusa razumnih politidkih osoba koje su jednake i slobodne, ikoje zahtevaju da se ta sloboda i jednakost u potpunosti tvaLava ikod drugih, onda se postavlja pitanje za5to bi u globalizovanompodetnom stanju te osobe pristale da toleri5u postojanje driavakoji politidku jednakost i slobodu dovodi u pitanje? Dakle, samiRolsovi standardi politidkog liberalizma dovode u pitanje toleran-tnost predstavnika liberalnih drZava prema DUHD.

Stavi5e, po mom miSljenju, imajuii u vidu uslove koji od-reduju podetno stanje u politidkom li.beralizmu, za predstavnikeDUHD u takvom podetnom stanju naprosto nema mesta. Da sepodsetimo, u globalnom podetnorn stanju nalaze se predstavnicinaroda, a ne individua. Dakle, ako su neki od DUHD izabrali

9 Political Liberalism,strro lbirl.

svoje predstavnike za podetno stanje na nedemokratski nadin i odnjih zahtevaju da brane, recimo, klase, slojeve ili kaste koje senalaze na dru5tvenom vrhu tih zemaija i zalaht se za nejednakost(nema niieg u Rolsovom tekstu Sto ukazuje na to da je ovakvasituacija u globalnom podetnom stanju nezamisliva), onda su tak-va nastojanja suprotna zahtevima Rolsovog politidkog liberali-zma koji insistira na jednakosti i slobodi kao nuZnom uslovu

jedne fer i razumne (reasonable) dru5tvene kooperacije, a podetnostanje je model prezentacije takvog oblika pravidne druitvene ko-operacue.--

Upitajmo se na kraju kako bi Rols mogao da odgovori naove primedbe u okviru svoje teorije politidkog liberalizma. Cini seda bi Rolsov argument bio slede6i: na medunarodnom planu trebada toleri5emo DUIID i doktrine na kojirna one podivaju na slidannadin na koji toleriiimo postojanje razumnih neliberalnih sveobu-hvatnih udenja koja postoje unutar liberalnog dru5tva. Da se pod-setimo, prerna Rolsovom shvatanju politidkog liberalizma, ukolikoje neko sveobuhvatno moralno, religijsko ili filozofsko udenje ra-zumno (tj. ukoliko je tolerantno prema drugim slidnim udenjima iukoliko ne dovodi u pitanje javna politidka prava svojih privrZenika)"onda ono moZe da bude tolerisano od strane liberalne drZave. Rol-sovi primeri zajednica koje su iznutra neliberalne ali koje su ipakrazumne jesu crkva, tradicionalna porodica u kojoj Zene imajupodredenu ulogu, razni klubovi i udruZenja, itd. Rols dopu5ta pos-tojanje ovakvih neliberalnih doktrina i zajednica na kome onepodivaju unutar ustavnog aranlmana jednog liberalnog druitvajeruodava da de facto postoji mnogo 'zajednica koje ne vrednuju au-tonomiju pojedinaca (Sto je vrhovni ideal liberalizma) kao vrlinu.Na primer, dlanovima nekih religioznih zajednica strana je idejada se osnovne vrednosti zajednice diji su dlanovi mogu kritidki

ll Uporedi Rolsovo shvatanie podetnog stanja kao sredstva za prcdstavlja-nje odnosno modela fer uslova drultvene koopcracije: ,,Ipodctno stanjc] predstavljamodel onog Sto smatramo--sada i ovdc-- fer uslovima pod koiim predstavnici slo-bodnih i jednakih graclana trcba da odrede uslovc dru5tvene kooperacijc koja seodnosi na bazidnu strukturu druitva" (Political Liberalism, str.25). Kako podctnostanje kao rnodel prczentacije pravidnih uslova druitvene koopcracije kole vaii za

_jedno druStvo treba cla iskliuii iz svog sadrZaja one svcobuhvatne doktrine kojenisu politidki razumne, t.j., onc kojc negiraju javna politiika i graclanska prava,nije jasno zaito bi na globalnom planu podetno stanje dopu5talo postojanje zahtevapredstavnika neliberainih dru5tava ko.je prldivaju na doktrinama koje javna graclanskaprava dovode u pitanje (o ovom problemu videti slcdcdi odel.iak teksta).

4 0

167.

4 1

x

Falfro

TLONoJ

tL

:f

oft

oI

ona koJa onemoguiavaju posttiian"le reZima u kojtma nema javnihdemukratskih izbora, u koiima nerna potpune jednakosti gradana upolitidkorn smislu? VaZno je uoditi da, prcma Roisu,lista od sedamnadela koja pr:edstavlja zakon naroda nije rezultat pregovora izrnedupredstavnika liberalnih i neliberalnih dru5tava koji postiiu dogovortvidu modus ttivendi kompromisa. Nasuprot tome,Ii.ois listu nadelasagledava kao stvar principa politiikog liberalizma. Da se pod-setimo, u Politiikom liberalizmw Rols smatra da prema tim prin-cipima incli.vidue u podetnom stanju biraju nadela koja jednomzauvek fiksiraju sadrZaj odredenih politidkih prava i sloboda radeiina ustanovljenju uslova za ostvarenje dru5tva kao sistema jednetrajne fer kooperacije osoba koje sr-r jednake i slobodne.' PremaRolsu, ove ideje su centralne u poirnanju jednog demokratskogideala i deo su preklapajuieg konsenzusa izmedu individua kojeinaie u poietnom stanju po pretpostavci zastupaju razlidite razumnesveotruhvatne cloktrine.l0 Prema Rolsu, telnja ka ostvarenju ovogideala obezbeduje trajan i stabilan sistem institucionalnih odnosa.jer ovaj ideal ovaploiuje vrline i'zraiene u politidkoj kulturi plura-listiikog demokratskog dru5tva i srnisla za pravdu jednakih i slo-bodnih gradana. Nasuprot tome, modus vivendi predstavlja jedantrenutan, ograniden i prolazan kornpromis izmedu drlav a koje imajusuprotne interese i koje posle postizanja kompromisa nastavljajudalje svojim putem u skladu sa svojim shvatanjernjavnog dobraodnosno svojih politidkih interesa. Ako rezultat izb$ia individua upodetnom stanju treba da predstavlja rezultat preklapajuieg kon-senzusa razumnih politidkih osoba koje su jednake i slobodne, ikoje zahtevaju da se ta sloboda i jednakost u potpunosti tvaLava ikod drugih, onda se postavlja pitanje za5to bi u globalizovanompodetnom stanju te osobe pristale da toleri5u postojanje driavakoji politidku jednakost i slobodu dovodi u pitanje? Dakle, samiRolsovi standardi politidkog liberalizma dovode u pitanje toleran-tnost predstavnika liberalnih drZava prema DUHD.

Stavi5e, po mom miSljenju, imajuii u vidu uslove koji od-reduju podetno stanje u politidkom li.beralizmu, za predstavnikeDUHD u takvom podetnom stanju naprosto nema mesta. Da sepodsetimo, u globalnom podetnorn stanju nalaze se predstavnicinaroda, a ne individua. Dakle, ako su neki od DUHD izabrali

9 Political Liberalism,strro lbirl.

svoje predstavnike za podetno stanje na nedemokratski nadin i odnjih zahtevaju da brane, recimo, klase, slojeve ili kaste koje senalaze na dru5tvenom vrhu tih zemaija i zalaht se za nejednakost(nema niieg u Rolsovom tekstu Sto ukazuje na to da je ovakvasituacija u globalnom podetnom stanju nezamisliva), onda su tak-va nastojanja suprotna zahtevima Rolsovog politidkog liberali-zma koji insistira na jednakosti i slobodi kao nuZnom uslovu

jedne fer i razumne (reasonable) dru5tvene kooperacije, a podetnostanje je model prezentacije takvog oblika pravidne druitvene ko-operacue.--

Upitajmo se na kraju kako bi Rols mogao da odgovori naove primedbe u okviru svoje teorije politidkog liberalizma. Cini seda bi Rolsov argument bio slede6i: na medunarodnom planu trebada toleri5emo DUIID i doktrine na kojirna one podivaju na slidannadin na koji toleriiimo postojanje razumnih neliberalnih sveobu-hvatnih udenja koja postoje unutar liberalnog dru5tva. Da se pod-setimo, prerna Rolsovom shvatanju politidkog liberalizma, ukolikoje neko sveobuhvatno moralno, religijsko ili filozofsko udenje ra-zumno (tj. ukoliko je tolerantno prema drugim slidnim udenjima iukoliko ne dovodi u pitanje javna politidka prava svojih privrZenika)"onda ono moZe da bude tolerisano od strane liberalne drZave. Rol-sovi primeri zajednica koje su iznutra neliberalne ali koje su ipakrazumne jesu crkva, tradicionalna porodica u kojoj Zene imajupodredenu ulogu, razni klubovi i udruZenja, itd. Rols dopu5ta pos-tojanje ovakvih neliberalnih doktrina i zajednica na kome onepodivaju unutar ustavnog aranlmana jednog liberalnog druitvajeruodava da de facto postoji mnogo 'zajednica koje ne vrednuju au-tonomiju pojedinaca (Sto je vrhovni ideal liberalizma) kao vrlinu.Na primer, dlanovima nekih religioznih zajednica strana je idejada se osnovne vrednosti zajednice diji su dlanovi mogu kritidki

ll Uporedi Rolsovo shvatanie podetnog stanja kao sredstva za prcdstavlja-nje odnosno modela fer uslova drultvene koopcracije: ,,Ipodctno stanjc] predstavljamodel onog Sto smatramo--sada i ovdc-- fer uslovima pod koiim predstavnici slo-bodnih i jednakih graclana trcba da odrede uslovc dru5tvene kooperacijc koja seodnosi na bazidnu strukturu druitva" (Political Liberalism, str.25). Kako podctnostanje kao rnodel prczentacije pravidnih uslova druitvene koopcracije kole vaii za

_jedno druStvo treba cla iskliuii iz svog sadrZaja one svcobuhvatne doktrine kojenisu politidki razumne, t.j., onc kojc negiraju javna politiika i graclanska prava,nije jasno zaito bi na globalnom planu podetno stanje dopu5talo postojanje zahtevapredstavnika neliberainih dru5tava ko.je prldivaju na doktrinama koje javna graclanskaprava dovode u pitanje (o ovom problemu videti slcdcdi odel.iak teksta).

4 0

167.

4 1

(rf

U)

ot

=

preispitati, revidirati i l i odbaciti. Takode, prema Rolsu, postoje,,razumna neslaganja" medu osnbama u pogledu toga Sta predstavljadobar ZivgJ i koje su vrednosti kojima individua treba da budeprivrLena." Dakle, imajuii u vidu da razumne osobe mogu imatirazumna neslaganja u pogledu religioznih, moralnih i drugih sve-obuhvatnih doktrina, nerazumno je da liberalna dr'zava insistiranana tome da dlanovi razumnih nelibralnih zajednica prihvate liberalniideal autonomije. Liberalni ideal autonomije primenjuje se u tomsmislu samo na individue kao grailane (na individue kao politidkabiia) i to zakonski preko drZave; ideal autonomije neie se imple-mentirati u nepolitidkim udruZenjima kao Sto su kulturna udruZenja,crkva, porodica itd. Kako to Rols kaZe: ,,politidke vrline moraju dase razlikuju od vrlina koje karakteri5u nadine Zivota koji pripadajusveobuhvatnim religioznim i filozofskim doktrinama kao i od vrlinakoje potpadaju pod razll(ite ideale strukovnih udruZenja (idealicrkava, univerziteta, klubova i timova) i oni ideali koji vaLe zaporodidni Zivot".13 Ovaj zaokret od liberalizma kao filozofije kojaupravlja celokupnim Zivotom (odnosno od liberalizma kao jednesveobuhvatne doktrine) prema liberalizmu kao filozofskom udenjukoje upravlja samo politidkim Zivotom predstavlja Rolsov projektpolitidkog liberalizma. Ovakav liberalizam zasnovan je dakle, pre-ma Rolsu, na jednoj neutralnoj osnovi (neutralan je prema razliditimsveobuhvatnim doktrinama). Treba medutim uoditi dOovakav libe-ralizam nije neutralan u odnosu na ono Sto Rols zoveq;,nerazumnimsveobuhvatnim doktrinama" (a to su one doktrine i zajednice kojena njima podivaju koje naruSavaju osnovna liberalna politidka prava/pravo da se udestvuje u javnim demokratskim izborima, pravo nazaposlenje, pravo na osnovno obrazovanje, pravo na istupanje izzajednice i pristupanje drugim zajednicama/). Posao je liberalnedrlave da ovakva udenja kritikuje i da im u pojedinim sludajevimaonemoguii delovanje zakonskim, dakle, prinudnirn putem. Kadabi politidki liberalizam dopu5tao i ovakve nerazumne doktrine,onda kosenzus na kome on podiva ne bi bio preklapajuii konsenzusslobodnih i jednakih gradana koji teZe da ostvare uslove fer dru-

l2 Ncslaganja nastaju zbog l) suprotnih svcdodanstava, 2) ncslaganja upogledu teiinc dclova svedodanstava,3) neodreilcnosti na5ih poimova i nalcla.4)razliditih cclokupnih iskustava individua,5) tclkoia u proceni normativnih tvrdnjiitd. Ove izyorc razloLnog neslaganja Rols naziva tcNkode u prosuilivanju (hurdensof reason).

t3 Potitical Liheralism , str. 195.

4 2

Stvene kooperacije vei samo modus vivendi medusobno suprot-stavljenih politidkih nadela. Dakle, to uop5te ne bi bilo dru5tvoinspirisano duhom politidkog liberalizma u Rolsovom smislu. Davidimo sada kako ova razmatranja iz Politiikog liberalizma po-ga<laju Rolsovo prihvatanje DUHD u skup drLava koje sa ravnajuprema nadelima zakana naroda.

Kao 5to smo videli, mada je sa stanovi5ta politidkog liberali-zma nerazumno za liberalnu drZavu da nametne viziju dobra zajed-nici koja podiva na nekoj od sveobuhvatnih religijskih ili moralnihdoktrina, za nju ipak postoji obaveza da kritikuje i dovede u pitanjepostojanje zajednice koja brani neliberalnu politiku (tj. zajednicudija je doktrina nerazumna - naru5ava osnovna civilna javna prava).Meilutim, kao Sto smo videli na metlunarodnom planu Rols toleri5ereZime koji podivaju na nerazumnoj doktrini u smislu da je njihovapolitka, a ne naiin Zivota u zajednici, neliberalna. U tom smisluneliberalna politika koja je nerazumna pa dakle i neprihvatljiva sastanovi5ta politidkog liberalizma u domaiem kontekstu, postajerazumna pa dakle i prihvatljiva sa stanovi5ta samog politidkog li-beralizma u metlunarodnom kontekstu. Kriterijum tolerancije sastanovi5ta politidkog liberalizma je u medunarodnom sludaju krajnjeublaZen, a da se pri tom ne navode pravirazlozi za5to se to dini. Utom smislu liberalna nadela zakona naroda nisu vi5e u skladu sanadelima politidkog liberalizma vei predstavljaju jedan prost modusvivendi izmedu liberalnih i neliberalnih stanovi5ta.

Na prvi pogled nema nideg neprimerenog u ovom Rolsovomprelazu. Cini se da osuda i reakcija liberalnih drlava treba da budebria,i oitrija u sludajevima kr5enja ljudskih prava unutar njihovihjurisdikcija, ablaLa na medunarodnom planu, jer na medunarodnomplanu postoje razne prepreke tehnidko-pravnog tipa i jer nam sedini da po prirodi stvari drZave imaju manje prava da se me5aju uposlove stranih drLava i zemalja. eini se da liberalni reZimi trebada budu ,,tolerantniji", ili, ako hoiemo, popustljiviji prema nelibera-lnoj politidkoj i kulturnoj praksi stranih zemalja. Medutim, ovakavodgovor ne bi smeo da zadovolji teoretidara politike koji ima zacilj da razvije jednu koherentnu politidko-normativnu liberalnu teo-riju o meclunarodnim odnosima. dat< i ato dopustimo da u praksitreba biti tolerantniji prema neliberalnim politikama ,,udaljenih"z.emalja,jer trenutno, u praktidnom pogledu, ne postoje adekvatnasredstva za intervenciju, to ne znadi da je principijelno gledanoovakav stav ispravan i da takve neliberalne prakse ne podleZu osu-

X

{t)lft

;u-N

J

L

4 3

(rf

U)

ot

=

preispitati, revidirati i l i odbaciti. Takode, prema Rolsu, postoje,,razumna neslaganja" medu osnbama u pogledu toga Sta predstavljadobar ZivgJ i koje su vrednosti kojima individua treba da budeprivrLena." Dakle, imajuii u vidu da razumne osobe mogu imatirazumna neslaganja u pogledu religioznih, moralnih i drugih sve-obuhvatnih doktrina, nerazumno je da liberalna dr'zava insistiranana tome da dlanovi razumnih nelibralnih zajednica prihvate liberalniideal autonomije. Liberalni ideal autonomije primenjuje se u tomsmislu samo na individue kao grailane (na individue kao politidkabiia) i to zakonski preko drZave; ideal autonomije neie se imple-mentirati u nepolitidkim udruZenjima kao Sto su kulturna udruZenja,crkva, porodica itd. Kako to Rols kaZe: ,,politidke vrline moraju dase razlikuju od vrlina koje karakteri5u nadine Zivota koji pripadajusveobuhvatnim religioznim i filozofskim doktrinama kao i od vrlinakoje potpadaju pod razll(ite ideale strukovnih udruZenja (idealicrkava, univerziteta, klubova i timova) i oni ideali koji vaLe zaporodidni Zivot".13 Ovaj zaokret od liberalizma kao filozofije kojaupravlja celokupnim Zivotom (odnosno od liberalizma kao jednesveobuhvatne doktrine) prema liberalizmu kao filozofskom udenjukoje upravlja samo politidkim Zivotom predstavlja Rolsov projektpolitidkog liberalizma. Ovakav liberalizam zasnovan je dakle, pre-ma Rolsu, na jednoj neutralnoj osnovi (neutralan je prema razliditimsveobuhvatnim doktrinama). Treba medutim uoditi dOovakav libe-ralizam nije neutralan u odnosu na ono Sto Rols zoveq;,nerazumnimsveobuhvatnim doktrinama" (a to su one doktrine i zajednice kojena njima podivaju koje naruSavaju osnovna liberalna politidka prava/pravo da se udestvuje u javnim demokratskim izborima, pravo nazaposlenje, pravo na osnovno obrazovanje, pravo na istupanje izzajednice i pristupanje drugim zajednicama/). Posao je liberalnedrlave da ovakva udenja kritikuje i da im u pojedinim sludajevimaonemoguii delovanje zakonskim, dakle, prinudnirn putem. Kadabi politidki liberalizam dopu5tao i ovakve nerazumne doktrine,onda kosenzus na kome on podiva ne bi bio preklapajuii konsenzusslobodnih i jednakih gradana koji teZe da ostvare uslove fer dru-

l2 Ncslaganja nastaju zbog l) suprotnih svcdodanstava, 2) ncslaganja upogledu teiinc dclova svedodanstava,3) neodreilcnosti na5ih poimova i nalcla.4)razliditih cclokupnih iskustava individua,5) tclkoia u proceni normativnih tvrdnjiitd. Ove izyorc razloLnog neslaganja Rols naziva tcNkode u prosuilivanju (hurdensof reason).

t3 Potitical Liheralism , str. 195.

4 2

Stvene kooperacije vei samo modus vivendi medusobno suprot-stavljenih politidkih nadela. Dakle, to uop5te ne bi bilo dru5tvoinspirisano duhom politidkog liberalizma u Rolsovom smislu. Davidimo sada kako ova razmatranja iz Politiikog liberalizma po-ga<laju Rolsovo prihvatanje DUHD u skup drLava koje sa ravnajuprema nadelima zakana naroda.

Kao 5to smo videli, mada je sa stanovi5ta politidkog liberali-zma nerazumno za liberalnu drZavu da nametne viziju dobra zajed-nici koja podiva na nekoj od sveobuhvatnih religijskih ili moralnihdoktrina, za nju ipak postoji obaveza da kritikuje i dovede u pitanjepostojanje zajednice koja brani neliberalnu politiku (tj. zajednicudija je doktrina nerazumna - naru5ava osnovna civilna javna prava).Meilutim, kao Sto smo videli na metlunarodnom planu Rols toleri5ereZime koji podivaju na nerazumnoj doktrini u smislu da je njihovapolitka, a ne naiin Zivota u zajednici, neliberalna. U tom smisluneliberalna politika koja je nerazumna pa dakle i neprihvatljiva sastanovi5ta politidkog liberalizma u domaiem kontekstu, postajerazumna pa dakle i prihvatljiva sa stanovi5ta samog politidkog li-beralizma u metlunarodnom kontekstu. Kriterijum tolerancije sastanovi5ta politidkog liberalizma je u medunarodnom sludaju krajnjeublaZen, a da se pri tom ne navode pravirazlozi za5to se to dini. Utom smislu liberalna nadela zakona naroda nisu vi5e u skladu sanadelima politidkog liberalizma vei predstavljaju jedan prost modusvivendi izmedu liberalnih i neliberalnih stanovi5ta.

Na prvi pogled nema nideg neprimerenog u ovom Rolsovomprelazu. Cini se da osuda i reakcija liberalnih drlava treba da budebria,i oitrija u sludajevima kr5enja ljudskih prava unutar njihovihjurisdikcija, ablaLa na medunarodnom planu, jer na medunarodnomplanu postoje razne prepreke tehnidko-pravnog tipa i jer nam sedini da po prirodi stvari drZave imaju manje prava da se me5aju uposlove stranih drLava i zemalja. eini se da liberalni reZimi trebada budu ,,tolerantniji", ili, ako hoiemo, popustljiviji prema nelibera-lnoj politidkoj i kulturnoj praksi stranih zemalja. Medutim, ovakavodgovor ne bi smeo da zadovolji teoretidara politike koji ima zacilj da razvije jednu koherentnu politidko-normativnu liberalnu teo-riju o meclunarodnim odnosima. dat< i ato dopustimo da u praksitreba biti tolerantniji prema neliberalnim politikama ,,udaljenih"z.emalja,jer trenutno, u praktidnom pogledu, ne postoje adekvatnasredstva za intervenciju, to ne znadi da je principijelno gledanoovakav stav ispravan i da takve neliberalne prakse ne podleZu osu-

X

{t)lft

;u-N

J

L

4 3

di sa stanovi5ta politidkog morala. Kako to s pravom primeiujeKok-Chor Tan u svom eseju o Rolsovom zakonu naroda, ,,dinjenicada smo zaista prinuileni da postupamo razlidito u slidnim sludajevi-ma ne implicira nuZno da o tim sludajevima treba razlidito dasudimo. To Sto smo moZda prisiljeni da budemo trpeljivi premanekim neliberalnim praksama ... zbog politiikih ogranidenja, nezna(i da treba da ih prosudujemo kao moralno opravdane ... Akose sloZimo sa tim da nismo u mogudnosti da postupamo u skladusa na5im sudovima zbog praktidnih ogranidenja, onda bi trebaloda budemo spremni da postupamo u skladu sa na5irr, sudovimakada su ta ogranidenja otklonjena".ra

Na kraju ove kritidke analize Rolsovog ,,Zakona naroda"moZemo re6i da Rols pravi velike ustupke komunitaristidkom nor-mativizmu na radun liberalnog individualizma. Ideja da stranke uglobalnom podetnom stanju predstavljaju jednake i slobodne naro-de, a ne jednake i slobodne individue, dovodi do sasvim drugadijihzakljudaka po pitanju nadela liberalne pravde koji nisu sasvim uduhu politidkog liberalizma onako kako ga Rols najde5ie razumeva.U medunarodnim odnosima Rols prednost daje vrednostima zajed-nica uz najminimalnije liberalne zahteve po pitanju za5tite najos-novnijih ljudskih prava.

(r(L

F

o(E

==

Milorad Stupar

AN ATTEMPT IN GLOBALIZING JUST SOCIETY

Summary

The author wants to show that Rawls' normative theory on internationalrelations in his ,,Law of Peoples" is not based on the principles of political liberalismalthough Rawls himself claims that it is. According to author, Rawls' theory inclinesmore to a modus vivendiintcrpretation (in Rawlsian scnsc of this notion) of interna-tional relations.

Key words : international relations, liberalism, communitarianism, cosmo-politism, international law.

ra Videti, ,,Liberal Tolcration in Rawls' Law of Peoplcs", Ethics,January1998, str. 285.

4 4

Jelena Duri6Institut za filozofiju i druStvenu teorijuBeoerad

UDK327:304.9Originalni naudni rad

EKOLOSKI ASPEKTI GLOBALIZACTJE

Apstrakt: U tekstu je prikazan razvoj ekoloikih ideja u korelaciji sa idejomprava. Uporedo sa borbom za ljudska prava raste svest o tome tla su i drugimbicima u okruZenju, pa i planeti u celini, potrebna prava da bi se zaititili odnekontrolisane eksploatacije i negativnih posledica globalizacije. Sirenje ideje pra-va, kao srediinje vrednosti globalizacije, pokazuelj je mogucnosti da etitka svestiov et anstva zaista evo luira.

Kljudne reEi: o kr uie nj e, p r av a, b i oc e nt r i zam, ant r o p o c e n t r i zam.

Eko lo i ki asp ekti g lob alizac ij e

Poslednjih decenija svet se veoma menja. Nakon prestankablokovske polarizacije svetske politike ulogu koju je nekada imalaideologija podinje da preuzima globalizacija. Svest o svetu kaocelini postaje odigledna prvenstveno posredstvom ekonomije, teh-nologije i mas medija. No, osim pozitivnih strana doba globalizacijeoptereieno je mnoStvom negativnosti koje stvaraju podozrenje umoguCnost ustanovljenja vrednosti oko kojih bi se okupile razlllitekulture dovedanstva.

Samuel Huntington, na primer, smatra da se civilizacije svetaneminovno sukobljavaju zbog silnih razlika kultura i religija. Ovouverenje opravdano je iskustvom, ali iskustvo potvrduje i to darazlike nisu nepremostive prepreke za uspostavljanje sklada. Nepostoji neka nuZnost po koioj bi razlike morale biti nepomirljive.,,NuZnost" uglavnom proistide iz ubetlenja koje proizvodi nastojanjena negiraju ili bezoblidnom ujednadenju razlika. Ustvari, sve razlikesu potencijalno korisne komplementarnosti koje oboga6uju celinu,samo desto nedostaje volja da se to prepozna i prihvati. Jednaposledica togaje velika borba na konceptualnom planu.

Kao osnovni princip i vrednost koja u danainje vreme pre-tenduje na globalno re5enje problema dovedanstva javlja se idejaprava. Koncept prava se jo5 razvija i prolazi kroz promene. Od

x

Fa

ft

;-LoN

=L