LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE

GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

WW

W.E

MS.

RS

WW

W.E

MS.

RS

sistem za obave{tavawe

budu}nost

DIREKCIJA ZA UPRAVQAWE

Evropski

sistem za obave{tavawe

OBUKE, EDUKACIJE, VE@BE, PRAKSA...

Spremni za

budu}nost

SADR@AJ

izdaje JP EMS

Beograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor:

Nikola Petrovi}

{ef Slu`be za interno

i eksterno informisawe

Mildan Vuji~i}

odgovorni urednik:

Milo{ Bogi}evi}

novinar:

Predrag Batini}

kontakt:

(011) 3243 081

pr@ems.rs

priprema i {tampa:

BIROGRAF COMP d.o.o, Zemun

CIP - Kаталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

658(497.11)(085.3)

EМС : Електромрежа Србије : листЕлектромреже Србије / одговорниуредник Милош Богићевић.- Год. 1, бр. 1 (сеп. 2005)- . - Београд(Кнеза Милоша 11) : JП EMС, 2005-(Земун : Бирограф comp). - 29 cm

Месечно. - Је наставак: ЕлектроистокISSN 1452-3817 = EMС.Електромрежа СрбијеCOBISS.SR-ID 128361740

4 POGON PRENOSA VAQEVO

Kontrola Antikorozivne za{tite

5 SEDMA REDOVNA SEDNICA NADZORNOG ODBORA

Odluka o proceni vrednosti imovine

JP EMS

6 PRAKTI^NA OBUKA U TS [ABAC 3

Ve`ba vatrogasaca i zaposlenih

7 OBUKE I EDUKACIJE

Korisno za zaposlene i prenosni sistem

8-9 STRU^NA PRAKSA STUDENATA U JP EMS

Spremni za budu}nost

11-13 DIREKCIJA ZA UPRAVQAWE

Evropski sistem za obave{tavawe

i upozoravawe

14 POGON PRENOSA NOVI SAD

Zima spremno do~ekana

15-17 GARANCIJE POREKLA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Ozelenite svoju energiju

20-21 KONFERENCIJA BALKANMAGAZINA

Tr`i{na utakmica tek predstoji

22 PO^ETAK FUNKCIONISAWA PROJEKTA SZE

Veliki korak ka Integrisanom

evropskom tr`i{tu

4 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

Sredinom februara je na podru~ju

pogona prenosa Vaqevo odr`ana

tradicionalna godi{wa kontrola

antikorozivne za{tite nanete na

dalekovodne stubove u periodu od 2004.do 2013. godine. Organizator ovogo-

di{we kontrole, koja se obavqa da bi se

ustanovilo koja za{tita je najefikasnija,bio je Radi{a Kosti}, direktor PD

Elektroistok – Izgradwa, a prisustvo-

vali su joj generalni direktor JP EMS

Nikola Petrovi},izvr{ni direktor za

ekonomsko finansijske poslove

Branislav \ur|evi}, izvr{ni direk-

tor za upravqawe i tr`i{te Ilija

Cvijeti}, izvr{ni direktor za prenos

elektri~ne energije Neboj{a

Petrovi},direktor PD Elektroistok –

Projektni biro Zoran ^oka{, kao i

direktori pogona prenosa Vaqevo, Novi

Sad i Kru{evac i in`eweri i tehni~ari

koji se bave dalekovodima.Ovaj put,osim

predstavnika proizvo|a~a antiko-

rozivne za{tite, prisutan je bio i

direktor Zavoda za za{titu prirode

Srbije Aleksandar Dragi{i} sa

saradnicima,kao i Mom~ilo Backovi},

predstavnik kompanije ELEM ELGO koja

radi Studiju izvodqivosti za regional-

nu interkonekciju 400 kV Srbija – Crna

Gora – BiH.Trinaest testiranih stubova nalazi

se na takozvanoj oglednoj parceli, na dva

dalekovodna pravca: Bajina Ba{ta –Obrenovac A i Bajina Ba{ta – Vaqevo 3.Kontrole podrazumevaju vizuelni test i

merewe debqine premaza, prijawawe za

prethodnu boju, a stubovi na kojima se

obavqaju izabrani su zbog specifi~nih,te{kih metereolo{kih uslova koje trpe.

- Ideja da se napravi ogledna

parcela, odnosno da se odrede stubovi

na koje proizvo|a~i mogu nanositi

antikorozivnu za{titu kako bi se

utvrdilo koja je najboqa, rodila se ve} u

2000. godini, i od tada su brojne kom-

panije imale priliku da na wima testira-

ju svoj proizvod. Na osnovu testova mi

odlu~ujemo koju antikorozivnu za{titu

}emo koristiti u budu}nosti, a oni su

zna~ajni i proizvo|a~ima jer im poma`u

da unaprede proizvodwu. Tako|e, ovom

metodologijom uspeli smo da zadr`imo

cene AKZ na razumnom nivou, jer je usled

pove}ane konkurencije spre~en wihov

rast. Mi sada pla}amo ubedqivo najni`u

cenu antikorozivne za{tite u odnosu na

druge korisnike u regionu, - nagla{ava

{ef odr`avawa za dalekovode u Pogonu

Vaqevo Dragomir Kosti}, doma}in i

jedan od idejnih tvoraca ovakve prakse

kontrole AKZ.M. B.

IZ POGONA

I CENTARA POGON PRENOSA VAQEVO

Nakon kra}eg novogodi{weg odmora, na TS Beograd 20 je sredinom januara

po~ela monta`a opreme za sopstvenu potro{wu.Ormane glavnog naizmeni~nog i jednosmernog razvoda izradila je Elektroistok

– Izgradwa.Nakon uspe{nog prijemnog ispitivawa,ormani glavnog razvoda su monti-

rani na TS Beograd 20. Paralelno sa monta`om ormana glavnog razvoda montirane

su i 10 kV }elije za napajawe sopstvene potro{we.Lepo vreme u februaru iskori{}eno je da se montiraju svi izlazni rastavqa~i

u DV poqima u 110 kV postrojewu.Radovima na izgradwi TS Beograd 20 rukovodi Centar za investicije JP EMS-

a, izvo|a~ radova je PD Elektroistok - Izgradwa, projekte prve etape druge faze

izradio je Energoprojekt ENTEL, a projekte prve faze prve etape PD Elektroistok

- Projektni biro.V. M.

TS 400/110 KV BEOGRAD 20

Monta`a opreme za sopstvenu potro{wu

Kontrola

Antikorozivne za{titeMetodologija doprinela da se cene AKZ zadr`e na

razumnom nivou

Stubovi odabrani zbog

te{kih metereolo{kih

uslova koje trpe

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 5

Nadzorni odbor je na sedmoj

redovnoj sednici usvojio Odluku o

proceni vrednosti imovine na dan 1. jan-

uar 2013. godine. Izve{taj o vrednosti

nekretnina, postrojewa i opreme prema

me|unarodnim ra~unovodstvenim stan-

dardima napravilo je preduze}e za

ra~unovodstvo,reviziju i poreske usluge

LB-REV iz Beograda. Cifra koju su oni

iskazali u Izve{taju iznosi ne{to vi{e

od 480 miliona evra. Procena vrednosti

imovine je obaveza koju preduze}a moraju

obaviti jednom u pet godina.Izvestioci

po ovoj ta~ki bili su Oqa \eli},direktor Sektora za ekonomsko finan-

sijske poslove i Zvezdan Bo`inovi}

direktor LB-REV.Odobreno je i ustupawe bez naknade

rezervnih delova i demontirane opreme

Javnom preduze}u Elektroprivreda

Srbije, potrebnih za odr`avawe 53transformatorske stanice 110 kV koje

su Zakqu~kom Vlade RS pro{log novem-

bra date na kori{}ewe zavisnim

privrednim dru{tvima JP EPS. Rezervni

delovi i demontirana oprema ne zadovo-

qavaju potrebe JP EMS jer se odnose na

naponske nivoe 110 i 35 kV. Izvestilac

po ovoj ta~ki, kao i po ta~kama koje su se

odnosile na otu|ewe otpada iz pogona

Beograd, Bor, Vaqevo, Kru{evac i Novi

Sad, bio je izvr{ni direktor za prenos

elektri~ne energije Neboj{a

Petrovi}.Sednicu je vodio Dra{ko

Markovi},predsednik Nadzornog odbo-

ra JP EMS.M. B.

POSLOVNA

POLITIKASEDMA REDOVNA SEDNICA NADZORNOG ODBORA

Stupio na snagu novi statut JP EMS

Novi Statut Javnog preduze}a Elektromre`a Srbije stupio je na

snagu 7. februara. Nadzorni odbor JP EMS doneo je Statut elektron-

skim izja{wavawem 21. januara, a Vlada Republike Srbije dala je saglas-

nost 29. januara Re{ewem 05 Broj: 110-843/2014.

[esta redovna sednica

Krajem januara odr`ana je {esta redovna sednica NO na kojoj su

usvojeni zapisnici o elektronskom izja{wavawu o usvajawu novog

Statuta JP EMS i elektronskom izja{wavawu ~lanova nadzornog odb-

ora od 27. januara, kojim su usvojene odluke o donacijama

Univerzitetskoj de~joj bolnici u Tir{ovoj, Centru za za{titu

odoj~adi, dece i omladine u Zve~anskoj, Centru za integraciju mladih,

KCS – de~jem odeqewu klinike za neurohirurgiju, kao i Srni Sedmak,

za hitno le~ewe i intervenciju u Nema~koj.

Na sednici je usvojen i Izve{taj Centralne popisne komisije o

izvr{enom popisu sredstava,obaveza i potra`ivawa JP EMS sa stawem

na dan 31.decembar 2013. godine.Izvestilac je bio Borivoje ]irko-

vi}, predsednik Centralne popisne komisije.

Kartice za ulazak u EMS-ove objekte

Generalni direktor JP EMS Nikola Petrovi} doneo je krajem

januara Odluku o obliku, sadr`aju i na~inu izdavawa propusnica i

drugih dozvola za ulazak zaposlenih i drugih lica u objekte JP EMS.„Za pristup, kretawe i boravak u objektima JP EMS zaposleni

koriste elektronske identifikacione beskontaktne kartice (pro-

pusnice), koje im omogu}avaju identifikaciju i pristup radnim pros-

torijama u kojima obavqaju svoje radne aktivnosti u skladu sa Ugovorom

o radu“ – stoji u Odluci.Odlukom se precizira i postupak izrade i vra}awa propusnica,

ulazak zaposlenih u toku i posle radnog vremena, ulazak ostalih lica,kao i ulazak stranaca.

Odluka o proceni

vrednosti imovineJP EMSOdobreno i ustupawe bez naknade rezervnih delova

i demontirane opreme Elektroprivredi Srbije

Procena vrednosti

imovine je obaveza

koju preduze}a

moraju obaviti

jednom u pet godina

6 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

UTS [abac 3 je 10. februara

odr`ana prakti~na obuka ~iji ciq

je bio uve`bavawe vatrogasno spasila~ke

jedinice Odeqewa za vanredne situacije

u [apcu, kao i zaposlenih u toj trafos-

tanici.

Vesna A{anin, el. in`, Janko

Levnai},dipl.el.in`,Zoran Bjelovi},dipl. el. in`, nadzornik TS [abac 3 i

Ilija Dragojlov, el. in`, glavni ruko-

valac trafostanice,podu~ili su ~lanove

tima vatrogasno spasila~ke jedinice o

na~inu ulaska i pona{awa u slu~aju

po`ara za sve delove postrojewa.Ukazano im je da su sami transformatori

najve}a opasnost kada je re~ o po`arima

i ugro`avawu `ivotne sredine i

pokazano im je kako im i sa koje strane

mogu pri}i. Tako|e su upozati i sa

drugim delovima opreme u postrojewu

koji sadr`e zapaqiva uqa i koji su

potencijalni uzro~nici po`ara ili

wihove eskalacije. Upozoreni su i na

druge, sekundarne opasnosti po `ivot,posebno pri eksploziji elemenata od

keramike.^lanovi tima izveli su pokaznu

ve`bu „Ga{ewe po`ara u trafostanici“i uve`bavali rad ekipe sa opremom za

dobijawe pene koja je podrazumevala rad

sa me|ume{alicom i mlaznicama za te{ku

i sredwu penu. Ekipa je koristila naval-

no vartogasno vozilo, „B“ i „C“ creva,sabirnicu, razdelnicu, me|ume{alicu,mlaznicu za te{ku i sredwu penu, izola-

cione aparate i odela za prilaz vatri.Pretpostavqena je situacija da je pri-

likom kvara na transformatoru do{lo

do isticawa uqa u prostor predvi|en za

akcidentne situacije.Zaposleni u TS su u roku od tri

minuta uspeli uspe{no da se evakui{u iz

zgrade, a zatim su svi pojedina~no imali

priliku da se jo{ jednom obu~e u prak-

ti~noj upotrebi protivpo`arnih apara-

ta u realnoj situaciji gase}i kon-

trolisani po`ar koji su pripremili

~lanovi vatrogasnog tima.Zajedni~ka je ocena da je ve`ba u

potpunosti uspela, a sa spasila~kim

timom vatrogasno spasila~ke jedinice

Odeqewa za vanredne situacije u [apcu

postignut je dogovor da se ona ponovi

jo{ u tri navrata kako bi kroz prakti~nu

obuku pro{li sve spasila~ke ekipe.Ve`bi su prisustvovali komandir VSJ

[abac Goran Stefanovi} i vatrogasci

Dragan Vukovi}, Nenad Filipovi},Vladan Stojanovi} i Sr|an

Arsovi}, a iz redova zaposlenih u TS

[abac u~estvovali su Zoran Bjelovi},Aleksandar Trejgut, Ilija Dra-

gojlov, Zoran Damwanovi}, Dragan

Dragojlov, Dragi Divqakovi},Cvijetin Rankovi} i Jovanka \ur-

|evi}.R. E.

IZ POGONA

I CENTARA PRAKTI^NA OBUKA U TS [ABAC 3

- Vatrogasnom timu ukazano da transformatori

predstavqaju najve}u opasnost kada je re~ o

po`arima i ugro`avawu `ivotne sredine

Ve`ba vatrogasaca

i zaposlenihSa spasila~kim timom vatrogasno spasila~ke

jedinice postignut dogovor da se ve`ba ponovi jo{

u tri navrata

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 7

Prvi termin Dispe~erske radionice

za zaposlene u NDC i RDC odr`an

je po~etkom februara u u hotelu Norcev

na Fru{koj gori. To je bio prvi od ukup-

no ~etiri termina obuke u kojima }e

u~estvovati gotovo 80 zaposlenih u

NDC i RDC.Ciqevi radionica su upoznavawe

dispe~era NDC i RDC sa novousvojenom

tehni~kom regulativom koja se upotre-

bqava u radu,analiza zna~ajnih pogonskih

doga|aja i postupaka operativnog

osobqa, razmena iskustava dispe~era

razli~itih centara upravqawa JP EMS,kao i obavezna obuka iz poznavawa prav-

ila iz bezbednosti i zdravqa na radu.

Dan kasnije na istom mestu po~ela je

prva od planiranih {est dvodnevnih

Obuka rukovaoca, rukovodilaca radova i

dispe~era. Osim upoznavawa sa izmenama

i dopunama uputstva TU-EKS-04, koje su

usvojene po~etkom 2014. godine, obrade

uputstva TU-EKS-03, uputstva BZR, pro-

cedure i uputstva IMS,koje rukovaoci i

rukovodioci radova primewuju u svom

radu, obuka je obuhvatila i prezentaciju

primene za{tite `ivotne sredine u JP

EMS.Na po~etku obuke, generalni direk-

tor Nikola Petrovi} je pozdravio sve

prisutne, pohvalio takav vid edukacije

zaposlenih i obe}ao da }e ubudu}e obuka

biti jo{ vi{e. Neboj{a Petrovi},izvr{ni direktor za prenos elektri~ne

energije, tako|e je pozdravio sve

prisutne i naglasio da je odr`avawe

obuke na jednom mestu za operativno

osobqe Javnog preduze}a „Elektromre`a

Srbije“ veoma zna~ajno, jer su oni jedan

od kqu~nih segmenata osnovne delatnos-

ti rada JP EMS. Ilija Cvijeti},izvr{ni direktor za upravqawe i

tr`i{te, podr`ao je takav na~in

odr`avawa obuke i naglasio da

dispe~eri, rukovaoci i rukovodioci

radova rade na zajedni~kom poslu i da je

ovo najboqi na~in za me|usobno upoz-

navawe i sticawe me|usobnog poverewa.Kristina Bojovi},izvr{ni direktor za

qudske resurse, pohvalila je „Prenos“ i„Upravqawe“ na maksimalno kvalitetnom

nivou organizovawa obuke.Obuku }e, u {est termina, do kraja

marta pro}i gotovo 400 zaposlenih, a

sme{taj u~esnika realizovan je u saradwi

sa Sindikatom EMS.R. P. – M. B.

JP EMSOBUKE I EDUKACIJE

Korisno za zaposlene

i prenosni sistem

Dispe~erska radionica i Obuka rukovalaca,

rukovodilaca radova i dispe~era na

Fru{koj Fori

- Odr`avawe obuke na jednom mestu za operativno

osobqe EMS-a veoma zna~ajno, jer oni predstavqaju

kqu~ni segment osnovne delatnosti Preduze}a

8 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

^esto se ~uje da najva`niji resurs

svakog uspe{nog preduze}a ~ine

qudi – stru~ni i motivisani zaposleni.

Strate{ko opredeqewe JP EMS je

smawewe prose~ne starosti zaposlenih

koje }e se posti}i i zapo{qavawem

mladih i talentovanih stru~waka.

Qudski resursi JP EMS sprovode va`an

program koji poma`e ostvarivawu tog

ciqa. Re~ je o obavqawu stru~ne prakse

studenata u na{em Preduze}u, o ~emu nam

govori Bojana Nikoli},{ef Slu`be za

obrazovawe i stru~no usavr{avawe

zaposlenih.

- Obavqawe stru~ne prakse je

vi{estruko korisno. Od izuzetnog

zna~aja za Preduze}e je ostvarivawe

kontakta sa kvalitetnim mladim

kadrovima koji predstavqaju budu}nost

struke, a studentima predstavqa

odli~nu priliku da se neposredno

upoznaju sa funkcionisawem slo`enog

i zna~ajnog sistema kao {to je

Elektromre`a Srbije. Slu`be u kojima

se praksa obavqa dobijaju pomo} u

izvr{avawu svojih zadataka, a prak-

tikanti sti~u dragoceno radno iskust-

vo, ka`e ona na po~etku razgovora.

U septembru pro{le godine general-

ni direktor Nikola Petrovi} i rek-

tor Univerziteta u Beogradu prof. Dr

Vladimir Bumba{irevi} potpisali

su ugovor izme|u JP EMS i Centra za

razvoj karijere i savetovawe studenata

Univerziteta u Beogradu. Tim ugovorom

je ostvarena saradwa u oblasti organi-

zovawa akademske stru~ne prakse stude-

nata Univerziteta u Beogradu,~iji ciq je

podr{ka razvoju karijere studenata i

QUDSKI

RESURSI STRU^NA PRAKSA STUDENATA U JP EMS

Spremni

za budu}nostProgram koji je izuzetno koristan za mlade

talente, ali i za Preduze}e

Mirjana Miqani}, student zavr{ne godine psihologije rada na Filozofskom fakulte-

tu,od decembra obavqa praksu u Sektoru za razvoj qudskih potencijala JP EMS. – Saznala sam

za ovaj program preko Centra za razvoj karijere i u~inilo mi se da je to dobra prilika da

pro{irim znawa, primenim teorijsko znawe koje sam stekla na fakultetu, kao i da ostvarim

kontakte. Najvi{e sam bila anga`ovana na projektu istra`ivawa zadovoqstva zaposlenih, a

obavqala sam i administrativne poslove i teku}e zadatke kakvih u na{em sektoru ima puno.Praksa u EMS-u je sjajno iskustvo i sre}na sam {to imam {ansu da vidim {ta zaista zna~i biti

psiholog u jednom velikom preduze}u, da saznam kako posao izgleda iznutra, koje su prednos-

ti i koje su te{ko}e. Nai{la sam na odli~an prijem, okru`ena sam mladim qudima koji su me

odli~no prihvatili.Ovde vlada dobra i kolegijalna atmosfera i nadam se da }e u budu}nosti

Elektromre`a Srbije postati moja stalna adresa, - ka`e Mirjana.Wen mentor, psiholog Du{ica Maksimovi} iz Sektora za razvoj qudskih potencijala,

za svog praktikanta ima samo re~i hvale: Mirjana je vredna, ta~na i puna entuzijazma. Bila je

anga`ovana u svim segmentima projekta istra`ivawa zadovoqstva zaposlenih u JP EMS,a imala

je prilike i da se upozna sa ostalim aktivnostima na{eg sektora.Mislim da je ovo dobra pri-

lika da mladi qudi steknu iskustvo, a svakako je korisno i za nas mentore, isti~e ona.

Prilika da se pro{ire znawa

mentor Du{ica Maksimovi}

i student Mirjana Miqani}

Centar za razvoj karijere i savetovawe

studenata stara se da na praksu u EMS

do|u najboqi studenti

Bojana Nikoli}, {ef Slu`be za obrazovawe

i stru~no usavr{avawe zaposlenih

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 9

obezbe|ivawe kvalitetnih kandidata za

zapo{qavawe u JP EMS. Ugovor predvi|a

da studenti akademsku stru~nu praksu

obavqaju na kraju pretposledwe godine

na osnovnim studijama (tzv. stru~na prak-

sa 1) i na kraju posledwe godine {kolo-

vawa na osnovnim studijama (tzv. stru~na

praksa 2).

- JP EMS se obavezao da organizuje

akademsku praksu za studente

Univerziteta u Beogradu u trajawu od

jednog do tri meseca. Po dostavqawu

spiska studenata iz Univerzitetskog

centra, sa svakim pojedina~no

zakqu~ujemo ugovor o obavqawu

akademske stru~ne prakse, kojim se

detaqno reguli{u prava, obaveze i

du`nosti studenta i JP EMS.

Studentima se uru~uje i Kodeks

poslovnog pona{awa i poslovne komu-

nikacije u JP EMS.Obezbe|ujemo stru~nu

prakti~nu obuku uz mentora odgovaraju}e

stru~ne spreme i nastojimo da student

stekne potrebna parkti~na znawa. Na

kraju obavqene akademske stru~ne

prakse, student dobija i

potvrdu.Studenti su osigurani za vreme

obavaqawa studentske prakse, u slu~aju

povrede na radu ili profesionalnog

oboqewa, obja{wava Bojana Nikoli}.

Centar za razvoj karijere i saveto-

vawe studenata Univerziteta u Beogradu

ima obavezu da promovi{e Program stu-

denstke prakse i prikupqa prijave kan-

didata, vr{i predselekciju kandidata i

sa~ini spisak studenata koji }e biti

upu}eni na studentsku praksu. U Centru

se staraju da u svakom trenutku obezbede

najboqe kadrove.Oni vode ra~una o tome

da studenti uredno poha|aju i obavqaju

akademsku stru~nu praksu i na osnovu

izve{taja JP EMS redovno prate wihov

rad i vladawe. Postoji mogu}nost da se

zameni student koje ne po{tuje

unutra{wi red utvr|en op{tim aktima JP

EMS ili na drugi na~in remeti

izvo|ewe akademske stru~ne prakse.

- Stru~nu praksu tokom pro{le i ove

godine poha|alo je i poha|a ukupno 13

studenata. Naravno, najvi{e ih je sa

Elektrotehni~kog fakulteta i wihovi

mentori su iz Direkcije za upravqawe,

Direkcije za prenos, Sektora za strate-

giju i Sektora za investicije, ali imamo

i studente Gra|evinskog fakulteta

(Sektor za investicije) i Filozofskog

fakulteta,odsek Psihologija (Sektor za

Qudske resurse), isti~e Bojana Nikoli}

i dodaje: - Veoma smo zadovoqni sarad-

wom sa Centrom za razvoj karijere, kao i

studentima koji nam dolaze na praksu.

Sigurni smo da }e na{e aktivnosti

doprineti popuwavawu redova na{eg

Preduze}a kvalitetnim kadrovima i da se

me|u onima koji u toku studirawa dolaze

kod nas na praksu nalaze budu}i uspe{ni

radnici i rukovodioci Elektromre`e

Srbije.

Milo{ Bogi}evi}

QUDSKI

RESURSI

Student master studija Elektrotehni~kog fakulteta Milo{ \ur|evi} za program

obavqawa stru~ne prakse u EMS-u saznao je na sajtu fakulteta, ali i preko dru{tvenih mre`a.

Wegov mentor je Boris [u{i},{ef Slu`be za gradwu visokonaponskih vodova,a najvi{e vre-

mena provodi sa kolegama iz kancelarije Brankom \or|evi}em, Draganom Radulovi} i

Stojanom Simovim. – Ovde sam od sredine januara i praksa mi traje do sredine aprila.

Prijavio sam se radi sticawa iskustva i utisci su mi odli~ni.Naravno,od ranije znam za EMS,

ali sada imam priliku da iz prve ruke saznam kako funcioni{e jedno veliko elektroenerget-

sko preduze}e. Sistem je slo`en, i ima mnogo toga da se nau~i i sazna. Uglavnom sam anga`ovan

na pregledu projekata i najvi{e sam se bavio napajawem FAS-a u Kragujevcu, a uskoro }u imati

i priliku da se na terenu upoznam sa tim projektom. U kancelariji, ali koliko sam uspeo da

vidim i u celom EMS-u, atmosfera je radna i prijateqska, - nagla{ava Milo{.

Branko \or|evi} iz Slu`be za gradwu visokonaponskih vodova ima izuzetno mi{qewe o

mla|em kolegi: Milo{ je vredan mladi ~ovek koji je na fakultetu stekao dobro predznawe.

Veoma je upu}en u problematiku i fali mu jo{ sasvim malo „bru{ewa“ da postane pravi EMS-

ovac, ka`e Branko.

Sticawe dragocenog iskustva

Branko \or|evi} i Milo{ \ur|evi}

Osim stru~ne akademske prakse regulisane ugovorom sa Centrom za razvoj karijere i savetovawe

studenata Univerziteta u Beogradu, u JP EMS se obavqa i kratkotrajna stru~na praksa u trajawu do

15 dana. Wu obavqaju studenti (ili sredwo{kolci) kojima je takva praksa potrebna da bi ispunili

plan u svojoj {kolskoj ustanovi. Sa wima se tako|e potpisuje ugovor i oni se upoznaju sa pravilima

JP EMS i prolaze obuku o opasnostima i {tetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini. Pro{le

i ove godine, kratkotrajnu stru~nu praksu pro{lo je 18 studenata i jedan sredwo{kolac, i oni su

bili „raspore|eni“ u razli~itim organizacionim jedinicama na{eg Preduze}a, - nagla{ava {ef

Slu`be za obrazovawe i stru~no usavr{avawe zaposlenih Bojana Nikoli}.

Kratkotrajna stru~na praksa

10 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

Predstavnici JP EMS u~estvovali su

na karijernom doga|aju stipendista

Erasmus Mundus programa Evropske

unije,koji je FondacijaTempus organizo-

vala krajem januara u Domu omladine.Doga|aj je osmi{qen tako da zaintereso-

vanim predstavnicima kompanija (HRslu`be) omogu}i neposredan kontakt,upoznavawe i razgovor sa stipendistima

u odre|enim oblastima.Osim EMS-a, doga|aju su prisustvo-

vali i HR predstavnici kompanija NIS

GASPROM WEFT i Manpower.

Erasmus Mundus je program podr{ke

saradwi i mobilnosti u visokom obrazo-

vawu kroz promovisawe najkvalitetnijih

evropskih master i doktorskih studija.Ciq programa je unapre|ewe

kvaliteta visokog obrazovawa i me|ukul-

turnog razumevawa kroz saradwu sa part-

nerskim zemqama (zemqe koje nisu ~lan-

ice EU). Program funkcioni{e tako {to

studentima i nastavno-nau~nom osobqu

iz svih zemaqa sveta daje mogu}nost

upisa, tj. ukqu~ivawa u postdiplomske

studije na visoko-{kolskim institucija-

ma Evropske unije, i obratno, omogu}ava

se mobilnost studenata i nastavnika iz

EU u partnerske zemqe.Evropska unija obezbe|uje stipendi-

je kako za dr`avqane partnerskih zemaqa

koji su primqeni na Erasmus Mundus mas-

ter i doktorske studije u zemqama

Evropske unije, tako i za EU dr`avqane

koji }e studirati na partnerskim uni-

verzitetima.- Tokom ovog doga|aja imali smo pri-

liku da intervjui{emo alumniste

razli~itih obrazovnih profila. Susret

sa studentima je bio od velike koristi

i zna~aja za JP EMS, jer ovakav program

nam omogu}ava da se kroz razgovor sa

mladim i perspektivnim qudima , koji

studiraju na razli~itim fakultetima,boqe upoznamo sa wihovim aspiracijama ,ta~nije planovima i ciqevima za radno

anga`ovawe.Tako|e smo razgovorali i sa

predstavnicima drugih kompanija i ujed-

no razmenili iskustva o selekciji

kadrova i saradwi na Tempus projektu, -istakla je Du{ica Maksimovi},samostalni stru~ni saradnik u Sektoru

za razvoj qudskih potencijala JP EMS.M. B.

JP EMS KARIJERNI DOGA\AJ U DOMU OMLADINE

EMS u evropskom projektu

unapre|ewa visokog obrazovawaNeposredan kontakt, upoznavawe i razgovor sa

stipendistima Erasmus Mundus programa

- U ciqu efikasnijeg upravqawa otpadom i opasnim materijama, kao i ure|ewa

privremnih skladi{ta demontirane opreme i opreme namewene otpadu i privre-

menih lokacija za odlagawe svih vrsta otpada, zapo~eli smo obilazak svih pogona

prenosa. Ciq je, pre svega, da se sa direktorima pogona, odnosno wihovim

pomo}nicima defini{u budu}i koraci i dinamika re{avawa navedene problematike,- ka`e Mili{a Jovanovi}, direktor Sektora za za{titu `ivotne sredine (Z@S).

- U februaru je zbrinut elektronski i elektri~ni otpad u Pogonu Novi Sad. Umartu je planiran tretman opasnog otpada, odnosno ~i{}ewe i prawe uqnih kada i

zauqenog kamenog agregata na TS Sremska Mitrovica i TS Srbobran. Sa istim

aktivnostima se nastavqa i na drugim lokacijama, - nastavqa direktor Jovanovi}

pri~u o aktivnostima skoroosnovanog sektora.Izvr{en je izbor ovla{}enih operatera za prodaju i daqi tretman rashodovanih

aku-baterija iz pogona Novi Sad,otpadnog izolacionog uqa sa TS Obrenovac,otpad-

nih me{anih metala iz Pogona Beograd,kao i otpadne visokonaponske opreme iz pog-

ona Beograd i Bor.Realizacija Ugovora se o~ekuje tokom marta i aprila.- Sektor za Z@S aktivno u~estvuje u edukaciji i informisawu zaposlenih o

sistemu Z@S u JP Elektromre`a Srbije i upotrebi apsorbenata prilikom mawih

curewa i isticawa uqa na organizovanim obukama rukovaoca TS, izvo|a~a radova i

dipe~era koje se tokom februara i marta odr`avaju na Fru{koj gori, - isti~e

Jovanovi}.M. B.

ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Za ~istiji i ure|eniji EMS

„Susret sa studentima je bio

od velike koristi i zna~aja za

JP EMS jer je omogu}io da se

boqe upoznamo sa planovima

i ciqevima mladih

i perspektivnih qudi“

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 11

Veliki poreme}aj i raspad dela elek-

troenergetskog (EE) sistema u delu

Zapadne evrope,koji se odigrao u no}i 9.juna 2006. godine, kada je do{lo do razd-

vajawa evropskog sistema prenosa na tri

ostrva i do prekida isporuke elektri~ne

energije za vi{e od 15 miliona

doma}instava, predstavqao je inicijalni

povod za realizaciju EAS (ENTSO-EWide Awareness System) sistema.Analiza tog doga|aja je pokazala da se on

mogao preduprediti ili lokalizovati u

slu~aju da su operatori prenosnih sis-

tema,u trenutku poreme}aja,osim podata-

ka o svom EE sistemu, raspolagali i rele-

vantnim podacima (u realnom vremenu) ostawu okolnih EE sistema.

Nakon tog incidenta,nekada{wa aso-

cijacija operatora prenosnih sistema

Kontinentalne evrope UCTE donosi

vi{e obavezuju}ih zakqu~aka i preporuka,od kojih jedna (preporuka br.4) jasno gov-

ori o neophodnosti realizacije zajed-

ni~kog evropskog sistema za

obave{tavawe i upozoravawe. Po~etkom

2010. godine, ENTSO-E SOC (SystemOperation Committee) komitet donosi

odluku o po~etku realizacije EAS projek-

ta, panevropske platforme u kojoj }e

aktivnu ulogu imati svi Operatori

prenosnog sistema (TSO-ovi) Evrope. JPElektromre`a Srbije od samog po~etka

oficijelno prihvata i aktivno u~estvuje

u realizaciji tog velikog, panevropskog

projekta.U okviru ENTSO-E EAS izvr{nog

plana jasno su definisane obaveze svih

u~esnika projekta.Poslovi su podeqeni u

dve grupe: Informacione tehnologije

(IT) i Operativno kori{}ewe

(Operational usage). Shodno tome, svaki

TSO (Transmit System Operator) dele-

girao je po dve osobe zadu`ene za kon-

takt i odgovorne za prakti~nu realizaci-

ju EAS projekta u svojim kompanijama. To

su tzv. EAS SPOC (Single Point OfContact) za IT i EAS SPOC za opera-

tivno kori{}ewe. Ispred JP EMS,poslove SPOC-a za IT obavqa Sla|an

Jani}ijevi}, zaposlen na mestu [efa

Slu`be upravqa~ke informatike NDC,dok je poslove SPOC-a za Operational

JP EMSDIREKCIJA ZA UPRAVQAWE

Zajedni~ki evropski

sistem za obave{tavawei upozoravawePi{u: Sla|an Jani}ijevi} i Dragan Raki}

Komitet za Operativno upravqawe ENTSO-E-a je

16. aprila 2013. zvani~no pustio u operativnu

upotrebu „ENTSO-E Wide Awareness System“platformu. Nakon obuke i pripreme svih dispe~era

NDC za kori{}ewe EAS sistema i kona~ne potvrde

ta~nosti svih podataka koji se preko wega prezen-

tuju, novembra 2013. godine po~eo je zvani~an rad i

ekspoloatacija EAS sistema u NDC JP EMS.

Slika 1

EAS je centralizovani sistem

za razmenu i vizuelizaciju

podataka izme|u operatora

prenosnih sistema

12 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

usage zadu`en Dragan Raki}, in`ewer

specijalista – dispe~er NDC-a.EAS,sistem za obave{tavawe i upozo-

ravawe, u su{tini predstavqa centrali-

zovani sistem za razmenu i vizuelizaciju

podataka izme|u operatora prenosnih

sistema, ~lanova ENTSO-E asocijacije

(slika 1). Operativnim kori{}ewem EASplatforme od strane osobqa Nacional-

nih dispe~erskih centara u svakom

trenutku su na raspolagawu odre|eni

podaci iz svih delova evropskog sistema

prenosa,tako da se u slu~aju ugro`enosti

rada interkonekcije lak{e uo~ava prob-

lem {to dovodi do spre~avawa nastanka

poreme}aja. U slu~aju da je do{lo do

pojave poreme}aja, omogu}ava indenti-

fikaciju porekla i obima poreme}aja kao

i koordinaciju u aktivnostima NDC-ova

kako bi se poreme}aj re{io.Ovde je re~ o podacima u realnom

vremenu, koji su bitni za sigurnost rada

celokupnog evropskog elektroenerget-

skog prenosnog sistema (frekvencija,gre{ka regulacione oblasti - ACE,tokovi snaga po granicama TSO-ova,aktuelne i nominovane razmene aktivne

snage i dr), a koji svaki od TSO-ova

dostavqa za svoj sistem ponaosob.Operativno osobqe NDC-ova tako|e u

realnom vremenu postavqa podatak o

indikaciji stawa sopstvenog sistema

(system state) i skup predefinisanih

opisnih poruka,kojima se prezentuje gen-

eralni status svakog pojedina~nog TSO-a u Evropi u svakom trenutku.U trenutku

kada operater promeni status svog sis-

tema,u svim NDC-ovima pojavi}e se opom-

ena da se u tom TSO-u ne{to de{ava,~ime

}e se skrenuti pa`wa na mogu}e probleme

koji bi mogli dovesti do naru{avawa sig-

urnog rada interkonekcije. Pored toga

mogu}e je uo~iti koji od TSO-ova odstu-

pa od planiranog programa razmene, koji

su delovi interkonekcije optere}eniji i

niz drugih podataka.Podatke koje dostavqaju TSO-ovi,

mogu}e je naknadno prona}i u arhivi i

iskoristiti za analizu doga|aja.Pored toga {to EAS sistem sa sobom

donosi niz pogodnosti u operativnom

radu, sa druge strane kori{}ewe sistema

sa sobom nosi i breme odgovornosti jer

obavezuje sve korisnike na opreznost.

Svaka pogre{na informacija koja se na|e

na EAS platformi mogla bi dovesti do

stvarawa pogre{ne slike o stawu sistema

a time i dovesti u opasnost siguran rad

interkonekcije.Iz tog razloga je potreb-

na konstantna obuka i uve`banost koris-

nika, kao i provera validnosti podataka

koji se {aqu.EAS predvi|a razmenu podataka

preko centralnih redundantnih sistema

u Nema~koj (Amprion) i Francuskoj (RTE),slika 2, posredstvom resursa evropskog

elektronskog autoputa za prenos podata-

ka u realnom vremenu – EH (ElectronicHighway).EMS preko EH ~vora u NDC u

Beogradu,iz svog EE sistema,{aqe defin-

isani skup podataka u realnom vremenu u

HOST sajtove u Amprionu i RTE, putem

ICCP (TASE.2) komunikacionog protoko-

la. Ovi podaci se lokalno prikupqaju

preko SCADA/EMS sistema u NDC JP

EMS.U HOST sajtovima, ovako akvizirani

podaci, (prikupqeni po istom principu

iz NDC svih evropskih TSO-ova) se

obra|uju u okviru hosting podsistema za

vizualizaciju. Podsistem za vizualizaciju

obezbe|uje jedinstven prikaz celokupnog

evropskog EE sistema, koji daqe, putem

EAS klijent-prezentera (koristi se

Exceed on Demand aplikacija), postaje

dostupan i vidqiv u svim evropskim NDC-ovima.Dakle,dispe~erske slu`be u NDC-ovima razli~itih zemaqa imaju mogu}nost

da na jedinstven na~in prate prikaz stawa

celokupnog evropskog EE sistema.Prikaz bazi~nog koncepta realizaci-

je EAS sistema dat je na Slici 3.Preko EAS klijent-prezenter

aplikacije (EAS Presenter) dispe~eri

NDC-a su u mogu}nosti da prate vi{e

JP EMS

Slika 2

Slika 3

EMS od samog po~etka aktivno

u~estvuje u realizaciji ovog

panevropskog projekta

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 13

prikaza, tzv. EAS Worldmaps, od kojih su

najbitniji:„Frequency“ – prikaz frekven-

cije svih TSO-ova u Evropi, „SystemState” – slika 4 – prikaz statusa sistema

svih TSO-ova, „Exchange“ – slike 5 i 6 –prikaz razmene aktivne snage izme|u

TSO-ova i „Imbalance“ – prikaz regula-

cionih odstupawa svih TSO-ova u

Evropi.Osim prikaza mogu}e je pokrenuti i

genrisawe dijagrama i grafikona kao bi

se pratili bitni parametri koji u datom

trenutku mou biti od va`nosti za

pa`qivije pra}ewe.

Platforma poseduje i arhivu tako da

je za potrebe analiza mogu}e do}i do

potrebnih podataka.Tako|e, za potrebe pra}ewa podata-

ka koji se dostavqaju EAS sistemu, na

SCADA/EMS sistemu u NDC, izra|en je

poseban EAS displej, na koji su uvedeni

ukupni plan i ukupna aktivna snaga EE

sistema Republike Srbije, planovi i

trenutne aktivne snage po granicama sa

susedima, ACE i sistemska frekvencija.Implementiran je i „System state“ (Trafficlight) servis i obezbe|ena mogu}nost

slawa predifinisanih tekstualnih poru-

ka) iz NDC JP EMS u EAS HOST sajtove u

Nema~koj i Francuskoj.Poslove tehni~ke realizacije i

implementacije (hardver, softver, komu-

nikacije) EAS sistema u NDC realizovala

je ekipa Slu`be za upravqa~ku infor-

matiku NDC u sastavu: Sla|an

Jani}ijevi}, Zoran Milini} , Zoran

Rudi}, Miroslav Novakovi}, Zoran

Dimi}, Suzana Milenkovi}, Damir

Kasumovi}, Mirela \ur|evi} i

Jelena Veselinovi}. Poslove vezane za

eksploataciju EAS aplikacije i obuku

dispe~era u sali NDC JP EMS vodio je i

realizovao Dragan Raki}. U organiza-

cionom delu projekta aktivno su u~estvo-

vali i projekat pratili Pomo}nik

izvr{nog direktora za upravqawe i

tr`i{te Dr.Du{ko Tubi} i Direktor

Sektora za tehni~ki i upravqa~ki

informacioni sistem Nada Turudija.Komitet za Operativno upravqawe

ENTSO-E-a je 16. aprila 2013. zvani~no

pustio u operativnu upotrebu „ENTSO-E Wide Awareness System“ (EAS) plat-

formu, kada je na sistem prikqu~eno

prvih osam TSO-ova.Nakon obuke i pripreme svih

dispe~era NDC za kori{}ewe EAS sis-

tema i kona~ne potvrde ta~nosti svih

podataka koji se prezentuju preko EASsistema, novembra 2013. godine po~eo je

zvani~an rad i ekspoloatacija EAS sis-

tema u NDC JP EMS.Do sada je na sistem prikqu~eno 36

TSO-ova.Operativnom upotrebom EAS sis-

tema pove}ana je operativna sigurnost

rada evropskog sistema prenosa,~ime je u

zna~ajnoj meri smawena verovatno}a

pojave poreme}aja {irih razmera.

JP EMS

Slika 4

Slika 5

Slika 6

Do sada je na sistem

prikqu~eno 36 TSO-ova.

14 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

Krajem januara Vojvodinu je zahvatilo

ozbiqno sne`no nevreme. Najpre je

napadao suv sneg, da bi usledila

vi{ednevna ko{ava orkanske ja~ine,nosiv{i sa sobom pome{anu zemqu sa

pahuqicama. Nanosi snega su na pojedin-

im mestima prelazili tri metra, zbog

~ega je bio blokiran saobra}aj na

va`nijim pravcima u gotovo celoj

Vojvodini. Dok su stizale vesti o

zabrani ulaska kamiona i teretnih vozi-

la na grani~nim prelazima i obustave u

re~nom saobra}aj na Dunavu, tranzit

elektri~ne energije i snabdevawe svih

kupaca na teritoriji Vojvodine obavqli

su se bez prekida.Na teritoriji Pogona prenosa Novi

Sad ve}e koli~ine snega su zabele`ene u

transformatorskim stanicama Novi Sad

3 i Srbobran. ^i{}ewe je bilo organi-

zovano u dva navrata. Zajedni~kim napo-

rima radnika iz Odeqewa voznog parka i

Slu`be za transformatorske stanice,31. januara i 3. februara je uklowen sneg

sa pristupnih puteva i transportnih

staza razvodnih postrojewa. Prilazni

put do trafostanice Zrewanin 2 bio je

o~i{}en vozilima Javnog komunalnog pre-

duze}a „^isto}a i zelenilo“ iz

Zrewanina, dok u samoj transforma-

torskoj stanici nije bilo ve}ih nanosa

snega.

Najve}u izlo`enost atmosferskim

uticajima i ovom nesvakida{wim nevre-

menu,uspe{no su podneli svi dalekovodi

Pogona prenosa Novi Sad. Zimski talas

sa obilnim snegom i vetrovima brzine

130 km/h zaquqao je provodnike i

stubove dalekovoda do granica

izdr`qivosti.U zavisnosti od starosti

pojedinih deonica dalekovoda, stubovi

su projektovani da podnose bo~ni vetar

brzine i do 150 km/h.Obzirom da su mes-

timi~no zabele`ene vrednosti 160km/h, mo`e se pretpostaviti da su prav-

ci trase dalekovoda i duvawa vetra bili

u ovim slu~ajevima pod povoqnijim uglom.Atmosferske pojave su u najve}oj

meri poznate pre projektovawa elemena-

ta visokonaponske mre`e, te se pri-

likom gradwe maksimalno uzimaju u obzir

svi nepovoqni uticaji. Meteorolo{ki

uslovi kojima su tokom eksploatacije

izlo`eni dalekovodi, ~esto dosti`u

ekstremne vrednosti, izazivaju}i krajwa

naprezawa pojedinih elemenata kon-

strukcije. Naj~e{}i uzroci lomova i

o{te}ewa dalekovoda predstavqaju

koincidenciju vi{e nepovoqnih eleme-

nata zajedno. Tako je pre izvesnog vreme-

na zabele`eno kidawe provodnika na

dalekovodima 110 kV. U okolini Novog

Sada kombinovanim dejstvom jakog vetra

i ledene ki{e, usled koje su se stvarale

naslage dodatnog tereta na u`adima,pove}avana je povr{ina na koju deluje

vetar i vr{en ve}i pritisak na

dalekovode. Na svu sre}u, povremena

ledena ki{a, koja je u kratkom periodu

padala krajem januara, uz ko{avu, nije

umawila pouzdanost rada prenosnih

kapaciteta u Vojvodini.Redovno odr`avawe i pra}ewe

pona{awa dalekovoda u du`em vremen-

skom periodu predstavqaju temeq pouz-

danog i sigurnog prenosa elektri~ne

energije. Tako|e, kvalitetnim in`ewer-

skim pristupom, uz dragoceno pogonsko

iskustvo, znatno mogu da se ubla`e

nesavr{enosti u toku projektovawa,gradwe ili gre{aka u konstrukciji.Posledwe vremenske neprilike,pokazale

su da je ovakav pristup dobar osnov

pogonske spremnosti dalekovoda.V. Krnajski

IZ POGONA

I CENTARA POGON PRENOSA NOVI SAD

Redovno odr`avawe i pra}ewe pona{awa

dalekovoda u du`em vremenskom periodu

predstavqaju temeq pouzdanog i sigurnog

prenosa elektri~ne energije

Zima spremno

do~ekanaVetrovi orkanske ja~ine u Vojvodini nisu uticali

na stabilnost rada prenosnog sistema elektri~ne

energije

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 15

Garancije porekla nude kupcima

elektri~ne energije mogu}nost da izraze

zahtev za “zelenom“ energijom i da sa

svoje strane stimuli{u proizvodwu

energije koja doprinosi razvoju energet-

skog sistema pod ekolo{ki prihvatqivi-

jim uslovima.Fizi~ki gledano, potro{wa elek-

tri~ne energije je uvek kombinacija ukup-

ne proizvedene elektri~ne energije u

okviru energetskog sistema, {to pokazu-

je da se potro{a~ima ne mo`e obezbedi-

ti elektri~na energija iz odre|enog

izvora. Stoga su potrebni eksplicitni

sistemi pra}ewa da bi se locirali

odre|eni atributi za obelodawivawe

odre|ene proizvodwe Da bi se ostvar-

ili zahtevi Direktive 2009/28/EC, ~l.15, ve}ina dr`ava ~lanica EU je primeni-

la eksplicitni mehanizam pra}ewa zas-

novan na elektronskim sertifikatima tj.garancijama porekla.

Garancije porekla postoje kako bi

se potro{a~ima i kupcima elektri~ne

energije lak{e dostavile relevantne

informacije o elektri~noj energiji koju

kupuju ili tro{e, kao i da bi im se

omogu}ilo da izaberu proizvo|a~e elek-

tri~ne energije na osnovu `eqenog

atributa proizvodwe.Odvojeni eksplicitni mehanizam

pra}ewa kao {to je sistem garancija

porekla, koristi sertifikate koji

garantuju atribute proizvodenog MWhelektri~ne energije. Sertifikat se

izdaje za proizvo|a~a obnovqive elek-

tri~ne energije koji ga daqe mo`e pro-

dati bez obzira na to kome prodaje

stvarnu elektri~nu energiju. Elektri~na

energija i weni atributi se tako odvaja-

ju u odre|enom trenutku proizvodwe.Kada krajwi korisnik ({to je ~esto snab-

deva~ elektri~ne energije) kupi serti-

fikat, on mo`e biti iskori{}en da bi

se obelodanio potro{eni MWh elek-

tri~ne energije sa atributima serti-

fikata. Iskori{}ewem sertifikata,snabdeva~ vezuje atribute sertifikata

za potro{enu energiju. Jednom kada je

sertifikat iskori{}en, povla~i se iz

opticaja. Ceo proces je ilustrovan na

slici 1.

TR@I[TE

ELEKTRI^NE

ENERGIJEGARANCIJE POREKLA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Ozelenite

svoju energiju“Garancije porekla imaju iskqu~ivu

funkciju pru`awa dokaza krajwem kupcu

da je dati udeo ili koli~ina energije

proizvedena iz obnovqivih izvora”

(Direktiva 2009/28/EC).

Slika 1. Proces funkcionisawa garancija porekla

16 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

Osnovni procesi koji opisuju

funkcionisawe sistema garancija

porekla su izdavawe, prenos i

iskori{}ewe garancije porekla.U svakoj zemqi u kojoj se izdaju garan-

cije porekla, koja se defini{e i kao

domen, imenuje se jedan odre|eni

nadle`ni organ koji je odgovoran za

izdavawe garancija porekla

proizvo|a~ima elektri~ne energije i

naziva se telo za izdavawe garancija

porekla. Garancija porekla se izdaje za

proizvodwu 1 MWh elektri~ne energi-

je.Izdavawe se vr{i na osnovu o~itavawa

mernih ure|aja. Berifikovana o~itavawa

brojila se konvertuju u garancije

porekla. Iako svaka garancija porekla

ima nominalnu vrednost od 1 MWh, one

se obi~no izdaju kao paket, {to je skup

identi~nih sertifikata sa uzastopnim

serijskim brojevima, koji obi~no pokri-

vaju mese~nu neto proizvodwu

proizvodne jedinice.Merewe proizvedene elektri~ne

energije za izdavawe garancija porekla

se vr{i na mestu predaje elektri~ne

energije u prenosni ili distributivni

sistem {to zna~i da se za proizvedenu

energiju koja se koristi za pokrivawe

sopstvene potro{we ne izdaju garancije

porekla.

Izdavawe se vr{i u najkra}em

mogu}em periodu posle proizvodwe. Za

velike proizvodne jedinice izdavawe se

mo`e izvr{iti na period od jednog dana

ili jednog meseca dok se za male jedinice

izdavawe mo`e vr{iti za du`e periode.^im vlasnik ra~una u sistemu za

administraciju garancija porekla reg-

istruje aktivnu proizvodnu jedinicu,garancije porekla mogu biti izdate za

proizvodwu te jedinice.Telo za izdavawe garancija porekla

izdaje garancije bez posebnog zahteva

korisnika sistema.Za solarne elektrane

(fotovolta`na postrojewa) postoji

opcija izdavawa garancija porekla na 24meseca ili na period zahtevan od strane

vlasnika ra~una u sistemu.Korisniku koji je registrovao pump-

no postrojewe u sistemu za adminis-

traciju garancija porekla }e se za

potrebe izdavawa garancija porekla

uzeti u obzir i energija kori{}ena za

pumpawe, tako da }e ukupan broj izdatih

garancija porekla biti jednak razlici

proizvedene energije i energije

utro{ene za pumpawe u MWh.Kada se podaci o proizvodwi veri-

fikuju, telo za izdavawe izdaje garancije

porekla na osnovu o~itavawa brojila i

proizvodnih deklaracija.Korisnici sis-

tema putem elektronskog sistema dobija-

ju obave{tewe o izdavawu.U slu~aju da se primeti gre{ka u

podacima o proizvodwi nakon {to su

garancije porekla ve} izdate (npr. ako

postoji gre{ka u podacima merewa), telo

za izdavawe vr{i korekciju. Ako nije

izdato dovoqno garancija porekla,ru~no

se izdaju koli~ina garancija porekla koja

nedostaje za odgovaraju}i proizvodni

period. Ako je izdato previ{e garancija

porekla, vr{i se opoziv prekomerne

koli~ine garancije porekla sa ra~una

vlasnika. U slu~aju da je vlasnik ra~una

ve} izvr{io prenos tih garancija

porekla drugom korisniku sistema,prekomerna koli~ina }e biti odbijena

prilikom narednog izdavawa za

proizvodnu jedinicu.U slu~aju da je korisnik ra~una u

stawu blokade (npr. zbog nepla}awa

naknade) garancije porekla se ne}e izda-

vati za vreme trajawa blokade. Kada se

status blokade promeni, retroaktivno

}e se izdati broj garancija porekla za

period vremena u toku koga je korisnik

ra~una bio blokiran.Nakon izdavawa, garancije porekla

ulaze u fazu prenosa, tokom koje se mogu

preneti unutar jedne zemqe (domena) kao

i izvoziti ili uvoziti iz drugog domena.Garancije porekla se prenose u paketima,a oni obi~no predstavqaju delove pake-

ta koji su nastali u fazi izdavawa.Prilikom prenosa garancija porekla

u okviru jednog domena one ostaju u reg-

istru domena u okviru koga se vr{i

prenos,dok je za prenos izme|u vi{e dom-

ena potrebno povezivawe domena koje je

ostvareno kroz saradwu u okviru organi-

zacije AIB (Association of Issuing Bodies).Razmewivawe podataka i komunikacija

izme|u registara pojedinih domena se

ostvaruje putem elektronske platforme

AIB Hub.

Iskori{}ewe garancije porekla

mo`e da se izvr{i za svoje ili potrebe

druge strane. Ako je korisnik ra~una

snabdeva~ on mo`e iskoristiti garanci-

ju porekla za svoje potrebe zarad

poboq{awa svog energetskog miksa kojom

snabdeva kupca. Kada vlasnik ra~una u

registru odlu~i da realizuje vrednost

garancije porekla, u svoju ili korist

druge strane, on vr{i iskori{}ewe

garancije porekla. Vlasnik ra~una treba

da na svom ra~unu poseduje koli~inu

garancija porekla koja }e se iskoristiti

pre nego se zapo~ne iskori{}ewe.Garancije porekla se izdaju za

proizvodwu u pro{losti.Va`nost garan-

cije porekla je 12 meseci od posledweg

dana proizvodnog perioda za koji se

izdaje garancija porekla. Za proizvodne

jedinice kojima se garancije porekla

izdaju za proizvodni preriod od mesec

dana ovo bi zna~ilo da se izdate garan-

cije mogu iskoristiti 13 meseci od

prvog dana proizvodwe. Za solarne elek-

trane mawe snage garancije porekla se

mogu izdati za proizvodni period od 24meseca {to bi zna~ilo da bi one bile

va`e}e za period od 36 meseci od prvog

dana proizvodwe. Va`no je napraviti

razliku izme|u datuma posledweg dana

proizvodwe i datuma izdavawa garancije

porekla. U slu~aju da garancije porekla

nisu izdate odmah nakon kraja

proizvodnog perioda wihov `ivotni vek

se skra}uje za vreme za koje se odlo`i

wihovo izdavawe.Specifi~an problem koji se javqa

pri iskori{}ewu garancije porekla se

ogleda u potrebi ure|ivawa rezidualnog

miksa proizvodnih atributa jedne zemqe

koji se ure|uje za vremenski period od

jedne godine i ~iwenice da garancija

porekla ima va`nost od godinu dana, te

da ona ne mora biti iskori{}ena u godi-

ni u kojoj je proizvedena, tj. javqa se

problem prenosa garancije porekla u

narednu godinu.Pra}ewe elektri~ne energije ne

mo`e da se koristi ako garancije

porekla nemaju vrednost. Stoga je veoma

va`no da se sistem u Srbiji prilagodi

sistemu va`e}em u EU. Neophodno je

razviti pouzdan mehanizam pra}ewa pri

~emu mora da se sprovede i odgovaraju}i

prora~un rezidualnog miksa.

Uloga EMS u programu

garancija porekla Srbije

Na osnovu Zakona o energetici koji

je usvojen avgusta 2011, JP Elektromre`a

Srbije je kao operatoru prenosnog sis-

TR@I[TE

ELEKTRI^NE

ENERGIJE

Ve}ina dr`ava ~lanica EU je

primenila eksplicitni

mehanizam pra}ewa zasnovan na

elektronskim sertifikatima

EMS-u, kao operatoru

prenosnog sistema, dodeqena je

uloga tela za izdavawe

garancija porekla u Srbiji

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 17

tema je dodeqena uloga tela za izdavawe

garancija porekla u Srbiji, a tako|e

EMS-u je dodeqena i uloga operatora

registra sistema garancija porekla.U sistemu garancija porekla u

Srbiji EMS }e biti i operator regis-

tra proizvodnih jedinica. Zadatak oper-

atora registra proizvodnih jedinica je

verifikacija karakteristika reg-

istrovanih proizvodnih jedinica.EMS }e delimi~no imati i ulogu

tela nadle`nog za merewe. Bi}e odgovo-

ran za obezbe|ivawe kvalitetnih

podataka i za dostavqawe podataka sa

brojila.Sara|iva}e sa operatorima dis-

tributivnog sistema i radi}e na svakod-

nevnoj verifikaciji i dostavqawu

podataka.Osnovne odgovornosti EMS su da

razvija operativna uputstva i smernice,rukovodi dnevnim aktivnostima vezanim

za garancije porekla, koordinira

aktivnosti drugih organa koji rade na

poslovima o~itavawa brojila, reg-

istrovawu proizvodnih jedinica itd,rukovodi i koordini{e obave{tavawe

javnosti i zainteresovanih strana u vezi

primene garancija porekla, obavqa

poslove vezane za ~lanstvo u AIB, razvija

i unapre|uje pravila koja va`e u doma}em

domenu.Korisnik ra~una mo`e biti bilo

koje pravno lice registrovano u

Republici Srbiji.

Aspekti kori{}ewa sistema

garancija porekla

Korisnici garancija porekla mogu

imati dodatne koristi od sistema ener-

getske sertifikacije.Proizvo|a~i elektri~ne energije iz

obnovqivih izvora }e sebi obezbediti

dodatni prihod ako za svoju elektri~nu

energiju dobijaju garancije porekla.Proizvo|a~i }e mo}i na otvorenom

tr`i{tu da prodaju garancije porekla

odvojeno od elektri~ne energije.Prihodi od garancija porekla se mogu

ulo`iti u nove poslove. Zauzvrat se

tra`i razumevawe sistema garancija

porekla, registracija proizvodnih

jedinica i prihvatawe ~iwenice da elek-

tri~na energija vi{e ne}e mo}i biti

prodata kao obnovqiva u slu~aju da je

garancija porekla razdvojena i prodata

na drugom tr`i{tu nezavisno od same

elektri~ne energije.Snabdeva~i elektri~nom energijom

mogu sebi osigurati dodatnu zaradu od

prodaje garancija porekla. Oni }e za

svaku energiju koju kupe na tr`i{tu ili

od proizvo|a~a mo}i da zatra`e potvrdu

o poreklu elektri~ne energije u vidu

garancija porekla. Time }e ste}i pravo

da daqe distribuiraju obnovqivu elek-

tri~nu energiju i time pru`e dokaz svo-

jim kupcima o poreklu elektri~ne

energije koju koriste. Ovo }e biti

najlak{i i jedini na~in dokazivawa

porekla elektri~ne energije.Zauzvrat }e

morati da ulo`e napor u savladavawe

pravila i na~ina rada novog tr`i{ta

garancija porekla elektri~ne energije.Mora}e da otvore ra~un u elektronskom

sistemu i registruju proizvodne

jedinice od kojih kupuju ili ~iju elek-

tri~nu energiju distribuiraju, a ima}e

obavezu svakodnevnog a`urirawa svog

naloga u elektronskom sistemu.Mali kupci elektri~ne energije i

doma}instva }e imati brojne prednosti

kori{}ewem ovog sistema. Mo}i }e da

izaberu koju }e elektri~nu energiju

koristiti tj. kupiti. Odlukom za kupov-

inu obnovqive elektri~ne energije }e

postati boqi gra|ani, svesni doprinosa

o~uvawu prirode. Ima}e boqi pregled o

elektri~noj energiji koju koriste, a sis-

tem koji }e se uspostaviti ima}e teme-

qne osnove za pokazivawe te energije.Interesi korisnika (kupaca) za za{titu

prirode }e biti boqe za{ti}eni.Zauzvrat se od kupca tra`i da izdvoji

vi{e novca za kupovinu elektri~ne

energije.Kupci elektri~ne energije }e imati

me|unarodno priznat sistem kojim }e

dokazati da zaista tro{e elektri~nu

energiju proizvedenu iz obnovqivih

izvora.Kao proizvo|a~i }e mo}i na svoje

proizvode da dodaju etiketu da je

odre|en proizvod proizveden

kori{}ewem energije iz obnovqivih

izvora. Time }e se dodati vrednost

proizvodu koji se prodaje. Mora}e da

izu~e sve prednosti koje ovaj sistem daje,i mora}e se potruditi da na|u snabde-

va~a koji }e im ponuditi elektri~nu

energiju koja }e biti pokrivena serti-

fikatima. Tako|e }e dodatni posao

morati da se ulo`i za potrebe isko-

ri{}ewa garancija porekla.Implementacija garancija porekla }e

omogu}iti izvoz garancija porekla izvan

granica na{e zemqe u sve zemqe u kojima

va`i ovaj sistem energetske serti-

fikacije. Tako|e }e omogu}iti izvoz

industrijskih proizvoda koji }e imati

ve}u vrednost ako je u wihovoj prozvod-

wi kori{}ena obnovqiva energija koja je

pokrivena garancijama porekla, a time }e

i cena proizvoda mo}i biti vi{a na

tr`i{tu.Priprema tr`i{ta garancija

porekla je veoma va`na, jer korisnici

moraju da se unapred upoznaju sa {emom

garancija porekla pre nego {to odlu~e

da se prijave za u~estvovawe. Ako EMS

postane posmatra~ u evropskoj orga-

niziciji tela nadle`nih za izdavawe

garancija porekla (AIB) posta}e mogu}a

saradwa sa drugim ~lanovima i omogu}i}e

se da se ide u korak sa informacijama o

najnovijem razvoju u EU. Kada se pripreme

i usvoje pravila doma}eg domena, EMS

mo`e tra`iti punopravno ~lanstvo {to

}e biti potvr|eno nakon po~etka

kori{}ewa sistema registra garancija

porekla.

Nikola To{i} dipl.in`. el. – master

Marko Zari} dipl.in`. el. – master

TR@I[TE

ELEKTRI^NE

ENERGIJE

Proizvo|a~i }e mo}i na

otvorenom tr`i{tu da

prodaju garancije porekla

odvojeno od elektri~ne energije

18 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

JP EMS TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Raspodela prekograni~nih prenosnih

kapaciteta na granicama regulacione oblasti

Republike Srbije za Mart 2014. godine

Detaqne informacije o rezultatima mese~nih zajedni~kih aukcija su objavqene na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/trziste-elektricne-energije/dodela-prekogranicnih-kapaciteta/zajednicke-aukcije-madjarska/.

Zajedni~ke mese~ne aukcije na granici

Srbija – Ma|arska:

Zajedni~ke mese~ne aukcije za mesec Mart 2014. godine

su odr`ane 11. februara 2014. godine. Ukupno 25 kompanija

je u~estvovalo na martovskim aukcijama i zabele`eno je

zagu{ewe u oba smera.Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-

ma|arskoj granici za mart 2014. godine, prikazani su u

tabeli i na grafiku:

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 19

JP EMS

Detaqne informacije o rezultatima mese~nih aukcija su objavqene na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/trziste-elektricne-energije/dodela-prekogranicnih-kapaciteta/aukcije-za-dodelu-50-kapaciteta/

Dnevne aukcije na granici Srbija - Rumunija:

Rezultati dnevnih aukcija na granici Srbija – Rumunija su objavqeni na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/trziste-elektricne-energije/dodela-prekogranicnih-kapaciteta/zajednicke-aukcije-rumunija/.

Nikola To{i}, dipl.in`.el. - master

Aukcije za dodelu 50% raspolo`ivog

prenosnog kapaciteta:

10. februara 2014. godine JP EMS je organizovao

dodelu 50% raspolo`ivog prenosnog kapaciteta za mesec

mart 2014. godine.Ukupan broj kompanija koje su u~estvovale na novem-

barskim mese~nim aukcijama je bio 21.Na svim granicama i smerovima ukupni zahtevani

kapacitet je bio ve}i od ponu|enog.Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50% raspo-

lo`ivog prenosnog kapaciteta za mart 2014. godine su

prikazani u tabeli i na grafiku:

20 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

Srbija je u{la ve} u drugu godinu

otvarawa tr`i{ta elektri~ne

energije, a od 1. januara oko 3.200 kupaca

na sredwem naponu dobilo je mogu}nost

da bira snabdeva~a elektri~nom energi-

jom. Ipak, iako su zakonski i formalno

svi uslovi ispuweni, u praksi i daqe

postoje problemi zbog kojih ovo

tr`i{te i daqe nije potpuno

funkcionalno. Ostalo je da se reguli{e

odnos kupaca sa snabdeva~ima i dis-

trubucijom, ali i uskladi Zakon o javnim

nabavkama sa Zakonom o energetici, kako

bi tr`i{te zaista postalo funkcional-

no, zakqu~eno je na konferenciji „U sus-

ret tr`i{tu elektri~ne energije“, koju

je sredinom februara organizovala

redakcija Balkanmagazina pod institu-

cionalnim pokroviteqstvom

Ministarstva energetike, razvoja i

za{tite `ivotne sredine, a u partner-

stvu sa JP Elektroprivreda Srbije.

Na konferenciji je u~estvovao i

direktor Direkcije za poslove tr`i{ta

elektri~ne energije JP EMS Vladimir

Jankovi}, koji je istakao da je, od 72

firme sa licencom za prodaju struje, u

pro{loj godini 26 bilo aktivno. On je

dodao da je preko granice u pro{loj

godini u Srbiju u{lo 10,1 teravat sati

elektri~ne energije, a iza{lo 13,1 tera-

vat sati, dok su trgovci u internim

transakcijama razmenili 11,9 teravat

sati.

Izazovi pred u~esnicima

na tr`i{tu

Pravi izazov sve u~esnike na

tr`i{tu struje u Srbiji o~ekuje naredne

godine, kada }e i doma}instva i mali

potro{a~i mo}i da biraju snabdeva~a i

kada se o~ekuje prava tr`i{na utakmica.

Ono {to }e dr`ava u~initi, kako tvrdi

Branko Filipovi}, {ef Odseka za

proizvodwu,snabdevawe i tr`i{te elek-

tri~ne energije u Ministarstvu ener-

getike, razvoja i za{tite `ivotne sre-

dine, je da sav teret socijalnih proble-

ma gra|ana preuzme,na sebe kao socijalno

odgovorna dr`ava, a da kompanijama

omogu}i da se bave biznisom i stvaraju

profit.

”Srbija uz sve te{ko}e i okolnosti

je zakora~ila na put otvorenog tr`i{ta

elektri~ne energije i u dogledno vreme

}emo ra{~istiti sva pitawa koja su

nere{ena”, poru~io je Filipovi}.

Iako je donet zakonski okvir a EPS,

PKS i Agencija za energetiku puno

radili na informisawu i obave{tavawu

preduze}a da moraju da izaberu svog

snabdeva~a elektri~nom energijom ipak

je EPS Snabdevawe nailazilo na mnogo

nerazumevawa kod kupaca.

“Izazov je kako {to jednostavnije

objasniti kupcima wihov odnos sa

mre`om i sa snabdeva~om. U razgovoru sa

kolegama iz SAD i Nema~ke ~uli smo da

je i kod wih na po~etku liberalizacije

bilo dosta nerazumevawa. @elimo da se

kupac obra}a samo jednom,a verovatno }e

AKTUELNO KONFERENCIJA BALKANMAGAZINA

Tr`i{na utakmica

tek predstoji

U 2014. godini ukupna

potro{wa elektri~ne

energije u Srbiji iznosi}e

pribli`no 35,5 teravat

sati, od ~ega }e za javno

snabdevawe biti isporu~eno

70 odsto, dok }e se na

tr`i{tu kupcima prodati

30 odsto

Nakon druge faze liberalizacije tr`i{ta

elektri~ne energije u Srbiji EPS zadr`ao vi{e od

90 odsto kupaca • Problemi sa javnim nabavkama

• Korisna iskustva iz regiona

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 21

to biti samo snabdeva~u. Doneli smo i

pravila o promeni snabdeva~a, uskla|ena

sa EU direktivama, po kome promena

mo`e trajati najvi{e 21 dan.Prema wima,

kupac se obra}a novom snabdeva~u, a on

razre{ava odnose sa mre`arom”, objasni-

la je Qiqana Haxibabi}, ~lan Saveta

Agencije za energetiku.

Za Elektroprivredu Srbije

tr`i{te je otvoreno od kraja 2012.

godine, mada su jo{ od 2008. godine veli-

ki kupci imali mogu}nost da se

elekti~nom energijom snabdevaju i od

drugih, a ne samo od EPS-a. Ukazuju}i na

to v.d. direktora ove kompanije

Aleksandar Obradovi} je istakao da

je EPS “dobio zadatak da nau~i tr`i{te

{ta je liberalizacija”.

“Neka preduze}a iz javnog sektora ne

razlikuju snabdeva~a od distribucije i

moramo da ih nau~imo da treba da na|u

snabdeva~a na tr`i{tu i, {to je jo{

va`nije, da pla}aju isporu~enu

elektri~nu energiju. EPS je pre`iveo

dva talasa liberalizacije i ~ekamo tre}i

talas - liberalizaciju tr`i{ta

doma}instava. Ostaje da se vidi da li }e

to biti od 1, jula, kako je predvi|eno

nacrtom novog zakona o energetici ili

od 1. januara.Ali,treba im objasniti raz-

liku izme|u snabdeva~a i distributera,

ko je odgovoran za kvalitet elektri~ne

energije, a ko za cene… O~ekujemo

promenu statuta EPS-a i osnova~kih

akata zavisnih privrednih dru{tava, kao

i da se krene u reorganizaciju jer,

tr`i{te je surovo. Konkurencija napada

najboqe klijente a niko ne}e firme sa

problemima”, isti~e Obradovi}.

U 2014. godini ukupna potro{wa

elektri~ne energije u Srbiji iznosi}e

oko 35,5 teravat sati,od toga }e za javno

snabdevawe biti isporu~eno 70 odsto,

dok }e se na tr`i{tu prodati kupcima

30 odsto. Ukoliko se ura~unaju i gubici,

koji se,tako|e,moraju kupiti,onda }e ~ak

46 odsto potro{we biti na slobodnom

re`imu tr`i{ta.

Prema re~ima @eqka Markovi}a,

v.d. direktora EPS Snabdevawa, ta kom-

panija je pokrila vi{e od 70 odsto

tr`i{ta, a sa rezervnim snabdevawem to

}e prema{iti 90 odsto.

“Na tr`i{tu je problem javnih

nabavki elektri~ne energije, jer dr`avni

sektor nije planirao nabavke

elektri~ne energije u 2013. godini, tako

da nisu mogli ni da raspi{u tendere

tokom pro{le godine. Tek sada se ten-

deri raspisuju za ovu godinu, mi se

javqamo na sve tendere i zakqu~ujemo

ugovore.Ve} smo zakqu~ili 50 ugovora po

osnovu javnih nabavki,a jo{ 150 je u toku.

Te javne nabavke }e za oko mesec dana

biti gotove. Za to vreme }e ti

potro{a~i biti na rezervnom snabde-

vawu. U narednom periodu nas ~eka pot-

puno odvajawe snabdevawe od distribu-

cije,istakao je Markovi},napomiwu}i da

je vlada donela uredbu o primeni jedin-

stvene cene mre`arine u narednih {est

meseci.

Upravo su javne nabavke ocewene kao

najve}i problem, ali ne samo na strani

kupaca, ve} su i naru~ioci ukazali da

EPS Snabdevawe ne ispuwava uslove

Zakona o javnim nabavkama, kao i da se, u

nekim slu~ajevima, niko ne javqa na ten-

dere.

Sne`ana Petrovi} iz Insituta za

kukuruz iz Zemun poqa isti~e da

naru~ioci ne mogu da dobiju adekvatan

odgovor ponu|a~a na tr`i{tu.Ona ukazu-

je da je EPS Snabdevawe kompanija koja

postoji tek {est meseci, tako da ne

ispuwava uslove iz zakona o javnim

nabavkama o poslovnoj istoriji, tako|e

ne daju ni bankarske garancije, ve} samo

menice, a problem je i to {to se posle

neuspelog tendera ~ak ni na direktne

pregovore ne javqa nijedan ponu|a~.

Iz EPS Sanbdevawa su na konferen-

ciji odgovorili da je kompanija po~ela

da daje bankarske garancije, kao i to da

su usvojili politiku da se javqaju na sve

tendere, iako im to nije obaveza.

“Uveli smo i jednistvenu cenu za

sve dr`avne bolnice, {kole, institute.

Gre{aka ima i poku{avamo da ih re{imo.

Uspostavqawe tr`i{ta je proces i na

po~etku }e svakako biti mnogo proble-

ma. Tako|e Zakon o javnim nabavkama

dovodi u pitawe i poslovawe EPS-a i

EPS Snabdevawa”, poru~io je

Markovi}.

Iskustva iz regiona

U Hrvatskoj, gde otvarawe tr`i{ta

traje ve} 10 godina u posledwih pet god-

ina svi kupci mogu da biraju snabdeva~a.

Me|utim, tek od 2010. godine alterna-

tivni snabdeva~i ulaze na tr`i{te, da

bi danas ve} wih 19 imalo dozvolu.Tina

Jaka{a,direktor HEP Opskrbe,pandana

EPS Snabdevawu, istakla je da od

polovine 2013. godine drugi snabdeva~i

ulaze u doma}instva i da se vodi prqava

i te{ka borba za kupce, u kojoj se ne

biraju sredstva.

“Drugi snabdeva~i idu u prodaju od

vrata do vrata, uglavnom tra`e}i pen-

zionere,kojima ~ak na prevaru i sa legit-

imacija HEP-a, daju na potpis ugovore -

teraju}i ih da na brzinu potpi{u.U 2012.

godini imali smo bankrot jednog snabde-

va~a,koji je iza sebe ostavio dugove.Moja

poruka doma}instvima je da dobro ~itaju

sitna slova u ugovorima, a preduzetnici

da provere i ostale uslove, osim cene.

Imali smo slu~ajeve da su upore|ivali

cene i reklamirali se kao jeftiniji u

odnosu na cenu na{eg rezervnog snabde-

vawa, iako su bili skupqi od na{e

tr`i{ne cene”, poru~uje Jaka{a.

Isti~u}i da i u Hrvatskoj na

po~etku liberalizacije nije bilo

ponu|a~a na tenderima Jaka{a je navela da

ih sada ih ima, u proseku, ~etiri do pet,

a da se u Sloveniji, koja je jo{ daqe

odmakla, na tendere javqa i po sedam,

osam ponu|a~a.

IZVOR: Balkanmagazin

AKTUELNO

U Hrvatskoj, gde otvarawe

tr`i{ta traje ve}

10 godina, u posledwih

pet godina svi kupci

mogu da biraju

snabdeva~a.

22 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

ENTSO-E je 4. februara pozdravio

po~etak funkcionisawa projekta za

objediwavawe cena na tr`i{tu „dan-unapred“ u severozapadnoj Evropi (SZE

projekat), kao veliki korak ka ostvarewu

potpuno integrisanog evropskog

tr`i{ta elektri~ne energije.ENTSO-E se za ovaj projekat odlu~io

2010. godine, a projekat je dobio i

podr{ku Regulatornog foruma za elek-

tri~nu energiju kao pilot projekat za

realizaciju Panevropskog povezivawa

tr`i{ta „dan-unapred“. Projekat je

obuhvatio i prevremeno ispuwewe

zahteva navedenih u Pravilima o radu

mre`e - Dodela kapaciteta i upravqawe

zagu{ewima (PRM – DKiUZ), koji se

trenutno nalazi u fazi usvajawa u vidu

evropske uredbe.Nik Vinzer, predsednik ENTSO-E

je u svom govoru, nakon po~etka

funkcionisawa ovog projekta, istakao:„Po~etak rada SZE projekta je zna~ajan

korak u realizaciji potpuno funkcio-

nalnog Panevropskog tr`i{ta elektri-

~ne energije. Operatori prenosnih sis-

tema su tesno sara|ivali sa berzama

elektri~ne energije i svim zaintereso-

vanim stranama tokom prethodnih neko-

liko godina, kako bi obezbedili

tr`i{ni okvir koji }e dovesti do

stvarawa najve}eg jedinstvenog tr`i{ta

elektri~ne energije na svetskom nivou, adanas je to rezultat predanog rada i

saradwe svih u~esnika“.Ovaj veoma slo`eni projekat,najve}i

ikada preduzet ove vrste, omogu}ava

objediwavawe cena u dr`avama na koje

odlazi vi{e od 75 posto ukupne

potro{we elektri~ne energije u Evropi.Jedinstveni algoritam,koji istovremeno

obra~unava tr`i{ne cene, neto pozicije

i razmene elektri~ne energije izme|u

tr`i{nih oblasti, primewiva}e se na

osnovu implicitnih aukcija koje }e biti

mogu}e sprovoditi zahvaquju}i re{ewu

Objediwavawe cena na nivou regiona

(Price Coupling of Regions (PCR) solution).Potpredsednik Upravnog odbora

ENTSO-E i kopredsedavaju}a SZE pro-

jekta, Bente Hagem, rekla je: „Koristi

od integracije tr`i{ta elektri~ne

energije su brojne, a nave{}u samo neke

od wih: pove}ana stabilnost, ve}a

konkurencija i poboq{ana efikasnost.Krajwi korisnik svega ovog je evropski

potro{a~ koji mo`e da o~ekuje da }e ost-

variti zna~ajne u{tede na nivou efikas-

nosti, i da }e dobiti ve}i izbor

dobavqa~a elektri~ne energije.Dana{wi

po~etak rada je dokaz posve}enosti

operatora prenosnih sistema i ENTSO-E da sprovedu ciqeve evropske ener-

getske politike“.Sa po~etkom rada u`ivo SZE pro-

jekta, svi interkonektivni dalekovodi

izme|u slede}ih zemaqa bi}e od sada

iskori{}eni uz optimizovanu efikas-

nost: Belgija, Danska, Estonija, Finska,Francuska, Nema~ka, Austrija, Velika

Britanija, Letonija, Litvanija, Luksem-

burg,Holandija,Norve{ka,Poqska (preko

SwePol veze) i [vedska.ENTSO-E }e nastaviti da radi sa

svim zainteresovanim stranama kako bi

se obezbedilo da i ostali regioni

krenu ovim putem {to pre, u ciqu pot-

punog povezivawa tr`i{ta „dan-una-

pred“ u ~itavoj Evropi.R. E.

ME\UNARODNA

SARADWA PO^ETAK FUNKCIONISAWA PROJEKTA SZE

Veliki korak ka

Integrisanom evropskomtr`i{tu elektri~ne energijeObjediwavawe cena u dr`avama na koje odlazi vi{e

od 75 posto ukupne potro{we elektri~ne energije

u Evropi

Predsednik ENTSO-E Nik Vinzer

Jedinstveni algoritam, koji istovremeno

obra~unava tr`i{ne cene, neto pozicije i razmene

elektri~ne energije izme|u tr`i{nih oblasti,

primewiva}e se na osnovu implicitnih aukcija

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 23

Ruska Federacija, najve}a republika

biv{eg Sovjetskog Saveza, je nezavisna

dr`ava od 1991. godine. Svesavezni elek-

troenergetski objediweni (zajedni~ki

elektroenergetski) sistem evropskog

dela biv{eg Saveza Sovjetskih

Socijalisti~kih Republika ostao je u

Rusiji kao deo Ujediwenog elektroener-

getskog sistema (UEES) Zajednice

Nezavisnih Dr`ava. I dok se elektroen-

ergetski izvori Rusije mahom nalaze na

istoku a centri optere}ewa na zapadu,glavni prenosni vodovi su izgra|eni i

grade se od istoka ka zapadu.Planirawem svih ruskih ostalih

visokonaponskih jednosmernih sistema i

me|usistemskih (back-to-back (BTB)) VN

JS veza, kao i wihovim pu{tawem u rad i

upravqawem, bavi se Ministarstvo za

elektri~nu energiju i elektrifikaciju.Izuzev prvog VN JS projekta izme|u

Ka{ira i Moskve, koji je jedini izgra|en

primenom opreme iz inostranstva,ostali

VN JS objekti izgra|eni su sa glavnim

postrojewem i opremom za automatiku i

za{titu koji su projektovani, proizve-

deni i isporu~eni od strane fabrika

koje su pod Ministarstvom za elek-

trotehni~ku industriju. Biv{i Sovjetski

Savez zapo~eo je rad na istra`ivawu i

razvoju VN JS sistema na nekoliko nau~no-istra`iva~kih instituta tokom 1930-tih

godina,ali prvi takav objekta nije pu{ten

u rad sve do 1950.godine.Tri organizaci-

je biv{eg Sovjetskog Saveza imale su

glavnu ulogu tokom realizacije svih VN JS

sistema:• Energosetproject,vode}a organizaci-

ja za izvo|ewe projekata

• Sveruski elektrotehni~ki insti-

tut (VEI), nadle`an za razvoj VN JS

opreme

• Institut za jednosmernu struju

(NIIPT), nadle`an za izradu speci-

fikacija.Vi{e od 60 drugih instituta za

istra`ivawe i razvoj, preduze}a za

izvo|ewe projekata i izgradwu, kao i

industrijskih organizacija doprinelo je

izradi VN JS sistema. Naredni tekst

predstavqa sa`etak glavnih VN JS sis-

tema u Rusiji.

VN JS veza Ka{ira – Moskva

Objekat Ka{ira - Moskva pu{ten je u

rad 1950.godine i predstavqao je prvi VN

JS sistem na svetu.To je dvopolni sistem,du`ine 120 km naponskog nivoa ±100 kVsa podzemnim kablovskim sistemom,prenosnog kapaciteta 30 MW. Sistem je

izgra|en od opreme koju su konstruisale

i proizvele nema~ke kompanije Siemens iAEG za projekat Elba – Berlin, koji u

Nema~koj nikad nije pu{ten u rad. Do

1953. godine, podzemni kabl je zamewen

kablom koji je proizveden u sovjetskoj

fabrici Moscabel.Ovaj VN JS sistem – koji koristi

grafitne uzemqiva~e, odvodnike pre-

napona,cev (ispravqa~) sa `ivinom parom,i upravqa~ko-za{titni sistem – pred-

stavqao je rezultat petogodi{weg pro-

grama istra`ivawa i razvoja celokupne

opreme,koji su sproveli VEI i NIIPT.

VN JS sistem Volgograd

– Donbas

Sistem Volgograd – Donbas je

dvopolni, ±400 kV nadzemni vod koji se

prostire na 473 km izme|u dva 220 kV NS

sistema. Alu-~eli~ni provodnici,popre~nog preseka 600 mm2, poseduju

prenosni kapacitet od 720 MW.Pretvara~ke stanice su sli~no

opremqene, sa osam {estoimpulsnih

cevnih grupa, a svaka grupa izvorno pose-

duje 14 cevi sa `ivinom parom; u VN JS

Volzskaja (Volzhskaya) trafostanici,cevi sa `ivinom parom naknadno su

zamewene sa VN tiristorskim cevnim gru-

pama, konstruisanim od strane VEI.Izgradwa je po~ela 1962. godine,a u rad je

pu{tena 1965. godine. Dosta dugo je ova

trafostanica predstavqala najve}i VN JS

projekat na svetu u funkciji.

VN JS projekat Ekibastuz

– centralna Rusija

Ekibastuz - centralna Rusija pred-

stavqao je veliki projekat, za koji su

Energosetproject,VEI i NIIPT planirawe

zapo~eli 1970. godine. Ciq je bio da se

obezbedi interkonekcija koja bi

isporu~ivala 6.000 MW iz termoelek-

trane Ekibastuv u Kazahstanu, radi kom-

penzacije snage u centralnoj Rusiji.Planirana VN JS interkonekcija obuh-

vatala je 2.400 km VN JS dvopolnog

prenosnog voda koji radi na naponskom

nivou ±750 kV i nazivne struje voda od

4.000 A,odnosno kapacitet prenosa snage

od 6.000 MW.Svaki pol imao je dva paralelno

povezana sistema koji su zasebno pose-

dovali visokonaponsku, vodeno hla|enu

12-impulsnu tiristorsku cevnu grupu. Za

prvu fazu VN JS projekta Ekibastuz – cen-

tralna Rusija (kapaciteta 1.500 MW),proizvedene su slede}e komponente

glavnog postrojewa:• VN JS tiristorske cevi BVPM-

800/470-III• jednofazni, dvonamotajni konver-

torski transformatori, na-zivne snage

od 320 MVA, za JS napone od ±450 kV do

±750 kV

ME\UNARODNA

PANORAMA

ANALIZA VISOKONAPONSKIH (VN) PROJEKATA

JEDNOSMERNE STRUJE (JS) U RUSIJI ZAJEDNO

SA PROJEKCIJAMA BUDU]IH AKTIVNOSTI

Pove}ava se broj visokonaponskih

objekata jednosmerne struje u Ruskoj FederacijiAutori: Lev V. Travin, Sveruski elektrotehni~ki institut

Vladimir V. Kudjakov, konsultant

Prevovod sa engleskog: Du{an Leti}

Grad Viborg u Rusiji

24 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

• prigu{nice, nazivne vrednosti 4 H,1000 A, za js napon od ±750 kV

• odvodnici prenapona: RL, RG-400 iRG-800

• upravqa~ka, za{titna i auto-matska

oprema.U periodu izme|u planirawa i real-

izacije ovog projekta, u Toqatiju je 1979.godine izgra|ena velika ispitna stanica.To je bila prva visokonaponska ispitna

stanica na svetu koja je projektovana za

sveobuhvatna, dugoro~na ispitivawa

celokupne opreme neophodne za visoko-

naponske sisteme naizmeni~ne struje (VN

NS) do naponskog nivoa od 1150 kV i VN

JS sisteme do 1500 kV. Ovi naponski

nivoi su vi{i od onih koji se sada

koriste u sli~nim ispitnim postroje-

wima podignutim u drugim delovima sveta.Nakon zavr{etka programa ispiti-

vawa,oprema je isporu~ena konvertorskim

stanicama u Ekibastuz i Tambov za prvu

fazu, kapaciteta od 1500 MW, a potom je

po~ela i izgradwa. Oko 1000 km VN JS

dalekovoda ±750 kV zavr{eno je pre ras-

pada Sovjetskog Saveza,{to je zaustavilo

sve radove na objektima i vodovima.Isporuka opreme je po~ela 1989. godine a

potom zaustavqena 1991. godine, kada je

izvr{ena demonta`a voda, tako da nikada

i nije pu{ten u rad. Sada je postalo

o~igledno da je Rusija u vreme razvoja VVN

JS sistema bila nekih 20 godina ispred

ostatka sveta.

BTB VN JS Viborg veza

Me|usistemska BTB VN JS Viborg

veza povezuje VN NS 330 kV sistem na

severozapadu Rusije sa VN NS 400 kV sis-

temom u Finskoj.Najve}i deo ovog projek-

ta pu{ten je u rad u periodu 1981-1984.godine, uz izgradwu tri visokonaponske

konvertorske jedinice (VN KJ), a svaka

jedinica nazivne snage od 355 MW,odnos-

no ukupno 1065 MW.Prenosni kapacitet je bio

predvi|en za 600 MW,ali je ova vrednost

pove}ana nakon prve godine po{to je

preneta energija (4.500 GWh) prema{ila

ugovorenu ukupnu koli~inu (4000 GWh).Nakon perioda probnog rada, koji je tra-

jao mawe od godinu dana, sredwa godi{wa

energija preneta putem ove veze bila je

4500 GWh.Krajem 1980-tih godina, po~ela je

rekonstrukcija BTB stanice Viborg,nakon odlagawa projekta VN JS Ekibastuz

– centralna Rusija. Visokonaponske

tiristorske cevi su zamewene, i upotre-

bqena je nova tehnologija koja je prvobit-

no razvijena za projekat VN JS Ekibastuz

– centralna Rusija. Tokom sredine 1990-tih nastavqeni su daqi radovi na revi-

talizaciji i pro{irewu BTB stanice

Viborg. U 2000. godini, ~etvrta visokon-

aponska konvertorska jedinica pu{tena je

u rad, a prenosni kapacitet ove veze

pove}an je na 1420 MW.Druga faza pove}awa kapaciteta

izvedena je u periodu 2002 – 2005.godine,sa ugradwom nove upravqa~ke, za{titne i

automatske opreme na prve tri konver-

torske jedinice, koje su imale i mikro-

porcesor za upravqawe aktivnom i reak-

tivnom snagom.Kona~no je 2010. godine izvr{eno

osavremewivawe svih softvera za

upravqawe, za{titu i automatiku,ukqu~uju}i i nabavku upravqa~ke petqe za

novi 50 MVA stati~ki sinhroni kompen-

zator (STATCOM) koji je ugra|en u BTBpostrojewe. STATCOM je razvijen od

strane Nau~no-tehni~kog centra elek-

troin`ewerske industrije JCS savezne

mre`e Ujediwenog elektroenergetskog

sistema u Moskvi. Kao rezultat rekon-

strukcije, prenos energije preko BTBpostrojewa pove}an je sa 4500 GWh u

1999. godini na 10.600 GWh u 2003.

Savremeni projekti razvoja VN

JS sistema u Rusiji

Od 1991. godine, u Rusiji su u pogonu

bile samo dve VN JS veze, i to veza

Volgograd – Donbas, i Rusija – Finska

BTB stanica Vinborg, bez spremnih

planova za daqi razvoj VN JS sistema.U periodu 2007-2008. godine, VEI je

zajedno sa OAO Electrovypryamitel,u gradu

Saransk, obezbedila sredstva za

istra`ivawe i razvoj kako bi razvili ser-

ijsku proizvodwu unificiranog konver-

torskog modula opremeqenog sa opti~ko-elektronskom kontrolom,12 kV JS napon-

skog nivoa i JS struje od 2,5 kA. Razvoj

ovog modula je tek jedan od posledwih

inovativnih dostignu}a koji }e biti

ugra|en u budu}e visokonaponske konver-

tore snage namewenih primeni u novim VN

JS sistemima,BTB projektima i stati~kim

kompenzatorima reaktivne snage.U Ruskoj Federaciji je 2008. godine

odobren generalni plan za raspored

objekata elektroenergetskog sistema do

2020.godine (Generalni plan 2020) uzima-

ju}i u obzir slede}e:• termo i nuklearne elektrane, snage

od 500 MW i vi{e

• hidroelektrane,snage od 300 MW ivi{e

• trafostanice, prenosni vodovi od

300 kV i vi{i,~ime se obezbe|uju sistemi

za isporuku snage od elektrana, i

interkonektivni prenosni vodovi kojima

ME\UNARODNA

PANORAMA

U skladu sa generalnim planom

za raspored objekata

elektroenergetskog sistema do

2020. godine, ugovorena je

izgradwa RHE Evenkiskaja, snage

8.150 MW, a predlo`ena je i

gradwa dva VN JS prenosna voda

du`ine 600 i 800 kilometara.

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 25

upravqa UPS Rusije,a koje treba izgradi-

ti u periodu 2010-2020. godine.U skladu sa tim Generalnim planom,

ugovorena je izgradwa RHE Evenkiskaja,snage 8.150 MW na reci Ni`waja

Tunguska u severoisto~nom Sibiru, a

predlo`ena je i gradwa dva VN JS prenos-

na voda HE Evenkiskaja – Tjunmen, du`ine

600 km i 800 km, napona ±500 kV i snage

2.500MW.VN JS vodovi napona ±750 kV, snage

3.000 MW Sibir (Itat) – Ural –Centralna Rusija (Tambov), du`ine 3.700km i Ural (Ekatarinburg) – Centralna

Rusija, du`ine 1850 km su tako|e plani-

rani da obezbede napajawe elektri~nom

energijom evropskog dela Rusije. Osim

toga, razmatrana je izgradwa tri VN JS

prenosna voda snage, naponskog nivoa

±750 kV (ili ±600 kV),snage 3.000 MW od

Sibira do dr`avne granice sa Kinom,kako bi se osigurao izvoz elektri~ne

energije u Kinu.Razmatrano je pro{irewe i rekon-

strukcija VN JS stanice Viborg kao i

izgradwa novih BTB VN JS stanica

Mogo~a i Kani, snage 200 MW na krajwem

istoku zemqe, BTB stanice Kwazegubskaja,snage 500MW radi pove}awa izvoza elek-

tri~ne energije u Finsku, i BTB stanice

Centralnaja,snage 500 MW, za izvoz elek-

tri~ne energije u Poqsku.Generalni plan za program izgradwe

do 2020. godine revidiran je 2010.godine, i shodno tome, doneta je odlu-

ka da se koriguje izrada prognoze time

{to }e se u obzir uzeti faktori koji

imaju u vidu smawewe potro{we snage

kao posledice pove}awa ekonomske

efikasnosti.BTB postrojewe, snage 200 MW, je u

fazi izgradwe pri trafostanici Mogo~a

u EES ^itiniskaja u Sibiru. Trenutno se

sprovodi faza isporuke i monta`e

opreme koja je projektovana i proizvede-

na u Rusiji.Ovo BTB postrojewe se nalazi

izme|u dva zasebna i nepovezana 220 kV

prenosna sistema na istoku (^ita) i kra-

jwem istoku (Habarovsk) Sibira.Postrojewe se sastoji od dva paralelna

sistema, a svaki sistem je u stawu da pre-

nese 100 MW snage u oba pravca.Postoje

ukupno ~etiri konvertora za naponske

izvore koji su prikqu~eni putem tro-

faznog sistema, instalisane snage 102MW. Pu{tawe BTB stanice Mogo~a u

pogon o~ekuje se tokom 2014. godine.Izgradwa sli~ne BTB stanice Kani,

snage 200 MW, koja bi povezivala 220 kVsisteme izme|u Irkutska i Habarovska,planirana je za 2014. godinu.

Doneta je odluka da se gradi VN JS

±300 kV sistem, koji }e biti u stawu da

propusti snagu od 1.000 MW izme|u

Lewingradske nuklearne elektrane i

stanice Viborg.Ova veza }e obuhvatiti i

izgradwu podzemnog kabla i nadzemnog

dvopolnog prenosnog sistema. Ovo bi

moglo dovesti do mogu}nosti da se

pove}a kapacitet BTB stanice Viborg.O~ekuje se da }e kompanija Alstom

proizvesti i isporu~iti opremu za ovaj

projekat, ~ije sprovo|ewe treba da krene

tokom 2014. godine.Planirano je da izgradwa

Kaqingradske nuklearne elektrane, sa

projektovanom proizvodwom od 1.000MW, po~ne tokom 2017. godine, a dodat-

nih 1.000 MW tokom 2020. godine, s tim

da }e najve}i deo proizvodwe biti

namewen izvozu. Planiran je VN JS 330 kV

prenosni vod ka Litvaniji, zajedno sa

izgradwom dve BTB trafostanice u

Mamonovu, svaka snage izme|u 500 MW i600MW. Jedna BTB stanica ima}e

interkonekciju ka poqskom prenosnom

sistemu, dok bi druga BTB stanica mogla

da dobije interkonekciju sa prenosnim

sistemom Nema~ke.

Tekst originalno objavqen u ~asopisu

„Transmission&Distribution World“

ME\UNARODNA

PANORAMA

Lev V.Travin diplomirao je na Moskovskom elektrotehni~kom institutu na elektranama,elektro-

sistemima i elektromre`ama, pre nego {to je 1956. godine primqen na Svesavezni (danas Sveruski)elektrotehni~ki institut za istra`ivawe i razvoj. Poseduje pedestogodi{we iskustvo iz oblasti

istra`ivawa, razvoja i planirawa istra`ivawa i razvoja VN JS elektroprenosa. Od 1964. godine

Travin je ~lan Me|unarodne elektrotehni~ke komisije (IEC), a 1990. godine bio je sekretar IECTehni~kog podkomiteta 22F – Energetska elektronika za elektri~ne prenosne i distributivne sis-

teme. IEC mu je 2011. godine uru~io nagradu „Tomas Edison“ za izuzetna postignu}a tokom rukovo|ewa

odborom.Travin je i samostalni ~lan CIGRE.Dr. Vladimir V. Kudjakov diplomirao je na smeru za elektrane, elektromre`e i elektrosisteme

1950. godine na Moskovskom elektrotehni~kom institutu gde je 1954. godine odbranio i doktorsku

tezu o elektroenergetskim sistemima. Kudjakov je radio na Sveruskom elektrotehni~kom institutu

(VEI) od 1953. do 1998. godine. Bio je nadle`an za visokonaponske elektroenergetske sisteme,celokupne ruske VN JS sisteme, projektovawe opreme za me|usistemske (BTB) VN JS veze, ispitivawe,isporuku, pode{avawa, pu{tawa u pogon i eksploataciju postrojewa. Kudjakov je 1998. godine nagra|en

titulom Uva`enog ~lana CIGRE.On je vi{i ~lan IEEE, a danas,nakon penzionisawa,radi kao nezavisni

in`ewer-konsultant.

O AUTORIMA:

Planirano je da izgradwa

Kaqingradske nuklearne

elektrane, sa projektovanom

proizvodwom od 1.000 MW,

po~ne tokom 2017. godine

26 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014.

Erektilna disfunkcija (ED), termin

koji se posledwih godina sve vi{e

koristi kako u medicinskoj tako i u pop-

ularnoj literaturi, predstavqa stawe

povremene ili trajne nemogu}nosti pos-

tizawa i/ili odr`avawa erekcije prik-

ladne za kvalitetan i zadovoqavaju}i

polni odnos.Trenutno 40 miliona mu{karaca u

Evropi, a vi{e od polovine mu{karaca

starijih od 40 godina ima ovaj problem.Predvi|a se da }e do 2025. godine 322miliona mu{karaca u svetu da ima neki

problem sa erekcijom. Obzirom na

u~estalost, o tome se otvoreno jo{ uvek

malo govori, a razloge mo`emo da

tra`imo u ~iwenici {to je na{e dru{tvo

jo{ uvek konzervativno po tom pitawu,qudi nisu dovoqno edukovani, ali ne

mo`emo da zanemarimo ni veliki uticaj

religijskih doktrina.O primarnoj disfunkciji govorimo

ako ona postoji od po~etka stupawa u

polne odnose, a o sekundarnoj ukoliko je

ona nastupila kasnije. Pri ovom

poreme}aju dotok krvi u penis je umawen,te je zbog toga ote`ano postizawe i/ili

odr`avawe zadovoqavaju}e ~vrstine

erekcije.Penisna erekcija je neurovaskularni

fenomen pod psiholo{kom kontrolom,te uzroci nastanka ovog poreme}aja mogu

da budu psihogene (gubitak polne `eqe,stres, poreme}aj intimnosti i komu-

nikacije sa partnerom, sram, strah od

neuspeha) ili organske prirode, ali se

naj~e{}e radi o kombinaciji ova dva

uzroka. Erektilna disfunkcija se ~e{}e

javqa kod mu{karaca koji imaju povi{en

krvni pritisak; {e}ernu bolest (40-70posto dijabeti~ara mo`e da razvije ED);imaju pove}ane masno}e u krvi; imaju mul-

tiplu sklerozu, Parkinsonovu ili

Alzheimerovu bolest; boluju od nekog

oblika depresije; imaju sni`ene vred-

nosti testosterona u krvi; imaju

o{te}ewa ki~mene mo`dine (povrede,tumori); imaju pove}anu telesnu te`inu;koriste lekove: diuretike, antidepre-

sive, beta blokatore; preterano konzu-

miraju alkohol i pu{e; su imali operaci-

je ili zra~ewa u predelu male karlice

ili se bave menaxerskim poslovima.Ona mo`e da se de{ava sporadi~no,

ali mo`e da bude i u~estala smetwa,bla-

gog, umerenog ili te{kog stepena. Ovo

stawe ni u kom slu~aju ne bi trebalo da

se smatra normalnim ni u kojem `ivotnom

dobu, niti ga treba zanemarivati ili

potiskivati, ve} je potrebno i mogu}e

le~iti. I pored jasne korelacije izme|u

procesa starewa i porasta erektilne

disfunkcije i smawewa polne aktivnos-

ti, mnogi stariji mu{karci nastavqaju

aktivno seksualno pona{awe koje je pot-

pomognuto pozitivnim stavom prema sek-

sualnoj funkciji.Le~ewe erektilne disfunkcije znat-

no je uznapredovalo posledwih dvadeset

godina obzirom da sve vi{e mu{karaca

prihvata postojawe problema i

otvoreno tra`i savet i pomo} lekara.Danas lekari imaju vi{e iskustva u

poboq{avawu seksualnog zdravqa mu{ke

populacije, jer ovaj problem tretiraju

kao i svaku drugu zdravstvenu tegobu i

bolest.Ukoliko se mu{karac koji ima prob-

lema sa erekcijom na vreme ne javi lekaru

i ne zatra`i stru~nu pomo}, vremenom }e

samo da produbi i pogor{a svoje

zdravstveno stawe. Postepeno }e da

izbegava kontakt sa osobama suprotnog

pola, udaqi}e se od partnera, ima}e

ose}aj krivice i mawe vrednosti,popusti}e na poslu, povu}i }e se u sebe

i na kraju }e da upadne u depresiju.U postavqawu dijagnoze ED najvi{e

doprinosi kvalitetna medicinska, psi-

holo{ka i seksualna anamneza, a pre-

duslov tome je razvijawe poverewa

izme|u pacijenta i lekara. Ukoliko

mu{karac sumwa u kvalitet svoje erek-

tilne funkcije, potrebno je da popuni

upitnik o proceni svog seksulanog

zdravqa. Rezulat bi trebalo da preda

svom izabranom lekaru koji }e da mu

predo~i mogu}e na~ine le~ewa i koji }e

ga uputiti na daqe konsultacije urologu,endokrinologu ili neuropsihijatru.Razgovor sa lekarima, ma koliko on bio

neugodan i uznemiravaju}i,ne bi trebalo

da se izbegava, a u istom pacijent treba

da bude otvoren i iskren. Treba da

napomene koje sve lekove koristi, kao i

pomo}na lekovita sredstva i da naglasi

{ta ga najvi{e mu~i. Le~ewe ne treba da

bude usmereno iskqu~ivo na le~ewe

simptoma, ve} na le~ewe osnovnog uzroka

bolesti koji je i doveo do problema sa

erekcijom. Treba naglasiti da ne posto-

ji ni jedna jedina terapija koja je uni-

verzalna i prikladna za svakoga. Svakom

se pacijentu pristupa individualno, a

lekarima su na raspolagawu razli~iti

postupci: neinvazivni (medikamentozna

terapija, vakumske pumpe, psihoterapija)i invazivni (intrakavernozne iwekcije,transuretralna primena lekova, penilne

proteze).Mu{karcima se, u ve}ini slu~ajeva,

prepisuju lekovi iz grupe PDE 5inhibitora (sildenafil, tadalafil, var-

denafil).Ove tablete za oralnu upotre-

bu funkcioni{u kao odgovor na seksual-

nu stimulaciju. Kada je mu{karac uzbu|en,ovi lekovi poma`u da se krvni sudovi

penisa pro{ire, {to omogu}ava dotok

krvi u penis, a time lak{e uspostavqewe

i odr`avawe erekcije. Onog trenutka

kada je polni odnos zavr{en i erekcija

prolazi.Tre}i korak koji vodi uspe{nom

prevazila`ewu problema je i aktivno

ukqu~ewe partnera u proces le~ewa i

obnova bliskosti, uz iskren i otvoren

razgovor na temu seksualnosti.Iako je Hipokrat, otac medicine,

objasnio da“impotencija” nastaje kada je

mu{karac preokupiran poslom ili kada

ima ru`nu `enu, danas pouzdano znamo da

erektilna disfunkcija nije po `ivot

opasna i smrtonosna bolest, ali mo`e u

velikoj meri da naru{i psihofizi~ko i

socijalno zdravqe mu{karaca, negativno

da uti~e na kvaliteta `ivota, posao,odnos sa partnerom, samopouzdawe i

psihi~ku stabilnost. Ona nije tabu ve}

stvarnost od koje ne treba be`ati i sa

kojom se treba uhvatiti u ko{tac.

Dr Aleksandra Karapanxi}

(lekar op{te prakse

u ambulanti „EMS“)

JP EMS EMS-OVA AMBULANTA

Od tabua

do stvarnosti

Serija tekstova “EMS-ova

ambulanta” omogu}ena je

sredstvima TEMPUS projekta

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 71 FEBRUAR 2014. 27

UVaqevu je, u organizaciji Kulturnog

kluba zavi~ajne biblioteke

„Qubomir Nenadovi}“, sredinom febru-

ara odr`ano literarno ve~e posve}eno

stvarala{tvu Janka Levnai}a,

kwi`evnika koji je i ceweni EMS-ovac,

sada na poziciji pomo}nika direktora

Pogona prenosa Vaqevo. Doga|aj je orga-

nizovan kao deo programske serije „160

godina vaqevske pripovetke“ ~iji je ciq

da najavi i pripremi kwigu o vaqevskoj

pripoveci u razdobqu od 1857, kada je

Qubomir Nenadovi} objavio „Prosjaka“,

pa do savremenog doba.

- Kako god se na kraju nazvao,

proizvod koji iza|e iz mog truda, ma bio

on i roman koji je nagra|en ili bio u

konkurenciji za nagradu, negde u svojoj

strukturi morao je imati pripovetku.Pripovetka u ovom trenutku nije

naro~ito validna niti popularna me|u

proznim piscima, iz nekog ~udnog razlo-

ga. Uprkos tome mislim da su mnogi poz-

nati srpski pisci boqi kao pripoveda~i

nego kao romanopisci. Pripovetka jeste

temeq svega {to sam radio, otkrio je

Levnai} prisutnima koji su te ve~eri

popunili ~itaonicu biblioteke.A zainteresovanih za dru`ewe sa

piscem bilo je mnogo,{to ne ~udi budu}i

da je re~ o nagra|ivanom autoru

osobenog izraza i nagla{ene imaginaci-

je.Levnai} je u svet poezije i proze zako-

ra~io u ranoj mladosti. Objavio je

zbirku „Pri~e sa Bistre“, romane

„Kakma“ i „Radionica za izradu nao~ara“,zbirku pripovedaka „Ogweno ogledalo“,kwigu proze u dva toma „Trava od devet

mrakova - leksikon srpskih vila i vile-

waka“, kao i esejisti~ko-kriti~arsku

kwigu „Ime igre: katran i skorup“.Romani „Kakma“ i „Radionica za izradu

nao~ara“ bili su nominovani za NIN-ovu

nagradu. Zastupqen je u antologiji mod-

erne srpske proze „U kwigama sve pi{e“.^lan je Udru`ewa kwi`evnika Srbije od

1995. godine. Bavi se i slikarstvom i

kwi`evnom i likovnom kritikom.M. B.

POVODIKWI@EVNO VE^E POSVE]ENO JANKU LEVNAI]U

Uskladu sa dogovorom predstavnika

Poslodavca i Sindikata da se

kadrovski oja~aju zajedni~ke komisije i

odbori i wihov rad u~ini efikasnijim,

posle dono{ewa Odluke kojom su

odre|ena odgovorna lica za podr{ku i

pokretawe postupka za za{titu od

zlostavqawa na radu u JP EMS, generalni

direktor Nikola Petrovi}, , doneo je

Pravilnik broj 682, od 23. januara 2014.

godine, o izmeni i dopuni Pravilnika o

naknadi {tete zbog povrede na radu

zaposlenog i Re{ewe broj II-07-16/943,

od 29. januara 2014. godine, o izmeni i

dopuni Re{ewa o obrazovawu posebne

Komisije za naknadu {tete zbog povrede

na radu zaposlenog. Pravilnikom se

ure|uju uslovi pod kojim zaposleni mo`e

ostvariti naknadu materijalne i nema-

terijalne {tete nastale povredom na

radu ili u vezi sa radom, ako se utvrdi

subjektivna ili objektivna odgovornost

Poslodavca. Postojawe {tete utvr|uje

posebna komisija koju je obrazovao gen-

eralni direktor (imenovani predstavni-

ci poslovodstva i zaposlenih).

Pravilnik se mo`e pro~itati na

sajtu Sindikata EMS.

R. E.

^uvar vaqevske

pripovetkeDoga|aj organizovan kao deo programske

serije o bogatoj tradiciji pripovedawa u

tom gradu

SINDIKAT EMS

Pravilnik

o naknadi {tete

„Pripovetka jeste temeq

svega {to sam radio“

Janko Levnai} (drugi sleva) na kwi`evnoj ve~eri u ~itaonici Biblioteke