UDK 339.7

336.67(100)

PREGLEDNI NAU^NI RAD

R a j k o B u k v i }

UPRAVQAWE KRIZNIM SITUACIJAMA – SLU^AJ FINANSIJSKE PIRAMIDE MMM

SA@ETAK: U radu se razmatra MMM, jedna od najpoznatijih finansi-jskih piramida nastala u zemqama koje su tokom devedesetih godina HH vekaprolazile kroz proces tranzicije. U uvodnom delu pokazuje se da finansijskepiramide nisu nikakav izum ovog perioda, da su nastale mnogo ranije i da su~esto poga|ale upravo razvijene tr`i{ne privrede (Holandija, Francuska,Engleska i dr.). Potom je dat kra}i osvrt na istorijat piramide MMM,nastale po~etkom devedesetih godina prethodnog veka. U kqu~nom delu radaprikazane su akcije specijalno unajmqene Crisis Management Group (CMG)kojima je MMM-u pomognuto da prevazi|e krizni period iz sredine 1994. i dana taj na~in postane verovatno jedinstvena piramida na svetu kojoj je po{loza rukom da nastavi uspe{no s radom i posle finansijskog sloma.

KQU^NE RE^I: Kriza, finansijske piramide, tulipmanija, upravqawe,AD MMM, bra}a Mavrodi, Savez akcionara MMM, Crisis Management Group.

UMESTO UVODA

Jedan od najintrigantnijih dru{tvenih fenomena koji su se tokomposledwe decenije HH veka „obru{ili” na zemqe u tranziciji i na wiho-vo ve} osiroma{eno stanovni{tvo svakako su bile finansijske piramide.Publicitet koji ih je pratio, wihov uticaj i iznad svega posledice kojesu ostavile, zna~ajno su uzdrmale ova dru{tva tako da su mnogi, ne ba{bez osnova, jednostavno po~eli da ih smatraju nerazdvojnim produktom ipratiocem tranzicije, odnosno {ire posmatrano-posledicom „komunizma”u kojem su gra|ani postali lakoverni, zatupqeni, nepreduzimqivi, itd.

Naravno, kao i ve}ina uobi~ajenih predstava i navedena je, u stvari,samo delimi~no ta~na. Ta~no je, naime, da su upravo ta dru{tva tokom90-ih godina pro{log veka pre`ivela brojna iskustva ovakvog tipa. Ali,vezivati takve afere samo za to vreme i samo za te zemqe nije ni najma-we ta~no. Privredna istorija pokazuje prakti~no bezbroj primera finan-sijskih piramida tokom prethodnih, ne{to mawe od ~etiri, stole}a, dakle,

u periodu koji se uobi~ajeno naziva epohom kapitalizma, ili Novim do-bom, a koju karakteri{e pojava bur`oazije kao klase, nastajawe kapitali-sti~kih odnosa proizvodwe, pove}awe koli~ine novca u opticaju, itd. Inaravno pojava prvih nov~anih berzi.

Pri tome, kako istorija pokazuje, finansijske piramide nisu „poga-|ale” odre|eni tip naroda, odnosno zemaqa – one se, recimo, ne mogu po-vezati s ju`wa~kim temperamentom, a {to bi neko mogao da pomisli uva-`avaju}i odre|ene stereotipe. Naprotiv, ve}i broj piramida dogodio se, udanas razvijenim zemqama van podru~ja za koje se vezuje taj temperament, uHolandiji, Engleskoj, Francuskoj, SAD i dr. Znatno je bli`e razumevawustvari ako se ka`e da pogodan ambijent za nastajawe finansijskih pi-ramida ~ine uslovi ekonomske neizvesnosti i da wihovo nastajawe i uspeh(ma koliko kratkotrajan) nisu mogu}i bez aktivne podr{ke dr`ave.1

MALO PREDISTORIJE

Prva finansijska piramida stvorena je u Holandiji (tada: UjediweneProvincije), jo{ u prvoj polovini XVII veka, ta~nije 1630. godine. Onaje povezana s tulipanima, koji su jo{ sredinom XVI stole}a doneti u Ev-ropu iz Otomanske imperije, da bi wihovo ozbiqno uzgajawe otpo~elokrajem tog veka. Tulipani su vrlo brzo postali izuzetno popularni, ste-kav{i statusni simbol, naro~ito u okviru vi{e klase koja se takmi~ilau posedovawu retkih sorti koje su dobijale razna egzoti~na imena ilipak imena po holandskim admiralima. Pomenuta konkurencija dovela jedo izuzetno visokog rasta cena tulipana, i wihove lukovice postale suvrlo brzo predmet prave finansijske groznice. Tako je ve} 1623. zabele-`eno da je lukovica jedne poznate sorte ko{tala vi{e od hiqadu holand-skih florina, dok je prose~an godi{wi dohodak u to vreme bio 150 flo-rina. Vrhunac tulipmanije2 bio je u godinama 1635–1637. Tako je 1635.zabele`ena prodaja 40 lukovica tulipana za 100.000 florina3, a rekord-na cena postignuta je u Harlemu, kada je lukovica najpoznatije sorte(Semper August, slika 1) prodata za 6.000 florina Groznica je, sve usvemu, trajala 2–3 godine, tokom kojih su tulipani razmewivani za zemqu,

220

1 Oba navedena momenta isti~e B. Dimitrijevi}, i to kao pouku iz najpoznatije odfinansijskih piramida u istoriji, piramide Xona Loa. (Model funkcionisanja Dafiment-ban-ke, Ekonomska misao, broj 1–2, 1993, str. 1.)

2 Tulipmanija (ili tulipomanija), naziv kojim je ozna~ena ova finansijska groznica,postao je i metafori~ni naziv za sve vrste velikih finansijskih mehura (bubbles), odnosnofinansijskih piramida..

3 U jeku afere, za lukovicu sorte Admiral Lifken cena se popela na 4.400 a za sor-tu Semper Avgust na 5.500 holandskih florina. U to vreme, pore|ewa radi, dobro utovqe-na sviwa ko{tala je 30 florina, bure piva zapremine 1.144 litra – 8 florina, mu{ko ode-lo 80 florina, a krevet s kompletnom opremom 100 florina. (A. B u { k o v, Dom s privi-deniяmi. Hronika mumnoгo vremeni, (2005). Moskva, str. 15.)

stoku, ku}e, a kupovane su i lukovice koje su tek zasa|ene pa i one koje}e biti proizvedene.4 Me|utim, u februaru 1637. trgovci su konstatovalida za tulipane vi{e ne mogu da ostvaruju tako visoke cene i po~eli su daih prodaju. Tada su qudi posumwali da tra`wa vi{e ne}e rasti i zavla-dala je panika. Mehur je eksplodirao. Piramida se zatim naglo uru{ila,ostaviv{i hiqade Holan|ana, ukqu~uju}i biznismene i dostojanstvenike,kona~no i bespovratno finansijski razorenim.

Slika 1. – Semper August

Iz dana{we perspektive ~itava afera, i naro~ito wen kraj, moglibi se smatrati prirodnim i jasnim. U celoj stvari, me|utim, pa`wu pri-vla~i ono {to su prevareni gra|ani, novi vlasnici lukovica, u~inilikada su postali svesni da ne}e mo}i da povrate svoje ulo`ene pare. Onisu, naime, tada oformili delegaciju i poslali je u vladu Holandije zahte-vaju}i da ona smisli neko sredstvo za prevladavawe krize. Holandska vla-da je, me|utim, odbila da se me{a, a isti stav zauzeli su i sudovi koji-ma su se zatim po~eli obra}ati prodavci, poku{avaju}i da isteraju na-platu prethodno skupo prodatih lukovica, a {to su novi du`nici po~elida odbijaju i izbegavaju. Sudovi su svoj stav obrazlagali time da takviugovori imaju „{pekulativni karakter” te da shodno tome i dugovi, odno-sno potra`ivawa nastali na osnovu wih nisu zakoniti tako da nema osno-

221

4 Ugovori o kupovini lukovica koje jo{ nisu zasa|ene, kao i onih koje su zasa|eneali jo{ nisu izrasle te }e biti prodate u nekom roku u budu}nosti, prete~e su savremenihrobnih fju~ers-ugovora (Commodity Futures Contract). U literaturi se navodi da su prvifju~ers-ugovori u Americi glasili upravo na robu, i to uglavnom na `ito – na CBT (Chi-cago Board of Trade) sklopqen je 13. marta 1851. ugovor na 3.000 bu{ela `ita, s junskomisporukom i cenom za jedan cent mawom od cene bu{ela na dan zakqu~ewa ugovora. (P. M.I v a n o v i }, (1996). Fju~ersi, Podgorica, str. 77–78.) Dakle, vi{e od dva veka nakon tu-lipmanije u Holandiji.

va za me{awe sudstva.5 [to se druge strane (prevarenih i osiroma{enih)ti~e, oni su postavili gotovo univerzalni obrazac koji zatim, s maweili vi{e uspeha, slede prevareni u gotovo svakoj aferi.

Ipak, ta piramida se nije pro{irila van granica Holandije, iako jeu Londonu i u Parizu bilo poku{aja da se cene lukovica tulipana podi-gnu poput amsterdamskih. Takvih rezultata, tada, nije bilo.6 Mnogi sukao razlog navodili razboritost i zdrav razum ovih potowih, mnogi }e toi danas ustvrditi.

Ipak, da to nije tako pokazale su dosta brzo druge afere, pre sveganajpoznatija finansijska afera u istoriji. I verovatno najzna~ajnija.Wen inspirator bio je ~uveni Xon Lo (John Law), [kotlan|anin ~ije seime neizbe`no pomiwe kada se do|e do teme papirnog novca. On je nakonbekstva iz zatvora napustio Britaniju i nastanio se u Evropi. Tokom~etrnaest godina bavqewa, uglavnom po karta{kim salonima, gde je, kakose smatra, upoznao i Filipa, vojvodu od Orleana, Lo je poku{avao da pla-sira svoju veliku ideju – osnivawe dr`avne zemqi{ne hipotekarne bankekoja bi emitovala obveznice a ovima bi kao garancija slu`ila sva zemqadoti~ne dr`ave. Me|utim, u Holandiji i Italiji, isto kao pre toga u[kotskoj, wegova ideja nije nai{la na podr{ku.

A onda se Lo na{ao u Francuskoj, i to u vrlo specifi~noj situaci-ji. Prethodne, 1715, godine umro je Luj XIV, ostaviv{i zemqi u nasle|ekatastrofalno finansijsko stawe. Od godi{weg dohotka Francuske, kojije u to vreme iznosio 145 miliona livara, ~ak 143 je odlazilo na izdr-`avawe kraqevskog dvora i vlade. Dugovi kraqevstva iznosili su ~itavetri milijarde livara. Umesto sedmogodi{weg Luja XV zemqom je uprav-qao regent, wegov stric, pomenuti Filip Orleanski. Nesposoban da seizbori s pohlepnim poreskim vlastima i ~inovnicima koji su sakupqaweporeza pretvorili u li~no boga}ewe, Filip se na{ao pred alternativomkoju mu je ponudio vojvoda Sen-Simon7 – progla{ewe nacionalnog bankro-ta, s tim da se otpi{u i poni{te svi dugovi i da se zatim po~ne od nule.I tada, u situaciji koja bi se mogla nazvati }orsokakom, pojavio se Lo.

Istorija je nakon toga poznata. Od maja 1716, kada mu je kraqevskimukazom omogu}eno da (zajedno s bratom) osnuje banku8 s kapitalom od

222

5 Ovo su interesantni i pou~ni momenti. Naravno, pre svega za onoga ko od istorijeho}e ne{to da nau~i. One koji su, nakon na{ih poznatih piramida iz polovine 90-ih godi-na (Dafiment banka i Jugoskandik), „razre{avali” nastale probleme te{ko bismo mogliubrojati u tu grupu. A u pitawu su ~ak oni koji u vreme tih afera nisu bili na vlasti,dakle i nisu u~estvovali u wihovom stvarawu.

6 Tulipmanija ipak nije zaobi{la Englesku. Dodu{e, bilo je to u znatno mawim ra-zmerama, i {to je vrlo interesantno, 1800. godine, dakle mnogo godina posle holandske gro-znice. Lukovica tulipana zabele`ila je tada cenu od 15 gvineja, {to je bila suma koja jeradniku i wegovoj porodici mogla da obezbedi hranu, ode}u i stanovawe za ~itavih {est me-seci. (http://en.wikipedia.org/wiki/Tulip_mania)

7 Duc Saint-Simon (1675–1755). Ne treba ga brkati s velikim dru{tvenim reforma-torom i socijalistom-utopistom Sen-Simonom (Claude Henry Saint-Simon, 1760–1825).

8 Lo je 1716. osnovao privatnu banku, ali je ona 1718. pretvorena u dr`avnu, u akcio-narsko dru{tvo s kraqevskom poveqom Banque Royale.

{est miliona livara i da emituje obveznice (banknote) koje je uglavnomkupovala dr`ava koriste}i ih za isplate svojih obaveza i prihvataju}i ihzatim kao sredstvo pla}awa poreza, pa do jula 1720, kada je do`iveo krah,Lo je pokazao zavidnu dovitqivost i preduzimqivost. Naravno, ne trebasmetnuti s uma ni ulogu regenta, koga je po~etni uspeh Loovog poduhvatanaveo da predlo`i nove emisije banknota, ali sada bez pokri}a. Ose-tiv{i problem, Lo je osnovao Kompaniju Misisipija, koja je dobila ek-skluzivno pravo da eksploati{e, navodna, velika nalazi{ta zlata za ko-ja se pretpostavqalo da postoje u tada{woj francuskoj koloniji Luizi-jani, a to zlato trebalo je da bude dodatno pokri}e za emitovawe ob-veznica. Po~etkom 1719. Compagnie d’Occident, kasnije nazvana Com-pagnie des Indes9, dobila je ekskluzivno pravo trgovawa u Indiji, Kinii na ju`nim morima, a ne{to kasnije i monopol duvana, pravo kovawanovca i pravo ubirawa dr`avnih poreza.

Kupovawe akcija ove kompanije, koje se s pravom mo`e nazvati ma-sovnim ludilom, tokom 1719. omogu}avalo je da se za samo nekoliko nede-qa ili meseci od ulo`enih nekoliko hiqada do|e do vi{e miliona liva-ra, a sre}nici su nazvani „milionerima” (millionaires), {to predstavqa„ro|ewe” i prvu primenu ovog toliko popularnog, ~ak magi~nog izraza.Istovremeno, rasla je i masa zajmova koje je Banque Royale, odnosno ban-knota u kojima su ti zajmovi davani.

Mo`da bi stvari imale druga~iji tok da je Lo novac koji je dobijaoprodajom akcija Compagnie d’Occident koristio za privo|ewe eksploata-ciji pretpostavqenih nalazi{ta u Luizijani. On to, me|utim, shodno do-govoru s regentom nije ~inio, ve} je taj novac slu`io francuskoj vladiza pla}awe wenih tro{kova. Lo se, pored toga upustio i u finansiraweraznih ekonomskih i socijalnih reformi, kao i brojnih javnih radova.Sve to, uz vi{e nego verbalnu podr{ku regenta, donelo mu je titulu vo-jvode od Arkanzasa (Duc d’Arcansas), a na samom po~etku 1720. postao jei generalni kontrolor Francuske. Ali, ceo taj uspeh bio je zasnovan nanestabilnoj podlozi, na banknotama kojih je bilo sve vi{e i ~ije jepokri}e bilo stoga sve mawe. I kada su uskoro krenuli zahtevi za zamenubanknota za gotov novac (zlato i srebro) Loova finansijska imperija sezaquqala.

Ipak, upravo u momentu kada je piramida po~ela da se quqa Lo jepokazao najve}u dovitqivost. Kada je, naime, krenuo neizbe`ni povratniproces – zahtevi za zamenu banknota u zlato i srebro, policija je u Pa-rizu pohvatala oko hiqadu prosjaka (po nekim izvorima ~ak {est hiqa-da), snabdela ih lopatama i drugim oru|ima i u malim grupama vodilaulicama Pariza prema dokovima, i to tako da ih svi vide. Trebalo je de-monstrirati da radnici odlaze u Luizijanu gde }e se baviti kopawem zla-ta, koje }e uskoro po~eti da pristi`e. Iako su ~ak odvedeni do luke, ovi„sre}ni rudari” se nikada i nisu ukrcali na brodove – omogu}eno im je

223

9 Kompanija Indijâ, francuski naziv za Kompaniju Misisipija.

da „pobegnu”. ^iwenica da su prosjaci uskoro vi|eni na starim mestimai da su prepoznati, sigurno je uticala na intenzivirawe ina~e nemi-novnog procesa propadawa piramide.

Bilo je mi{qewa (pomenuti vojvoda Sen-Simon) da bi osnivaweLoove banke mo`da bila dobra zamisao negde drugde a ne u Francuskoj,jer je Francuzima nedostajala suzdr`qivost. Ova teza isti~e se ovde nekao va`na sama po sebi, ve} kao potvrda konstatacije iznete na po~etkuteksta – uvek je bilo i bi}e onih koji konstatuju da se „tako ne{to”drugim narodima ne bi moglo desiti i da je samo „na{” tome podlo`an.

A koliko su ti drugi na to imuni, opet mogu da poka`u brojni pri-meri piramida koje su nastajale i zatim nestajale {irom sveta, pa i onogwegovog najrazvijenijeg. Neke od wih su zaista kurioziteti i svakako za-slu`uju pa`wu. Tako je, recimo, poznata South Sea Company (Kompanijaju`nih mora)10 u isto vreme u kojem je Lo u Francuskoj vodio svoje po-slove, u Engleskoj i [kotskoj izazvala mahnite {pekulacije akcijama ba-ve}i se, izme|u ostalog, konstrukcijom i proizvodwom to~kova za per-petuum mobile, ali je ipak ostala poznata po jednom zaista besmrtnomprojektu – osnivawu „kompanije za izvo|ewe jednog izvanredno korisnogpoduhvata, ali s tim da niko ne sme saznati o kakvom je poduhvatu re~”11.

S aspekta ovog teksta jedan momenat iz Loove aktivnosti posebno jezna~ajan. To je Loovo reagovawe na izmewene okolnosti i posebno poku-{aj da inscenirawem „odlaska” radnika u Luizijanu spre~i po~etak, ina-~e neminovnog, kraja. Ma koliko danas izgledalo nezgrapno i naivno, tose sigurno mo`e okvalifikovati kao poku{aj upravqawa kriznom situa-cijom. U piramidi, koja je predmet na{eg teksta, upravqawe kriznom si-tuacijom dovedeno je do pravog nau~nog nivoa. ^iwenica da kona~an slomipak nije (mogao da bude) izbegnut, svakako ne mo`e da dovede u pitaweovu konstataciju.

Ali, re}i }e neko, ne `ele}i da se odrekne svojih predstava – ovak-va iskustva na{la su plodno tlo krajem XX veka u zemqama tranzicijezato {to one nisu imale tr`i{ne privrede, te stoga wihovi `iteqi nisumogli ranije da se upoznaju s „blagodetima” robne privrede, zbog ~ega inisu bili spremni za raznorazne mahinacije koje ih tamo mogu o~ekivati.[ta re}i na to, osim – opet neta~no. Ako se „zrelost” jednog naroda me-ri po tome kada je do`iveo prvo iskustvo ovakvog tipa, onda je ruski na-rod, recimo, sigurno blizu pune zrelosti, odnosno takore}i na ravnoj no-zi s Holan|anima, Francuzima, Englezima. Ruski narod je, naime, prvu ve-liku finansijsku aferu pre`iveo 60-ih godina XVII veka, za vreme caraAlekseja Mihajlovi~a12, poznatog pod nadimkom Najti{i. Kao {to je

224

10 Ovu kompaniju osnovao je 1711. godine Robert Harli (Robert Harley), grof od Oks-forda.

11 Navod prema: J. K. G a l b r a i t h, (1997). Novac. Odakle je do{ao, gde je oti{ao,Beograd, str. 57.

12 Alekseй Mihaйlovi~ Romanov (1629–1676), ruski car 1645–1676.

Holandija za vreme tulipmanije bila u Tridesetogodi{wem ratu, tako jei Rusija za vreme afere s bakarnim novcem bila u ratu, odnosno u dva ra-ta – sa [vedskom i s Poqskom. U opticaju su tada bile srebrne kopejke.Sto kopejki ~inilo je jednu rubqu, kao i danas, ali je wena vrednost bi-la tolika da je u opticaju prakti~no nije bilo, tako da je ona u stvaribila obra~unska jedinica. Kao i uvek i svugde za vreme rata dr`avna bla-gajna je bila ispra`wena. Car i wegovi najbli`i dvorani u toj situaci-ji na{li su re{ewe – po~elo je kovawe bakarnog novca, a carskim uka-zom taj novac izjedna~en je sa srebrnim. Po{to je bakarnog novca isko-vano mnogo vi{e nego {to je u opticaju bilo srebrnog13, nastupila je in-flacije – kurs bakra prema srebru pao je najpre na 3, zatim 10, najzad 17,{to je sve bilo pra}eno velikim rastom cena. Ali, glavno se tek sprema-lo. Kao i 90-ih godina XX veka i tada se pojavila Porodica. UmestoJeqcina, wegove k}eri i drugih, Porodicu su tada ~inili bojar Iqa Mi-loslavski (carev tast), plemi} Matju{kin (mu` careve tetke), bojar Rti-{}ev i krupni moskovski trgovac [orin. Oni su do{li na jednostavnuideju – kupovali su bakar, dovozili ga u kovnicu i uporedo s kovawemnovca po dr`avnom zahtevu kovali su oficijelni novac od svog bakra. Svredno{}u koja je, naravno, bila odre|ena carskim ukazom. A potpunoslu~ajno, kako to uvek biva, kovnicom je rukovodio Matju{kin... Kolikoje iskovano ovog novca, ne zna se, i verovatno se nikada ne}e ni saznati.Jasno je, me|utim, da ti iznosi nisu mali. Jer, organizatori ovog podu-hvata brzo su se i neprili~no obogatili, sagradili sebi hramove, luksu-zno se odevali, itd. A sve to dovelo je do onoga {to je u istoriji osta-lo poznato kao Bakarna pobuna.

U Moskvi se, naime, okupila velika masa qudi, i to iz svih slojeva:zanatlije, najamni radnici, vojnici (~ak i oficiri), sve{tenstvo. Biloje ~ak i trgovaca, koji su se bunili jer je vlast od wih prinudno otkup-qivala robe namewene izvozu, i to naravno za bakarni novac, a zatim jeto prodavala strancima za srebro. Pri tome su trgovci mogli da uvozeiskqu~ivo za srebro a zatim uvezenu robu opet da prodaju za bakarni no-vac jer „unutra{wi” potro{a~ nije imao srebro. Pobuna je po~ela uni-{tavawem [orinovog imawa (ovaj je uspeo da pobegne i negde se sakrije).Gomila je zatim krenula na carsko imawe Kolomensko zahtevaju}i od sa-modr{ca da preda sudu sve prevarante, po~iwu}i „od glave”. Trenutno bezprisustva vojnih snaga car se dr`ao skromno i obe}ao je da }e prekinutisve zloupotrebe i kazniti vinovnike. Kada su se, me|utim, uskoro pojavi-li plemi}ka kowica i strelci, car je demantovao svoj nadimak. Pogubqe-no je 7.000 qudi i na robiju poslato vi{e od 15.000. U istrazi koja je

225

13 Xon Lo sa svojim idejama o pokri}u papirnog novca realnom imovinom i sa prak-som u kojoj su te ideje prenebregnute do{ao je znatno kasnije. Ali, ovo {to se doga|alo uRusiji svakako predstavqa wegovog svojevrsnog prethodnika. Kovnica, odnosno onaj ko je na-ru~ivao kovawe bakarnog novca, sigurno nije postavqao ciqeve koji su se odnosili na po-kri}e bakarnog novca, ali je jasno da je problem nastao kada je gorwa granica prekora~ena.

usledila bilo je mnogo ka`wenih za dela koja su dovela do nereda. Me|uwima, naravno, nisu bili ni [orin, ni Rti{}ev... A na svog tasta Milo-slavskog car se samo „naqutio”.

ISTORIJAT PIRAMIDE MMM

Proces tranzicije u Rusiji pokazao se kao masovna pqa~ka zemqe inaj{irih slojeva wenog stanovni{tva, koja je sprovedena pod parolamaliberalnih reformi i u kojoj je jednu od kqu~nih uloga imao predsednikRusije i wegova najbli`a rodbina i saradnici.14 Jedan od mehanizama ko-ji je u tom procesu kori{}en bile su finansijske piramide, od kojih sunajpoznatije GKO i MMM. Prvu od wih direktno je organizovala i real-izovala najvi{a dr`avna vlast u Rusiji, a druga je „pripadala” privatnomsektoru, iako su postojala zna~ajna podozrewa da neke strukture vlastini u tom slu~aju nisu bile ba{ ~istih ruku15.

Asocijaciju MMM registrovali su 1989. godine u Moskvi bra}a Ser-gej i Vja~eslav Mavrodi i Marina Muravjova, budu}a Vja~eslavqeva su-pruga. Bilo je to vreme kada su u SSSR-u masovno osnivani kooperativii komercijalne banke, na osnovu odgovaraju}ih zakona, prvih kojima su na-javqene budu}e reforme. Naziv MMM upravo poti~e od po~etnih slovawihovih prezimena. MMM se bavio uvozom kompjutera i kancelarijskeopreme. Zahvaquju}i reklamnoj kampawi bez presedana i Sergejevim orga-nizatorskim sposobnostima MMM je ve} po~etkom 90-ih bio op{tepri-znati lider na tr`i{tu, izrastav{i u razgranatu kompaniju, s 34 filija-le {irom SSSR, vi{e od 300 razli~itih firmi i „xepnom” MMM-bankom.

Po~etkom 1992. MMM je do`iveo prvi ozbiqan udar. Kao rezultatakcije dr`avnih organa objavqeno je da MMM izbegava pla}awe poreza iMMM-banka je propala. Posledica je bila da vi{e niko nije hteo da dakredit MMM-u. Upravo ova okolnost podstakla je Mavrodija da se s trgo-vinskih preorijenti{e na finansijske operacije.

Prve velike uspehe MMM je postigao tokom 1993. godine, u vremevau~erske privatizacije.16 Akciju je vodio MMM-Invest koji je februara

226

14 Sumarni pregled procesa tranzicije u Rusiji dali smo u tekstu Tranzicija u Rusi-ji – liberalizam u izvedbi „porodice”, Nova srpska politi~ka misao (u {tampi), aposeban aspekt tog procesa – predavawe najve}ih prirodnih nalazi{ta na upravqawe i ek-sploataciju stranim kompanijama u tekstu Sudbina ruskih prirodnih bogatstava u periodutranzicije, Nova srpska politi~ka misao. Analize, br. 2, 2006.

15 A. B u { k o v, (2005). Dom s nrivideniяmi. Hronika mumnoгo vremeni, Moskva,str. 77.

16 Ruski program masovne privatizacije pokrenut je juna 1992. i ve} do kraja prvogkvartala 1993. svi ruski gra|ani dobili su vau~ere po nominalnoj ceni, koja je bila fik-sirana na iznos od 10.000 rubaqa. Ukupno je podeqeno 144 miliona vau~era. Sticajem okol-nosti, koje sigurno nisu bile slu~ajne, vrednost vau~era odre|ena je po doreformskim ce-nama, a u reformi su najpre decembra 1991. „otpu{tene” cene {to je uz pomo} {tamparijenovca develo do velike inflacije. Vlasnici vau~era imali su mogu}nosti da ih ulo`e u

te godine zapo~eo razmenu svojih akcija za privatizacione ~ekove17, omo-gu}uju}i i kupovinu akcija za gotov novac. Pravi rad sa stanovni{tvompo~eo je sredinom te godine kada je po~elo da deluje AD MMM, obe}avaju-}i ulaga~ima fantasti~ne kamate od 1.000 i vi{e procenata godi{we. Sveove aktivnosti bile su pra}ene agresivnim, pre svega televizijskim, re-klamama i kampawama. Jedan od takvih marketin{kih poduhvata bilo je da-vawe Moskovqanima besplatnih celodnevnih karata za metro. MMM je bi-la jedna od prvih poznatih kompanija u Rusiji s logotipom i sloganima.18

Slika 2. – Sergej Pantelejevi~ Mavrodi

U uslovima inflacije, kada je vrlo te{ko o~uvati vrednost u{teda,pa i obi~nih (redovnih) nov~anih primawa, akcije i bileti19 MMM vr-lo brzo su se pro{irili po celoj Rusiji. U tim danima kompanija je odprodaje akcija ostvarivala dnevno vi{e od 20 miliona rubaqa (11 mil-iona ameri~kih dolara). Prema nekim procenama, u MMM-u je „investi-ralo” izme|u dva i pet miliona qudi. „Uspeh” MMM-a bio je pra}en os-nivawem sli~nih kompanija (kao Tibet, Hoper-Invest, Ruski dom Selen-

227

kupovinu akcija preduze}a (sami, na ~ekovnim aukcijama, ili preko ~ekovnih investicionihfondova). I, naravno, vau~eri su mogli biti prodati, ~ime je odmah stvoreno sekundarnotr`i{te. Aukcije su sprovo|ene tokom 1993–94, ali tako {to su preduze}a prodavana postarim (nedenominovanim) vrednostima, i uz pravila na aukcijama koja su, blago re~eno, bi-la veoma ~udna. Sve je to rezultiralo onim {to je kasnije obuhva}eno nazivom „Crna pri-vatizacija”, a koji o toj privatizaciji govori vi{e i boqe od gomile radova ruskih istranih autora u kojima se u na~elu o ruskoj privatizaciji pisalo pozitivno. Kao rezultatovakve privatizacije ruska preduze}a (od kojih mnoga giganti u svetskim razmerama, proda-vana su po sme{nim cenama koje ni~eg zajedni~kog nisu imale s wihovom realnom vred-no{}u.

17 MMM-Invest je tokom privatizacije stekao dovoqno velike pakete akcija AD Av-toVAZ (vi{e od 8%), Tomskog naftnohemijskog kombinata (18,5%), Uqanovskog automo-bilskog zavoda (17%), zatim 201.000 akcija OAO Hotelski kompleks Kosmos itd. Godinu1994, za MMM kriti~nu, MMM-Invest zavr{io je s profitom od 86 milijardi rubaqa, na-jve}im me|u privatnim investicionim fondovima (^IF).

18 Prvi i najpoznatiji bio je „Iz tame u svetlost”.19 Popularni „mavrodiki”, koji su i po obliku asocirali na novac (slika 3).

ga i dr.), koje su tako|e propra}ene agresivnim kampawama i obe}awimaekstremno visokih stopa profita (~ak i do 30.000% godi{we).

Prvo zvono na uzbunu za ulaga~e ~ulo se ve} u aprilu 1994. kada jeCentralna banka objavila opoziv licence od MMM banke. U uzbu|ewu ko-je je sledilo najpromu}urniji od ulaga~a brzo su se oslobodili sumwivihhartija. Me|utim, rukovodstvo MMM-a uspelo je da umiri ve}inu qudi itr`i{te je opstalo. ^ak je juna 1994. Sergej Mavrodi odlu~io da oz-biqno pro{iri delatnost i da uvu~e u piramidu sredstva koncentrisanau malom i sredwem biznisu. Me|utim, ovi planovi nisu realizovani – ju-la 1994. imperija S. Mavrodija se uru{ila.

Po~elo je saop{tewem poreske policije da je jedna od strukturaMMM-a, AOZT Invest-konsalting, izbegla da plati porez zbog ~ega mu jeizre~ena kazna od 49,9 milijardi rubaqa (oko 26 miliona dolara,ukqu~uju}i i nepla}eni iznos poreza). Ova suma bila je za MMM sasvimpodno{qiva, ali je S. Mavrodi odlu~io da ne plati kaznu i da se kon-frontira s poreznicima. Ovaj spor izazvao je paniku i qudi su po~eli datra`e mogu}nosti da se {to pre oslobode akcija i bileta. MMM je is-prva ispuwavao sve obaveze poku{avaju}i da umiri ulaga~e, ali je ipakuskoro bio prinu|en da sve punktove zatvori do boqih vremena. Skandalje imao takvu snagu da je situaciju oko MMM-a razmatrala i ruska vlada.

Slika 3. – Bilet MMM

Upravqawe kriznom situacijom – jul i avgust 1994. godine

Kao {to se iz prikazane faktografije vidi, kriti~ni momenti u`ivotu i aktivnosti MMM-a nastupili su sredinom 1994. godine.20 Poja-vila se opasnost da ulaga~i po~nu masovno da podi`u svoj ulo`eni novac(da prodaju akcije), a po{to taj proces ne bi mogao da traje dugo (sred-stava kod MMM-a svakako nije bilo mnogo), postojala je realna pretwada se cela situacija otme kontroli i pretvori u ne{to mnogo ozbiqnije.

228

20 „Kriza – to je samo krajwe zao{travawe destruktivnih procesa u delatnosti indi-vidue ili ekipe, izazvano skrivenom ili o~iglednom stagnacijom (degradacijom) iliprekomernim rastom (progresom), i ona mo`e da dotakne prakti~no svaku komponentu `iv-otne delatnosti strukture ili li~nosti.” (^ e r n o z a t o n s k i й, A. (2005). Usne{noeunravlenie krizisom, 15. 03. 2005., http://www.lib.ru/)

Operaciju smirivawa situacije i spre~avawa masovnih nereda vodilaje Crisis Management Group (CMG). Weno anga`ovawe, kako sam CMGpi{e u Izve{taju21, formalno je naru~io Mavrodi, ali je stvarni naru-~ilac bio jedan dr`avni organ, kojeg oni nisu `eleli da identifikuju.Taj organ je kao ciq imao upravo spre~avawe nereda do kojih bi moglodo}i ako stvari izmaknu kontroli.

Nakon analize situacije CMG je odlu~io da je u konkretnim okol-nostima najefikasnije delovati iznutra, radi ~ega je i bilo potrebno dase kao formalni naru~ilac pojavi Mavrodi. A ta formalna naruxba sadr-`ala je „rad s javno{}u”, gde su se pod javno{}u podrazumevali kako ula-ga~i tako i sredstva masovnog informisawa. Na taj na~in CMG ni odstvarnog ni od formalnog naru~ioca nije dobio zadatke koji bi se sasto-jali u odr`awu MMM-a u radnom stawu, ili u obezbe|ewu novca ulaga~aili bilo {ta sli~no tome.

Kriza u radu MMM-a bila je, pored ostalog, izazvana kampawom ko-ju je protiv we pokrenula Savezna komisija za vrednosne papire (FKCB,Federalьnaя komissiя po cennыm bumagam). Ova kampawa bila je pra}enaprete}im izjavama poreskih organa. CMG smatra da cela kampawa nijebila reakcija na neke konkretne doga|aje u MMM-u ve} najava masovnihnapada na ovu firmu od strane nekih dr`avnih organa. CMG ne otkrivaprave razloge tih napada, iako posredno na wih ukazuje. Naime, oni isti-~u da je motivacija napada nekih dr`avnih organa na MMM u 1998. godi-ni bila jasna22 – tada{we rukovodstvo Ministarstva finansija, na ~elus Dubiwinom23, bilo je zainteresovano da prekine rad MMM-a kako bi sesredstva koje stanovni{tvo (ali i privreda) ula`e u „mavrodike” pre-usmerila u GKO (Gosudarstvennыe kazna~eйskie obяzatelьstva), finansij-sku piramidu koju je direktno organizovao najvi{i dr`avni vrh Rusije.

Me|utim, ako znamo da je akcija sa GKO krenula znatno ranije i daje masovne razmere poprimila ve} 1995. godine24, jasno je da je pomenutimotiv mogao da bude vrlo relevantan i kada je re~ o letu 1994.25

229

21 Operaciя na „MMM” iюlь–avgust 1994 goda. (http://www.kompromat.ru/)22 U: B u { k o v, A. (2005). Dom s nrivideniяmi. Hronika mumnoгo vremeni, Moskva,

str. 426. U tekstu CMG o~igledna gre{ka – umesto 1998. treba da stoji 1994.23 Sergej Konstantinovi~ Dubiwin, konsultant Borisa Jeqcina, ministar finansija

(1993–1994), kasnije vice-predsednik banke „Imperijal”, predsednik Centralne banke RF(1996–1998), predstavnik Rusije u MMF, konsultant Trilateralne komisije i Svetskogekonomskog foruma. (P l a t o n o v, O. (2002). Rusija pod vla{}u masona, Beograd, str.102.)

24 B o l d ы r e v, Ю. Ю. (2004). O bo~kah meda i lo`kah deгmя, Moskva, str. 250. Ide-ju piramide GKO inicirao je, u stvari, jo{ u godinama 1992–1993. X. Soro{, koji je tadabio stalni konsultant predsednika i vlade RF. (P l a t o n o v, O. (2002). Rusija pod vla-{}u masona, Beograd, str. 62.)

25 O {emi GKO i wenoj ulozi ne samo u finansijskom krahu Rusije avgusta 1998. go-dine pisali smo op{irnije u pomenutom tekstu: Tranzicija u Rusiji – liberalizam u izved-bi „porodice”, Nova srpska politi~ka misao (u {tampi).

Pripremne akcije CMG (25–27. jul 1994)

Rad CMG po~eo je u uslovima ve} poodmakle krize, koja se manife-stovala u stalnom prisustvu mase od oko 15–20 hiqada ulaga~a ispredprostorija MMM-a u Moskvi. Iako su isplate i{le redovno, da bi se do-{lo do blagajne i tako do vra}awa ulo`enog novca bilo je potrebno sta-jati neprekidno u redu, na ulici, od tri dana do ~itave sedmice. Oni ko-ji su stajali u redu nisu imali predstavu o tome {ta se u MMM zaistade{ava, a pritisak preko sredstava masovnog informisawa stvarao je uti-sak da je MMM pred neposrednim zatvarawem. Bili su to idealni uslovida se u gomili pojave raznorazne glasine, a sve je to samo poja~avalo re-alnu pretwu od izbijawa nereda.

U takvim uslovima, CMG je preduzeo hitne mere koje su se sastojaleu slede}em. Prvo, da bi se uspostavio neposredan kontakt s qudima kojise nalaze u redu ispred prostorija MMM-a („gomila”, „masa”) postavqenje na prozor zvu~nik koji je omogu}io visokokvalifikovanom operatoru,poznavaocu psihologije masa, da u masu prenese odgovaraju}e informacije.I ne samo to: pomo}u tog ure|aja ostvarivan je i drugi zadatak – formira-we psiholo{kog stawa u gomili i eliminisawe ose}aja beznade`nosti, sko-rog stra{nog kraja i sl. Za ostvarivawe ovog ciqa kori{}ena je posebnoodabrana muzika koja je podizala i odr`avala psiholo{ko stawe mase. Ovamera imala je i druge, prate}e ciqeve. Tako je, pre i posle svakog saop-{tewa, uvek kori{}ena jedna ista melodija, ~ime je vrlo brzo (u toku sve-ga 6–7 ~asova) stvoren svojevrsni „refleks” mase na tu melodiju.

Uz pomo} javnog i glasnog saop{tavawa operativno je bilo stvoreno„lice firme”, najpre u vidu glasa a zatim i u personifikovanom vidu.Time je firma po~ela da se asocira ne s mrtvim zdawem u kojem se nala-zila, ve} s konkretnim, `ivim ~ovekom, i to ~ak – sa `enom. Izbor `eneza takvu ulogu nije bio nimalo slu~ajan. On je uslovqen ve}im brojemokolnosti:

– `enski glas se lak{e prihvata prilikom radio saop{tewa;– kod mu{karaca se formira asocijativni niz „`ena je slabiji pol,

`enu treba {tititi” a to doprinosi prenosu raspolo`ewa na za{titu sa`ene – „lica firme” na samu firmu;

– lak{e se uspostavqa kontakt sa `enskim delom auditorijuma.I ova akcija – upoznavawe mase s „licem firme” – zahvaquju}i kon-

taktu preko ozvu~ewa realizovana je vrlo brzo i efikasno: ve} posle trisata „lice firme” poznavala je masa po liku. I u daqem radu s masom po-sredstvom „lica firme” po{tovana su odre|ena formalna pravila. Takoje ona stalno bila obu~ena u isti kostim. Sve je to izuzetno brzo dovelodo toga da se prema „licu firme” stvori vrlo visok stepen poverewa umasi, tako da je „lice firme” prakti~no postalo nesmewivo.

U neposrednoj vezi s prethodnim bilo je i pripremawe saop{tewa,radi ~ega su uvek u masu silazili snimateqi reakcija ~iji je zadatak bio

230

da registruju raspolo`ewe i reakcije mase. Oni su bili u stalnoj radiovezi s operatorskim punktom i na taj na~in u neposrednoj mogu}nosti dauti~u na korekcije u toku samog saop{tavawa informacija ili drugih ob-lika komunicirawa s masom.

Pomo}no sredstvo uticaja na masu bili su listi}i koji su pripre-mani svako ve~e, umno`avani kopir aparatom i u tira`u od nekoliko de-setina primeraka predavani masi. Na listi}ima su pravqeni pregledionoga {to je re~eno tokom dana. Wihov tira` je hotimi~no bio malikako bi se stvorio kontrolisani ve{ta~ki deficit i obezbedio kod masepove}ani interes za wih. Iz istog razloga oni i nisu predavani „u ruke”,ve} posredno, naime, lepqewem na zidove i druge povr{ine.

Posebno su bile va`ne mere preduzete ve} prvog dana s ciqemstrukturisawa mase putem organizovawa takozvane „Upravqa~ke dru{tve-ne organizacije” (UOO). Ta organizacija postala je zatim poznata kao„Savez akcionara AO MMM”. Wenu delatnost potpuno je finansirala iusmeravala CMG. Ulaga~i su bili uvereni da Savez akcionara izra`avawihove interese. Samo stvarawe ove organizacije i izbor wenog lideraodigrali su se „u hodu” – najpre je neposrednim posmatrawem doga|awa ugomili zapa`ena jedna kompaktna grupa ulaga~a u ~ijem se centru nalaziojedan ~ovek s megafonom koji je okupqenima ne{to govorio. Saradniciobezbe|ewa uveli su tog ~oveka u prostorije MMM-a. Ispostavilo se daje on imao profesionalnog iskustva u organizaciji masovnih doga|aja, iuz obe}awe da }e wegov problem (akcije u MMM-u i wihova naplata) bi-ti re{en – on je vra}en u masu sa zadatkom da po~ne stvarawe dru{tveneorganizacije koja je formalno trebalo da izra`ava interese ulaga~a i dau wihovo ime istupa u pregovorima s administracijom MMM-a, a fak-ti~ki da strukturira ulaga~e i ne dozvoli da se oni na|u u poziciji danastupaju protiv MMM-a. Tako je ro|en budu}i lider Saveza akcionaraAO MMM-a – Valentin Poluektov.

I aktivisti Saveza vrbovani su na isti na~in – uz „poverqivo” obe-}awe da }e im biti re{en „problem s akcijama”. U svemu tome nije biloproblema – masa je bila ujediwena iskqu~ivo idejom „sticawa” profitai svako je sledio samo svoj li~ni interes.

Proces „strukturisawa” ulaga~a potrajao je cela dva dana.Uporedo s tim, zapo~elo je i formirawe svojevrsne informacione

mre`e sastavqene od ulaga~a, koji su bili saradnici raznih dr`avnih or-gana i tela. Ciq je bio da se od wih dobijaju informacije o akcijamaprotiv MMM-a koje su planirali dr`avni organi. U stvorenoj informa-cionoj mre`i bili su saradnici Ministarstva finansija, Dr`avneporeske slu`be, Slu`be obezbe|ewa predsednika, itd.

Najzad, u ovom pripremnom periodu (25–27. jul) posebno va`no je bi-lo uspostaviti „kontakt” s privatnim brokerima. Oni su bili rezervnavarijanta kojoj su pribegavali ulaga~i koji iz raznih razloga nisu `ele-li ili mogli da ~ekaju u redu kako bi prodali svoje akcije. Kurs po ko-

231

jem su oni kupovali akcije bio je najta~niji barometar stepena panike – umirnim trenucima on je bio prakti~no jednak „zvani~nom” kursu MMM-a,u periodima panike padao je naglo i duboko ispod ovoga.

U trenutku kada je CMG po~eo s radom odnos ovih dvaju kurseva bioje 115:50, dakle znatno iznad oubi~ajenog odnosa gde je razlika ~inila oko10%. U koordinaciji s administracijom MMM-a i paralelno s prethodnonavedenim merama u gomilu su uba~eni specijalni operatori koji su podvidom privatnih brokera po~eli lagano da podi`u kurs akcija.

Kao rezultat svih ovih mera CMG je u toku prva dva dana uspeo dasuzbije paniku i dovede kurs akcija kod privatnih brokera do „normal-nog” nivoa, oko 5–10% ispod kursa MMM. Time je prekinuta panika iza-zvana navedenim akcijama dr`avnih organa. CMG je smatrao da je timeostvario zadatak zbog kojeg je anga`ovan. Me|utim, daqi doga|aji su po-kazali da je takva ocena bila preurawena.

Sni`avawe kursa akcija 28. jula 1994. godine

U situaciji kada je otklowena panika i tek (ponovo) uspostavqenopoverewe ulaga~a prema MMM-u, Mavrodi je u~inio naizgled prirodanpotez – re{io je da pored centralne kancelarije u Moskvi, koja je jedi-na radila u danima krize, i ne posavetovav{i se s CMG obnovi radpunktova MMM po celoj Moskvi. Nakon {to je o tome obave{tena jav-nost, desilo se ne{to nepredvi|eno i nerazja{weno – nepoznati ~ovek sena telefonu predstavio kao jedan od rukovode}ih qudi milicije i saop-{tio da je moskovska milicija protiv nameravanog otvarawa punktova jernavodno ne}e uspeti da obezbedi wihovu sigurnost. CMG, zatim nije uspeoda sazna ko je bio nepoznati koji je zvao (svi rukovodioci milicije i namoskovskom i na federalnom nivou negirali su da su zvali Mavrodija).Ipak, kao rezultat u nazna~enom roku punktovi nisu otvoreni i to je na-ru{ilo tek uspostavqeno poverewe tako da se panika obnovila. U timokolnostima Mavrodi je re{io da snizi kurs akcija. Sni`ewe je bilo za-ista ogromno – sa 125.000 na jednu hiqadu rubaqa, {to bi zna~iloogromne gubitke za qude koji su imali akcije i shodno tome opet zna~ajnopove}avawe mogu}nosti izbijawa nereda. Pojavila se realna mogu}nostostvarewa onog {to je kasnije nazvano „albanski scenario”26.

Mavrodijevu naredbu o sni`avawu kursa akcija CMG je dobio oko 11~asova 28. jula 1994, i u uslovima ekstremnog nedostatka vremena pristu-pio je pripremama za weno objavqivawe, uzimaju}i naravno u obzir nave-denu opasnost i op{tu situaciju. Prva u nizu mera koje je CMG preduzeo

232

26 Re~ je o poznatim finansijskim piramidama u Albaniji tokom 1996–1998, koje suzavr{ene oru`anim neredima. O tim piramidama videti: J a r v i s, C. (2000). The Rise andFall of Albania’s Pyramid Schemes, Finance and Development, Ì 1. Kona~ni epilog usledioje tek mnogo godina kasnije, hap{ewem.

zasnivala se na aktivnostima ve} pripremqenog mehanizma UOO („Savezakcionara”). Wegovim posredstvom u masu su istovremeno uba~ene dve uza-jamno iskqu~ive glasine – po jednoj MMM je zatvoren specijalnom od-lukom Jeqcina, a po drugoj tokom dana do}i }e petnaest kamiona s novcemkoji }e biti podeqen apsolutno svima. Obe glasine imale su za ciq damasu psiholo{ki pripreme za saop{tewe o sni`ewu kursa akcija.

Sam momenat objave sni`ewa kursa bio je pripremqen i „pode{en”tako da se prethodno masa strukturira u grupe, a da se u okviru svake ve}nalazi agitator „Saveza akcionara”. Htelo se da se na taj na~in spre~espontane reakcije i da se ulaga~i u trenutku saznavawa vesti o sni`ewukursa navedu da se obrate poznatom agitatoru Saveza akcionara. Wihovopitawe bilo bi, kako su u CMG procewivali, „A {ta sada?”, a agitatorisu u op{tim crtama bili instruisani da masu pripremaju da sve {topredstoji bude stvar MMM-a s jedne i ulaga~a s druge strane (a Savez ak-cionara je tu da „prinudi” MMM da isplati sve ulaga~e, za slu~aj da sekod MMM-a pojave ma kakve druge namere), i da niko sa strane, ni Vla-da, ni poreska policija, niti bilo ko, ne treba da se me{aju u ono {tose de{ava.

Uporedo s tim, CMG je modifikovao pripremqeno saop{tewe o sni-`ewu kursa akcija, i to tako {to je kqu~na informacija (sni`ewe kur-sa) s po~etka preba~ena na kraj saop{tewa, a ispred we su postavqeneinformacije o ubrzanom rastu sni`enog kursa u narednom periodu takoda bi kurs posle tri meseca ponovo do{ao na prethodni nivo, o pravu ne-kih kategorija ulaga~a (invalidi i dr.) da u izuzetnim slu~ajevima mogusvoje akcije da daju po starom kursu. Tek posle toga objavqeno je saop-{tewe. Oko petnaest, a mo`da i vi{e hiqada qudi na{lo se u situacijimomentalnog osiroma{ewa, i to nalaze}i se neposredno pred prostorija-ma MMM-a, u redu zajedno s istim takvim „sre}nicima”, dr`e}i u rucipapire koji su ih do tog momenta ~inili bogatima. I sada, u jednom trenuwihova imovina smawuje se za ~itavih 125 puta!

U tom momentu, kada je preko razglasa, masi saop{tena vest o sni`ewukursa akcija, kao posledica stresa koji je zadesio gomilu, sve je visilo okoncu. Samo jedna nekontrolisana reakcija mogla je da izazove dalekose-`ne i nepredvi|ene posledice. U CMG su znali da se adrenalin izazvanstresom mo`e „ugasiti” ili alkoholom ili aktivnim fizi~kim delova-wem. Prva mogu}nost nije bila realna – uz ostale razloge ni fizi~ki senije moglo svakome u gomili dati ~a{ica pi}a. Preostala je druga mogu}-nost: gomilu je trebalo zaposliti nekom fizi~kom aktivno{}u. Povoqnaokolnost bila je {to su gotovo svi u masi imali kalkulator, i tu okol-nost iskoristio je profesionalni operator, koji je preko mikrofonapredlo`io masi da zajedno pristupe obra~unu – koliko }e akcije, uzima-ju}i u obzir wihov predvi|eni rast, vredeti sutra, zatim prekosutra, itd.Operator –„lice firme” obavio je i ovaj posao besprekorno, i uskoro sugotovo svi u masi zajedno s wim prera~unavali vrednosti akcija, sabira-

233

li, mno`ili, dodavali, itd. Da se ni{ta ne bi prepustilo slu~aju, poredoperatora stajala su dvojica saradnika i sprovodila kontrolu obra~una –nije se smela dozvoliti nikakva aritmeti~ka gre{ka, jer bi se ona unastaloj situaciji sigurno shvatila kao namerna obmana.

Na taj na~in, uz aktivnu „saradwu” gomile operator je utro{io go-tovo dva sata a kao rezultat dobijeno je da }e zaista posle tri meseca ce-na akcija do}i na pretkrizni nivo. Sve to vreme pro{lo je u nekakvojfizi~koj aktivnosti mase (pored samog ra~unawa bile su tu i povremenecigaret-pauze, na koje je pozivao operator i koje je masa prihvatala), apored toga na wih je ostvaren i zna~ajan psiholo{ki uticaj – bili suube|eni da situacija nije definitivno beznade`na, da jo{ postoji nada.

Po zavr{etku saop{tewa i obja{wene aktivnosti agitatori iz grupeCMG po~eli su da organizuju ulaga~e za „borbu za svoja prava” – putemprikupqawa potpisa, sastavqawa spiskova i sl., ~ime su dodatnoobezbe|ivani postignuti rezultati, a pre svega spre~avane mogu}nostinaknadnog okretawa mase protiv MMM i izbijawa nereda.

Spre~avawe sukoba s milicijom 28. jula uve~e

Cela ova operacija, koja je zapo~ela oko 13 ~asova saop{tewem osni`ewu kursa akcija, trajala je do oko 17 ~asova, uz neprekidni `ivikontakt „lica firme” s masom putem razglasa. I kada je izgledalo da jedan uspe{no prebro|en, ekipu CMG o~ekivao je novi izazov. Jedan deoulaga~a iz gomile, oko 3–4 hiqade, zauzeo je oko 19 ~asova pe{a~kiprelaz u blizini prostorija MMM-a, na jednom od najprometnijih bule-vara u Moskvi, a u masi su se ~uli i pozivi na blokadu linije `elezni~-kog saobra}aja koja se nalazi s druge strane zgrade MMM-a. Po{to se ni-je mogao izboriti s gomilom, pozornik je pozvao miliciju i pojavila senova opasnost od izbijawa nereda.

U me|uvremenu, pre pojave milicije, pristigla je ekipa CMG. Onaje momentalno ocenila da bi rasterivawe mase dalo kao rezultat, poredmogu}ih `rtava, zatvarawe MMM-a i izmicawe situacije van kontrole,dakle, upravo ono {to je CMG dotada{wim aktivnostima spre~io. Stogaje doneta odluka da se preduzmu aktivnosti koje }e spre~iti sukob ulaga-~a i milicije. Mogu}nosti, pre svega vremena, da se aktivira Savez ak-cionara nije bilo, tako da se moralo pristupiti neposrednoj aktivnostipreko razglasa. Iskori{}ena je ~iwenica da u blokadi ulice nisu uzelineposrednog u~e{}a svi prisutni, ve} samo jedan deo, a da su ostali,prete`no stariji, ostali na trotoaru i o~ito bili neodlu~ni. Akcija jezato bila usmerena na suprotstavqawe te dve grupe, odnosno na predstav-qawe prvih kao provokatora, koji }e radi ostvarivawa svojih sebi~nihciqeva i}i i na varijantu zatvarawa firme. Oni su preko razglasa nazi-vani brokerima, da bi brokeri bili izjedna~avani s provokatorima, uz

234

o~igledno prenebregavawe ~iwenice da bi brokeri verovatno najvi{e gu-bili u slu~aju kraha firme. Radi poja~awa utiska koji je re~ operatoraostavqala na gomilu, operator je neposredno bio snabdeven, putem radioveze od strane snimateqa reakcija, o najkarakteristi~nijim doga|awima ugomili, a {to je zatim kori{}ewem u obra}awu masi ostavqalo zaistasna`an utisak.

Dok je „rad” s masom bio u toku, pristigla je i milicija. AkcijaCMG se odmah prebacila na wih – operator im se neposredno obratiore~ima da su qudi „obmanuti”, da }e se CMG izboriti s wima, {to jebilo pra}eno molbom „lica firme” da se ne primewuje sila protiv obma-nutih qudi, itd. Kao rezultat ovog obra}awa, milicija nije delovala ve}se povukla s mesta doga|awa. A to je odmah bilo propra}eno, od straneoperatora, povicima tipa „Milicija je s nama!”, „Pobedi}emo!” i sl.

Kao i akcija u vezi sa saop{tavawem pada kursa, i ova akcija CMGtrajala je ukupno oko ~etiri ~asa.

Zati{je (29. jul – 3. avgust)

Posle kriti~nog 28. jula nastupilo je zati{je. Izgledalo je da je na-pad na MMM odbijen, makar i sa zna~ajnom {tetom. U svakom slu~aju,pretwe neposrednog izbijawa nereda vi{e nije bilo. Op{te raspolo`ewemase zna~ajno se promenilo – wihov glavni ciq sada je postalo vra}awemakar dela sredstava ulo`enih u papire MMM-a.

A MMM je nastavqao svoj rad, pove}avaju}i kurs akcija svakodnevno.Da bi se razlikovale „stare” akcije, kupqene po starim, visokim kurse-vima, od „novih”, kupqenih po niskim kursevima, u promet su uba~eniranije pripremqeni „bileti MMM” (ina~e pripremqeni za sasvim drugesvrhe). Nastala je podela akcija na stare i nove. S obzirom na svakodnev-no pove}awe kursa, kupovina novih akcija i{la je vrlo dobro i moglo seo~ekivati da se u roku od tri meseca kurs vrati na prethodni nivo od125.000 rubaqa za akciju.

Na taj na~in, MMM je postao mo`da jedina piramida u svetu kojoj jepo{lo za rukom da posle kraha nastavi da funkcioni{e kao i ranije.

Uporedo s tim, radilo se na vra}awu i u~vr{}ivawu poverewa ulaga-~a u MMM. Radi toga redovno su po starom kursu ispla}ivane akcije pen-zionerima, i u drugim posebnim slu~ajevima (za sahrane, recimo). Ali, itu se moralo voditi ra~una o detaqima, a jedan od takvih va`nih detaqabio je da redosled isplata za takve slu~ajeve ne odre|uju saradnici MMM-a. U tu svrhu formirana je „dru{tvena komisija”, iz redova ulaga~a (i neod ~lanova Saveza akcionara). CMG u svom izve{taju podvla~i da je ovakomisija, bar dok su oni radili s MMM-om, delovala apsolutno po{teno.

Savez akcionara dobio je zadatak da u tim danima organizuje demon-stracije –mitinge ispred vladine zgrade i protestne {etwe. Sami do-

235

ga|aji, naravno, nametali su i druge akcije.27 Sve te akcije u su{tini subile usmerene na formirawe osnovnog mwewa – ube|ivawe ulaga~a da }eoni biti sigurni (da }e dobiti svoje pare) samo u slu~aju da MMM nasta-vi da radi, a svaki poku{aj wegovog zatvarawa (~emu mo`e da doprinesesamo dr`ava svojim akcijama) ugrozio bi wihovu sigurnost. Formiranomi{qewe („Svim silama braniti MMM da ga ne bi zatvorili!”) dopri-nosilo je ostvarewu glavnog ciqa CMG (spre~avawe nereda). Me|utim, onoje o{tro razlikovalo ciqeve CMG od ciqeva koji se postavqaju predobi~an PR – dok je kod ovog posledweg glavni zadatak bio stvoriti pozi-tivno mi{qewe o firmi u celini, i to kod {to {ireg auditorijuma, ovdeje ciq bio strogo usmeren samo na jednu ciqnu grupu – ulaga~e MMM-a.

Na taj na~in bilo je stvoreno pozitivno mi{qewe me|u ulaga~ima,i ono je opstalo ~itavo vreme rada CMG u MMM-u, odnosno do kraja av-gusta 1994. Posle toga, to mi{qewe vi{e nije podr`avano, ali se poka-zalo toliko ~vrstim da je po inerciji postojalo jo{ nekoliko meseci,dok kona~no nije i{~ezlo.

Drugi krizni dan – 4. avgust 1994.

O pripremi narednog zao{travawa situacije, ~etvrtog avgusta, CMGje saznao od svojih izvora – ulaga~a koji su radili u raznim dr`avnimorganima i koji su se priklonili „saradwi” s MMM-om u zamenu za re-{avawe wihovih „li~nih” problema s akcijama MMM-a. Odgovaraju}a in-formacija stigla je blagovremeno, jo{ u toku pripreme odgovaraju}e ak-cije poreske policije. Planirano je da wena naoru`ana grupa upadne uzgradu MMM-a, a da bi se „ra{~istio” teren plasira}e se informacijao podmetnutoj bombi u zdawu MMM-a, {to bi trebalo da dovede do evaku-acije saradnika i ulaga~a iz zgrade.

CMG je ocenio da bi ovakav scenario doveo do obnove ru{ila~kograspolo`ewa u masi okupqenoj ispred zgrade MMM-a, i to je formiralociq CMG u datoj situaciji – ne dozvoliti poreskoj policiji da zatvorifirmu. U ve} standardnoj oskudici vremena CMG je razmatrao dve vari-jante delovawa. Prva je bila organizovati masu pred prostorijama MMM-a

236

27 Tako je u okviru redovnog pra}ewa izve{tavawa sredstava masovnog informisawa,u jednoj televizijskoj emisiji registrovan intervju saradnika milicije iz ekipe koja jeodr`avala red na Var{avki. Taj saradnik se po`alio kako, eto, „mi wih ~uvamo, a oni namne donesu ni{ta ni da pojedemo ni da popijemo, a ceo dan stojimo na vru}ini”. ^im je CMGsaznao za taj intervju, prona{ao je stare{inu odreda i izrazio nezadovoqstvo {to su se stim problemom obratili javnosti preko SMI a ne direktno qudima u MMM-u. Zatim jeizdvojen jedan operator kome je iz fonda rashoda dodeqena odre|ena suma za nabavku obeda zamiliciju, a potom i za brigade hitne pomo}i koje su tako|e de`urale kod zgrade MMM-a. Udaqem ishrana svih wih postala je sistem, a pomenuti stare{ina je kategori~no zabraniosvojima da daju intervjue. Na taj na~in, uspostavqene su tesne veze s milicijom i pripad-nici odreda koji je ~uvao poredak na Var{avki po~eli su da simpati{u MMM i ekipu ko-ja je u weno ime nastupala.

i fizi~ki ne dozvoliti poreskoj policiji da u|e u zgradu. Ova varijantaodba~ena je ve} i zbog ~iwenice da 1993. godine odbrana Belog Doma ni-je bila uspe{na, ~ak je zavr{ena tragi~no. Druga varijanta ina~e je spa-dala u arsenal crisis management-a bila je prihva}ena. Ona se sastojala ustvarawu situacije u kojoj poreska policija, ~ak i kada bi u{la u zgradu,ne bi mogla da ostvari svoj zadatak.

Prihva}ena alternativa realizovana je na slede}i na~in. Kao prvo,bez obzira na „bombu”, u zdawe su vra}eni svi saradnici. Daqe, pored in-valida (kojima je komisija dozvoqavala otkup po starom kursu) i kupacanovih akcija, koji su uobi~ajeno pu{tani u prostorije, i to u ograni~e-nom broju (u grupama od 50), odlu~eno je da se dozvoli pristup svim ula-ga~ima, i to u broju koji dopu{ta fizi~ki kapacitet zdawa. U isto vre-me, svi najva`niji dokumenti i kompjuteri s informacijama koje bi mo-gle biti od interesa za poresku policiju evakuisani su iz zdawa, kao iglavna suma novca u krupnim apoenima.

U takvim uslovima poreska policija (oko petnaestak qudi) u{la jeu prostorije u kojima je bilo nekoliko stotina, a mo`da i nekolikohiqada qudi, od toga mnogo invalida. Fizi~kih mogu}nosti da se zatvoriMMM prakti~no nije bilo –„osvajawe” celog zdawa zahtevalo je suvi{evremena i napora, a s druge strane nije bilo realno da bi bilo ko mogaoda izda naredbu o upotrebi sile kako bi se ra{~istilo zdawe.

Dok su se poreski policajci probijali kroz prostorije MMM-a, utoku je bila akcija hap{ewa Sergeja Mavrodija, koji je odbio da napustisvoj stan i izjavio da sve akcije protiv MMM-a i wega li~no smatranezakonitim. Dok su trajale obe akcije, operator – „lice firme” bio jeu neposrednom kontaktu s ulaga~ima: sve dok do razglasa nije stiglaporeska policija u toku je bila emisija kojom su ulaga~i „u`ivo”obave{tavani o obema akcijama. Prekid emisije i prate}e podizawenapetosti u masi poslu`ilo je CMG-u da poreskoj policiji demonstrirasvoj uticaj na ulaga~e. Kao rezultat, ~ak su na kraju predstavnici poreskepolicije molili CMG da se obrati masi i da produ`i emisiju. Tako je,potpunim uspehom za CMG i MMM, zavr{en i ovaj krizni dan.

Me|utim, za samog Mavrodija nije bilo tako.

Drugo zati{je od 5. do 10. avgusta

Drugo zati{je nastupilo je nakon hap{ewa Sergeja Mavrodija, kada seon nadao, iz dana u dan, da }e ga neizostavno pustiti. S hap{ewem Ma-vrodija do{lo je do prekida rada MMM-a, prestala je kupoprodaja akcija,a time i prethodno pokrenuti porast kurseva starih akcija. Ulaga~i su idaqe danono}no ~ekali ispred prostorija MMM-a. Sve je to pokazivalo daje realizovan jedan od glavnih postavqenih ciqeva CMG – bilo je o~i-gledno da je za ono {to se desilo kriva poreska policija, dakle, vlada ane firma. Na taj na~in, dodatno je u~vr{}eno jedinstvo MMM–ulaga~i.

237

S obzirom na to da su saradnici poreske policije ostali u zgradi,CMG je zakqu~io da se prema wima ne treba pona{ati kao prema nepri-jateqima (i oni su samo na poslu, ispuwavaju ne~ije naredbe), i na toj os-novi zapo~eo je propagandni rad s wima. Teza – „i mi smo na poslu, kaoi vi, vi radite {to vam je nare|eno, kao i mi, vas pla}a dr`ava, nasMavrodi; kako }e se oni gore razra~unati wihov je problem, a mi obi~niqudi ne treba da budemo neprijateqi” – nai{la je na razumevawe i uzmawe-vi{e poznate mere uspostavqeni su qudski odnosi izme|u isprva su-protstavqenih strana. Time su eliminisani poku{aji agresivnih akcijaporeske policije, iako je odgovaraju}ih poku{aja na vi{im nivoima biloi daqe. Kao rezultat, posle dva–tri dana odred poreske policije povu~enje iz zdawa MMM-a.

Uporedo s tim, CMG je radio i na drugim pravcima – spre~avaweekstremnih koraka koje bi mogli preduzeti pojedini o~ajni ulaga~i koji-ma su zaista bile neophodne ulo`ene pare28, nastavak rada komisije kojaje registrovala zahteve ulaga~a iz kategorija onih koji mogu da budu is-pla}eni po starom kursu bez obzira {to firma nije radila, nastavak ra-da Saveza akcionara koji se sastojao u organizovawu mitinga, {etwi imnogih organizacionih radova u kojima je glavno bilo realizovati prin-cip – ulaga~ mora da bude zauzet nekim poslom (po ugledu na staru voj-ni~ku mudrost – vojnik mora da bude zauzet nekim poslom).

U takvim aktivnostima pro{lo je nekoliko dana, bez zao{travawaatmosfere i bez izgleda da }e se pojaviti makar i mogu}nost za izbijawenereda. Ipak, u CMG-u su znali da se to stawe ne mo`e odr`avati be-skona~no – bilo je nu`no ne{to kardinalno promeniti. O tome je obave-{ten i Mavrodi koji je suprotno sopstvenim o~ekivawima zadr`an u pri-tvoru. Videv{i da pu{tawa na slobodu ne}e biti, on je pripremio „Na-redbu Ì 1”, shodno kojoj se obnavqa rad firme.

Obnova rada MMM-a i izbor Mavrodija u Dumu

„Naredba Ì 1” usledila je u trenucima kada nije bilo ekstremnihnaru{avawa rada ispred prostorija MMM-a, ali kada su se ve} po~eleose}ati posledice vi{ednevnog nerada firme. One su se, pre svega, ogle-dale u porastu ose}awa beznade`nosti u masi koja se okupqala svakodnev-no. To ose}awe bilo je izazvano i zatim poja~avano stalnim padawem kur-sa akcija, najpre do nominalne vrednosti od 1.000 rubaqa a zatim i ni`e.Naredba o obnovi rada MMM-a u takvim okolnostima do~ekana je u masis ogromnim odu{evqewem. Na taj na~in prakti~no je bio pripremqen te-ren za lansirawe ideje o izboru Sergeja Mavrodija za deputata Dr`avneDume, {to je predstavqeno kao jedina mogu}nost da se spase „na{ pred-

238

28 Tokom nekoliko dana „zati{ja” spre~eno je od strane obezbe|ewa nekolikopoku{aja samospaqivawa ulaga~a.

sednik” a time i firma i svi weni ulaga~i. Time je ujedno zapo~ela iwegova izborna kampawa, u kojoj me|utim, CMG nije u~estvovao. Kampawaje koristila strukture Saveza akcionara i ve} pripremqen teren na ko-jem su, s jedne strane, bili finansijski genije Sergej Mavrodi, a, s druge,zla vlast koja poku{ava da ga uni{ti.

Tako je zavr{ena akcija CMG koja je trajala od kraja jula do kra-ja avgusta 1994. CMG isti~e da je uspeo da realizuje sve zadatke koji supostavqeni u formalnoj naruxbi kojom ih je anga`ovao Mavrodi:

– spre~iti akcije ulaga~a protiv MMM-a;– stvoriti i pro{iriti mi{qewe kod ulaga~a o potpunoj i bezrez-

ervnoj podr{ci Mavrodiju bez obzira na to {to su svi ti qudi izgubilisvoje pare kod MMM-a;

– spre~iti zatvarawe MMM-a od strane dr`avnih organa.Tako|e, CMG je uspeo da ostvari i stvarni zadatak koji je dobio od

dr`avnog organa koji ga je anga`ovao, naime da spre~i masovne nerede uMoskvi i Rusiji usled nezadovoqstva ulaga~a (odnosno, da spre~i ost-varivawe scenarija doga|aja koji je kasnije realizovan u Albaniji).

Zadatak odr`avawa MMM-a u radnom stawu, u kakvom je bio do izbi-jawa krize, CMG nije re{avao jer jednostavno za to i nije imao ovla{}e-we. Odnosno, to nije ulazilo u ugovoreni opis poslova, i to pre svega za-to {to je sam Mavrodi smatrao da }e s tim problemom mo}i on sam da seizbori.

Daqe aktivnosti Sergeja Mavrodija i MMM-a. Epilog

Kao {to smo videli, sredinom 1994. Sergej Mavrodi se na{ao podistragom. Po~etkom avgusta te godine optu`en je za utaju poreza, a usko-ro je i uhap{en. Sve to samo je uve}alo paniku me|u wegovim ulaga~ima.Me|utim, uprkos zdravom razumu oni su u~estvovali u osnivawu Savezaakcionara MMM i otvoreno nezadovoqni hap{ewem Mavrodija pokrenuliakciju za wegovo osloba|awe, nadaju}i se da }e ako bude na slobodi onbiti sposoban da im vrati novac. Iako je u me|uvremenu protiv wegapro{irena optu`nica (za protivqewe pretresu), akcije Saveza akcionaraMMM-a pomogle su Sergeju Mavrodiju da se kandiduje za deputata Dr`av-ne Dume. Nakon {to mu je u oktobru 1994. ukinuta mera zabrane izlaskaiz zatvora, Sergej Mavrodi je zatim vrlo brzo izabran za deputata Dume.Wegov izborni program bio je – ako me izaberete, vrati}u vam pare! Iizabran je.

Ipak, ovo obe}awe Mavrodi se nije `urio da ispuni, ~ak je umestotoga poku{ao da stvori novu piramidu, i to upravo s akcijama MMM-a. Sdruge strane, i na sednice Dume nije dolazio, ta~nije pojavio se samo jed-nom ili dvaput. Upravo na prvoj sednici kada se pojavio, bilo je po-krenuto pitawe da mu se oduzme imunitet. Tada predlog nije pro{ao, ali

239

oktobra 1995. ponovo je pokrenuto isto pitawe, ovog puta s pozitivnimishodom. Me|utim, vlasti nisu `urile s hap{ewem Mavrodija – izgledioptu`be za nepla}awe poreza nisu bili ba{ izvesni, a ~ak ni novopokre-nuta optu`ba (o prevari u odnosu na ulaga~e) nije mogla da ima ve}e iz-glede s obzirom na specifi~ne odnose koje je on uspostavio s ulaga~ima.

Sergej Mavrodi se jo{ jednom pojavio u javnosti 1996, kada je poku-{ao da se kandiduje na izborima za predsednika Rusije. Centralna izbor-na komisija nije odobrila wegovu registraciju. Od tada pa do hap{ewa(februar 2003) Mavrodi se negde skrivao. U stvari, ni u tom periodu onnije sedeo skr{tenih ruku. Prema informacijama zvani~nih organa SAD,po~etkom 1998. zajedno sa svojom ro|akom Oksanom Pavqu~enko on jestvorio novu finansijsku piramidu. Ta piramida bila je virtuelna – naInternetu se pojavio sajt nekakve kompanije Stock Generation Ltd., na ko-me su bile izlo`ene kotacije nepostoje}ih kompanija i preporuke za ku-povinu wihovih akcija. Za to je bilo potrebno registrovati se na sajtu iposlati na ra~un kompanije ~ek na minimum 50 ameri~kih dolara. Novacje zatim prevo|en na virtuelni ra~un klijenta posle ~ega su wime moglebiti kupovane akcije. Wihov kurs pove}avan je u proseku za 10% mese~no,ali je periodi~no ra~un bivao anuliran. Da bi zaradio, klijent je moraoda uspe da proda akcije pre anulirawa ili da ~eka novi uspon kotacija.A radi dobijawa novca trebalo je napisati pismo sa zahtevom da se ~ekpo{aqe na nazna~enu adresu.

Po~etkom 1998. godine, kada je Stock Generation Ltd. tek prikupqalasredstva, takvi ~ekovi kao i bonusi od 50 ameri~kih dolara za privla~e-we novih klijenata doista su pristizali. Ali uskoro je priliv presahnuo.Ova virtuelna berza opstala je jo{ oko dve godine, a wene `rtve postalisu oko 20 hiqada Amerikanaca i Evropqana, a po nekim procenama ~ak275.000 qudi. Prema podacima US Securities and Exchange Commissionukupni gubici prevarenih `rtava iznosili su najmawe 5,5 miliona do-lara.

Mla|i brat, Vja~eslav Mavrodi, tako|e je u ovom periodu bio akti-van, stvoriv{i u 1996. svoju piramidu pod nazivom „Sistem uzajamnih do-brovoqnih `rtvovawa MMM-96”. Novo dru{tvo predstavqano je kao „ne-komercijalna organizacija, ~iji se fond formira na osnovu dobrovoqnih`rtvovawa”. Princip rada MMM-96 bio je isti kao i u MMM: noviulozi obezbe|ivali su dohodnost prethodnih. Profit svakog ulaga~a ~i-nio je 2–3% dnevno. Nova kompanija nije ulaga~ima davala akcije ili ne-ke druge vrednosne hartije, ve} nekakve „kartice kompjuterskog obra~u-na”, i to bez pe~ata i potpisa. Te kartice bile su pra}ene biletima ADMMM s portretom Sergeja Mavrodija. Ipak, delatnost nove kompanijerazvijala se dosta uspe{no a weni organizatori su ~ak planirali stva-rawe nekoliko inostranih filijala.

Me|utim, Moskovsko gradsko tu`ila{tvo ustanovilo je da ova kom-panija nije registrovana i da nema licencu za obavqawe bankovskih ope-

240

racija i poslova s valutama. Pokrenut je krivi~ni postupak, a tokom pre-trage u prostorijama MMM-96 (to su bile prostorije u kojima je biosme{ten i MMM) prona|eno je dve milijarde rubaqa i 21 zlatna {ipkaod po pet grama. To je postalo predmet nove optu`be – nezakonite opera-cije s dragocenim metalima.

Posle toga Vja~eslava Mavrodija dugo nisu mogli da na|u – po in-formacijama istrage on je pobegao, a po re~ima wegovih advokata on ni-je izlazio iz Moskve i nije se skrivao. U svakom slu~aju, Vja~eslav jepriveden 9. januara 2001. Sudski proces koji je usledio zna~ajno se otegaoi po nekim informacijama hap{ewe Sergeja Mavrodija po~etkom 2003.usledilo je nakon {to je on doputovao u Rusiju da bi izvukao brata.

A kakva je bila sudbina MMM-a i novca koji je on stekao? Bankrot-stvo AD MMM-a objavqeno je jo{ 22. septembra 1997, a 22. jula 1998. zawegovog upravnika izabran je Konstantin Glodev koji od tada poku{avada prikupi podatke o propaloj imperiji. Poznato je da je u toku istrageo „Invest-konsaltingu” jo{ oktobra–novembra 1994. oduzeto oko 700 mi-liona ameri~kih dolara. Ostale informacije (izme|u ostalog i o stran-im bankama u kojima bra}a Mavrodi ~uvaju svoj novac) ili ne postoje ilise ne objavquju.

Poznato je, tako|e, da su glavni aktivi MMM-a bili kod ~ekovnogfonda MMM-Invest. Me|utim, Fond je 1995. promenio ime u „RUSS-In-vest”, da bi 1999. postao investiciona kompanija „RUSS-Invest”. Ovakompanija negira da je sledbenik MMM-Investa. U me|uvremenu, u 1997.istra`ni komitet MVD (Ministarstvo unutra{wih poslova) oduzeo je odFonda akcije 17 preduze}a, ali su nakon sudskog procesa koji je trajao dvegodine one vra}ene Fondu. Posle toga, o~ito ne `ele}i da isku{ava sud-binu, investiciona kompanija po~ela je da rasprodaje aktive. Tako da po-sle svega ulaga~i prakti~no i nemaju ~emu da se nadaju.

Vja~eslav Mavrodi osu|en je februara 2003. za nezakonitu bankovskudelatnost, nezakonit promet dragocenih metala i nano{ewe {tete ula-ga~ima u iznosu od 3,5 milijardi nedenominovanih rubaqa na pet godinai tri meseca s konfiskacijom imovine.

Sergej Mavrodi prona|en je i uhap{en 2003. Su|ewe je zavr{enokrajem aprila 2007, presudom na ~etiri godine i {est meseci. Mawe odmesec dana kasnije, 23. maja 2007. Mavrodi je bio na slobodi.

ZAKQU^AK

I pored svih hronolo{kih i drugih razlika, mo`e se re}i da svakafinansijska piramida nastaje i opstaje, a naravno i propada, po istimprincipima. Problem je samo du`ina wenog trajawa, i ceo rad wenih os-niva~a i vlasnika svodi se prakti~no samo na to da {to je mogu}e vi{eprolongiraju wen kraj. A taj kraj je neizbe`an, jer priliv novog novca u

241

sistem, na ~emu se i zasniva funkcionisawe piramida, ne mo`e da budebeskona~an. Jednog momenta, pre ili kasnije, odliv novca iz sistema iz-jedna~ava se s prilivom i nastupa objektivna krizna situacija. Neposre-dan povod za weno nastupawe mo`e biti razli~it, ali se ona uvek mani-festuje u zahtevima ulaga~a (kupaca akcija, ili klijenata u nekom drugommodalitetu) da povrate svoj ulo`eni novac (sa ili ~ak i bez obe}anepremije – visoke kamate ili sli~no).29

Najve}i deo onog {to se de{ava kada su u pitawu finansijske pi-ramide i wihovo funkcionisawe, me|utim, ostaje van uvida (ne samo naj-{ire) javnosti, {to naravno onemogu}ava ili bar znatno ote`ava odgova-raju}a teorijska uop{tavawa i empirijske provere postavqenih hipotezai modela. Zbog toga se o wima i nakon mnogo godina, pa i vekova, vodepolemike i diskusije, u kojima su i argumenti suprotstavqenih strananaj~e{}e na nivou hipoteza.30

U svakom slu~aju, onog momenta kada do|e do krizne ta~ke, tj. kadase priliv i odliv novca u sistemu izjedna~e, po~iwe neizbe`ni procespropadawa. Sve akcije koje se u takvim trenucima preduzimaju radiprevladavawa krize, tj. radi produ`avawa funkcionisawa piramide samosu uzaludni poku{aji da se spre~i ono {to se ne mo`e spre~iti. Takveakcije, po pravilu, „nevidqive” su za publiku, i to verovatno prevashod-no iz istih, ve} navedenih razloga. Upravo stoga, objavqivawe izve{tajaCMG u slu~aju piramide koja je predmet ovog teksta predstavqa pravidoga|aj, i dragoceno svedo~anstvo o tome kako se i kojim sredstvima mo-`e manipulisati qudima koji su, po ne~ijoj voqi ili nalogu, uvu~eni urazne {pekulativne i sli~ne aktivnosti. Utoliko pre {to je zahvaquju}iupravo akcijama CMG piramida MMM postala jedinstveni slu~aj u svet-skoj ekonomskoj istoriji da nakon finansijskog kraha piramida, poputfeniksa, vaskrsne i da nastavi uspe{no da funkcioni{e jo{ odre|eno,ne tako kratko, vreme.

LITERATURA

B a r i n o v, Vladimir Aleksandrovi~. (2002). Antikrizisnoe upravlenie, IDFBK-PRESS, Moskva, 364 s.

242

29 Teorijski model funkcionisawa finansijskih piramida u na{oj literaturi dao jeD i m i t r i j e v i } B. (1993). Model funkcionisanja Dafiment-banke, Ekonomska misao, broj1–2.

30 Dobar primer predstavqa tulipmanija, o kojoj je u posledwe vreme objavqeno neko-liko tekstova sa suprotnim stavovima. Pored standardnog (ili popularnog) mi{qewa, kojeu osnovi obuhvata ono {to je re~eno u ovom tekstu, pojavquju se i druga~ija shvatawa. Pre-ma jednom od wih (E. A. T h o m p s o n and J. T r e u s s a r d, , (2007). The Tulipmania: Factor Antifact, Public Choice, Ì 1–2), uzrok tulipmanije nisu bile iracionalne {pekulacije{iroke publike ve} neposredno odluka holandskog parlamenta kojom su fju~ers-ugovoriprakti~no oslobo|eni rizika. Upravo otvoreno ili prikriveno u~e{}e vlasti u ovakvimposlovima i jeste razlog zbog kog se o wima i ne zna mnogo.

B o l dы r e v, Юriй Юrыevi~. (2004). O bo~kah meda i lo`kah deгmя, ЭKSMO iAlgoritm, Moskva, 448 s.

B u k v i }, Rajko. (2006). Sudbina ruskih prirodnih bogatstava u periodu tranzici-je, Nova srpska politi~ka misao. Analize, godina II, broj 2, str. 65–75.

B u k v i }, Rajko. Tranzicija u Rusiji – liberalizam u izvedbi „porodice”, Novasrpska politi~ka misao (u {tampi).

B u { k o v, Aleksandr. (2005). Dom s nrivideniяmi. Hronika mumnoгo vremeni,Moskva: Olma-Press, 560 s.

P l a t o n o v, Oleg. (2002). Rusija pod vla{}u masona, samostalno izdawe,Beograd, 136 s.

S t u l o v, Oleg. (2003). Delo na tri bukv?, Komersanm-Denьгi, 10. 02. 2003.Sю n, Юriй. (2003). Brat do kamerы dovedet, Komersant, 14. 02. 2003.^ e r n o z a t o n s k i й, A. (2005). Usne{noe unravlenie krizisom, 15. 03. 2005.,

http://www.lib.ruC o w l e s, Virginia. (2002). The Great Swindle: The Story of the South Sea Bubble,

1960, reprint New York: Hindsightbooks, (www.hindsightbooks.com/sea bub-ble.php)

D i m i t r i j e v i }, Bojan. (1993). Model funkcionisanja Dafiment-banke, Ekonomskamisao (Beograd), godina XXVI, broj 1–2, str. 1–17.

G a l b r a i t h, John Kenneth. (1997). Novac. Odakle je do{ao, gde je oti{ao, Beograd:Grme~, 385 str.

G a l l, Carlota. Yeltsin: (1994). MMM not State Matter, The Moscow Times, Friday,12 August.

G a r b e r, Peter M. (1990). Famous First Bubbles, Journal of Economic Perspectives,Volume IV, Number 2, pp. 35–54.

G a r b e r, Peter M. (1989). Tulipmania, The Journal of Political Economy, VolumeXCVII, Number 3, pp. 535–560.

http://en.wikipedia.org/wiki/MMM_(pyramid)http://en.wikipedia.org/wiki/MMM_Sergy Panteleevich_Mavrodihttp://en.wikipedia.org/wiki/MMM_Tulip_maniahttp://www.newadwent.org/cathen/I v a n o v i }, Petar M. (1996). Fju~ersi. Pojam, vrste i mehanizam trgovine fju~ers-

ugovorima, Podgorica: Ekonomski fakultet, X+266 str.J a r v i s, Christopher. (2000). The Rise and Fall of Albania’s Pyramid Schemes, Fi-

nance and Development, Volume XXXVII, Number 1, pp. 46–49.K r a i n o v a, Natalia and Nabi A b d u l a e v. (2007). Mavrodi Walks Free After 4½

Years, The Moscow Times, Wednesday, May 23, Issue 3662, Page 3.L i e b e r m a n, Ira W. et al. (1995). Masovna privatizacija u Centralnoj i Isto~noj

Evropi i biv{em Sovjetskom Savezu: komparativna analiza, Ekonomika (NoviBeograd), godina XXXI, broj 11–12, str. 19–39.

Manager of failed aborted Albanian pyramid scheme arrested, Pravda, 24. 01. 2006.(http://newsfromrussia.com/world/2006/01/24/71691.html)

PR-kampaniя Mavrodi, Operaciя na „MMM” iюlь-avgust 1994 goda, „Crisis Manag-ment Group“, 1998–1999, http://www.kompromat.ru/

S y m e s, Peter. MMM Corporation, http://www.pjsymes.com.au/articles/MMM.htmT h o m p s o n, Earl A. and Jonathan T r e u s s a r d, (2007). The Tulipmania: Fact or

Antifact, Public Choice, Volume CXXX, Number 1–2, pp. 99–114.

243

CRISIS MANAGEMENT – THE CASE OF THE MMM FINANCIAL PYRAMID

by

Rajko Bukvi}

Summary

The paper considers MMM, one of the world’s most famous financial pyramids,that worked during the last decade of the 20th century. The author shows that finan-cial pyramids were not the result of the transition process. They have been a regularfenomenon in the most developed economies (The Netherlands, France, England etc.)during the earlier periods. The short history of the pyramid MMM is given, and thenin the key part of the article the functioning of the Crisis Management Group that helpMMM to survive the crisis period in the middle of the year 1994. At this manner,MMM became perhaps the only pyramid in history that continues to work successful-ly after the financial collapse.

244