Petar Stupar Seminarski Rad Parfemi

VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ŠABAC

SEMINARSKI RAD

Predmet: Poznavanje proizvoda

Tema: Parfemi

Mentor: Student:

dr Ljubica Mijić Petar Stupar 5-57/2012

Šabac, oktobar, 2014. god.

Seminarski rad - Parfemi Petar Stupar

SADRŽAJ:

1. Uvod u parfimerisjke proizvode 2.2. Sastav parfimerijskih proizvoda 6.3. Tehnologija proizvodnje etarskih ulja 15.4. Parfimerijski proizvodi 18.5. Tipovi parfimerijskih proizvoda 19.6. Ambalaža za parfimerijske proizvode 20.7. Mirisne note umesto zaključka 21.8. Literatura 22.

1


1. UVOD U PARFIMERISJKE PROIZVODE

Proizvodi koji se koriste za higijenu i negu lica i tela, kao i za ulepšavanje i

parfimisanje, poznati su hiljadama godina.

Egipat (4000 godina pre nove ere). Prvi arheološki dokaz kozmetike nalazimo u

drevnom Egiptu. U to vreme su žene robovlasnika stavljale svetlo zelenu pastu od bakarnih

minerala na lice, da bi obezbedile boju i definiciju crta lica. One su koristile mirisna ulja i

bojile svoje obrve kremom sačinjenom od ovčjeg loja, olova i čadji. Možemo zaključiti -

koristile su mirisna ulja zbog šminke za lice...

Slika br 1. Izrada prvog parfema

Azija (1500 godina pre nove ere). U Kini i Japanu je za bojenje lica u belo korišćen

puder od pirinča. Obrve su brijane i čupane, a zubi bojeni zlatno ili crno; kanom je bojena

kosa i lice. Drugim rečima, tinejdžeri su izgledali tačno onako kako i danas izgledaju.

Grčka(1000 godina pre nove ere). Pripadnici vladajuće klase su nosili perike. Ovo se odnosilo

na oba pola. Opet, svi su želeli da istaknu belilo dobijeno stavljanjem krede ili olovnog pudera

za lice. (Nema izveštaja o opsegu trovanja olovom u antičkoj Grčkoj). Kada su žene želele

“malo boje”, birale su oker glinu pomešanu sa crvenim gvoždjem kao ruž za usne.

Premazivale su dlanove crvenkastom kanom, verovatno da bi izgledale mlađe.

2


Rim (100 godina p.n.e). Platus je pisao ”žena bez šminke je kao hrana bez soli”. Ovi

super-civilizovani preci, stavljali su ječmeno brašno i maslac na svoje bubuljice, i ovčji loj i

krv na nokte radi sjaja. Njihov krunski doprinos kozmetici bio je praktikovanje blatnih kupki

sa dodatkom krokodilskog izmeta, za ko bi znao koju svrhu. Muškarci su često bojili svoju

kosu u plavo. Od prakse bojenja kose medju muškarcima i ženama se odustalo, jer je boja bila

prepuna sode što je izazivalo da postojeća kosa opada. Imali su specijalno određene robove

koji su se bavili nanošenjem kozmetike (prakozmetičare?) .

Slika 2. Upotreba parfema tokom srednjeg veka

14. vek. O kozmetici je vladalo mišljenje da je opasna po zdravlje, zato što su smatrali

da bi poremetila odgovarajuću cirkulaciju. U Elizabetanskoj Engleskoj, u modi je bila crveno

obojena kosa. Dobrostojeće žene su stavljale belance na lice da bi stvorile belje lice, i spavale

sa parčadima sirove govedine na licu, kako bi se oslobodile bora. Jedan engleski pozorišni

pisac napisao nešto tim povodom - ”Lepa žena je kao delikates”.

15.-16. vek. U Evropi, kozmetiku je koristila samo aristokratija. Italija i Francusa su

bile centri proizvodnje kozmetike. Francuzi su usavršili umetnost kreacije novih mirisa i

kozmetike, mešanjem sastojaka. Taj radni proces doveo je začetke moderne kozmetike.

Međutim često je proces krenuo drugim putem pa je dolazilo i do ubistva. Naime, umesto

olova (koje ih je trovalo postepeno) u puder za lice je ponekad stavljan arsenik, jednostavno

da brže ubije onoga ko ga nosi.

3


17. i 18. vek. Kozmetika je bila u opštoj upotrebi, osim za najsiromašnije slojeve

stanovništva. Crveni ruž je intezivno upotrebljavan da sugeriše zdravlje, bogatstvo i dobro

raspoloženje.

19. vek. Ponovo Francuzi. Oni su razvili hemijske procese kojima su zamenjivali

parfeme dobijene prirodnim metodama. Cink oksid postaje široko korišćen puder za lice,

zamenjujući smrtonosne mešavine olova i bakra koji su ranije korišćeni. Druge otrovne

supstance se još uvek koriste u senkama za oči, ruževima...

Slika br. 3. Parfemi na početku XX veka.

1920. u Americi. Manufakturna proizvodnja parfema i kozmetike dovodi do masovnog

tržišta. Bilo je u redu da žene odbace viktorijanski izgled, da se doteruju i koriste kozmetiku,

zato što je takvo ponašanje obezbeđivalo profit i donosilo novac proizvođačima. Masovna

pojava i tržište za kozmetiku, obezbedjeno je pojavom lanca radnji.

1927. Pronadjen je način da se kosa učini trajno talasastom, što je dovelo do toga da

mnoge žene imaju “prirodno” kovrdžavu kosu.

1930. Filmske zvezde počinju da utiču na stil i korišćenje šminke. Konačno je bledilo

lica zamenjeno holivudskim potamnjenim tenom. Maks Faktor je predstavio novi izgled

neophodan i proistekao iz filmskih potreba.

1950. Počela je moderna era biznisa zvanog kozmetika, onakvog kakvim ga mi danas

znamo. Puderi za lice, šminka, ulja za potamnjivanje kože i parfemi,masovno su izbacivani na

tržište esencijalno novom društvu nakon Drugog svetskog rata (društvu koje je bilo umorno

od oskudice). Popularni sponzori radio sapunskih opera, prebacuju svoje reklame na novi

medij - TV.

4


1960. Ovo je veme promena u industriji parfema, promena koje nisu uvek išle ka

boljem. Vraćaju se u modu ljubičaste usne i ajlajner Egipćanski, leptiri su slikani na bukvalno

svakom delu tela. Ne zaboravimo lažne trepavice za oči. Pojedini biljni sastojci bivaju

korišćeni za prozivodnju (šargarepa, krastavac, lubenica), kombinovani da stvore povratak

prirodnom izgledu, mirisu i stavu.

1970. Izvesni sastojci su izbačeni iz upotrebe u proizvodnji kozmetike da bi se zastitile

ugrožene vrste(korišćene kao labaratorijske opitne životinje). Pojavljuju se pitanja kao što su :

” Šta ste uradili sirotim stenicama i zekama da bi dobili dozvolu za proizvodnju ovih

produkata? Šta se nalazi u njima, koje dejstvo ima, odakle dolazi?

1980. – 2014. Ključna reč- raznolikost. Nov izgled, kozmetika i relamiranje lepote

zajednički stvaraju industriju enormnih razmera od preko $20 milijardi godišnje. Svakog dana

smo svesni kozmetike, parfema, proizvoda za kožu i kosu budući da se na nas vrši masovni

pritisak reklamama u štampi, na televiziji i internetu.

5


2. SASTAV PARFIMERIJSKIH PROIZVODA

Za proizvodnju raznih kozmetičkih proizvoda (krema, losiona, pasta za zube i sl), kao

i za parfimerijske proizvode koriste se različite vrste materija koje možemo svrstati u nekoliko

grupa, a to su:

• mirsne materije,

• masnoće,

• voskovi

• proizvodi koji su po sastavu smeše viših ugljovodonika (paraffin, vazelin),

• polen, vitamini i hormone,

• boje,

• smole i balzami i

• stabilizatori, antioksidansi, konzervansi i voda.

Mirisne materije su one koje se odlikuju izuzetno prijatnim mirisima. Prema poreklu

razlikuju se: biljne, životinjske i sintetičke mirisne materije.

Eterična ulja su mirisne materije biljnog porekla i dobijaju se iz raznih delova biljaka

(cveta, lista, korena, i kore). Oni se primemenjuju u parfimerijskoj i kozmetičkoj idustriji, kao

i u industriji sredstva za održavanje higijene: za proizvodnju kolonjskih voda, parfema,

dezodoransa, sapuna, pasta za zube, raznih krema itd. Takođe se primenjuju i u prehrambenoj

industriji (za pravljenje raznih začina,esencija, mirisa za kolače), industriji duvana i u

medicina.

Etarksa ulja se iz biljaka izoluju na razne načine: presovanjem, destilovanjem

vodenom parom, ekstrakcijom pomoću organskih rastvarača itd. Neka od eteričnih ulja koja

se koriste u industriji kozmetike i parfema su:

Anis - Eterično ulje anisa je slatkastog mirisa. Koristi se uglavnom kao dodatak

raznim kremama i losionima u borbi protiv strija.

6


Slika br. 4 Anis

Bergamot - Eterično ulje bergamota je slatkastog i voćnog mirisa sa cvetnom

primesom. Dobija se iz kore plodova agruma sličnih limunu. Eterično ulje bergamota deluje

antiseptično i korsti se kod prozvoda u borbi protiv pojave akni i rana.

Slika br. 5. Agrum

Bor - Eterično ulje bora je drvenastog mirisa i dobija se iz iglica bora. Koristi se i za

prilikom pravljenja preparata za masažu

Slika br. 6. Bor

Cimet - Eterično ulje cimeta je slatkog, intenzivnog i toplog mirisa, posebno ugodnog

u zimskom periodu. Potiče sa Šri Lanke.Vrlo često se koristi u proizvodnji parfema.

Slika br. 7. Cimet

7


Čempres - Eterično ulje čempresa se dobija destilacijom iglica mladih grančica i

šišarki vodenom parom. Koristi se za proizvode koji sprečavaju prekomerno znojenje i

odličan je prirodni dezodorans, zatim za proizvode koji podstiču cirkulaciju, sprečavaju

pucanje kapilara i krvarenje desni, kao i za proizvode koji neguju zrelu kožu i usporava njeno

starenje.

Slika br. 8. Čempres

Čajevac - Eterično ulje čajevca potiče iz Australije i Tasmanije. Kao prirodan

antiseptik, eterično ulje čajevca se koristi kod proizvoda za problematičnu kožu (akne,

neurodermatitis), kao i kod proizvoda za infekciju zubnog mesa i vaginalnih infekcija, kao i

kod ozleda i opekotina.

Slika br. 9. Čajevac

Eukaliptus - Eterično ulje eukaliptusa je prodornog tropskog, kamfornog mirisa.

Eterično ulje eukaliptusa je jedno od najjačih antiseptičkih ulja koji se široko primenjuje za

izradu pasta za zube.

Geranijum - Eterično ulje geranijuma je poreklom iz Egipta, vrlo slatkog mirisa, nalik

na ružu. Eterično ulje geranijuma se koristi za proizvode koji su namenjeni i za suvu i za

masnu kožu čije se tkivo pri redovnoj nezi regeneriše.

8


Jela - Destilacijom iglica jele, dobija se etarsko ulje jele svetlo žute boje, blagog i

prijatnog mirisa. Etarsko ulje jele se puno koristi u kozmetici jer ga ista svojstva čine

dragocenim u izradi losiona za čišćenje kože.

Slika br. 10. Jela

Kedar - Eterično ulje kedra je prijatnog drvenog mirisa. Dobija se destilacijom iz

drveta biljke. Eterično ulje kedra ima adstrigeno i dezinfekciono dejstvo i često se dodaje

muškoj kozmetici, naročito losionima i kremama za posle brijanja.

Slika br. 11. Kedar

Kleka - Eterično ulje kleke ili borovice dobija se destilacijom osušenih plodova

vodenom parom. Miris mu je smolasto aromatičan i oštar. Dodavanjem par kapi u šampon

može pomoći u lečenju peruti i seboreje. Koristi se za negu masne kože.

Slika br. 12. Kleka

9


Lavanda - Izvanredno se meša sa drugim eteričnim uljima, pa je neizostavno ulje u

mirisnim kombinacijama i parfemima. Odličan je antiseptik, izvanredno deluje kod problema

kože: apscesa, akni I ćelavosti.

Slika br. 13. Lavanda

Limun - Eterično ulje limuna izvanredno osvežava prostorije, uklanja miris dima, pri

psihičkom zamoru osvežava i bistri koncentraciju, deluje antiseptički na disajne organe i

kožu. U slabom razredjenju eterično ulje limuna je vrlo korisno za masnu kožu i kosu.

Mandarina - Eterično ulje mandarine je citrusnog, osvežavajućeg mirisa. Koristi se

kod proizvoda za masnu kožu i kod pojave akni.

Neroli - Eterično ulje nerolija se dobija iz cvetova gorke narandže. Ima osvežavajuću i

gorko-slatku aromu. U prošlosti, cvetovi ove biljke nosili su se na venčanjima kao simbol

čistote. Eterično ulje nerolija se koristi kod kožnih problema kao što su akne, ekcemi,

dermatitis.

Slika br. 14. Neroli

Pačuli - Eterično ulje pačulija je egzotičnog i drvenog mirisa, poreklom iz Indije. Ima

antimikrobno i antiseptičko delovanje, primenjuje se kod crvenila, upala, oštećene kože i

protiv stvaranja bora. Eterično ulje pačulija se dodaje kremama za negu zrele i oštećene kože.

Poznato je i kao afrodizijak.

10


Petit Grain - Eterično ulje petit graina miriše sveže, okrepljujuće, blago cvetno s

gorkom notom. Zbog izvrsnog delovanja na kožu, posebno masnu, dodaje se kozmetičkim

prepratima.

Pomorandža - Eterično ulje pomorandže je aromatično i osvežavajuće toplog mirisa.

Odlično se meša sa gotovo svim drugim uljima oplemenjujući njihov miris. Koristi se za

pravljenja ulja za uklanjanje celulita jer potpomaže eliminaciju razgradnih produkata razmene

materija pod kožom. Eterično ulje pomorandže regeneriše ćelije kože i koristi se u prepratima

za negu suve kože.

Ruzmarin - Eterično ulje ruzmarina dobija se iz cvetova i listova začinske

mediteranske biljke. Koristi se kod proizvoda za negu masne i oštećene kose.

Slika br. 15. Ruzmarin

Sandal - Eterično ulje sandalovine je egzotičnog, drvenastog mirisa poreklom iz Indije.

Ubacuje se proizvodima za negu dehidirirane kože.

Timijan - Majčina dušica - Eterično ulje timijana je poznato po svom snažnom

antimikrobnom i antiseptičkom delovanju. Odlično smiruje upalu zubnog mesa i uništava

bakterije koje uzrokuju karijes i ulazi u sastav različitih pasta za zube i voda za dezinfekciju

usta.

Žalfija - Eterično ulje žalfije ima snažan aktivirajući miris i deluje stimulativno. Čisti

disajne puteve i osnažuje glas. Eterično ulje žalfije odličan je za proizvode za masnu kožu i

kosu. Osvežava i dezodoriše vazduh u prostoriji

11


Slika br. 16. Žalfija

Ylang-Ylang - Eterično ulje ilon-ilon je egzotičnog mirisa, medno-cvetnog tona

dobijeno iz cvetova tropske biljke imena "cvet cvetova". Eterično ulje ilon-ilon se

tradicionalno koristi za proizvodnju ulja za negu kože. Uravnotežuje lučenje sebuma i deluje

antiseptički, smirujući crvenilo i upale na koži. Koristi se kod proizvoda za smanjenje bore

Slika br. 17. Ylang-Ylang

Mirisne materije životnjiskog porekla se dobijaju lučenjem žlezda određenih životinja.

Najpoznatije materije koje imaju široku primenu u parfimeriji i kozmetici uopšte su:

Ambra je izlučevina kitova koja ponekad pliva u okeanu, a nekad se dobija prilikom

lova. Neverovatno zvuči, ali ambra nastaje zbog probavnih smetnja kita. Naziv potiče od

arapskog anbar, siva ambra, jer pod uticajem morske vode i atomsfere od crne postaje siva ili

svetlosmeđa. Ribari je obično love mrežama prateći jata kitova najčešće u Indijskom okeanu i

kod Australije. U staro doba ambra se smatrala snaznim afrodizijakom, a proslavio je veliki

ljubavnik Kazanova koji je navodno koristio kao napitak u toploj čokoladi, kako bi još više

podigao svoju polnu moć.

Mošus je polna izlučevina govečeta koje živi u sedisštu Azije tacnije na Tibetu.

Sirovina se dobija pražnjenjem džepova oko polnih žlezda mužjaka. Miris je izuzetno jak, a

može se prikupiti oko 15 do 20 grama sirovine po jednoj odrasloj životinji. Osim od govečeta

može se dobijati i od mošusnog jelena, mošusne kornjače i mošusnog pacova. Interesantno je

to da su haremske lepotice Istoka bile ponekad najbizarniji izvor mirisnih esencija, jer su se

posle hranjenja mošusom i ambrom, kasnije znojile bukvalno sa parfemskim ekstraktom!

Kastoreum je izlučevina dabra, koja životinji služi za održavanje nepromočivosti

krzna. Miriše na dim, katran i kožu, a koristi se u muškim i orijentalnim ženskim parfemima.

Da bi se izdvojio kastoreum lovci moraju da ubiju dabra!

12


Cibet je obeležavajuća izlučevina cibetskih mačaka koje uglavnom žive u Etiopiji.

Prirodno mačka se oslobađa ove izlučevine tako što se trlja o drveće i kamenje, a "berba" kod

mačaka u kavezima može dati mesečno 25 do 30 kilograma po životinji. Miris je fekalni i

urinarni, manje intezivan od mošusa.

Zbog istrebljenja pojedinih životinja, mošus se danas dobija sintetičkim putem, koji se

kao jeftini mirisi dodaju mnogim prozivodima kao što su: kreme, sapuni, losioni , parfemi i

dr. Notro mošus je zbog dokzane štetnosti u sve većem opadanju, dok sinteza makrocikličnih

mošusa dboija sve više na značaju. Međutim mnoga aromatična jedinjena,

Sintetičke komponente imaju široku primenu zbog istrebljenja pojedinih životinja.

Sintetičkim putem mogu da se dobijaju razna eterična ulja kao i mirisne materije životinjskog

porekla. To jesu jeftinija varijanta dobijanja ovih jedinjena ali i ne i najzdravija. Odnedavno je

saopšteno da su nitromošusi i poloiciklični mošusi, kao i druga aromatična jedinjenjenj,

bioakumulativni, slabo degradibilni i lipofilni. Postoje i dokzai, na osnovu čega je saopšteno

da su detekotvani u ljduskom masnom tkivu, u mleku, u živom svetu mora, kao i atmosferi.

Zbog njihove masovne primene oni su se našli na listi zagađivača koji se dugo zadržavaju u

životnoj sredini. Pa tako neka od sintetičkih jedinjenja su:

Anetol - C3H5C6H4OCH3 je etarsko jedinjenje koje se sintetički dobija od krezola.

Koristi za proizvodnju parfema, organskoj sintezi itd.

Benzaldehid- C6H5CHO je najjednostavniji aromatični aldehid. Veštačkim putem

dobija se na više načina, a najčešće oksidacijom tolulola ili hidrolizom benzal-hlorida. Ko risti

se u organskoj sintezi, kao rastvarač za ulja i smole, u proizvodnji veštačkih mirisa, u

medicini i dr.

Benzil-acetat (fenil-metil-acetat) - C6H5CH2OOCCH3 se dobija od benzoil-hlorida i

kalijum-acetata. Koristi se parfimeriji, kozmetičkoj industriji i za prozvodnju veštačke smole.

Citral (geranijum-aldehid, geranijal) - C10H16O je po mirisu slična je limunu, svetlo

žute boje i lako isparljiva tečnost.

Eugenol- C3H5C6H3(OH)OCH3 je etarsko ulje poput mirisa karanfila

Geraniol - (CH3)2CCH(CH2)2C(CH3)CHCH2OH je nezasićeni terpenski alkohol i

dobija se redukcijom citrala. Korsti se za pravljenje parfema.

Jonon - C13H20O miriše slično kao miris ljubičice, svetlo žute je boje ili može biti i

bezbojna tečnost. Koristi se za izradu parfema i u sintezi vitamina A.

Fenil-etil-alkohol (benzil-karbinol, fenetil’alkohol) - C6H5CH2CH2OH je bezbojna

tečnost, prijatnog je mirisa, dobija se od etilen-oksida i fenil-magnezijum-bromida.

13


Linalil - C10H17OH je bezbojna tečnost, prijatnog mirisa. Nalazi se u mnogim eteričnim

uljima i koristi se u parfimeriji.

Masnoće, ulje i voskovi koji se pretožno koriste u proizvodnji kozmetike su

raznovrsnog porekla i sastava.

Prirodne smole su čvrste, amorfne ili polučvrste guste materije dobijene u vidu

sekrecija od izvesnih vrsta biljaka. Obično je ima u drvenoj masi biljke, lišću i kori, a ambra

se nalazi kao fosilna naslaga. Njena upotreba je široka, a najčešće se koristi u industriji boja i

lakova, u proizvodnji sapuna, hartije i dr.

Balzami su proizvdi koje luče neke vrste drveta. Po svom sastavu su smeše smolastih

materija, etarskih ulja i nekih kiselina.

Kiseline koje ulaze u sastav kozmetičkih proizvoda su: limunska, askorbinska i mlečna

i imaju ulogu konzervansa i antisepitika.

Alkohol, najviše se koristi: etil-alkohol, glicerin, sorbitol i dr.

Površinski aktivne materije olakšavaju emulgovanje vode i masti u preparatima za

negu, dok konzervansi i antioksidansi stabilizuju proizvode i sprečavaju procese razlaganja

dobijenih proizvoda.

14


3. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ETARSKIH ULJA

Etarska ulja prema definiciji ISO (International Standard Organization) su uljasti

proizvodi intezivnog mirisa, koji se dobijaju iz biljaka, destilacijom pomoću vodene pare,

presovanje i cedjenjem.

Za razliku od masnih ulja, etarska lja u potpunosti isparavaju i ne ostavljaju nikakve

mrlje. Cvetno ulje se ne ubraja u etarska ulja ali se generalno može reći da i ona pripadaju

etarskim uljima.

Razlozi nastajanja etarskih ulja u biljkama nije u potpunosti utvrdjen, ali njihova

fiziolaška ulaga u biljkama sae može doesti u vezu sa njihovom ulogom da obezbede energiju

za biohemijske procese, a takodje služe i kao žaštita biljaka od napada insekata iživotinja, kao

i zaštita od infekcija i zaraza, u mnogim etarskim uljima je nadjeno fungicidno i bakteriološko

dejstvo.

U tabeli broj 1. kao primer. predstavićemo sastav etarskog ulja kore narandže.

Supstancija Sadržaj

u %

Supstancija Sadržaj

u %

Ugljovodonici Acetati

(+) – α -Tujen 0,456 1 - decilacetat 0,002

(-) – α - Pinen 2,467 Geranilacetat 0,003

Mircen 1,189 1,8 - Cineol 0,002

(-) - Kamfen 0,366

(+) – β - Pinen 1,278 Aldehidi

ρ - Cimol 8,156

(+) - Limonen 67,724 Oktanal 0,035

γ - Terpinen 9,139 Dekanal 0,038

Terpinolen 0,573 Undekanal 0,003

(+) – Ilangen 0,008 Dodekanal 0,006

(-) - Kariofilen 0,022 Neidentifikovani aldehida 0,137

(+) – Longifolen 0,012

(+) – γ - Selinen 0,017 Ketoni

15


Najmanje 11 neidentifikovanih

aldehida

0,219

Alkoholi (+) – Karvon 0,026

Heptanol - 1 0,016 Najmanje 26 neidentifikovanih

ketona i drugih jedinjenja s

kiseonikom

0,659

Oktanol -1 0,089

Dekanol - 1 0,038 Kiseline

(-) – Sabinen-hidrat (A) 0,056

(-) - Linalool 0,245 Heptilna kiselina 0,004

(-) – Sabinen-hidrat (B) 0,110 Kaprilna kiselina 0,044

(+)- Citronelol 0,025 Pelargonska kiselina 0,013

Nerol 0,052 Limunska kiselina 0,006

α ,α, ρ – trimetilbenzil alkohol 0,031 Kaprinska kiselina 0,029

Geraniol 0,012 Undenkanska kisel. 0,003

(-) – Terpinen-4-ol 0,110 Laurinska kiselina 0,006

(+) –α – Terpineol 1,110 Najmanje 7 neidentifikovanih

kiselina

0,012

(+) –trans-karveol 0,041 Fenoli

Cis-karveol 0,022 Timol 0,084

Benzil-alkohol 0,009 Baze

Najmanje 43 neidentifikovana

alkohola

0,029 Metilestar-N-metilantranlne

kiseline

0,850

Najmanje 3 neidentifikovane baze 0,003

Tabela br. 1. Sastav etarskog ulja kore mandarine

Dobijanje etarskih ulja destilacijom pomoću vodene pare, se satoji u transformaciji

etarskih ulja prisutnih u biljkama usled dejstva topolote, gde je direktan kontak etarskih ulja

sa vodenom parom osnovni preduslov za njihovo izdvajanje iz biljnog materijala.

Postupak dobijanja etarskih ulja se sastoji u ome da se svež ili osušeni, često usitnjeni i

ponekad fermentisani delovi biljaka ili cele biljke unose u destilacioni kotao pogodne

aparature za destilaciju i pristupa se destilaciji tako što se u destilacioni kotao doda voda tako

da je biljni materijal potppljen ili priva u njoj, ili se dodaje voda samo do perforiranog dna u

kotlu ili se biljni materijal nalazi u perforiranom delu kotla i u kotao se uvodi vodena para.

16


Na slici broj 18. dat je prikaz klasične destilacije vodenom parom u industijskim

uslovima, postupkom turbodestilacije, produvavanje pare (1-3 bara), i hidrodifuzija (0,02-0,15

bara).

Slika br. 18. Destilacija vodenom parom.

Takodje eterična ulja se mogu dobiti presovanjem ili cedjenjem i to ručno i mašinski, a

kako etarska ulja lako oksidišu, zbog čega menjaju boju i miris i usmoljavaju se, pod uticajme

kiseonika, svetlosti i povišene temperature, moraju se čuvati u malim tamnim, do vrha

napunjenim bocama na hladnom mestu. Bez etarskih ulja nema ni parfema.

17


4. PARFIMERIJSKI PROIZVODI

Parfimerijski proizvodi predstavljaju smeše mirisnih materija, fiksativa i rastvarača,

koji se upotrebljavaju na ljudskom telu ili predmetima u svrhu davanja prijatnog mirisa.

Mirisne materije kao sto je već rečeno, mogu biti biljnog, životinjskog i sintetičkog porekla.

Fiksateri su supstanace koje se dodaju parfimerijskim proizvodima da bi se postigla

što veća postojanost. Ujednačavaju isparenje pojedinih mirisnih komponenti i sprečavaju

njihovo brzo isparavanje. Kao fikasateri mogu se koristiti: smole, Benzol, Štirak, Benzil -

benzoat, Prirodni mošus i Ambra.

Kao razređivač parfimerijskih proizvoda koristi se posebno, rafinisani etil - alkohol.

Njegova uloga je u tome što ne reaguje sa mirisnim supstancama, a kao lako isparljiv

doprinosi razvijanju mirisa.

Sastojci koji obično ulaze u sastav parfema mogu se podeliti u sledeće grupe:

• citrusi,

• cveće,

• drveće i mahovina,

• hemij ske komponente,

• napici,

• neorganske prirodne komponente,

• slatkiši,

• smole i balzami,

• travnate i zelene komponente,

• voće, povrće i plodovi,

• začini i životinjske komponente.

18


5. TIPOVI PARFIMERIJSKIH PROIZVODA

Kvalitet i dugotrajnost parfimerijskih proizvoda uglavnom zavise od kvaliteta i nivoa

koncentracije mirisnih ulja. U njih spadaju:

Parefemi — Perfume extract: 15-40% (obično 20% mirisnog ulja). Trajnost parfema je

između četiri do šest sati, u nekim slučajevima zadržava se i tokom celog dana. Poznat je kao

ekstrakt, parfem ima najveću koncentraciju mirisnog ulja. U dodiru sa toplotom kože parfem

oslobađa svoj miris, a dugog je trajanja zbog sadržaja alkohola.

Parfemske vode - Eau de Parfum (EdP), Parfum de Toilette (PdT): 10-20% (obično

15% mirisnog ulja). Parfemska voda predstavlja nivo ispod parfema, ali je takođe dugotrajnog

mirisa.uglavnom dolazi u spreju, što omogućava kreiranje mirisne aure oko osobe.

Toaletne vode - Eau de Toilette (EdT): 5-15% koncentracije mirisnog ulja(obično

10%). Toaletna voda je najpopularniji vid mirisa i za žene i za muškarce. Može se koristiti

izdašno pri kreiranju mirisne aure.

Kolonjske vode — Eau de Colagen (EDC): ima oko 3 -8% (obično 5% mirsnog ulja).

Bukvalno kolonjska voda zanači voda iz Kolonja (Keln), grad u Nemačkoj. Zbog toga je ovaj

naziv opšteprihvaćen za sve mirise sa niskom koncentracijom mirisnog ulja.

Dezodoransi su složene mešavine, a pojavljuju se u obliku tečnosti, praha, štapića,

losiona ili krema. Sadrže mirisne komponente i druge sastojke koji imaju zadatak da

sprečavaju znojenje i da otklanjaju neprijatne mirise koji nastaju pri bakteriološkom

razlaganju znoja.

19


6. AMBALAŽA ZA PARFIMERIJSKE PROIZVODE

Maštovitost dizajnera u mnogome pomaže pri plasiranju i prodaji ovih proizvoda.

Uglavnom se koriste staklena ambalaža za parfeme, kolonjske i toaletne vode, dok se za

izradu dezodoransnih ambalaža koriste sprej-bočice obično od alimnijuma. Na slici 18 su

prikazane neke od ambalaža za parfemsku vodu i toaletnu vodu.

Slika br. 18. Različite ambalaže.

20


7. MIRISNE NOTE UMESTO ZAKLJUČKA

Savremeni parfemi su kompleksni, mešavine mnogih slojeva i mirisnih nota. Njihova

struktura je često predstavljena putem mirisne piramide.

Gornja nota (ili vrh) sastavljena je od najtransparentnijih ali i energicnih sastojaka koji

na početku daju najjači miris.

Srednja nota, koja čini srce parfema, je obično toplija, teža i dugotrajnija.

Osnovna ili donja nota, sastavljena je od postojanih sastojaka koji se na koži

zadržavaju dugo vremena, dajući "dušu i karakter" parfema.

Kreator parfema komponuje pricu oko centralne teme. Tu temu cine glavni akordi

kompozicije koji će odlučti kojoj porodici pripada parfem. Uticaj mirisnih nota na aromatiči

karakter parfema je takođe veoma važan, tako da je teško eksplicitno klasifikovati parfem po

mirisnim grupama. Neki se parfemi mogu svrstati u bilo koju "klasičnu" kategoriju tako da

više pripadaju mešanom tipu parfema. Međutim, generalno možemo da razlikujemo 4 glavne

kategorije ženskih mirisa i 4 kategorije muških, sa podfamilijama.

21


8. LITERATURA

1. Panić D., Pokraja M., „Farmaceutska hemija“, Zavod za udžbenike, Beograd, 2012.,

2. Bogdanović S., „Farmokologija“, Naučna knjiga, Beograd 1987.,

3. Tehnička enciklopedija, Leksikografski zavod, Zagreb, 1976.,

4. B. Pekić, Hemija i tehnologija farmaceutskih proizvoda (alkaloidi i etarska ulja),

Tehnološki fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 1983.,

5. Microsoft, Encarta, Encyclopedia, 1993-2000 Microsoft Corporation, 2001..

22

Documents

Petar Stupar Seminarski Rad Parfemi