Dnevnik Rada - Stručna praksa I

8/10/2019 Dnevnik Rada - Struna praksa I

1/34


2/34

UVOD U BIHAKU PIVOVARU

Bihaka pivovara d.d. osnovana je 1990. godine. Instalirani kapacitet pivare je250.000 hl godinje. Ve u samomom po etku svog rada pivara je prido!ila poklonike "latno#$utog osvje$avajueg pia% jer se kvalitet proi"vod proi"vedenog po licenci i nad"oru doka"anih ekih stru njaka% tradicionalnom proi"vodnjom vrhenskog &lager' piva% mogao osjetiti i u nepcima o!i nokon"umenta. (aa pivara je suvremena tvornica "ahvaljujui% prije svegavrhunskoj tehnologiji proi"vodnje% koja osigurava visoku kvalitetu i oso!enkarakteristike naih proi"voda% to potvr)uju i naj!olje ocjene Instituta "

ispitivanje kvaliteta "emalja evropske unije*ao doka" opredijeljenosti vodsva+irme sa konstantnim ulaganjem u kvalitetu proi"voda openito% jedini mogugarant uspjeha na slo!odnom ekonomskom tr$itu% uporedo sa ra"vojem nov proi"voda% jesu pri"nanja i nagrade koje su u naem posijedu. Bihaka pivovad.d. je laureat 29. Internacionalne nagrade , -e)unarodni tro+ej "a kvalitetran+urt 2001. /29th Internacional roph +or ualit 3 , (e4 -illennium 4ard%

te 61. Internacionalne nagrade , -e)unarodni tro+ej "a komercijalni presti$%-adrid 2001. /61th Internacional 4ard +or 7ommercial 8restige , (e4-illennium 4ard3.

Bihakoj pivovari d.d. je 0 . aprila 2005. godine% ugledna certi+ikacijska kua podru ja kvalitete : ;


3/34

da samo sta!ilni sistem kvalitete i okolia pru$a realne preduvjete "a kvalitetne proi"vode%nastojimo da isti usavravamo i dogra)ujemo s novim spo"najamasvjetskim iskustvima.

Vrhunskom kvalitetu naih proi"voda% prije svega% imamo "ahvaliti !esprijekoistoj prirodnoj i"vorskoj vodi% kako joj samo ime ve ka$e DEipa vodaF% kcrpimo sistemom cjevovoda sa istoimenog i"vorita udaljenog osam kilometara onaeg pogona. DEipu voduF na taj na in distri!uiramo ravno u vae ae u 8>

pakovanjima od 0%66l% 0%5l% 1%5ll i 5l% te u galonima od 1 %9l. Cpravo "aDEipojF% Bihaka pivovara d.d. proi"vodi vrhunsko svijetlo odle$ano pi8reminger% te tradicionalno i neto laganije pivo% Cnski !iser% koje pakujem povratne i ne povratne !oce od 0%66l i 0%5l% u !a vama od 60l i 50l% te u am!ala$u od 2l. ?simvode i piva proi"vodni asortiman o!uhvata i osvje$avajuega"irane i ne ga"irane !e"alkoholne napitke DGumpF i D ri" F koje isporu ujemo u pakovanjima od 0%66l% 0%5l% 1%5l i u 8> am!ala$i% a to su@

G -8 ?H (% osvje$avajue ga"irano !e"alkoholno pie od !iljnihekstrakata sa okusom narand$e

G -8 7?E % osvje$avajue ga"irano !e"alkoholno pie od !iljnihekstrakata

G -8 Bitter Eemon% osvje$avajue ga"irano !e"alkoholno pie od !iljnih

ekstrakata sa okusom gorkog limuna

G -8 ?(I7 J >H% osvje$avajue ga"irano !e"alkoholno pie od !iljnihekstrakata

3


4/34

G -8 7>% vitamini% osvje$avajue nega"irano i nisko !e"alkoholnoga"irano pie od !iljnih ekstrakata sa okusom vonog koktela narand$e% !reskve% mrkve i sa dodatkom % 7 i > vitamina

HIKL osvje$avajue nega"irano !e"alkoholno pie od !iljnih ekstrakata saokusom ja!uka#!rusnica

HIKL osvje$avajue nega"irano !e"alkoholno pie od !iljnih ekstrakata saokusom !reskve

Eipa voda osim prirodne i"vorske i prirodne i"vorske ga"irane vode% proi"vodi se i sa okusom ja!uka#!ijeli aj% te sa okusom limun#limeta..

-ERTI.IKATI

(> I;? 9001@200

: ; B= I;? 9001@200

: ; CE I;? 9001@200

I;? 9000 i I;? 1 00 serije su me)u najpo"natijim standardima i njih jeimplementiralo vie od milion organi"acija u 1A5 "emalja irom sveta.

I;? 9000 serija se odnosni na upravljanje kvalitetom. o "na i da organi"acijamora da@

ispuni "ahteve klijenata u ve"i sa kvalitetom potuje "akonske propise

stalno unapre)uje "adovoljstvo klijenata

kontinuirano po!oljava per+ormanse.

4


5/34

I;? 1 000 serija se odnosi na upravljanje $ivotnom sredinom% to "na i daorgani"acija mora da@

smanji negativne uticaje na $ivotnu sredinu svojim aktivnostima i postigne kontinuirano po!oljanje per+ormansi koje se odnose na "atitu

$ivotne sredine.

I;? 9001@200 i I;? 1 001@200 su postali iroko rasprostranjeni i integrisani uglo!alnu ekonomiju. I;? 9001@200 postao je vrsto ukorenjen kao glo!alno prihvaen standard koji o!e"!e)uje sigurnost u kvalitet ro!e i usluga u odnosima

kupac#do!avlja . I;? 1 001@200 potvr)uje svoj glo!alni "na aj "a organi"acijekoje $ele da posluju u skladu sa prirodom.

8o"itivan uticaj I;? standarda uklju uje i sledee@

uni+iciranu osnovu "a glo!alno poslovanje i lance sna!devanja tehni ku podrku "akonodavstvu

alat "a regionalne integracije , kao to se vidi u "emljama !uduimlanicama >vropske unije koje su prihvatile me)unarodne standarde

olakan trans+er do!re prakse u "emlje u ra"voju i ekonomije u tran"iciji.

I;? standardi se ra"vijaju po strogim pravilima kako !i se o!e"!edilo da !udutransparentni i +er. (egativna strana je to to takva pravila "ahtevaju velikukoli inu vremena "a ra"voj svakog pojedina nog standarda% "!og neophodnost posti"anja konsen"usa kao i javnosti postupka.

5


6/34

8ored standarda% I;? ra"vija i ra"li ita uputstva% smernice i priru nike u ve"i sastandardima.

ALKOHOLNA PIA

lkoholna pia su napici iji su osnovni sastojci voda i etanol ili etil,alkohol/7 2= 5?=3.>tanol je !e"!ojna te nost% laka od vode% karakteristi nog mirisa:o!ija se vrenjem eera i" voa pomou gljivice kvasca. ako se do!ijaju svaalkoholna pia namenjena ljudskoj upotre!i. ?trovno dejstvo alkoholnih pia poti e od koncentracije etilnog alkohola u njima. 8ored toga one sadr$e i ne"natne

koli ine drugih primesa% koje prirodnom alkoholnom piu daju speci+i an mirukus% !oju% i"gled i t"v. !ouMuet. Veta kim alkoholnim piima se ti sastojnamerno dodaju.(eki od nus sastojaka mogu !iti sami po se!i opasni po ljudsko"dravlje% a me)u njima je najopasniji metilni alkohol /metanol3% koji ve u makoli inama deluje otrovno na nervni sistem.

;ledea ta!ela poka"uje koli ine etanola i metanola u najrasprostranjenijim

alkoholnim piima@

V#/0e $ !a E0ano1 2u 34 5e0ano1 2u 34meka ljivovica 20#60 oko 1ljuta ljivovica 60#50 oko 1

6


7/34

komovica 0#50 1%5#industrijska rakija 25#60 1%5# ja!ukova a #1 do

vino 10#22 pivo 6#konjak% vinjak 0#55 oko 1rum 0#A5 oko 14iski 65#N0 i vie oko 1:$in 0#A0 oko 1Vodka 0#A0 i vie oko 1

PROIZVODNJA

lkoholna pia se do!ijaju i" ra"li itih sirovina i ra"nim metodama i tehnikamaspravljanja% po emu se i ra"likuju. 8rocenat etanola "avisi od koli ine eera usirovinama% ali i od na ina spravljanja pia.

7


8/34

C sledeoj ta!eli se nala"e imena sirovina i od njih do!ijena alkoholna pia@

S #ov na A16oho1no $ !egro$)e vinora$% je am ili kukuru" 4hiskkrompir votka pirina sake je am% penica% hmelj pivoagava teMuila

eerna trska rum

lkoholna pia se do!ijaju i" sirovina na sledee na ine@

lkoholno vrenje je najstariji na in do!ijanja alkohola. (a ovaj na in sedo!ija pivo. 8lodovi je ma% ra$i% penice ili kukuru"a% svi !ogati skro!o

navla$e se da !i se podstaklo klijanje. ;kro! se tom prilikom pretvara ueer. ;tavljanjem osuenog klijalog "rnevlja u slad% dodavanjem vodehmelja i elija kvasca dola"i do vrenja% tj. pretvaranja eera u ugljendioksid. Vrenje se veta ki prekida kada se postigne $eljena ja ina piva%o!i no i"me)u 6O i 5O

ermentirana alkoholna pia@ lkohol se do!ija prirodnom +ermentacijomeera% !ilo vonog eera% eera u mleku i mle nim proi"vodima +ermentacijom gluko"e ili malto"e% koje su do!ijene pose!nim postupkom skro!a u pojedinim $itaricama% krompiru% itd. (a ovaj na in se do!ija vino;ve$ gro$)ani sok !ogat eerom% pod dejstvom en"ima i" ljuske gro$)a%

8


9/34

pretvara se u alkohol i ugljen#dioksid. *ad koncentracija alkohola dostigne1 O% proces se prirodno prekida.

lkoholna pia koja se do!ijaju destilacijom% !ilo da se destilaciji podvrgnura"li ita voa u stadijumu +ermentacije% !ilo da se destiliraju ve+ermentacijom do!ijena alkoholna pia. (a ovaj na in se do!ijaju jaka%$estoka pia /rakija% 4iski% d$in% votka% itd.3. Krnevlje $itarica ili pi"la$u se +ermentaciji sve dok skro! ne pre)e u eer% a eer u alkohoKagrevanjem ovako do!ijene te nosti% do klju anja% deo vode isparava%alkohol se% sa preostalim isparenjima vode% u specijalnoj aparatu

konden"uje u te nost koja se na"iva rakija. 8rocenat alkohola u ovakvim piima je veoma visok i kree se od 0O do 50O.

Industrijska alkoholna pia% tj. pia do!ijena i" odre)ene eerne smee% prethodnim pretvaranjem u gluko"u ra"li itih skro!nih tvari u $itaricama.

*om!inovana alkoholna pia% ra"li iti napici% aperitivi% itd. do!ijeni

dodavanjem ra"li itih aromati nih ili drugih dodataka prirodnim iliindustrijskim alkoholnim piima.

OPENITO O PROIZVODNJI SOKA

8ostupak proi"vodnje soka od voa i povra preanjem i pasteri"acijomomoguava naj!olje o uvanje korisnih tvari /vitamina% minerala% en"im

8roi"vedeni sok "a ra"liku od sokova proi"vedenih i" koncentrata% sastoji se ostopostotnog sadr$aja voa% te ne sadr$i dodanu vodu% kon"ervanse ni aditive. proi"vodnju soka koriste su ra"li ite vrste voa i povra u +a"i tehnoloke "relosti8rednost je u mogunosti koritenja i onih plodova koji "!og veli ine ili i"gleda/oteenja povrine tu om i sl.3 nije mogue prodati u svje$em stanju kao

9


10/34

kon"umnu ro!u. (a taj se na in mo$e iskoristiti takvo voe% tako"vane industrijskekvalitete% kojega uslijed tehnolokih pogreaka i vremenskih uvjeta uvijek imamanjoj ili veoj koli ini. ?vaj je postupak naro ito prikladan "a voe i povre iji

su plodovi tvr)e kon"istencije% jer se "!og velikih sila preanja posti$e do!riskoristivost% od N5 pa ak do 0 O. o "na i da je "a proi"vodnju jedne litre sokaod ja!uke potre!na koli ina od 1%25 do 1%5 kg plodova. ;ok se naj ee proi"vodod ja!uka% kruaka% mrkve% cikle% te od drugih vrsta voa i povra. -ogu proi"voditi i ra"li ite mjeavine sokova% a na tr$itu se esto nala"e mjeavinsokova ja!uke i cikle% ja!uke i mrkve% cikle i mrkve i sl. ako)er se proi"vodemjeavine sokova od povra koje imaju ljekovita svojstva i koriste se u"dravstvene svrhe /cikla% mrkva% celer% krumpir% kupus i dr.3. 8o"nati susokovi vicarskih i austrijskih proi"vo)a a% ija je maloprodajna cijena 60 do 0knPlit.

POSTUPAK PROIZVODNJE SOKA

Ka proi"vodnju soka koriste se "reli plodovi% koji mogu !iti povrinski oteeni%ne smije !iti trulih% pljesnivih ili "elenih plodova. -jestimi nu trule$ plodova potre!no je ukloniti no$em. 8lodove je prvo potre!no oprati od povrinskihne istoa% ime se posti$e mikro!ioloka ispravnost sirovine "a proi"vodnju soka (akon otapanja povrinske ne istoe% plodove je potre!no prskati istom vodomkako !i se uklonile sve ne istoe. (akon pranja% plodovi se melju% kako !i sdo!ila to +inije samljevena kaa% prikladna "a preanje. ;amljevena kaa prea

u hidrauli koj /pack3 prei% gdje se% ovisno o vrsti voa ili povra% te stanju "redo!iva od N5 a u optimalnoj tehnolokoj "relosti voa ak i preko 0 O soka uodnosu na masu plodova. *ako !i se sprije ila oksidacija soka% koja dovodi dotamnjenja% odnosno posme)ivanja soka% ispreanom se soku kao antioksid

10


11/34

dodaje askor!inska kiselina /7 vitamin3. -ogua je proi"vodnja mutnih i !istrihsokova. *od proi"vodnje !istrih sokova uklju eno je +iltriranje soka poslijeupotre!e en"ima "a pred ienje.

(akon preanja i +iltriranja% ukoliko se provodi% sok je potre!no pasteri"irodnosno "agrijati ga na temperaturu A do 0Q7% ime se sprje ava djelovanjemikroorgani"ama njihovim termi kim unitavanjem. -ikroorgani"mi /uglavnomkvasci i !akterije3 u"rokuju alkoholno vrenje soka i pretvor!u vonog vina u ocatdakle kvarenje soka. (akon pasteri"acije% sok se puni u staklene !oce koje se"atvaraju epom. Boce se nakon pasteri"acije moraju ohladiti na temperaturu ispod

0Q7% nakon ega je postupak proi"vodnje "avren. rajnost tako proi"vedenogsoka je preko dvije godine.

PROIZVODNJA PIVA

8roi"vodnja piva sastoji se od dveju osnovnih +a"a@ od pripremanja sladovinvrenja.

DOBIJANJE SLADOVINE

>kstrakcijom vrednih sastojaka slada i hmelja do!ija se sladovina. 7ilj proi"vodnjesladovine je da se nerastvorne materije u sladu prevedu u rastvorni o!likdelovanjem en"ima. 8ripremanje sladovine o!uhvata ni" operacija@ mlevenje sladkomljenje kuvanje komine ce)enje sladovine ohmeljavanje sladovine ce)enje

ohmeljene sladovine hla)enje ohmeljene sladovine !istrenje sladovine.

8ripremanjem sladovine do!ija se ekstrakt pivarskog slada% a od njegovog sastav"avisi vrsta piva. *ako pivarski slad sadr$i samo 10#15O materija rastvorljivih uvodi /eeri% deo proteina i proi"vodi njihove ra"gradnje3% to se komljen

11


12/34

pivarskog slada% ako su uslovi "a delovanje en"ima prisutnih u sladu optimalmenjaju nerastvorljive materije slada% uglavnom skro!. 8od dejstvom en"imamila"e slada skro! se trans+ormie u malto"u i dekstrine% a pod dejstvo

proteoliti kih en"ima ra"la$u se proteini. (a ovaj na in se nerastvorljive materijetrans+ormiu u eere i druge organske materije koje se rastvaraju u vodi% odnos posti$e se maksimalna ekstrakcija pivarskog slada.

;astav sladovine "avisi od vrste slada i na ina na koji se i"vode pojedine +a"e i oduslova pod kojima se one odvijaju% a pose!no od postupka ekstrakcije.

5LJEVENJE SLADA

-levenje slada je veoma va$na operacija. ;lad se mora samleti da !i se o!e"!edilooptimalno delovanje en"ima. 8ri mlevenju se mora sa uvati pljevica jer ona prestavlja prirodni +ilter u toku ce)enja komine. ?d kvaliteta mliva% tj. od stepenusitnjavanja slada "avise !r"ina oeerenja% iskoriavanje ekstrakta% kao i !r"ine+ekat +iltracije sladovine.

;lad se mo$e mleti postupcima suve i vla$ne meljave. 8ri vla$noj meljavi slad seovla$i omekanom vodom temperature 60#50Q7P15#60 minuta. Vla$nom meljav posti$e se manje oteenje pljevice. Ka meljavu se koriste mlinovi sa valjcimara"li itih konstrukcija /sa 2% 6% % 5 ili N valjaka% koji mogu !iti ravni ili $le!lje

KO5LJENJE

*omljenje je proces ekstrakcije samlevenog slada vodom. Ckupna masa pomeanog samlevenog slada i vode na"iva se komina. :elovanjem en"ima sladado!ija se vei prinos ekstrakta. C praksi se primenjuju dva postupka "a komljenje@in+u"ija i dekokcija.

12


13/34

In7u8 9a je vrlo jednostavan postupak pri kome se te$i da se do!ije to viemalto"e% i slu$i "a do!ijanje sladovine "a proi"vodnju jakih piva. ;amleveni slamea se sa vodom "agrejanom na 0# 5Q7% a "atim se smea postepeno "agreva d

A5Q7% u" kraa "adr$avanja na temperaturama neophodnim "a odvijanje pojedi+a"a prevo)enja skro!a u +ermenta!ilne eere. Ka ovaj postupak mo$e supotre!iti specijalan do!ro ra"gra)eni slad. 8rimenom postupka in+u"ije do!ija se pivo svetlije !oje i meke hmeljne arome.

De6o6: 9a je postupak kojim se do!ija sladovina "a proi"vodnju tako"vanih punijih piva% tj. sladovina tre!a da sadr$i i ekstraktivne materije koje ne +erment

dekstrine. C praksi se primenjuju postupci dekokcije sa jednom% dve ili tri komina naj ei je postupak komljenja sa dve komine.

:ekokcija sa tri komine je klasi an postupak i sprovodi se tako da se samlevenislad mea sa vodom u t"v. pretkomovnjaku /sa vodom 65Q73% a "atim se u posu"a komljenje vri stvarno komljenje% tako da se delovi komine kuvaju u pose!n posudi gde se prakti no oeeruju. 8rvo se 1P6 komine pre!acuje u posudu "aoeerenje gde se lagano "agreva do A0#A5Q7 i "adr$ava do "avretka oeerenja"atim vraa u posudu "a komljenje. 8ri tom meanju komina% temperatura u su"a komljenje podigne se na 50#55Q7. ;ada se druga komina /1P6 komine3 prevodsud "a oeerenje% "agreva i oeeri% a "atim vraa u posudu "a komljenje% pri se temperatura ukupne komine podi$e na N0#N5Q7. ;a treom kominom postupana isti na in% s tim da se temperatura celokupne komine% po vraanju tree komi

podigne na A2#A5Q7.

:ekokcija sa dve komine primenjuje se "a svetlija piva. *oristi se voda "agrejanana 5#50Q7. 8rva komina /1P6 ukupne komine3 prevodi se u posudu "a oeerenj"agreva i oeeri% a po povratku u posudu "a komljenje temperatura celokupn

13


14/34

komine povisi se na N2#N5Q7. ;a drugom kominom postupak oeerenja je isti po povratku druge komine temperatura celokupne komine povisi se na A2#A5Q7.

?sim ovih postupaka primenjuju se i drugi koji su u stvari kom!inacija navedenih.?snovni je cilj svih postupaka da se% pri optimalnim uslovima "a delovanjen"ima% materije slada prevedu u rastvor i iskoriste. Budui da en"imi slada delu pri odre)enim uslovima% to se proces mo$e usmeravati% odnosno mo$e se dosladovina ra"li itog sastava% potre!na "a ra"ne vrste piva.

;astav vode koja se upotre!ljava "a ekstrakciju !itno uti e na kvalitet piva% a

pose!no na njegovu !oju i ukus. -eka voda upotre!ljava se "a proi"vodnju svetlih piva% a tvrda "a tamna. 8rema tome% "a proi"vodnju svetlih piva tvrda se voda m prethodno omekati.

-IJE;ENJE KO5INE

?eerena komina sastoji se te ne i vrste +a"e. e na +a"a /sladovina3 sadr$i sverastvorljive materije slada% a vrsta +a"a /tre!er3 se sastoji od estica ra"li iteveli ine% tj. od delova omota a plevice% ostataka endosperma i dr. ;ladovina sodvaja od tre!era ce)enjem kro" sloj istalo$enog tre!era u" minimalan gu!itak ekstrahovanih materija. 8oreg ovoga% sladovina se mo$e cediti i u +ilter#presam pose!nim tkaninama "a ce)enje. ;ladovina se cedi dok je "agrejana jer se ohla)enate$e +iltrira. (akon ce)enja sladovine% tre!er se ispira vodom.

KUHANJE SLADOVINE SA H5ELJO5

C toku kuvanja sladovine sa hmeljom% gorke% aromati ne i taninske materhmelja prela"e u rastvor i daju sladovini svojstven gorak ukus i tra$enu aromu%istovremeno kon"erviu sladovinu. 8rema tome osnovni ciljevi kuvanja sladovin

14


15/34

su ekstrakcija aromati nih materija i" hmelja% sterili"acija sladovine i inaktivacijen"ima. *uvanjem se i" sladovine oslo!a)a lakoisparljivi dimetil#sul+id kojii"a"iva neprijatan miris i ukus piva.

?ptimalna p= vrednost sladovine je i"me)u 5%1#5%2. ?ptimalna p= posti$e sdodavanjem mle ne kiseline. (i$a p= vrednost o!e"!e)uje plemenitu gor inu imikro!ioloku sta!ilnost pivu. Iskorienje gorkih materija je manje pa se moradodati vie hmelja.

8otre!na koli ina hmelja "avisi od vrste piva i kree se u veoma irokim granicama

od 100 do 500 g po hl piva. :a !i gor ina piva stalno jednaka% normativ utrokahmelja i"ra unava se na osnovu sadr$aja gorkih materija. Ka ocenu gor ine hmeljakoristi se JRllmer#ova +ormula@

BSTU P9

gdje je@ T sadr$aj humulona / kiseline3 u O% sadr$aj lupulona / kiseline3mekih smola u O.

=melj se naj ee do"ira kao ekstrakt ili kao palete to je "godnije od primenehmelja u iaricama. =melj se u kotao dodaje u dve ili tri partije% a ponekadodjednom kao kod 8l"enskog piva.

-JE;ENJE I HLA;ENJE OH5ELJENE SLADOVINE

;ladovina kuvana sa hmeljom cedi se da !i se uklonili vrsti delovi% a "atim se postupno hladi do 5#NQ7 "a piva donjeg vrenja% odnosno do 15#1NQ7 "a gornjeg vrenja. Ka vreme hla)enja% sladovina se mo$e kontaminirati jer je sredivrlo pogodna "a mikroorgani"me. (ajopasnije su temperature od 20 do 0Q7.

15


16/34

C praksi se koriste ra"ni sistemi "a hla)enje. (ekada se sladovina hladila do N0Q7%u t"v. tavama% plitkim posudama velike povrine% a "a drugu +a"u hla)enja% NQ7% upotre!ljavali su se otvoreni povrinski protivstrujni hladnjaci sastavljeni

cevi kro" koje proti e hladna voda. C novije vreme sladovina se hladi u"atvorenim posudama ugra)enim sistemom cevi% ili u cevnim ili u plo astimi"menjiva ima toplote. I otvoreni i "atvoreni cevni ili plo asti sistemi "a hla)enje podeljeni su u dve sekcije. Gedna se sekcija hladi o!i nom hladnom vodom%druga rashla)enom. C "atvorenom sistemu sladovina je "atiena odkontaminacije.

BISTRENJE SLADOVINE

?dvajanje taloga i" hmeljne sladovine mo$e se uraditi u ure)ajima sa kontinualnimsistemom rada /separatorima3. C separatorima se usled dejstva centri+ugalne siodvaja ne istoa i do!ija i"!istrena sladovina. ;ladovina se !istri topla iliohla)ena. Knatno je !olji e+ekat pri !istrenju ohla)ene sladovine jer se poredgru!ih estica i"dvajaju i sitne.

VRENJE

Vrenje je najva$nija +a"a u proi"vodnji piva. ?d vrenja "avisi vrsta i kvalitetgotovog proi"voda. 8roces vrenja po inje dodavanjem pivarskog kvasca usladovinu. C glavnom vrenju vei deo eera ra"la$e se do etil#alkohola i ugljendioksida% a u naknadnom vrenju +ermentie ostatak eera% stvaraju se !ukematerije% pivo se !istri i "asiuje ugljen#dioksidom.

C pivarstvu se uglavnom koriste kvasci donjeg vrenja% prilago)eni alkoholnomvrenju sladovine pri niskoj temperaturi sa manjim ili veim stepenom previranja.

16


17/34

Saccharomyces carlsbergensis je kvasac donjeg vrenja% tj. kvasac koji se pri 5#10Q7 relativno veoma !r"o ra"mno$ava i aktivno previre% a poka"uje +ermentativsposo!nosti i na temperaturi od 1 do 2Q7% to se koristi pri naknadnom vrenj

odle$avanju piva. *vasci donjeg vrenja ra"likuju se od kvasaca gornjeg vrenja potome to mogu da previru ra+ino"u. *vasci gornjeg vrenja upotre!ljavaju se re)e%uglavnom "a proi"vodnju jakih ili specijalnih piva.

8ivski kvasci donjeg vrenja imaju i tu oso!inu da u toku vrenja% a naro ito prnjegovom kraju% stvaraju pahuljice% slepljene elije kvasca. a pojava im prakti an "na aj u proi"vodnji piva jer se talo$enjem kvasca pivo !istri% a skupljen

kvasac mo$e ponovo da se iskoristi u narednim ciklusima vrenja. (a !r"inu lo$enjakvasca uti e temperatura vrenja i ishrana kvasca. 8ivarski kvasci "a vo)enje vrenjado!ijaju se postupnim ra"mno$avanjem iste kulture odre)enoga pivarskog kvascau sladovini dok se ne do!ije koli ina kvasca potre!na "a vo)enje glavnoga vrenja.8rimenjuje se sistem ponovnog vraanja kvasca u postupak% tj. i"dvojeni kvasac prethodnog vrenja slu$i "a naredno vrenje piva. 8ri ovome se pa"i na to da li se on

odlikuje oso!inama koje tre!a da ima do!ar pivarski kvasac% kao i na njegovo+i"ioloko stanje. *vasac mora !iti prakti no ist% nekontaminiran nepo$eljnimmikroorgani"mima. 8ivarski kvasac mora da o!e"!edi normalno odvijanje +a"eglavnog vrenja i inten"ivno naknadno vrenje. :o!ar kvasac "adr$avakarakteristi ne oso!ine u toku nekoliko ponovljenih vrenja. ?sla!ljeni ikontaminirani kvasci "amenjuju se potre!nom koli inom novog kvasca.


18/34

karakteristi na su sledea stanja@ po etno vrenje% stepen niske !ele pene% stevisoke sme)e pene% stepen loma pene i stepen "relosti% odnosno !istrenja piva.

8o etno vrenje je prvi period vrenja. C toku po etnog vrenja se na povrinisladovine pojavi pena% a javlja se 12#20h poto je kvasac dodat sladovini. C to periodu kvasac se inten"ivno ra"mno$ava.

;tepen niske !ele pene je stadijum kada je celokupna povrina sladovine u posudi"a glavno vrenje pokrivena vrstom penom. C tom periodu nastaje !urnoalkoholno vrenje% a oslo!o)en ugljen#dioksid ne rastvara se u pivu% ve pod

penu i stvara t"v. nisku !elu penu% karakteristi nu "a ovaj stadijum.

;tepen visoke sme)e pene je period najinten"ivnijeg alkoholnog vrenja piva. Covom koraku se stvara visoki sloj pene% koja po povrini postepeno postatalasasta. :elovi stare pene postaju sme)i% dok je nova pena !ela. C periodu kadvrenje dosti$e maksimalni inten"itet% visoka pena postaje talasastija i sme)ija.

;tepen loma pene nastaje nakon najinten"ivnijeg vrenja tada pena po inje da propada% vrenje se stiava% kvasac se talo$i a povrina sladovine postupnooslo!a)a od pene i postaje tamna.

;tepen !istrenja piva je poslednji period glavnog vrenja. *arakterie ga talo$enjekvasca% odnosno !istrenje piva.

Ka proces glavnog vrenja upotre!ljavaju se otvorene ili "atvorene posude saugra)enim sistemima "a hla)enje i odr$avanje optimalnih temperatura u pojedinim periodima glavnog vrenja jer je pored soja kvasca temperatura je glavni +aktor koregulie stanje vrenja.

18


19/34

(a du$inu glavnog vrenja uti u temperatura% soj i koli ina dodatog kvasca% "atikoncentracija i sastav sladovine.

Ckoliko je temperatura via% vrenje se odvija !r$e. ;a veom koli inom dodatogkvasca% vrenje po inje !r$e% pa samo vrenje traje krae. Vei sadr$aj eera vrenje% aminokiselina i drugih materija u sladovini% koje slu$e kvascu kao hromoguavaju !r$e ra"mno$avanje kvasca% a istovremeno i inten"ivnije vrenje.


20/34

piva kontroliu se inten"itet previranja% pritisak u posudama "a naknadno vren !istrenje piva% sta!ilnost pene% ukus piva i temperaturni re$im.

(aknadno vrenje traje 12#1 dana% "avisno od vrste piva% s tim da piva koja sadvie ekstrakta u osnovnoj sladovini odle$avaju du$e.

.ILTRA-IJA PIVA

Kavretkom naknadnog vrenja% odle$ano pivo ima karakteristi ne sen"ornoso!ine. Ipak% ovo pive se ne mo$e puniti jo uvek jer nema adekvatan stepe !istrine. K!og ovoga se pivo pre otpreme na tr$ite mora +iltrirati kako !i seodstranile estice koje stvaraju mutnou. iltracijom se i" piva odvajaju hmeljnesmole% proteini% elije kvasca i druge suspendovane estice koje se nala"eodle$alom pivu. Ka +iltraciju piva koriste se naplavni +ilteri u" kiselgur ka pomono sredstvo. 8ivo je potre!no +iltrirati !e" prisustva kiseonika.

STABILIZA-IJA PIVA

Ko1o ,na /0a= 1no/0 piva je jedna od najva$nijih karakteristika kvaliteta piva% aodre)uje se !rojem dana u toku kojih se kvalitet piva ne menja. (epostojanije je pivo koje je u manjem stepenu prevrelo ili ono koje sadr$i manje ugljen#dioksidGa im hmeljenjem sladovine% veim stepenom prevrelosti ili veim udelom ugljedioksida% regulisanjem p= vrednosti komine% sladovine i piva mo$e se posti postojanije pivo. Ka koloidnu stavili"aciju piva mogu se koristiti i sta!ili"atori kao

to su silika#gel ili poli#vinil#poli#pirolidon /8V883. ?vi sta!ili"atori imajusposo!nost ve"ivanja proteinskih materija i poli+enola koji mogu i"a"vati mutnou piva.

20


21/34

B o1o>6a /0a= 1no/0 piva posti$e se i pasteri"acijom. 8oviene temperatureunitavaju mikroorgani"me% odnosno kvasce koji mogu prou"rokovati kvaren piva. 8ivo se pasteri"uje u protoku u plo astim i"menjiva ima toplote po re$imu

N #A2Q7P60#50 sekundi. 8ivo u limenkama se pasteri"uje u tunelski pasteri"atorima po re$imu 5 #N5Q7P10#20 minuta. 8asteri"acija na viitemperaturama "natno smanjuje kvalitet piva.

8oto ne istoa koja se mo$e nai u +a!rikama "a proi"vodnju pia prvenstvenosadr$i dosta eera i rastvorljiva je u vodi% nju je lake ukloniti od one koja prisutna u nekim drugim +a!rikama. Cklanjanje ne istoe i mikro!ioloka kontrola

predstavljaju mnogo vei pro!lem u pivarama i vinarijama..

5IKROBIOLO


22/34

prihvatljiv proi"vod% "!og toga to ne postoji "adovoljavajui metod "detoksikaciju proi"voda koji su kontaminirani..

PRIN-IPI SANITA-IJE U .ABRIKA5A ZA PROIZVODNJU PIA

-ora !iti o!e"!e)ena adekvatna koli ina toaleta% odr$avanih u do!rim sanitarnimuslovima. ?ni moraju !iti locirani na maloj udaljenosti od prostorije "a +lairanje idrugih proi"vodnih pogona. ?d "aposlenih se mora "ahtevati da peru ruke poslekorienja toaleta. ontane sa vodom "a pie !i tre!alo da imaju "atitu kako !i sespre io kontakt i"me)u usta ili nosa oso!e koja ih koristi i otvora "a vodu..

PRO-EDURA U RADU ZAPOSLENIH

*ao i kod drugih operacija sa hranom% sanitacija je timski posao. Veoma je !itno du +a!rikama "a proi"vodnju pia radnici po iste "a so!om. 8eriodi no ienje poveava urednost% smanjuje mogunost kontaminacije% i minimi"uje vre

potre!no "a ienje na kraju radne smene ili tokom prelaska sa jednog na drugi proi"vod u procesu proi"vodnje. 8ored toga% jedan ili vie "aposlenih koji rukuopremom "a punjenje +laa ili kon"ervi esto imaju vremena da pokupe sr u ilidruge otpatke ili da vodom speru ono to se prosulo% kao i druge vikovmaterijala.

>+ikasno odr$avanje istoe u +a!rikama "a proi"vodnju pia "avisi od o!u enosti istandarda "a ra"voj odgovarajuih radnih navika "aposlenih lica. ;troge sanitarne procedure i radne navike tre!alo !i ra"vijati putem e+ikasne komunikacije% programa o!uke% edukativnog materijala i neprekidnog nad"ora i rukovo)enjKaposleni !i tre!alo da !udu upueni kako% kada i gde da iste kako !i odmah

22


23/34

uklonili ne istou i otpatke koji !i mogli !iti pogodno tle "a ra"voj teto ina imikroorgani"ama. ?prema koja curi !i tre!alo da !ude odmah popravljena. ko se primete glodari% ptice% insekti% ili plesan% "aposleni !i tre!alo da ili pred

odgovarajue mere kojima !i to ispravili ili prijave pro!leme. Kaposleni !i tre!aloda !udu o!u eni po pitanju odgovarajuih skladinih procedura% kako se ne !stvorila legla teto ina i kako !i ienje !ilo sprovedeno na odgovarajui na in.:alje instrukcije !i tre!alo da se odnose na "atvaranje vrata i pro"ora% uklanjanjekontaminiranog materijala i materijala u viku% i ienje i sanitaciju opreme.

C +a!rikama "a proi"vodnju pia se primenjuju sledea sanitarna pravilaW ;vi "aposleni koji posete toalet moraju oprati ruke pre povratka na posao.

W Bilo kakav prosuti materijal ili proi"vod ne sme !iti vraen u proi"vodni pogon.

W ?tpadni materijal mora !iti smeten u kontejnere /sa vrsto prijanjajuim poklopcima3 pogodnim "a uklanjanje.

W ?d svakog "aposlenog se tra$i da svoj neposredni radni prostor dr$i istim urednim.

W 8uenje je "a!ranjeno% osim u ta no odre)enim prostorima.

W8ljuvanje je "a!ranjeno svuda u +a!rici.

23


24/34

W *ako !i se osigurao odgovarajui nivo istoe% tre!alo !i da od stranmenad$menta periodi no !ude sprovedena inspekcija odee% men"e i ormaria "odlaganje odee.

WKatitna oprema "a glavu !i tre!alo da !ude stalno u upotre!i..

POSTUPAK IENJA

8ostoji est standardnih koraka u procesu ienja /osim kod 7I8 sistema3 u+a!rikama "a proi"vodnju pia.

1. 8redpranje kako !i se uklonili veliki otpaci i nelepljive ne istoe% pokvasilo!last koju tre!a o istiti% i poveala e+ikasnost sredstava "a ienje.

2. 8rimena sredstva "a ienje /o!i no u vidu pene3 kako !i se omoguioneposredan kontakt vode sa ne istoom radi e+ikasnog kvaenja i du!inskogienja.

6. emeljno ienje i provera istoe

. Ispiranje radi uklanjanja rastvorene ne istoe i sredstva "a ienje% kako !i se poveala e+ikasnost sanitarnih sredstava.

5. ;anitacija sa jedinjenjima koja sadr$e kvaternerni amonijum /sa ili !e" kiseline3%kiselo#anjonske komponente% peracetilnu kiselinu% jedinjenja hlora% ili jodo+o !i se unitili preostali mikroorgani"mi.

24


25/34

N. ;piranje sanitarnog sredstva koje sadr$i kvaternerni amonijum /pogotovo ako jkoncentracija vea od 200 ppm3 pre nego to se na o ienu o!last stavi !ilo kakavmaterijal koji se koristi "a proi"vodnju pia.

INSPEK-IJA SASTOJAKA I SIROVO< 5ATERIJALA

K!og toga to se kontaminacija stranim o!jektima i mikroorgani"mima javlja i kodsirovog materijala i kod kona nog proi"voda% tre!alo !i i"vriti inspekcijuuklju ujui derati"aciju i de"insekciju% radi otkrivanja prisustva stranih tela. ?ddo!avlja a !i tre!alo tra$iti doka"e o inspekciji i"vrenoj u skladu sa = 778

standardima..

SANITA-IJA U .ABRIKA5A ZA PROIZVODNJU BEZALKOHOLNIHPIA

Ejuske voa koje se koristi "a proi"vodnju sokova tre!alo !i saniti"ovati sa hlor dioksidom. lternativa toploj pasteri"aciji "a smanjenje >. colli i ;almonella u ja!ukovom siru i soku od narand$e je primena tretmana o"onom. ko se ne i"vrisaniti"acija% patogeni% poput >. coli ?15A@=A u ja!ukovom soku ili siru% kontaminirati proi"vod.

?dgovarajua higijena u postrojenjima "a proi"vodnju pia uklju uje upotre!usaniti"ovane vode% pare i va"duha. Visoko kvalitetne te nosti i gasovi potre!n

prilikom pravljenja "avrnog proi"voda ili su uklju eni u materijal "a pakovanjekoji je u kontaktu sa proi"vodom. Xelja da se proi"vode prihvatljivi proi"vodi i dse "adovolje "dravstveno !e"!edonosni standardi je dovela do toga da nekoliko proi"vo)a a pia primenjuju ra"li ite tipove +iltriranja kako !i uklonilimikroorgani"me i druge vrste ili rastvorene materijale. iltracija u cilju uklanjanja

25


26/34

estica i" te nosti ili mikro!ioloka kontrola vode% va"duha i pare se posti$eapsolutnom +iltracijom kako !i se spre ilo da estice koje i"a"ivaju kontaminaciju%a vee su od pora na +ilterima% pro)u kro" +ilter i u)u u +iltrat.

8oto !i pia kao to su sokovi% +lairana voda% pivo i destilirana alkoholna ptre!alo proi"voditi korienjem vode !e" mikroorgani"ama i drugih estica% neko!lik tretmana je neophodan. Ha"li iti tretmani uklju uju +lokulaciju% +iltriran/kro" pesak3% hlorisanje% sterilno +iltriranje% reversnu osmo"u% korienje auglja i dejoni"aciju. ;vrha korienja vode odre)uje i tip i opseg tretmana.

*ondicioniranje vode radi njene upotre!e u +a!rikama "a proi"vodnju pia se prvenstveno ostvaruje uklanjanjem estica i mikro!iolokom kontrolom.*ontaminirajue estice koje mogu !iti prisutne u vodi se naj ee uklanjaju+lokulacijom i +iltriranjem kro" pesak. 8ostavljanje apsolutnih +iltera i"a +iltera peskom e ukloniti sve estice koje su vee od pora +iltera pre nego to do)e dohlorisanja i tretmana aktivnim ugljem.

ktivni ugalj se koristi kako !i uklonio viak hlora% trihalogen#metani% i osta jedinjenja pove"ana sa de"in+ekcijom korienjem hlora. -e)utim% aktivni ugaotputa ugljena vlakna i tako o!e"!e)uje mesto "a potencijalni rastmikroorgani"ama. 8odloge od uglja su potencijalni i"vori mikro!iolokekontaminacije i teko se de"in+ikuju. ;toga +iltriranje pre i posle upotre!e slojevauglja dovodi do smanjenja unoenja mikroorgani"ama i estica druge vrste.

;lojevi smole koji se koriste "a dejoni"aciju vode predstavljaju potencijalna mesta"a rast mikroorgani"ama i mogu oslo!oditi ili otpustiti estice smole u vodu koja je pod tretmanom ili u meku vodu. psolutni +ilter e o!e"!editi da estice ilimikroorgani"mi vei od irine pora ne u)u u tretiranu vodu. *ao kona na +a"a

26


27/34

tretmana% u!acivanje sterilisamog najlona N%N , 9.2 Ym u +ilter e uklmikroorgani"me prisutne u vodi% ako je ona !ila pre toga sterili"ovana. ;teriln+iltracija ne "ahteva hemikalije i korisna je "!og toga to se lako sprovodi i to

"ahteva malo energije. 8roi"vod siguran od mikroorgani"ama mo$e !iti proi"vedenkorienjem kom!inacije +lokulacije i +iltriranja koje "atim prati apsolutni +ilter.

Iako se para redovno koristi u proi"vodnim operacijama% ona mo$e !iti i i"vokontaminacije. 8ara se o!i no stvara u !ojlerima od ugljeni nog elika% koji suveoma podlo$ni r)anju. ini nepropustljivi sloj r)e% koji se ponaa kao !arijera "a"atitu od dalje koro"ije% se normalno stvara kao re"ultat neprestanog rada !ojler

8eriodi na upotre!a !ojlera omoguava neprekidno sna!devanje !ojlera sve$imva"duhom koji sadr$i kiseonik i u"rokuje oksidaciju gvo$)a i nastanak oksidagvo$)a% ili r)e. (eprestano stvaranje r)e u"rokuje +ormiranje sloja r)e ikontaminaciju pare. Cpotre!a pare dovodi do kontaminacije% a estice gvo$)a i prenosnog sistema !ojlera oteuju povrinu opreme% "aguuju otvore "a parispunjavaju otvore i pore +iltera% i dovode do r)anja povrine opreme. >+ikasn

proi"vodnje se smanjuje "!og promene mogunosti "a prenos temperature do kojedola"i kod prenosnika toplote. ?vaj pro!lem je umanjen u!acivanjem pare "akuvanje u sistem% u" neprekidno sna!devanje omogueno instalacijom paraleln poro"nih ner)ajuih +iltera sa elikom kako !i se omoguilo ienje jednog deladok je drugi u upotre!i. Cpotre!a druge vrsta pare e dovesti do kontaminacije.

Ka ienje re"ervoara% proi"vodnih linija i +iltera% u pogonima "a +lairanj

koristi 7I8 /cleaning#in#place3 oprema. Veina proi"vo)a a koji proi"vode sokovera"li itih aroma pre+eriraju 7I8 kao alat "a spre avanje %%prelaskaZ arom/pogotovo kod !e"alkoholnog piva3. 8reporu uje se i 7 /time% action%concentration% and temperature3 pristup ienju +a!rika "a proi"vodnju pia. ;v

27


28/34

dok se do!ija prakti no isti re"ultat% parametri se mogu menjati na primer% 1koncentrovano sredstvo "a ienje na 6%5Q7 mo$e delovati isto kao i 0%5koncentrovano na N0Q7.

8oveana e+ikasnost i glatkoa mogu !iti dostignuti korienjem automati"ovanihsistema vrstih ma"iva. ?va oprema tedi vreme i trokove podma"ivanja% asmanjuje i kontaminaciju prilikom podma"ivanja..

AUTO5ATIZOVANA OPRE5A ZA IENJE

Gedan deo industrije ga"iranih pia se okrenuo mehani"ovanoj opremi kako !olakao ienje. :anas je u ponudi vie vrsta automati"ovanih reenja% kao nprautomati"ovano pravljenje hemikalija i sistem i"metanja i kontrole% koji dajokvir operaciji ienja.

;istem kontrolisan mikroprocesorom mo$e !iti podeen ukucavanjem !roja "aidenti+ikaciju ili korienjem magnetnih kartica. *ontrolni deo sadr$i detaljnu list"ahteva u kojoj su na!rojane sanitarne procedure i tipovi opreme% kaodgovarajue hemikalije i potre!ne koli ine. Katim sistem raspruje proi"vod uhemijski re"ervoar "a viekratnu upotre!u% koji se koristi pri sanitaciji +a!rike. ?voprema mo$e sadr$ati detaljne podatke kako !i se lake pratilo da li je sve u skladusa standardima% o!avljale anali"e trokova% i sa injavali i"vetaji "a inspekcijsslu$!e. I"vetaji uklju uju podatke o tome koje su hemikalije korienje pri svakojupotre!i% kada i u kojim koli inama% i u koje vreme i kog datuma. (alepnice nre"ervoarima sa hemikalijama mogu !iti kodirane po !ojama% tako da radnicmoraju da "amene samo pra"ne re"ervoare koji odgovaraju !ojama o"na enim na podu.

28


29/34

*ompjuterski kontrolisana 7I8 jedinica usmerava vodu i rastvore u odgovarajuem pravcu i automatski odr$ava odgovarajue uslove "a rad. [etiri osnovna parametrakoje !i tre!alo kontrolisati su vreme% temperatura% hemijska koncentracija i ud

to se odnosi na snagu talasa te nosti pri kretanju kro" cev. Voda "a ispiranje semo$e jo jednom iskoristiti% a jedinjenja "a ienje nekoliko puta. 8o etno predpranje mo$e koristiti recikliranu vodu i" prethodnog kona nog pranja.

NAKUPLJANJE NEISTOA OD TRA


30/34

javiti i !eli asti i"gled. Iako se ostaci eera mogu ukloniti relativno lako% slojevod aspartama i odre)enih smola se teko uklanjaju. He"ervoari mogu !iti ru noo ieni% ali se esto koristi mainsko ienje. *ako !i se uklonila skrama sa

povrine tre!alo !i primeniti jedinjenje "a ienje koje je hlorisano /ili neko jedinjenje koje sadr$i sur+aktante "a ra"laganje ne istoe nastale od hrane3..

BIO.IL5OVI

?staci pia ili njihovih sastojaka o!e"!e)uju hranljive materije "a rastmikroorgani"ama i pojavu !io+ilmova. Bio+ilmovi mogu nastati unutar ventilator

unutar i i"van greja a i pasteri"atora% i unutar rashladnih ure)aja koji koriste ugljedioksid. *ao i kod nastanka skrame% uklanjanje !io+ilma je po!oljano upotre!omhlorisanog !a"nog sredstva "a ienje. re!alo !i koristiti sanitarna sredstva kojasadr$e kvaternerni amonijum ili neki drugi !iocid% kako !i umanjili stvaranj !io+ilmova% jer se njihovo +ormiranje mo$e dogoditi do 2 h nakon upotre!e.

.VRELA SANITA-IJA

;anitacija +a!rika "a proi"vodnju pia se ra"likuje od one u +a!rikama "a proi"vodnju hrane. okom nekoliko poslednjih godina pojavio se trend korienjavrele sanitacije. Vrela sanitacija se mo$e sprovesti kada su sredstva "a ienje udodiru sa mainama "a proi"vodnju% kao to su re"ervoari "a prikupljanje% jedin"a meanje i punja i% i rashladni ure)aji koji koriste ugljen dioksid. Iako ovsanitarna metoda nije ekonomi na% "!og trokova energije koju "ahteva i neuspeh pri otklanjanju !akterija% ipak ima odre)enih prednosti "!og svoje prodornostVrelina mo$e e+ikasno da prodre kro" o!jekte i uniti mikroorgani"me koji su i"a"aptiva a ili u malim pukotinama.

30


31/34

Vrela sanitacija nije sterili"acija. ?na podra"umeva podi"anje temperature povrine do 5Q7 tokom 15 minuta. ;terili"acija "ahteva 11NQ7 tokom 20 minuta;anitacija samo smanjuje !roj mikroorgani"ama na prihvatljiv nivo. (eki od

otpornijih mikroorgani"ama /spore3 ostaju $ivi. =emijski sanitarna sredstva mogostvariti isti !roj unitenih mikroorgani"ama kao i vrela sanitacija% a pritom j postupak mnogo krai.

8ose!no napravljena jedinjenja "a ienje mogu !iti iskoriena tokom postupkavrele sanitacije kako !i se ola!avili i uklonili !io+ilmovi i ne istoa. ?vekomponente mogu !iti pose!no napravljene kako !i !olje delovale na ne istou i

!ile pogodne "a ispiranje tokom postupka vrele sanitacije. Cklanjanje ne istoe i !io+ilmova predstavlja osnovu "a e+ikasnu sanitaciju. (e$iv% ali neoteen !io+i predstavlja veoma pogodno mesto "a pri vrivanje i hranljivu supstancu "a ra"vojdrugih !io+ilmova..

TEHNOLO


32/34

predstavlja va$an alat "a uklanjenje estica% velikih organskih tvari% i mnomikroorgani"ama% uklju ujui viruse% !akterije i proto"oe.


33/34

LITERATURA

- predavanja na pivovari- internet usluge@

???*+oo+1e*=a

33


34/34

:atum predaje :nevnika rada@ \\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\

5ILJENJE 5ENTORA@

8otpis@ \\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\

Documents

Dnevnik Rada - Stručna praksa I