DOBROTOLjUBLjE

TOM III

  PREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik  BLAZENI DIJADOH Kratko svedocanstvo o njemu

UKAZANjE O KRAJNjOJ GRANICI ILI O VRHUNCU OSNOVNIH VRLINA PODVIZNICKO SLOVO, PODELjENO NA STO DELATNIH POGLAVLjA,

ISPUNjENIH POZNANjEM I DUHOVNIM RASUDjIVANjEM

 PREPODOBNI OTAC JOVAN KARPATSKI Kratko svedocanstvo o njemu

PREPODOBNOG OCA JOVANA KARPATSKOG STO POUCNIH POGLAVLjA MONASIMA KOJI SU MU PISALI IZ INDIJE

 BLAZENI AVA ZOSIMA PALESTINSKI Kratko svedocanstvo o njemu

RAZGOVORI BLAZENOG AVE ZOSIME

 SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK Kratko svedocanstvo o njemu

1. PODVIZNICKO SLOVO2. CETIRI STOTINE POGLAVLjA O LjUBAVI:

o Predgovor Elpidiju o STOTINA PRVA o STOTINA DRUGA o STOTINA TRECA o STOTINA CETVRTA

3. SAGLEDATELjNA I DELATNA POGLAVLjA, IZABRANA IZ SEDAM STOTINA POGLAVLjA GRCKOG DOBROTOLjUBLjA

 BLAZENI AVA TALASIJE Kratko svedocanstvo o njemu

AVA TALASIJE PREZVITERU PAVLU,O LjUBAVI, UZDRZANjU I DUHOVNOM ZIVOTU

STOSLOV PRVI STOSLOV DRUGI

1

STOSLOV TRECI STOSLOV CETVRTI

 SVETI TEODOR, EPISKOP EDESKI Kratko svedocanstvo o njemu

STO DUSEKORISNIH POGLAVLjA

 PREPODOBNI TEODOR Kratko svedocanstvo o njemu

SAGLEDATELjNO SLOVO

 PREPODOBNI OTAC SVETI AVA FILIMON Kratko svedocanstvo o njemu

MNOGOKORISNO KAZIVANjE O AVI FILIMONU

 PREPODOBNI OTAC TEOGNOST Kratko svedocanstvo o njemu

POGLAVLjA O DELATNOM I SAGLEDATELjNOM ZIVOTU, KAO I O SVESTENSTVU

 PREPODOBNI FILOTEJ SINAJSKI Kratko svedocanstvo o njemu

40 POGLAVLjA O TREZVOUMLjU

 ILIJA, PREZVITER I EKDIK Kratko svedocanstvo o njemu

CVETNIK

DOBROTOLjUBLjE

PREDGOVOR

 

Predlazemo treci tom Dobrotoljublja. Gotovo sva poglavlja koja se nalaze u njemu preuzeta su iz grckog Dobrotoljublja. Jedino se dodaje razgovor ave Zosime, koji je

2

ispratio svetu Mariju Egipcanku, te Podviznicko slovo prepodobnog Maksima Ispovednika. Sve se nalazi u sledecem poretku:

1. Podviznicko slovo blazenog Dijadoha, episkopa Fotike u sto poglavlja, sa ukazanjem na deset vrhunaca glavnih vrlina, koje mu prethodi.

2. Sto utesnih i poucnih poglavlja prepodobnog Jovana Karpatskog. 3. Razgovori ave Zosime. 4. Prepodobni Maksim Ispovednik:

Podviznicko slovo u pitanjima i odgovorima 400 poglavlja o ljubavi Sagledateljna i delatna poglavlja izabrana iz 700 poglavlja.

2. 400 poglavlja o ljubavi, uzdrzanju i duhovnom zivotu prepodobnog Talasija. 3. 100 dusekorisnih poglavlja svetog Teodora, edeskog episkopa. 4. Sagledateljno poucno slovo drugog Teodora. 5. Mnogokorisna Povest o avi Filimonu. 6. 75 poglavlja o delatnom i sagledateljnom zivotu prepodobnog Teognosta. 7. 40 poglavlja o trezvoumlju prepodobnog Filoteja Sinajskog. 8. Cvetnik Ilije prezvitera.

Sveti Teofan Zatvornik   

DOBROTOLjUBLjE

BLAZENI DIJADOH,episkop Fotike u Epiru ilirijskom

 

Kratko svedocanstvo o njemu

 O poreklu i ranom zivotu svetog Dijadoha pre njegovog episkopstva nije nista

poznato. Kao episkop on se proslavio i svetim zivotom i mudrim ucenjem. Viktor, episkop Utike (u Africi), u predgovoru knjige Istorija o mucenistvu od Vandala (Migne PL.58), napisanoj 490. godine, sebe imenuje njegovim ucenikom, smatrajuci da zbog toga poseduje veliku cast. On dodaje: "Ovaj blazeni Dijadoh je dostojan svake pohvale. On je za sobom ostavio mnogo pisanih spomenika pravoslavnog ucenja o dogmatima i hriscanskom zivotu". Iz toga se moze zakljuciti da je ziveo u drugoj polovini V veka, i da je verovatno docekao njegov kraj. Naime, na poslanici epirskih episkopa imperatoru Lavu (457 - 473) nalazi se i njegov potpis. Druge okolnosti njegovog zivota nisu poznate.

Njegovi poznati spisi su: a) Dve besede - jedna na Vaznesenje Gospodnje, sa izlozenim pravoslavnim ucenjem o Ovaplocenju Boga Slova, a druga protiv arijanaca; b) 100 podviznickih poglavlja o duhovnom zivotu, kojima prethodi ukazanje o deset vrhunaca glavnih vrlina.

Iz tih njegovih spisa delove navodi Sofronije, patrijarh jerusalimski u svojoj okruznoj poslanici protiv monotelita (Biblioteka patrijarha Fotija, 231). Cesto se na njega pozivao i prepodobni Maksim Ispovednik.

O njegovim podviznickim poglavljima, koja i mi ukljucujemo u zbornik, blazeni Fotije govori: "Ovo slovo (tj. 100 poglavlja) izuzetno je korisno onima koji se podvizavaju. U njemu za one koji su dugim vezbanjem stekli naviku u delanju, koje vodi ka savrsenstvu, nema niceg nejasnog. Jer, u tom slucaju njihovo znanje, steceno iskustvom, lako sledi tragove ucenja koje predlaze beseda". Sa svoje strane, sastavljaci grckog Dobrotoljublja, u svom predgovoru slovu kazu: "Sveti otac nas Dijadoh je bio muz mudar u delanju i

3

svetao u sagledavanju, u sta se svako moze uveriti ukoliko procita slovo koje se u celosti sacuvalo do nasih dana, i koje je prekrasno sastavio crpeci duhovnu mudrost iz dugogodisnjeg iskustva i iz bozanstvenih uzleta svoga srca. Podelivsi ga na sto poglavlja, on se stara da nam raskrije najdublje tajne zeljene vrline. On ih je, pri tome, ispunio mnogim svedocanstvima Bozanstvenog Pisma i sagledavanjima svog verom prosvecenog razuma. Moze se reci da je u ovom slovu on svim trezvoumnim i bogonosnim ocima, koji su ga sledili, ostavio primerno ucenje o svestenom trezvoumlju i o svim vrlinama. Zbog toga ces naci da se mnogi od njih obracaju tim poglavljima kao najtacnijem ukazatelju istine. U svojim spisima o trezvoumlju oni iz njih navode doslovna svedocanstva. Tako su, posle sabora odrzanog za vreme Andronika Paleologa, cinili Grigorije i Simeon Solunski, Grigorije Sinait, episkop Kalist, i mnogi drugi, svedoceci besprekornost njegovog ucenja".

Sveta Crkva spomen svetog Dijadoha postuje zajedno sa svim svetima koji su se proslavili u podviznistvu, tj. na Siropusnu subotu. Na sluzbi tog dana, u drugoj pesmi se peva: "Pevam i Dijadoha, zajedno sa vrhovnim ocima Evstatijem i Juvenalijem".

    

DOBROTOLjUBLjEBLAZENI DIJADOH, EPISKOP FOTICKI

UKAZANjE O KRAJNjOJ GRANICIILI O VRHUNCU OSNOVNIH VRLINA

 

1. Krajnja granica ili vrhunac savrsenstva vere jeste bestrasno pogruzavanje uma u Boga.

2. Krajnja granica nade je preseljenje uma ka ocekivanim dobrima. 3. Krajnja granica trpljenja jeste posmatranje umnim ocima nevidljivog kao

vidljivog, uz nepokolebivo drzanje trpljenja. 4. Krajnja granica siromastvoljublja [nesticanja] jeste zelja da se nista nema, kao

sto drugi zeli da ima. 5. Krajnja granica razumevanja jeste neznanje za sebe u istupljenju (ili u potpunom

ustremljenju) ka Bogu. 6. Krajnja granica smirenoumlja jeste odlucno zaboravljanje sopstvenih dobrih dela. 7. Krajnja granica negnevljivosti jeste velika zelja da se ne gnevimo. 8. Krajnja granica cistote jeste osecanje koje je neprestano prilepljeno uz Boga. 9. Krajnja granica ljubavi jeste veliko prijateljsko osecanje prema onima koji nas

vredjaju i sramote. 10. Krajnja granica savrsenog preobrazaja u sladosnom okusanju Boga jeste

prihvatanje teskobe smrti kao radosti.   

ISTOG BLAZENOG DIJADOHA,EPISKOPA FOTIKE U DREVNOM EPIRU

ILIRIJSKOM

PODVIZNICKO SLOVO, PODELjENO NA STODELATNIH POGLAVLjA, ISPUNjENIH

POZNANjEM I DUHOVNIM RASUDjIVANjEM

4

 

1. O trima vrlinama koje kao vodici treba da prethode duhovnom sagledavanju uma[1].

Duhovnom sagledavanju, braco, treba da prethode vera, nada i ljubav, a iznad svega ljubav. Jer, one (vera i nada) nas uce da prezremo vidljiva dobra, a ljubav samu dusu kroz vrline sjedinjuje sa Bogom, umnim culom dostizuci Nevidljivoga.

2. Kada i kako covek postaje dobar. Po prirodi je blag samo Bog. Medjutim, i covek moze biti dobar kroz revnosno

staranje o dobroj naravi. Jer, Onaj ko je sustastveno blag njega menja u ono sto nije po prirodi ukoliko dusa, kroz marljivo staranje o dobru, prebiva u Bogu, saglasno svojoj zelji i iskanju. Jer, receno je: Budite dobri i milostivi kao i Otac vas nebeski (Lk.6,36; Mt.5,48).

3. Kada i kako se zacinje greh. Zla nema u prirodi, i nema nikog zlog po prirodi. Jer, Bog nije stvorio nista zlo.

Medjutim, iako ga nema u prirodi, ono pocinje da biva kada covek sa pohotom srca u sebe proizvoljno unosi njegov lik. Stoga treba da se sa svim staranjem neprestano secamo Boga i da izbegavamo uobicajene pozive na zlo. Jer, dobro koje postoji po prirodi jeste jace od zla koje u prirodu ulazi spolja, kroz navike. Dobro, naime, postoji, a zlo ne, osim kad se cini.

4. Kada i kako dostizemo podobije Bozije. Svi smo mi [stvoreni] po obrazu Bozijem. Podobije Bozije, pak, postizu samo oni su

iz velike ljubavi svoju slobodu potcinili Bogu. Jer, ukoliko nismo svoji i ukoliko se odricemo sebe, mi bivamo slicni Onome koji nas je po svojoj ljubavi pomirio sa sobom. To, pak, niko ne moze postici ukoliko svoju dusu ne ubedi da se ne povodi za varkama samodovoljnog i samougadjajuceg zivota.

5. Sta treba ciniti da bi volja bila uvek spremna da cini samo dobro. Samovlasnost je proizvoljenje slovesne duse koje se sa gotovoscu ustremljuje ka

cemu god hoce. Proizvoljenje cemo imati uvek usmereno samo ka dobru ukoliko stalno dobrim mislima istrebljujemo svaku zlu pomisao.

6. Sta je svetlost istinskog poznanja i sta cini da se um njome koristi. Svetlost istinskog poznanja jeste nepogresivo razlikovanje dobra od zla. (Ukoliko

postoji takvo razlikovanje i ukoliko se po njemu upravlja celokupan zivot), pravi put kojim se um uspinje ka Suncu pravde, tj. Bogu, uvodi coveka u bezgranicno misleno prosvecenje u kome sa smeloscu (verom i nadom) najzad iste samo ljubav. Ono sto je pravedno treba uzimati iz ruku onih koji ga poricu i omalovazavaju, premda bez gneva, buduci da se revnost iz blagocasca ne pobedjuje (gnevnom) mrznjom, nego ukorevanjem i ubedjivanjem (sa ljubavlju).

7. O tome kakav je ucinak duhovne besede i o tome da pokret ljubavi besedu o Bogu cini lakom i obilnom.

Duhovna beseda unosi ubedjenost u umno osecanje. Ona, naime, dejstvom ljubavi ishodi od Boga. Tada se nas um bez napora i teskoca krece kroz talase bogoslovstvovanja, ne osecajuci mucni i zabrinjavajuci nedostatak svetlih pomisli. U tom stanju on se slobodno nosi u mnogoobuhvatnim sagledavanjima, po zelji dejstva ljubavi. Jer, dobro je delo u razgovoru o Bogu uvek sa verom ocekivati umno prosvecenje koje se pokrece ljubavlju. Nema, naime, niceg ispraznijeg od uma koji se bez Boga laca mudrovanja o Bogu.

8. Kada treba pristupati razgovoru o Bozanstvenim stvarima. Onaj ko nije prosvecen ne treba da se laca duhovnih sagledavanja. Medjutim, ni

onaj ko je bogato obasjan blagodacu Svetog Duha ne treba da se upusta u razgovore o njima. Jer, kod prvih nedostatak svetlih pomisli oblaci um u mrak neznanja, a kod drugih njihovo izobilje ne daje da se govori, buduci da dusa koja se opija Bozijom ljubavlju zeli da se bezmolvno [tj. u tisini] nasladjuje slavom Gospoda. Prema tome, ka bogousmerenim recima (tj. razgovorima o Bogu) treba pristupati pri srednjoj meri duhovnog uzbudjenja. Takva mera, naime, pruza dusi neki obraz preslavnih reci (koje tacno i jasno izobrazavaju nevidljive duhovne predmete), dok zeljeno duhovno obasjanje hrani veru onog koji govori

5

u veri, kako bi onaj ko poucava prvi okusio od ploda poznanja koje izliva ljubav. Zemljoradnik koji se trudi treba prvi da okusi od plodova (2.Tim.2,6).

9. O daru poznanja i daru mudrosti: kako svaki od njih prosvecuje i kako se stice.

Kao i svi Bozanstveni darovi, i mudrost i poznanje jesu dar Duha Svetog. Svaki od tih darova, kao i svi drugi, ima svoje posebno dejstvo. Stoga i apostol svedoci da se jednome daje rec mudrosti, ? drugome rec znanja (1.Kor.12,8). Poznanje opitno (osetljivo) spaja dusu sa Bogom, premda je ne pokrece na razgovor na tu [temu] ili o drugim duhovnim stvarima. Stoga neki od onih koji sa mudroljubljem provode usamljenicki zivot ne pristupaju razgovoru o Bozanstvenim stvarima, iako su im cula prosvecena poznanjem. Ukoliko se nekome i daje zajedno sa poznanjem straha Bozijeg (sto retko biva), mudrost sa ljubavlju raskriva najunutrasnjija dejstva poznanja. Jer, (poznanje) obicno prosvecuje unutrasnjim dejstvom, a (mudrost) - recju. Oni se, pak, sticu na sledeci nacin: poznanje donosi molitva i veliko bezmolvije uz savrsenu bezbriznost, a mudrost - nenadmeno izucavanje Reci Duha, a pre svega blagodat svedarezljivog Boga.

10. Kada se nalazi u stanju borbe, dusa treba da cuti. Kada se, pak, uspokoji, ona treba da govori, obuzdavajuci, ipak, um smirenoumljem.

Kada se gnevno pokrene protiv strasti, dusa treba da zna da je nastupilo vreme za cutanje, s obzirom da je i to deo borbe. Primetivsi, pak, da je smucenje proslo (bilo [dejstvom] molitve, bilo milostinje), covek moze da se preda porivu ljubavi ka bozanstvenim razgovorima, uzdrzavajuci, ipak, krila uma, uzdama smirenja. Jer, onaj ko sebe krajnje ne smiri samounizenjem, ne moze dostojno govoriti o velicini Bozijoj.

11. Duhovna beseda ne vodi u tastinu, dok beseda svetske mudrosti vodi. Zbog cega se to desava?

Duhovna beseda dusu cuva od tastine. Jer, ispunjavajuci sve njene delove osecanjem bogatstva duhovne svetlosti, ona cini da dusa ne oseca nikakvu potrebu za ljudskom cascu. Zbog toga ona i um cuva od mastanja, izmenjujuci ga (tj. pogruzavajuci ga) celog u ljubav Boziju. Beseda pak, svetske mudrosti stalno navodi coveka na slavoljublje: nemajuci mogucnosti da osecanju iskustveno pruzi osecaj dobra od same sebe (koji bi ispunio srce), ona svojim privrzenicima u zamenu daruje ljubav prema ljudskim pohvalama, buduci i sama pronalaskom tastih ljudi. Takvo svojstvo Reci Bozije i sami cemo nepogresivo upoznati ukoliko vreme u kome nemamo potrebe da govorimo provodimo u toplom secanju na Boga, drzeci se bezbriznog cutanja.

12. O samoljublju i bogoljublju: sta je svojstveno samoljubivome, a sta bogoljubivome.

Onaj ko ljubi sebe, ne moze ljubiti Boga. Boga istinski voli onaj ko ne voli sebe usled preizobilnog bogatstva ljubavi Bozije. On vise nikada ne trazi slavu za sebe, nego uvek jedino slavu Boziju. Jer, kao sto samoljubivi covek prirodno trazi svoju slavu, tako i bogoljubivi prirodno trazi i ljubi slavu svoga Tvorca. Bogoljubivoj dusi, koja je ispunjena osecanjem Bozijim, svojstveno je da, pri ispunjavanju svih zapovesti, trazi samo slavu Boziju, a za sebe - nasladjivanje smirenjem. Jer, Bogu prilici slava zbog Njegovog velicanstva, a coveku - smirenje, preko koga postaje svoj Bogu. Ukoliko imamo slicnu zelju i mi cemo, po primeru svetog Jovana Krstitelja, radujuci se slavi Gospodnjoj, neprestano govoriti: On treba da raste, a mi da se umanjujemo (Jn.3,30).

13. Kada i zasto se desava da nekome izgleda da ne ljubi Boga onako kako bi zeleo, premda ga u stvari silno ljubi.

Video sam jednog coveka koji se veoma zalostio i plakao stoga sto ne ljubi Boga kako bi zeleo, premda ga je ljubio tako da je u svojoj dusi neprestano imao plamenu zelju da se u njemu proslavi jedino Bog, a da sam ne bude nista. On u stvari ne zna kakav je, a pohvale koje mu izgovaraju ne predstavljaju za njega nikakvu nasladu. U velikoj zelji za smirenjem, on ne shvata sopstvenu vrednost. Sluzeci Bogu, kao sto zakon naredjuje jerejima, on silnim raspolozenjem za bogoljublje kao da potkrada pomisao o sopstvenom dostojanstvu, negde duboko u svojoj ljubavi prema Bogu u duhu smirenja skrivajuci pohvalu koja ga prati. Iz silne zelje za smirenjem on u sopstvenim mislima uvek izgleda kao nepotrebni sluga, potpuno lisen svake vrednosti koja se od njega zahteva. Tako cineci, i mi treba da bezimo od svake casti i slave iz preizobilnog bogatstva ljubavi prema Gospodu, koji nas je toliko zavoleo.

6

14. O coveku koji u srcu oseca ljubav prema Bogu, i o tome kako on, savrseno se oslobadjajuci ljubavi prema sebi, dolazi do ushicenja u ljubavi prema Bogu.

Onoga ko u srcu oseca ljubav prema Bogu i sam Bog poznaje. Jer, koliko covek u svoje srce prima ljubav prema Bogu, toliko i sam prebiva u ljubavi Bozijoj. Zbog toga on ne prestaje da u silnoj ustremljenosti zeli prosvecenje razuma. On ka njemu stremi tako napregnuto da ponekad oseca potpunu iscrpljenost snage i samih svojih kostiju, te vise i ne zna za sebe, vec se sav menja, buduci progutan ljubavlju prema Bogu. Takav i jeste i nije u ovom zivotu: jos stranstvujuci u svome telu, on pokretom duse usled ljubavi neprestano odlazi Bogu i kod Njega nalazi utociste. Neprestano u srcu goreci neugasivim plamenom ljubavi, on je po neophodnosti svim srcem prilepljen uz Boga. Zbog te ljubavi prema Bogu on se savrseno oslobadja ljubavi prema sebi. Jer, ako smo van sebe, Bogu smo, ? ??o smo prisebni, vama smo (2.Kor.5DZ).

15. Kada covek pocinje da ljubi bliznjega i zasto telesna ljubav ubrzo prolazi, a duhovna - nikad.

Onaj ko pocne bogato da oseca ljubav prema Bogu, u duhovnom osecanju zapocinje da voli i bliznjega. I pocevsi, on ne prestaje. Takva je ljubav o kojoj govori celokupno Sveto Pismo. Telesna, pak, ljubav, buduci da nije vezana duhovnim osecanjem, lako iscezava, cim se ukaze makar i beznacajan povod. Duhovna ljubav nije takva: cak i da se desi da pretrpi ogorcenje, bogoljubiva dusa ne prekida savez ljubavi, buduci da stoji pod dejstvom Bozijim. Zagrejavsi se toplinom ljubavi prema Bogu, ona se istog trenutka vraca dobrom nastrojenju duha i sa velikom radoscu prihvata ljubav prema bliznjemu, pa makar od njega pretrpela uvredu ili veliku stetu. Jer, gorcinu nesuglasica potpuno potire sladost Bozija.

16. Kako se stice ljubav prema Bogu koja se oseca u srcu. O savrsenoj ljubavi koja je tudja ociscavajucem strahu Bozijem i o drugoj ljubavi, nesavrsenoj, sjedinjenoj sa ociscavajucim strahom.

Niko ne moze da zavoli Boga iz sveg srca ukoliko najpre u osecanju srca nije zagrejao strah Boziji. Jer, dusa do delatne ljubavi dolazi tek posto se ocisti i omeksa delovanjem straha Bozijeg. Strah, pak, Boziji i navedeni njegov plod niko ne moze da stekne ukoliko se ne oslobodi svih zivotnih briga. Jer, strah Boziji pocinje spasonosno da deluje tek kad se um uspokoji u potpunom bezmolviju i bezbriznosti. Tada ga on silnim osecanjem cisti od svake zemaljske neosetljivosti, kako bi ga uzdigao do savrsene ljubavi prema sveblagom Bogu. Prema tome, strah je svojstvo pravednika koji se jos ciste i koji su dostigli srednju meru ljubavi. Savrsena, pak, ljubav pripada onima koji su vec ocisceni i u kojima nema straha, buduci da savrsena ljubav izgoni strah napolje (1.Jn.4,18). I jedno i drugo se desava samo pravednima koji dejstvom Duha Svetoga upraznjavaju vrlinski zivot. Stoga i Pismo na jednom mestu kaze: Bojte se Boga svi sveti Njegovi (Ps.33,10), a na drugom: Zavolite Gospoda svi prepodobni Njegovi (Ps.30,24). Ono nam daje na znanje da je strah Boziji svojstven samo pravednicima koji se jos ciste i koji imaju, kako je receno, srednju meru ljubavi, dok je pravednicima koji su se ocistili svojstvena savrsena ljubav. Kod njih vec nema nikakve strasljive pomisli: oni dejstvom Duha Svetoga prebivaju u neprestanom gorenju i prilepljivanju duse ka Bogu, kao sto govori prorok: Prilepi se dusa moja za tebe i primi me desnica tvoja (Ps. 62,9).

17. Kako bolesna dusa pocinje da se leci dejstvom straha Bozijeg i kako malo po malo ljubavlju dolazi do savrsenog zdravlja.

Rane na telu koje se ne ociste i ne pripreme ne prihvataju lekove koje na njih stavlja lekar. Ukoliko se, pak, ociste, one osecaju delovanje lekova i na taj nacin se potpuno isceljuju. Tako je i sa dusom: dok ostaje u lenjosti i dok je pokrivena gubom slastoljublja, ona nije u stanju da oseca strah Boziji, pa makar joj neprestano govorili o Strasnom i neumitnom sudu Bozijem. Kada, pak, dejstvom pune paznje prema sebe pocne da se cisti, ona pocinje da oseca i strah Boziji, koji je, poput nekog zivotvornog leka, prozima toplinom. Dejstvo izoblicavanja je, kao neki oganj, malo po malo cisti i najzad dovodi do savrsenog ociscenja. Pri tome, po meri rasta ljubavi u njoj dolazi do umanjenja straha, sve do pojave savrsene ljubavi u kojoj, kako je receno, nestaje strah. U njoj postoji savrseno bestrasce, izazvano dejstvom slave Bozije. Neka i nama najveca pohvala bude najpre strah Boziji, a zatim ljubav, koja je punota zakona savrsenstva u Hristu.

7

18. Dusa koja je sputana svetovnim brigama ne moze da vo li Boga, niti je u mogucnosti da pravilno sudi o svom stanju.

Dusa koja se nije oslobodila svetskih briga ni Boga ne moze iskreno zavoleti, pa ni djavola zamrzeti kako treba. Staranje o ovom zivotu na njoj lezi kao neki teski pokrivac: njen um nikako nije u stanju da samostalno rasudjuje, niti da u sebi primetno cuje nepogresivu presudu suda (savesti). Stoga je svakako neophodno udaljavanje od sveta.

19. Sta je svojstveno cistoj dusi. Cistoj dusi je svojstvena rec bez zavisti, nezlobiva revnost i neprekidna ljubav za

slavu Gospodnju. (Kada je dusa cista) i um tacno uredjuje svoje tasove (kao sto se na terazijama ujednacuju tasovi). On tada u svom rasudjivanju o svemu pociva kao na najcistijem i nepotkupljivom sudistu.

20. Neophodno je sa verom sjedinjavati dela, a sa delima - veru. Vera bez dela i dela bez vere podjednako se lisavaju odobrenja. Da bi onaj ko veruje

pokazao svoju veru treba Gospodu da prinese dela. I ocu nasem Avraamu ne bi se uracunala u pravednost vera da nije prineo i plod vere - sopstvenog sina kao zrtvu Bogu.

21. Kakva je vera bez dela i kakva je vera koja dejstvuje ljubavlju. Onaj ko ljubi Boga veruje iskreno i prepodobno cini dela vere. Onaj, pak, ko samo

veruje, ali ne prebiva u ljubavi, u stvari nema ni samu veru. On veruje sa nekakvom lakomislenoscu uma, ne noseci u sebi stvarnu tezinu i slavu ljubavi. Samo je vera koja kroz ljubav dela (Gal.5,6) veliko vozglavljenje vrlina.

22. Ne treba znatizeljno ispitivati dubinu vere. Onaj ko ispituje dubinu vere biva zapljuskivan talasima pomisli. Onaj, pak, ko je

sagledava sa prostosrdacnim raspolozenjem ima nasladu u slatkoj unutrasnjoj tisini. Kao voda zaborava, dubina vere ne trpi da je gledaju, ili da je razmatraju

radoznalim pomislima. Plovimo po tim vodama u prostoti uma kako bismo dospeli u pristaniste volje Bozije.

23. Zbog cega dusa, i pored silne zelje, nije u stanju ni osecanjem srca ni ukusom da oseca miomiris nebeskih blaga.

Niko ko sam sebe ne ukoreva ne moze iskreno da voli ili da veruje. Jer, kada je nasa savest uznemirena samoosudjivanjem, umu nije dopusteno da oseca miomiris nadsvetskih dobara. On se tada razdire sumnjama. Na osnovu ranijeg iskustva vere on sa toplom zeljom stremi ka njima, ali ne moze sa ljubavlju da ih primi u osecanje srca, usled, kako sam vec rekao, ceste grize savesti. Medjutim, ukoliko se ocistimo najtoplijom molitvom i paznjom, ponovo cemo dobiti zeljeno blago, okusavajuci ga u Bogu sa jos vecom opitnoscu.

24. O dvojakom culu, telesnom i duhovnom, i o tome kako treba pobudjivati duhovno culo ka okusanju nebeskog.

Telesna cula nas i nevoljno odvlace ka vidljivim dobrima. Tako nas ka nevidljivim dobrima obicno vodi umno-duhovno culo, ukoliko okusi od Bozanstvene dobrote. Sve trazi sebi srodno: dusa, kao bestelesna, trazi nebeska blaga, a telo, kao zemaljski prah - zemaljske slasti. Prema tome, u stanje da opitno okusimo ono sto je nevestastveno dospecemo ukoliko trudovima stanjimo svoje zemaljsko telo.

25. Dusevno culo je u stanju nevinosti bilo jedinstveno u svom delovanju. Posle pada u greh ono se razdvojilo, ali ga blagodat Svetog Duha ponovo vraca u prostotu jedinstva.

Da je prirodno culo jedinstveno uci nas sama cinjenica svetog poznanja (tj. razum prosvecen blagodacu). Posle Adamovog prestupa ono se razdelilo na dva dejstva. Ipak, Duh Sveti ga ponovo cini jedinstvenim i prostim. To, pak, u sebi niko ne moze da uvidi ukoliko se u ocekivanju buducih blaga rado ne odrice od dobara ovoga zivota i uzdrzanjem ne isusuje svaku zelju telesnih cula. Usled potpune bezbriznosti jedino njegov um zdravo i bodro vrsi svoja kretanja. Zbog toga on osecanjem moze da neizrecivo okusa Bozanstvenu blagost i da, u isto vreme, po meri svog napredovanja, svoju radost saopstava i telu. Svoju obradovanost on [tada] izvesnom bezmernom recju u ljubavi izrazava, govoreci: U Njega se pouzda srce moje, i pomoze mi, i procveta telo moje, i od volje svoje ispovedacu se Njemu (Ps.27,7). Ta radost, koja se oseca i u dusi i telu, jeste nelazno predosecanje vecnog i nepropadljivog zivota.

8

26. Um treba cuvati od smucenja kako bi verno mogao da pre pozna da li su pomisli [koje se javljaju] od Boga ili od djavola.

Onaj ko se podvizava treba uvek da svoje misli cuva od smucivanja kako bi um pouzdano mogao da razlikuje pomisli koje nailaze. Razlikujuci dobre i bogoposlane, on treba da ih slaze u riznicu secanja, a neprilicne i demonske treba da izbacuje iz prirodnih skrivnica. Kada je mirno, more je za ribolovce providno do svojih dubina. Stoga od njih ne moze da se sakrije skoro nijedno od zivih bica koja u njemu zive. Kada ga, pak, vetrovi uzburkaju, u neprozirnoj mutnoci se skriva sve ono sto se za vreme prijatne tisine stedro pruzalo pogledu. Zbog toga u to vreme vestina ribolovnog zanata ostaje beskorisna. Slicno se desava i sagledateljnom umu, narocito kada se dubina duse uzburka nepravednim gnevom.

27. Zasto je malo onih koji su svesni svojih padova i sta je neophodno da bi se doslo do toga.

Veoma je malo onih koji tacno znaju sve svoje padove i ciji se um nikada ne odvaja od secanja na Boga. Kad su zdrave, nase telesne oci mogu sve dobro da vide, cak i najsitnije komarce i musice koje lete vazduhom. Kada su, pak, zaprasene ili prekrivene necim vlaznim, one mogu, premda slabo, da vide samo ono sto je krupno i sto cesto srecu, dok ono sto je malo uopste ne primecuju. Tako je i sa dusom. Kada paznjom prema sebi izgoni pomracenost koja biva usled svetoljublja i kada svoje male padove smatra veoma velikim, ona suze dodaje suzama sa velikom blagodarnoscu, skrusavajuci se, po recenome: Ali ce pravedni ispovedati tvoje ime (Ps.139,14). Kada je, pak, opsednuta svetoljubivim raspolozenjem, ona jedva da jos pomalo oseca [prekore savesti] kada izvrsi ubistvo ili nesto drugo dostojno kazne, dok druge padove uopste i ne primecuje. [Naprotiv], ona ih cesto, nesretna, cak smatra vrlinama, ne stideci se da ih sa zarom brani.

28. Kako Sveti Duh cisti dusu i sta da cinimo u tom smislu. Samo je Sveti Duh u stanju da ocisti um. Jer, ako ne dodje Najkrepkiji i ne uhvati i

sveze onog grabljivca (Lk.11,22), ono sto je oteto nikako nece moci da bude oslobodjeno. Svim vrlinama, a narocito dusevnim mirom treba u sebi uspokojavati Duha Svetoga, kako bi nas svetilnik razuma uvek svetleo. Jer, kada on neprestano svetli u dubini duse, u umu bivaju ocigledni i najmanji demonski prilozi. Pored toga, oni postaju nemocni i nestalni, buduci da ih izoblicava Sveta i preslavna Svetlost. Stoga apostol i govori: Duha ne gasite (1.Sol.5,19), tj. ne zalostite (Ef.4,30) blagost Svetoga Duha zlim delima ili pomislima, kako se ne biste lisili onog svepobednickog svetilnika. Jer, pri tome se ne gasi uvekprisutni i zivotvorni Duh, vec Njegovo ozaloscenje ili pre - odvracanje cini da nas um ostaje ogorcen i tudj svetlosti poznanja.

29. O jedinstvenosti dusevnog cula pre greha i njegovoj razdeljenosti posle greha. O tome kada se nerazumne zelje sjedinjavaju i usaglasavaju sa razumnim.

Jedinstveno je, kako sam rekao, prirodno dusevno culo (s obzirom da su pet poznatih telesnih cula posebna stvar, koja sluzi potrebama tela, kako nas uci svesveti i covekoljubivi Duh Boziji). Medjutim, ono se danas u projavama pokreta duse razdeljuje na dvoje usled saplitanja na zlo, koje se uz umu prilepilo kroz neposlusnost. Jer, njega cas privlaci strasni deo duse (zbog cega sa sladoscu saosecamo sa ovozemaljskim dobrima), cas se nasladjuje sa njenim slovesnim i mislenim pokretima (s obzirom da nas um, dok je celomudren, sa zeljom stremi ka nebeskim lepotama). Ukoliko steknemo naviku da preziremo ovosvetska dobra, na kraju cemo moci i da zemaljsku zelju duse privedemo u saglasnost sa njenim slovesnim nastrojenjem, putem opstenja sa Duhom Svetim, koji u nama domostrojno [deluje]. Jer, ukoliko Njegovo Bozanstvo ne ozari skrivnice naseg srca, mi necemo biti u stanju da nepodeljenim culom, tj. svecelim raspolozenjem duse okusimo nebeska blaga.

30. Kada se i kako umnim culom razlikuju istinite utehe od laznih. Umno culo predstavlja njegov ukus koji tacno razlikuje [duhovne] stvari. Zdravim

telesnim culom ukusa mi nepogresivo razlikujemo dobro od loseg, te prijatno zelimo (a neprijatno odbijamo). Pocevsi da deluje pravilno nastrojen i postavsi potpuno bezbrizan za sve prolazno, i nas um stice mogucnost da bogato oseti Bozanstvenu utehu i da se nimalo ne obazire na ono sto joj je suprotno. Probajuci zemaljske slasti, telo culom stice nepogresivo iskustvo. Izdigavsi se iznad telesnog mudrovanja, i um moze nelazno da

9

okusa i razlikuje utehu Svetog Duha, po recima: Probajte i vidite da je blag Gospod (Ps.33,9). Po dejstvu ljubavi imajuci u sebi nezaboravno secanje na navedeno okusanje, on nepogresivo razlikuje bolje, po recima svetog apostola: I za to se molim Bogu da ljubav vasa sve vise izobiluje u poznanju i svakom rasudjivanju, da procenite sta je najbolje (Fil.1, 9-10).

31. O laznoj utesi satane za vreme odmora u snu. Kako je um razgoni toplim prizivanjem Isusovog imena, nagoneci u bekstvo samog satanu.

Kada um pocne da oseca blagodatnu utehu Svetog Duha i satana u dusu ubacuje svoju utehu u obliku prividno slatkog osecanja za vreme nocnog odmora, u trenutku najtananijeg sna (ili usnivanja). Ukoliko um u to vreme bude zauzet toplim secanjem na sveto ime Gospoda Isusa, te ukoliko presveto i preslavno ime iskoristi kao najvernije oruzje protiv prelesti, lukavi zavodljivac ce se odmah udaljiti. Zbog toga ce se on, najzad, raspaliti na licnu borbu protiv duse. Tacno prepoznajuci varljive prelesti lukavog, um sve vise napreduje u iskustvu rasudjivanja.

32. O dobroj utesi duse dok je budna ili za vreme odmora u snu. Kako satana za vreme sna pokusava da prelesti dusu laznom utehom.

Dobra uteha se desava ili u budnom stanju tela ili pri pogruzenju u san, tj. kad se [covek] u toplom secanju na Boga na neki nacin ljubavlju prilepljuje uz Njega. Varljiva, pak, i lazna uteha, kako sam rekao, uvek biva u vreme kad podviznik dospeva u tanani dremez, ili zaborav, pri posrednom secanju na Boga. Proishodeci od Boga, dobra uteha ocigledno privlaci duse podviznika blagocasca ljubavi Bozijoj, koja se izrazava silnim izlivanjem osecanja. Varljiva, pak, uteha obicno obavija dusu nekakvim vetrom varljive prelesti. Za vreme telesnog sna ona pokusava da osecanja zapleni okusanjem neceg prijatnog, bez obzira sto je um u izvesnoj meri zdrav u odnosu na secanje na Boga. Prema tome, ukoliko se, kao sto sam rekao, u to vreme bude pazljivo secao Gospoda Isusa, um ce odmah rasejati obmanjivo navodnoprijatno vejanje neprijatelja. On ce sa radoscu stupiti u borbu sa njim, imajuci spremno oruzje (na osnovu blagodati i pohvalne duhovne opitnosti).

33. Kako razlikovati radost u Duhu Svetome od lazne, djavolske radosti. Kada djavo pristupa obmanjivanju laznom utehom.

Ukoliko dusa nepokolebivim i nemastarskim pokretom usplamti u ljubavi Bozijoj, uvlaceci u njenu neizrecivu dubinu na neki nacin i samo telo u budnom stanju, kao sto sam rekao, ili pri pogruzavanju podviznika u san pod dejstvom svete blagodati (pri cemu ne pomislja ni na sta drugo osim na ono u sta je uvucena), prepoznacemo dejstvo Svetog Duha. Sva prepuna prijatnih osecanja od neizrecive Bozanske sladosti, ona u tom trenutku ne moze da misli ni o cemu drugom, vec samo oseca da je obradovana nekom neiscrpnom radoscu. Treba, medjutim, da znamo da uteha pri kojoj um u rasplamsalosti poprima izvesno sumnjivo kolebanje ili neku necistu pomisao (koristeci sveto ime Gospodnje radi odbijanja zla, a ne jedino iz ljubavi prema Bogu) dolazi od prevaranta. Tom prilikom je i radost samo prividna. Takva radost se namece spolja: ona nije svojstvo i postojano raspolozenje duse. Ocigledno je da neprijatelj hoce da dusu uvuce u preljubu. Videci da um pocinje da pokazuje pravo iskustvo [u vladanju] svojim culima, on svojim utehama (koje izgledaju kao dobre), pristupa dusi ocekujuci da, zaneta tromom i vlaznom sladunjavoscu, nece prepoznati svoje mesanje sa varalicom. Po tim znacima mozemo da razlikujemo duha istine i duha obmane (1.Jn.4,6). Onaj ko se nije uverio da se blagodat naselila u dubinu njegovog uma nije u stanju da je oseti culima. On ni gorcinu demonsku ne moze osetno iskusiti ukoliko se zli duhovi ne gnezde negde oko delova srca. Demoni, naravno, nikako ne zele da ljudi saznaju za tako nesto kako se um protiv njih ne bi naoruzao neprestanim secanjem na Boga.

34. O dvojakoj ljubavi - prirodnoj i duhovnoj (blagodatnoj), i o njihovim odlikama.

Ljubav u dusi moze da bude prirodna. Medjutim, postoji i ljubav koju izliva Sveti Duh. Ukoliko zazelimo, prva stupa u odgovarajuce kretanje i nasom voljom. Stoga nju lako rasipaju zli duhovi, ukoliko prestanemo da napregnutim usiljem podrzavamo svoje proizvoljenje. Drugo [osecanje], pak, razgoreva dusu ljubavlju prema Bogu, pri cemu se svi njeni delovi prilepljuju za neizrecivu sladost Bozanstvene zaljubljenosti u nekoj neizmernoj jednostavnosti raspolozenja. Jer, um tada kao da je trudan duhovnim (blagodatnim) dejstvom i izliva iz sebe neki obilni potok ljubavi i radovanja.

10

35. O Bozijoj blagodati i o njenom umiravanju uzbudjenih pokreta duse. Uzburkano more se obicno smirava kada na njega sipaju ulje. Jer, masnoca ulja

pobedjuje silu bure koja podize talase. I nasa dusa se, umascena blagodacu Svetoga Duha, ispunjava sladosnom tisinom. Prorok kaze: Najzad, Bogu se povinuj, duso moja (Ps.61,6). Tada se, na njenu radost, u njoj preseca svaka njena uzburkanost, ustupajuci mesto blagosti Duha (koja je osenjuje) i bestrascu (koje se iz nje radja). Ma koliko demoni pokusavali da je potresu u tim trenucima, ona prebiva u miru i svakom radovanju. U takvo stanje, medjutim, ne moze dospeti onaj ko ne bude neprestano usladjivao svoju dusu strahom Bozijim. Jer, strah Gospodnji podviznicima donosi neku vrstu neporocnosti i cistote. Strah Gospodnji je cist, govori prorok, i prebiva u vekove vekova (Ps.18,10).

36. Kako i kada dusa moze da oseti slavu Boziju. O lazljivosti djavola koji ponekad pokazuje svetlost ili nesto sto lici na svetlost.

Slusajuci o culu uma, niko ne treba da misli da mu se slava Bozija javlja na culan [nacin]. Mi kazemo da cista dusa na neki neizrecivi nacin okusa Bozanstvenu utehu. Doduse, njoj se pri tome nista nevidljivo ne javlja na culan nacin. Jer, mi verom hodimo, ? ne gledanjem, kako govori blazeni Pavle (2.Kor.5,7). Ukoliko mu se javi svetlost, ili neki ognjenovidni zrak, ili glas, podviznik ni u kom slucaju ne treba da ih prihvati kao istinito javljanje. Jer, ocigledno je u pitanju prelest vrazija. Naime, mnogi od onih kojima se desavase [takvo vidjenje] iz neznanja skretahu sa istinitog puta. Mi, medjutim, znamo, da smo udaljeni od Boga sve dok kao stranci boravimo u truleznom telu (2.Kor.5,6). Mi, naime nemamo mogucnosti da ocigledno vidimo ni Njega, niti Njegove divne nadnebeske [stvari].

37. O snovima koje salje Bog, i o snovima koje ubacuje djavo, te o razlici medju njima.

Snovi koji se dusi javljaju po Bozijoj ljubavi jesu nepogresivi pokazatelji njenog zdravlja. Oni ne prelaze iz jednog oblika u drugi, ne radjaju strah, ne izazivaju smeh, niti iznenadnu tugu. Oni dusi pristupaju u punoj tisini, ispunjavajuci je duhovnom radoscu. Stoga dusa, i nakon sto se telo probudi, svom usrdnoscu iste radost koju je osetila u snu. U demonskom mastanju sve biva suprotno. Ona se ne zadrzavaju u istom obliku: njihov izgled ne ostaje dugo bez promena. Naime, oni ne mogu dugo da se koriste onim sto nije u njihovom proizvoljenju i sto su pozajmili od svoje lazljivosti. Pri tome oni mnogo govore i obecavaju velike [stvari], a jos vise plase pretnjama, uzimajuci cesto vid ratnika. Ponekad dusi sa sumnom bukom pevaju ponesto varljivo. Kada je cist, um ih brzo prepoznaje. Ponekad on misaonim naporom budi telo, a ponekad rado ostaje u zatecenom stanju, buduci zadovoljan sto moze da prepozna njihovo lukavstvo, izoblicavajuci ih u samom snu, cime izaziva njihov veliki gnev. Uostalom, desava se da ni dobri snovi dusi ne donose radost, nego neku sladosnu tugu i bezbolnu suzu. Oni se desavaju onima koji su vec uznapredovali u smirenoumlju.

38. O vrlini neverovanja nikakvim snovima. Izlozili smo kako se razlikuju dobri i losi snovi, oslanjajuci se na [reci] koje smo culi

od iskusnih staraca. Stoga, neka nam bude velika vrlina pravilo da ne verujemo nikakvom snenom mastanju. Jer, snovi najvecim svojim delom nisu nista drugo do idoli pomisli, igra uobrazenja, ili jos, kako sam vec govorio, djavolsko izrugivanje i zabava. Ukoliko ponekad, pridrzavajuci se navedenog pravila, ne primimo snovidjenje koje nam se salje od Boga, sveljubeci Gospod Isus se nece progneviti na nas, znajuci da snove izbegavamo zbog opasnosti od demonskih zamki. Jer, premda je opisani nacin razlikovanja snova pouzdan, desava se da dusa, buduci neosetno i nevoljno oskvrnjena nekakvim vrazijim nagovorom (sto, kako mi se cini, niko ne moze izbeci), gubi trag pouzdanog razlikovanja, te lose snove smatra dobrim.

39. Primer koji pokazuje da Bog ne krivi onoga koji ne veruje snovima koje salje.

Neka nam sledeci slucaj posluzi kao dokaz onoga sto smo rekli. Posle dugog odsustvovanja gospodar se vratio kuci. Stojeci nocu pred vratima, on je pozvao slugu da mu otvori. Ne raspoznajuci dobro da li se zaista radi o njegovom gospodaru, sluga odlucno odbija da mu otvori, plaseci se da, obmanut slicnoscu glasa, ne pusti zlocinca, te da postane upropastitelj imovine koju mu je gospodar poverio. Kada se razdanilo, gospodar ne samo sto se na njega nije naljutio, nego ga je obasuo velikim pohvalama sto je njegov glas smatrao za obmanu, ne zeleci da izgubi bilo sta od njegovog imanja.

11

40. O vidjenju duhovne svetlosti u sebi. O demonskoj svetlosti. O tome kako da postignemo da, ziveci u svetu, budemo tudji svetu.

Nas um sav postaje svetao kad u njemu pocne primetno da deluje Bozanska svetlost. Ne treba ni najmanje da sumnjamo da on tada obilno vidi svetlost koja u njemu postoji. To se desava cim dusa snazno zagospodari nad strastima. Medjutim, desava se da se nesto slicno prizracno (bilo svetlost, bilo plamen) javlja u umu [pod dejstvom] vrazije zlobe, kao sto nas uci bozanstveni Pavle kad govori da se i satana ponekad pretvara u andjela svetlosti (2.Kor.11,14). Zbog toga podviznickom zivotu ne treba pristupati sa takvom nadom (tj. da se u sebi vidi svetlost), kako satana dusu ne bi zatekao unapred spremnu za prihvatanje prelesti i kako je zaista ne bi uhvatio. Mi na umu treba da imamo samo jedno, tj. da dostignemo ljubav prema Bogu svim culima i punim srdacnim osvedocenjem - sto i znaci ljubiti Boga svoga svim srcem svojim i svom dusom svojom i svim umom svojim (Lk.10,27). Onaj u kome se receno desava uz blagodat Boziju, ziveci u svetu postaje tudj svetu.

41. O poslusanju, koje je najveca medju vrlinama. Ono sacinjava vrata ljubavi i predvodnicu svih vrlina.

Kao sto se pouzdano zna, poslusanje je prvo dobro medju uvodnim vrlinama. Ono odseca nadmenost i u nama radja smirenoumlje. Za one koji ga se usrdno pridrzavaju, ono postaje ulazna kapija ljubavi prema Hristu Bogu. Odbacivsi ga, Adam je pao u dubinu ada. Zavolevsi ga, Gospod je, u skladu sa domostrojem naseg spasenja, bio poslusan svome Ocu cak do Krsta i smrti (Fil. 2,8), iako ni u cemu nije ustupao Njegovoj velicini. Svojim poslusanjem izgladivsi krivicu ljudske neposlusnosti, On one koji zive u poslusanju uznosi ka blazenom i vecnom zivotu. Prema tome, oni koji stupaju u borbu sa djavolskom gordoscu, pre svega treba da se potrude da steknu tu vrlinu. Ukoliko bude prethodila, ona ce im potom nepogresivo pokazati sve staze vrlina.

42. O tome da uzdrzanje treba primenjivati u svemu kako se ne bi sticale samo telesne vrline, vec i one koje ciste unutrasnjeg coveka.

Uzdrzanje je svojstvo svih vrlina. Stoga podviznik treba u svemu da se uzdrzava (1.Kor.9,25). Ceo lik coveka se unakazuje ukoliko se od njega udalji makar i najmanji deo tela. Slicno tome, covek (iako mozda sam i ne primecuje) razara celokupnu blagoobraznost uzdrzanja ukoliko zanemari makar jednu vrlinu. Stoga treba marljivo prohoditi ne samo telesne vrline, nego i one koje imaju moc da ciste naseg unutrasnjeg coveka. Jer, kakva je korist od devstvenog tela, ukoliko dusa bludnici sa demonom neposlusnosti? Ili, kako ce uvencati onaj ko se cuva od stomakougadjanja i svake druge telesne pohote, ali pokazuje nemar prema nadmenosti i slavoljublju, ne buduci u stanju da pretrpi ni najmanju uvredu. [Treba, medjutim], znati da ce svetlost pravde uravnoteziti tas (nagrade) sa delima pravde samo kod onih koji su ih obavljali u duhu smirenja.

43. O koristi i nacinu cuvanja uzdrzanja u hrani. Podviznik treba da zamrzi sve beslovesne pohote. Ta mrznja kod njega treba da se

pretvori u naviku. Medjutim, uzdrzanje od hrane ne treba da se preobrazi u stanoviste da su neka jela mrska. Takvo [stanoviste] jeste djavolsko delo i nije daleko od kletve. Jer, mi se od nekih jela ne uzdrzavamo stoga sto su po prirodi zla (daleko bilo!), nego da bismo unekoliko ukrotili uspaljene udove tela. Drugi razlog uzdrzanja jeste da se hrana koja nam preostane upotrebi za podmirenje nasusnih potreba siromaha, cime se projavljuje iskrena ljubav.

44. Sta treba da ucinimo da bi nam bilo lako da se odreknemo slasti nekih jela i drugih zadovoljstava.

Jesti i piti od svega sto je predlozeno sa blagodarnoscu Bogu nije protivno zakonu poznanja. Jer, svako sazdanje Bozije je vrlo dobro(Post.1,31). Medjutim, dobrovoljno uzdrzavanje od prejedanja i nasladjivanja jelima jeste veoma blagorazumno i mudro. Ipak, mi necemo biti u stanju da se dobrovoljno odreknemo predlozenih slasti ukoliko na samom delu i iskustvu svim culima ne osetimo Bozanstvenu sladost.

45. O izbegavanju preteranog uzdrzavanja kako bi telo bilo dovoljno snazno za duhovne podvige.

Optereceno mnostvom jela, nase telo cini da je um nekako nemaran i nepokretan. Sa druge strane, ukoliko je izmozdeno preteranim uzdrzanjem, ono sagledateljni deo duse cini tromim i lenjim za poucavanje. Stoga treba nacin telesne ishrane usaglasiti sa stanjem sila i snage tela. Naime, kada je zdravo treba ga po meri pritesnjavati, a kada je

12

nemocno - donekle mu popustati. Podviznik ne treba da se raslabi telesno, vec treba da ima dovoljno snage za podvig, kako bi se dusa barem telesnim naporima cistila.

46. O ublazavanju uobicajene strogosti u uzdrzanju u slucaju dolaska bratije ili stranaca.

Prilikom dolaska nekoga od bratije ili stranaca pokrece se tastina. Koristeci slucaj, ona nas nadima svojim otrovom, podsticuci nas da ne narusavamo svoje pravilo ishrane. Tada je neophodno unekoliko oslabiti uobicajenu meru jela. Na taj nacin cemo od sebe oterati demona, koji ce biti zalostan zbog bezuspesnosti svoga pokusaja. Ujedno cemo sa rasudjivanjem ispuniti i zakon ljubavi. Najzad, popustanjem mi cemo i tajnu naseg uzdrzanja sacuvati od objavljivanja.

47. O tome da post i druge telesne vrline bez pravilnog srdacnog nastrojenja nemaju vrednosti pred Bogom.

Kao orudje koje pomaze onima koji streme ka celomudrenosti, post ima vrednost, premda ne pred Bogom. Stoga podviznici blagocasca ne treba suvise visoko da misle o njemu, vec da dostizanje svog cilja ocekuju samo od vere u Boga. Majstori zanata savrsenstvo svoje vestine ne dokazuju vrednoscu orudja. Naprotiv, oni strpljivo dovrsavaju svoje rukodelje, koje vec samo sluzi kao pokazatelj mere njihove vestine.

48. O koristi umerenosti u picu za duhovnu plodnost duse. Zemlja koja se umereno navodnjava cini da cisto seme koje je u nju baceno radja sa

velikim prirastom. Medjutim, kada je nakvasena suvise obilnim kisama, ona donosi samo trnje i korov. Tako i zemlja srca projavljuje cistim svoje prirodno seme ukoliko vino upotrebljavamo sa merom. Tada ona cini da i seme koje seje Duh Sveti nice bogato liscem i plodom. Kada je, pak, preko mere ovlazimo mnogim picem, ona svim svojim pomislima donosi samo trnje i korov.

49. O neumerenosti u picu koja izaziva sramnu pohotu. Plivajuci u talasima mnogog pica, nas um strasno gleda na likove koje mu u snu

predlazu demoni. On tada cak i sam od sebe slika neka lepa lica, te se svojim mastanjima, kao nekim zivim bicima, nasladjuje i raspaljuje. Jer, ukoliko se detorodni delovi tela raspale od vinske toplote, na um navaljuje potreba da u sebi slastoljubivo predstavlja senke strasti. Stoga treba da, postujuci umerenost, izbegavamo stetu koja dolazi od suviska. U odsustvu slasti koja ga pokrece na izobrazavanje greha, um prebiva slobodan od mastarenja i, sto je jos vise, od nasladjivanja.

50. O izbegavanju upotrebe vestacki pripremljenih napitaka koji razdrazuju glad.

Oni koji zele da ukrote nemirne telesne udove ne treba da koriste vestacki pripremljene napitke koje vestaci slicnih izuma nazivaju predpicem, s obzirom da mnostvu jela obicno otvaraju put u stomak. Njihovo svojstvo biva na stetu telima podviznika. Osim toga, i besmislena smesa vestastava koja ulaze u njihov sastav snazno napadaju bogobojazljivu savest. Jer, sta nedostaje prirodi vina da bi bilo neophodno smeksavati njegovu silu dodavanjem raznoraznih slasti?

51. Cemu je hteo da nas nauci Gospod primivsi na Krstu sirce iz sundjera nataknutog na trsku.

Nas Gospod i Ucitelj svestenog (podviznickog) zivota, Isus Hristos za vreme svoga stradanja bese iz ruku onih koji su sluzili naredbama djavola napojen sircetom kako bi nam, kako mi se cini, ostavio jasan primer raspolozenja sa kojim treba da prohodimo svestene podvige. Time On kao da je rekao: "Onaj ko se podvizava protiv greha ne treba da upotrebljava slatka jela i pica, vec treba strpljivo da podnosi gorcinu borbe". Uz sundjer se moze dodati znacenje isopa, kako bi se jasnije predstavio nacin naseg ociscenja. Kao opor, isop predstavlja svojstvo podviga, a kao predmet koji se koristi prilikom umivanja, sundjer napominje puno savrsenstvo ociscenja.

52. Zasto duhovni [ljudi] ne treba da koriste kupanje. Niko ne smatra da je koriscenje kupanja gresno ili nerazumno. Ipak, njegovo

izbegavanje radi uzdrzanja ja cu nazvati najhrabrijim i najcelomudrenijim delom. Na taj nacin se ni nase telo ne izlaze raslabljivanju slasnim umivanjem, niti se u dusi pobudjuje secanje na neslavno obnazivanje Adama (cime se izbegava potreba da se, slicno njemu, brinemo o liscu kojim bi se pokrila druga sramota obnazenja). Taj [podvig] je narocito neophodan nama koji smo se nedavno oslobodili od pogubne iskvarenosti ovog zivota. Mi,

13

naime, na svaki nacin treba da se staramo da prebivamo u nerazlucnom sjedinjenju sa lepotom celomudrenosti kroz neporocnu cistotu svog tela.

53. Zasto u opstezicima treba pozivati lekara radi lecenja bolesti. Sta u takvim slucajevima treba da cini onaj ko zivi usamljeno u pustinji.

Nista nas ne sprecava da prilikom bolesti pozivamo lekara. Bog je predvideo da ce se pojaviti potreba za lekarskom vestinom. On je blagovoleo da se ona na osnovu ljudskog iskustva najzad i uoblici. Zbog toga je unapred ulozio lekovita svojstva u citav niz tvari. Ipak, nadu u ozdravljenje ne treba polagati na njih, nego na istinitog naseg Lekara i Spasitelja, Isusa Hrista. Ja, naravno govorim onima koji podviznicki zivot provode u opstezicima ili u gradovima. Jer, u okolnostima u kojima se nalaze, oni ne mogu uvek da imaju neprekidno dejstvo vere s obzirom da su okruzeni ljubavlju. Osim toga, [oni treba da paze] da ne upadnu u tastinu i djavolsko iskusenje, tj. da pred mnogim izjavljuju kako im lekar nije potreban. Onaj, pak, ko provodi otselnicki zivot u pustinjskim mestima sa dvojicom ili trojicom jednomislene brace, treba da se poveri jedinome Gospodu, Iscelitelju svake nase bolesti i nemoci, ma kakve da ga bolesti saletele. U samoj pustinji on od Gospoda ima dovoljno utehe u bolesti. Osim toga, dejstvo vere kod njega moze da bude neoskudno. Isto tako, pokriven dobrom zavesom pustinje, on nema mogucnosti da istakne svoju vrlinu trpljenja. Radi toga Gospod i naseljava istomisljenike u dom (Ps.67,7).

54. Sta svedoci malodusnost u bolesti, a sta blagodusnost. Ukoliko se krajnje opterecujemo zbog rastrojstva zdravlja koje nam se desava, treba

da znamo da nam je dusa jos uvek porobljena teloljubljem. S obzirom da zeli vestastvene naslade, ona nece da se odresi od zitejskih dobara, smatrajuci velikom nevoljom nemogucnost da se, zbog bolesti, koristi stvarima koje su prijatne za plotski zivot. Ukoliko, pak, ona sa blagodarnoscu [Bogu] podnosi teskobu koju donosi bolest, ocigledno je da se ne nalazi daleko od predela bestrasca. Tada ona sa radoscu ocekuje i samu smrt kao vinovnicu stupanja u istinski zivot.

55. Sta dusa treba da [pomislja] da se ne bi nasladjivala dobrima ovoga sveta, vec da bi vise zelela da se razresi od tela.

Dusa nece pozeleti da se razresi od tela sve dok ne postane potpuno ravnodusna prema ovom vazduhu (tj. prema svemu zitejskom i svetskom). Sva telesna cula se protive veri, s obzirom da istu da okusaju samo od onog sto je sadasnje, dok vera obecava bogatstvo buducih dobara. Stoga podviznik nikada ne treba da misli o hladu razvijenih krosnji, o bistrim izvorima, o rascvetalim lugovima, o velelepnim kucama, niti o prijatnim razgovorima sa srodnicima, kao sto uostalom ne treba da se podseca ni na bogate darove kojih se nekada udostojio. On, naprotiv, treba sa blagodarnoscu da se koristi samo onim sto mu je neophodno, te da ovaj zivot smatra nekom vrstom stranstvovanja koje je tudje svakoj plotskoj utesi. Ako na taj nacin pritesnimo svoju misao, mi cemo je moci citavu obratiti na stazu koja vodi u zivot vecni.

56. Neumereno koriscenje telesnih cula ometa secanje na Boga i Njegove zapovesti. Kako izbeci to zlo.

Vid, ukus i ostala cula rasejavaju srdacno secanje ukoliko se upotrebljavaju preko mere. O tome nas prva uverava Eva. Jer, sve dok nije slastoljubivo pogledala na zabranjeno drvo, ona je marljivo pamtila zapovest Boziju. Pokrivana krilima ljubavi Bozije, ona nije videla svoju nagotu. Medjutim, kada je slastoljubivo pogledala na drvo, dodirnula ga sa velikom pohotom i najzad okusila od njegovog ploda sa nezadrzivom zeljom, ona je odmah stekla sklonost ka telesnom samonasladjivanju. Buduci obnazena i sjedinivsi se sa strascu, ona je sve svoje zudjenje usmerila na trazenje sadasnjih uteha. Ona je uz to, pod dejstvom prividne privlacnosti ploda, svom padu dodala i pad Adamov. Za ljudski um je [od njihovog pada] vec postalo tesko da se seca Boga i Njegovih zapovesti. Mi, medjutim, sa neprestanim secanjem na Boga i gledajuci u dubinu svog srca, treba da provodimo ovaj zivot (koji je sklon prelesti) kao da smo slepi ocima. Jer, duhovnom mudroljublju je zaista svojstveno da ocuva nepokretnim poziv koji je u nama prisutan: Prijatan bese za gledanje (Post.3,6). Tome nas uci i mnogoiskusni Jov, govoreci: Ako je za ocima mojima poslo srce moje... (Jov 31,7). Takvo delanje je siguran znak krajnjeg uzdrzanja.

57. Onaj ko hodi duhom izbegava plotske zelje, te djavo uzalud iskusava njegovu cistotu.

Onaj ko uvek prebiva u svom srcu dalek je od svih krasnih stvari ovog zivota. Hodeci duhom, on ne moze da upraznjava telesnu pohotu. On svoj put prohodi ogradjen

14

vrlinama. One sluze kao cuvari pri vratima njegovog grada cistote. Stoga sve zamke djavola protiv njega ostaju bezuspesne, premda strele pohote koja je zajednicka svima ponekad dolaze do prozora prirode.

58. Kako proterati uninije koje ponekad napada nakon sto se odagnaju telesne pohote.

Kada dusa najzad prekine da zudi za krasotama zemaljskih stvari, cesto joj se prikrada duh uninija, koji ne dopusta ni da se usrdno potrudi u sluzenju reci, ni da cvrsto zeli buduca dobra. Cak i privremeni zivot on joj predstavlja kao krajnje nepotreban, kao lisen vrednih vrlinskih dela. On umanjuje i znacaj poznanja, [navodeci] da se daje i mnogim drugim i da nam ne pruza nista narocito. Tu mlaku i razlenjujucu strast cemo izbeci ukoliko svoju misao krajnje stesnimo, pazeci jedino na secanje na Boga. Samo na taj nacin pronasavsi zar koji mu je svojstven, duh moze od sebe oterati tu lenjost.

59. Koliko je u duhovnom podvigu velika pomoc od neprestanog pominjanja Isusovog imena u dubini srca.

Ukoliko mu secanjem na Boga zatvorimo sve izlaze, nas um ce imati potrebu za nekim delanjem kako bi se zaposlila stalna pokretnost koja mu je svojstvena. Njemu treba dati jedino svesteno ime Gospoda Isusa: neka njime u potpunosti podmiri svoju revnost u dostizanju postavljenog cilja. Medjutim, treba znati da, po reci apostola, niko ne moze reci: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3). Od nas se zahteva da u unutrasnjosti uma (koji se u sebi pritesnjuje) neprestano izgovaramo iskaz (Gospode, Isuse Hriste, i ostalo). Pri tome, on ne treba da skrece ni u kakvo mastanje. Oni koji ovo sveto i preslavno ime neprestano misleno drze u dubini svoga srca, bice u stanju da vide svetlost svog uma (tj. jasnost misli ili odredjeno saznanje o svim unutrasnjim pokretima). Osim toga, ukoliko se sa napregnutom brizljivoscu drzi u mislima, ovo predivno ime sasvim primetno spaljuje svaku necistotu koja se pojavljuje u dusi. Jer, po reci apostola, Bog nas je oganj koji spaljuje svako zlo (Jev.12,29). Zbog toga Gospod, najzad, dusu dovodi do velike ljubavi prema Njegovoj slavi. Jer, zadrzavajuci se u toplom srcu kroz secanje uma, preslavno i mnogozudjeno ime u nama stvara naviku da Njegovu blagost ljubimo bez prepreka. Naime, tada vise nema nicega sto bi postavljalo prepreku. To je onaj dragoceni biser koji se stice prodajom celokupnog imanja. I [covek] stice neizrecivu radost sto ga je nasao (Mt.13,46).

60. O dvojakoj radosti - pocetnoj i savrsenoj, i o suzama izmedju njih. Jedno je pocetna radost, a drugo - zavrsna. Prva moze biti pomesana sa mastanjima

(o sebi), a druga je jaka smirenoumljem. Izmedju njih je bogoljubiva tuga i bezbolni plac. Jer, gde je mnogo mudrosti, mnogo je i razuma. Ko umnozava razum, umnozava muku (Prop.1,18). Zbog toga najpre treba pocetnom radoscu pozvati dusu na podvig. Potom je treba predati izoblicenju i proveri istinom Duha Svetoga zbog ranije pocinjenih grehova, kao i zbog saplitanja u samozaboravu. Kaznio si coveka izoblicavajuci ga za bezakonje, i istopio si kao paucinu dusu njegovu (Ps.38,12). Posto je izoblicenje Bozije ispita kao u ognju, dusa prima dejstvo nemastarske radosti u toplom secanju na Boga.

61. O zaboravu Boga i o ponovnom uspostavljanju secanja na Njega. O uzrocima prvog i o sredstvima kojima se postize drugo. O visim projavama secanja.

Kada je dusa uzrujana gnevom, ili opterecena preteranim jedenjem, ili pomracena teskom tugom, um nije u stanju da se drzi secanja na Boga, cak ni kad bi se podsticao. Sav omracen zestinom tih strasti, um je potpuno otudjen od sopstvenog cula. Zbog surovosti strasti njegovo secanje potpuno ogrubljuje, usled cega zelja [za secanjem na Boga] nema na cemu da ostavi svoj pecat (koji bi mu omogucio nezaboravno i neizmenjivo bogomislije). Kada je, pak, dusa slobodna od takvih uznemirenja, zaboravu samo na trenutak polazi za rukom da ukrade misao o ljubljenom Gospodu s obzirom da um, sabravsi svoje dejstvo i zivost, odmah opet sa zarom prihvata mnogozeljeni i spasonosni ulov svoj. Jer, tada sama blagodat zajedno sa umom bogomisli i klice: Gospode, Isuse Hriste, slicno majci koja, uceci dete, cesto ponavlja rec "otac", sve dok ga ne dovede do navike da je jasno izgovara umesto bilo koje druge reci, cak i u snu. Stoga apostol govori da nam sam Duh pomaze u nasim nemocima: jer ne znamo kako treba o cemu cemo se moliti, nego sam Duh se moli za nas uzdisajima neizrecivim (Rim.7,26). S obzirom da smo kao deca pred savrsenstvom te molitvene vrline, mi svakako imamo potrebu za Njegovom pomoci. Kada Njegova neizreciva sladost obuhvati i usladi sve nase

15

pomisli, mi sa punim zarom mozemo da se damo na secanje na Boga i Oca naseg i da ga ljubimo. Divni Pavle govori: Njime [tj. Duhom Svetim] vicemo: Ava, Oce (Rim.8,15), kada nas podstakne da prizivamo Boga Oca.

62. Kada i kako mozemo dopustiti gnev. Gnev obicno vise nego bilo koja druga strast uznemirava i smucuje dusu. Medjutim,

ima slucajeva kada joj je on krajnje koristan. Kada se bez smucenja gnevimo na ljude koji se necastivo ili bestidno ponasaju sa ciljem da se spasu, ili da se u najmanju ruku postide, mi svojoj dusi pruzamo korist koju bi imala i od krotosti. Jer, u takvom slucaju sadejstvujemo ciljevima Bozije pravde i dobrote. Osim toga, njega koristimo kada se u dusi jave zenoljubivi pokreti, usmeravajuci ga protiv greha, cime je cesto treznimo i dajemo hrabru silu da im se suprotstavi. Mi ne treba da sumnjamo da i kad se nalazimo u krajnjem duhovnom rastrojstvu mozemo gnevno da zapretimo samom duhu rastrojitelju, uzvisujuci se mudrovanjem cak i nad uzasima kojima se hvali teskobnost smrti. Zeleci da nam to pokaze, Gospod je pri Lazarevom vaskrsenju najpre u duhu zapretio adu i obodrio sebe, a zatim sa nesmetenom voljom (kao i uvek) vratio telu Lazarevu dusu. Stoga meni izgleda da je celomudreni gnev Bog, nas Sazdatelj, nasoj prirodi podario vise kao orudje pravde. Da ga je Eva upotrebila protiv zmije, ne bi potpala pod pogubno dejstvo strasne pohote. Stoga smatram da ce se onaj ko se celomudrenim gnevom koristi iz revnosti prema blagocascu na terazijama pravedne nadoknade pokazati kao pohvalniji od onoga ko usled nepokretnosti uma nikada ne zapada u gnev. Jer, kod drugog upravitelj ljudskih misli i osecanja ostaje neizvezban, dok prvi, sedeci na konjima vrlina, uvek prebiva u borbi, jureci kroz demonske horde, i neprestano obucavajuci strahu Bozijem cetvoropreg uzdrzanja, koji Sveto Pismo naziva kolesnicom Izrailjevom, kao sto nalazimo u opisu uzimanja na nebo bozanstvenog Ilije (2.Car.2,12). Prve je Judejce Bog na mnoge nacine obucavao cetirima vrlinama [tj. mudrosti, celomudrenosti, pravednosti i hrabrosti]. Zbog toga je uzet na nebo veliki ucenik mudrosti. On je, kako mi izgleda, ove vrline imao kao konje kada ga je Duh uzeo u vejanju ognja.

63. Savrsenome u duhovnom zivotu ne prilici da se sudi. Onaj ko se udostojio svetog poznanja i ko je okusio sladost Boziju, ne treba ni da se

spori (kada na njega uloze zalbu), niti da sam protiv bilo koga podize tuzbu, cak i da mu skinu odecu koja je na njemu. Jer, pravda vlasti ovog veka jeste niza od pravde Bozije, ili, bolje receno - nije nista pred pravdom Bozijom. Deca Bozija se i razlikuju od ljudi ovoga veka neuporedivoscu svoje pravde. Stoga se pravda drugih naziva ljudskom, a pravda prvih - Bozijom. I Gospod nas vredjan, ne uzvracase uvredom i stradajuci ne precase (1.Pt.2,23). Naprotiv, On ne samo da je skidanje odece pretrpeo cuteci, nego se (sto je neuporedivo vise) molio Ocu da oprosti Njegovim zlotvorima. Ljudi, pak, ovoga sveta ne prestaju da se spore sve dok sa dobitkom ne dobiju ono sto traze od onih sa kojima se prepiru: oni cak istu rast na dug. Na taj nacin njihova pravda cesto biva pocetak velike nepravde.

64. Bolje je, predavsi nepravdu Sudu Bozijem, posvetiti se molitvi i cuvanju srca, negoli suditi se.

Cuo sam kako neki blagocastivi ljudi govore da ne treba dozvoljavati da svako kome se prohte razvlaci ono sto imamo za svoje izdrzavanje i uspokojavanje siromaha. [Oni smatraju] da bismo u suprotnom, tj. snishodeci takvome zlu, postali vinovnici greha onih koji nam cine nepravdu, narocito kada se radi o Hriscanima. Medjutim, postupati na taj nacin znaci hteti vise spasavati svoje, negoli sebe samog. Ukoliko, ostavivsi molitvu i paznju prema sopstvenom srcu, pocnem da trazim sud za one koji su me ostetili i da skapavam po sudskim hodnicima, bice ocigledno da je za mene ono sto trazim dragocenije od mog sopstvenog spasenja, da ne kazem - i od same spasonosne zapovesti. Kako cu se ja pokazati sledbenikom jevandjelske zapovesti koja govori: Koji tvoje uzme, ne isti (Lk.6,30), ukoliko, po recima apostola, ne budem sa radoscu podnosio otimanje imovine svoje (Jev.10,34). Jer, ta (zapovest) i onoga ko na sudu dobija ono sto mu je uzeto ne oslobadja od greha lakomosti? Ono sto je propadljivo (privremeno, tj. sudovi koje propadljivi pokrecu zbog propadljivih stvari) ne moze da zameni neiropadljivi Boziji Sud. Krivac treba da pazi na zakone pod koje potpada njegov slucaj i po kojima treba da se brani. Dobro je delo trpeti nasilje od onih koji zele da nam ucine nepravdu i moliti se za njih, buduci da ce im greh lakomosti biti oprosten radi pokajanja, a ne stoga sto su nam vratili ono sto su oteli. Jer, pravda Bozija hoce da mi samog lakomca (a ne ono sto je uzeo) prihvatimo kao slobodnog od greha kroz pokajanje.

16

65. Prodaj sve i razdaj siromasima. Na to vise od svega podstice smirenje. Veoma je prikladno i iznad svega dusekorisno da, poznavsi istinski put blagocasca,

odmah sve svoje rasprodamo i, po zapovesti Gospodnjoj, dobijeno razdelimo siromasima, ne dopustivsi sebi da, pod izgovorom zelje da svagda imamo mogucnost da ispunjavamo zapovest (o pomaganju siromasima), ne poslusamo spasonosnu naredbu (o podeli svega odjednom). [Od ispunjavanja zapovesti] mi cemo najpre imati dobru bezbriznost, iz koje proizilazi siromastvo, koje ne podleze napadima. Ona misli samo o gornjem. Najzad, ona ne daje povod za nepravedna potrazivanja, buduci da necemo imati nista sto bi moglo raspaliti oganj lakomosti kod lakomih. Tada ce nas vise od svih drugih vrlina kao nage ogrejati smirenoumlje i uspokojiti u svojim nedrima. Dete po svojoj mladalackoj prostoti skida svoje odelo i odbacuje ga od sebe, po svojoj velikoj nezlobivosti nalazeci da mu je nagota prijatnija od sarene lepote njegovog odela. Tada ga majka uzima u ruke i uspokojava i greje u svom narucju. Jer, receno je: Gospod cuva odojcad. Smirih se i spase me (Ps.114,5).

66. Razdati sve predstavlja put ka smirenju. Gospod od nas trazi da polozimo racun o davanju milostinje po onome sto imamo, ?

ne po onome sto nemamo (2.Kor.8,12). Zar cu ja biti prekoren sto vise nista nema [da dajem], ukoliko u strahu Bozijem i sa plamenom usrdnoscu za kratko vreme, povinujuci se zapovesti Gospoda, razdam sve sto bih mogao razdavati tokom dugih godina? Mozda ce neko reci: "(Ukoliko sve razdamo), odakle ce potom dobijati milostinju siromasi koji se sada hrane od nasih davanja prema snazi". Takvome treba dati sledecu pouku: "Nemoj da se usudjujes da pomiljas nesto prekorno za Boga da bi prikrio sopstvenu ljubav prema posedovanju. Jer, Bogu nece nedostajati nacini da brizljivo obezbedi svoje sazdanje, kao sto cini od pocetka. Da li su siromasi ostajali bez hrane i odece pre nego sto je ovaj ili onaj bivao pobudjen na davanje milostinje? Budi, dakle, uveren da je mnogo bolje odmah po poznanju istine rado sve potrositi na potrebe siromaha, odbacivsi nerazumno mudrovanje i nadmenost (na koju nas nagovara pristrasnost prema bogatstvu), te zamrzevsi svoje pozude (sto i znaci - zamrzeti dusu svoju). Jer, potom bismo se, nemajuci vise povoda za samohvalisavo radovanje zbog postojanog razdavanja imetka, vec unizavali s obzirom da nista dobro ne cinimo. Naime, sve dok izobilujemo bogatstvom, mi se mnogo nasladjujemo razdavanjem (kada smo raspolozeni), kao oni koji sa radoscu ispunjavaju Bozanstvenu zapovest. Ukoliko, pak, sve potrosimo, mi se ispunjavamo smirenim i skrusenim osecanjima, kao oni koji nista pravedno ne cine. Usled toga se dusa u velikom smirenju vraca sebi kako bi se priljeznom molitvom, trpljenjem i smirenoumljem udostojila onoga sto vise ne moze da stice svakodnevnim davanjem milostinje. Jer, receno je: Siromah i ubogi hvalice ime tvoje Gospode (Ps.73,21). Osim toga, Bog dar bogoslovstvovanja priprema samo onima koji su se najpre resili da se odreknu svega svoga radi slave Jevandjelja Bozijeg, tj. kako bi bogoprijatnim siromastvom blagovestili o bogatstvu Carstva Bozijeg. Da razumemo receno pomaze nam onaj ko je rekao: Pripremio si (je) U dobroti tvojoj siromahu, Boze, i potom dodao: Gospod ce dati rec onima koji blagoveste snagom mnogom (Ps.67,11-12)".

67. O daru bogoslovstvovanja, tj. kolika i kakva dobra od njega proizilaze. Svi darovi Boga naseg su vrlo dobri i blagotvorni. Ipak, ni jedan od njih ne razgoreva

i ne pokrece nase srce ka ljubavi prema Njegovoj blagosti kao dar bogoslovstvovanja. Kao prvi porod blagosti Bozije, on dusi pruza i prva uzdarja. On nas, najpre, podstice da sa radoscu preziremo sve prijatne zivotne utehe, s obzirom da u njemu umesto prolaznih uteha imamo neizrecivo bogatstvo Reci Bozijih. Osim toga, on nekom ognjenom promenom ozaruje nas um, cineci ga zajednicarem duhova koji sluze. Pripremivsi se dostojno, ljubljeni, potecimo ka toj prekrasnoj i svevidecoj vrlini, koja preseca svaku zemaljsku brigu i koja u ozarenju neizrecive svetlosti um hrani Recima Bozijim. I da ne govorim mnogo: [ona je vodi] ka vrlini koja slovesnu dusu preko svetih proroka priprema za neodvojivo opstenje sa Bogom Slovom. Pripremivsi bogoumilne pesme u dusama ljudskim (o divnoga cuda), ova bozanstvena nevestovoditeljka glasno peva velicinu Boziju.

68. Zbog cega nas um nije brz na molitvu kao sto je brz na bogoslovsko sagledavanje i koliko je molitva neophodna za napredak u sagledavanju.

Nas um vecim delom nije mnogo spreman za molitvu, s obzirom da ga vrlina molitve stesnjava i ogranicava. Bogoslovstvovanju se, pak, radije predaje s obzirom na

17

prostor i neogranicenost bozanstvenih sagledavanja. Stoga, da ne bismo davali mesta njegovom slobodnom razmatranju i da ne bismo popustali njegovoj sklonosti da se bezmerno predaje visokoparnim lutanjima, najbolje je da se upraznjavamo u molitvi, psalmopojanju i citanju Pisma, ne prenebregavajuci pritom ni tumacenja mudroljubivih otaca, cije su reci ispunjene istinskim poznanjem vere. Dejstvujuci tako, mi mu necemo dozvoliti da svoje izreke mesa sa blagodatnim recima, niti da se, podstaknut tastinom, rasejava u lutanjima pod dejstvom samozadovoljstva i pricljivosti. Naprotiv, mi cemo se nauciti da ga cuvamo cistim za vreme sagledavanja, sve njegove pomisli ucinivsi suzotocnim. Uspokojivsi se u casovima bezmolvija i opijajuci se sladoscu molitve, um ne samo da ce se osloboditi od strasnih pokreta o kojima smo govorili, vec ce se obnoviti i dobiti snagu da lako i bez napora prebiva u bozanstvenim sagledavanjima, napredujuci istovremeno i u sagledavanju rasudjivanja sa velikim smirenjem. Treba, medjutim, da znamo da je molitva visa od svake sveobuhvatnosti sagledavanja. Ona je svojstvena iskljucivo onima koji su u svakom culu i osvedocenju preispunjeni svetom blagodacu.

69. Blagodat najpre primetno deluje na dusu. Potom umanjuje svoje dejstvo, ili ga sasvim skriva. O blagotvornosti [takvog desavanja) za dusu.

Blagodat u pocetku obicno vrlo primetno ozaruje dusu svojom svetloscu. Kada, pak, uspesi u duhovnohriscanskom zivotu pocnu da se umnozavaju, ona vec vecim delom svoja tajanstvena dejstva u bogoljubivoj dusi obavlja neprimetno, kako bi nas nakon (umirenja duse) sa radovanjem uvela na stazu bozanstvenih sagledavanja, iz neznanja nas prizivajuci u znanje. Usred podviga ona zeli da nase duhovno znanje sacuva od tastine. Nama prilici da se umereno podvrgavamo tuzi kad nas blagodat (prividno) napusta, kako bismo se jos vise smirili i naucili da budemo pokorni Gospodnjim opredeljenjima, te da potom blagovremeno pristupamo radosti, okriljujuci se dobrom nadom. Jer, bezmerna tuga dusu uvodi u beznadje i ocajanje, a prekomerna radost je dovodi do samomnjenja i nadmenosti. Ja govorim o onima koji su po zivotu i razumu jos uvek deca. Sredina izmedju prosvecenja blagodacu i ostavljenosti jeste iskustvo, a izmedju tuge i radosti - nada. Jer, kaze se: Trpeci potrpeh Gospoda i obrati na me paznju (Ps.39,2), i jos: Po mnostvu bolova mojih, utehe tvoje obradovase dusu moju (Ps.93,19).

70. Koliko je pricljivost stetna, a cutanje blagotvorno za dusu. Ako se vrata kupatila cesto otvaraju, unutrasnja toplota ce brzo izaci napolje. I dusa

onog ko mnogo govori, cak i o dobrome, kroz vrata reci ispusta svoje secanje (tj. svesno stajanje u poretku duhovnih stvari). Usled toga se um na kraju lisava najcistijih misli, u neurednoj navali pomisli smeteno vodeci rec o predmetu koji se pokrenuo. U tom slucaju on vec nema Duha Svetoga, koji je cuvao nasu misao od mastanja. Jer, Blagi Duh, kao tudj svakom metezu i mastanju, bezi od pricljivosti. Cutanje je, naprotiv, blagotvorno, buduci majka mudrih pomisli.

71. Kako bogoljubiva dusa treba da upravlja osecanjem pravednosti. Ucenje [duhovnog] poznanja nam saopstava da u pocetku na bogoljubivu dusu

(koja je stupila na put bogougadjanja) napada mnostvo strasti, narocito gnev i mrznja. Ona se tome podvrgava ne toliko po delovanju zlih duhova, koliko po poretku napredovanja u duhovnom zivotu. Jer, dok se rukovodi svetskom mudroscu, dusa ostaje ravnodusna kad vidi da neko gazi pravdu. Buduci zauzeta svojim pohotama, ona ne brine o pravdi Bozijoj. Pocevsi da se uznosi iznad svojih strasti i pohota i oslobadjajuci se od ovdasnjih stvari, te po svojoj ljubavi prema Bogu, ona vec ne moze ravnodusno da posmatra nepravdu, cak ni u snu. Ona se gnevi i smucuje protiv zlotvora sve dok ne ugleda kako sami napadaci na Boziju pravdu stite njeno dostojanstvo po dejstvu blagocastive pomisli (tj. dosavsi u strah Boziji i pokajanje). Na taj nacin dusa prirodno mrzi nepravedne, dok pravedne voli krepkom ljubavlju. Oko duse, naime, ne biva potkradano (tj. odvlaceno na nepravilno gledanje) kada je njena zavesa, tj. telo stanjena krajnjim uzdrzanjem. Uostalom, mnogo je bolje oplakivati neosetljivost nepravednih, negoli mrzeti ih. Iako su dostojni mrznje, ucenje istine ne odobrava da se bogoljubiva dusa smucuje mrznjom. Jer, u dusi u kojoj postoji mrznja istinsko poznanje nije delatno.

72. Um bogoslov i um znalac. Razgorevan Recima Bozijim bogoslovski um se u dusi nasladjuje i dovoljno siroko

dostize svoju meru bestrasca. Jer, reci su Gospodnje, kaze se, reci ciste, srebro razezeno, ocisceno od zemlje (Ps.11,7). Oslanjajuci se, pak, na opit blagodatnih dejstava, spoznajni um biva iznad strasti. I bogoslov ucestvuje u saznajnom iskustvu ukoliko u sebi nasadi

18

najsmirenija raspolozenja, a poznavalac u izvesnoj meri dotice sagledateljne vrline ukoliko rasudjivacka sila njegove duse ide pravim putem. Jer, oba ova dara [covek] ne moze imati u savrsenoj meri. Na taj nacin se onaj ko ima jedan od njih divi onome cime ga drugi nadvisuje, napredujuci u smirenoumlju i u revnosti za pravedni zivot. Stoga apostol kaze: Jednome se daje kroz Duha rec mudrosti, ? drugome rec znanja po istom Duhu (1.Kor.12,8).

73. O glasnoj molitvi i o onoj koja se tvori samo u srcu. Izobilujuci svojim prirodnim plodovima, dusa glasnije obavlja svoje psalmopojanje,

sticuci raspolozenje da se moli naglas. Ukoliko, pak, oseti dejstvo Duha Svetoga, ona sa punom radoscu i sladoscu peva i moli se jedino u srcu. Prvo nastrojenje prati mastarska radost (usled samozadovoljstva), a drugo - duhovne suze i neko bezmolvoljubivo radovanje. Zadrzavajuci glas, secanje ostaje toplo, sazdajuci neke suzotvorne samousredsredjujuce pomisli. U tome se zaista mogu videti semena molitve koja se sa suzama, pa ipak radosno, seju u zemlju srca sa nadom na obilnu zetvu (Ps.125,5). Uostalom, kada nas pritiska velika tuga, mi mozemo nesto glasnije da obavljamo svoje psalmopojanje, radoscu nade potiskujuci skorbne vapaje duse, sve dok se teski oblak tuge ne razveje vetrom psalamskog napeva.

74. O prirodnom i o blagodatnom bogoljublju. Dostigavsi do poznanja sebe same, dusa iz sebe poradja neku toplinu i bogoljubivu

stidljivost. Neuznemiravana zitejskim brigama, ona ljubav (prema Bogu) odrazava iz sebe u miru, srazmerno trazeci Boga mira. Medjutim, secanje (na Boga koga trazi) se ubrzo rasejava ili stoga sto je utisci cula potkradaju ili sto po svojoj oskudnosti priroda brzo iscrpljuje svoje sopstveno dobro. Stoga grcki mudraci nisu mogli da postignu kako treba ono sto su trazili preko uzdrzanja. Naime, njihov um nije osetio dejstvo vecne i sveistinite mudrosti. Bogoljubiva, pak, toplina koju Duh Sveti daje srcu jeste mirna i neprekidna. Ona sve delove duse priziva ljubavi prema Bogu. Ona se ne pruza van srca, nego sama po sebi celokupnog coveka veseli nekom bezmernom ljubavlju i radoscu. Oni koji su je upoznali treba da se trude da je dostignu. Jer, prirodna ljubav je znak izvesnog zdravlja prirode zbog uzdrzanja. Ipak, ona nije u stanju da um uzdigne do bestrasca: to postize duhovna (blagodatna) ljubav.

75. O svetlonosnom delovanju blagodati na dusu, i o njenom pomracenju pod dejstvom mracnih sila.

Kada duva severni vetar, vazduh koji nas okruzava biva cist usled izvesne tananosti i osvezavajuceg dejstva duvanja. Kada, pak, duva juzni vetar, vazduh kao da se zgusnjava i postaje tezak: naime, juzni vetar iz svojih (tj. juznih) zemalja donosi i po celom svetu raznosi nekakvu suvu maglu. I dusa je izvan demonskog pomracenja kada prima dejstvo istinskog i Svetog Duha. Kada je, pak, silno obuzme duh prelesti, ona se sva prekriva oblacima greha. Stoga mi svoje stremljenje treba uvek svom snagom da usmeravamo ka ociscavajucem i zivotvornom vejanju Svetog Duha, tj. ka duhu koji je prorok Jezekilj u svetlosti poznanja video iz pravca severa (Jez.1,4). Na taj nacin ce uvek biti cist sagledateljni deo nase duse i mi cemo se udostojiti da nelazno pristupamo Bozanstvenim vidjenjima, u vazduhu svetlosti gledajuci ono sto je u svetlosti. To i jeste svetlost istinskog poznanja.

76. Kako Duh istine i duh prelesti dejstvuju u dusi pre i posle krstenja. Neki su izmislili da se blagodat i greh, tj. Duh istine i duh prelesti zajedno kriju u

umu onih koji se krstavaju. Stoga, kazu, jedan poziva um na dobro, a drugi na ono sto je suprotno. Ja sam, medjutim, iz Svetoga Pisma i (iskustva) umnog cula razumeo da pre krstenja blagodat spolja usmerava dusu na dobro, dok se satana gnezdi u samim njenim dubinama, pokusavajuci da umu zagradi sve desne izlaze. Od trenutka, pak, kada se preporadjamo u krstenju demon izlazi napolje, a blagodat ulazi unutra. Stoga nalazimo da je nekada nad dusom gospodarila prelest, dok posle krstenja nad njom gospodari istina. I nakon toga satana dejstvuje na dusu po preznjem, a cesto i gore nego ranije. Ipak, on nije saprisutan blagodati (daleko bilo), vec na neki nacin stvara dimnu zavesu pred umom preko telesne vlaznosti i prijatnosti beslovesnih slasti. Sve to biva po popustenju Bozijem kako bi covek postigao nasladjivanje dobrom tek posto prodje kroz buru, oganj i iskusenje. Jer, receno je: Prodjosmo kroz oganj i vodu i izveo si nas u pokoj (Ps.65,12).

77. Nacin delovanja Bozije blagodati u dusi.

19

Od samog trenutka krstenja, kako rekoh, blagodat pocinje tajno da prebiva u samoj dubini uma, krijuci svoje prisustvo i od samog njegovog cula. Onome, pak, ko pocne da ljubi Boga svim svojim proizvoljenjem, ona na neizreciv nacin kroz culo uma besedi sa dusom, saopstavajuci joj jedan deo svojih dobara. Onaj ko zeli da zauvek u sebi zadrzi taj pronalazak sa velikom radoscu resava da se odrekne svih sadasnjih dobara. On, naime, hoce da stekne polje na kome je nasao sakriveno blago zivota (Mt.13,44).

Naime, onaj ko se odrekne sveg zivotnog bogatstva u sebi nalazi mesto na kome se sakrila blagodat Bozija. Po meri napredovanja duse i Bozanski dar (blagodati) otkriva u umu svoju blagotvornost. Medjutim, tada Gospod dopusta da i demoni mogu vise da uznemiravaju dusu kako bi je naucio da rasudjujuci razlikuje dobro od zla i kako bi je ucinio smirenijom. Jer, podvrgavajuci se takvim iskusenjima, ona se pokriva velikim stidom od sramote zbog demonskih pomisli.

78. Kroz krstenje se Sveti Duh useljava u srce, dok se zli duh izgoni. Medjutim, time se sklonost ka grehu ne unistava potpuno.

Sa obrazom Bozijim u nas je [usadjen] umni pokret duse. Telo je, pak, na neki nacin njen dom. Medjutim, Adamovim prestupom su se oskrnavile ne samo naravstvene crte duse, vec je i nase telo postalo podlozno propadanju? Stoga se Svesveti Bog Slovo ovaplotio. Kroz svoje sopstveno krstenje, On nam kao Bog dariva vodu spasenja kojom se preporadjamo. Jer, mi se preporadjamo u vodi, dejstvom Svetog i Zivotvornog Duha. Stoga se odmah ociscujemo i po dusi i po telu, ukoliko Bogu pristupamo sa punim raspolozenjem. Pri tome se Duh Sveti useljava u nas, izgoneci greh (ili oca greha), buduci da je nemoguce da bi pri jedinstvu i prostoti (koji su osobene crte duse) zajedno prebivaju oba lica, kao sto neki misle. Osim toga, gde ce se naci mesto za lice lukavog kada se Bozanska blagodat kroz sveto krstenje u nekoj bezmernoj ljubavi spoji sa crtama obraza Bozijeg, [cineci] zalog njegovog podobija? Jer, kakvu zajednicu ima svetlost s tamom (2.Kor.6,14). Prema tome, mi koji hodimo stazom svestenih podviga, verujemo da se banjom netruleznosti (Tit.3,5) mnogooblicna zmija izbacuje iz dubina uma. Ipak, nemojmo se cuditi ako i posle krstenja opet zajedno sa dobrim pomislima nailaze i zle. Jer, banja osvecenja skida prljavstinu greha, ali ne unistava dvojstvenost nasih zelja i ne sprecava demonima da vojuju protiv nas i da nam govore zavodljive reci. Mi, naime, treba da silom Bozijom, naoruzavsi se oruzjem pravde, sacuvamo ono sto nismo uspeli da zadrzimo dok smo se nalazili u prirodnom stanju.

79. Blagodat deluje preko cula uma, a satana preko telesnih cula i pozude. Satana se, kako rekoh, svetim krstenjem izbacuje iz duse. Ipak, njemu se, iz

navedenih razloga, dopusta da na nju dejstvuje preko tela. Blagodat Bozija se useljava u samu dubinu duse, tj. u um. Jer, receno je: Sva je slava kceri careve unutra, tj. nevidljiva za demone (Ps.44,14). Prema tome, kada se sa toplinom secamo Boga, mi osecamo da Bozanstvena ljubav kao potok izbija iz same dubine naseg srca. Naprotiv, zli dusi napadaju telesna cula i gnezde se u njima. Oni na one cija dusa jos nije odrasla najlakse deluju preko tela, koje im je dostupno. Na taj nacin, kako kaze bozanstveni apostol, nas se um uvek nasladjuje zakonom Duha, dok se telesna cula rado predaju slastoljubivim sklonostima (Rim.7,22). Otuda kod onih koji revnosno napreduju u poznanju, blagodat preko cula uma i samo telo raduje neizrecivim veseljem. Ukoliko, pak, nadju da nemarno i bezbrizno hodimo stazom blagocasca, demoni, tj. ubice plene nasu dusu preko telesnih cula, nasilno je vukuci ka onome sto ne zeli.

80. [Rec] protiv onih koji govore da blagodat i greh zajedno obitavaju u srcu krstenih.

Oni koji govore da dva lica, tj. Duh blagodati i duh greha, zajedno prebivaju u srcima verujucih u potvrdu svog misljenja uzimaju reci jevandjeliste: Svetlost svetli u tami, i tama je ne obuze (Jn.1,5). Oni izvode zakljucak da se Bozanstvena svetlost nimalo ne oskrnavljuje zajednickim prebivanjem sa lukavim, tj. da se Bozanstvena svetlost na neki nacin priblizila djavolskoj tami. Medjutim, reci istog Jevandjelja ih izoblicavaju i pokazuju da ne mudruju saglasno sa Svetim Pismom. Bog Slovo, istinita Svetlost je blagoizvoleo da se javi tvorevini u svom Telu. Po svom bezgranicnom covekoljublju On je u nama zapalio svetlost svog svetog poznanja, koje mudrost sveta nije obuhvatilo. Ona, naime, nije poznala svetlost Boziju s obzirom da je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu (Rim.8,7). Zbog toga je Bogoslov i upotrebio slican izraz. Rekavsi jos nekoliko reci, divni muz navodi: Bese svetlost istinita koja obasjava svakoga coveka koji dolazi u svet.

20

On kao da kaze da ta svetlost rukovodi i ozivotvorava. U svetu bese, i svet kroz njega postade, i svet ga ne pozna. Svojima dodje, i svoji ga ne primise. ? onima koji ga primise dade vlast da budu ceda Bozija, onima koji veruju u ime Njegovo (Jn. 1,9-12). Objasnjavajuci rec - ne primise [tj. ne poznase], premudri Pavle govori: Ne kao da to vec postigoh ili se vec usavrsih, nego stremim ne bih li to dostigao, kao sto mene dostize Hristos Isus (Fil.3,12). Prema tome, jevandjelist ne govori da satana nije poznao svetlost istinitu (ta, on joj je bio tudj od samog pocetka), nego dostojno opovrgava ljude koji zbog svog pomracenog srca ne zele da pridju svetlosti Bozijeg poznanja, iako slusaju o silama i cudima Njegovim.

81. Postoje dve vrste zlih duhova: istancani, koji vojuju protiv duse, i grubi, koji vise deluju na telo.

Ucenje [duhovnog] poznanja nam saopstava da postoje dve vrste zlih duhova: jedni su istancani, a drugi grubo-vestastveni. Istancani ratuju protiv duse, dok grubi obicno plene telo posredstvom nekih sramnih slasnih pokreta. Stoga se duhovi koji napadaju na dusu uvek protive i onima koji napadaju na telo, premda se podjednako staraju da naskode ljudima. Ukoliko blagodat ne obitava u coveku, zli duhovi se, slicno zmiji, gnezde u dubini srca, ne dozvoljavajuci dusi da se uzdigne i pozeli dobro. Kada, pak, blagodat tajno obitava u umu, oni kao neki tamni oblaci prolecu delovima srca, pretvarajuci se u grehovne strasti i u raznovrsne privide i mastanja, kako bi putem uspomena i sanjarenja rasejavali um i odvlacili ga od opstenja sa blagodacu. Prema tome, kada nas duhovi koji napadaju na dusu raspaljuju na dusevne strasti, ponajpre na samomnjenje i gordost (tj. majku svih zala), mi treba da pomisljamo na [predstojece] raspadanje svoga tela. Na taj nacin cemo postideti nadmenost samoljubivog samouznosenja. Slicno treba da cinimo i kada demoni koji ratuju protiv tela nase srce navode na uskipelost sramnim pohotama. To secanje silno razara sve napade zlih duhova, [vracajuci] nas na secanje na Boga. Medjutim, ukoliko povodom secanja na smrt demoni pocnu da nam podmecu misao o nistavnosti ljudske prirode, koja zbog raspadanja u sebi nema niceg dobrog (s obzirom da oni vole da uzvracaju onima koji ih muce slicnim mislima), mi treba da se setimo casti i slave Carstva nebeskog, ne zaboravljajuci, uostalom, da u mislima drzimo strahotu nelicemernog Suda Bozijeg. Na taj nacin cemo odbiti i malodusnu beznadeznost, [u isto vreme] pruzajuci cvrstinu i snagu za suprotstavljanje nasem srcu, koje je sklono lakomislenosti.

82. U srcu onih koji imaju blagodat ne moze da bude djavo. Protiv njih on vojuje posredstvom tela.

Gospod nas u Svetom Jevandjelju uci da satana, ukoliko pri povratku svoj dom nadje pometen i ukrasen (tj. besplodno [ljudsko] srce), uzima sedam drugih duhova, gorih od sebe. On tada ulazi u dom i u njemu se gnezdi, cineci da je potonje stanje coveka gore negoli prvo (Lk.11,25). Iz toga treba shvatiti da satana ne moze uci u dubinu duse i u nju se nastaniti sve dok Duh Sveti obitava u nama. I bozanstveni Pavle uci istom shvatanju stvari. Na osnovu podviznickog (opitnog) svedocanstva videci njenu sustinu (tj. kakva je u punoj istini), on govori: Radujem se zakonu Bozijemu po unutrasnjem coveku, ali vidim drugi zakon u udima svojim koji se bori protiv zakona uma moga, i porobljava me zakonom greha koji je u udima mojim (Rim.7,22-23). O onima, pak, koji su napredovali u zivotu po duhu, on govori dalje: Nikakve, dakle, sad osude nema onima koji u Hristu Isusu ne zive po telu nego po duhu. Jer, zakon Duha zivota u Hristu Isusu oslobodi me od zakona greha i smrti (Rim.8,1-2). Da bi, opet, pokazao da satana iz tela vojuje na dusu koja je postala pricesna Svetom Duhu, on na drugom mestu govori: Stojte, dakle, opasavsi bedra svoja istinom i obukavsi se u oklop pravde, i obuvsi noge u pripravnost za jevandjelje mira, ? iznad svega uzmite stit vere, o koji cete moci pogasiti sve ognjene strele necastivoga, i kacigu spasenja uzmite, i mac Duha, koji je rec Bozija (Ef.6.14-17). Medjutim, jedna je stvar porobljenost, a druga - borba. Prva oznacava neko nasilno uzimanje pod vlast, a druga ukazuje na ravnopravno suprotstavljanje. Stoga apostol i govori da djavo ognjenim strelama napada na duse koje u sebi nose Hrista Gospoda. Onaj ko ne moze rukama da dohvati svog protivnika, obicno protiv njega koristi strele. Vodeci borbu sa njim izdaleka on hoce da ga povredi letom strele. Buduci da zbog prisustva blagodati vise ne moze da se kao ranije gnezdi u umu, satana se gnezdi u telu preko pohotljive vlaznosti i njenih prohteva, pokusavajuci da prevari dusu. Stoga treba isusivati telo, kako se um, povucen pohotljivom vlaznoscu, ne bi hvatao na mamac sladostrasca i padao. Iz samih reci apostola se mozemo lako uveriti da um podviznika stoji pod

21

dejstvom Bozanske svetlosti, zbog cega sluzi Bozijem zakonu i njime se nasladjuje. Telo, pak, buduci sklono zlu, [prihvata] potcinjavanje zlim duhovima, usled cega biva privuceno da sluzi njihovim zlim nagovaranjima. Iz toga je samo po sebi jasno da um nije neko opste obitavaliste za Boga i djavola. Jer, kako bih ja mogao umom mojim da sluzim zakonu Bozijem, a telom zakonu grehovnom kad se um moj u potpunoj slobodi ne bi protivio demonima (rado se pokoravajuci blagom delovanju blagodati) i kad telo u isto vreme ne bi bilo privlaceno prijatnim mirisom beslovesnih slasti usled, kako sam rekao, popustenja da se u telima podviznika ugnezdi zao duh? Apostol govori: Jer znam da dobro ne zivi u meni, tj. u telu mojemu (Rim.7,18). Na taj nacin, demoni se bore protiv uma onih koji se posredstvom podviga suprotstavljaju grehu (buduci da apostol ne govori o sebi), starajuci se da telo razneze i raslabe prijatnim pokretima, navodeci ga na uzivanje. Jer, njima je, po pravednom popustenju, dopusteno da se sakriju u dubinu tela cak i onih koji se krepko podvizavaju protiv greha, buduci da se proizvoljenje ljudskog mudrovanja uvek nalazi na probi. Onaj ko jos u ovom zivotu, posredstvom podviznickih trudova, moze da umre, najzad sav postaje dom Duha Svetoga. On je i pre smrti vec vaskrsao. Takav je bio i sam blazeni Pavle. Takvi su bili i bivaju svi podviznici koji su se podvizavali savrsenim podvigom i koji se podvizavaju protiv greha.

83. Kako se smatra da iz srca izlaze pomisli koje seje satana. Srce iz samog sebe iznosi kako dobre, tako i lose pomisli. Uostalom, zle pomisli ono

ne izvodi iz sopstvene prirode: neke od njih ima stoga sto se secanje na zlo kod njega, usled ranijih prelesti, pretvorilo u naviku, dok se veci njihov deo, i pritom najgorih, zacinje pod zlim uticajem demona. Mi, medjutim, osecamo kao da izlaze iz srca. Zbog toga su neki pomislili da u nasem umu zajedno prebivaju blagodat i greh. Kao potvrdu [svog misljenja] oni privode i reci Gospoda: ? sto izlazi iz usta izlazi iz srca, i ono pogani coveka. Jer, iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, i ostalo (Mt.15,18-19). Medjutim, oni ne znaju da nas um, pod dejstvom nekog tananog cula, usvaja zle pomisli koje u njega ubacuju zli duhovi. I samo telo, sklono ugadjanju sebi, jos vise (premda ne znamo kako) na njih nagovara dusu, buduci da je sa njom zajedno sraslo. Jer, telo bezmerno voli ugodnosti koje pruza prelest. Iz tog razloga izgledaju da pomisli koje u dusu ubacuju demoni izlaze iz srca. Mi ih u stvari usvajamo kada zelimo da se njima nasladimo. Gospod je navedene reci i izrekao kao prekor, kako svedoci samo Bozanstveno Jevandjelje. Jer, onaj ko se nasladjuje pomislima koje lukavi satana u njega ubacuje i ko secanje na njih upisuje u svoje srce, ocigledno pokazuje da ih potom vec poradja iz sopstvenog [uma].

84. Primer iz Svetog Pisma koji pokazuje da blagodat i djavo ne mogu zajedno da prebivaju u srcu.

Gospod u Jevandjelju govori da jaki ne moze biti izbacen iz svog doma ukoliko ga ne sveze onaj ko je jos jaci od njega. Tek on ce oteti sve njegovo i izbaciti ga (Mt.12,29). Kako ce posle takve sramote onaj ko je izbacen moci ponovo da udje i da prebiva zajedno sa pravim gospodarem doma, koji sa svojim domom raspolaze po svojoj volji? I koji car bi tiranina koji je ustao na njega hteo da zajedno sa sobom drzi u carskim odajama? Zar ga nece on odmah poseci, ili vezanog predati svojim vojnicima na zasluzene muke i najstrasniju smrt?

85. Dokaz iste tvrdnje iz iskustva duhovnog zivota, tj. na osnovu dejstva blagodati u onome ko napreduje.

Onaj ko na osnovu toga sto mi zajedno pomisljamo i o dobru i o zlu zakljucuje da Duh Sveti i djavo mogu zajedno da obitavaju u ljudskom umu, treba da zna da se [slicna pojava] desava stoga sto jos nismo okusili i videli da je blag Gospod (Ps.33,9). Jer, u pocetku, kako sam vec govorio, blagodat skriva svoje prisustvo u krstenima, ocekujuci proizvoljenje duse. Kada se vec covek potpuno obrati Bogu, ona neizrecivim nekim culom otkriva srcu svoje prisustvo. I ona ponovo ocekuje kretanje duse, popustajuci u medjuvremenu da demonske strele pogadjaju samu dubinu njenog osecanja kako bi sa toplijim proizvoljenjem i najsmirenijim raspolozenjem iskala Boga. Ukoliko covek najzad sa tvrdom odlucnoscu pocne da ispunjava zapovesti i neprestano priziva Gospoda Isusa, oganj svete blagodati ce se prostreti i na spoljasnja cula srca, vidno istrebljujuci trnje na ljudskoj njivi. Usled toga ce se i djavolski saveti i nagovaranja zaustaviti negde daleko od tog mesta (tj. od srca sa blagodacu), samo lako doticuci strasni deo duse. ? kada se covek svojim podvizima obuce u sve vrline, i narocito u vrlinu nesticanja, blagodat ozaruje celokupno njegovo bice u nekom najdubljem osecanju, razgorevajuci u njemu najtopliju ljubav prema Bogu. Tada se i strele djavolske gase jos pre nego sto dostignu do telesnih

22

cula. Vejanje Duha Svetog srce ispunjava dubokim mirom, a ognjene djavolske strele se gase jos dok lete vazduhom. Uostalom, ponekad Bog dopusta da se cak i covek koji je dostigao tu meru podvrgava zlom dejstvu demona, ostavljajuci njegov um na neko vreme neosvetljenim kako nasa samovlasnost [tj. volja] ne bi bila sasvim vezana uzama blagodati, buduci da greh treba da se pobedjuje podvigom i buduci da covek jos uvek treba da napreduje u duhovnom iskustvu. Jer, ono sto se smatra savrsenim kod ucenika (tj. napredak do samog vrha lestvice koja je pokazana Jakovu), ni izdaleka nije savrseno u poredjenju sa bogatstvom Boga, koji poucava ljubavi koja revnuje za napredovanje.

86. Bozije popustenje koje vaspitava, a Bozije odvracanje koje kaznjava. Sam Gospod govori da je satana pao sa neba (Lk.10,18), kako (unakazeni) ne bi

video obitavalista svetih andjela. Kad on nije dostojan opstenja sa dobrim slugama Bozijim, kako ce moci da zajedno sa Bogom obitava u umu covecijem? Mozda ce neko reci da tako biva po popustenju. Medjutim, time se nista ne dokazuje. Jer, vaspitno popustenje nikako ne lisava dusu Bozanske svetlosti: blagodat samo, kako sam vec govorio, skriva od uma svoje prisustvo da bi se dusa zbog djavolske gorcine, tj. njegovih dejstava pokrenula da sa svim strahom i velikim smirenjem potrazi pomoc od Boga. Slicno i mati svoje dete, koje se lose ponasa (ne zeleci da se potcini potrebi hranjenja mlekom, na kratko vreme ispusta iz svoga zagrljaja. Uplasivsi se neobicnih nepoznatih ljudi KOJI ga okruzuju, ono u velikom strahu i sa suzama ponovo hrli u majcin zagrljaj. Tome nasuprot, odvracanje Bozije dusu (koja ne zeli da ga ima u sebi) prepusta demonima u ropstvo. Medjutim, mi verujemo da nismo nedonoscad, nego istinska ceda Bozije blagodati, koja se hrane retkim popustenjima (iskusenja) i cestim utehama. [Mi verujemo] da cemo pod dejstvom njene dobrote dospeti u coveka savrsena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13).

87. O dejstvu na dusu vaspitnog popustenja Bozijeg i Bozijeg odvracanja kojim se kaznjavamo. O tome kako treba dejstvovati u prvom i u drugom slucaju.

Vaspitno popustenje najpre pogadja dusu velikom tugom, osecajem ponizenja i izvesnom merom beznadja, kako bi se u njoj ugusila tastina i zelja da sobom zadivljuje, i kako bi se privela dolicnom smirenju. Medjutim, odmah potom ono u srcu izaziva umilni strah Boziji i ispovest sa suzama, te veliku zelju za dobrim cutanjem. Medjutim, napustanje, koje se desava zbog Bozijeg odvracanja, dusu prepusta samoj sebi, usled cega se ispunjuje ocajanjem i neverjem, nadmenoscu i gnevom. Poznajuci i jedno i drugo, tj. popustenje i napustanje, mi treba da pristupamo Bogu saglasno sa svojstvima svakog od njih: u prvom slucaju treba Bogu da prinosimo blagodarnost i obecanja, s obzirom da neobuzdanost nase naravi milostivo kaznjava lisavanjem utehe sa namerom da nas ocinski nauci da razlikujemo dobro od loseg, a u drugom - neprestano ispovedanje grehova, neprekidne suze i veliko usamljivanje, kako bismo, svojim trudom umolili i umilostivili Boga da pogleda, kao ranije, na srca nasa. Uostalom, treba znati da se u slucaju vaspitnog popustenja blagodat skriva u dusi, na neuhvatljiv nacin joj pomazuci u njenoj borbi protiv satane prsa u prsa, tako da njenim neprijateljima izgleda da je pobeda nad njima delo nje same.

88. Primerom se objasnjava zbog cega se pri blagodati pomislja i dobro i zlo. I ko se udostojava da pomislja samo o duhovnom.

Onaj ko se u zimsko vreme, stojeci negde na otvorenom prostoru, okrene licem ka istoku u rano jutro, svojom prednjom stranom ce biti ogrejan suncem, dok ce mu zadnja strana ostati van uticaja sunceve toplote. U tom trenutku, naime, sunce nije nad njegovom glavom. Tako biva i sa onima koji se jos nalaze na pocetku duhovnog delanja: njihovo se srce ponekad delimicno ogreva svetom blagodacu, usled cega njihov um pocinje da radja duhovna razmisljanja. Ipak, spoljasnji delovi njihovog srca jos uvek nastavljaju da mudruju po telu. Naime, svi delovi srca jos ni izdaleka nisu u dubokom osecanju ozareni svetloscu blagodati. (Oni koji to nisu razumeli izmislise da se u umu podviznika nalaze dva lica koja se medjusobno suprotstavljaju). Eto zbog cega se desava da dusa u isto vreme pomislja i dobro i zlo. Tako u pomenutom primeru covek u isto vreme oseca i hladnocu i toplotu. Jer, od trenutka kada je skliznuo u dvojstvenost poznanja, nas um oseca neku nuzdu da, i bez svoga htenja, u isto vreme pomislja i dobro i zlo. To se narocito [moze primetiti] kod onih koji su dostigli do tananog rasudjivanja. Ma koliko se trudio da uvek pomislja samo dobro, on se uvek seca i loseg. Jer, od Adamovog pada ljudsko secanje se nekako razdelilo na dvojaku pomisao. Medjutim, ukoliko mi sa

23

toplom revnoscu pocnemo da ispunjavamo Bozije zapovesti, blagodat ce, osvetljavajuci sva nasa cula u nekom dubokom osecanju, popaliti sva nasa grehovna secanja. Nasladjujuci nas mirom neprestane ljubavi, nase srce ce da nas navikava da pomisljamo samo ono sto je duhovno, a ne telesno. To se veoma cesto desava onima koji se priblizavaju savrsenstvu i koji neprestano u srcu svome imaju secanje na Gospoda.

89. Kroz krstenje blagodat obnavlja u nama obraz Boziji. Podobije, pak, ona izobrazava kasnije zajedno sa naporima coveka koji stice vrline, na cijem se vrhu nalazi ljubav, kao najsavrsenija crta bogopodobija.

U krstenju koje nas preporadja sveta blagodat nam daruje dva dobra, od kojih jedno bezgranicno prevazilazi drugo. Jedno od njih ona daje odmah: u samoj vodi se obnavljaju i prosvecuju sve crte duse koje sacinjavaju obraz Boziji i [covek] se pere od svake grehovne prljavstine. Drugo, tj. podobije Bozije, ona ocekuje da ostvari zajedno sa nama. Prema tome, kada um sa velikim odusevljenjem pocinje da okusa dobra Svesvetog Duha, treba da znamo da blagodat pocinje, da tako kazem, da na crtama obraza izobrazava crte podobija. Slikari u pocetku samo jednom skicom ocrtavaju lik coveka, da bi potom, malo po malo, dodavali jednu boju za drugom, predstavljajuci obraz onoga koga slikaju, koji je sa njim slican cak do pojedinacnih vlasi. I sveta blagodat Bozija u pocetku kroz krstenje u coveku obnavlja crte obraza Bozijeg, postavljajuci coveka u stanje u kome je bio kada je bio sazdan. Kada uvidi da mi sa svim proizvoljenjem stremimo ka krasoti podobija Bozijeg, te stojimo nagi i bez straha u njenoj radionici, ona u dusi slika vrlinu za vrlinom, uznoseci njen lik iz slave u slavu i dodajuci joj crte podobija Bozijeg. Pri tome osecaj pokazuje kako se u nama oblikuju crte podobija. Ipak, savrsenstvo podobija prepoznajemo tek kroz prosvecenje. Napredujuci u izvesnoj meri i neizrecivom skladu, um osecajem prima sve vrline. Medjutim, duhovnu ljubav ne moze steci onaj ko se nije osvedoceno prosvetio Duhom Svetim. Ukoliko od Bozanske svetlosti ne primi savrseno podobije, umu ce savrsena ljubav jos uvek ostati nedostupna, pa makar i stekao sve druge vrline. Jer, samo kada se savrseno upodobi Bozijoj vrlini (u meri koja mu je dostupna), covek ce poneti i podobije Bozanstvene ljubavi. Kada se pri slikanju portreta skici doda najpodesnija boja, lik cak po osmehu postaje slican onome koga portretisu. I Bozanska blagodat, izobrazavajuci u nekome podobije, dodaje svetlost ljubavi, pokazujuci da je obraz Boziji sveukupno doveden do blagoljepija podobija. Osim toga, bestrasce dusi moze da dostavi jedino vrlina ljubavi. Jer, ljubav je punota zakona (Rim.13,10). Nas unutrasnji covek se svakodnevno obnavlja u dodiru sa ljubavlju. Ipak, u punotu uzrasta on dolazi samo sa punim savrsenstvom ljubavi.

90. U pocetku se u celini mogu osetiti blagodatne utehe, koje se potom skrivaju. Prvo se desava da bi se podrzala revnost u podvizima, a drugo - da bi se podviznik smirio. Potpuno projavljivanje blagodati se ostvaruje u ljubavi... Kako ono biva.

Ukoliko covek vatreno zavoli vrlinu Boziju, Duh Sveti u samom pocetku podviznistva dusi daje da se sa osecajem osvedoci u sladost Boziju kako bi um tacno i jasno spoznao velicinu ploda bogoljubivog truda. Medjutim, On potom na dugo vreme sakriva bogatstvo zivotvornog dara kako bismo mi, i pored napredovanja u svim vrlinama, mislili o sebi da smo nistavni, buduci da ne vidimo da je sveta ljubav u nama postala stalni deo nase naravi. U to vreme se desava da demon mrznje silno navaljuje na duse podviznika usled cega se one mrzovoljno odnose cak i prema onima koji ih vole: oni cak ni za vreme pozdrava ne mogu da se oslobode pogubnog dejstva mrskosti. Usled toga dusa silno tuguje i boluje. Iako u secanju drzi duhovnu ljubav, ona nije u stanju da je probudi u svom osecaju, usled, kako joj izgleda, nedovoljnog napora u usavrsavanju. Stoga treba silom da se teramo na vrsenje dela ljubavi, te cemo moci da je osetimo u svoj njenoj punoti i osvedocenosti. Medjutim, njenom savrsenstvu niko od onih koji zivi u telu ne moze da pridje, izuzev svetih koji su se udostojili mucenistva i savrsenog ispovednistva. Jer, onaj ko ih je dostigao, potpuno se preobrazava, te cak i hrani nerado prilazi. Uostalom, zar bi onaj ko se hrani Bozanskom ljubavlju mogao jos da oseca zelju za dobrima sveta? Zbog toga premudri Pavle, veliki sasud poznanja, blagovesteci nam o buducim utehama namenjenim pravednicima, iz sopstvenog svedocenja govori: Carstvo Bozije nije jelo ni pice, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome (Rim.14,17), sto predstavlja plod savrsene ljubavi. Na taj nacin, oni koji napreduju u savrsenstvu cesto i ovde mogu da je okusaju. Ipak, u punom savrsenstvu ne moze da je stekne onaj u kome najpre nije zivot progutao ono sto je smrtno (2.Kor. 5,4).

24

91. O dejstvu blagodatne ljubavi prema Bogu. Jedan od onih koji nezasito ljube Boga mi pricase: "Jednom sam pozeleo da zaista

poznam ljubav Boziju. I Blagi mi je [trazeno] darovao u punom osecanju i sa potpunim osvedocenjem. To dejstvo sam osecao sa velikom snagom, usled cega je moja dusa sa neizrecivom nekom radoscu i stremljenjem zelela da napusti telo i da ode ka Gospodu, te da sasvim zaboravi nacin privremenog zivota". Onaj ko je okusio dejstvo te ljubavi ne ljuti se ni na koga, pa makar doziveo hiljade uvreda i lisavanja: on ostaje u dusi prilepljen ljubavlju za onoga ko ga vredja i zalosti. Njegova [revnost] se razgoreva samo protiv onih koji napadaju na siromahe ili protiv Boga govore nepravdu, kako govori Pismo (Ps. 74,6), ili, pak, na neki drugi nacin zive u zlu. Jer, onaj ko Boga ljubi mnogo vise nego sebe (tj. ko ne ljubi sebe, nego samo Boga) vec ne misli o sopstvenoj casti, vec zeli jedino da se postuje pravednost Onoga koji ga je pocastvovao vecnom cascu. To on ne zeli nekom olakom i privremenom zeljom. Naprotiv, usled savrsenog iskustva ljubavi prema Bogu, to raspolozenje je kod njega postalo nepromenjivo svojstvo naravi. Treba takodje znati da onaj ko je Bogom doveden do takve ljubavi biva iznad same vere, u osecanju srca potpunom ljubavlju drzeci Onoga koji se verom postuje, kao sto nam jasno ukazuje sveti Pavle, govoreci: ? sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveca je ljubav (?.?o?.13,13). Jer, onaj ko Boga drzi punim bogatstvom ljubavi, kao onaj ko sav prebiva u ceznji, kako rekoh, biva neuporedivo iznad svoje vere.

92. Radi uspeha u bogoslovstvovanju neophodno je obnavljati naruseni mir sa drugima.

Umereno dejstvo svetog poznanja nas, po svom svojstvu, navodi da znatno tugujemo ukoliko svojom razdrazljivoscu nekoga uvredimo i nacinimo ga svojim neprijateljem. Za slican postupak ono ne prestaje da grize nasu savest, sve dok posredstvom objasnjenja i izvinjenja ne uspemo da uvredjenoga vratimo ka predjasnjem dobrom raspolozenju prema nama. Takva skrusenost se sa narocitom snagom projavljuje kada se neko od ljudi ovoga sveta, makar i nepravedno, naljuti na nas. To nas krajnje opterecuje i zalosti, buduci da smo za njega postali sablazan i uzrok posrtanja. Zbog toga i um nas u tim trenucima vise nije sposoban da bogoslovstvuje. Po svojoj prirodi buduci u potpunosti ljubavlju, ucenje [duhovnog] poznanja nasoj misli ne dopusta da se uznese do bozanstvenih sagledavanja ukoliko prethodno ne vaspostavi ljubav sa onim ko se nepravedno gnevi na nas. U slucaju da on nece [da se izmiri], ili da se udaljio iz nasih krajeva, mi treba u dusi sa najboljim raspolozenjem prema njemu da zamislimo njegov lik, u dubini srca ispunjavajuci zakon ljubavi. Jer, oni koji zele da steknu bogopoznanje treba i lica onih koji se nepravedno gneve na njih da zamisljaju u svom umu sa bezgnevnom pomisli. Ukoliko postigne [receno], um ce ne samo u oblasti bogoslovlja koracati bezbedno i nepogresivo, vec ce i sa velikom smeloscu uzrastati u ljubavi Bozijoj, sa drugog stepena se penjuci na prvi.

93. Put vrline je u pocetku tezak i gorak, a kasnije postaje lagan i prijatan. Put vrline za one koji tek pocinju da vole blagocasce izgleda surov i strasan. On nije

takav sam po sebi, vec se priroda coveka od samog izlaska iz majcine utrobe navikava da zivi lagodno u uzivanjima. Za one koji su vec uspeli da stignu do njegove sredine, on poprima sasvim drugi, veoma blag i prijatan vid. Jer, kada nasa zla stremljenja budu potisnuta dobrim navikama, zajedno sa njima iscezava i samo secanje na beslovesna uzivanja. Usled toga dusa sa velikom radoscu koraca svim stazama vrline. Stoga Gospod, izvodeci nas na put spasenja, govori da je tesan i pun skorbi put koji vodi u zivot i da je malo onih koji njime idu (Mt.7,14). Onima, medjutim, koji su se sa velikom zeljom ustremili na ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti, On govori: Jaram je moj blag i breme je moje lako (Mt.11,30). Nama predstoji da u pocetku naseg podviga nasilnim naporom volje ispunjavamo svete zapovesti Bozije, kako bi nam blagi Gospod, uvidevsi nasu nameru i trud, darovao spremnost da rado sluzimo Njegovoj preslavnoj volji. Jer, od Gospoda se dobija volja (Pric.8,35). Posle toga, mi vec pocinjemo sa velikom radoscu da neprestano cinimo dobro. Tada zaista osecamo da je Bog onaj koji cini u nama i da hocemo i da tvorimo po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13).

94. Spoljasnja i unutrasnja iskusenja podviznika cine sposobnim da u sebi odrazi Bozanske krasote.

Vosak koji nije zagrejan i omeksan ne moze dobro da primi pecat koji se u njega utiskuje. Tako i covek koji nije podvrgnut naporima i bolestima ne moze da primi pecat

25

vrline Bozije. Stoga Gospod govori bozanstvenom Pavlu: Dosta ti je blagodat moja; jer se sila moja u nemoci pokazuje savrsena (2.Kor.12,9). I sam apostol se hvali govoreci: Zato cu se najradije hvaliti svojim nemocima, da se useli u mene sila Hristova (2.Kor.12,9). Takodje, i u Pricama je napisano: Jer, Gospod kara onoga koga ljubi, i bije svakog sina koga prima (Pric.3,12). Apostol nemocima naziva napade neprijatelja Krsta, koji su se cesto desavali i njemu i svima svetima kako se ne bi pogordili zbog mnostva otkrivenja (2.Kor.12,7), vec kako bi kroz smirenje prebivali u stanju savrsenstva, prepodobno cuvajuci Bozanski dar putem cestih unizenja. Mi, pak, nemocima nazivamo lukave pomisli i telesne nepravilnosti. Jer, tada su tela svetih (koji su se podvizavali protiv greha) bila predavana smrtonosnim ranama i raznim drugim mukama, usled cega su bila iznad strasti koje su kroz greh usle u ljudsku prirodu. Danas, pak, kada se u Gospodu umnozava mir Crkvama, telo podviznika blagocasca treba da se iskusava cestim nepravilnostima [tj. bolestima], a dusa lukavim pomislima, narocito onih koji imaju poznanje koje je praceno sa svakim osecanjem i osvedocenoscu, kako ne bi pali u tastinu i rasejanost i kako bi mogli, radi velikog smirenja, u svoja srca da smeste pecat Bozanske lepote, po recima svetog proroka: Znamenova se na nama svetlost lica tvoga, Gospode (Ps.4,7). Stoga treba sa blagodarnoscu da trpimo volju Gospodnju. Tada ce nam se i bolesti i borba protiv demonskih pomisli uracunati kao neko drugo mucenistvo. Jer, onaj ko je nekada iz usta bezakonih vlastodrzaca govorio svetim mucenicima: "Odreknite se Hrista i zavolite slavu ovoga veka", i danas isto neprestano ponavlja slugama Bozijim. Onaj ko je tada mucio tela pravednih i ko je kroz sluzitelje djavolskog mudrovanja uzasno vredjao casne ucitelje i danas na ispovednike blagocasca navodi razna stradanja sa velikim ponizenjima i izrugivanjima, narocito ukoliko, radi slave Gospodnje, sa velikim zarom pomazu ugnjetenim i siromasima. Zbog svega toga trebalo bi sa svom izvesnoscu i trpljenjem da u sebi izgradimo svedocanstvo savesti pred licem Bozijim, po [Davidovoj] reci: Trpeci potrpeh Gospoda, i obrati na me paznju (Ps.39,2).

95. O dvojakom smirenju - tj. smirenju naprednih i smirenju savrsenih. Smirenje se ne stice lako. S obzirom da je vrlo uzvisena [stvar], neophodni su veliki

napori da bi se dostiglo. Pricesnicima svetog poznanja ono dolazi na dva nacina. Kod podviznika blagocasca koji se nalazi na sredini duhovnog puta smirena misao se odrzava ili usled telesne nemoci, ili usled neprijatnosti od strane onih koji ustaju na revnitelje pravednog zivota, ili usled lukavih pomisli. Kod onoga, pak, ciji se um u punom osecaju i osvedocenju ozaruje svetom blagodacu, smirenoumlje postaje prirodno raspolozenje duse. Jer, hranjena i nasicenja blagoscu Bozijom, ona ne moze vise da se nadme do uznosenja slavoljublja, cak i da neprestano ispunjava zapovesti Bozije. Naprotiv, u opstenju sa Bozanskim snishodjenjem, ona sebe smatra beznacajnijom od svih. Prvo smirenoumlje je uglavnom praceno tugom i teskobom, a drugo - radoscu i svemudrim stidom. Jedno, kako rekoh, dolazi podviznicima koji su na sredini puta, a drugo se udeljuje ljudima koji se priblizavaju savrsenstvu. Stoga se prvo cesto podavljuje zitejskim uspesima, dok se drugo ne koleba cak ni kada bi se [podvizniku] ponudila sva carstva ovoga sveta. Ono ne samo da se ne plasi najstrasnijih strela grehovnih, vec ih uopste i ne oseca. Jer, buduci duhovno, ono vise nema nikakvog osecaja za telesnu slavu. Podviznik njega dostize tek posto prodje kroz prvo smirenje. Jer, ukoliko najpre kroz vaspitnu skorb stradanja ispitivacki ne smeksa nasu samovlasnost [tj. volju], blagodat nam nece dati drugo bogatstvo.

96. O cuvanju od praznih losih pomisli i razgovora. JBubitelji uzivanja sadasnjeg veka prelaze od pomisli na pad. Noseni mnjenjem bez

rasudjivanja, oni skoro sve svoje strasne zamisli sa zudnjom izrazavaju ili u bezakonim recima ili u nepodobnim delima. Oni, pak, koji su odlucili da vode podviznicki zivot [ostavljaju zla dela i] prelaze ka zlim pomislim, ili ka zlim i stetnim recima. Ukoliko vide da se oni predaju osudjivanju i zloslovljenju drugih, ili da vode isprazne i neumesne razgovore, ili da se neprilicno smeju, ili da se bezmerno gneve, ili da zele ispraznu i nekorisnu slavu, demoni ih odmah u gomilama napadaju. Uzevsi slavoljublje kao povod za svoju zlocu i uskocivsi kroz nju kao kroz neka mracna vrata, oni pljackaju njihove duse. Stoga oni koji se predaju sticanju vrlina ne treba da prizeljkuju slavu, niti da istu razgovore sa mnogima, niti da cesto izlaze i setaju se, niti da bilo koga osudjuju (cak i da je dostojan osude), niti da su pricljivi (makar i govorili samo o dobrome). Jer, pricljivost znatno rasejava um i ne samo da ga cini nesposobnim za duhovno delanje, nego ga jos i predaje u ruke demona uninija. Oslabivsi ga malo po malo, on ga dalje predaje demonu

26

bezmerne tuge, a na kraju i demonu gneva. Stoga um uvek treba upraznjavati u ispunjavanju svetih zapovesti i u dubokom secanju na slavu Gospodnju. Jer, onaj ko postuje zapovesti, kaze Pismo, nece poznati lukavu rec (Prop.8,5), tj. nece skrenuti ka neumesnim pomislima ili recima.

97. Neprestano secanje na Gospoda i neprestana molitva sa cuvanjem uma jesu jedino sredstvo za ociscenje srca.

Znak da je dusa bolno pocela da mrzi strasti jeste osecaj ostrog bola srca koje prima ubode demonskih strela, pri cemu se coveku cini da nosi same strele. Ona se tada nalazi na pocetku svog ociscenja. Jer, ukoliko ne pretrpi veliki bol od bestidnosti greha, ona kasnije nece moci bogato da se raduje blagosti pravednosti. Nakon toga, onaj ko zeli da ocisti svoje srce neka ga zagreva neprestanim secanjem na Gospoda Isusa, imajuci u njemu jedinstveno poucavanje i neprestano delanje. Jer, onaj ko zeli sa sebe da zbaci sopstvenu gnjilost ne treba samo povremeno da se moli. Naprotiv, on uvek treba da se bavi molitvom i da cuva um, pa makar se nalazio i daleko od molitvenog doma. Onaj ko hoce da ocisti zlato [ne treba] ni za kratko vreme da ostavi ognjiste bez vatre, inace ce se ruda koju cisti ponovo stvrdnuti. Tako ni [podviznik] ne treba samo povremeno da se seca Boga, tj. da u drugo vreme ne misli o Njemu. Jer, ono sto stice molitvom, on ce izgubiti kada je prekrati. Ljubitelju vrline je svojstveno da neprestanim secanjem na Boga cisti zemljanost srca. Na taj nacin ce, pri postepenom isparavanju zla pod dejstvom ognja dobrog secanja, dusa u punoj slavi da savrseno dodje do svoje prirodne prozracnosti.

98. U cemu se sastoji bestrasce ili cistota srca. Bestrasce nije stanje u kome nas ne napadaju demoni. Jer, u tom slucaju bi, po

apostolu, trebalo izici iz ovoga sveta (?.?o?. 5,10). Bestrasce znaci da ostajemo mirni i kada nas oni napadaju. Oni koji su obuceni u oklope mogu da se podvrgavaju streljanju protivnika, da cuju zvuk strela koje lete i cak da vide same strele koje su na njih odapete, pa ipak da ostanu neranjivi usled tvrdoce svoje ratnicke odece. Ogradjeni gvozdjem, oni nisu podvrgnuti ranama za vreme borbe, Mi se, pak, posredstvom cinjenja dobrih dela oblacimo u oklop svete svetlosti i u slem spasenja, te razgonimo mracne demonske redove. Jer, cistotu ne donosi samo prestanak cinjenja zla, nego jos vise velika revnost za dobro, koja na kraju potpuno iskorenjuje zlo.

99. O dva demona koji nas napadaju duze od svih drugih - demonu prekomerne revnosti i telesne pohote. Kako se boriti protiv njih.

Posto covek Boziji pobedi skoro sve strasti, ostaju dva demona koji ratuju protiv njega. Jedan od njih muci dusu, usled njenog velikog bogoljublja raspaljujuci je na preteranu revnost i na nameru da ne dopusti da iko drugi ugodi Bogu vise od nje, dok drugi muci telo, pobudjujuci ga nekim ognjenim dejstvom na telesnu pohotu. Sa telom se navedeno desava stoga sto je slast svojstvena nasoj prirodi, u koju je ulozena radi radjanja dece (usled cega se tesko savladjuje), a potom i po popustenju Bozijem. Jer, kada vidi da se podviznik visoko uznosi zbog umnozavanja vrlina, Gospod ponekad dopusta da ga uznemiri pogani demon kako bi sebe poceo da smatra gorim od svih drugih ljudi. Takav napad strasti ponekad biva nakon ucinjenih dobra dela, a ponekad i pre njih. Bilo da im prethodi ili da im sledi, pokret ove strasti primorava dusu da se smatra nekorisnom, ma kako inace bila velika dela koja cini. Protiv prvog mi treba da se borimo udvajanjem smirenja i ljubavi, a protiv drugog - uzdrzanjem, negnevljivoscu i udubljenim secanjem na smrt. Na taj nacin cemo u sebi neprestano osecati dejstvo Svetog Duha i u Gospodu postati visi od strasti.

100. Bogu treba ispovedati i sve nevoljne i neznane grehe. Inace ce u casu smrti biti tesko.

Oni medju nama koji su postali pricesnici svetog poznanja neosporno ce morati da daju odgovor i za nehoticnu rasejanost uma, kao sto govori bozanstveni Jov: Zabelezio si i kad sam nehoticno prestupio (Jov 14,17). I pravedno je. Jer, onaj ko neprestano upraznjava secanje na Boga i ko ne prenebregava Njegove svete zapovesti nece pasti ni u nehoticni ni u hotimicni greh. Treba, dakle, odmah da Vladici prinesemo skruseno ispovedanje i za nevoljne padove, tj. za krsenje uobicajenog [monaskog] pravila (jer, nije moguce da covek ne pada u ljudske grehe), sve dok nam se savest kroz suze ljubavi sasvim ne osvedoci da nam je oprosteno. Jer, sveti Jovan je govorio: Ako ispovedamo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe, i ocisti nas od svake nepravde (1.Jn.1,9). Stoga treba neprestano da pazimo na osecanje skrusenog ispovedanja kako

27

nasa savest ne bi na neki nacin obmanula samu sebe, pomislivsi da se vec dovoljno ispovedala Bogu. Jer, sud Boziji je mnogo strozi od suda nase savesti, cak i kad covek kod sebe ne primecuje lose postupke, kao sto nas uci premudri Pavle, govoreci: Ni sam sebe ne sudim. Jer ne osecam nista na svojoj savesti, ali stoga nisam opravdan. ? onaj koji me sudi jeste Gospod (1.Kor.4,3-4). Ukoliko se, dakle, ne budemo kako treba ispovedali za njih, u vreme izlaska nase duse oseticemo u sebi neki neodredjeni strah. Mi, pak, koji ljubimo Gospoda, treba da zelimo i da se molimo da u to vreme budemo slobodni od svakog straha. Jer, onaj ko tada bude obuzet strahom, nece slobodno proci mimo knezova tartara. Oni, naime, tu bojazljivost duse smatraju znakom njenog saucesnistva u njihovom zlu. Dusa, pak, koja je obradovana ljubavlju Bozijom, u cas razresenja od tela sa andjelima mira leti iznad svih mracnih hordi. Ona je na neki nacin dejstvom duhovne ljubavi dobila krila, s obzirom da je ljubav savrseno ispunjenje zakona. Stoga ce oni koji sa takvom smeloscu odlaze iz ovog zivota prilikom Drugog dolaska Gospodnjeg biti uzeti sa svima svetima. Oni, pak, koji u vreme smrti osecaju makar i mali strah bice ostavljeni u gomili svih drugih ljudi, kao podlozni sudu, kako bi bili ispitani ognjem suda i dobili nasledje po svojim delima od blagog Boga naseg i Cara Isusa Hrista. Jer, On je Bog pravde i Njegovo je bogatstvo blagosti Carstva Njegovog, koje daje nama koji ga ljubimo u vekove i u sve vekove vekova. Amin.

  Tumacenje svetog Maksima povodom reci stotog poglavlja: "Kako bi bili ispitani

ognjem suda"... i dalje. "Oni koji su stekli savrsenu ljubav prema Bogu i koji su putem vrlina ucinili da su im

se krila duse osnazila za lak let, bivaju uzneseni, kako kaze apostol, na oblacima i na sud nece ici. Oni, pak, koji nisu dostigli takvo savrsenstvo i koji pored dobrih dela imaju i grehe, ici ce na sud, te ce kroz ispitivanje dobrih i zlih dela kao ognjem biti oprobani. I ukoliko tas sa dobrim delima prevagne, oni ce biti izbavljeni od mucenja".

  

  NAPOMENE:

1. Ovih naslova nema u grckom originalu. Njih je smislio latinski prevodilac. Mi ih preuzimamo, smatrajuci da ce znatno pomoci da se ucenje svetog Dijadoha lakse razume i zapamti (Patrol. graecae Migne, t. 65),- prim. prev.

 

DOBROTOLjUBLjE

PREPODOBNI OTAC JOVAN KARPATSKI

 

Kratko svedocanstvo o njemu

 O svetom ocu Jovanu Karpatskom se ne zna ni ko je bio, ni u koje je vreme delovao,

ni gde se podvizavao. Jedino imamo svedocanstvo blazenog Fotija, koji u dvesta prvoj lekciji kaze: "Procitao sam knjigu u kojoj se pored deset definicija osnovnih vrlina n sto poglavlja Dijadoha, episkopa Fotike epirske, te nekoliko spisa prepodobnog Nila, nalaze i spisi Jovana Karpatskog, koje je naslovio Utesna beseda monasima iz Indije koji su ga zamolili da im se javi recju podrske i ta beseda se sastoji iz sto poglavlja". Na osnovu pominjanja uz Dijadoha i Nila, moglo bi se zakljuciti da ga je Fotije smatrao njihovim savremenicima, tj. da je ziveo u V veku. Karpat je veliko ostrvo izmedju Rodosa i Krita.

28

Sveti Jovan se na njemu rodio ili se na njemu podvizavao. Svojom besedom sveti otac ocinski ohrabruje citaoce da podnesu tegobe i savladaju iskusenja koja ih susrecu.

   

DOBROTOLjUBLjEPREPODOBNI OTAC JOVAN KARPATSKI

PREPODOBNOG OCA JOVANA KARPATSKOGSTO POUCNIH POGLAVLjA MONASIMA

KOJI SU MU PISALI IZ INDIJE

 

Zemaljskim carevima donoseci prolecno cvece, neki molioci ne samo da nisu bili odbaceni, vec su bili udostojeni posebnih darova. Slicno postupam i ja prinoseci vam, po vasoj zelji, stotinu korisnih poglavlja. Pozajmivsi ih negde, ja ih prinosim vama koji zivite nebeski zivot, nadajuci se da cete blagonaklono da ih prihvatite i da cete me udostojiti dara vase molitve.

1. Car svega je vecit i Njegovo Carstvo nema ni pocetka ni kraja. Utoliko treba da je usrdnije staranje onih koji su resili da se potrude radi Njega i radi vrlina. Jer, pocasti ovoga zivota, ma kako bile blistave, prestaju zajedno sa njim, dok one koje Bog dodeljuje dostojnima ostaju u vekove buduci da se daju zajedno sa besmrtnoscu.

2. Blazeni David je ispevao pesmu Bogu u ime celokupne tvorevine. On je pomenuo andjele i sve nebeske sile. Potom se spustio do zemlje, pomenuvsi zveri i stoku, ptice pernate i gmizavce. On je smatrao da je takva pesma u njihovo ime isto sto i poklonjenje Onome ko ih je stvorio, pozelevsi da svako stvorenje u njemu ima svoj odgovarajuci udeo. Kako bi monah, koji se poredi sa sapfirskim zlatom, bilo kada mogao sebi da dozvoli bilo kakvo popustanje ili lenjost u psalmopojanju?

3. Plamen je nekada obuhvatao kupinu, ali je nije sagorevao. Isto tako vrelina tela ne uznemirava i ne skrnavi ni telo, ni um onih koji su dobili dar bestrasca, cak ni ako im je telo veoma tesko i vrelo. Jer, glas Gospodnji preseca plamen (Ps.28,7) prirode, a htenje Bozije i Njegova rec razdeljuju ono sto je po prirodi sjedinjeno.

4. Svojim uvecavanjem i smanjivanjem mesec izobrazava stanje coveka koji cas cini dobro, cas pada u greh, te ponovo kroz pokajanje stupa na put vrline. Um kod onoga koji gresi nije propao (kao sto misle neki medju vama). Ni telo meseca se nije smanjilo, vec samo svetlost. Kroz pokajanje covek ponovo vraca svetlost koja mu je svojstvena, kao sto se i mesec, posle smanjenja, opet oblaci u uobicajenu svetlost. Ko veruje u Hrista, ako i umre, zivece (Jn.11,25). I videcete da sam ja Gospod: Rekoh i ucinicu (Jez. 37,25).

5. Ako budes pobedjen kada protiv tebe misleno ustane roj neprijateljskih predstava, tj. ako im se predas, znaj da si se privremeno odvojio od Bozanske blagodati. Stoga si po pravednom sudu i predan u ruke sopstvenog pada. Podvizavaj se, medjutim, kako te blagodat nikada, cak ni na trenutak, ne bi napustila zbog tvog nemara. Kada, pak, prestanes da se saplices, postavsi sposoban da preskocis pregradu strasnih pomisli i skvernih priloga djavolske lukavosti, koji u gomilama nadiru jedni za drugim, nemoj da se pokazes nezahvalnim ne priznajuci dar koji ti je dan odozgo. Naprotiv, zajedno sa apostolom ispovedi: Ne ja, nego blagodat Bozija koja je sa mnom (1.Kop. 15,10) izvojeva u meni pobedu, postavivsi me iznad necistih pomisli koje ustaju na mene. Ona me je izbavila od muza nepravednog (Ps.17, 40), tj. od djavola i starog coveka. Krilima Duha uzdignut u visine i kao razresen od tela, ja sam mogao da letim iznad demona koji su me gonili. Oni ljudski um obicno love u zamku slastoljublja. Onaj ko je izmolio da bude od njih izbavljen, klice: "Onaj ko me je izveo iz Egipatske zemlje, tj. iz dusegubnog sveta, tajnom rukom je ratovao za mene i porazio Amalika. Gospod mi daje nadu da ce i ostale narode nepotrebnih strasti istrebiti ispred lica naseg" (Izl.17,1416). Bog nas ce dati mudrost i silu. Jer, neki su dobili mudrost, ali ne i silu Duha kojom se pobedjuju neprijatelji. On ce podici glavu tvoju nad neprijateljima tvojim. On ce ti dati krila kao golubu kojima ces poleteti i

29

pocinuti kod Boga (Ps.54,7). Gospod ce tvoje misice uciniti kao luk metalni, pokazujuci te cvrstim, brzim i mocnim da se suprotstavis protivniku. On ce baciti pod tvoje noge sve koji ustaju protiv tebe (Ps.17,3540). Uzvrati blagodarnoscu Gospodu za ocuvanje tvoje cistote, tj. sto te nije predao u ruke pohote tvog tela i krvi i necistih i kvarnih duhova, koji preko njih deluju. On te je ogradio desnicom svojom kao zidom. Podigni mu oltar, kao Mojsije nakon sto je Amalik nateran u bekstvo (Izl.17,15). I zapevaj mu: Zbog toga cy te ispovedati i hvaliti Gospode. Imenu tvome cu pevati, velicajuci silu tvoju (Ps.17,50), buduci da si izbavio od propasti zivot moj i izvadio me iz mreze i zamke primamljive, mnogolike i sveiskusne zlobe.

6. U nama neciste strasti raspaljuju, obnavljaju, uzdizu i umnozavaju zli demoni. Naprotiv, razmisljanja o Bozanskoj Reci (narocito ukoliko su pracena suzama) njih istrebljuju i umrtvljuju, ma koliko bile ukorenjene. Ona malo po malo cine da pogubna grehovna dusevna i telesna dejstva iscezavaju. Mi jedino ne treba da se olenjimo da neoslabnom i neodstupnom molitvom i nadom stalno budemo uz Gospoda.

7. Zbog cega Hristos iz usta vernih koji su detinjasti zlobom cini sebi hvalu? Naravno stoga da bi psalmopojanjem slomio neprijatelja i osvetnika, koji tiranise preko mere neprijatelja vrline, zlobnog osvetnika, djavola. Jer, receno je: Mnostvom tvoje slave satro si one koji ti se protive (Izl.15,7), i koji vojuju protiv nas.

8. Svako jede od plodova sopstvenog puta: jednu polovinu sada, a drugu u buducem veku.

9. Monah uvek treba da se pridrzava primernog posta, da se ne prelascuje strastima i da neguje veliko bezmolvije.

10. Mrzitelji nasih dusa, tj. demoni nagovaraju neke da nas uznesu nekom beznacajnom pohvalom, da bi zatim i nas naveli da joj je radujemo. Ukoliko potom, raslabivsi se od samomnjenja, dopustimo [da nas obuzme] i tastina, nasim neprijateljima nece vise biti tesko da nas sasvim porobe.

11. Neka ti je miliji onaj ko te grdi, negoli onaj ko te hvali. Jer, onaj ko te hvali (po Pismu) nicim se ne razlikuje od onoga ko te kune (Pric.27,14).

12. Ukoliko ti se desi da po slabosti popustis u isposnickom podvigu koji provodis sa revnoscu, sa zahvalnoscu i skrusenim srcem obrati se Promislitelju i Sudiji sviju. Ukoliko uvek budes bio smiren pred Gospodom, nikada se neces ni pred kojim covekom uzvisiti.

13. Znajuci da je molitva za nas najpobedonosnije oruzje, a za njega [naj]pogubnije, neprijatelj se na svaki nacin stara da nas od nje rastavi. Ponekad nam on nasaptava zelju da se pozabavimo jelinskom mudroscu, koju smo vec napustili. Medjutim, nemojmo slusati njegova nagovaranja kako se ne bismo udaljili od zakona i poretka naseg duhovnog delanja, i kako umesto smokava i grozdja ne bismo imali berbu trnja i ckalja. Mudrost ovoga sveta je ludost pred Bogom (1.?o?.3,?9).

14. Javljam vam radost veliku, veli andjeo, koja ce biti svemu narodu (Lk.2,10), a ne samo nekima. I jos: Sva zemlja neka ti se pokloni i neka ti peva (Ps.65,4), a ne samo deo zemlje. Pevanje nije svojstveno onima koji se sa suzama mole da nesto dobiju, nego onima koji se raduju zbog primanja zeljenog. Stoga nemojmo ocajavati, nego provodimo sadasnji zivot u radosti. Iz recenoga mi treba da crpemo pobudu za radost i blagodusnost. Ipak, to radovanje treba da rastvorimo sa strahom Bozijim, kao sto se kaze na drugom mestu: Radujte se Gospodu sa trepetom (Ps.2,11). Tako su zene, koje su bile sa Marijom, sa strahom i velikom radoscu potrcale od groba (Mt.28,8). Mozda cemo i mi jednom sa strahom i radoscu potrcati od mislenog groba. Jer, bilo bi cudno da budemo bez straha. Naime, niko nije bezgresan ni Mojsije, ni apostol Petar. Medjutim, u takvima Bozanska ljubav pobedjuje i izgoni strah napolje u trenutku ishoda.

15. U Pismu imas svedocanstvo da strasnik dobija dar bestrasca ukoliko poveruje od sveg srca i sa svim smirenjem. Danas ces biti, govori Gospod blagorazumnom razbojniku, sa mnom u raju (Lk.23,43). Krvotocivoj zeni [opet kaze]: Vera tvoja spasla te je; idi c mirom blazenog bestrasca (Mk.5,34). Ima dosta i drugih slicnih mesta, kao na primer: Po veri vasoj neka vam bude (Mt.9, 29).

16. [Ponekad] nas sramne pomisli pritesnjuju silnije od demona, iako se strogo odnosimo prema strastima. Tada jos vise treba da se ucvrstimo u veri u Gospoda, te da jace budimo u sebi nadu na obecana vecna dobra. Nasi neprijatelji se iz zavisti staraju da nam ih uskrate i da nas udalje od njih. Jer, da dobra nisu velika, demoni ne bi izgarali zaviscu, niti bi nas cesto obasipali skvernim pomislima. Oni ocekuju da makar na taj nacin

30

zadovolje svoju zlobu, misleci da ce nas vrgnuti u ocajanje mnogostrukim i nesnosnim dosadjivanjem.

17. Neki kazu da je najistinitije znanje delovanje (u skladu sa spoznatom istinom). Stoga se starajte da vise delima pokazujete veru i znanje. Jer, onaj ko se dici jedino znanjem [svakako] ce cuti: Govore da znaju Boga, a delima ga se odricu (Tit.1,16).

18. Demoni se staraju da oskrnave podviznika sramnim mastanjem i istecenjem semena uglavnom za vreme praznika i svetih sabranja [tj. Svete Liturgije], narocito kada ima nameru da pristupi svetotajinskoj trpezi. Ipak, oni ni time ne mogu poraziti ili raslabiti onoga ko je navikao da sve podnosi strpljivo i hrabro. I neka se ne hvale na nas racun savitljivci (tj. slicni zmijama) kao da su uspravni.

19. Zbog postojanosti i revnosti neprijatelji se svete dusi, udarajuci je raznim i neopisivim iskusenjima. Ali, budi hrabar. Tim velikim i nebrojenim nevoljama tebi se plete venac. Osim toga, u nemoci se pokazuje sila Hristova (2.Kor.12,9). I blagodat Duha je navikla da cveta u najzalosnijim uslovima, kako nam svedoci rec proroka: Zasija u tami svetlost pravednima (Ps.111,4), naravno, pod uslovom da smelo pouzdanje i nadu kojom se hvalimo do kraja nepokolebivo odrzimo (Jev.3,6).

20. Dobro nastrojenje [duse] najvise razara smeh, sale i praznoslovlje. Naprotiv, zastarelu dusu obnavlja i priprema za priblizavanje Bogu najvise strah Boziji, dobra paznja, neprestano poucavanje u Recima Bozijim, naoruzavanje molitvom i iskanje plodonosnog bdenja.

21. Lako je i istovremeno dusekorisno da se podnosi svaka nevolja, bilo da je pricinjavaju ljudi, bilo demoni. Jer, mi treba da znamo da zasluzujemo svaku skorb koja nailazi. Za njih ne treba da prekorevamo nikoga, osim sebe same. Onaj ko drugoga prekoreva za svoje nevolje napusta pravilno rasudjivanje.

22. Desava se da covek, uprkos svog staranja, skrece sa pravog puta usled iskusenja koja su se namnozila i kojima, kako govori Pismo, biva progutana sva mudrost njegova i sve umece njegovo (Ps.106,27). To se popusta da se ne bismo uzdali u sebe (2.Kor.1,9), i da se ne bi pohealio Izrailj govoreci: Ruka me je moja spasla (Sud. 7,2). Ti se, medjutim, nadaj da ces ponovo biti vracen u svoje predjasnje divno stanje posto po Bozijoj naredbi od tebe otpadne i bude prognan zlobnik, koji nas nagoni da sve strasno vidimo i cujemo i koji nas nagovara na greh. On opterecuje um nekim gustim oblakom, dok telo oseca neizrecivi pritisak i breme. Urodjenu pomisao, koja je sama po sebi jednostavna i bez lukavosti (kao kod novorodjenih mladenaca), on cini mnogosloznom i veoma iskusnom u svakom grehu, razvrativsi je i dovodeci do bludjenja levodesno.

23. Covek koji iznutra raste i uvecava vrline jeste nesto veliko. Pa ipak, i veliki se boji greha, kao slon misa, tj. da propovedajuci drugima sam ne bi bio odbacen (1.Kor.9,27).

24. Nece samo pred krajem sveta djavo progovoriti protiv Svevisnjeg, kako govori Danilo (7,25), nego se i sada desava da kroz nase pomisli uznosi teske hule na samo nebo, ruzeci samog Visnjega i Njegova sazdanja i Svete Tajne Hristove. Cvrsto stojeci na kamenu poznanja, mi ne treba da se plasimo, niti da se cudimo drskosti necastivca. Mi treba da se naoruzamo verom i toplom molitvom, te da, udostojivsi se visnje pomoci, smelo odgovaramo neprijatelju.

25. Pretnjama i grdnjama neprijatelj drsko napada na dusu koja tek sto je napustila telo, pokazujuci se kao ljuti i strasni tuzilac i raskrinkavac njenih padova. Ipak, tada se moze videti i [suprotno]: bogoljubiva i verna dusa, premdaje mnogo puta bila povredjena grehovima, ne oseca strah od njegovih napada i pretnji, nego se pokazuje silna u Gospodu. Ona se okriljuje radoscu i nadahnjuje smeloscu gledajuci kako je prate nebeske sile i kako je svetloscu vere ogradjena kao zidom. On sa velikom smeloscu klice protiv zlog djavola: "Sta mi imamo sa tobom, tudji Bogu? Sta mi imamo sa tobom, svrgnuti sa neba i zli slugo? Ti nemas nikakve vlasti nad nama. Vlast nad nama i nad svime ima Hristos, Sin Boziji. Njemu smo mi sagresili, Njemu cemo i odgovarati, imajuci Njegov casni Krst kao zastupnika Njegovog milosrdja prema nama i spasenja u Njemu. ? ti, okajani, bezi daleko od nas. Nema nista zajednicko izmedju tebe i slugu Hristovih". Zbog tih smelih reci djavo na kraju okrece ledja, ispustajuci prodoran krik. On je nemocan da izdrzi pred imenom Hristovim. Leteci iznad neprijatelja, dusa ga udara, kao sto ptica koju zovu brzokril udara vranu letu. Nakon toga, nju bozanstveni andjeli sa radoscu prenose u mesto koje joj je odredjeno na osnovu njenog stanja.

31

26. I malo iskusenje moze ponekad po popustenju Bozijem da bude prepreka duhovnog rasta revnitelja, kao sto se mozes ubediti iz primera ehenisa, tj. ribice, koja samim svojim dodirom moze da zaustavi ladju natovarenu citavim tovarom robe, ne dopustajuci joj da se dalje krece. Seti se i onoga ko o sebi kaze: Ja, Pavle, nekoliko puta htedoh doci ? vama, i spreci me satana (1.Sol,2,18). Medjutim, nemoj se smucivati, nego se i dalje smelo podvizavaj protiv iskusenja, [znajuci] da ces dobiti blagodat.

27. [Desava se] da se bogati vrlinama iz lenjosti udalji od svojih duznosti. Tada na njega ustaju sile zlog istoka, Amalicani, narocito Madijam (Sud.6...), tj. bludoljubiva sila sa svim svojim kamilama, tj. strasnim uspomenama, kojima nema broja. Oni tada unistavaju sve plodove zemaljske, tj. plodove dobrog delovanja i navika. Zbog toga na kraju osiromasuje Izrailj, zapada u malodusnost i biva prinudjen da zavapi ka Gospodu. Tada mu se odozgo salje dobra pomisao koja podrazava Gedeona u velikoj veri i smirenoumlju. On je, naime, nekada govorio: Moja je hiljada najgora u Manasiji (Sud.6,15). I on se sa svojih trista nemocnih ljudi podize protiv takvog mnostva napadaca, te uz pomoc blagodati preslavno uzdize znamenje pobede nad neprijateljima.

28. Neces moci da nastupas na aspidu i otrovnu zmiju, niti da gazis lava i zmaja (Ps.90,13) ukoliko dugim molbama nisi od Boga izmolio andjela pomocnika, koji ce, podigavsi te na svojim rukama, uciniti da budes visi od svakog vestastvoljubivog mudrovanja.

29. [Desava se] da neko od onih koji se silno podvizavaju bude pobedjen. On tada ne treba da pada duhom, niti da slabi u naravstvenom [pogledu], vec treba da je dobrodusan, ispravivsi se, podstaknut recima Isaije, i pevajuci pesmu: Pokorite se silnici, lukavi demoni. Ako se ponovo dignete, ponovo cete biti pobedjeni. Gospod he razrusiti svaki dogovor koji sklopite, jer je sa nama Bog (Is.8,910), koji uspravlja pale i koji nagoni nase neprijatelje da se razdiru od muke i tuge zbog naseg pokajanja.

30. Onaj ko se uci na iskusenjima nikako ne moze izbeci zalost. Medjutim, kasnije se on udostojava velike radosti, slatkih suza i bozanstvenih pomisli, s obzirom da je bol i skrusenost uzgajio u srcu svome.

31. Ni Isaak koji je hteo. ni Isav koji je trcao nije dobio zeljeni blagoslov (Rim.9,16). Jer, Bog miluje, blagosilja i Duhom pomazuje onoga koga je sam odredio za sluzbu sebi pre stvaranja sveta, a ne onoga koga bismo mi hteli. Stoga nikako ne treba da zavidimo, niti da se smucujemo kada vidimo da neki od bratije uspevaju u vrlinama, iako su u svemu neugledni i medju poslednjima. Ti si naravno cuo sta Gospod govori u prici: Podaj mesto ovome (Lk.14,9) da na njega sedne onaj ko je visi od tebe. Stoga se pre zavidimo Sudiji koji je premudro i predivno presudio da najmanji i poslednji bude prvi i predvodnik, a da mi budemo poslednji. premda smo stariji i po podvizima i po godinama. Svaki covek treba da se saobrazi sa merom koju mu je dao Gospod. Ako Duhom zivimo, po Duhu i da hodimo, kako je napisano (Gal.5,25).

32. [Moze se desiti] da ti onaj ko je kod tebe na poslusanju kaze: "Omoguci mi da na neko vreme, radi vrline, mogu da mrobam ovo ili ono delo, i da ga obavim tako i tako". Ti nikako nemoj da pristanes s obzirom da je ocigledno da onaj ko govori na taj nacin hoce da ispuni svoju sopstvenu volju, i da odbacuje zavete poslusanja.

33. Telesne i dusevne strasti ce, ma koliko ih bilo, videces, sa vremenom isceznuti uz Boziju pomoc. Medjutim, milost Hristova nikada nece prestati. Jer, milost je Gospodnja od veka sadasnjeg i do veka buduceg na onima koji ga se boje (Ps.102,17).

34. Carske riznice se pune zlatom, a um istinskih monaha poznanjem. 35. Ponekad se desava da se ucitelj predaje bescascu i da se podvrgava

iskusenjima zbog onih kojima je pruzio duhovnu korist Jer, [apostol] govori: Mi smo prezreni (ponizavani zaocem u telu) i slabi, a vi ste slavni i jaki u Hristu (1. Kor.4,10).

36. Izvor i oslonac iskvarenosti kroz telo jesu strasne pomisli. Medjutim, onaj ko se otrezni posle pada, pokajanjem progoni pomisao iz duse. Naime, kaze se da bi bilo bolje da placete ne bi li se iz vase sredine izbacio onaj ko vas je nagovorio da uradite to delo, tj. zla i nepodesna pomisao (1.Kor.5,2). Na taj nacin se plac protivi duhu iskvarenosti.

37. Ko ce objaviti onome ko je pritisnut neslavnim stanjem i nemocu za vrline da ce ugledati Isusa (i to ne samo u buducem veku, nego i ovde) kako sa silom i velikom slavom ide prema njemu kroz bestrasce? S obzirom da ce njegova dusa, koja je ostarela u besplodnosti, po obecanju, slicno Sari, najzad roditi sina pravde, on ce reci: Zasmejao me je Bog, tj. "Pruzio mi je veliku radost, nakon toliko godina provedenih u tuzi zbog

32

mnogostrasnosti", ili, po drugom prevodu: "Podmladio me je Bog", tj. Obnovi se, kao u orla, mladost moja (Ps.102,5). "Jer, iako sam ostarila u gresima i necasnim strastima, ja sam se danas ponovo rodila i postala mlada i nezna. Ranije sam bila ogrubela od vestastva, a sada vec lako gledam na svetske stvari, primivsi prostotu i bezrazlicnost prema svetskom koja mi je po prirodi svojstvena. Velikom miloscu Bozijom moj um je ozdravio, a moje telo je, kao kod Neemana Sirijca, postalo slicno telu mladenaca, umivsi se u Jordanu poznanja. Sada sam ponovo proste naravi, s obzirom da sam se po blagodati Bozijoj izbavila od zmijinog mudrovanja, i od hordi zlih pomisli, mnogoiskusnih u zlu i mnogovestastvenih (tj. pogruzenih u culnost)".

38. Pretpostavi da ti sam Gospod govori: "U jednom trenutku sam ti oduzeo jedan dar kojim je tvoj um bio zadovoljan i kojim si se uspokojavao. Umesto njega sam ti dao drugi, isto tako znacajan dar. Ti si, medjutim, mislio samo o oduzetome, ne obrativsi paznju na zamenu. Stoga stenjes, jadikujes i ranjavas se tugom. Ipak, ja se radujem kad vidim da prihvatas skorb od mene (2.Kor.2,2). Zaista, ja tugu saljem na korist, starajuci se da spasem, a ne da pogubim onoga koga smatram sinom".

39. Uzmi sebi za pravilo da ne jedes ribu, te posmatraj kako ce neprijatelj poceti da te neprestano navodi da je zelis. Osim toga, i ti sam ces neumorno poceti da stremis da jedes ono sto ne bi trebalo ni da zelis. Tako ces na primeru videti ono sto se desilo sa Adamom. Cuvsi: "Od ovog drveta nemoj da jedes", on je svu svoju zelju ustremio bas na zabranjen [plod].

40. Nekoga Bog spasava poznanjem, a nekoga prostotom i nezlobivoscu. Jer, ti treba da znas da Bog nece odbaciti nezlobivog.

41. Oni koji snaznije prilegnu na molitvu, podvrgavaju se strasnijim i svirepijim iskusenjima.

42. Cak i ako si izabran da se obuces u bestrasce, nemoj se predavati neradu. Naprotiv, staraj se svom svojom snagom da ga dostignes. Jer, za tim uzdisemo zeleci da se obucemo u svoj nebeski stan... da bi zivot progutao ono sto je smrtno (2.Kor.5,24) ne samo telesno (zajedno sa krajem sveta), nego vec ovde misleno (kao zalog). Jer, pobeda prozdre smrt (l.Kop.15,54). U talasima sile koja nam je poslana sa nebesa bice progutani svi Egipcani koji nas progone i skorbe.

43. Ukoliko si zaboravio onoga ko je rekao: Plasim se da propovijedajuci drugima ne budem sam odbacen (1.Kor.9,27), i: Koji misli da stoji neka pazi da ne padne (1.Kop.10,12), i jos: Cuvaj sebe (smatrajuci se duhovnim) da i ti ne budes iskusan (Gal.6,1), ukoliko si zaboravio Solomonovo skretanje sa pravog puta i pad u bezakonje posle velike blagodati, ukoliko si predao zaboravu neocekivano odricanje velikog Petra, ti mozes da se uzdas u svoj razum, da se hvalis svojim zivotom, dase dicis dugotrajnoscu svog velikog podviznistva i da das mesto gordosti. Ipak, brate, nikako nemoj da se olenjis (izvalivsi se poledjuske), niti se predaj bezbriznosti. Naprotiv, pre se boj sve dok ima disanja u tvojim nozdrvama, cak i da si dostigao Mojsijev uzrast. I moli se govoreci: Gospode, nemoj me odbaciti u vreme starosti. Kada nestane snage moje nemoj me ostaviti Boze, Spasitelju moj. U tebi je hvalopoj moj svagda (Ps.70,9; 6).

44. Gospod ti, kao Mateju, govori: Hajde za mnom (Mt.9,9). Dok usrdno hodis za svojim mnogozeljenim Vladikom po putu zivota, [moze se desiti] da se spotaknes svojom nogom o kamen strasti i da neocekivano padnes u greh, ili opet da se, nailazeci na mracna mesta, nehotice okliznes i padnes. Ipak, ma koliko puta pao i pricinio svome telu ostar bol, ti (ponovo ustavsi sa predjasnjom revnoscu) hodi za svojim Gospodom, sve dok ga ne stignes. Tako se u svetoj pomisli javih tebi da vidim silu tvoju (koja me spasava) i slavu tvoju. U ime tvoje podizaNu ruke svoje. Kao od sala i masti nasitice se dusa moja i usnama radosti hvalice te usta moja, pevajuci ti pesmu (Ps.62,36). Velika je za mene cast sto sam dobio ime Hriscanina, kao sto mi govori Gospod ustima Isaije: Veliko je sto si se nazvao mojim slugom (Is.49,6).

45. Na jednom se mestu kaze da ce Otac nebeski dati dobra onima koji mu istu (Mt.7,11), a na drugom da ce dati Duha Svetoga onima koji istu od Njega (Lk.11,13). Tim recima se stavlja do znanja da ce se Boziji molitvenici udostojiti i nebeskih darova, a ne samo oprostenja grehova. U svom iskanju oni se utvrdjuju mislju da je Gospod blaga obecao gresnicima. a ne pravednicima. Prema tome, moli se neodstupno i sa nesumnjivim raspolozenjem, cak i ako nisi savrsen u vrlinskom zivotu (tj. ako si slab i bezuspesan), te ces dobiti mnogo.

33

46. Neka se neverni ili maloverni seti kako mrav dobija krila, te kako poneki crv dobija mogucnost da leti, tj. kako se mnogo slicnih divnih pojava desava medju Bozijim stvorenjima. Neka makar na taj nacin on ostavi bolest neverovanja i nenadanja, te na kraju okrilati i olista poput drveta sa preslavnim poznanjem. Jer, Gospod govori: Ja ucinih da ozeleni suho drvo i da suhe kosti ozive (Jez.17,24; 37,4; 9).

47. Nikako ne treba da nam se zbog telesnih potreba desi da budemo ophrvani brigama. Naprotiv, svom dusom treba da verujemo Bogu, kao sto je nekada govorio neki dobri covek: "Poverite se Gospodu i On ce se poveriti vama", i kao sto pise blazeni apostol Petar: Budite celomudreni i trezveni u molitvama (1.Pt.4,7), i sve svoje brige polozite na Boga, jer se On stara za vas (?.??.5,7). Ukoliko jos uvek sumnjas i ne verujes da se On brine o tebi i o tvojoj prehrani, pogledaj na pauka, te razmisli koliko se covek razlikuje od njega, od koga nema nista slabije i nemocnije. On ne stice imovinu, nikuda ne izlazi, ne sudi se i ne gnevi se, nema nikakvih zaliha, vec u savrsenoj krotosti, celomudrenosti i potpunom bezmolviju provodi zivot. On nije radoznao u vezi sa bliznjima, vec se tiho i bezmetezno bavi svojim poslom. Njime on i bez govora ljubiteljima nedelanja saopstava da onaj ko ne zeli da se trudi ne treba ni da jede. Cutljiv je, pak, on do te mere da je prevazisao i samog Pitagoru (kome se Grci, zbog njegovog podviga uzdrzavanja jezika, dive vise nego bilo kom drugom filozofu). Pitagora nije govorio sa svima, vec sa samo povremeno tajno obracao svojim prijateljima. On se, takodje, ponekad obracao bikovima i orlovima, cime je cinio nesto besmisleno i dostojno podsmeha. Vino uopste nije upotrebljavao, nego je pio samo vodu. Takvo Pitagorino uzdrzavanje jezika pauk je prevazisao svojim savrsenim cutanjem. On je i njegovo uzdrzavanje od vina prevazisao time sto mu nije potrebna ni voda. U tom bezmolvnom stanju prebiva slabi i smireni pauk, koji ne voli da izlazi napolje i luta tamo-amo, niti da se preko mere predaje trudu i naporima. I Onaj koji zivi na visinama i koji gleda na smirene (a nista nije smirenije od pauka) cak i do njega prostire svoj promisao, svakodnevno mu saljuci po malo hrane, tj. cineci da u njegovu mrezu za njegove potrebe uleti poneki mali insekt.

48. Mozda ce neko od onih koji robuju sladokustvu reci: "Ja mnogo jedem, ali se mnogo i trosim, te nikako ne mogu da izbegnem mnoge ovosvetske poslove i brige". Medjutim, neka i on pogleda na ogromne kitove koji se krecu u Atlantskom okeanu, tj. kako ih Bog hrani u izobilju i nikada ne gladuju, premda svaki od njih pojede ribe koliko ni najnaseljeniji grad za jedan dan ne moze da potrosi. Sve tebe ceka da im das hranu na vreme, peva sveti prorok (Ps.103,27). Prema tome, Bog hrani sve: i onog ko se mnogo trudi, i onog ko se malo trudi. Cuvsi navedeno, ti (koji imas siroku i prostranu utrobu) sve svoje brige prebaci na Boga i veru, stresavsi sa sebe svaku svetsku brigu i mnogobrizni um, te ne budi neveran, nego veran.

49. Ukoliko zaista zelimo da ugodimo Bogu i da nas zavoli blazenom ljubavlju, predstavimo mu svoj um potpuno nagim, tj. sa [resenoscu] da nista od svega ovoga sveta ne vuce sa sobom - ni iskustvo, ni sofisticko mudrovanje, ni opravdanje, pa cak da smo izucili svu svetsku mudrost. Jer, Bog se okrece od onoga ko mu prilazi sa samoumisljenom naravi, tj. kao udebljan tastinom i nadmenoscu. Neki tumaci su dobro sujetno samomnjenje nazvali gojenjem samim sobom i nadimanjem.

50. Kako mozemo da savladamo greh koji se vec ukorenio u nama? Neophodno je samoprinudjavanje (tj. da vrsimo nasilje nad svojim zeljama). Jer, receno je: Covek se sa naporom trudi nad sobom i nasilno progoni svoju pogibao (Pric.16,26), neprestano se prisiljavajuci da uzdize svoje pomisli ka svetinji. Zakoni nam ne zabranjuju da nasilje rusimo nasiljem (tj. nasilje greha nasiljem dobrih stremljenja). Kada samoprinudjavanje unesemo u neko dobro staranje (tj. kada sami sebe nasilno teramo na sprovodjenje u delo nekog dobrog stremljenja), mi mozemo, sedeci u Jerusalimu, ocekivati da nam sidje sila s visine (Lk.24,49), tj. da prebivamo u neprestanoj molitvi i ostalim vrlinama sve dok nam ne dodje mocna sila, koja ne lici na nase slabe napore, vec (na nacin koji je neizreciv telesnim ustima) nadmocno pobedjuje i odgoni kako nasu grehovnu narav, tako i zlobu demona, te naklonost nasih dusa ka zlu i sve neprilicne pokrete tela. Nastade, kaze se, sum sa neba kao hujanje silnoga vetra (Dap.2,2), kako bi iz nas pripudno prognao zlo, koje nas stalno nasilno vuce ka losim delima.

51. Postavlja neprijatelj zasedu u skrivenom mestu, kao lav iza ograde svoje (Ps.9,30), krijuci od nas zamke i mreze necistih i necastivih pomisli. Medjutim, ukoliko ne spavamo i mi mozemo njemu postaviti jos vece i opasnije mreze, zamke i zasede. Jer, molitva i Psalam, bdenje i smirenoumlje, sluzenje bliznjima i milost, blagodarenje i

34

slusanje Bozanskih Reci predstavlja zasedu i mrezu i jamu i bic i klopku i propast za neprijatelja.

52. Dospevsi u duboku starost, bozanstveni David je, blagodareci Boga koji ga je izabrao, na kraju svog ispovedanja Bozijih blagoslova rekao: Sada je tvoj sluga stekao [spremno] srce da ti se pomoli ovom molitvom". To je receno da bismo razumeli da je neophodan veliki podvig i da treba mnogo vremena provesti u molitvama kako bi se dostiglo do bezmeteznog ustrojstva srca, tj. do nekog drugog srdacnog neba, gde obitava Hristos, kako govori apostol: Ili ne poznajete sebe daje Isus Hristos u vama (2.Kor. 13,5).

53. Ako nam je Hristos postao premudrost od Boga i pravednost i osvecenje i izbavljenje (1.Kor.1,30), svakako je postao i pokoj. Jer, On kaze: Hodite ? meni svi koji ste umorni i natovareni i ja cu vas odmoriti (Mt.11,28). Stoga se sa pravom moze reci da je On za coveka postao subota, tj. odmor. Jer, ljudski rod jedino u Hristu moze obresti pokoj.

54. Kao sto postoji casa pada i casa gneva, tako postoji i casa nemoci. Primivsi je od nas, Gospod je u odredjeno vreme daje u ruke nasih neprijatelja kako bi ubuduce onemocali i padali demoni, a ne mi.

55. U spoljasnjim poslovima postoje menjaci, tkaci, pticolovci, vojnici, zidari. Tako shvati i za unutrasnja dela, tj. da i medju pomislima postoje kockari, trovaci, morski razbojnici, zverolovci, bludnici, ubice i tome slicno. Njih treba odmah izgoniti napolje blagocastivim protivrecenjem i molitvom. Narocito treba izgoniti bludne skvrnitelje, kako ne bi oskrnavili sveto mesto i kako coveka Bozijeg ne bi ucinili mrskim.

56. Gospod se na darivanje spasenja ne podstice samo recju (kao u slucaju razbojnika koji mu je vapijao sa krsta), nego i pomislju. Tako je krvotociva rekla u sebi (tj. pomislila sa verom): Ako se samo dotaknem kraja haljine Njegove, ozdravicu (Mt.9,21). I rob Avramov je u razumu svome govorio Bogu o Reveki (Post.24,15).

57. Ucinjeni greh skoro istog trenutka sam goni onoga ko se kaje ka Bogu, tj. cim oseti njegov smrad, tezinu i besnilo. Onoga, pak, ko nece da se prekloni na pokajanje, greh ne goni ka Bogu, nego ga zadrzava kod sebe i veze ga nerazresivim uzama, cineci pogubne zelje jos jacim i ljucim.

58. Cuvaj se caranja Jezaveljinih (4.Car.9,22), od kojih su najgora pomisli nadmenosti i sujetne slave. Ti ces se od njih uz blagodat Boziju izbaviti ukoliko budes ponizavao i ruzio svoju dusu, pruzajuci se pred Gospodom i prizivajuci Njegovu pomoc, te ispovedajuci da je izbavljenje koje trazis nebeski dar. Stoga se i kaze: Ne moze covek nista primati ako mu ne bude dano s neba (Jn.3,27).

59. Desava se ponekad da za vreme skupa bratije sujetna pomisao navaljuje da kazes nesto sto nije blagovremeno. Andjelske pomisli, pak, savetuju ti da odagnas pricljivu i neblagovremenu pomisao. Ukoliko je, dakle, ne oteras dobrim cutanjem, nego joj dozvolis da se probije na povrsinu, bices nakicen nadmenoscu i moraces da se suocis sa rdjavim posledicama. Bices, naime, pravedno predan ili jos vecem grehu, ili nekim spoljasnjim nevoljama, ili teskim neprijatnostima od strane bratije, ili mukama u buducem veku. Jer, mi cemo dati odgovor i za praznu i sujetnu rec, izgovorenu zbog neobucenosti jezika. Stoga pomno pazi na svoj jezik.

60. Kaze se da one koje iskusavaju uzivanja, gnev, slavoljublje i druge [strasti], danju przi sunce, a nocu mesec (Ps. 120,6). Stoga se moli da te oseni Bozanstveni oblak koji ispusta rosu, kako bi izbegao neprijateljsku jaru.

61. Nikako ne dozvoljavaj da ti se smelo priblizavaju ljubitelji pijanstva i robovi neumesnih trpeza, niti oni koji rado govore bestidne reci, pa makar ih krasile sede vlasi i makar dugo vreme vodili monaski zivot. Inace ce njihova gnjilost zahvatiti i tebe i ti ces biti pribrojan onima cija su srca necista i neobrezana.

62. Najpre se Petru urucuju kljucevi, a potom se popusta da se odrekne Hrista Gospoda. Tim padom je on ucelomudrio svoje misljenje o sebi. Stoga i ti [pazi]. Nemoj se cuditi ukoliko padnes u razna iskusenja posto dobijes kljuceve razumevanja. Naprotiv, proslavi jedinog premudrog Gospoda, koji padovima obuzdava samomnjenje, koje obicno dolazi posle bozanstvenog poznanja. Jer, iskusenja su uzda koja, po Bozijem promislu, moze da obuzda ljudsku nadmenost.

63. Gospod cesto od nas uzima dobra, kao na primer bogatstvo Jova. Jer, Gospod ga je dao, Gospod ga je i uzeo (Jov 1,21). Tim pre ce iz ruku nasih biti uzeto zlo koje je na nas naveo Vecni. Jer, premudri govori: I dobro i zloje od Gospoda (Sir.11,14). Navodeci na nas zlo, On nam daruje i vecnu radost sa vecitom slavom. "Kako sam bdeo, govori Gospod, da

35

bih vas razorio i da vam ucinim zlo, tako cu i obnoviti i vise necu razarati, i nasadicu i vise necu cupati". Neka zacuti narodna izreka koja glasi: "Cim je krenulo nagore, vise se nece popraviti". Jer, Onaj ko je nase poslove izmenio u losem pravcu, naravno, moze ponovo da ih vrati i u svetlije stanje.

64. Onaj ko silnije i sa vecom zeljom za pobedom napada na demone uzdrzanjem, ili molitvom, ili drugom nekom vrlinom, i sam dobija duboke rane. Stoga on dolazi cak do beznadja, podozrevajuci da na njegovoj dusi lezi osuda duhovne smrti. Zbog toga je prinudjen da vapije: Ko ce me izbaviti od tela smrti ove (Rim.7,24). Jer, neprijatelj me i protiv moje volje nagoni da se povinujem njegovim zakonima.

65. Nije slucajno nekada bilo napisano kako su neki govorili medju sobom: Ustajte da odemo narodu koji zivi sa nadom, i koji prebiva u spokojstvu (Sud. 18,910), i jos: Dodjite, podjimo u Judeju, i pogovorivsi sa njima jezikom lukavim, odvratimo ih k nama od istine (Is.7,56). Tako obicno i zli demoni tokom celog zivota ostre maceve iskusenja protiv onih koji su izabrali bezmolvije. One koji su najvise pobozni i bogobojazljivi oni napadaju sa velikom silom i neizrecivom nametljivoscu, nagovarajuci ih na greh cak i povodom samih blagocastivih dela. Oni hoce da ih pobede, te da ih udalje od vere Hristove, od molitve i dobre nade. Ali mi, Gospode, govoreci sa Davidom (Ps.79,19), necemo odstupiti od tebe sve dok nam ne ukazes stedrost i dok se ne udalje od nas oni koji bi da nas progutaju, Mi necemo odstupiti od tebe sve dok ne naredis da od nas odu oni koji nas iskusavaju i dok se ne obnovimo trpljenjem i cvrstim bestrascem. Jer, celokupni ljudski zivot je ispit. Cesto u odredjeno vreme sam Podvigopoloznik popusta da padnemo pod noge tudjina. Ipak, velikoj i hrabroj dusi je svojstveno da ne ocajava prilikom skorbi.

66. Demon je silan da coveka (koji je skrenuo sa istinskog i prirodnog svog puta) i mimo njegove volje da prikloni sebi i da ga potcini svojoj volji. Utoliko pre andjeo (koji u odredjenom casu primi naredjenje od Boga) moze da celokupno raspolozenje coveka okrene na bolje. Svehladni severni [vetar] je silan da najmeksu prirodu vode pretvori u kamenitu tvrdocu [tj. led]. Sta tek moze da ucini najtopliji juzni [vetar]? Ohladjeni vazduh sve sebi potcinjava i ispunjava svojom hladnocom: Naspram lica mraza... ko ce opstati (Ps.147.6). Zar nece utoliko pre toplota po svome svojstvu sve preobraziti? Jer, ko ce opstati i naspram lica toplote? Stoga verujemo da ce i hladni i crni ugalj naseg uma, ranije ili kasnije, postati vreo i svetao od dodira Bozanskog ognja.

67. Postoji i u ovom veku (uz verno svedocanstvo i obelezje) stanje bestrasca koje se pojavljuje u nasem skrivenom Josifu. U njemu nas um. izasavsi iz Egipta, ostavlja strasne porive i skriveno najsramotnije ropstvo, te slusa jezik koji nije znao: ne jezik demona, necisti jezik koji kvari zdravo poimanje, nego sveti jezik andjela, koji telesni um preobrazavaju u bestelesni, tj. jezik koji prosvecuje prijemcivu dusu.

68. Neka bratija koji behu tesko bolesni telom i koji ne mogahu da drze post, obratise mi se sa pitaljem: "Kako da se bez posta izbavimo od djavola i strasti". Naima treba odgovoriti da se losi pokreti i oni koji ih izazivaju mogu prognati i istrebiti ne samo uzdrzavanjem od jela, nego i vapajem ka Bogu iz srca. Jer, receno je: Povikase ka Gospodu kada se mucahu i iz nevolja njihovih izbavi ih (Ps.106,6). Jos je pisano: Iz utrobe adove bese vapaj moj u mu cu glas moj: i neka izadje iz propadljivosti zivot moj (Jona 2,3; 7). Stoga cu, kaze, sve dok ne prodje bezakonje, tj. nasrtaji greha, prizivati Boga Visnjega (Ps.56,23) da bi mi dao najvise dobrocinstvo, tj. da svojom vlascu istrebi sam prilog greha i potre idole strasnog uma, pokazavsi bezidolnim nase nemoci (koje su prepune idola). Prema tome, ukoliko nisi dobio dar uzdrzanja, znaj da ce te Gospod, kada ga prizoves, uslisiti radi molitve i nade tvoje. Saznavsi za namere Gospodnje, nemoj zaliti zbog nemoci da poneses podvig posta, nego se postaraj da se izbavis od neprijatelja molitvom i blagodusnim trpljeljem. ? kada vas pomisli o vasoj nemoci i zlopacenja poteraju iz grada poscenja, bezite u drugi (Mt.10,23), tj. u grad molitve i blagodarenja.

69. Faraon je, moleci se, rekao: "Neka ukloni Bog od mene smrt ovu". I bio je uslisen. Demoni su od Gospoda iskali da im ne naredi da idu u bezdan. I oni su dobili ono sto su trazili. Zar nece utoliko pre biti uslisen covek Hriscanin koji se moli za izbavljenje od mislene smrti?

70. [Desava se da podviznik] bude [neko vreme] prosvecivan i uspokojavan Bozanskom blagodacu. Ukoliko, pak, on, po njenom povlacenju, upada u lutanje uma i neprilicne porive, ropcuci ili predajuci se beskorisnom uniniju (umesto da hrabro revnuje molitvom da bi u sebi vaspostavio spasonosno nastrojenje), bice slican siromahu koji,

36

dobivsi milostinju iz carskog dvora, negoduje sto ga nisu uveli unutra i smestili za carskom trpezom.

71. Blazeni koji ne videse, a verovase (Jn.20,29). Blazeni su i oni koji, po umanjenju dejstva blagodati (ne nalazeci utehu u sebi samima, nego naprotiv osecajuci uzastopnost nevolja i duboki mrak) ipak ne padaju u beznadje, vec se krepe verom, hrabro trpeci u uverenju da ce videti Nevidljivoga.

72. Smirenje koje se onima koji ga istu daje blagodacu Bozijom, u svoje vreme, posle mnogih podviga, borbe i suza jeste neuporedivo snaznije i vise negoli smirenje kakvo srecemo kod ljudi koji su otpali od vrline. Oni koji su se udostojili prvog zaista su savrseni ljudi.

73. Kada je djavo odstupio od Gospoda, pristupise mu andjeli i sluzahu mu (Mt.4,11). Prema tome, nije napisano da su za vreme kusanja Gospoda bili prisutni andjeli. Isto tako, kada mi bivamo iskusavani, andjeli odstupaju od nas. Po udaljenju, pak, onih koji nas kusaju, oni ponovo prilaze i sluze nam, pruzajuci nam bozanstvene pomisli, ucvrscenje, prosvecenje, skrusenost, trpljenje, sladost i sve sto spasava, krepi i izgradjuje dusu koja se potrudila u borbi. Natanailu je bilo receno: Od sada cete videti nebo otvoreno i andjele Bozije kako uzlaze i silaze na Sina Covecijega (Jn.1,51), tj. od sada ce se na rod ljudski bogato izliti sluzenje i pomoc andjela.

74. Secaj se arhijereja sa cije je desne strane stao djavo kako bi mu se suprotstavljao (Zah.3,1), tj. [secaj] se svake desne pomisli, reci i dela, kako se ne bi iznenadio kada ti se desi nesto slicno.

75. Monah treba da zna sta je nemoc, navedena u recima: Pomiluj me, Gospode, jer sam nemocan (Ps.6,3), i da postoji odstupanje od Boga, tj. bolest djavola i njegovih andjela.

76. Gvozdje se ne moze dotaci kada ga dotakne oganj. I ceste molitve um cine vrlo snaznim u borbi protiv neprijatelja. Stoga se demoni na svaki nacin staraju da nas raslabe lenjoscu i odvuku od trpeljivog prebivanja na molitvi. Oni, naime, znaju koliko je ona za njih stetna i koliko umu pomaze u borbi.

77. David je prihvatio usrdnost onih koji su zajedno sa njim izasli iz Sekelaga protiv inoplemenika, iako su, kao premoreni, ostali kod Vosorovog potoka[1]*). Po povratku iz pobede nad varvarima, on je cuo da su neki govorili da ne treba davati deo plena onima koji su zbog iznurenosti sedeli kod potoka. Videvsi da su se postideli i da ne znaju sta da kazu, predobri David ih je uzeo u zastitu govoreci: "Oni su bili ostavljeni da cuvaju stvari". Potom im je da deo plena koji je bio jednak sa onim koji su dobili ratnici koji su se hrabro i smelo borili (1.Car.30,21). Zamisli sada da je neki brat u pocetku pokazao veliku revnost, a potom unekoliko oslabio u podvizima. Mozda ce se njemu vera, pokajanje. smirenje, plac, trpljenje, nada, velikodusnost i ostalo uracunati u stvari spasenja, ukoliko bude sedeo pored njih i strpljivo sa njima prebivao, cekajuci Gospoda Isusa Hrista. Cak i da je slab u vidljivim podvizima i on ce dobiti neki vecni dar.

78. Levitima i jerejima su nazvani oni koji su sebe u potpunosti posvetili Bogu, tj. i delanjem i sagledavanjem. Stokom, pak, levitskom se nazivaju oni koji ne slede trag strasti, vec pokazuju stremljenje ka vrlinama, neprestano ih zele i po svojim snagama revnuju za njih, premda zbog rdjavosti ne uspevaju [u nameri], Ipak, kad dodje vreme i oni ce (mozemo se nadati) dobiti dar bestrasca jedino po covekoljublju Bozijem. Jer, receno je: Zelju siromaha uslisio si, Gospode (Ps.9,38).

79. Javne i tajne udarce koje nam nanosi neprijatelj mi cesto osecamo i vidimo. Medjutim, muke i neprijatnosti koje on od nas trpi kada napredujemo u sticanju vrlina, ili se kajemo za grehe, ili podnosimo uvrede, ili smo blagodusni u nesrecama, ili prebivamo u molitvama mi, po promislu Bozijem, ne vidimo, kako se ne bismo nadimali. Naime, kada vrsimo dela blagocasca, on se razdire, muci, place i raspada. Jer, pravedno je y Boga, kako govori apostol, da uzvrati muku onima koji vas muce (2.Sol. 1,6).

80. Panj koji je ostareo na zemlji ili na kamenu od vodene vlage moze da potera izdanke, kao nove sadnice. I mi, kada nas ozivi sila Duha Svetoga, mozemo da proklijamo netruleznost, koju smo primili po prirodi, te da damo plod, kao sto ga daju nove sadnice, premda smo i padali u starog coveka.

81. Dusi koja ocajava usled obilja iskusenja i mnogih grehova i koja govori: "Propala je svaka nada. Mi smo ubijeni", Bog (koji ne ocajava povodom naseg spasenja) govori: Ozivecete i poznacete da sam ja Gospod (Jez.37,6). Dusi koja je u nedoumici odnosno

37

vrlina kojima moze ponovo da se rodi u Hristu, opet se govori: Duh Sveti doci ce na tebe (Lk.1,35). Gde je, pak, prisutan Duh Sveti, nemoj traziti zakon prirode i obicno sledovanje uzroka i posledice. Jer, svemoguc je Sveti Duh kome se poklanjamo: On ce i ono sto je po prirodi nemoguce u tebi proizvesti svojom silom, usled cega ces se zadiviti. Osim toga, On ce tvoj um uciniti pobednikom, iako je ranije trpeo poraz. Jer, Utesitelj koji nam dolazi odozgo jeste visi od svega. On ce i tebe uzdici iznad svih prirodnih pokreta ploti i demonskih strasti.

82. Podvizavaj se da sacuvas neostecenom svetlozarnost tvoga vladicanskoga uma. Ako pocnes sa strascu da gledas na sve, znaci da te je Gospod pomracio, nabacivsi pokrivac na tvoje lice. [Tada] svetlost ociju tvojih pije sa tobom (Ps.37,11). Ipak, cak i da tako stoje stvari sa tobom, zaboravi na umor i nemoj prestajati da se molis sa svetim Davidom: Posalji svetlost tvoju i istinu tvoju jer sam pomracen uninijem: [Ti si] spasenje lica moga i Bog moj (Ps.42,35). Kad posaljes Duha tvoga, opet se izgradjuju, i (tako) obnavljas lice zemlje (Ps.103,30).

83. Blazen je onaj ko ovde danonocno nenasito jede i pije Psalme i molitve, ukrepljujuci se slavnim citanjem Pisma. Jer, takvo pricescivanje ce dusi pruziti neiscrpnu radost u buducem veku.

84. Svim silama se staraj da ne padas, buduci da krepkom borcu ne dolikuje da pada. Ukoliko se i desi da padnes, brzo ustaj i opet stoj na dobrom podvigu. Ukoliko se sa tobom, usled odstupanja blagodati, mnogo puta desi prvo [tj. padanje], neka nebrojeno bude i drugo, tj. ustajanje. I tako do kraja tvoga zivota. Jer, pisano je: Ako sedam puta padne pravedni, sedam puta ce i ustati (Pric.24,16). Sve dok drzis oruzje svete shime {tj. resenost da sluzis Bogu), uz suze i molbe Bogu, ti se ubrajas u one koji stoje, pa makar i cesto padao. Dok zivis sa monasima, ti kao smeli vojnik bivas ranjavan spreda. Stoga ces biti pohvaljen, buduci da ranjavan nisi popustio i odstupio. Ukoliko, pak, odstupis od inoka, rane ces vec dobijati od pozadi, kao plasljivac i begunac, koji se zbunio i napustio redove.

85. Gore je ocajavati, negoli gresiti. Juda izdajnik je bio malodusan i neiskusan u borbi. Stoga je zapao u ocajanje. Saletevsi ga, neprijatelj je na njega nabacio petlju. Dozivevsi strasan pad, medjutim, Petar (tj. cvrsti kamen) bese iskusan u borbi, te nije pao duhom. On se nije predao ocajanju u velikoj svojoj tuzi, nego je skocio i izlio gorke suze iz skrusenog i smirenog srca. Videvsi ga, nas protivnik je odmah odskocio i pobegao daleko, opaljivan silnim plamenom u lice i ljuto zapomazuci.

86. Monah je duzan da do samog kraja vodi nepomirljivu borbu protiv tri strasti: protiv stomakougadjanja, protiv tastine i protiv srebroljublja, koje je idolopoklonstvo.

87. Jedan od careva Izrailjevih je pobedio pecinski narod i druge varvare sa njima uz Psalme i pesme duhovne, koje su pevali uz Davidove reci i njegovu liru. I ti imas tvoje pecinske varvare, tj. demone koji se guraju u tvoja cula i udove i koji opterecuju tvoje telo raspaljivanjem. Oni te navode da strasno gledas, slusas i mirises, da govoris neprilicne reci, da imas oci pune bluda i da si spolja i iznutra sav smeten na vavilonski nacin. Pobrini se i ti, najzad, da velikom verom, i Psalmima i duhovnim pesmama istrebis te pesternike koji zlotvore u tebi.

88. Gospod hoce da se covek spasava preko coveka. Tako se i djavo trudi da covek gine preko covek. Stoga se treba kloniti bliskosti sa prezrivim, zlomislecim i pricljivim covekom, kako zajedno sa njim ne bismo dospeli u pakao. Jer, spasenje jedva postize i onaj ko se zblizi sa pravednim. Onaj ko sa zlim pocne da opsti bez opreza, kao zarazu ili gubu obresce brodolom. I ko ce zaliti onoga ko sa radosnim licem prilazi zmaju? Bezi od onih koji se nisu naucili da vladaju jezikom, koji seju razdore i koji su smeteni i spolja i iznutra.

89. Onaj ko zeli da ga nazovu mudrim i razumnim i prijateljem Bozijim, neka se usrdno stara da svoju dusu pred Njega predstavi u stanju u kojem ju je primio, tj. cistu, nepovredjenu, neporocnu. Zbog toga ce biti uvencan na nebesima i ublazen od strane andjela.

90. Jedna dobra rec je nekada necistog razbojnika ucinila cistim i svetim i uvela ga u raj. I jedna losa rec je Mojsiju preprecila ulaz u obecanu zemlju. Stoga nemojmo smatrati da je pricljivost beznacajna bolest: zlorecivi i praznoslovci zakljucavaju pred sobom Carstvo nebesko. Pricljivi covek ovde jos moze da ima nekakvog uspeha. Medjutim, tamo ne moze imati nikakvog: Zla ce ga uloviti u propast (Ps.139,12). Dobro je

38

rekao jedan mudar covek da je bolje pasti sa visine na zemlju, negoli pasti zbog jezika. Stoga bi bilo najbolje da poslusamo svetog Jakova koji pise: Neka bude svaki covek brz cuti a spor govoriti (Jak.1, 19).

91. Kako ne bismo lutali i rasejavali se, prelescujuci se tastinom, dobro je da slusamo proroka koji govori: Idite ljudi moji, i udjite u klet vasu, tj. u klet srca vaseg, sakrivenu od svakog culnog utiska, u bezobrazno obitavaliste, obasjano bestrascem i osenjeno svetom blagodacu, zatvorite vrata svoja od svega vidljivog i sklonite se na kratko (s obzirom da je i ceo zivot ljudski kratak). Potom on dodaje: Dokle prodje gnjev Gospodnji (Is.26.20), ili kao sto je neko drugi rekao: Dok ne prodje bezakonje (Ps.56,2). Jer, i bezakonje, pa prema tome i demoni, i strasti, i gresi jesu gnev Boziji, kako i Isaija govori Bogu: Ti si se razgnevio i mi smo zgresili (64,5). Taj gnev covek moze izbeci ukoliko u molitvi neprestano pazi na srce i ukoliko se usrdno stara da bude unutra, u unutrasnjoj svojoj nepristupnoj kleti. Jer, neko govori: Privuci mudrost u unutrasnjost svoju (up. Pric.8,12; Sir.45,31; 51,18). Neko drugi, pak, kaze: Sva je slava kcepi Careve unutra (Ps.44,14), te dodaje: I bi preda mnom trud dok ne udjoh u svetiliste Bozije (Ps.72,P), na goru nasledja, u gotovo ziliste (Ps.32,14), koje si sacinio Gospode, u svetinju koju stece desnica tvoja (Is.77,54).

92. Onaj ko zaista zeli da se odrekne sveta neka podrazava blazenog proroka Jeliseja. Obuzet velikom ljubavlju prema Bogu, koja se razvila u plamen, on sa sobom nije uzeo ni jednu stvar od svoga imetka. [Podviznik] sve sto ima treba da podeli siromasnima. Uzevsi na pleca krst Gospodnji, neka on dragovoljno hodi u smrt, tj. vinovnicu vecnoga Carstva.

93. Kada osetis da Amorejac u tebi raste kao hrast, usrdno se moli Gospodu da isusi njegov plod odozgo, tj. greh na delu, kao i njegovo korenje odozdo, tj. neciste pomisli. I neka Gospod otera Amorejca od lica tvoga.

94. Ne treba da se cudite kada vidite [ljude] koji se podsmevaju nasem bezmolviju. Oni, naime, sami nisu u stanju da bezmolvstvuju. Bolje je da pevanjem odagnate los utisak koji su izazvali. Vi ne treba da zlopamtite, vec da uvecavate vase povinovanje Bogu, prizivajuci u pesmi: Bogu se povinuj, duso moja (Ps. 61,6). Jer, umesto da me vole, oklevetase me, a ja se molih (Ps.108,4) i za moje i za njihovo iscelenje.

95. Ako na moru ne dune silni vetar, nece se pojaviti talasi. Ako na nas ne napadne demon, nece se uznemiriti strastima ni dusa, ni telo.

96. Ukoliko te uvek greje molitva i Bozanska blagodat, ti si, po recima Bozanstvenog Pisma, obucen u oruzje svetlosti. Tvoja je odeca topla, a tvoji neprijatelji su obuceni u stid i drhtanje od hladnoce, kao u dvostruku odecu.

97. Drzeci se secanja na svoje greske, nemoj biti lenj da udaras u svoje grudi kako bi razbio i smeksao okamenjeno srce. I rudari razbijaju rudonosno tlo. U njemu ces naci zlatnu zilu i obradovaces se zbog skrivenog blaga.

98. Plamen ceznje za visim dobrima i svetom poucavanju u recima Duha neka neprestano gori na zrtveniku tvoje duse.

99. Ukoliko se uvek budes starao da obuvas noge u pripravnost za jevandjelje mira (Ef.6,15), svakako ces dobro urediti i svoj sopstveni dom i dom tvoga bliznjeg. Ukoliko, pak, postanes malodusan (u susretu sa neprijatnostima), bices nevidljivo popljuvan i po zakonu ces naslediti ime bosoga (Pon.25,910).

100. Po Jovanu, Bog je ljubav. Stoga onaj ko voli, prebiva u Bogu i Bog u njemu. Onaj, pak, ko mrzi bliznjega, razorivsi savez ljubavi, ocigledno umesto ljubavi prihvata mrznju. Onaj ko mrzi onoga ko je iste prirode sa njim, nalazi se daleko od Boga. Jer, Bog je ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu (1.Jn.4,16). Njemu slava i sila u vekove vekova. Amin.

  

  NAPOMENE:

39

1. Druzina koja je posla iz Sekelaga brojala je oko 600 ljudi. Dosavsi do Vosorovog potoka njih 200 nisu imali snage da idu dalje. David ih je ostavio di cuvaju stvari i posao dalje sa njih 400. Njihova usrdnost se projavila u njihovom kretanju na pohod, - prim. prev.

 

DOBROTOLjUBLjE

BLAZENI AVA ZOSIMA PALESTINSKI

 

Kratko svedocanstvo o njemu

 Drevni latinski prevodilac Razgovora prepodobnog Zosime donosi sledeci

predgovor: "Veoma cenim te razgovore s obzirom da su u njima jasno izlozena istinita svojstva

asketskog podviga i s obzirom da su obilno prozeti duhovnim pomazanjem i slatkim miomirisom svetinje. Nista drugo nisam tako rado prepisivao i nista drugo nisam sa slicnom srdacnom sladoscu prevodio. Stoga sam i resio da ispitam ko im je bio autor i u koje vreme je ziveo, buduci da ni jedno ni drugo nije bilo sa izvesnoscu poznato,

Nije se sacuvalo mnogo tih razgovora, Zapisivao ih je, ocigledno, neki usrdni slusalac na osnovu reci iz usta samog starca, koji je za vreme svog dugogodisnjeg monaskog zivota prosao kroz sve stepene hriscanskog savrsenstva i uspeo se na sam vrh svetinje koja je dostupna smrtnom coveku uz pomoc Bozanske blagodati. Autor Razgovora ss zove blazeni ava Zosima. O onome ko ih je zapisivao zabelezeno je samo da je bio jedan od njegovih redovnih slusalaca, i verovatno sabrat obitelji u kojoj je ava Zosima ziveo pored reke Jordana.

Ko je, pak, bio ava Zosima? Posle dugog i pazljivog istrazivanja dosao sam do zakljucka da je autor Razgovora upravo slavni Zosima koji je svise bio izabran da cuje o nacinu zivota svete pokajnice Marije Egipatske iz njenih sopstvenih usta. On je potom pricestio i pogrebao prepodobnu majku".

Svoje misljenje pisac predgovora potvrdjuje time sto neke okolnosti iz zivota ave Zosime koji je izrekao pouke lice na detalje iz zivota ave Zosime koji je video svetu Mariju Egipatsku i koji je o njoj ispricao.

1. U Zitiju svete Marije Egipatske se kaze da je ava Zosima u mladosti stupio u manastir i u njemu proveo pedeset tri godine. Potom je, po ukazanju svise, presao u jedan od manastira uz reku Jordan. Izlazeci iz njega, on je video svetu Mariju. I u Razgovorima se pominje da je ava Zosima, koji ih je vodio, ranije ziveo u nekom manastiru u Tiru. Osim toga, iz Razgovora ss vidi da je neko vreme bio u Neapolju (u Samariji), te najzad, u Obitelji svetog Gerasima. Poslednja ukazanja ocigledno objasnjavaju prva.

2. U Zitiju svete Marije se za avu Zosimu kaze da je bio bogat duhovnim iskustvom i da su mu se stoga za savet obracali ne samo zitelji njegovog, nego i drugih, bliskih i dalekih manastira. On ocito nije voleo da pise, nego je samo govorio. Ni Zitije svete Marije nije napisao on, nego ga je predao usmeno. Ono je ostalo medju bratijom sve dok ga sveti Sofronije nije zapisao. Da je isti bio i autor Razgovora pokazuje sam vid njihovog izlaganja: njega su pitali, a on je odgovarao. Dvadesetdeveti razgovor se vodi u obitelji svetog Gerasima. Moze se pretpostaviti da su i drugi vodjeni na istom mestu i da ih je zapisao neko od njegovih najblizil ucenika.

3 Ava Zosima, koji govori pouke, voli da navodi izreke otaca. On navodi samo starce praih vremena i to na nacin koji ukazuje da je secanje na njih jos uvek bilo sveze. To ukazuje na kraj cetvrtog n pocetak petog veka. Kazu da je Marija Egipatska pocinula oko 430. godine. Ava Zosima je presao u obitelj pored Jordana kada mu je bilo. kako se pretpostavlja, sedamdeset godina. U obitelji je proziveo trideset godine, a umro je u

40

starosti od sto godina. Za nekoga ko je ziveo u prvoj polovini petog veka, izreke staraca cetvrtog veka su mogle biti sveze.

Mi se mozemo saglasiti sa takvim rasudjivanjem, odredjujuci autora Razgovora, vreme kada su vodjeni i nacin njihovog nastanka. Ava je govorio, a ucenik koji je voleo duhovne pouke je zapisivao. Tako razgovori i pocinju: "Govorio je", ili "Rekao je", ili "Pricao je ava Zosima". Moze se pretpostaviti da je razgovora bilo mnogo i da ih je mnogo bilo i zapisanih. Navedeni predstavljaju samo odlomak, koji je ocigledno koristio Jovan Mosh, sastavljac Duhovnog luga (Limonarija).

Pomen prepodobnog Zosime se vrsi cetvrtog aprila. U Patrologiji Minjea Razgovori su smesteni u 78. tomu. Oni se mogu naci i u

rukopisnom Pateriku iz Obitelji svetog Save Palestinskog, gde su smesteni ka kraj prve glave, kao dodatak. U rukopisu su Razgovori predati kao jedna celina, bez razdeljenja. U stampanoj verziji ih je oznaceno cetrnaest. pri cemu pojedini odeljci sadrze vise od jednog razgovora. Pri prevodu smo smatrali da je prikladnije svaku pouku izdvojiti u poseban odeljak. U stampanoj knjizi svi Razgovori nisu preneti, a neki od stampanih nisu preneti u celini, Tako smo na kraju dobili trideset jedan odeljak.

   

DOBROTOLjUBLjEBLAZENI AVA ZOSIMA PALESTINSKI

RAZGOVORI BLAZENOG AVE ZOSIME

 

 1. Osenivsi usta krsnim znakom, blazeni Zosima je poceo da govori: "Ovaplotivsi se,

Bog Slovo je darovao veliku blagodat onima koji su poverovali i koji veruju u Njega. (I danas mozemo verovati i, ukoliko zelimo, odmah postaviti pocetak). Jer, [covek] koji pozeli proizvoljenjem i kome blagodat sadejstvuje, ukoliko ushte moze ceo svet smatrati nistavnim".

Potom je on podigao nesto sto je nasao, tj. slamku, ili nit, ili nesto drugo beznacajno i dodao: "Da li ce se neko boriti, sporiti, zlopamtiti ili sekirati zbog ovoga, izuzev ako nije izgubio um? Dakle, covek Boziji, koji se stalno uzdize i napreduje, svakako ce i ceo svet smatrati ovakvom slamkom. Jer, kao sto uvek govorim, nije stetno imati, nego imati pristrasno. Ko ne zna da je od svega sto imamo nama najdraze nase telo? Medjutim, ukoliko dodje cas, nama je nalozeno da i njega prezremo. I kad nam je naredjeno da prenebregavamo samo telo, utoliko pre treba da prenebregavamo ono sto je izvan tela. Bez nuzde, tj. naprosto i slucajno ne treba ga govorimo o stvarima, niti da se izlazemo smrti i ginemo, sto je inace svojstveno coveku koji je izgubio um. Naprotiv, treba da cekamo vreme i da smo spremni".

On se setio brata koji je imao povrce, te je dodao: "Nije li on sejao? Nije li se trudio? Nije li sadio i obradjivao? Medjutim, on nije cupao i nije bacao: on je imao kao da nema [nista]. Stoga, kada je kod njega dosao starac sa namerom da ga isproba, i poceo da unistava [povrce], on se izgubio i sakrio. Kada je ostao samo jedan koren, on mu je rekao: "Ako zelis, oce, ostavi ga da te ugostim". Shvativsi da je brat istinski sluga Boziji (a ne povrca), sveti mu je rekao: "Duh Boziji je pocinuo na tebi, brate". Da je bio pristrasan prema povrcu, odmah bi se projavila njegova tuga i uznemirenje. Medjutim, on je pokazao da ga je imao kao da ga nije imao".

Ava Zosima je rekao: "I demoni primecuju takvo ponasanje. Videci da se covek prema stvarima odnosi bez strasti, ne uznemiravajuci se i ne sekirajuci se [zbog njih], oni zakljucuju da on hoda zemljom, ali da u sebi nema zemaljsko razmisljanje"

2. On je opet rekao: "Namere pripadaju proizvoljenju. Plameno proizvoljenje za jedan cas moze prineti Bogu vise negoli lenjivo proizvoljelje za pedeset godina. Demoni se plase videci da covek, buduci vredjan, bescascen, ostecen i podvrgnut slicnim

41

neprijatnostima, tuguje sto sve ne podnosi plemenito, a ne stoga sto se zlopati. Oni, naime, vide da je on stupio na put istine i da ima jaku zelju da hodi po Bozijim zapovestima".

On se setio svetog Pahomija koga je stariji brat, na njegovu zelju da (po Bozanstvenom daru) prosiri manastir, ukorio govoreci: "Prestani da se upustas u suvisno". Cuvsi prekor i znajuci da cini dobro, on je osetio pokret [negodovanja]. Ipak, imajuci uzdrzljivo srce, on nije protivrecio bratu. Kada je nastupila noc, on je otisao u svoj kutak i poceo da place i da se moli, govoreci: "Boze, u meni je jos uvek telesno razmisljanje i jos uvek zivim po telu. Tesko meni, s obzirom da cu, po Pismu (Rim.8,13), umreti. Posle podviga i pripremanja srca, mene opet obuzima gnev, makar i radi dobra. Pomiluj me, Gospode, da ne poginem sasvim. Jer, ukoliko me ne utvrdis i neprijatelj u meni nadje svoj mali strasni deo, ja cu postati njegov zarobljenik: Jer, koji sav zakon odrzi, a sagresi u jednome, kriv je za sve (Jak.2,10). Ipak, verujem da cu, pomagan velikom stedroscu tvojom, na kraju nauciti da hodim putem svetih tvojih, stremeci za onim sto je preda mnom (Fil.3,13). Oni su, naime, dolicno posramili neprijatelja. Ukoliko ga sam najpre ne pobedim, kako cu, Gospode, moci da naucim one koje prizoves da zajedno sa mnom provode ovakav zivot". U molitvi je on proveo celu noc, sa suzama izgovarajuci slicne reci, sve dok nije nastupio dan. Od znoja se pod njim napravilo blato, s obzirom da bese vreme za zetvu i da je mesto bilo veoma toplo.

Blazeni je govorio, diveci se: "Njegove suze nisu znale za meru. Kako da Gospod takvom proizvoljenju ne daruje sva blaga? Ja verujem da je iste veceri Bog njemu dao sve sto je iskao, s obzirom da bese mrtav za sve".

3. On je govorio: "Onaj ko, misleci o coveku koji ga je uvredio, ili mu pricinio stetu, ili ga oklevetao ili mu ucinio neko drugo zlo, pocne da ispreda pomisli protiv njega u stvari zloumislja protiv samog sebe, slicno demonima. Jer, to mu je dovoljno zloumisljanje protiv sebe. I zasto govorim: "Ako ispreda pomisli"? On ce se prema njemu nepravedno poneti ukoliko ga se ne bude secao kao svoga lekara. Jer, on cisti ono od cega on strada. Stoga je duzan da ga se seca kao lekara koga mu je poslao Hristos - Hrista radi treba da podneses sve i da ga smatras dobrociniteljem.

Ukoliko ne odstupis od zloce i ukoliko ne pozelis da odstupis, Gospod Bog nije kriv. Stradanje je obelezje bolesne duse: kad ne bi bio bolestan, ne bi ni patio. Stoga si duzan da blagodaris bratu preko koga si poznao svoju bolest, te da njegovo dobrocinstvo primis kao dragoceni lek koji ti salje Isus. Ukoliko, pak, ne samo ne zahvaljujes, nego jos ispredas pomisli protiv njega, u stvari ti kao da govoris Isusu: "Necu da me izlecis. Ne zelim da primim tvoje lekove. Hocu da istrulim u svojim ranama. Hocu da budem poslusan demonima". Sta ce, dakle, da ucini Gospod? Buduci snishodljiv prema nasoj zloci, Gospod nam je dao svete zapovesti koje je ciste kao [sredstva za] spaljivanje i ciscenje. Stoga onaj ko zeli i trazi isceljenje i da se oslobodi bolesti treba da pretrpi ono sto mu nalaze lekar. Naravno, bolesnik ne oseca zadovoljstvo kada ga operisu, spaljuJU [ranu] ili je ciste. Naprotiv, on ih se seca sa odvratnoscu. Ipak, ubedivsi se da se bez njih ne moze osloboditi bolesti, on se predaje u ruke lekara, znajuci da ce malom odvratnoscu izbaviti od silnog rastrojstva i dugotrajne bolesti.

Spaljivac Hristov je onaj ko ti pricinjava stetu. Medjutim, ukoliko hrabro pretrpis, on ce te osloboditi od lakomosti. Ukoliko, pak, ne pretrpis, sam sebi ces priciniti nepravdu. Nemoj osudjivati brata svoga. Iz iskusenja mi, medjutim, izbegavajuci Hristov lek i ostavljajuci samoukorevanje, pocinjemo da ispredamo pomisli [gneva] protiv naseg dobrotvora, slicno ludacima".

4. On je govorio: "Ukini pomisli i nece biti ni jednog svetog. Neko od svetih je govorio: "Onaj ko bezi od korisnog iskusenja u stvari bezi od vecnog zivota". Ko je bio uzrocnik venaca kod svetih mucenika, ako ne mucitelji? Ko je svetom Stefanu pruzio slavu, ako ne oni koji su ga zasuli kamenjem". On je cesto navodio izreku Evagrija: "Ja ne krivim one koji me grde. Naprotiv, ja ih nazivam dobrotvorima i ne odbacujem Lekara dusa, koji tastoj dusi nudi lek smirenja. Ja se, naime, plasim da On jednom ne kaze mojoj dusi: Lecismo Vavilon, ali se ne isceli (Jer.51,9)".

On je govorio: "Evagrije se plasio da mu Hristos, prekorevajuci ga, ne kaze: "Evagrije, bio si bolestan tastinom, te sam ti pruzio lek smirenja kako bi se ocistio. Medjutim, ti se nisi ocistio". Mi treba da znamo da o nama govori istinu samo onaj ko nas osudjuje".

42

On je govorio: "Gospod, koji ispituje srca i bubrege, zna da je sve nase dostojno prekora, srama i popljuvanja, cak i da nas svi ljudi hvale i uznose. Ukoliko kazu: "Ucinio si jedno ili drugo", ja cu odgovoriti: "Sta je uopste dobro od svega sto sam ucinio". Niko o meni ne govori laz osim onih koji me hvale i uznose. I niko o meni ne govori istinu osim onih koji me prekorevaju i ponizavaju. Cak ni oni, medjutim, ne govore potpunu istinu. Ukoliko bi saznali samo jedan deo (a ne i svu pucinu nasih zala), oni bi se okrenuli od nasih dusa kod od blata, kao do smrada i necistog vazduha. Kad bi se svi udovi tela ljudskih pretvorili u jezik da nas prekorevaju, ubedjen sam da ipak ne bi mogli u potpunosti da izraze sve nase bescasce. Jer, onaj ko nas prekoreva i izoblicava iznosi samo jedan deo [nasih zala], ne moguci da kaze o svemu.

Pravedni Jov je rekao: Pun sam bescasca (Jov 10,15). Ono sto je pupo, pak, u sebe vise ne prima dodatka. Sta tek da kazemo mi, koji smo pucina zla? Nas je djavo smirio sa svakim grehom i mi smo duzni da budemo zahvalni onima koji nas smiruju. Jer, oni koji su blagodarni onima koji ih smiravaju u stvari satiru djavola. Sveti oci su rekli da ce se smirenje koje se spusta do pakla uspeti do nebesa, i da ce se, naprotiv, gordost koja se uzvisuje do nebesa, zbaciti u pakao".

On je govorio: "Ko ce naterati smirenog da ispreda pomisli protiv bilo koga? Jer, ma sta da pretrpi ili cuje, smireni sve koristi kao povod da sam sebe izgrdi i ponizi".

On se opomenuo ave Mojsija koji je, kada su ga klirici isterali iz oltara sa recima: "Izlazi napolje, Etiopljanine", sam sebe poceo da prekoreva recima: "Necisti crnokosce, dobro su sa tobom postupili. Kad nisi covek, zasto se guras medju ljude".

5. On je govorio: "Bilo sta da se desi, smireni odmah pribegava molitvi i sve smatra dobrotvorima. Mi smo, medjutim, napustili put istine i rukovodjenje svetih, te zelimo da otvorimo put koji je u skladu sa nasim lukavim prohtevima.

Jer, sta je lakse od onoga sto cujemo od svetog i delatnog nastavnika ave Amona, koji govori: "Pomno pazi na sebe kako bi mogao da ocutis i da ne progovoris kada te neko oskorbi u bilo kojoj stvari. Posto neprestanom molitvom tvoje srce postane krotko, ti zamoli brata za oprostaj".

Zaista, onaj ko voli istiniti i prav put, uvek silno prekoreva i izoblicuje sebe ukoliko se zbog necega smuti, govoreci: "Sto si se razbesnela, duso moja? Zasto se smucujes kao mahnita? Time samo pokazujes da si bolespa. Jer, kad ne bi bila bolesna, ne bi stradala. Zaboravljajuci da prekoris samu sebe, ti zameras bratu koji ti je delatno i istinski pokazao tvoju bolest. Nauci se zapovestima Hrista, koji vredjan ne uzvracase uvredom i stradajuci ne precase (1.Pt.2,23). Cujes li sta govori i sta pokazuje delom: Ledja svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me samarahu. Ne zaklonih lica svoga od ruganja, ni od pljuvanja (Is.50,6). Ti, pak, okajana, zbog jedne psovke i uvrede sedis i ispredas nebrojene pomisli, zloumusljajuci protiv same sebe, slicno demonima. Jer, moze li demon takvoj dusi uciniti nesto strasnije od onoga sto ona sama sebi cini? Gledamo Krst Hristov, svakodnevno citamo o stradanjima koja je pretrpeo radi nas, a sami nismo u stanju da podnesemo ni jednu uvredu. Zaista smo skrenuli sa pravog puta".

On je govorio: "Onaj ko ne bude hodio putem kojim su isli svi sveti, tj. ko hrabro ne trpi bescasce i stetu, uopste nece imati nikakav uspeh, pa makar doziveo i Matusalove godine. Naprotiv, on ce samo isprazno potrositi svoje godine".

On je govorio: "Jednom sam bio kod blazene Dionisije, od koje je jedan brat zatrazio blagoslov. Ona mu je dala koliko je trebalo. Medjutim, posto mu je dato manje nego sto je trazio, on je poceo da je vredja, te da protiv nje i mene govori neprilicne reci. Cuvsi ga, nju je zabolelo, te je ushtela da mu nekako uzvrati. Videvsi njenu [nameru], ja sam joj rekao: "Sta radis? Zloumisljas protiv same sebe, s obzirom da ces svojoj dusi oduzeti svaku vrlinu Jer, sta si dostojno pretrpela za ono sto je Hristos pretrpeo za tebe. Znam, gospodjo, da si razbacala nonac kao djubre. Medjutim, ukoliko se ne potrudis da steknes krotost, licices na kovaca koji udara po komadu gvozdja, ali ne uspeva da napravi posudu"".

On joj je govorio: "Slusaj sta kaze Ignjatije Bogonosac: "Neophodna je krotost kojom se slama sva sila kneza ovoga sveta". Znak da smo odbacili svet jeste da se ne uznemiravamo ni zbog cega. Desava se, naime, da [covek] prezre mnoga blaga, da bi se potom zbog prilepljivanja za jednu iglu smucivao. Na taj nacin igla zauzima mesto citavih riznica, te [covek] postaje rob igle, ili kukulje [tj. monaskog pokrivala], ili mantije, ili knjige, prestajuci da bude sluga Boziji. Dobro je rekao neko od mudrih: "Koliko je strasti u

43

dusi, toliko je i gospodara". I Gospod govori: Gde je blago vase, onde he biti i srce vase (Mt.6,21). Apostol takodje kaze: Jer od koga je ko pobedjen, tome i robuje (2.Pt.2,19). Saslusavsi me, ona me je pogledala zacudjeno i rekla: "Neka bi nasao Boga za kojim ceznes"".

6. Blazeni je govorio: "Dusa bi htela da se spase. Medjutim, zudeci za ispraznim i baveci se njime, ona izbegava napore. U stvari, zapravo nisu teske zapovesti, nego nasi lukavi prohtevi. Desava se da ponekad iz straha od mora ili od razbojnika prezremo sve i bez ustezanja bacamo svoje stvari, videci da nam se smrt priblizava. Kada vec mozemo da prezremo sve ne bi li smo jos malo poziveli na zemlji i kad vec smatramo da smo imali srecu ukoliko smo, sve ostalo izgubivsi, spasli sebe od razbojnika ili od mora (iako smo se neposredno pre toga srdili vec zbog jedne lepte), zbog cega ne mislimo na isti nacin i kada se radi o vecnom zivotu? Zbog cega strah Boziji nije snazan onoliko koliko je snazan strah od mora, kao sto rece neko od svetih".

Kao potvrdu svojih reci, ava je ispricao slucaj o kome je jednom cuo. "Jedan [trgovac] dragim kamenjem i biserjem se ukrcao na brod, zajedno sa svojom decom, imajuci nameru da ostvari zaradu. Desilo se zavoli jednog decaka iz brodske posade, koji ga je sluzio i koji je uzivao pored njega, jeduci zajedno sa njim. Jednog dana je decko cuo kako se mornari dosaptavaju medju sobom, dogovarajuci se da trgovca bace u more radi njegovog dragocenog kamenja. On je potom sa tuznim licem posao kod trgovca da bi ga po obicaju usluzio. On ga je zapitao: "Zasto si danas zalostan". On se, medjutim, uzdrzao, nista ne govoreci. Trgovac ga je ponovo pitao: "Reci mi istinu. Sta je bilo". Decak je zaplakao i ispricao mu sta su mornari odlucili protiv njega. "Zaista je tako", pitao je trgovac. On je odgovorio: "Da, tako su se dogovorili".

Tada je trgovac pozvao svoju decu i rekao: "Sve sto vam kazem uradite bez ustezanja". Potom je rasprostro platno i poceo da im govori: "Donesite mi sanduke". Posto su ih doneli, on je poceo da vadi kamenje. Nakon sto ih je se rasprostro, on im je rekao: "Zar je to zivot! Zbog njih sam dosao u opasnost da me bace u more i da uskoro umrem, ne uzevsi nista sa sobom". Zatim je naredio deci: "Bacajte sve u more". Po njegovoj reci oni su odmah sve bacili u more. Mornari su se zaprepastili, a njihova zamisao je propala".

Blazeni je rekao: "Vidite li kako je, posto se pokrenula njegova [dobra] pomisao, on odjednom postao mudroljubac i u recima i na delu sa ciljem da sacuva kratki zivot. I pravedno je postupio. On je rasudjivao: "Ako umrem, necu imati nikakve koristi od kamenja". Mi, medjutim, nismo spremni da pretrpimo ni mali gubitak radi zapovesti Hristove. I ukoliko uopste treba da se zalostimo, razlog treba da nam bude propast onoga ko nam je pricinio stetu, a ne gubitak imovine. On, naime, sam sebe izbacuje iz Carstva, buduci da nepravednici nece naslediti Carstva Bozijega (1.Kor.6,9). Ti, pak, trpeci nepravdu, primas zivot vecni, kako govori Gospod: Radujte se i veselite se, jer je velika plata vasa na nebesima (Mt.5,12).

Zanemarujuci tugu zbog propasti uda Hristovog, mi sedimo i ispredamo pomisli o truleznim, nistavnim, propadljivim i bezvrednim stvarima. Zaista se pravedno mucimo. Jer, Bog nas je uzdigao u red udova tela, kome je glava sam Hristos, Bog nas, kako je rekao apostol; Svi udovi jednoga tela, iako su mnogi, jedno su telo (1.Kor.12,12). ? glava svih jeste Hristos (Ef.1,22).

Stoga, brat koji te zalosti u stvari jeste kao ranjena ruka ili kao bolesno oko. Kada osecamo bol, mi ne secemo ruku, piti vadimo oko, smatrajuci da je njihov gubitak velika steta. Naprotiv, mi na njih stavljamo najcasniji Hristov pecat [tj. krsno znamenje], prozivamo svete da se pomole za nas, umnozavamo sopstvene priljezne molitve Bogu i najzad pripremamo masti i obloge radi isceljenja bolesnog uda. Na isti nacin na koji se, dakle, molis za oko ili ruku kako bi se izlecili i prestali da ti pricinjavaju bol, moli se i za svoga brata. Mi, medjutim, gledamo kako udovi Hristovi trpe stetu i ne tugujemo zbog njih, vec se cak i molimo protiv njih, sto je svojstveno ljudima koji nemaju milostivu unutrasnjost".

On je rekao: "Onaj ko ima milostivu unutrasnjost, ljubav i samilost najpre samome sebi donosi radost i korist, a potom i bliznjemu. Naprotiv, zloca ranjava i muci najpre onoga ko je ima. Premda izgleda da on pricinjava stetu bliznjemu ili u odnosu na imovinu, ili na cast, ili cak na samo telo, on u stvari sam sebe lisava [vecnog] zivota".

On je naveo izreku: "Ono sto nije stetno za dusu, nije stetno ni za coveka".

44

7. Blazeni je opet rekao: "Neko mi je jednom rekao: "Avo, postoje mnoge zapovesti. Cisto se pomracuje um od [nedoumice] koju da ispuni i koju da izostavi". Ja sam mu odgovorio: "Nemoj da se uznemiravas. Ti samo treba da mislis da ces lako steci vrlinu ukoliko se prema stvarima budes odnosio bez strasti. Ne svadjajuci se zbog njih, ti neces biti ni zlopamtljiv"".

[On je govorio]: "Kakav napor predstavlja molitva za neprijatelje? Da li kao kopanje zemlje? Ili kao putovanje? Da li zahteva izdatke? Ti zahvaljuj za bescasce, pa ces biti ucenik svetih apostola, koji su hodili radujuci se sto su se udostojili da podnesu sramotu za ime Hristovo (Dap.5,41). Oni su [primili sramotu] za ime Hristovo buduci cisti i sveti, dok je mi [primamo] radi svojih grehova. Mi smo necasni i prokleti, cak i kad nas niko ne bescasti. Jer, prorok kaze: Prokleti su koji skrecu od zapovesti tvojih (Ps.118,21). Nisu, naime, svi dostojni da trpe bescasce za ime Hristovo, vec samo sveti i cisti, kao sto sam rekao. Mi smo, pak, duzni da pokazemo zahvalnost i da ispovedimo da nas pravedno bescaste zbog nasih rdjavih dela.

Medjutim, okajana dusa zna svoja necista dela i da zasluzeno strada, pa ipak sedi i obmanjuje sopstvenu savest, ispredajuci pomisli i govoreci: "On mi je to rekao i ponizio me i rugao mi se", zloumisljajuci protiv same sebe i zauzimajuci mesto demona. I sa dusom se desava isto sto i kod vestina. Naime, glavni majstor uceniku predaje vestinu, te ga ostavlja da sam radi, nemajuci vise potrebe da sedi pored njega. On samo povremeno dolazi da pogleda nije li se ulenjio i nije li pokvario rad. Videci pokornu dusu, koja lako prima lukave pomisli, i demoni joj predaju satansku vestinu, nemajuci potrebu da sede pored nje. Oni, naime, znaju da ona sama zloumislja protin sebe, te je samo povremeno posecuju da pogledaju nije li se ulenjila.

Ima li sta lakse od ljubavi prema svima i od toga da nas svi vole? I koju utehu ne pruzaju zapovesti Hristove? Medjutim, nase proizvoljenje ne stremi [njihovom ispunjavanju]. Jer, kad bi stremilo, uz pomoc Bozije blagodati sve bi mu bilo lako. I mala teznja nase volje privlaci Boga u pomoc, kako sam cesto govorio. Bozanstveni Antonije uci da je za sticanje vrlina neophodna samo nasa volja. "Za Carstvo nebesko nije neophodno da putujemo, niti treba da prelazimo mora kako bismo [stekli] vrlinu". I koji pokoj nema krotki i smireni? Zaista, krotki ce naslediti zemlju i uzivace u mnostvu mira (Ps.36,11)".

8. Blazeni je opet rekao: "Jednom smo - ja, jedan brat i nekolicina svetovnjaka isli neapoljskim putem i dosli do mesta gde je bila carina. Znajuci obicaj, svetovnjaci su dali porez. Medjutim, brat koji je bio sa mnom poce da protivreci, govoreci: "Zar se usudjujete da trazite od monaha". Cuvsi ga, ja sam mu rekao: "Sta cinis, brate? Ti kao da govoris: ,Hteo, ne hteo, postuj me kao svetoga'. [Druga bi stvar bila) da tn je on, videvsi tvoju dobru volju i smirelje, ukazao postovanje i rekao: ,Oprosti, [tj. prodji]'. Prema tome, kao ucenik Krotkog i Smirenog, daj [sto traze] i prodji s mirom".

Drugi put, kada sam bio u svetom gradu, prisao mi je jedan hristoljubac i rekao: "Brat i ja smo imali jedan nesporazum, zbog cega ne zeli da se pomiri sa mnom. Molim te, porazgovaraj sa ljim". Ja sam sa radoscu pristao. Pozvavsi njegovog brata, ja sam mu govorio ono sto moze da raspolozi na ljubav i na mir. Izgledalo je da sam ga ubedio, ali mi je posle svega rekao: "Ne mogu da se pomirim sa njim buduci da sam se zakleo krstom". Osmehnuvsi se, ja sam mu rekao: "Tvoja zakletva znaci sledece: ,3aklinjem se Hriste, tvojim Casnim Krstom da necu postovati tioje zapovesti, vec cu ispunjavati volju tvog neprijatelja, djavola'. Mi ne treba da ispunjavamo ono sto smo rdjavo odredili. Naprotiv, mi treba da se kajemo i da zalimo zbog zlih zakletvi, kao sto govori bogonosni Vasilije. Jer, da se pokajao i da nije ispunio svoju zakletvu, Irod ne bi upao u veliki greh i obezglavio Hristovog Pretecu".

Na kraju sam mu pokazao mesto iz svetog Vasilija, koji pominje Sveto Jevandjelje, tj. odbijanje svetog Petra da mu Gospod umije noge (Jn.13,8-9)".

9. Blazeni je opet rekao: "Pitali su me kako [covek] treba da obuzda gnev. Ja sam odgovorio da pocetak obuzdavanja predstavlja cutanje u vreme smucenja. Zbog toga se ava Mojsije nije smutio kada su ga ponizili, govoreci: "Sta medju nama trazi Etiopljanin [tj. crnac]". [Kasnije] je on rekao: "Premda sam se smutio, nista nisam rekao". Drugom prilikom on ne samo da je ocutao, vec se nije ni smutio. Naprotiv, on je prekoreo sebe, govoreci: "Necisti crnce, dobro su uradili sa tobom. Sta trazis medju ljudima kad nisi covek".

45

Mi se, pak, nalazimo nize i od velikog nemara, ne buduci u stanju da dostignemo ni pocetnike, smatrajuci da su zapovesti preteske i nedostupne. Jer, ne smucivati se i ne govoriti predstavlja obelezje pocetnika, a ne savrsenog. Uostalom, veliko je ne smucivati se uopste, saglasno proroku koji je rekao: Pripremih se i ne smutih se (Ps.118,60). Medjutim, mi ne istemo da zapocnemo, niti pokazujemo proizvoljenje koje bi moglo da privuce blagodat Boziju da nam pomogne. Proizvoljenje koje najzad naizgled pokazemo, u stvari je lenjo i mlako, nedostojno da primi bilo kakvo dobro od Boga.

Sve sto se tice nas lici na ono sto se desava sa semenom i radjanjem. Onaj ko ulaze proizvoljenje, dobija blagodat. Ratar moze da poseje malo. Medjutim, ukoliko Bog blagoizvoli, njegov trud ce steci mnogo (slicno kao sto je napisano za Isaaka da je sijao u onoj zemlji i one godine dobio po sto). Ako, dakle, Gospod blagoizvoli, mi cemo svojim proizvoljenjem bez stradanja, prinudjavanja i nespokojstva sve da cinimo i sve da postizemo. Molitva sa trpljenjem i prinudjavanjem radja cistu i nesputanu molitvu. Prinudna pripada proizvoljenju, a nesputana blagodati.

Kod svih vestina vidimo slican slucaj. Onaj ko pristupa nekoj vestini sa zeljom da je nauci u pocetku se trudi, gresi i cesto ostaje neuspesan. On se, medjutim, ne ljuti, vec opet pokusava. I ako opet izostane uspeh, on ne odustaje, projavljujuci proizvoljenje pred majstorom. Ukoliko se, pak, naljuti i odustane, on se nicemu nece nauciti. Mnogo puta ostajuci bez uspeha i ne odustajuci, vec pokazujuci upornost u trudu i poslu, on najzad, uz pomoc Boziju, stice naviku i vec radi bez napora i sa lakocom, uspevajuci i da se prehranjuje [od svoje vestine]. Isto je i u duhovnom [zivotu]. Onaj ko se prinudjava da cini vrlinu ne treba da misli da ce odmah uspeti. Tako nesto je nemoguce. On svagda treba da se trudi. Ukoliko ne uspe, on ne treba da odustaje, inace nece postici uspeh. On treba uvek iznova da se trudi, slicno onome ko zeli da nauci vestinu. Trpeci mnogo puta i izbegavajuci gnev, on navodi Boga da pogleda na upornost njegovog proizvoljenja i da mu da silu da sve cini bez prinude.

I ava Mojsije je govorio: "Sila onih koji zele da steknu vrline sastoji se u izbegavaju malodusnosti kada padnu i u ponovnom pokusavanju"".

10. On je rekao: "Svaka vrlina iziskuje i napor i vreme i nasu volju. Medjutim, iznad svega, ona iziskuje Bozije sadejstvo. Jer, ukoliko Bog ne ukazuje sadejstvo nasem proizvoljenju, uzalud cemo se truditi, kao uostalom i zemljodelac kome Bog ne posalje kisu na seme u polju koje je obradio i zasejao. Bozije pak, sadejstvo iste nase molbe i molitve, kojima privlacimo Njegovu pomoc, koja nas podrzava. Ukoliko, medjutim, zanemarimo molitvu, kako ce Bog pogledati na nas trud? Zar ne jednako ravnodusno i rasejano! I ukoliko se brzo naljutimo, kao sto uvek govorim, mi se necemo udostojiti da bilo sta primimo. Jer, Bog pazi na nase proizvoljenje i u skladu sa njim nas dariva.

Nije li ranije ava Mojsije bio vodja razbojnika? Nije li pocinio mnostvo prestupa? Nije li ga gospodar oterao zbog beznaravstvenosti? Pa ipak, on se podviznistvu odao sa velikom hrabroscu i vrelim proizvoljenjem, dostizuci visoku meru vrline. U skladu sa piscem njegovog [zivota], on je ubrojan u izabrane sluge Bozije. Mi, medjutim, vrelinu koju smo naizgled imali na pocetku naseg odricanja [od sveta postepeno] gubimo usled svog nerada, vezujuci se za stvari koje hlade [revnost] i koje su isprazne i bezvredne u poredjenju sa ljubavlju prema Bogu i bliznjemu. Osim toga, mi prisvajamo stvari kao da su nase i kao da ih nismo primili od Boga. Medjutim, [apostol] govori: Sta li imas sto nisi primio? ? kad si primio, sto se hvalis kao da nisi primio (1.Kor.4,7)".

On je rekao: "Zar je Gospod siromasan ili nemocan da nam daruje blaga kojima je obogatio svete patrijarhe ukoliko vidi da napredujemo u onome sto nam je vec darovao? Medjutim, posto vidi da mi, usled svoje lakomislenosti, imamo stetu od nevelikih i sitnih darova, On nam kao covekoljubiv ne poverava mnogo, kako ne bismo sasvim propali. Kad bi video da mi napredujemo u neznatnom, On bi nam pruzio i vise, kao sto sam vec rekao. Zaista, ko je nagovorio ljude da svoj novac bace pred noge apostola? Kao sto vam cesto govorim, Bog nam je kao dobar dao da od svega imamo koristi. Medjutim, mi kroz svoja pristrasca i zlo upotrebe ponistavamo darove Bozije i udaljujemo ih od sebe. Zbog svog zlog nauma mi trpimo stetu od dobrih darova".

Op je cesto govorio: "Niko ne moze da naskodi vernoj dusi. Bilo sta da pretrpi, njoj se uracunava u korist. Neverni se, medjutim, muci zbog svog neverja kao sto se radnik muci u naporima da bi dobio svoju platu. Kada se napreze, verni u svom ocekivanju da primi nagradu za svoje trpljenje ima veliku utehu. Kakvu ce, medjutim, utehu imati

46

neverni, koji ne veruje da ce dobiti nagradu od Gospoda? On, zapravo, sedi i raspada se u pomislima. Bilo kako da postrada, on razmislja: "On mi je rekao, ali i ja imam da mu kazem". On zlopamti i pomislja na nemoguce stvari, koje ne moze da ostvari. Jer, ljudi ne mogu da ostvare ono sto zamisle, vec samo ono sto Bog dopusti, iz uzroka koji su jedino Njemu poznati. Cesto [covek] pokusava da pricini zlo drugome. Medjutim, ukoliko Bog ne dopusti, njegova namera se osujecuje, pri cemu se samo ispituju ljudska proizvoljenja. Mnogi su hteli da ucine zlo svetim patrijarsima. Medjutim, Bog nije dopustio i niko nije mogao da im pricini nikakvu stetu, kao sto je napisano: Ne dopusti coveku da im ucini nepravdu i zbog njih careve izoblici. Ne doticite se pomazanika mojih i prorocima mojim ne cinite zla (Ps.104,14-15).

Kada zazeli da pokaze izobilje svoje moci, Bog na milostivost pokrece cak i srca nemilosrdnih, kako je napisano u Danilovoj knjizi: I dade Bog Danilu te nadje milost i ljubav kod staresine nad evnusima (Dan.1,9). Blazena je dusa koja je sebe iz ceznje za Bogom istinski pripremila da primi Njegove darove Bozije. On je nikada nece ostaviti, vec ce je u svemu stititi, cak i u stvarima koje iz neznanja ne iste. Dobro je rekao premudri: "Mudar covek nalazi zastitu kod Boga". Zaista, koliko puta je Saul pokusavao da ubije blazenog Davida? Sta sve nije radio? Sta nije zloumisljao? Medjutim, Davida je stitio Gospod, usled cega se svaka podmuklost Saula osujecivala. Sta vise, on sam je cesto bio predavan u ruke svetome, koji ga je postedjivao s obzirom da nije imao zestoku i razjarenu zlobu".

Jednom su ga pitali: "Moze li da se ne gnevi onaj koga ponizavaju i zloslove". On je odgovorio:

"Onaj ko se smatra nistavnim, nece se smucivati, kao sto je rekao i ava Pimen: "Imaces spokojstvo ukoliko ponizis sam sebe"".

11. On je rekao: "Jednom od sabrace koji su ziveli sa mnom ja sam dao shimu i uputio ga na dobro. S obzirom da bese osetljiv, ja sam snishodio njegovoj slabosti. Jednog dana on mi rece: "Avo moj, mnogo te volim". Ja sam mu odgovorio: "Jos nisam nasao coveka koji bi me voleo vise nego sto ja njega volim. Ti sada kazes da me volis i ja ti verujem. Medjutim, ukoliko se desi nesto sto ti se nece svideti, ti neces ostati isti. Mene, medjutim, nista me ne moze otrgnuti od ljubavi prema tebi, ma sta inace pretrpeo".

Proslo je malo vremena te on (ne znam zbog cega) poce da govori svasta protiv mene, cak i sramne reci. Ja sam sve cuo i govorio u sebi: "On je Isusov spaljivac[1]*) i poslan je da izleci moju tastu dusu. Ukoliko bdi, covek od takvih ljudi moze da stekne ono sto je izgubio zbog onih koji ga hvale. On je moj istinski dobrotvor". I ja sam ga pominjao kao svog lekara i dobrotvora. Onima koji su mi saopstavali [njegove reci], ja sam govorio: "On zna samo moju javnu zlocu, i to delimicno, dok je moja sakrivena [zloca] nemeriva".

Posle nekog vremena mi smo se sreli u Kesariji. Po obicaju i kao da se nista nije desilo, on mi je prisao, zagrlio me i poljubio, kao uostalom i ja njega. I premda je nastavljao da govori [protiv mene], prilikom susreta me je toplo grlio. Ja nisam pokazivao ni traga sumnje ili zalosti, premda sam sve cuo. Jednom prilikom on je pao pred mene i obgrlio mi noge, govoreci: "Oprosti mi, moj oce, Gospoda radi, sto sam mnogo i rdjavo govorio o tebi".

Poljubivsi ga, ja sam mu nezno rekao: "Seca li se tvoje bogoljublje da si mi rekao da me silno volis i da sam ti odgovorio da jos nisam sreo coveka koji bi me voleo vise negoli ja njega, te da neces ostati isti ukoliko ti se desi nesto sto ti se nece svideti, dok mene nista ne moze odvratiti od ljubavi prema tebi? Osvedoci se da mi nije promaklo ono sto si govorio o meni. Cuo sam sve: i gde si i kome si rekao. Ja nikada nisam rekao da nije tako i niko me nije mogao nagovoriti da bilo sta kazem protiv tebe. Naprotiv, ja sam govorio da je sve tacno i da ti govoris iz ljubavi, smatrajuci me svojim. Uopste nisam prestao da te pominjem u molitvama. Navescu ti i jedan primer ljubavi: jednom me je jako zabolelo oko. Ja sam pomislio sam na tebe, polozio na oko znamenje casnog krsta i rekao: ,Gospode, Isuse Hriste, isceli me njegovim molitvama'". Istog trenutka sam bio zdrav". Toliko o bratu.

Blazeni je cesto govorio: ,,Mi ljudi ne znamo da volimo i da postujemo jedni druge, buduci da smo izgubili razumevanje. Mi treba da pretrpimo brata koji se gnevi ili je zalostan. Posto potom dodje sebi, op ce biti zahvalan sto smo ga pretrpeli, pokazujuci spremnost da i dusu svoju polozi za nas".

47

12. Blazeni se secao jednog [brata] koji mu je pricao o svom veoma krotkom avi, koga je radi velikih vrlina i cudesa cela zemlja postovala kao andjela Bozijeg. "Jednom je, podstaknut neprijateljem, on prisao avi i poceo u prisustvu svih da ga tesko grdi Starac je stajao i gledao u njegova usta. Najzad je rekao: "U tvojim ustima je blagodat Bozija, brate moj". Razljucen, on vikase: "Da, rdjava stara izelico, ti govoris [sa namerom] da se pokazes krotak". Starac je odgovorio: "Zaista, brate moj. Tacno je sve sto kazes". Kasnije ga je neko pitao: "Zar se uopste nisi smutio, kaludjere". On je odgovorio: "Ne, naprotiv. Osecao sam kao da mi Hristos pokriva dusu"".

Blazeni je rekao: "Zaista treba blagodariti takvima [ljudima]. Onaj ko je strastan treba da ih smatra lekarima koji lece rane njegove duse i dobrotvorima koji mu otvaraju Carstvo nebesko".

Blazeni je opet rekao: "Dok sam bio u Tirskom manastiru, tj. pre nego sto sam otisao, posetio nas je jedan vrlinski starac. Jednom smo uzeli da citamo Izreke staraca. (Blazeni je, naime, voleo da cita. On je disao knjigama, plodonoseci iz njih svaku vrlinu). U citanju smo dosli do price o starcu kod koga su dosli razbojnici i rekli: "Dosli smo da uzmemo sve sto se nalazi u tpojoj keliji". Posto je on rekao: "Uzmite, ceda, koliko hocete", oni su pokupili [skoro] sve i otisli, ostavivsi jednu torbu. On ju je uzeo i potrcao za njima, vicuci: "Ceda, uzmite od mene ono sto ste zaboravili u vasoj keliji". Diveci se nezlobivosti starca, oni su sve vratili u njegovu keliju. Medju sobom su pokajnicki govorili: "Zaista je ovo covek Boziji".

Po citanju starac mi rece: "Znas li, avo, da mi je ova prica donela veliku korist". Ja mu rekoh: "Na koji nacin, oce". On mi odgovori: "Jednom, dok prebivah u mestima pored Jordana, ja je procitah i zadivih se starcu. Potom rekoh: ,Gospode, udostoj i mene da idem stopama njegovim kao sto si me udostojio da primim i shimu njegovu [tj. monastvo]'. U meni se ukorenila ta zelja. I gle, posle dva dana dodjose razbojnici. Oni pokucase na moja vrata i ja odmah shvatih da se radi o razbojnicima. Stoga rekoh u sebi: ,Slava Bogu, doslo je vreme da se pokazem plod moje zelje'. Otvorivsi vrata, ja sam ih srdacno primio. Zapalivsi svetiljku, ja sam poceo da im pokazujem stvari, govoreci: ,Ne sekirajte se. Verujem Gospodu da nista od vas necu sakriti'. Oni mi rekose: ,Imas li zlata'. ,Imam,- odgovorih,- tri zlatnika". I podigoh poklopac sa posude u kojoj su bili. Oni uzese i otidose s mirom".

Ja sam ga, - sa osmehom je pricao blazeni, - zapitao da li su se razbojnici vratili, kao sto se behu vratili onom starcu. On mi je odmah odgovorio: "Ne dao Bog. Ja nisam zeleo da se vrate"".

On je rekao: "Eto kakva bese ceznja starceva i spremnost njegova. Imao je snage ne samo da ne tuguje, vec i da se raduje sto se udostojio takve stvari".

13. On je kazao: "Setih se da sam, razgovarajuci ranije, pomenuo da mozemo steci dusu brata ukoliko se uzdrzimo u [trenutku] kada se on smucuje. Sada bih zeleo da ispricam ono sto sam cuo od blazenog Sergija, Pedijadskog igumana.

On mi je ispricao: "Jednom sam bio na putu sa jednim svetim starcem. [Desilo] se da smo zalutali. Ne znajuci kuda idemo, nabasali smo na jedno zasejano polje i izgazili nesto useva. Videvsi nas, seljak koji je bio na poslu, poce silno da vice na nas, grdeci nas gnevno: ,3ar ste vi monasi! Zar se ne bojite Boga? Ne biste radili tako nesto kad biste pred sobom imali strah Boziji'. Sveti nam je odmah rekao: ,Gospoda radi peka niko nista ne govori'. Potom se krotko obratio seljaku, rekavsi: Dobro govoris, cedo. Mi ne bismo ucinili tako nesto kad bismo imali straha Bozijeg'. Seljak je opet poceo gnevno da vice. Starac mu je ponovo rekao: ,Istinu kazes. Jer, da smo monasi mi ne bismo cinili tako nesto. Ipak, Gospoda radi oprosti nam sto smo zgresili'.

Veoma se iznenadivsi, on je prisao i pao starcu pred noge, rekavsi: ,Oprosti mi, Gospoda radi i uzmi me sa vama'"".

Blazeni je rekao: "Eto sta su uz Boziju pomoc mogli krotost i dobrota svetoga. On je spasao dusu koja je stvorena po obrazu Bozijem i koja je Bogu draza od hiljade svetova sa njihovim stvarima.

Jednom sam se nasao kod njega. On mi je rekao: "Procitaj nam nesto iz Svetog Pisma". Pocevsi da citam Price [Solomonove], dosao sam do mesta gde se kaze: Kod mnogih drva raste vatra. Gde, pak, nema gneva, prestaje rasprava (Pric.26,20). Zapitao sam ga: "Sta znaci ova izreka, oce". On mi je odgovorio:

48

"Drva su uzrok plamena vatre. Ukoliko ih ne bude dovoljno, vatra ce se ugasiti. I strasti imaju svoj uzrok. Ukoliko [covek] ukloni uzroke, strasti ce ostati bez dejstva. Naprimer, uzroci bluda su, kao sto je govorio ava Mojsije: ‘Neumereno jedenje i pijenje, dugo spavanje, besposlicenje, zabava, praznoslovlje i ukrasavanje odecom'. Uzroci gneva, kako je isti rekao, jesu: Davanje i uzimanje, tvorenje sopstvene volje, sklonost ka poucavanju drugih, smatranje sebe razboritim'. Kod onog ko presece [uzroke] slabi strast, Brat je upitao avu Sisoja: ,3bog cega se strasti ne udaljavaju od mene'. On je odgovorio: ,Stoga sto je njihov sasud, tj. uzrok u tebi. Vrati im njihov zalog i one ce otici'.

Dvognevan je onaj u kome se borba ne stisava, tj. onaj kome nije dovoljno prvo razdrazenje, vec sam sebe raspaljuje na drugi gnev. Onaj, pak, ko uskipti gnevom, ali odmah dodje sebi i osudi samog sebe, trazeci oprostaj od brata na koga se rasrdio, ne moze da se nazove dvognevnim. Posto se osudio i posto se izmirio da bratom, u njemu se borba smiruje, kao sto sam vec rekao.

Onaj, medjutim, ko se gnevi i ne osudjuje samog sebe, vec se sve vise raspaljuje i ne kaje se sto se razgnevio, nego sto nije jos vise rekao u svom smucenju, [svakako treba] da se nazove dvognevnim. U njemu borba ne prestaje, s obzirom da ga preuzimaju zlopamcenje, tuga i zloba.

Neka bi nas Gospod Isus Hristos izbavio udela takvih [ljudi] i udostojio udela krotkih i smirenih"".

On je cesto govorio: "Neophodni su velika budnost i razboritost da bi se savladale raznovrsne zamki djavolske. Jer, [djavo] ponekad raspaljuje na smucenje bez ikakvog razloga, dok drugi put navodi i [naocigled] opravdane razloge kako bi izgledalo da se sa razlogom ljutimo. Medjutim, za one koji istinski zele da hode putem svetih gnev je potpuno tudj, kao sto govori sveti Makarije: "Monahu je tudje da se gnevi. Njemu je tudje i da ozaloscuje bliznjega"".

On je rekao: "Jednom sam kod jednog vestog krasnopisca narucio nekoliko knjiga. Zavrsivsi pisanje, on mi ih salje i porucuje: "Najzad sam zavrsio. Kad izvolis, posalji mi [novac] i uzmi ih". Jedan brat je cuo [sta se desilo], te je navodno u moje ime otisao kod krasnopisca, isplatio mu racun i uzeo knjige. U medjuvremenu sam i ja, ne znajuci sta se dogodilo, poslao sabrata sa pismom i novcem da preuzme knjige. Shvativsi da ga je brat koji je uzeo knjige ismejao, krasnopisac se silno smutio. "Otici cu kod njega i izgrditi ga iz dva razloga: sto se izrugivao nad bliznjim i sto je uzeo ono sto mu ne pripada". Cuvsi za [njegovu nameru], ja sam poslao da mu kazu: "Brate moj, ti treba da znas da knjige sticemo da bismo se naucili ljubavi, smirenju i krotosti. Ako je, pak, [nabavka] knjiga treba da bude uzrok svadje, ja necu da ih imam kako se ne bih svadjao. Jer, sluga Gospodnji ne treba da se svadja (2.Tim.2,24)". Prema tome, zanemarivsi knjige, ja sam postigao da brata uopste nisu uznemirili".

14. Sedeci sa nama i besedeci o [dusevnoj] koristi, blazeni je poceo da navodi izreke svetih otaca. On je dosao i do izreke ave Pimena po kojoj onaj ko sam sebe osudjuje u svemu nalazi spokojstvo. On je [pomenuo i] odgovor ava Nitrijske gore na pitanje: "Sta je najvece sto si nasao na ovom [zivotnom] putu", naime: "Da krivim i prekorevam uvek sebe samoga". Na njegov odgovor je onaj ko je postavio pitanje dodao: "Drugog puta zaista nema".

On je rekao: "Kakvu snagu imaju reci svetih! I zaista, oni su govorili iz iskustva, kao sto svedoci bozanstveni Antonije. Njihove reci su snazne buduci da su ih izrekli ljudi koji su ih ostvarili, kao sto je rekao neko od mudrih: "Neka tvoje reci potvrdjuje tvoj zivot"".

On je ispricao: "Jednom sam bio krace vreme u Lavri ave Gerasima, gde sam imao jednog prijatelja. Jednog dana smo sedeli i razgovarali o [dusevnoj] koristi. I ja sam se setio navedenih reci ave Pimena i drugog ave. On mi je ispricao: "Ja iz iskustva poznajem te reci i spokojstvo koje proizilazi iz njihovog ispunjavanja. Jednom sam u lavri imao iskrenog prijatelja jednog djakona. Ne znam kako, on je posumnjao u mene, ozalostio se i poceo da se hladno odnosi prema meni. Primetivsi da je namrsten, ja ga pitao za razlog. On mi rece: ‘Uradio si tu stvar'. Ne nalazeci u svojoj savesti da sam je ucinio, ja poceh da ga uveravam. On mi, medjutim, kaze: ‘Oprosti, ali ne mogu da ti poverujem'. Udaljivsi se u svoju keliju, ja sam poceo da ispitujem svoje srce [kako bih utvrdio] da li mi se ipak desilo da ucinim takvu stvar. Medjutim, nista nisam nalazio. Videci ga da drzi [sveti] putir i da bratiji predaje (Svetu Pricest], ja sam mu se zakleo da u svojoj savesti ne nalazim takvu stvar. Medjutim, on se ni tada nije uverio.

49

Ponovo se udubivsi u sebe, ja sam se setio tih reci otaca. Verujuci u njih, ja sam unekoliko skrenuo svoju misao i rekao u sebi: ,Djakon me iskreno voli. Pokretan ljubavlju on je imao smelosti da mi otkrije ono sto se u njegovom srcu nalazilo u vezi sa mnom kako bih bio pazljiv, kako bih se ubuduce cuvao i kako tu stvar ne bih ucinio. Jadna moja duso, kazes da nisi ucinila tu stvar. Medjutim, ucinila si hiljade zlih dela i sve si zaboravila. Gde je ono sto si ucinila juce ili pre deset dana? Da li se secas? Prema tome, i tu stvar si ucinila, ali si zaboravila, kao i ostalo' Na taj nacin sam svoje srce ubedio da sam zaista ucinio tu stvar, da bih je potom, kao i prethodne, zaboravio. Stoga sam poceo da blagodarim Gospoda i djakona. Jer, preko njega me je Gospod udostojio da postanem svestan svoga greha i da se za njega pokajem.

Sa takvim mislima sam ustao i posao da trazim oprostaj od djakona i da mu zahvalim. Medjutim, tek sto sam zakucao na njegova vrata i tek sto mi je otvorio, on je ucinio metaniju, govoreci: ‘Oprosti mi. Narugali su mi se demoni [nagovorivsi me] da posumnjam u tebe u vezi sa onom stvari. Zaista me je uverio Gospod da nemas nikakve odgovornosti'. On mi nije dozvolio da ga uveravam, rekavsi da nema nikakve potrebe"".

Blazeni je rekao: "Eto pravog smirenja. [Vidite li] dokle ono dovodi srce koje cezne za njim? On ne samo sto se nije sablaznio i oneraspolozio postupkom djakona, koji je najpre posumnjao u njega, a potom odbio da primi uveravanje, vec je na sebe uzeo greh i cak poceo da mu zahvaljuje".

On je rekao: "Vidis li sta cini vrlina? Na koji stepen napretka ona uzvodi one koji ceznu za njom? Jer, da je hteo, brat je mogao da nadje hiljadu povoda da preko djakona postane demon. Medjutim, on se ustremio ka vrlini. Vrlina je i obuhvatila njegovo srce i on se nije vredjao, vec je cak i zahvaljivao. Kada bismo i mi uspeli da u svoje srce dolicno posejemo semena krotosti i smirenja, neprijatelj fic bi imao gde da poseje svoje zlo seme. Medjutim, posto nas nalazi puste od svake dobre pomisli, ili cak kako se raspaljujemo na zlo, on od nas uzima povod da ispuni svoje delo. Sa vrlinama se desava suprotno. Videci dusino proizvoljenje, tj. da cezne da se spase i da usrdno uzgaja dobra semena, on je ne ispunjava svojim "darovima"".

15. Jednom je on pomenuo starca koga je potkradao brat sto je ziveo u susedstvu, On se secao da je starac znao [sta se desava], ali da ga nikada nije prekoreo. Naprotiv, on je jos vise radio, govoreci: "Mozda brat ima potrebu". (Blazeni] se divio dobroti svetih. On je ispricao sledece:

"Za vreme mog boravka u Pedijadi jedan iguman mi je ispricao da je blizu opstezica ziveo jedan starac preblage duse. U njegovom susedstvu je ziveo jedan brat. Jednom prilikom, dok je starac bio odsutan, brat je, podigavsi se, usao u njegovu keliju i uzeo sve njegove sasude i knjige. Kada se vratio u svoju keliju, starac nije zatekao svoje sasude. Stoga je krenuo kod brata da ga obavesti. Medjutim, nasred prostorije on je video svoje stvari, koje brat nije uspeo da skloni. Ne zeleci da postidi brata, niti da ga prekori, starac je pokazao da ga je navodno [iznenada] zaboleo stomak. Stoga je izasao napolje i zadrzao se dugo, navodno radi nuzde, kako bi brat mogao da skloni stvari. Kada se najzad vratio, poceo je razgovor o necem sasvim drugom, ne izoblicivsi brata.

Posle nekoliko dana kod njega su ipak bile prepoznate starceve stvari. Stoga su neki ljudi brata bacis u tamnicu bez znanja starca. Saznavsi da je brat u tamnici i ne znajuci razlog, starac je otisao kod igumana, kod koga je cesto bivao, i [rekao]: "Ucini mi uslugu i daj mi nekoliko jaja i nesto hleba". On mu je rekao: "Svakako imas goste danas". On odgovori: "Da". On ih je, medjutim, uzeo da bi otisao u tamnicu i utesio brata. Cim je usao u tamnicu, brat mu je pao pred noge i rekao: "Zbog tebe sam ovde, avo. Jer, ja sam ukrao tvoje stvari. Tvoja knjiga je kod onoga, a tvoja odeca kod onoga". Starac mu je, pak, rekao: "Neka se umiri tvoje srce, sine. Ja nisam zbog te stvari dosao ovamo. Ja cak nisam ni znao da si ovde zbog mene. Cuvsi da si ovde, ja sam se razalostio i dosao da te utesim. Evo jaja i hlepcica. ? sada cu uciniti sve sto mogu da te izvucem iz tamnice". Otisavsi, on je zamolio neke od velikih (kojima je bio poznat po svojoj vrlini). I oni poslase te ga izvadise iz tamnice.

O njemu su jos pricali kako je jednom krenuo na pijacu da kupi odecu. Davsi jedan zlatnik, trebalo je da doplati jos nesto sitnine. On je uzeo odecu i polozio je ispod sebe, pocevsi da odbrojava sitninu na dasku. [U medjuvremenu je] dosao neko i pokusao da [ispod njega] izvuce odecu. Primetivsi ga, starac se po svojoj dobroti postepeno podizao,

50

navodno se pruzajuci mestu gde bese sitnina, sve dok drugi nije izvukao odecu i otisao. I starac ga nije prekorio".

Blazeni je rekao: "Sta je vredela njegova odeca ili stvari koje je izgubio? Medjutim, njegovo proizvoljenje bese veliko. On je pokazao da je imao kao da nista nije imao. Naravno, kad su mu ih ukrali on je ostao isti, ne zaleci i ne smucujuci se. Jer, kao sto uvek govorim, nije pogubno imati, nego imati sa strascu. Da je imao i ceo svet, on bi se [ponasao] kao da nema nista. Svime sto je ucinio on je pokazao da je slobodan od svega".

  

  NAPOMENE:

1. Na istoku je bio obicaj da se rana spaljuje,- prim. prev.

  

DOBROTOLjUBLjE

SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

 

Kratko svedocanstvo o njemu

 Sveti Maksim je bio Carigradjanin znatnog roda. On je stekao i bogoslovsko i

filosofsko i svako drugo obrazovanje, koje je zahtevalo njegovo vreme. Car Iraklije ga je uzeo u dvor za prvog sekretara. Svoju duznost je obavljao pohvalno i sa uspehom.

Kada se podigla monotelitska jeres, u cijem nicanju su ucestvovali car i patrijarh, poceli su nemiri i u dvorcu i u gradu i u drugim delovima carstva. Sveti Maksim je nastale okolnosti shvatio kao dovoljan razlog da ispuni svoju svagdasnju zelju, tj. da napusti svet i stupi u neku obitelj. Ostavivsi svoj posao, on se stupio u Hrisopoljski manastir (641. g.), sa svom revnoscu predavsi se podviznickim naporima po strogom otackom ustavu. On se u svemu i za sve pokazao kao primer dostojan podrazavanja. Stoga su ga svi, po javljanju potrebe za postavljanjem novog igumana, jednodusno izabrali za igumansko sluzenje, koje je on dolicno obavljao, ne stedeci sebe i izbegavajuci covekougadjanje.

Jeres monotelitska je, medjutim, sve vise rasla, podrzavana dvorom i patrijarhom. Sa njom su rasli i neredi. Ne podnoseci nerede, sveti Maksim je ostavio obitelj i uputio se u Rim. Usput se on zaustavio u Kartageni u Africi, gde je na saboru izoblicio neodrzivost monotelitstva, koje je predstavljao bivsi carigradski patrijarh Pir. Potom je otplovio u Rim, gde je takodje uzeo ucesce u saboru protiv monotelita, koji je sazvao sveti papa Martin povodom careve naredbe da se prihvati i potpise Tipos vere, tj. izlozenje ispovedanja vere koje je sastavio car, u kome je bilo uneseno i monotelitsko zloverje. Na saboru su osudili i prokleli monotelitstvo i carski tipos, kao i sve koji prihvataju jereticko ucenje. Potom su takvo saborsko opredeljenje poslali po zapadu i istoku.

Razgnevljeni car je naredio da uhvate i papu svetog Martina i svetog Maksima i da ih dovedu u Carigrad. Posto su ih doveli, sveti Martin je, posle strasnih mucenja, bio poslat u progonstvo u Herson, gde se i upokojio (655, g.). Svetog Maksima su, medjutim, hteli prevesti na svoju stranu. Usrdno su pokusavali da ostvare svoju kameru najpre u carskim palatama, a potom u tamnici u Carigradu. Nagovaranja su nastavljena u trakijskom gradu Viziju, prvom mestu zatocenja svetog stradalnika, a potom ponovo u Carigradu, u Manastiru svetog Teodora, gde je bio smesten, pod svecanijim i strasnijim okolnostima. Sudjenje su sprovodili senatori, a ponekad su prisustvovali i arhijereji. Cilj im

51

bese da ubede svetog Maksima da se saglasi sa njihovim ucenjem, ili da potpise tipos, ili da barem cuti. Medjutim, nista im nije uspelo. Istina Pravoslavlja u ustima svetog Maksima uvek bese pobedonosna, primoravajuci protivnike ne samo da cute, nego i da prihvate njegove razloge. Hrabrost pobornika istine pokusali su da pokolebaju i obecanjima, i pretnjama, i ukazanjima kako da se neprimetno zaobidje istina i najzad, na poslednjem sabranju - udarcima. Nista nije pomoglo. Svetog Maksima su poslali na drugo mesto zatocenja preko Selimvrije u Perveru, u brda kod zapadne strane Mramornog mora.

Medjutim, neprijatelji istine nisu spavali: svetog Maksima su opet doveli u Carigrad radi konacnih ubedjivanja. Ona su bila uporna, premda takodje bezuspesna. Sprovodjena su u tri navrata: u carskim palatama, u tamnici i opet u palatama, gde je i doneta poslednja odluka - da se stradalnik ostavi medju zivima, ali da se preda mucenju koje je gore od smrti. Sa tim ciljem su ga predali u ruke gradskog eparha.

Necovecni mucitelj je zgrabio prepodobnog, svukao ga i rasprostro po zemlji, te poceo da ga bije ostrim zilama. Starca su necovecno tukli sve dok na njegovom telu nije ostalo ni jedno celo mesto. Sva zemlja pod njim se obagrila krvlju. Potom su starca koji je jedva disao preneli u tamnicu.

Ujutru su ga opet izveli na mucenje i podvrgli jos surovijem postupku: odrezali su mu bogoreciti jezik koji je izoblicavao jeres i nozem i maljem mu odsekli desnu ruku koja je pisala poucne i polemicne knjige. Potom su ga razodevenog i bosog vukli na trg da bi mu se narugali, pokazujuci narodu odseceni jezik i ruku.

Nakon strasnih mucenja i izrugivanja, svetoga su poslali u daleko izgnanstvo, u Mingreliju, gde je zatvoren u Shemarsku tamnicu. Trpeci veliku nevolju tri godine, sveti Maksim je 662. godine otisao Gospodu, utesivsi se pred smrt izvesnim vidjenjem. Spomen svetog Maksima se vrsi 21. januara.

Sveti Maksim je napisao mnoga dela - dogmatska, polemicka, poucna i podviznicka. U Grckom dobrotoljublju se nalaze cetristo Poglavlja o ljubavi, sedamsto Poglavlja o Svetoj Trojici i o Ovaplocenju Boga Slova, tj. vise o vrlinama i strastima, te Tumacenje molitve Gospodnje.

Mi cemo u nas zbornik uneti Poglavlja o ljubavi, u celini, dok cemo od sedamsto poglavlja naciniti izbor jasnih, poucnih i podviznickih poglavlja. Umesto izostavljenog mi cemo po izdanje Minjea prevesti Podviznicko slovo.

Na taj nacin od svetog Maksima donosimo sledece: 1. Podviznicko slovo, tj. pitanja ucenika i odgovore starca. 2. Cetiri stotine Poglavlja o ljubavi. 3. Sagledateljna i delatna poglavlja, izabrana iz sedam stotina poglavlja Grckog

dobrotoljublja.

 

DOBROTOLjUBLjESVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

I

PODVIZNICKO SLOVOu pitanjima i odgovorima

Brat i starac

 1. Brat je upitao starca, govoreci: "Molim te, oce, reci mi sta je bio cilj Gospodnjeg

Ovaplocenja". Odgovarajuci, starac rece: "Cudim se, brate, da me pitas, iako svaki dan slusas Simvol vere. Ipak, reci cu ti da je cilj Gospodnjeg Ocovecenja bio nase spasenje". Brat rece: "Kako to mislis, oce". Starac odgovori: "Coveka je od pocetka stvorio Bog i postavio ga u sred raja. Medjutim, on je prestupio zapovest Boziju i pao u truleznost i smrt. Iako je razlicitim promisljanjem Bozijim rukovodjen iz roda u rod, on je istrajao

52

napredujuci samo u rdjavom, od razlicitih telesnih strasti vodjen u beznadeznost zivota. Zbog toga se jedinorodni Sin Boziji, prevecno Slovo, koji je iz Boga Oca, izvor zivota i besmrtnosti, javio nama koji smo sedeli u tami i seni smrti (Mt.4,16). Ovaplotivsi se od Duha Svetoga i Svete Djeve, On je nama pokazao Bozanski nacin zivljenja. On nam je dao svete zapovesti, obecavsi Carstvo nebesko onima koji po njima budu ziveli i zapretivsi vecnim mucenjem onima koji ih budu prestupali. Pretrpevsi spasonosno stradanje i vaskrsnuvsi iz mrtvih, On nam je darovao nadu vaskrsenja i zivota vecnoga. On je poslusanjem razresio osudu praroditeljskog greha i smrcu unistio moc smrti. I kao sto u Adamu svi umiru, tako u Njemu svi ozivljavaju (l.Kop.15,22). Uznevsi se na nebesa i sevsi sa desne strane Oca, On je poslao Duha Svetoga kao obrucenje novog zivota, kao prosvecenje i osvecenje dusa nasih, i kao pomoc u cuvanju zapovesti onima koji se podvizavaju radi spasenja. Ukratko receno, to bese cilj Gospodnjeg Ocovecenja".

2. Brat je rekao: "Hteo bih, dakle, oce da cujem koje zapovesti treba da ispunim da bih se spasao". Starac je odgovorio: "Sam Gospod je posle svoga Vaskrsenja rekao apostolima: Idite, dakle, u naucite sve narode, krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uceci ih da drze sve sto sam vam zapovedio (Mt.28,19-20). Prema tome, svaki covek koji je krsten u ime Zivotvorne i Bogonacelne Trojice treba da drzi sve zapovesti koje je dao Gospod. Gospod je sa ispravnom verom spojio drzanje svih zapovesti, znajuci da se covek ne moze spasti ukoliko jednu stranu izostavi. Imajuci ispravnu veru, i David je govorio: Po svima zapovestima tvojim upravljah se, svaki put nepravedan omrzoh (Ps.118, 128). Jer, sve zapovesti Gosnodnje su nam darovane protiv svakog puta koji vodi u nepravdu. Ukoliko se prestupi jedna, na njeno mesto svakako stupa put zla, koji joj je suprotan".

3. Brat je rekao: "Ko moze, oce, da ispuni sve zapovesti, s obzirom da ih je mnogo". Starac odgovori: "[Ispunice ih] onaj ko podrazava Gospoda i sledi za Njim". Brat rece: "Ko, pak, moze da podrazava Gospoda? Jer, Gospod je bio Bog, cak i ako je postao covek. Medjutim, ja sam covek gresan, koji robujem bezbrojnim strastima. Kako, dakle, ja mogu da podrazavam Gospoda". Starac odgovori: "Niko od onih koji robuju vestastvu ovoga sveta ne moze da podrazavaju Gospoda. Oni, pak, koji mogu da kazu: Eto, mi smo ostavili sve i za tobom posli (Mt.19,27) primaju silu da ga podrazavaju i da ispunjavaju sve zapovesti Njegove". Brat rece: "Koju silu primaju". Starac odgovori: "Cuj Njega samog kako govori: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraziju, i nista vam nece nauditi (Lk.10,19).

4. Primivsi tu silu i tu vlast, [sveti] Pavle je govorio: Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista (l.Kop.11,1). I opet: Nikakve, dakle, sad osude nema onima koji u Hristu Isusu ne zive po telu nego po duhu (Rim.8,1). I opet: Koji su Hristovi, raspese telo sa strastima i zeljama (Gal.5,24). I opet: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.6,14).

5. Proricuci o toj vlasti i pomoci, David je rekao: Koji zivi u nomoci Visnjega, pod krovom Boga nebeskoga nastanice se. Pecu ce Gospodu: Zastupnik moj jesi ti, i utociste moje, Bog moj, i uzdacu se u Njega (Ps,90,2). I nesto dalje: Na aspidu i zmiju otrovnu nastupaces, i zgazices lava i zmaja... jer ce andjelima svojim zapovediti za tebe, da te cuvaju na svim putevima tvojim (Ps.90,13; 11). Oni, pak, koji ugadjaju telu i vole vestastvo sveta cuce: Koji ljubi oca ili mater vecma nego mene, nije mene dostojan (Mt. 10,37). I nesto dalje: Koji ne uzme krst svoj i ne podje za mnom, nije mene dostojan (Mt.10,37). I: Koji se ne odrece svega sto ima, ne moze biti moj ucenik (Lk.14,33). Onaj, dakle, ko hoce da bude Njegov ucenik, da ga bude dostojan i da primi silu protiv zlih duhova treba da se odvoji od svakog telesnog odnosa i da se oslobodi od svake vestastvene pristrasnosti, boreci se protiv nevidljivih neprijatelja za Njegove zapovesti. Gospod nam je dao sebe za primer dok je bio kusan u pustinji od njihovog vodje i u vaseljeni od njegovih slugu".

6. Brat je rekao: "Ipak, oce, zapovesti Gospodnje su mnogobrojne. Ko ih moze sve poznati da bi se podvizavao za njih? Narocito je tesko meni, maloumnome. Stoga bih hteo da cujem kratku rec, koju bih mogao da zadrzim u umu i da se sa njom spasem". Starac odgovori: "Iako su mnoge, brate, zapovesti se sazimaju u jednoj reci, tj. u recenome: Ljubi Gospoda Boga svoga svom snagom svojom... i svim umom svojom, i bliznjega svoga kao samoga sebe (Mk. 12,30-31; Lk.10,27). Onaj ko se podvizava da odrzi tu rec, ispunjava sve zapovesti zajedno. Medjutim, onaj ko se nije odvojio od pristrasca prema vestastvenom, kao sto je receno, ne moze istinski voleti ni Boga, ni bliznjega. Jer, nije moguce ujedno biti privezan za vestastvo i Boga voleti. O tome govori Gospod: Niko ne moze dva gospodara sluziti (Mt.6,24), i: Ne mozete sluziti Bogu i mamonu (Lk.16,13). Jer,

53

um koji je prilepljen za stvari ovoga sveta i koji je njima porobljen zanemaruje Boga i prestupa Njegovu zapovest".

7. Brat je rekao: "Za koje stvari govoris, oce". Starac odgovori: "Za hranu, novce, imanja, slavu, srodnike i slicno". Brat rece: "Reci mi, oce, zar nije Bog sve navedeno stvorio i ljudima dao na upotrebu? Kako onda naredjuje da se ne vezujemo za njih". Starac odgovori: "Jasno je da je Bog sve navedeno stvorio i ljudima dao na upotrebu. I sve sto je od Boga dobro je. Koristeci ih na ispravan nacin mi treba da zahvaljujemo Bogu. Medjutim, posto smo slabi i vestastveni razumom, mi smo vestastveno pretpostavili zapovesti o ljubavi. Prilepljujuci se za njega, mi ratujemo protiv ljudi. Mi, medjutim, treba svemu vidljivome, pa i samome telu svome, da pretpostavimo ljubav prema svakom coveku, koja je znak ljubavi prema Bogu, kao sto sam Gospod pokazuje u Jevandjeljima: Ako me ljubite, zapovesti moje drzite (Jn.14,15). On sam govori da cemo Njega voleti ukoliko ispunjavamo sledecu zapovest; Ovo je zapovest moja: da ljubite jedni druge (Jn.15,12). Vidis li da medjusobna ljubav projavljuje i ljubav prema Bogu, koja predstavlja punotu svake zapovesti Bozije? Stoga On i zapoveda da onaj ko cezne da bude Njegov ucenik ne samo da ne treba da se prilepljuje za stvari ovoga sveta, nego i da se odrekne svega imanja svoga".

8. Brat rece: "Oce, ti si rekao da ljubav prema svakome coveku treba da pretpostavljamo vidljivome, pa i samome telu. Medjutim, kako ja mogu voleti onoga ko me mrzi ili me izbegava? Kako cu voleti onoga ko mi zavidi, ko me ranjava zloslovljenjem, ko mi smislja spletke i priprema podvale? To mi, oce, po prirodi izgleda nemoguce. Jer, strast tuge me prirodno primorava da izbegavam onoga ko me je ozalostio". Starac odgovori: "Gmizavci i zveri, koji se rukovode prirodom, ne mogu da ne uzvracaju prema svojim mocima onima koji ih napadaju. Oni, pak, koji su stvoreni po obrazu Bozijem, koji se rukovode slovesnoscu, koji su se udostojili bozanskog poznanja i koji su primili zakon od Boga, svakako mogu da se ne odvracaju od onih koji ih zaloste i da vole one koji ih mrze. Stoga i Gospod govori: Ljubite neprijatelje svoje... cinite dobro onima koji vas mrze (Mt.5,44). On receno zapoveda kao nesto moguce, a ne kao nemoguce. U suprotnom On ne bi kaznjavao onoga ko prestupi zapovest. I sam Gospod svojim delima svedoci o recenome, kao i svi ucenici Njegovi, koji su se do smrti podvizavali za ljubav prema bliznjem, toplo se moleci za one koji su ih ubijali, Medjutim, mi smo vestastvoljubivi i slastoljubivi, usled cega zanemarujemo zapovesti. Stoga mi ne mozemo da volimo one koji nas mrze. Naprotiv, mi se iz istog razloga cesto odvracamo i od onih koji nas ljube, pokazujuci se gorim od zveri i gmizavaca. Zbog toga nismo u stanju da sledimo stopama Bozijim, niti da poznamo Njegov cilj, kojim bismo primili silu".

9. Brat rece: "Evo, oce, ja sam sve ostavio: srodnike, imovinu, raskos i slavu sveta i u zivotu nemam nista osim tela. Pa ipak, brata koji me mrzi i odvraca se od mene ne mogu da volim, premda se i podvizavam da mu ne uzvratim na delu zlom za zlo koje mi je ucinio. Reci mi, dakle, sta treba da cinim da bih mogao od srca da ga volim, kao uostalom i svakoga ko me na bilo koji nacin zalosti ili mrzi". Starac je odgovorio: "Onaj ko istinski ne poznaje cilj Gospodnji ne moze da voli onoga ko ga vredja, cak iako se odrekao vestastva sveta. Ukoliko mu, pak, Gospod da da ga pozna i ukoliko bude stremio da hodi po njemu, op ce moci iz srca da voli onoga ko ga mrzi i vredja, kao i apostoli koji su ga poznali".

10. Brat rece: "Sta je bio cilj Gospodnji? Molim te da saznam, oce". Starac mu rece: "Ukoliko hoces da saznas cilj Gospodnji, slusaj razumno. Buduci Bog po prirodi, Gospod nas Isus Hristos je iz covekoljublja blagoizvoleo da postane covek. Rodivsi se od zene, On je bio pod zakonom, po bozanstvenom apostolu, kako bi, sacuvavsi zapovest kao covek, unistio staro prokletstvo Adama. Znajuci, dakle, da ceo zakon i proroci vise o dve zapovesti zakona: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim... i bliznjega svoga kao samoga sebe (Mt.22.37; 39), Gospod je od pocetka do kraja hitao da ih covekodolicno sacuva.

Prevarivsi coveka od pocetka, djavo je stekao vlast smrti. Videci da je za vreme krstenja o Njemu Otac svedocio kao o Sinu, da je kao covek sa neba primio srodnoga Duha Svetoga, koji ga je i odveo u pustinju na kusanje, on je svu svoju borbu usmerio protiv Njega kako bi ga, ukoliko je moguce, naveo da ljubavi Bozijoj pretpostavi vestastvo sveta. Znajuci da se oko tri stvari vrti sve covecije [staranje], tj. oko jela, novca i slave (kojima svagda coveka nizvodi u bezdan propasti), djavo je pokusao da i Njega iskusa u pustinji. Pokazavsi se iznad njih, Gospod je zapovedio djavolu da ode od Njega.

54

11. Znak ljubavi prema Bogu, dakle, jeste [biti iznad tih stvari]. Ne mogavsi tim obecanjima da ga privoli da prestupi zapovest, djavo je kasnije, kada je [Gospod] posao po vaseljeni, na sve nacine, delajuci kroz bezakone Jevreje, pokusavao da ga navede da prestupi zapovest o ljubavi prema bliznjemu. Gospod je ucio putevima zivota, delom pokazivao nebesko zivljenje, objavljivao vaskrsenje mrtvih, vernim obecavao zivot vecni i Carstvo nebesko, a nevernima pretio vecnim mukama, svoje reci potvrdjujuci pokazivanjem preslavnih Bozanskih cudesa i sve mnostvo prizivajuci u veru. Stoga je djavo nagovarao bezakone fariseje i knjizevnike na razlicite podmuklosti protiv Njega sa namerom da ga (po svom umisljaju) navede da, ne izdrzavsi iskusenje, padne u mrznju prema svojim mrziocima. Na taj nacin je okajani [mislio da] postigne svoj cilj, tj. da ga pokaze narusiteljem zapovesti o ljubavi prema bliznjemu.

12. Buduci Bog, medjutim, Gospod je znao njegove zamisli i nije omrzao fariseje koji su delali pod njegovim uticajem (kako bi i mogao kad je po prirodi dobar). Naprotiv, On je ljubavlju prema njima odbijao onoga ko ih je pokretao. Njime, pak, pokrenute (koji nisu bili prinudjeni da ga slusaju, vec su mu se dobrovoljno potcinili kroz nemar), On je savetovao, izoblicavao, ukorevao, oplakivao, ne prestajuci da im cini dobro. Ruzen, On je pokazivao velikodusnost i u stradanju je trpeo, ukazujuci im sva dela ljubavi i pobedjujuci podstrekaca covekoljubljem prema njime pokrenutima. O, preslavnog li rata! Umesto mrznje, On pokazuje ljubav i blagoscu pobedjuje oca zla. Pretrpevsi od njih [tj. fariseja] mnoga zla, ili bolje reci radi njih, On se covekodolicno podvizavao do smrti za zapovest o ljubavi. Odnevsi potpunu pobedu nad djavolom, On je za nas primio venac vaskrsenja. Na taj nacin je novi Adam obnovio starog. I bozanstveni apostol govori: Neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu (Fil. 2,5) i ostalo.

13. Cilj Gospodnji, dakle, bese da, sa jedne strane, kao covek bude poslusan Ocu do smrti radi nas, cuvajuci zapovest o ljubavi, te da, sa druge strane, porazi djavola stradajuci od njega preko njime pokrenutih knjizevnika i fariseja. Buduci samovlasno pobedjen, On je pobedio onoga ko se nadao da ga pobedi, izbavljajuci svet od njegove nadmoci. Na taj nacin Hristos raspet bi po slabosti (2.Kor.13,4). Njome je, medjutim, On umrtvio smrt i satro onoga koji ima moc smrti (Jev.2,14). Na isti nacin je i Pavle sebe smatrao nemocnim i hvalio se svojim nemocima kako bi se u njega uselila sila Hristova (2.?o?.12,9).

14. Izucivsi nacin te pobede, sveti Pavle je, pisuci Efescima, govorio: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti (Ef-6.12) i ostalo. Onima koji se bore sa nevidljivim neprijateljima on je zapovedio da uzmu oklop pravde, kacigu nade, stit vere i mac Duha o koji ce moci pogasiti sve ognjene strele necastivoga (Ef.6,14-16). Na delu, pak, pokazujuci nacin te borbe, on je govorio: Ja, dakle, tako trcim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar, nego iznuravam telo svoje i savladjujem ga, da propovedajuci drugima ne budem sam odbacen (l.Kop.9,26-27), i opet; Do ovoga casa podnosimo i glad i zedj i golotinju i udarce (1.Kor.4,11), i opet: U trudu i naporu, cesto u nespavanju, u zimi i golotinji (2.Kor.11,27).

15. Takvu je borbu on vodio protiv demona koji su pobudjivali telesna uzivanja, odgoneci ih iznuravanjem sopstvenog tela. Osim toga, on nam je delima pokazivao nacin pobede nad [demonima] koji pokrecu na mrznju (podsticuci najnemarnije [ljude] protiv poboznog kako bi ga iskusavali i naveli na mrznju i prestupanje zapovesti o ljubavi), govoreci: Kad nas grde, blagosiljamo; kad nas gone, trpimo, kad hule na nas, molimo; postasmo kao smetliste sveta. svima smeNe do danas (l.Kop.4,12-13). Jer, demoni su [ljude] navodili da ga grde, hule i progone kako bi ga pokrenuli na mrznju prema onima koji ga grde, hule i progone, imajuci za cilj da ga navedu na prestupanje zapovesti o ljubavi.

Znajuci njihove [tj. demonske] zamisli, apostol je blagosiljao one koji su ga grdili, trpeo progonitelje i hulitelje umoljavao da odstupe od demona koji su ih podsticali, te da postanu domaci blagome Bogu. Na taj nacin je on porazavao demone koji su [ljude] podsticali na zla, svagda zlo pobedjujuci dobrom, po ugledanju na Spasitelja. On i ostali apostoli su sav svet otrgli od demona i usvojili Bogu, porazima pobedivsi one koji su se nadali da ih pobede. Ukoliko, dakle, i ti brate budes imao taj cilj, moci ces da volis one koji te mrze. Ukoliko ga ne budes imao, ni na koji nacin neces moci da ih volis".

16. Brat rece: "Uistinu je, oce, tako i nikako drugacije. Stoga je Gospod, buduci ruzen i udaran i trpeci sve sto su mu pricinjavali Judeji, pokazivao saosecanje. Prema njima se On odnosio kao prema neznalicama i prelescenima, usled cega je i rekao na

55

Krstu: Oce, oprosti im, jer ne znaju sta cine (Lk.23,34). Lukavstvo i prevaru djavola i njegovih knezova On je pobedio na Krstu, podvizavajuci se do smrti za zapovest o ljubavi, kao sto si rekao, i podarivsi nam pobedu nad njima. Razrusivsi moc smrti, On je podario svoje vaskrsenje u zivot celom svetu. Ipak, moli se za mene, oce, da potpuno poznam cilj Gospodnji i Njegovih apostola, te da budem trezvouman u vreme iskusenja i poznam zamisli djavola i njegovih demona".

17. Odgovarajuci, starac rece: "Ukoliko se stalno budes poucavao u recenome, moci ces da ih poznas. Shvativsi da sam bivas iskusavan, shvati da se i tvoj brat iskusava, te mu iskusavanom oprastaj. Kusacu, pak, koji hoce da te navede na mrznju prema iskusavanom bratu, pokazi protivljenje, ne podajuci se njegovom lukavstvu. O tome govori i Jakov, brat Boziji u Sabornoj poslanici: Pokorite se, dakle, Bogu, ? usprotivite se djavolu, i pobeci ce od vas (Jak.4,7). Ukoliko se, dakle, kao sto je receno, trezvoumno i neprestano budes poucavao u recenome, moci ces da poznas cilj Gospodnji i Njegovih apostola, te da, sa jedne strane, volis druge i saosecas im kada grese, i sa druge strane, da se neprekidno ljubavlju protivis lukavim demonima. Ukoliko smo, pak, raspusteni, bezbrizni i nemarni, svoju pomisao predajuci telesnim uzivan,ima, mi se ne borimo protiv demona, nego protiv sebe i protiv brace. Boreci se sa ljudima, mi u stvari ugadjamo demonima".

18. Brat rece: "Tako je, oce. Zbog moje nemarnosti demoni uvek uzimaju povoda [da ustaju] protiv mene. Molim te, oce, da mi kazes kako treba da steknem trezvoumlje". Starac odgovori: "Potpuna bezbriznost u odnosu na zemaljsko i neprekidno poucavanje u Bozanstvenom Pismu privodi dusu u strah Boziji, koji potom privodi trezvoumlju. Tada dusa pocinje da vidi demone koji je napadaju kroz pomisli i pocinje da se brani, po recima Davida: Na neprijatelje moje pogleda oko moje (Ps.53,7). Pobudjujuci ucenike na borbu i vrhovni apostol Petar je rekao: Budite trezveni i bdite, jer suparnik vas, djavo, kao lav ricuci hodi i trazi koga da prozdere. Njemu se protivite utvrdjenom verom (1.Pt.5,8-9). I Gospod [je rekao]: Bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt.26,41). Takodje, i propovednik govori: Ukoliko te napadne duh vladatelja, nemoj ostavljati svoga mesta (Prop.10,4). Mesto, pak, uma jeste vrlina, znanje i strah Boziji. Veoma trezvoumno i hrabro se podvizavajuci, divni apostol govori: Jer, ziveci u telu, ne vojujemo po telu. Jer oruzje naseg vojevanja nije telesno, nego silno Bogom za rusenje utvrdjenja, obarajuci pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Bozijega, i pokoravajuci svaku pomisao na poslusnost Hristu. Te smo gotovi kazniti svaku neposlusnost (2.Kor.10,3-6). Ukoliko se, dakle, budes ugledao na svetitelje i sa naporom pocines po Bogu, bices trezvouman".

19. Brat rece: "Sta treba da cini, oce, onaj ko hoce da pocine po Bogu". Starac odgovori: "Nije moguce da umom u potpunosti pocine po Bogu onaj ko ne steke tri vrline: ljubav, uzdrzanje i molitvu. Jer, ljubav ukrocuje gnev, uzdrzanje isusuje pohotu, a molitva odvaja um od svih misli i postavlja ga nagog pred Boga. Te tri vrline u sebi sadrze sve ostale i bez njih um ne moze da pocine po Bogu".

20. Brat rece: "Molim te, oce, da me naucis na koji nacin ljubav ukrocuje gnev". Starac odgovori: "Ljubav [u sebi] sadrzi milost i dobrocinstvo prema bliznjemu, dugotrpljenje i podnosenje svega sto od njega dolazi, kao sto smo vise puta rekli. Sadrzeci ih u sebi, ljubav ukrocuje gnev onoga ko ju je stekao". Brat rece: "Nisu mala dela njena. Medjutim, blazen je onaj ko je u stanju da je stekne. Ja sam, pak, uistinu daleko od nje. Ipak, molim te, oce, da mi kazes sta je dugotrpljenje".

21. Starac odgovori: "[Dugotrpeljiv je onaj] ko je istrajan u nevoljama, ko podnosi zlo i ceka kraj iskusenja, ko se ne gnevi olako, ko ne govori nerazumno, ko ne podozreva i ko ne misli opo sto ne prilici blagocastivome, kao sto govori Sveto Pismo: Dugotrpeljivi privremeno trpi da bi mu se potom dala radost. On privremeno sakriva svoje reci i usta vernih ispovedace njegovu razumnost (Sir.1,23-24).

22. To su, dakle, odlike dugotrpljenja. Osim toga, svojstvo dugotrpeljivosti je smatrati sebe uzrokom iskusenja. ? mozda tako i jeste. Jer, mnogo toga nam se dogadja radi naseg vaspitanja, ili radi ociscenja proslih grehova, ili radi ispravljenja sadasnje nemarnosti, ili radi sprecavanja buducih grehova. Onaj, dakle, ko pomislja da mu se iskusenje desilo iz navedenih uzroka, nece negodovati kada prima rane, pogotovu ukoliko je svestan svojih grehova. On nece okrivljavati onoga kroz koga je doslo iskusenje. Jer, kroz njega ili kroz nekog drugog trebalo da on ispije casu sudova Bozijih. Naprotiv, on upire pogled Bogu i zahvaljuje Onome ko je dopustio [la postrada], okrivljujuci sebe

56

samog. On rado prima prekor, kao i David od Semeja (2.Car. 16,5-10) i Jov od zene (Jov 2,9-10). Nerazboriti, medjutim, cesto od Boga iste samilost, da bi je potom odbio, s obzirom da nije dosla kao sto je on zeleo, vec kako je Lekar duse smatrao za korisno. Zbog toga je on malodusan i smucuje se, cas se gneveci na ljude, cas huleci na Boga. Na taj nacin on pokazuje neblagodarnost i ne prima [urazumljenje] OD zezla [karanja]".

23. Brat rece: "Dobro si rekao, oce. Molim te, reci mi na koji nacin uzdrzanje isusuje pohotu". Starac odgovori: "Ono cini da se covek udaljuje od svega sto nije neophodno, vec samo izaziva uzivanje, da ucestvuje samo u onome sto je neophodno za zivot, da ne juri za prijatnim, vec samo za korisnim, da sa merom upotrebljava hranu i pice, da telu ne pruza suvisnu tecnost, da jedino odrzava zivot tela, cuvajuci ga slobodnim od pohotnih stremljenja. Na taj nacin uzdrzanje isusuje pohotu. Naprotiv, uzivanje i obilje jela i pica razgara stomak i upaljuje silnu zelju za sramnom pohotom, gurajuci [coveka] kao zivinu na [telesno] mesanje. Tada su oci bestidne, ruke neobuzdane, dok jezik govori ono prija usima, uvo slusa isprazne reci, um prezire ono sto je Bozije, a dusa, razumom vrseci preljubu, priziva telo na bezakona dela".

24. Brat rece: "Vaistinu, oce, tako je. Molim te, nauci me i o molitvi, tj. kako odvaja um od svih pomisli". Starac odgovori: "Nase pomisli su pomisli o stvarima. Neke od stvari su, pak, culne, a neke mislene. Kad je zauzet njima, um ih prebira u sebi, Blagodat, pak, molitve um spaja sa Bogom. Spajajuci ga sa Bogom, ona ga odvaja od svih pomisli. I nag od njih, um u razgovoru sa Bogom postaje bogolik. Postavsi bogolik, on vec od Njega moli samo ono sto prilici i nikada ne gresi u svojoj prozbi. I apostol zapoveda: Molite se bez prestanka (1.S'ol.5,17), da bismo, sjedinjujuci stalno um svoj sa Bogom, postepeno odbacili pristrasnost prema vestastvenom".

25. Brat rece: "Kako, medjutim, um moze neprestano da se moli? Jer, ukoliko pevamo, ili citamo, ili razgovaramo, ili sluzimo, mi ga rasejavamo mnogim pomislima i predstavama". Starad odgovori: "Bozansko Pismo ne zapoveda nista nemoguce. I sam apostol je pevao i citao, i sluzio i neprestano se molio. Jer, neprestana molitva znaci: imati pobozan um, imati ceznju koja je prilepljena uz Boga i nadu koja stalno visi na Njemu, imati uzdanje u Njega u svim delima i dogadjajima. Nalazeci se u takvom stanju, apostol je rekao: Ko ce nas odvojiti od ljubavi Hristove? Zalost ili teskoba (Rim.8,35) i ostalo. I nesto kasnije: Jer sam uveren da nas ni smrt, ni zivot, ni andjeli (Rim.8,38) [ne mogu odvojiti od Njega], I opet: Svacim smo ugnjetavani, ali ne potisteni, zbunjivani, ali ne ocajni, progonjeni. ali nismo ostavljeni, oboreni, ali ne pogubljeni, svagda noseci na telu umiranje Gospoda Isusa, da se u zivot Isusov na telu nasem pokaze (2 Kor.4, 8- 10).

26. Sa takvim raspolozenjem apostol se neprestano molio. Jer, kao sto je receno, u svakom delu i dogadjaju njegova nada se oslanjala na Boga. I svi sveti su se uvek radovali u nevoljama kako bi dosli do stanja Bozanske ljubavi. Stoga je i govorio apostol: Zato cy ce najradije hvaliti svojim nemocima, da se useli u mene sila Hristova (2.Kor.12,9). I nesto posle: Kada sam slab onda sam silan (2.Kor. 12,10). Ali, tesko nama okajanima koji smo napustili put svetih otaca i ostali nagi od svakog duhovnog dela".

27. Brat rece: "Zasto, oce, ja nemam umiljenja". Starac odgovori: "Zato sto nema straha Bozijega pred ocima nasim i sto smo postali smestiste svakog zla. Usled toga strasne Bozije pretnje preziremo kao proste pojmove. Jer, ko nece steci umiljenje slusajuci Mojsija koji u ime Bozije govori gresnicima: Jer se razgore gnjev moj kao oganj i dospece do dubine ada, spalice zemlju i rod njezin i popalice temelje gora. Zgrnucu na njih zla i strele moje usmericu na njih (Izl.32,22-23), i opet: Izostricu kao munju mac moj, uzece sud ruka moja, uzvraticu osvetu neprijateljima svojim i uzvraticu onima koji me mrze (Izl.32,41), ili Isaiju koji uzvikuje: Ko ce vam objaviti da oganj gori? Ko ce vam objaviti vecno mesto (Is.33,14), i opet: Idite u svetlost ognja svojega i u vatru koju raspaliste (Is.50,11), i opet: Izlazice i gledace kosti ljudi koji su mi prestupili. Crv njihov nece umreti i oganj njihov se nece ugasiti. I 6uce na videlu svakom telu (Is.66,24), i Jeremiju koji govori: Proslavite Gospoda Boga vaseg pre nego sto se smrkne i pre nego sto se spotaknu noge vase na mracnim gorama (Jer.13,16), i opet: Slusaj narode nerazumni i bez srca: imate oci ? ne vidite, imate usi ? ne cujete. Mene li se necete bojati, veli Gospod i preda mnom necete li biti pobozni, jer ja postavih moru granicu od peska vecnom naredbom koju nece prestupiti (Jer.5,21-22), i opet: Otpadanje tvoje pokarace te i zloca tvoja izoblicice te. Poznaj i vidi da ti je gorko sto si me ostavio, veli Gospod... Ja nasadih vinograd rodan i istinit. Kako si se pretvorio u gorcinu i tudji vinograd (Jer.2,19-21), i opet: Nisam sedeo na

57

skupu igraca, nego se bojah od lica ruke tvoje. Sedeh usamljen, jer se ispunih gorcinom (Jer.15,17)?

Ko se nece uzasnuti slusajuci Jezekilja koji govori: Izlicu gnjev svoj na tebe, dovrsicu ljutnju svoju na tebi, sudicu te po putevima tvojim, dacu na tebe sve gadosti tvoje... nece zaliti oko moje, niti cu se smilovati... Tada ces poznati da sam ja Gospod (Jez.7,3; 9). Ko nece steci umiljenje slusajuci Danila koji opisuje Dan strasnoga suda, govoreci: Ja, Danilo gledah kako se postavljahu preostali i kako Stari danima sede. Odelo mu bese belo kao sneg i kosa glave Njegove kao vuna cista. Presto Njegov [bese kao] plamen ognjeni, tockovi Njegovi kao vreli oganj. Reka ognjena tecijase pred Njim. Hiljade hiljada sluzahu mu i mnostvo stajase pred Njim. Sud zasede i knjige se otvorise (Dan.7,9-10), tj. [spisak] svacijih dela, ili opet: Videhu nocnom vidjenju i gle, bese kao Sin Coveciji koji ide na oblacima nebeskim i dodje do Starog danima, te mu se privede, i dade mu se vlast i cast i carstvo. I cvu narodi, plemena i jezici sluzice mu, Njegova vlast je vecna vlast i Njegovo carstvo je vecno carstvo. I uzdrhta duh moj u meni, u Danilu, i vidjenja glave moje me uznemiravahu (Dan.7,13-15).

28. Ko se nece uplasiti, slusajuci Davida koji govori: Jednom govorase Bog, ovo dvoje cuh: da je moc Bozija, i tvoja je, Gospode, milost, jer ces ti uzvratiti svakome po delima njegovim (Ps.61,N-12), i propovednika koji govori: Glavno u svemu sto si cuo jeste: Boj se Boga i zapovesti Njegove drzi. U tome se sastoji ceo covek. Bog ce svako delo izvesti na sud, pa i skriveno, bilo dobro ili zlo (Prop.12,13-14).

29. Ko, pak, nece uzdrhtati slusajuci apostola koji govori: Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primi svaki ono sto u telu ucini, bilo dobro ili zlo (2.Kor.5,10). Ko nece zaplakati zbog naseg neverja i zbog oslepljenosti duse nase. Jer, mi smo sve receno culi, pa ipak se ne kajemo i ne placemo gorko zbog svoje velike nemarnosti i lenjosti. Provideci ih, i Jeremija je govorio: Proklet je onaj ko nemarno vrsi dela Gospodnja (Jer.48,10). Jer, kada bismo pokazivali brigu za spasenje svojih dusa, mi bismo zadrhtali od reci Gospodnjih i pohitali da izvrsimo zapovesti Njegove, kojima se spasavamo. Iako smo od Gospoda culi: Udjite na uska vrata... sto vode u zivot (Mt.7,13-14), mi smo vise zavoleli sirok i prostran put, koji vodi u propast. Stoga cemo, kad dodje sa neba da sudi zivima i mrtvima, od Njega cuti: Idite od mene, prokleti, u oganj vecni koji je pripremljen djavolu i andjelima njegovim (Mt.25,41).

30. I mi cemo receno cuti stoga sto smo bili nemarni za dobra dela i sto nismo voleli bliznje, a ne stoga sto smo zlo cinili. Kako cemo, medjutim, podneti onaj Dan ukoliko smo i zlo cinili i ukoliko smo pokazali veliki nemar? Osim toga, starima je preko Mojsija bilo receno: Ne cini preljube, ne ukradi, ne ubij i ostalo. Znajuci, medjutim, da Hriscaninu nije dovoljno da se Drzi samo recenoga da bi bio savrsen, Gospod je rekao: Jer vam kazem da, ako ne bude pravda vasa eeca nego pravda knjizevnika i fariseja, necete uci u Carstvo nebesko (Mt.5,20). Zbog toga je u oba slucaja kao pravilo postavio osvecenje duse (kroz koju se i telo osvecuje) kao i iskrenu ljubav prema svim ljudima, kojom mozemo da steknemo i ljubav prema Njemu. Kao obrazac dao nam je samog sebe sve do smrti i svoje ucenike, kao sto je vise puta receno.

31. Koje cemo, dakle, opravdanje imati u onaj Dan s obzirom da smo, imajuci slican obrazac, ipak pokazivali nemar. Oplakujuci nas koji smo se udostojili blagodati, pa ipak ostajemo u nemaru, ispunjeni svakog zla, prorok Jeremija je rekao: Ko ce dati vodu glavi mojoj i izvor suza ocima mojim da oplakujem narod ovaj danju i nocu (Jer.9,1), ? cujem i Mojsija koji o nama govori: Jede Jakov i nasiti se i odvrze se ljubljeni. Napunio se salom, udebljao se, rasirio se i ostavio Boga koji ga je stvorio, odstupivsi od Boga Spasitelja svoga (Izl.32,15), i Miheja koji placuci govori: Avaj, duso, nesta poboznog sa zemlje i onoga ko ispravlja nema medju ljudima. Svaki zaloscu ozaloscuje bliznjega svoga i na zlo pripremaju ruke svoje (Mih.7,2), i psalmopojca, koji slicno govori o nama: Spasi me, Gospode, jer nesta prepodobnoga, jer se umanjise istine od sinova ljudskih (Ps.11,1) i ostalo.

32. Proricuci, i apostol nas je oplakivao, govoreci: Nema ga koji cini dobro, nema bas ni jednoga. Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varahu, otrov je aspidin pod usnama njihovim. Usta su im puna kletve i gorcine. Noge su im brze da prolivaju krv, Pustos i beda je na putevima njihovim i puta mirnog ne poznase. Nema straha Bozijega pred ocima njihovim (Rim.3,12-18). Providjajuci buduce, tj. nase sadasnje rdjavo zivljenje, on pise Timoteju: Ali ovo znaj da ce u poslednje dane nastati teska eremena. Jer ce ljudi biti samoljubivi, srebroljubivi, hvalisavi, gordeljivi, hulnici, neposlusni roditeljima,

58

neblagodarni, nepobozni, bezosecajnu, nepomirljivi, klevetnici, neuzdrzljivi, surovi, nedobroljubivi, izdajnici, naprasiti (2.Tim,3,M) i ostalo. Stoga tesko nama s obzirom da smo stigli do kraja u zlu.

Jer, ko od nas, reci mi, ne ucestvuje u nabrojanim zalima? Nije li se na nama ispunilo prorostvo? Nismo li svi stomakougodnici? Nismo li svi slastoljupci? Nismo li svi lakomi i vestastvoljubivi? Nismo li svi gnevljivi? Nismo li svi svadljivi? Nismo li svi zlopamtljivi? Nismo li svi izdajnici svake vrline? Nismo li svi opadaci? Nismo li svi podrugljivi? Nismo li svi drski? Nismo li svi bratomrsci? Nismo li svi razmetljivi? Nismo li svi oholi? Nismo li svi gordeljivi? Nismo li svi sujetni? Nismo li svi licemerni? Nismo li svi podmukli? Nismo li svi zavidljivi? Nismo li svi nepokorni? Nismo li svi lenjivi? Nismo li svi kolebljivi? Nismo li svi bezbrizni? Nismo li svi nemarni za Spasiteljeve zapovesti? Nismo li sni ispunjeni svakom zlocom? Nismo li umesto stanista Duha Svetoga, postali obitaliste idola? Ne nazivamo li mi izvestaceno Boga svojim Ocem? Nismo li umesto sinova Bozijih, postali sinovi geene? Nismo li mi koji nosimo veliko ime Hristovo postali gori od Jevreja? Niko, pak, slusajuci istinu, ne treba da uznegoduje, slicno njima koji su, iako bezakoni, govorili: Jednoga Oca imamo - Boga (Jn.8,41), da bi od Spasitelja culi; Vas je otac djavo, i zelje oca svoga hocete da cinite (Jn.8.44).

33. Kako, dakle, da i mi, buduci prestupnici Njegovih zapovesti, ne cujemo slicno od Njega? Jer, i apostol naziva sinovima Bozijim one koji su vodjeni Duhom, govoreci: Jer, koje vodi Duh Boziji oni su sinovi Boziji (Rim.n,14). Kako, dakle, i mi, vodjeni smrcu, mozemo da cujemo da se nazivamo sinovima Bozijim? Jer je telesno mudrovanje smrt (Rim.8,6). Medjutim, oni koji su vodjeni Duhom postaju ocigledni po plodovima Duha. ? poznati su plodovi Duha: ? plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdrzanje (Gal.5,22-23). Da li ih mi imamo u sebi? Ili imamo sve suprotno? Kako, dakle, mozemo slusati da se zovemo sinovima Bozijim, a ne pre protivnika? Jer, ono sto je rodjeno svakako je slicno sa onim od koga je rodjeno. To pokazuje i Gospod govoreci: ? smo je rodjeno od Duha, dyx je (Jn.3,6). Mi smo, pak, postali plot koja zeli protiv Duha, usled cega cemo sa pravom cuti od Njega: Nece duh moj prebivati sa ovim ljudima jer su plot (Post 6,3). Kako se, dakle, mozemo nazivati Hriscanima, nemajuci u sebi nista Hristovo?

34. Ali, reci ce, mozda, neko: "Imam veru. Meni je za spasenje dovoljna vera u Njega". Takvome odgovara apostol Jakov, govoreci: I djavoli veruju i drhte (Jv.k.2,19), i opet: Vera, ako nema dela, mrtva je sama po sebi (Jak.2.17.20), kao uostalom i dela bez vere. Kako mi uopste verujemo kada ne pokazujemo veru u ono [sto govori] o prolaznim i sadasnjim [stvarima], s obzirom da smo privezani za vestastveno i da po telu zivimo, vojujuci protiv Duha. Oni, pak, koji su istinski verovali u Hrista i koji su ga celog uselili u sebe kroz drzanje zapovesti, govorahu: ? zivim - ne vise ja, nego zivi u meni Hristos; ? sto sada zivim u telu, zivim verom Sina Bozcjega, koji me zavole i predade sebe za mene (Gal.2. 20). Stradajuci za Njega i radi spasenja snih, kao pravi Njegovi podrazavaoci i istinski cuvari Njegovih zapovesti, oni govorahu: Kad nas grde, blagosiljamo, kad nas gone, trpimo, kad hule na nas, molimo (l.Kop.4,12-13), c obzirom da su Njega culi da govori: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, cinite. dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vredjaju i gone (Mt.5,44) i ostalo. I u njihovim recima i u delima pokazivao se Hristos, koji je u njima delovao. Mi, pak, delamo suprotno svim Njegovim zapovestima, usled cega smo ispunjeni svakom necistotom. Stoga smo i postali dom trgovine umesto hrama Bozijeg, pecina razbojnicka umesto doma molitve, narod gresan umesto svetog naroda, narod prepun grehova umesto naroda Bozijeg, seme zlo umesto svetog semena, i sinovi bezakonja umesto sinova Bozijih. Jer, mi smo ostavili zapovesti Gospodnje i robujemo zlim dusima kroz neciste strasti, prognevljujuci Sveca Izrailjeva.

35. Oplakujuci nas i zeleci da nam pomogne u nasem padu, veliki Isaija uzvikuje: Zbog cega jos ranjavate sami sebe, do· dajuci bezakonje? Sva je glava u bolu i svo srce u tuzi. Od nogu do glave nema zdravog mesta, vec samo rana i modrica, i rana pozledjena, neociscena, neomeksana uljem, nezavijena (Is.1,5-6). I sta nakon toga? Ostavice se kci Sionska kao koliba u vinogradu, kao skladiste noepca u basti za krastavce, kao grad opkoljeni (Is.1,8).

Pokazujuci opustosenje duse nase, i apostol je rekao: I kako ne marise da poznaju Boga, predade ih Bog u pokvaren um da cine sto je neprilicno, njih koji su ispunjeni svake nepravde, bluda, zloce, lakomstva, nevaljalstva, puni zavisti, ubistva, svadje, lukavstva,

59

zlocudnosti, dosaptaci, opadaci, bogomrsci, nasilnici, gordeljivci, hvalisavci, izmisljaci zala, nepokorni roditeljima, nerazumni, nevere, neosetljivi, nepomirljivi, nemilostivi. Oni, poznavsi pravdu Boziju, da koji to cine zasluzuju smrt, ne samo da cine to, nego i odobravaju onima koji to cine, Zato ih predade Bog u zeljama njihovih srca u necistotu, da se bescaste telesa njihova medju njima samima (Rim. 1,28-32; 24). I sta nakon toga? Otkriva se gnev Boziji s neba na svaku bezboznost i nepravdu ljudi (Rim.1, 18).

36. Oznacavajuci takvo opustosenje duse, i Gospod je govorio: Jerusalime, Jerusalime, koji ubijas proroke i zasipas kamenjem poslane tebi, koliko puta htedoh da saberem ceda tvoja, kao sto kokos skuplja pilice svoje pod krila, i ne htedoste! Eto ce vam se ostaviti kuca vasa pusta (Mt.23,37-38). Gledajuci nas, navodne monahe, koji obavljamo samo telesna sluzenja i preziremo duhovna, usled cega smo jos i oholi, Isaija opet govori: Cujte rec Gospodnju, staresine Sodomske, pazite na zakon Boziji, narode Gomorski. Sta ce mi mnostvo zrtava vasih? Sit sam zrtava paljenica od ovnova i sala od jaganjaca. Necu vise krvi juncije i jarcije. Jer, ko je trazio tako nesto od ruku vasih? Necete vise gaziti po mome dvoristu. Uzalud je da mi prinesete i najtananije brasno. I tamjan mi je odvratan. Mladine vase i subote i dan veliki ne podnosim. Post i nedelanje i praznike vase mrzi dusa moja. Nasitio sam vas se i ne mogu vas vise podnositi. Kad pruzite ruke vase ? meni odvraticu oci moje od vas. Zasto? Jer, ruke vase su, govori, pune krvi (Is. 1,10-15). Jer, svaki koji mrzi brata svoga jeste covekoubica (1.Jn.Z,15). Zbog toga svaki podvig koji ne sadrzi ljubav postaje tudj Bogu.

37. Izoblicavajuci iz daleka nase licemerje, [On] je rekao: Narod ovaj me postuje ustima, dok mu je srce daleko od mene. Stoga me uzalud postuju (Is.29,13) i ostalo. Ono sto je Gospod nas govorio, oplakujuci fariseje, primenjivo je i na nas, sadasnje licemere, koji smo se udostojili velike blagodati, ali se pokazujemo gorim od onih. Ne tovarimo li i mi teska i nesnosljiva bremena na ramena ljudi, ne hoteci prstom svojim da ih se prihvatimo (Lk.11,46)? Ne cinimo li i mi sva dela nasa da bismo se pokazali ljudima (Mt.6,5)? Ne volimo li i mi zacelje na gozbama i prva mesta u zbornicama, da nas ljudi zovu: "Ucitelju, ucitelju", i ne gonimo li do smrti one koji nam ne ukazuju [cast]? Nismo li i mi uzeli kljuc od znanja i ne zatvaramo li Carstvo nebesko pred ljudima, drugima ne dajuci da udju i sami ne ulazeci?

Ne prohodimo li i mi more i zemlju da bismo dobili jednog sledbenika? I kad ga dobijemo, ne cinimo li ga sinom paklenim dvostruko vecim od sebe? Nismo li i mi vodji slepi, koji komarca ocedjujemo, a kamilu prozdiremo? Ne cistimo li i mi casu i zdelu spolja, dok smo unutra puni grabezi i lakomstva, a narocito neuzdrzanja? Ne dajemo li i mi desetak od kima i metvice i svakog povrca, dok prestupamo sudove Bozije i ljubav Njegovu? Nismo li i mi kao okreceni grobovi, pokazujuci se spolja preda ljudima kao pravedni, iako smo unutra puni licemerja i bezakonja i svake necistote? Ne podizemo li i mi grobove mucenicima i ne ukrasavamo li spomenike apostolima, premda smo slicni onima koji su ih pobili? Ko da ne zaplace nad nama koji se nalazimo u takvom stanju? Ko da ne zarida nad nama zbog takvog naseg zarobljenistva? Zbog toga nas, casne sinove Bozije, smatraju za loncarske sudove. Stoga je potamnelo zlato i izmenilo se dobro srebro (Plac.4,1-2).

Zbog toga su nazoreji Siona, koji su blistali vise od snega, postali kao Etiopljani. Oni koji behu belji od mleka, potamnese vise od crnila. Stoga se nas izgled pomraci vise od cadji. Odnegovani u raskosi, obukosmo se u necistotu. Umnozi se bezakonje nase vise od bezakonja Sodomljana. Stoga smo od sinova dana i svetlosti postali sinovi noci i tame (1.Sol.5,5). Od sinova Carstva postali smo sinovi pakla. Stoga iako sinovi Visnjega, mi umiremo kao ljudi, i padamo kao jedan od knezova (Ps.81, 6-7). Mi smo predani u ruke bezakonih neprijatelja, tj. divljih demona, i caru nepravednome i lukavijem od svih na zemlji, tj. njihovom knezu stoga sto sagresismo i bezakonovasmo, prestupivsi zapovesti Gospoda Boga nasega (Dan.3,31-32), pogazivsi Sina Bozijega i Krv Novoga Zaveta drzeci za nesvetu (Jev.10, 29).

Ipak, nemoj nas ostaviti do kraja, Gospode, radi imena tvoga, nemoj razoriti Zavet svoj i nemoj udaljiti milost svoju od nas (Dan.3,34-35) radi stedrosti svoje, Oce nas, koji si na nebesima, i radi milosti Duha tvoga Svetoga. Ne spominji nasa stara bezakonja, neka nas brzo preduhitre milosti tvoje jer osiromasismo veoma. Pomozi nam Boze, Spasitelju nas, radi slave imena tvoga. Gospode, izbavi nas i ocisti grehe nase radi imena tvoga (Ps.78,8-9), opomenuvsi se prvine nase, Gospode, koju je od nas iz covekoljublja primio jedinorodni Sin tvoj, i koju radi nas ima na nebesima kako bi nam dao izvesnu nadu

60

spasenja i kako radi ocajanja ne bismo postali gori. [Pomozi nam] radi Casne Krvi Njegove, koju je izlio za zivot sveta, radi Njegovih svetih apostola i mucenika, koji su radi imena Njegova prolili sopstvenu krv i radi svetih proroka, otaca i patrijaraha, koji su se podvizavali da ugode svetom imenu tvome.

Nemoj prevideti molitvu nasu, Gospode, niti nas ostavi do kraja. Jer, mi se ne uzdamo u pravdu svoju, nego u milost tvoju, kojom se brines za rod nas. Preklinjemo i molimo tvoju Svetinju da nam ne bude na sud Tajna koju je udomostrojio Sin tvoj jedinorodni za nase spasenje. Nemoj nas odbaciti od lica tvoga. Nemoj se zgaditi na nasu nedostojnost, vec nas pomiluj po velikoj milosti svojoj. Po obilju stedrosti svoje otpusti grehove nase kako bismo neosudjeno dosli pred svetu slavu tvoju, kako bismo se udostojili pokrova tvoga jedinorodnog Sina i kako zbog njih ne bismo bili odbaceni kao zle sluge.

Da, Vladiko, svemoguci Gospode, cuj moljenja nasa, jer osim tebe drugoga [Boga] ne znamo. Mi ime tvoje imenujemo, jer ti cinis sve u svemu i svi od tebe trazimo pomoc. Pogledaj, dakle, sa neba, Gospode i vidi iz doma svete slave tvoje. Gde je revnost tvoja i moc tvoja? Gde je obilje milosti tvoje i milosrdja tvoga, jer si trpeo pad nas? Jer, ti si Otac nas. Avraam nas nije znao, i Izrailj nas nije poznao. Ti, Gospode, Oce nas, izbavi nas, jer je od pocetka na nama ime tvoje sveto i tvog jedinorodnog Sina i Duha tvoga Svetoga. Zasto smo, Gospode, zabludeli sa puta tvoga? Nemoj nas kaznjavati palicom sudova tvojih. Zasto su otvrdnula srca nasa, te se ne boje tebe? Ostavio si nas samozakonju zablude. Povrati, Gospode, sluge tvoje radi Svete Crkve tvoje i radi svih od veka svetitelja tiojih da bismo unekoliko nasledili svetu goru tvoju. Protivnici nasi pogazise svetinju tvoju. Postadosmo kao u pocetku, dok jos nisi vladao nad nama i dok se jos ne prizivase ime tvoje nad nama (Is.63,15-19).

38. Ukoliko otvoris nebo, trepet ce obuzeti gore od tebe i rastopice se kao vosak na domaku ognja. Oganj ce popaliti protivnike i strasno ce biti ime tvoje protivnicima [tvojim]. Kada budes ucinio preslavna dela, trepet ce obuzeti gore od tebe. Od veka ne slusasmo, niti oci nase videse Boga osim tebe. Dela koja ces uciniti onima koji cekaju milost susresce one koji cine pravdu i secaju se puteva tvojih. Gle, ti si se razgnevio i mi sagresismo. Bolje receno, mi sargesismo i ti si se razgnevio.

Stoga zalutasmo i postasmo svi kao necisti. Jer, sva nasa pravda je kao krpa od neciste [zene]. Mi otpadosmo kao lisce zbog bezakonja nasih zbog cega ce nas vetar odneti. I nema nikoga ko priziva ime tvoje i koji bi se setio da te se drzi. Okrenuo si lice svoje od nas i predao si nas zbog grehova nasih. I sada, Gospode, ti si Otac nas, a mi smo blato i svi delo ruku tvojih. Nemoj se gneviti suvise na nas i nemoj se u [ono] vreme setiti grehova nasih. I sada pogledaj, jer smo svi mi narod tvoj. Grad svetoga Siona tvoga postade pust, kao pustinja posta Jerusalim. Proklet posta dom sveti nas, i slava koju blagoslovise oci nasi bi spaljena ognjem, te sva slavna nasa [dela] padose. I sve si trpeo, Gospode i cutao. I smirio si nas veoma (Is.64,6-12).

39. Sve se receno obrazno desilo starom narodu, a sada se na nama istinski ispunjava. Postadosmo rug susedima nasim, demonima, podsmeh i poruga onima oko nas (Ps.78,4). Ipak, pogledaj sa neba i vidi i spasi nas radi svetoga imena svoga. I pokazi nam lukavstva protivnika nasih i izbavi nas od zamki njihovih. Nemoj udaljiti od nas pomoc svoju, jer mi nismo sposobni da pobedimo one koji napadaju na nas. Ti si mocan da nas spases od svih protivnika. Spasi nas, Gospode, od skorbi ovoga sveta po blagosti tvojoj kako bismo cistom savescu prebrodili pucinu zivota, neporocni i bez mane predstali strasnom prestolu tvome i udostojili se vecnoga zivota".

40. Cuvsi sve receno i skrusivsi se veoma, brat sa suzama rece starcu: "Kako vidim, oce, nema meni nade na spasenje. Jer, bezakonja moja prevazidjose glavu moju (Ps.37,4). Ipak, molim te da mi kazes sta treba da cinim". Odgovarajuci, starac rece: "Spasenje po covecijim [silama] nije moguce. Medjutim, za Boga je sve moguce, kao sto je rekao sam Gospod (Mt.19,26). Preteknimo lice Njegovo u ispovedanju. Poklonimo se i pripadnimo Njemu i placimo pred Gospodom Stvoriteljem nasim. Jer je On Bog nas (Ps. 94,2; 6)? Cujmo ga kako govori kroz Isaiju: Kad se obratis i uzdahnes, spasces se (Is.30,15), i opet: Zar ruka Gospodnja ne moze da spase? Ili je otezalo uho Njegovo te ne moze cuti? Naprotiv, gresi nasi su stalno izmedju nas i Boga. Zbog grehova nasih okrenuo je [On] lice svoje da nas ne pomiluje (Is.59,1-2).

61

[On opet] govori: Umijte se i budite cisti. Odvojte lukavstva od dusa vasih pred ocima mojom, naucite dobro ciniti, trazite suda, izbavite onoga kome se cini nepravda, dajte pravicu sirocetu i opravdajte udovicu, te dodjite da pogovorimo, veli Gospod. I ako gresi vasi budu kao skerlet, ubelicu ih kao sneg, i ako budu kao crvena tkanina, ubelicu ih kao vunu. I ako hocete u poslusate me, jescete dobra zemaljska. Jer. usta Gospodnja govorise ovo (Is. 1,16-19). I opet preko Joilja (O? govori]: Obratite se meni svim srcem svojim u postu i u placu i u ridanju. Razderite srca svoja, ? ne haljine svoje, jer je milostiv i stedar Gospod i izgladjuje zlobe (Joil. 2.12-13). I Jezekilju opet [On] veli: Sine coveciji, reci domu Izrailjevu: Vi govorite i kazete - Prestupi nasi i bezakonje nase na nama su i u njima ginemo. I kako da zivi budemo? Reci im: Ziv sam ja, govori Gospod, i necu smrti gresnika, nego da se obrati od puta svoga i bude ziv. Obracenjem obratite se od puteva vasih. Zbog cega da pomrete, dome Izrailjev (Jez.ZZ, 10-11).

Pokazujuci izobilje Bozije blagosti, i Treca knjiga o carevima iznosi: Nalazeci se u Navutejevom vinogradu, koji je prisvojio ubivsi ga, nagovoren od Jezavelje, [car] Ahav je cuo Iliju, koji mu je rekao: Ovako govori Gospod: Nisi li ubio i nisi li nasledio. Na mestu gde su psi lizali krv Navuteja, i tvoju ce lizati. ? Jezavelju ce psi pojesti u predgradju Jezraela. ? kada cu ove reci, Ahav razdera haljine svoje, priveza kostret oko tela svoga, i posti i usnu u kostreti. I bi rec Gospodnja Iliji, zoeopecu: Vide li da se raskajao Ahav od lica moga? Stoga necu pustiti zla u dane njegove (Z.Car.21,19; 23; 27; 29).

I David govori: Greh moj poznadoh, i bezakonje moje ne sakrih. Rekoh: Ispovedicu protiv sebe bezakonje moje Gospodu, i ti si oprostio bezboznost srca moga. Za to ce se pomoliti tebi svak prepodobni u vreme pogodno. Ali pri potopu voda mnogih, nece mu se [one] pribliziti (Ps.31,5-6).

U Jevandjelju, pak, Gospod govori: Pokajte se, jer se priblizilo Carstvo nebesko (Mt.4,17). Na pitanje Petra: Koliko puta na dan, ako mi zgresi brat moj, da mu oprostim? Do sedam li puta, kao blag po prirodi i neizmeran u blagosti [On] odgovara: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt.18,22). Sta se moze sravniti sa takvom blagoscu? Sta da se uporedi sa takvim covekoljubljem?

41. Poznavsi, dakle, strah Gospodnji i Njegovu blagost i covekoljublje iz Starog i iz Novog Zaveta, obratimo mu se sa svim srcem svojim. I zasto da ginemo, braco? Ocistimo ruke gresnici, ocistimo srca svoja dvojedusni, pomucimo se, tugujmo i placimo za grehe svoje. Prestanimo sa zlim delima svojim, poverujmo u stedrosti Gospodnje, ubojmo se Njegovih pretnji, sacuvajmo Njegove zapovesti, zavolimo jedan drugog iz sveg srca. I onima koji nas mrze i koji nas vredjaju recimo: "Vi ste braca nasa", kako bi se proslavilo ime Gospodnje i kako bi se pokazala radost Njegova. Dajmo oprostaj jedni drugima za uzajamna iskusavanja, s obzirom da protiv nas vojuje zajednicki neprijatelj. Usprotivimo se svojim pomislima, prizivajuci Boga za pomocnika, te cemo prognati lukave i neciste duhove. Potcinimo telo duhu, pritesnjujuci ga i vaspitavajuci ga svakim zlopacenjem. Ocistimo sebe od svake prljavstine tela i duha. Pobudjujmo jedni druge na napredovanje u ljubavi i dobrim delima.

Nemojmo zavideti jedni drugima, niti se razdrazujmo kad nam zavide. Naprotiv, pokazujmo saosecanje jedni drugima i smirenoumljem lecimo jedni druge. Nemojmo ogovarati jedni druge, niti se uzajamno podsmevajmo, jer smo udovi jedni drugima. Odbacimo lenjost i nemarnost i stojmo hrabro boreci se protiv duhova zla, imajuci Zastupnika kod Oca - Isusa Hrista Pravednika: On je pomirenje za grehe nase. Pomolimo mu se, dakle, cistim srcem iz sve duse svoje i oprostice nam grehe nase. Jer, Gospod je blizu svima koji ga prizivaju u istini (Ps.144,18). Stoga i govori: Prinesi Bogu zrtvu hvale i izvrsi Visnjemu zavete svoje. Prizovi me u dan zalosti tvoje i izbavicu te, i proslavices me (Ps. 49,14-15).

I Isaija opet [govori]: Razresi svaku svezu nepravde, raskini uzad prinude, otpusti potlacene, i svaki ugovor nepravedni pocepaj. Razdeli gladnima hleb ceoj u siromahe bez krova uvedi u kucu svoju. Ukoliko vidis nagoga, odeni ga, i od semena doma svoga nemoj se kriti. Tada ce granuti ujutru svetlost meoja u ozdravljenje tvoje brzo ce zasijati. I ici ce pred tobom npavda mvoja, u slava Gospodnja obuzece te. I sta potom? Tada ces zavikati i Bog ce me cuti. Jos dok budes govorio, On ce ti reci: Evo me. Tada ce zasijatnu u tami svetlost tvoja, i tama ce tvoja biti kao u podne. I bice Bog uvek sa tobom, i nasitice se dusa tvoja po zelji (Is.58,6-10). Vidis li da cemo, razresivsi svaku svezu nepravde od srca svoga, razvezavsi svako uze prisile zlopamcenja u razmenama nasim, i zureci da cinimo dobro bliznjemu iz sve duse, mi biti obasjani svetloscu poznanja, osloboditi se od strasti

62

bescasca, ispuniti se svake vrline, prosvetiti se slavom Bozijom i osloboditi se svakog neznanja. Moleci se Hristu, bicemo usliseni, Boga cemo imati uvek sa sobom i ispunicemo se zeljama po Bogu.

42. Zavolimo, dakle, jedan drugog i volece nas Bog. Trpimo jedni druge i On ce dugotrpeti gresima nasim. Nemojmo vracati zlo za zlo i necemo primiti po gresima nasim. Oprostaj grehova nasih naci cemo u oprastanju braci. Milost Bozija je skrivena u nasem milosrdju prema bliznjem. Stoga je Gospod kazao: Oprastajte, i oprostice vam se (Lk.6,37), i: Ako oprostite ljudima sagresenja njihova, oprostice i vama Otac vas nebeski (Mt.6,14), i opet: Blazeni milostivi, jer ce biti pomilovani (Mt. 5,7), i: Kakvom merom merite, onakvom ce vam se meriti (Mt. 7,2). Eto, Gospod nam je darovao nacin spasenja. On nam je dao vecnu vlast da budemo ceda Bozija (Jn.1,12). U volji nasoj, dakle, jeste spasenje nase.

43. Dajmo, dakle, sebe svecelo Gospodu da bismo ga primili svecelog. Postanimo Njime bogovi. Buduci po prirodi Bog i Vladika, On je stoga i postao covek. Pokorimo se Njemu i slusajmo ga, i On ce neumorno odbijati neprijatelje nase. Da je narod moj poslusao mene, govori [On], da je Izrailj hodio putevima mojim, do nistavila bih neprijatelje njegove ponizio, i na tlacitelje njihove stavio bih ruku moju (Ps.80,14-15). Svu nadu svoju polozimo samo na Njega. Svu svoju brigu bacimo na Njega i od svake nevolje ce nas izbaviti: celog zivota naseg On ce nas cuvati. Svakog coveka zavolimo od duse, ali ni na jednog ne polazimo svoju nadu. Jer, dok nas Gospod cuva, prijatelji nam cine usluge i neprijatelji iznemogavaju pred nama. Medjutim, ako nas Gospod ostavi, i svi prijatelji nas napustaju, a neprijatelji jacaju protiv nas. Onaj ko se uzda u sebe samog, pasce padom velikim, a onaj ko se boji Gospoda, bice uznesen. Stoga je i David rekao: Jer se ne uzdam u luk svoj, i mac moj nece. me spasti. Jer si nas ti spasao od tlacitelja nasih, i mrzitelje nase posramio si (Ps.43,6-7).

44. Nemojmo trpeti pomisli koje umanjuju grehe nase i koje nas ubedjuju da ce nam se oprostiti. Ogradjujuci nas, Gospod je o njima rekao: Cuvajte se od laznih proroka, koji vam dolaze u odelu ovcijem, ? iznutra su vuci grabljivi (Mt.7,15). Sve dok se nas um uznemirava grehom, mi jos nismo dobili oprostaj, buduci da jos pismo doneli plodove dostojne pokajanja. Plod pokajanja jeste bestrasce duse, a bestrasce je istrebljivanje greha. Mi jos nemamo savrseno bestrasce, buduci da se ponekad uznemiravamo strastima, a ponekad ne. Prema tome, mi nismo dobili potpuni oprostaj grehova. Jer, od praroditeljskog greha smo se oslobodili kroz sveto krstenje. Od greha, pak, na koji smo se drznuli posle krstenja, mi se oslobadjamo kroz pokajanje.

45. Pokajmo se, dakle, stvarno da bismo, oslobodivsi se strasti, zadobili oprostaj grehova. Prezrimo privremeno da ne bismo, boreci se zbog njega sa ljudima, prestupali zapovest o ljubavi i otpali od ljubavi Bozije. Po Duhu hodimo i pohotu telesnu nemojmo ciniti (Gal.5.16). Bdimo, budimo trezvoumni, odbacimo san lenjosti. Ugledajmo se na svete podviznike Spasiteljeve i podrzavajmo podvige njihove. Zaboravljajmo ono sto je za nama i stremimo za onim sto je pred nama. Podrazavajmo njihov neumorni put, njihovo vruce raspolozenje, istrajnost uzdrzanja, svetost celomudrenosti, smelost trpljenja, nepokolebivost dugotrpljenja, zalost saosecanja, nepomucenost krotosti, vrelinu revnovanja, nelicemerje ljubavi, visinu smirenoumlja, jednostaviost nesticanja, hrabrost, blagost, snishodljivost.

Nemojmo popustati uzivanju, nemojmo se raslabljivati pomislima, nemojmo prljati savest. Imajmo mir sa svima i svetost, bez koje niko nece videti Gospoda (Jev.12,14). Zbog svega toga bezimo, braco, od sveta i kneza njegovog. Ostavimo telo i telesno. Uzidjimo na nebesa i na njima neka bude nase zivljenje. Podrazavajmo bozanstvenog apostola, dostignimo Nacelnika zivota i okusimo od Izvora zivota. Sa andjelima slavimo, sa arhandjelima pevajmo Gospoda nasega Isusa Hrista, kome peka je slava i moc zajedno sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin".

  

DOBROTOLjUBLjESVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

II

63

CETIRI STOTINE POGLAVLjA O LjUBAVI

 

Predgovor Elpidiju

Uz Slovo o podviznickom zivotu, saljem tvome prepodobiju, oce Elpidije, i Slovo o ljubavi u cetiri dela (po sto poglavlja), podrazavajuci broju Jevandjelja. Ono, mozda, nikako ne odgovara tvome ocekivanju, ali nije ni ispod mojih sila. Uostalom, neka zna tvoja svetost da poslato nije plod moga uma. Procitavsi knjige svetih otaca i izvukavsi ono sto se odnosi na nas predmet, ja sam njihovu opsirnost sazeo u vidu izreka radi lakseg pamcenja i misaone preglednosti, te ih saljem tvome prepodobiju, moleci te da ih citas sa dobrim raspolozenjem, trazeci samo korist i previdjajuci ruznocu reci. Osim toga, moli se za mene nedostojnog, jer sam lisen svake duhovne koristi. Isto tako, molim te da napisano ne shvatas kao breme, buduci da sam ja samo ispunio ono sto mi je naredjeno. Naime, danas nas je mnogo koji recima obremenjujemo savesti, dok je vrlo malo onih koji delima uce ili se na delima uce. Potrudi se usrdno da proniknes u svako poglavlje. Jer, cini mi se da nisu sva za svakoga lako razumljiva. Za mnoga, naime mnogi moraju da uloze mnogo truda, iako izgleda da su vrlo prosto izrecena. Jer, moze biti da ce ono sto je otkriveno u njima biti i dusekorisno. Svakako ce se takvim i pokazati uz blagodat Boziju onome ko ih ne bude citao iz radoznalosti, vec sa strahom Bozijim i ljubavlju. Onaj, pak, ko ovu ili bilo koju drugu knjigu pocne citati da bi ulovio rec na ukor piscu, te da bi sebe pokazao mudrijim od njega (a ne radi duhovne koristi), nigde, nikada i nista korisno nece otkriti.

  

DOBROTOLjUBLjESVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

II

CETIRI STOTINE POGLAVLjA O LjUBAVI

 

STOTINA PRVA

1. Ljubav je dobro raspolozenje duse po kome nista od postojeceg ne pretpostavlja poznanju Boga. Nije moguce da je zadobije onaj ko ima pristrasce prema bilo cemu zemaljskom.

2. Ljubav se radja od bestrasca, bestrasce od nade u Boga, a nada od trpljenja i dugotrpeljivosti. One se radjaju od sveobuhvatnog uzdrzanja, uzdrzanje od straha Bozijeg, a strah od vere u Gospoda.

3. Onaj ko veruje u Gospoda, boji se ada, a ko se boji mucenja uzdrzava se od strasti. Onaj ko se uzdrzava od strasti trpeljivo podnosi nevolje. Onaj ko trpi nevolje imace nadu u Boga. Nada, pak, u Boga oslobadja od zemaljske pristrasnosti. Um koji je oslobodjen od pristrasnosti imace ljubav prema Bogu.

4. Onaj ko ljubi Boga poznanje Boga pretpostavlja svemu stvorenome od Njega. Kroz ceznju, on je neprestano prilepljen uz njega.

5. Sve sto postoji stvoreno je kroz Boga i za Boga i Bog je bolji od svega sto je stvorio. Stoga onaj ko ostavlja Boga i zanima se losijim, pokazuje da Bogu pretpostavlja ono sto je kroz Njega postalo.

64

6. Onaj ciji je um prilepljen uz ljubav prema Bogu, sve vidljivo, pa i samo telo svoje, prezire kao tudje.

7. Ukoliko je dusa bolja od tela, i ukoliko je Bog nesravnjeno bolji od sveta koji je stvorio, onda se onaj ko telo pretpostavlja dusi, te stvoreni svet Bogu ni po cemu ne razlikuje od idolopoklonika.

8. Onaj ko je odvojio um od ljubavi i privrzenosti prema Bogu i privezao ga za culno, dusi pretpostavlja telo i Bogu Tvorcu Njegova stvorenja.

9. Ukoliko je zivot uma svetlost poznanja, koju radja ljubav prema Bogu, onda je dobro receno da nema niceg veceg od Bozanske ljubavi.

 10. Um koji se sa ljubavnom ceznjom uznosi Bogu ne oseca nista od postojeceg. Jer,

obasjavan Bozanskom i beskrajnom svetloscu, on je bezosecajan za sve od Boga stvoreno, slicno culnom oku [koje ne primecuje] zvezde kada se rodi sunce.

11. Sve vrline sadejstvuju umu u sticanju Bozanske ljubavi, a iznad svega cista molitva. Njome uznosen ka Bogu, um biva izvan svega postojeceg.

12. Kada kroz ljubav bude obuzet Bozanskim poznanjem, um istupa izvan postojeceg i, osetivsi Bozansku beskrajnost, slicno bozanstvenom Isaiji, od ushicenja dolazi u osecanje smirenja, sa skrusenoscu govoreci reci proroka: O kukavni ja, jer se skrusih, jer buduci covek i imajuci neciste usne i ziveci u narodu koji ima neciste usne videh Cara, Gospoda Savaota svojim ocima (Is.6,5).

13. Onaj ko ljubi Boga, ne moze a da ne voli svakoga coveka kao samoga sebe, prema i negoduje zbog strasti onih koji se jos nisu ocistili. Videci, medjutim, njihovo ispravljanje, on se raduje neizmernom i neizrecivom radoscu.

14. Necista dusa je strasna, buduci ispunjena pomislima pohote i mrznje. 15. Onaj ko u srcu svome vidi trag mrznje prema ma kom coveku za ma kakvu

pogresku potpuno je tudj ljubavi prema Bogu. Jer, ljubav prema Bogu nikako ne trpi mrznju prema coveku.

16. Ako me ljubite, govori Gospod, zapovesti moje drzite (Jn.14,15). Ovo je zapovest moja: da ljubite jedan drugog (Jn.15,12). Onaj, dakle, ko ne ljubi bliznjega, ne drzi zapovest, a ko ne drzi zapovest - ne moze ni Gospoda ljubiti.

17. Blazen je covek koji sve ljude moze podjednako da voli. 18. Blazen je covek koji nije privezan ni za jednu propadljivu ili prolaznu stvar. 19. Blazen je um koji se, prosavsi sve stvari, neprestano nasladjuje Bozanskom

krasotom. 20. Onaj ko staranje o telu dovodi do pohote i ko ima zlopamcenje prema bliznjem

zbog privremenih stvari vise sluzi tvari, negoli Tvorcu. 21. Onaj ko telo svoje cuva od uzivanja i od bolesti stice satrudnika u sluzenju

boljem. 22. Onaj ko bezi od svih svetskih pohota postaje visi od svakog svetskog vestastva. 23. Onaj ko ljubi Boga neizostavno ljubi i bliznjega. On ne moze da cuva imanje, vec

njime bogodolicno raspolaze, dajuci svakome ko zaiste. 24. Onaj ko cini milostinju podrazavajuci Boga ne vidi razliku u telesnim potrebama

izmedju dobroga i rdjavoga, pravednoga i nepravednoga, vec svakome podjednako razdeljuje prema potrebi, premda zbog dobrog proizvoljenja vrlinskoga pretpostavlja porocnome.

25. Po prirodi blag i bestrasan, Bog sve podjednako voli kao svoja stvorenja, premda vrlinskog proslavlja jer stice poznanje, a porocnog po svojoj dobroti miluje i obraca, kaznjavajuci ga u ovome svetu. I covek koji je po svom nastrojenju dobar i bestrasan sve ljude podjednako voli: vrlinskog zbog prirode i dobrog proizvoljenja, a porocnog zbog prirode i sastradavanja, milujuci ga kao nerazumnoga i kao onoga koji hodi u tami.

26. Raspolozenje ljubavi se ne prepoznaje samo razdavanjem imetka, nego i predavanjem Reci Bozije i telesnim sluzenjem.

27. Onaj ko se istinski odrekao svetskih stvari, te bliznjemu iz l.ubavi nelicemerno sluzi, ubrzo postaje slobodan od svake strasti i zajednicari u Bozanskoj ljubavi i znanju.

65

28. Onaj ko je u sebi stekao Bozansku ljubav, po recima bozanstvenog Jeremije, ne zamara se sledeci Gospoda Boga svog (Jer. 17,16), vec hrabro podnosi svaki napor, uvredu i ruzenje, ne misleci zla nikome.

29. Ukoliko te peko uvredi ili u necemu ponizi pazi da te pomisao gneva, odvojivsi te zaloscu (zbog uvrede) od ljubavi, ne vrgne u oblast mrznje.

30. Ukoliko te zaboli uvreda ili bescasce znaj da si dobio veliku korist, s obzirom da je kroz ponizenje iz tebe isterana tastina.

31. Secanje na vatru ne zagreva telo. Ni vera bez ljubavi u dusi ne proizvodi svetlost poznanja.

32. Svetlost sunca privlaci zdravo oko. I poznanje Boga prirodno kroz ljubav privlaci cisti um.

33. Um je cist ukoliko se odvojio od neznanja i ukoliko je osvetljen Bozanskom svetloscu.

34. Dusa je cista ukoliko se oslobodila od strasti i ukoliko se neprestano veseli Bozanskom ljubavlju.

35. Strast je za osudu s obzirom da predstavlja neprirodno kretanje duse. 36. Bestrasce je mirno stanje duse: u njemu dusa postaje tesko pokretna na zlo. 37. Onaj ko je sa trudom stekao plodove ljubavi ne namerava da se odvoji od nje,

makar pretrpeo i hiljade zala. Neka te u [receno] uveri ucenik Hristov Stefan i slicni njemu, te i On sam, s obzirom da se molio za svoje ubice i za njih trazio oprostaj od Oca, buduci da nisu znali sta cine (Lk.23,34).

38. Ljubavi je svojstveno dugotrpljenje i dobrota (l.Kop.13, 4). Stoga je ocigledno da postaje tudj ljubavi onaj ko se gnevi i cini zlo. Tudj, pak, ljubavi tudj je Bogu, buduci da je Bog - ljubav (1.Jn.4,7).

39. Nemojte govoriti da ste hram Gospodnji, kaze bozanstveni Jeremija (Jer.7,4). Ni ti nemoj govoriti da te gola vera u Gospoda naseg Isusa Hrista moze spasti. Jer, receno nije moguce ukoliko ne steknes i ljubav prema Njemu kroz dela. Jer, gola vera [ne koristi], buduci da i djavoli veruju i drhte (Jak.2,19).

40. Delo ljubavi sacinjavaju usrdno dobrocinstvo bliznjem, dugotrpeljivost, trpljenje i upotrebljavanje stvari po pravom smislu.

41. Onaj ko voli Boga nikoga ne ozaloscuje i ni na koga se ne zalosti radi prolaznih [stvari]. On se ozaloscuje i ozaloscuje [druge] spasonosnom samo zaloscu, kakvom se blazeni Pavle i sam zalostio i ozaloscavao Korincane (2.Kor.7,8-I; 2.Kor.2,4).

42. Onaj ko voli Boga zivi andjelski zivot na zemlji: posti i bdi, peva i moli se i o svakom coveku uvek dobro misli.

43. Svako se trudi da dobije ono sto zeli. Bozanstvo je, medjutim, neuporedivo bolje i dostojnije zelje od svih dobara i [stvari] koje se mogu zeleti. Koliko, dakle, samo truda treba mi da pokazemo da bismo dostigli Onoga ko je po prirodi dobar i pozeljan.

44. Nemoj prljati svoje telo sramnim delima i nemoj skrnaviti dusu zlim pomislima, te ce mir Boziji doci na tebe, donoseci ljubav.

45. Iznuravaj telo svoje gladovanjem i bdenjem i bez lenjosti upraznjavaj psalmopojanje i molitvu, te ce osvecenje celomudrenosti doci na tebe, donoseci ljubav.

46. Onaj ko se udostojio bozanstvenog poznanja i kroz ljubav stekao njegovo prosvecenje nikada nece primiti nadmenost duha tastine. Onaj, pak, ko se nije udostojio da ga stekne, lako se njime zanosi. Ukoliko, medjutim, u svemu sto radi ima pogled obracen na Boga, sve radi Njega cineci, on ce lako uz Njegovu pomoc izbeci tastinu.

47. Onaj ko jos nije dostigao bozanstveno poznanje koje dela kroz ljubav, visoko umuje o onome sto cini po Bogu. Onaj, pak, ko ga se udostojio, sa raspolozenjem govori reci patrijarha Avraama (izgovorene prilikom bozanstvenog javljanja): Ja sam zemlja i pepeo (Post 18,27).

48. Onaj ko se boji Gospoda uvek ima smirenoumlje kao sabesednika. Njegovim podsecanjem on dostize do Bozanstvene ljubavi i blagodarnosti. Jer, on se seca svog ranijeg svetskog zivota, raznovrsnih pogresaka i iskusenja koja su mu se desavala od mladosti, te kako ga je Gospod od svega izbavio (up. Z.Tim.3,11) i preveo ga iz strasnog zivota u zivot po Bogu. Sa tim strahom on prima i ljubav, blagodareci neprestano sa dubokim smirenoumljem Dobrotvora i Upravitelja zivota naseg.

66

49. Nemoj prljati um svoj zadrzavajuci u sebi pomisli pohote i gneva kako ne bi, otpavsi od ciste molitve, upao u duh uninija.

50. Um se lisava smelosti prema Bogu ukoliko besedi sa rdjavim i necistim pomislima.

51. Vodjen strastima, nerazumni se smucuje pokretima gneva i bez razloga hita da pobegne od bratije. Kada se, pak, raspaljuje pohotom, on, raskajavsi se, opet pribegava njima. Razborit, medjutim, u oba slucaja cini suprotno: u slucaju gneva on sece uzroke smucenja, oslobadjajuci se ogorcenja prema bratiji. U slucaju, pak pohote, on se uzdrzava od nerazumnih ceznji i susreta.

52. U vreme iskusenja nemoj napustati svoj manastir, vec hrabro podnosi talase pomisli, narocito tuge i uninija. Jer, na taj nacin ces, po promislu buduci iskusavan nevoljama, imati tvrdu nadu na Boga (up. 2.Kor.1,6). Ukoliko, pak, ostavis manastir, pokazaces se neiskusan, strasljiv i nepostojan.

53. Ukoliko neces da otpadnes od ljubavi po Bogu, nemoj dopusti da brat tvoj zaspi ogorcen na tebe, niti da ti zaspis ogorcen na njega. [Naprotiv], idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda dodji i sa cistom svescu prinesi Hristu dar ljubavi kroz usrdnu molitvu.

54. Po recima bozanstvenog apostola, onome ko nema ljubavi nista ne koriste svi darovi Duha (1.Kor.13,3). Prema tome, koliko samo napora treba da ulozimo da bismo je stekli.

55. Ljubav ne cini zla bliznjemu (Rim.13,10). Prema tome, zar onaj ko zavidi bratu, zalosti se zbog njegovog napretka, porugama kalja njegov ugled ili po nekoj zloj navici potajno radi protiv njega nece sebe uciniti tudjim ljubavi i krivim Vecnom su

DU? 56. Ljubav je punota zakona (Rim.13,10). Zar onaj, dakle, ko ima zlopamcenje

prema bratu, pravi mu zamke, kune ga i raduje se njegovom padu nije zakonoprestupnik i zar nije dostojan vecne muke?

57. Onaj ko ogovara brata i osudjuje brata svoga, ogovara zakon i osudjuje zakon (Jak.4,11). Zakon, pak, Hristov jeste ljubav (Jn. 13,34). Zar klevetnik nece otpasti od ljubavi Hristove i samom sebi postati uzrok vecne muke?

58. Nemoj dati sluha svoga jeziku klevetnika, ni jezika svoga sluhu ogovaraca, koji rado govori ili slusa protiv bliznjega, kako ne bi otpao od Bozanstvene ljubavi i postao tudj vecnom zivotu.

59. Nemoj primati prekore na oca tvoga, niti podstrekavaj onoga ko ga sramoti da se Gospod ne bi razgnevio na dela tvoja i da te ne bi istrebio iz zemlje zivih (up. Pon.7,15).

60. Zatvori usta onome koji kleveta u usi tvoje kako sa njim ne bi sagresio dvojnim grehom, i sam navikavajuci na pogubnu strast i njega ne sprecavajuci da zloslovi protiv bliznjega.

61. A ja vam kazem, govori Gospod, ljubite neprijatelje svoje, cinite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vredjaju (Mt.5,44). Zasto je tako nesto zapovedio? Da bi te oslobodio mrznje, zalosti, gneva i zlopamtljivosti, i da bi te udostojio najveceg blaga savrsene ljubavi. Nju, naime, ne moze da ima onaj ko sve ljude ne ljubi podjednako po ugledu na Boga, koji sve ljude podjednako ljubi i koji hoce da se svi spasu i da dodju u poznanje istine (1.Tim.2,4).

62. A ja vam kazem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi. I koji hoce da se sudi s tobom u kosulju tvoju da uzme, podaj mu u haljinu. I ako te ko potera jednu milju, udu c njim dve (Mt.5,39-41). Zasto? Da bi te sacuvao od gneva i smucenja i da bi drugoga vaspitao tvojom nezlobivoscu, te da bi obojicu, kao dobar Otac, podveo pod igo ljubavi.

63. Mi u sebi nosimo strasna mastanja o stvarima prema kojima smo nekad bili pristrasni. Onaj, dakle, ko pobedjuje strasne mastarije, nesumnjivo prezire i stvari od kojih poticu. Borba sa secanjima je, naime, teza od borbe sa samim stvarima s obzirom da je lakse gresiti razumom, negoli na delu.

64. Jedne od strasti su telesne, a druge dusevne. Telesne imaju povode od tela, a dusevne od spoljasnjih predmeta. I jedne i druge odsecaju ljubav i uzdrzanje: ljubav dusevne, a uzdrzanje telesne.

67

65. Jedne od strasti pripadaju razdrazajnom delu duse, a druge zelateljnom. I jedne i druge se pokrecu kroz cula. Pokrecu se, naime, kada se dusa nalazi izvan ljubavi i uzdrzanja.

66. Teze je savladjivati strasti razdrazajnog dela duse, negoli zelateljnog. Stoga je Gospod i dao veci lek protiv njih, tj. zapovest ljubavi.

67. Strasti se doticu samo jednog dela duse: ili razdrazajnog, ili zelateljnog, ili slovesnog (kao u slucaju zaboravnosti i neznanja). Uninije, pak, zahvata sve sile duse, pokrecuci skoro sve strasti. Stoga je ono teze od svih ostalih strasti. Dajuci lek protiv njega, Gospod je dobro rekao: Trpljenjem svojim spasavajte duse svoje (Lk.21,19).

68. Nikada nemoj povrediti nikoga od brace, narocito bezrazlozno, da se on, ne podnoseci uvredu, ne bi udaljio [iz manastira]. Jer, tada nikada neces moci da izbegnes prekor savesti koji ce ti uvek izazivati tugu u vreme molitve i um lisavati smelosti prema Bogu.

69. Nemoj trpeti sablazni podozrenja ili ljude koji ti ih [prenose]. Jer, oni koji se na bilo koji nacin sablaznjavaju od dogadjaja koji se desavaju hotimice ili nehotimice, ne znaju puta mirnog (Rim.3,17), koji svoje ljubitelje kroz ljubav vodi do poznanja Boga.

70. Nema savrsenu ljubav onaj ko menja svoje raspolozenje prema ljudima u skladu sa njihovim osobinama, tj. jednoga voleci, a drugoga mrzeci, ili jednog i istog [coveka] cas voleci, cas mrzeci iz istih razloga.

71. Savrsena ljubav ne razdeljuje jednu prirodu ljudi po razlicitosti njihovih raspolozenja. Ona uvek gleda samo na nju i sve ljude podjednako ljubi: vrlinske - kao prijatelje, a porocne - kao neprijatelje, cineci im dobro, dugotrpeci, podnoseci njihove postupke i uopste ne misleci o zlu. Ona cak i strada za njih, ukoliko nastane pogodno vreme, sve sa [namerom] da ih ucini prijateljima. Ukoliko i ne uspe, ona ne odstupa od svog raspolozenja, pokazujuci uvek na isti nacin plodove ljubavi prema svim ljudima. Pokazujuci svoju ljubav prema nama, i Gospod i Bog nas Isus Hristos je stradao za celo covecanstvo, svima podjednako darujuci nadu vaskrsenja, premda svako sebe cini dostojnim ili slave ili mucenja.

72. Onaj ko ne prezire slavu i bescasce, bogatstvo i siromastvo, uzivanje i tugu, jos nije stekao savrsenu ljubav. Jer, savrsena ljubav prezire ne samo navedeno, nego cak i ovaj prolazni zivot i smrt.

73. Cuj sta govore oni koji su se udostojili savrsene ljubavi: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Hristove? Zalost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili mac? Kao sto je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje. Ali u svemu ovome pobedjujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo. Jer sam uveren da nas ni smrt, ni zivot, ni andjeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadasnjost, ni buducnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar nece moci odvojiti od ljubavi Bozije, koja je u Hristu Isusu Gospodu nasem (Rim.8,35-39).

74. O ljubavi prema bliznjemu cuj, opet, sta govore: Istinu govorim u Hristu, ne lazem, to mi svedoci savest moja Duhom Svetim da mi je vrlo zao i srce me moje boli bez prestanka jer bih zeleo da ja sam budem odlucen od Hrista za bracu svoju, srodnike moje po telu koji su Izrailjci (Rim.9,1-4), itd. Slicno je govorio i Mojsije (Izl.32,33) i ostali sveti.

75. Onaj ko ne prezire slavu i uzivanje i srebroljublje, koje ih razvija i radi kojih i nastaje, ne moze da odstrani povode za gnev. Onaj, pak, ko ih ne odstrani ne moze da zadobije savrsenu ljubav.

76. Smirenje i zlopacenje oslobadjaju coveka od svakog greha: jedno odseca dusevne, a drugo - telesne strasti. Tako je cinio i blazeni David, moleci se Bogu recima: Vidi smirenje moje i trud moj i oprosti sve grehe moje (Ps.24,18).

77. Gospod cini bestrasnim one koji ispunjavaju zapovesti. Kroz bozanstvene, pak, dogmate On im daruje svetlost poznanja.

78. Svi dogmati su odnose ili na Boga, ili na vidljive i nevidljive [stvari], ili na promisao i sud koji se [projavljuje] u njima.

79. Milostinja leci razdrazajni deo duse, post pogasuje pohotu, dok molitva ociscuje um i priprema ga za sagledavanje postojeceg. Jer, prema silama duse Gospod nam je dao i zapovesti.

80. Naucite se od mene, govori Gospod, jer sam krotak i smiren srcem (Mt.11,29) i ostalo. Krotost cuva gnev od smucenja, a smirenje oslobadja um od nadmenosti i tastine.

68

81. Postoje dve vrste straha Bozijeg: jedan se u nama radja od pretnje mucenjem. Od njega u nama po redu nastaju uzdrzanje, trpljenje, nada na Boga, bestrasce i ljubav. Drugi je, medjutim, spojen sa ljubavlju. On dusi neprekidno donosi poboznost kako zbog smelosti ljubavi ne bi doslo do prenebregavanja Boga.

82. Prvi strah savrsena ljubav izgoni napolje (1Jn.4,18) iz duse koja ju je stekla i koja se vise ne boji mucenja. Drugi, pak, kao sto je receno, ona uvek ima sjedinjen sa sobom. Prvom strahu dolikuju reci Pisma: Strahom Gospodnjim svako se uklanja od zla (Pric.16,6), i: Pocetak mudrosti je strah Gospodnji (Pric.1,7; Ps. 110,10), a drugom: Strah je Gospodnji cist i ostaje u vek veka (Ps. 18,9), i: Nema oskudice onima koji ga se boje (Ps.33,10).

83. Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji: blud, necistotu, strast, zlu pohotu, lakomstvo (Kol.Z,5). Zemljom [apostol] naziva telesno mudrovanje, bludom - greh delom, necistotom - saglasnost na greh, strascu - strasnu pomisao, zlom pohotom - prosto primanje pohotne pomisli, lakomstvom - vestastvo koje radja i uvecava strast. Bozanstveni apostol, dakle, zapoveda da umrtvimo sve navedeno, sto sacinjava delove telesnog mudrovanja.

84. Secanje najpre unosi u um prostu pomisao. Ukoliko se ona zadrzi, pokrece se strast. Ukoliko se ne istrebi, ona ce privoleti um na saglasnost, sto vec dovodi do greha na delu. Pisuci [Hriscanima] iz neznabozaca, premudri apostol zapoveda da se najpre unisti posledica greha [tj. greh delom], te da se potom, stupajuci obrnutim redom, zavrsi i sa uzrokom greha. Uzrok, pak, koji radja i uvecava strasti, kao sto je receno, jeste lakomstvo. Po mom misljenju, njime se oznacava stomakougadjanje, tj. majka i hraniteljka bluda. Jer, lakomstvo je zlo ne samo u odnosu na imanje, vec i u odnosu na hranu, kao sto je i uzdrzanje dobro ne samo u odnosu na hranu, vec i na imanje.

85. Ptica kojoj je vezana noga pri pokusaju da leti pada na zemlju vucena uzicom. I um koji jos nije stekao bestrasce pri uzdizanju ka poznanju nebeskih [stvari] pada na zemlju vucen strastima.

86. Kada se potpuno oslobodi od strasti, um neometano ?O ?? ka sagledavanju bica, iduci ka poznanju Svete Trojice.

87. Kada je cist, um prima pojmove stvari i preko njih se krece ka duhovnom sagledavanju. Ukoliko, pak, kroz lenost postane necist, on pojmove drugih stvari prosto uobrazava, dok ljudske [pojmove] koje prima pretvara u sramne i lukave pomisli.

88. Ukoliko u vreme molitve tvome umu nikada ne dosadjuje nikakva svetska pomisao, znaj da nisi iznan granica bestrasca.

89. Kada pocne da oseca svoje sopstveno zdravlje, dusa i snovidjenja pocinje da gleda prosto i spokojno.

90. Lepota vidljivih [stvari] privlaci culno oko. I poznanje nevidljivih [stvari] privlaci cisti um. NSVIDJKIVIM, pak, nazivam bestelesne [stvari],

91. Veliko je ne biti pristrasan prema stvarima. Mnogo je vece ostajati bestrastan i u mastanjima. Jer, borba sa demonima kroz pomisli je zesca od borbe kroz stvari.

92. Onaj ko je stekao vrline i obogatio se znanjem, stvari vidi onakvima kakve su po prirodi, te sve cini i govori po pravom smislu, uopste ne praveci pogreske. Jer, mi postajemo vrlinski ili porocni sudeci po slovesnoj ili beslovesnoj upotrebi stvari.

93. Znak krajnjeg bestrasca jeste ushodjenje prostih pojmova o stvarima u srce i u budnom stanju tela i u snu.

94. Kroz ispunjavanje zapovesti um sa sebe svlaci strasti. Kroz duhovno sagledavanje vidljivih stvari on ostavlja strasne pojmove o stvarima. Kroz poznanje nevidljivih stvari, on [napusta] sagledavanje vidljivoga. I njega samog [tj. poznanje nevidljivoga] zapostavlja kroz poznanje Svete Trojice.

95. Radjajuci se i obasjavajuci svet, sunce pokazuje i samo sebe i stvari koje osvetljava. Radjajuci se u cistom umu, i Sunce pravde pokazuje i sebe i smisao svega sto je stvorilo i sto ce uciniti.

96. Boga ne poznajemo po Njegovoj sustini, nego po Njegovom velicanstvenom delanju i promislu o bicima. Kroz njih kao kroz ogledalo mi vidimo Njegovu bezgranicnu blagost, mudrost i silu (up. Rim.1,20).

97. Cisti um se nalazi ili u prostim pojmovima ljudskih stvari, ili u prirodnom sagledavanju vidljivog, ili u sagledavanju nevidljivog, ili u svetlosti Svete Trojice,

69

98. Nalazeci se u sagledavanju vidljivih [stvari], um istrazuje ili njihov prirodni smisao, ili smisao onoga sto oznacavaju, ili pak sam njihov uzrok.

99. Zanimajuci se sagledavanjem nevidljivih [stvari], um istrazuje njihov prirodni smisao, uzrok njihovog postanka i njihove posledice, te promisao i sud o njima.

100. Nasavsi se u Bogu i raspaljivan ceznjom, um najpre iste smisao Njegove sustine. Medjutim, u onome sto je u Njemu po sebi on ne nalazi utehu: tako nesto je nemoguce i podjednako nesmestivo za svaku stvorenu prirodu. On se tesi onim sto je oko Njega, tj. vecnoscu, beskrajnoscu i neogranicenoscu, blagoscu, mudroscu, te tvorackom, promisliteljskom i suditeljnom silom u odnosu prema bicima. Jedino sto mozemo da shvatimo o Njemu jeste Njegova beskrajnost i nemogucnost da ga poznamo, kao sto su rekli muzevi bogoslovi, Grigorije i Dionisije.

   

DOBROTOLjUBLjESVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

II

CETIRI STOTINE POGLAVLjA O LjUBAVI

 

STOTINA DRUGA

1. Ona ko zaista voli Boga moli se bez rasejanosti. Onaj, pak, ko se moli bez rasejanosti zaista ljubi Boga. Bez rasejanosti ne moze da se moli onaj ko um ima privezan za bilo sta zemaljsko. Prema tome, Boga ne voli onaj ciji je um vezan za bilo sta zemaljsko.

2. Um koji se dugo bavi nekom culnom stvari svakako poseduje strast prema njoj, tj. ili pohotu, ili tugu, ili gnev, ili zlopamcenje. Ukoliko ne prezre tu stvar, um nece moci da se oslobodi strasti,

3. Nadvladan strastima, um se privezuje za vestastvene stvari. Odvojivsi ga od Boga, one ga navode da se bavi njima. Ljubav Bozija, medjutim, um odresuje od okova, ubedjujuci ga da prezire ne samo culne stvari, nego i sam privremeni zivot.

4. Delo zapovesti je da pojmove o stvarima ucini prostim, a citanja i sagledavanja - da um ucine nevestastvenim i bezvidnim. Iz njih se, opet, radja nerasejana molitva.

5. Da bi se um potpuno oslobodio od strasti i da bi se mogao moliti bez rasejanosti nije dovoljan samo put delanja. Neophodna su i razlicita duhovna sagledavanja. Jer, delanje oslobadja um samo od neuzdrzanja i mrznje, dok ga duhovna sagledavanja izbavljaju od zaboravnosti i neznanja. Tek tada um moze da se moli kako treba.

6. Postoje dva krajnja stanja ciste molitve. Jedno se desava onima koji se bave delanjem, a druga onima koji se bave sagledavanjem, Prvo nastaje u dusi ad straha Bozijeg i dobre nade, a drugo od Bozanske ljubavi i krajnje cistote. Obelezje prvog stepena jeste sabrani um u odnosu na sve svetske pojmove i molitva bez rasejanosti i smetnje kao pred samim Bogom (kao sto se zaista i zbiva). Znak drugog stanja jeste um koji u molitvenoj ceznji biva obuzet Bozanskom i beskrajnom svetloscu, te vise ne oseca ni sebe, niti ista drugo od postojeceg, osim Onoga koji je ljubavlju u njemu izdejstvovao prosvecenje. Stremeci ka smislovima Boga, um tada stice cista i razgovetna otkrivenja o Njemu.

7. [Covek] se prilepljuje za ono sto voli. Ne zeleci da ga se lisi, on prezire sve sto ga u tome ometa. Onaj ko voli Boga istrajava u cistoj molitvi, te iz sebe izbacuje svaku strast koja ga ometa.

70

8. Onaj ko odbaci majku svih strasti, tj. samoljublje, lako ce, uz Boziju [pomoc] odstraniti i ostale, tj. gnev, tugu, zlopamcenje itd. Onaj, pak, ko je savladan prvom, i od drugih biva ranjavan, makar i ne hteo. Samoljublje je, opet, strast prema telu.

9. Ljudi se medjusobno vole iz pet uzroka. Od njih su neki dostojni pohvale, a neki osude. Oni se, dakle, vole ili radi Boga (kao sto vrlinski [covek] voli sve, i kao sto njega voli cak i nevrlinski), ili po prirodi (kao sto roditelji vole decu i obratno), ili iz tastine (kao sto hvaljeni voli onoga koji ga hvali), ili zbog srebroljublja (kao sto se voli bogati radi dobitka), ili iz slastoljublja (kao sto onaj ko sluzi stomaku i onome sto je pod stomakom [voli lica koja mu u tom smislu sluze]). Prva [ljubav] je pohvalna, druga - srednja, a ostale su strasne.

10. Ukoliko se desava da jedne mrzis, druge i volis i mrzis, trece volis pod meru, a cetvrte prekomerno, nejednakost ce ti pokazati da si daleko od savrsene ljubavi koja podrazumeva da svakog coveka podjednako volis.

11. Ukloni se od zla i cini dobro (Ps.ZZ,14), tj. bori se sa neprijateljima da bi umanjio strasti, a potom se drzi trezvoumlja kako se ne bi umnozile. I opet, bori se da steknes vrline, a potom se drzi trezvoumlja kako bi ih sacuvao. To je ono receno: Delati i negovati (Post.2,15).

12. [Demoni], koji nas po dopustenju Bozijem kusaju, ili raspaljuju zelateljni deo duse, ili smucuju razdrazajni, ili pomracuju slovesni, ili telo oblazu patnjom, ili razgrabljuju nase stvari.

13. Demoni nas iskusavaju sami ili protiv nas naoruzavaju ljude koji se ne boje Gospoda. Sami nas iskusavaju kada se udaljujemo od ljudi, kao Gospod u pustinji (Mt.4,3-10), a preko ljudi kada su oko nas, kao i Gospoda preko fariseja (up. Mt.9,34). Ipak, gledajuci na nas obrazac [tj. Gospoda], mi cemo ih odbiti u oba slucaja.

14. Kada um pocne da napreduje u ljubavi Bozijoj, demon hule pocinje da ga kusa i da mu ubacuje pomisli. Ljudi takve pomisli ne mogu izmisliti, vec samo njihov otac - djavo. On to cini stoga sto zavidi bogoljupcu, hoteci da ga dovede do ocajanja. Jer, [covek] koji poveruje da sam izmislja takve pomisli, vise nece moci da se usudi da se Bogu uznosi sa uobicajenom molitvom. Medjutim, zlocinac ne postize svoj cilj, nego nas jos vise utvrdjuje. Jer, kada nas napada i kada se branimo, mi postajemo iskusniji i istinitiji u ljubavi Bozijoj. Mac njihov da udje u srce njihovo c lukovi njihovi da se polome (Ps.36,15).

15. Posmatrajuci vidljive stvari, um ih preko cula poima u njihovoj prirodi. Ni sam um nije zlo, ni prirodno poimanje, ni stvari, niti cula, s obzirom da su dela Bozija. Sta je, medjutim, zlo? Ocevidno, strast [koja proizilazi] iz prirodnog poimanja. Ona moze da se izbegne pri upotrebi pojmova ukoliko um bdi.

16. Strast je neprirodno kretanje duse ili zbog beslovesne ljubavi ili zbog nerasudne mrznje prema nekome ili prema necemu culnom. Na primer, postoji beslovesna ljubav prema jelima, prema zeni, novcu ili prolaznoj slavi, ili prema culnim stvarima ili prema necemu sto ih pruza. I nerasudna mrznja se odnosi na nesto od navedenoga, ili na onoga ko ometa pristup ka njima.

17. I opet, zlo je pogresna upotreba pojmova, za kojom sledi zloupotreba stvari. Na primer, u odnosu na zenu pravilna upotreba supruzanstva ima za cilj radjanje dece. Onaj, pak, ko gleda samo na uzivanje gresi u rasudjivanju, smatrajuci dobrim ono sto nije dobro. On, dakle, opsteci sa zenom cini pogresnu upotrebu. Slicno biva i u odnosu na druge stvari i pojmove.

18. Kada demoni tvoj um udalje od celomudrenosti i opkole ga bludnim pomislima, ti sa suzama govori Vladici: Oni koji me izagnase, sada me opkolise (Ps.16,11), i: Radosti moja, izbavi me od onih koji me opkolise (Ps.31,7), te ces se izbaviti.

19. Demon bluda je snazan i silno napada one koji se bore sa strascu. On je narocito snazan ukoliko je [covek] nemaran u odnosu na [kolicinu] hrane i razgovor sa zenama. On najpre um potkrada prijatnoscu slasti, a zatim kroz secanje pristupa [coveku] kad se odmara raspaljujuci mu telo i predstavljajuci umu razlicite [sramne] oblike, prizivajuci ga na pristanak na greh. Ukoliko hoces da se u tebi ne zadrzavaju takve [slike], prigrli post, trud, bdenje i dobro bezmolvije sa upornom molitvom.

20. [Demoni] stalno istu nasu dusu i pokusavaju da je uhvate posredstvom strasnih pomisli, te da je bace u greh razuma ili u greh na delu. Medjutim, kada vide da um ne

71

prima njihova [iskusenja], oni se postidjuju i posramljuju (Ps.34,4). Kada ga, pak, nadju zauzetog duhovnim sagledavanjem, oni se brzo vracaju nazad veoma postidjeni (Ps.6,11).

21. Delo djakona vrsi onaj ko vezba um svoj za svestene podvige i odgoni od sebe strasne pomisli. Delo prezvitera vrsi onaj ko prosvecuje um svoj u poznanju bica i otklanja laznoimeno znanje. Delo, pak, episkopa vrsi onaj ko usavrsava um svoj svetim mirom poznanja Svete Trojice kojoj se poklanjamo.

22. Demoni slabe kada se kroz ispunjenje zapovesti u nama umanjuju strasti, a ginu kada one kroz bestrasce duse potpuno iscezavaju iz nje. Oni [tada] u dusi ne nalaze strasti pomocu kojih su se u n.oj drzali i pomocu kojih su vojevali protiv nje. To i znaci receno: Iznemoci ce i nponasce od lica Tvoga (Ps.9,3).

23. Jedni ljudi izbegavaju strasti iz straha od ljudi, drugi iz tastine, i drugi opet iz uzdrzanja. Neki se, najzad, oslobadjaju strasti po sudovima Bozijim.

24. Sve reci Gospodnje se svode na cetiri [stvari]: zapovesti, dogmate, opomene i obecanja. Njih radi i mi podnosimo svaku teskobu zivota, tj. postove, bdenja, spavanje na goloj zemlji, trudove i zamore u sluzenju [bliznjima], vredjanja, bescasca, mucenja, smrti i slicno. [Prorok David] kaze: Radi reci usta tvojih ja sacuvah puteve zestoke (Ps.16.4).

25. Nagrada za uzdrzanje jeste bestrasce, a za veru - poznanje. Bestrasce, pak, radja rasudjivanje, a poznanje - ljubav prema Bogu.

26. Kada postigne delatne vrline, um napreduje u razboritosti, a kada postigne sagledateljnu vrlinu - napreduje u poznanju. [Razboritost] podvizniku pruza razlikovanje vrline od poroka, a [poznanje] svoga zajednicara privodi smislu bestelesnih i telesnih [bica]. Blagodati bogoslovlja, pak, um se udostojava kada na krilima ljubavi prevazidje navedeno, te prebiva u Bogu i uz pomoc Duha ispituje Njegov smisao po svojoj mogucnosti.

27. Zeleci da bogoslovstvujes, nemoj traziti smisao [Boga] po sebi s obzirom da njega ne moze postici ne samo ljudski um, nego ni um bilo kojeg bica posle Boga [tj. ni andjela]. Naprotiv, ispituj po mogucnosti samo ono sto je oko Njega, tj. Njegovu vecnost, bezgranicnost i neogranicenost, blagost i mudrost, te tvoracku, promisliteljsku i sudijsku silu za sva bica. Jer, medju ljudima je veliki bogoslov onaj ko, makar i delimicno, razotkrije navedeni smisao.

28. Snazan je covek koji je delanju pripojio znanje. Jer, delanjem on isusuje pohotu i umiruje gnev, a znanjem okriljuje um svoj i uznosi se ? Bogu.

29. Govoreci: Ja i Otac smo jedno (Jn.10,30), Gospod oznacava istovetnost sustine. Kada opet kaze: Ja sam u Ocu i Otac u meni (Jn.14,I), On ukazuje na nerazdeljivost Ipostasi. Prema tome, razdeljujuci Sina od Oca triteisti padaju u dvostruku provaliju. Govoreci da je Sin savecan Ocu i razdeljujuci ga [istovremenoj od Njega, oni su prinudjeni da govore da nije rodjen od Oca, te padaju [u jeres] koja priznaje tri Boga i tri nacela. Ili, opet, govoreci da je Sin rodjen od Oca i razdeljujuci ga od Njega, oni su prinudjeni da govore da mu nije savecan, te Gospodara vremena potcinjavaju vremenu. Treba, dakle, po velikom Grigoriju [Bogoslovu] sacuvati i [veru] u Jednog Boga i ispovedati Tri Ipostasi, svaku sa Njenim [licnim] svojstvima. Jer, po njemu, [Sveta Trojica] se "deli", premda "nerazdeljivo" i "sjedinjuje", premda "razdeljivo". Stoga je cudesno i razdeljenje i sjedinjenje. Jer, u cemu bi se sastojala cudesnost kad bi se Sin sa Ocem sjedinjavao i razdeljivao kao covek sa covekom i nista vise?

30. Onaj ko je savrsen u ljubavi i ko je dostigao vrhunac bestrasca ne poznaje razliku izmedju sebe i drugoga, ili svoga i tudjeg, ili izmedju vernog i nevernog, ili izmedju roba i slobodnog, ili cak izmedju muskog i zenskog. Stavsi iznad tiranije strasti i gledajuci na jednu covecansku prirodu, on sve smatra jednakim i prema svima je podjednako raspolozen. Jer, za njega nema vise Judejca ni Jelina, nema vise roba ni slobodnog, nema vise muskog ni zenskog, nego je sve i u svemu Hristos (Gal.3,28).

31. Povod da u nama pokrecu strasne pomisli demoni nalaze u strastima koje se gnezde u dusi. Potom oni njima ratuju protiv uma, navodeci ga da se saglasi na greh. Posto ga pobede, oni ga navode u greh razumom. Kada i u tome uspeju, oni ga kao zarobljenika vuku na greh delom. Opustosivsi, dakle, dusu kroz pomisli, demoni se povlace zajedno sa njima, te u umu ostaje samo idol greha, o kome govori Gospod: Kada ugledate gnusobu opustosenja gde stoji na mestu svetome, ko cita da razume (Mt.24,15). Sveto mesto i hram Boziji jeste um coveciji. Opustosivsi dusu strasnim pomislima, demoni

72

su u njemu postavili idol greha. Isto se desilo i istorijski, u sta ne sumnja niko od onih koji su citali dela Josipa [Flavija], Osim toga, neki govore da ce se isto desiti i pri antihristu.

32. Postoje tri pokretaca koji nas podsticu na dobro: prirodna semena [dobra u nama], svete sile [tj. andjeli] i dobro proizvoljenje. Prirodna semena nas pokrecu da ljudima cinimo ono sto bismo hteli da oni nama cine (Lk.6,31). Osim toga, ona nas pokrecu da po prirodi ukazemo milost ukoliko vidimo da se neko nalazi u teskobi ili nevolji. Svete sile nam pomazu da, pokretani na dobro delo, nadjemo dobru saradnju i napredujemo. Dobro proizvoljenje nam, pak, pomaze da razlikujemo dobro od zla i da izabiramo dobro.

33. Tri su, opet, pokretaca koji nas navode na zlo: strasti, demoni i zlo proizvoljenje. Strasti [nas pokrecu] kada beslovesno zelimo neku stvar, tj. hranu u nevreme i bez potrebe, ili zenu bez namere radjanja dece i nezakonitu, kada se neopravdano gnevimo ili zalostimo na onoga koji nas bescasti ili nam nanosi stetu. Demoni [nas pokrecu] kada, ulucivsi zgodno vreme u nasem nemaru, iznenada napadnu na nas, sa velikom zestinom pokrecuci navedene strasti i njima slicno. Zlo proizvoljenje [nas], medjutim, [pokrece] kada i pored znanja o dobru pretpostavljamo zlo.

34. Nagrada za napore oko vrline jeste bestrasce i poznanje: njih dvoje su zastupnici za Carstvo nebesko, kao sto su strasti i neznanje zastupnici za vecno mucenje. Onaj, dakle, ko se ne trudi radi samog dobra, nego radi ljudske slave, cuce reci iz [Svetog] Pisma: Istete u ne primate, jer pogresno istete (Jak.4,3).

35. ??O?? od onoga sto ljudi cine jeste po prirodi dobro, premda zbog nekih razloga moze biti i da nije dobro. Na primer, post i bdenje, molitva i psalmopojanje, milostinja i gostoprimstvo su po prirodi dobra dela. Medjutim, kada se vrse iz tastine, ona vec nisu dobra.

36. U svim nasim delima Bog prati nameru, tj. da li sve cinimo radi Njega, ili iz nekog drugog razloga.

37. Kada cujes [Sveto] Pismo da govori: Jer ces dati svakome po delima njegovim (Rim.2,6), shvati da Bog nece nagraditi dela koja su ucinjena bez dobrog cilja, premda i izgledaju dobra, nego samo dela koja su ucinjena sa dobrim ciljem. Jer, sud Boziji ne gleda na dela, nego na cilj sa kojim se cine.

38. Demon gordosti ima dvostruko lukavstvo. On ili ubedjuje monaha da sve uspehe pripise sebi, a ne Bogu - Davaocu dobara i Pomocniku u uspehu, ili ga (ukoliko ne uspe [u prvoj nameri]), nagovara ga da nipodastava manje savrsenu bratiju. Monah koji tako cini, medjutim, ne zna da ga djavo ubedjuje da porekne pomoc Boziju. Jer, nipodastavajuci one koji jos nisu uspeli u dobru, on ocigledno smatra da je sam svojim silama napredovao. To je, medjutim, nemoguce, kao sto je i Gospod rekao: Bez mene ne mozete ciniti nista (Jn.15,5). Jer, nasa nemoc bez Davaoca dobara ne moze dobro privesti kraju, cak i kad je pokrenuta ka njemu.

39. Onaj ko je poznao nemoc ljudske prirode stekao je opit Bozije sile. Nesto stekavsi pomocu nje i nesto se trudeci da postigne, on nikada nikoga od ljudi ne nipodastava. Jer, on zna da je Bog njemu pomogao da se oslobodi od mnogih i teskih strasti i da moze da pomogne svakome drugome, narocito onima koji se podvizavaju Njega radi. On po nekim svojim sudovima ne oslobadja sve odjednom od strasti, nego kao dobar i covekoljubiv lekar one koji se trude isceljuje u svoje vreme.

40. Gordost se pojavljuje kada strasti prestanu da dejstvuju ili usled nedostatka njihovih uzroka ili usled lukavog odstupanja demona.

41. Skoro svaki greh nastaje radi uzivanja. On se, pak, istrebljuje zlopacenjem i tugom, bilo voljnom - kroz pokajanje, ili nevoljnom - kroz nevolju koju ustrojava promisao Boziji. Jer, kaze se, da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osudjeni? A kad nam Gospod sudi, kara nas, da ne budemo osudjeni sa svetom (l.Kop. 11,31-32).

42. Kada ti dodje neocekivano iskusenje, nemoj kriviti onoga kroz koga je doslo, nego trazi njegov uzrok [u sebi], te ces naci ispravljenje. Jer, preko jednog ili preko drugog trebalo je da ispijes gorku casu sudova Bozijih.

43. Ukoliko si rdjav nemoj odbijati zlopacenje kako bi se smirio i odbacio gordost. 44. Jedna iskusenja ljudima pricinjavaju uzivanje, druga - zalosti, a druga opet -

telesnu patnju. Jer, saglasno sa uzrocima strasti u dusi Lekar dusa po svojim sudovima prilaze i lek.

73

45. Navale iskusenja na jedne nailaze radi uklanjanja vec ucinjenih grehova, na druge - radi prekracenja onih koji jos traju, a na peke - radi ometanja onih koji bi se tek ucinili. Uostalom, postoje i iskusenja koja se popustaju radi ispitivanja, kao kod Jova.

46. Razumevajuci celebnost Bozanskih sudova, blagorazuman [covek] sa blagodarnoscu podnosi sve nevolje koje ga snalaze, smatrajuci da njihov uzrok nije nista drugo do njegovi gresi. Nerazuman, pak, [covek] ne poznaje premudri promisao Boziji. Greseci i bivajuci kaznjavan, on ili Boga ili druge ljude smatra uzrokom svojih nevolja.

47. Postoje sredstva za zaustavljanje delovanja strasti i za sprecavanje njihovog uzrastanja. Postoje i druga sredstva koja ih ogranicavaju ili cak ukidaju. Na primer, post, trud i bdenje ne dozvoljavaju da pohota uzrasta, dok je otselnistvo, sagledavanje, molitva i ljubav prema Bogu ogranicavaju i ukidaju. Isto tako, nezlopamtivost i krotost obuzdavaju gnev i ne daju mu da uzrasta, dok ga ljubav, milostinja, blagost i covekoljublje ogranicavaju.

48. Pohota onoga koji svoj um ima neprestano okrenut ka Bogu postepeno prerasta u bozansku ceznju, dok mu se gnev preobraca u bozansku ljubav. Dugovremenim ucestvovanjem u bozanskom obasjanju um postaje sav svetlozaran. Potcinivsi sebi stradalni deo [duse], on ga preobraca, kao sto je receno, u neuhvatljivu bozansku ceznju i u neprestanu ljubav, svecelo ga prevodeci od zemaljskog ka Bozanskom.

49. [Ima ljudi] koji ne zavide, ne gneve se i koji nisu zlopamtljivi prema onome ko ih je uvredio. Ipak, iz njihovog ponasanja se jos ne moze zakljuciti da imaju i ljubav prema njemu. Jer, oni i bez da vole mogu da, po zapovesti (up. Rim.13,17), ne vracaju zlo za zlo. Medjutim, bez primoravanja sebe, oni ne mogu da vracaju dobro za zlo. Jer, da cini dobro iz [sveg] raspolozenja i onima koji ga mrze (Mt.5,44) moze samo onaj ko ima savrsenu duhovnu ljubav.

50. [Covek] koji ne voli nekog drugog ne mora ujedno i da ga mrzi, kao sto ni onaj ko ne mrzi drugoga ne mora samim tim i da ga voli. Naprotiv, on prema njemu moze da se nalazi u srednjem stanju, tj. niti da ga voli, niti da ga mrzi. Jer, raspolozenje ljubavi izazivaju samo pet pobuda koje su navedene u devetom poglavlju stotine, od kojih je jedna pohvalna, jedna srednja, a tri porocne.

51. Videci da se tvoj um sa uzivanjem bavi vestastvenim stvarima i da rado razmislja o njima, znaj da ih vise voli negoli Boga. Jer, gdje je blago vase, veli Gospod, onde ce biti i srce vase (Mt.6,21).

52. Um koji se sjedinio sa Bogom i u Njemu prebiva molitvom i ljubavlju postaje mudar, blag, silan, covekoljubiv, milostiv, dugotrpeljiv. Prosto receno, on u sebi sadrzi skoro sva bozanska svojstva. Udaljivsi se, pak, od Njega i priljubivsi se za vestastvo, on postaje slastoljubiv, zveropodoban i slican zivotinjama, boreci se sa ljudima oko njega.

53. [Sveto] Pismo vestastvene stvari naziva svetom. Svetovnjaci su oni ciji se um bavi vestastvenim stvarima i kojima [Sveto] Pismo govori sa opomenom: Ne ljubite svet ni ono sto je u svetu... Pohota telesna, pohota ociju i nadmenost zivljenja nije od Oca, nego je od sveta (1.Jn.2,15-16), itd.

54. Monah je onaj ko je um svoj odvojio od vestastvenih stvari i prebiva u Bogu uzdrzanjem, ljubavlju, psalmopojanjem i molitvom.

55. Delatelj je misleni cuvar stoke. Jer, naravstveni uspesi mogu biti oznaceni kao stoka s obzirom da je Jakov rekao: Ljudi pastiri su sluge tvoje (Post.46,34). Sagledatelj je, medjutim, pastir ovaca. Ovce, naime, oznacavaju pomisli koje um napasa na gori sagledavanja. Zbog toga je svaki pastir ovaca gnusan Egipcanima (Post.46,34), tj. neprijateljskim silama.

56. Porocan um sleduje telo koje je raspaljivano sopstvenom culnom pohotom i uzivanjem i slaze se sa njegovim mastanjem i stremljenjima. Vrlinski um se, pak, uzdrzava i udaljuje od strasnih mastanja i stremljenja, nastojeci da poboljsa njegovo ponasanje.

57. Neke vrline su telesne, a neke dusevne. Telesne su post, bdenje, spavanje na zemlji, sluzenje [drugima], rukodelje da se ne bi bilo na teretu drugima ili radi davanja [siromasnima], itd. Dusevne, pak, vrline su ljubav, dugotrpljenje, krotost, uzdrzanje, molitva itd. Ukoliko se desi da zbog neke nevolje ili telesnog stanja (kao sto je bolest ili nesto slicno) nismo u stanju da vrsimo navedene telesne vrline obrescemo oprostaj od Gospoda koji zna nase razloge. Medjutim, ukoliko ne upraznjavamo dusevne vrline pecemo imati nikakav izgovor, s obzirom da ne podlezu slicnim smetnjama.

74

58. Ljubav prema Bogu ubedjuje onoga ko je poseduje da prezire svako prolazno uzivanje i svako stradanje i zalost. Neka te uvere u receno svi sveti koji su toliko mnogo stradali radi Hrista.

59. Cuvaj se majke svih zala, tj. samoljublja koje predstavlja beslovesnu ljubav prema telu. Od njega se navodno opravdano radjaju tri prvotne strasne i najopstije bezumne pomisli, tj. stomakougadjanje, srebroljublje i tastina. One kao povod uzimaju navodnu neophodnost telesne potrebe. Iz njih se potom radja celokupan spisak zala. Treba, dakle, kao sto je receno, biti veoma pazljiv i boriti se protiv njega sa velikim trezvoumljem. Jer, kad se ono odbaci, odbacuje se istovremeno i sve sto je od njega.

60. Strast samoljublja nagovara monaha da ima milost prema telu i da mu snishodi preko mere u pogledu hrane, navodno radi [dobrog] staranja i upravljanja. Na taj nacin, zavodjen malo po malo, on upada u propast slastoljublja. Svetovnjaka, pak, ona nagovara da se pobrine da ispuni svoju pohotu (up. Rim.13.14).

61. Govore da krajnji stepen molitve predstavlja odvajanje uma od tela i sveta, tj. da bude nevestastven i bezvidan. Onaj ko, dakle, takvo stanje odrzava nenarusivim zaista se moli bez prestanka (up. 1.Sol.5,17).

62. Umiruci, teno ce odvaja se od svih stvari ovoga sveta. I um na krajnjem stepenu molitve umire, odvajajuci se od svih svetskih pojmova. Ukoliko ne umre takvom smrcu, on nece moci da prebiva i zivi sa Bogom.

63. Monase, neka te niko ne prevari [tvrdeci] da se mozes spasti robujuci slastoljublju i tastini.

64. Telo gresi preko stvari. Telesne vrline, pak, jesu njegov vaspitac kako bi se ucelomudrilo. Tako i um gresi strasnim pomislima. Njegov, pak, vaspitac jesu dusevne vrline koje mu [pomazu] da cisto i bestrasno posmatra stvari i bude celomudren.

65. Dane nasledjuju noci i leta zime. Tako i tastinu i uzivanje [nasledjuju] zalosti i patnja ili u sadasnjem ili u buducem veku.

66. Niko od onih koji grese nece moci da izbegne Buduci sud bez ovdasnjih voljnih napora ili nevoljnih beda.

67. Govore da Bog zbog pet razloga dopusta da nas napadaju demoni. Prvi je razlog, kazu, da buduci napadani i braneci se, shvatimo razliku vrline i zla; drugi - da bismo borbom i trudom stekli vrlinu koja ce biti cvrsta i neizmenjiva; treci - da napredujuci u vrlini ne bismo visoko mislili o sebi vec se naucili smirenoumlju; cetvrti - da bismo iz iskustva upoznali zlo i omrzli ga savrsenom mrznjom (Ps.139,22); i peti, povrh svih - da ne bismo, postavsi bestrasni, zaboravili svoje slabosti ili silu Onoga ko nam je pomagao.

68. Um onoga ko je gladan masta o hlebu, a onoga ko je zedan - o vodi. Tako i um stomakougodnika masta o raznovrsnim jelima, slastoljupca - o zenskim oblicima, tastoga · o ljudskim pocastima, srebroljupca - o dobicima, zlopamtljivca - o odmazdi uvrediocu, zavidnika - o cinjenju stete onome kome zavidi. Slicno je i kod ostalih strasti. Jer, um koji je uznemiravan strastima prima strasne pojmove i pri budnom stanju tela i u snu.

69. Kada pohota uzraste um u snovima masta o stvarima koje dostavljaju uzivanje. Kada, pak, naraste gnev on [u snu] vidi stvari koje izazivaju strah. I necisti demoni usiljavaju i raspaljuju strasti, uzimajuci za saradnika nasu nemarnost. Njih, pak, umanjuju sveti andjeli, pokrecuci nas na delanje vrlina.

70. Ukoliko je cesto nadrazivan, zelateljni deo duse u dusu usadjuje duboku naviku slastoljublja. Isto tako, ukoliko je stalno uznemiravan, razdrazajni deo um cini strasljivim i nemuzevnim. Prvi [deo] se leci podvigom dugog posta, bdenja i molitve, a drugi - blagoscu, covekoljubljem, ljubavlju i milostinjom.

71. Demoni nas napadaju ili preko stvari ili preko strasnih misli o samim stvarima. Preko stvari napadaju one koji se nalaze medju stvarima, a preko misli one koji su odvojeni od stvari.

72. Koliko je lakse gresiti razumom negoli delima, toliko je teze boriti se sa mislima negoli sa stvarima.

73. Stvari se nalaze van uma, a misli o njima - u njemu. Prema tome, od njega zavisi da li ce ih koristiti dobro ili rdjavo. Jer, zloupotreba stvari ide za pogresnom upotrebom misli.

75

74. Um prima strasne misli na tri (nacina): preko cula, preko sastava tela i preko secanja. Um se, dakle, pokrece na strasne pomisli preko cula na koja deluju stvari prema kojima imamo strast. Opet, on se pokrece na strasne pomisli ili na ustajanje protiv promisla [Bozijeg] preko sastava tela, koji se menja usled neumerenosti u jelu, ili pod dejstvom demona, ili zbog neke bolesti. Najzad, on se pokrece na strasne pomisli i kroz secanje koje donosi misli o stvarima prema kojima smo imali strast.

75. Od stvari koje nam je Bog dao na upotrebu neke se nalaze u dusi, neke u telu, a neke opet izvan tela. U dusi se nalaze njene sile, u telu - cula i drugi udovi, a izvan tela - hrana, imetak i ostalo. Dobro, dakle, ili rdjavo koriscenje njima i onim sto od njih proishodi pokazuje nas vrlinskima ili porocnima.

76. Od onoga sto proishodi iz stvari nesto se nalazi u dusi, nesto u telu, a nesto izvan tela. U dusi su znanje i neznanje, zaboravnost i secanje, ljubav i mrznja, zalost i radost itd. U telu su uzivanje i bol, osetljivost i neosetljivost, zdravlje i bolest, zivot i smrt i slicno. Izvan tela su deca i bezdetnost, bogatstvo i siromastvo, slava i neslavnost itd. Nesto od toga ljudi smatraju dobrom, a drugo zlom. Medjutim, nista od toga nije zlo po svom zamislu, vec postaje zlo ili dobro u zavisnosti od upotrebe.

77. Znanje je po prirodi dobro, kao uostalom i zdravlje. Medjutim, mnogima je vise koristilo ono sto je suprotno. Jer, porocnima znanje ne biva na dobro, premda i jeste po prirodi dobro, kao sto je receno. Slicno tome, [njima ne biva na dobro] ni zdravlje, ni bogatstvo, ni radost, buduci da ih ne upotrebljavaju na korist sebi. Nije li za njih onda korisnije suprotno? Prema tome, ni ono suprotno po svom smislu nije zlo, premda se i misli da je zlo.

78. Nemoj zloupotrebljavati pojmove [o stvarima] da ne bi po nuzdi zloupotrebio i stvari. Jer, onaj ko najpre ne sagresi u razumu, nikada nece sagresiti na delu.

79. Oblicje zemaljskoga jesu glavni poroci, tj. nerazumnost, strasljivost, razuzdanost i nepravicnost, a oblicje nebeskoga su glavne vrline, tj, blagorazumnost, hrabrost, celomudrenost i pravicnost. No, kao sto nosimo oblicje zemaljskoga, tako cemo nositi i oblicje nebeskoga (l.Kop. 15,49).

80. Ukoliko hoces da nadjes put koji vodi u zivot (Mt.6, 14), trazi ga u Putu koji je rekao: Ja sam put i istina i zivot (Jn.14,6). Tamo ces ga naci. Medjutim, trazi ga sa velikim trudom, s obzirom da ih je malo koji ga nalaze (Mt.7,14), kako ne bi otpao od onih "malo" i nasao se sa mnogima.

81. Dusa prestaje da gresi iz pet [razloga]: iz straha od ljudi, iz straha od Suda [Bozijeg], zbog buduce nagrade, iz ljubavi prema Bogu, ili, najzad, zbog grize savesti.

82. Neki govore da zlo u sustini ne bi postojalo da nema neke druge sile koja nas vuce ? njemu. Ta sila nije nista drugo do nemar prema prirodnoj delatnosti uma. Stoga oni koji pokazuju marljivost uvek cine dobro i nikada zlo. Ukoliko, dakle, hoces, i ti mozes odagnati od sebe nemarnost, te ces ujedno proterati i zlo, koje predstavlja pogresnu upotrebu misli, kojoj sledi zloupotreba stvari.

83. U prirodi naseg slovesnog dela je da se potcinjava Bozanstvenom Slovu i da upravlja nasim beslovesnim delom. Ukoliko se taj poredak sacuva u svemu, zla nece biti u bicima, niti ce se naci ono sto vuce na njega.

84. Neke pomisli su proste, a neke slozene. Proste pomisli su bestrasne, a slozene su strasne s obzirom da se sastoje iz strasti i misli. Stoga mi mozemo videti kako mnoge proste pomisli prate slozene, kada pocnu da se krecu prema grehu u razumu. Navedimo [primer] zlata. Nekome je dosla u secanje strasna pomisao o zlatu. On se u razumu ustremio da ga ukrade i tako ucinio greh u umu svome. Zajedno sa secanjem o zlatu islo je i secanje o novcaniku, o ladici, o riznici i dr. I dok je secanje na zlato bilo slozeno (s obzirom da je u sebi imalo strast), dotle je secanje na novcanik, ladicu i drugo bilo prosto (buduci da prema njima um nije imao strast). Slicno biva i sa svakom drugom pomisli, tj. o tastini, o zeni, i svemu ostalom. Jer, nisu strasne sve pomisli koje prate strasnu pomisao, kao sto je pokazao primer. Na taj nacin, dakle, mozemo poznati koje su misli strasne, a koje proste.

85. Neki govore da demoni u snu doticu [detorodne] udove [naseg] tela, pokrecuci strast bluda. Pokrenuta strast potom kroz secanje privodi oblik zene u um. Drugi, pak, govore da se demoni u umu javljaju sa izgledom zene, te da, doticuci udove tela, pokrecu zudnju i izazivaju mastarije. Neki, opet, govore da strast kojom je opsednut demon koji se priblizava pokrece strast [u coveku], raspaljujuci dusu prema pomislima i donoseci kroz

76

secanje [razne] oblike. I za druge strasne mastarije govore slicno, tj. da se sa jednim desava na jedan nacin, a sa drugim na drugi. Medjutim, ukoliko je u dusi prisutna ljubav i uzdrzanje, ni na Jedan od navedenih nacina demoni ne mogu da pokrenu ni jednu strast, ni u budnom stanju tela, ni u snu.

86. Neke od zapovesti Zakona [tj. Starog Zaveta] treba ispuniti i telesno i duhovno, a neke samo duhovno. Tako zapovesti: Ne cini preljube, ne ubij, ne kradi i druge slicne (Izl.20,13-15) treba sacuvati i telesno i duhovno trojakim nacinom. Obrezivati se (Lev.12,3), pak, cuvati subotu (Izl.31,13), klati pashalno jagnje, jesti sa beskvasnim hlebovima i gorkim zeljem (Izl.12,8; 23,15) i slicno treba ispunjavati samo duhovno.

87. Postoje tri opsta naravstvena stanja kod monaha: prvo - uopste ne gresiti na delu, drugo - ne zadrzavati u dusi strasne pomisli i trece - izgled zena i uvredilaca bestrasno posmatrati u razumu.

88. Nesticateljan [tj. siromastvoljubiv] jeste onaj ko se odrekao svega sto je imao i ko na zemlji nema nista osim tela. On je cak i prema njemu raskinuo svaki odnos, staranje o sebi predavsi Bogu i poboznim [ljudima].

89. Od onih koji sticu [bogatstvo] jedni postupaju bestrasno (zbog cega se ne zaloste kada ga se lise, kao i oni koji su otimanje svoje imovine podnosili sa radoscu - (Jev.10,34), dok drugi postupaju strasno (zbog cega postaju prezalosni kada treba da ga se lise, kao bogatas iz Jevandjelja koji je otisao zalostan (Mt.19, 22). Ukoliko ga se, pak, i lise oni do smrti zale za njim. Prema tome, lisavanje bogatstva pokazuje raspolozenje bestrasnog i strasnog.

90. Vrhunske molitvenike demoni napadaju [sa ciljem] da ne primaju proste pomisli o culnim stvarima, znalce [tj. srednje, sa ciljem] da u sebi zadrzavaju strasne pomisli, a one koji se podvizavaju u delanju [tj. pocetnike, sa ciljem] da ih nagovore na greh delom. Na svaki nacin se, dakle, okajani bore protiv svih [sa ciljem] da ljude odvoje od Boga.

91. Oni koji se po promislu Bozijem u ovom zivotu trude u poboznosti ispituju se sa tri iskusenja: ili darivanjem prijatnoga, tj. zdravlja, lepote, dece, imanja, slave i slicnog, ili navodjenjem neprijatnoga, tj. gubljenjem dece, imanja i slave, ili onim sto telu pricinjava patnju, tj. bolestima, mucenjima i slicno. Prvima govori Gospod: Koji se ne odrece svega sto ima, ne moze biti moj ucenik (Lk.14,33), a drugima i trecima: Trpljenjem svojim spasavajte duse vase (Lk.21,19).

92. Govore da cetiri uzroka menjaju sastav tela, izazivajuci u umu bilo strasne bilo, bestrasne pomisli: andjeli, demoni, vetrovi i hrana. Andjeli, vele, izmenjuju [sastav tela] recju, demoni - dodirom, vetrovi - svojim promenama, a ishrana - kakvotom jestiva i pica, te njihovim obiljem ili nedovoljnoscu. Osim recenog, do izmena dolazi i secanjem, slusanjem i gledanjem, tj. posto dusa najpre postrada od zalosnih ili radosnih utisaka koje prima u sebe. Postradavsi od njih, dusa menja sastav tela, nasuprot ranije recenome, tj. da se najpre menja sastav tela koji potom u umu izaziva pomisli.

93. Smrt u pravom smislu jeste odvajanje od Boga. Zalac, pak, smrti jeste greh (LKop.15,56). Primivsi ga u sebe, Adam je istovremeno bio prognan i od drveta zivota, i iz raja, i od Boga (Post.Z), cemu je po neophodnosti usledila i smrt tela. Zivot, medjutim, u pravom smislu jeste Onaj ko je rekao: Ja sam zivot (Jn.11,25). Pretrpevsi smrt, On je umrlog [coveka] ponovo priveo u zivot.

94. Onaj ko pise slovo ima [za cilj] ili da se podseca, ili da koristi drugima, ili i jedno i drugo. On, opet, pise ili da bi stetio nekima, ili da bi se pokazao ili stoga sto je prinudjen.

95. Zeleno mesto (Ps.22,2) jeste delatna vrlina, a voda odmora (Ps.22,2) - poznanje onog sto postoji.

96. Senka smrti (Mt.4,16) jeste covecji zivot. Onaj ko je sa Bogom i sa kim je Bog smelo moze da kaze: Ako i podjem posred senke smrti, necu se bojati zla, jer si ti sa mnom (Ps.22,4).

97. Cist um pravilno posmatra stvari, uvezbana rec vidjeno dovodi pred oci [drugih], a jasan sluh ga prima. Onaj, pak, ko je lisen svih troje ruzi onoga ko je rekao.

98. Sa Bogom je onaj ko poznaje Svetu Trojicu i Njeno delo stvaranja i promisao, te onaj ko je stradalni deo duse ucinio bestrasnim.

99. Govore da stap oznacava Sud Boziji, a palica - promisao. Onaj ko je stekao njihovo poznanje moze da kaze: Stap mvoj u palica tvoja me utesise (Ps.22,4).

77

100. Kada se um oslobodi od strasti i kada se prosveti sagledavanjem bica, moci ce da se sjedini sa Bogom i da se moli kao sto treba.

  

DOBROTOLjUBLjESVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

II

CETIRI STOTINE POGLAVLjA O LjUBAVI

 

STOTINA TRECA

1. Blagoslovena upotreba pojmova i stvari radja celomudrenost, ljubav i poznanje, a beslovesna - razuzdanost, mrznju i neznanje.

2. Pripremio si preda mnom trpezu (Ps.22,5), itd. "Trpeza" oznacava delatnu vrlinu, koju je pripremio Hristos pred onima koji nas vredjaju. "Ulje", opet, koje pomazuje um, oznacava sagledavanje onoga sto postoji. "Casa Bozija" jeste poznanje Boga, a "milost" Njegova jeste Slovo Njegovo i Bog. Jer, svojim Ovaplocenjem On nas "prati nas u sve dane", sve dok ne zadobije sve one koji se spasavaju, kao [nekad] Pavla (up. Fil.3,12). "Dom" pak, oznacava Carstvo [Bozije], u koje ce dospeti svi sneti. "Za duge dane" oznacava vecni zivot.

3. Zloca se projavljuje zbog zloupotrebe dusevnih sila, tj. zelateljne, razdrazajne i slovesne sile. Zloupotreba slovesne sile jeste neznanje i nerazboritost, a razdrazajne i zelateljne - mrznja i razuzdanost. Pravilna, pak, njihova upotreba jesu znanje i razboritost, ljubav i celomudrenost. Ako je tako, onda nista od Bogom sazdanih bica i dogadjaja nije zlo.

4. Nisu jela zla, vec stomakougadjanje, niti radjanje dece - vec blud, niti novac - vec srebroljublje, niti slava - vec tastina. Ako je tako, onda u bicima nista nije zlo. [Zlo] se sastoji u njihovoj zloupotrebi do koje dolazi zbog nemarnosti uma za prirodno rukovanje.

5. Po blazenom Dionisiju [Areopagitu] u demonima postoji sledece zlo: beslovesan gnev, bezumna zelja, nepromisljeno mastanje. Beslovesnost, bezumlje i nepromisljenost kod slovesnih bica predstavljaju lisenost slovesnosti, uma i promisljenosti. Ta lisenost je poznija od posedovanja. Prema tome, oni su ranije imali i slovesnost i um i blagocastivu promisljenost. Ako je tako, onda ni demoni nisu po prirodi zli. Naprotiv, oni su postali zli od zloupotrebe [svojih] prirodnih sila.

6Neke strasti radjaju samo razvratnost, neke - samo mrznju, a neke i razvratnost i mrznju.

7. Prejedanje i sladokustvo jesu uzrok razvratnosti, a srebroljublje i tastina - mrznje prema bliznjemu. Njihova, pak, majka, tj. samoljublje jeste uzrok i jednog i drugog.

8. Samoljublje je strasna i beslovesna ljubav prema telu, kojoj se protive ljubav i uzdrzanje. Onaj ko poseduje samoljublje svakako ima i sve ostale strasti.

9. Niko nikad ne omrznu na svoje telo (Ef.5,29), govori apostol, ali ga iznurava i savladjuje (1.Kor.9,27), ne dajuci mu nista osim hrane i odece (1.Tim.6,8), i to u meri neophodnoj za zivot. Prema tome, na taj nacin ga [covek] bestrasno voli kao slugu Bozanstvenog, pruzajuci mu negu koja odgovara njegovim potrebama.

 10. Svako nastoji da sluzi onome koga voli. Onaj, dakle, ko voli Boga svakako

nastoji da cini ono sto mu je ugodno. Onaj, pak, ko voli telo cini ono sto mu ugadja. 11. Bogu je ugodna ljubav, celomudrenost, sagledavanje i molitva, a telu -

stomakougadjanje, razvratnost i ono sto ih uvecava. Otuda, koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu (Rim.8,8), a koji su Hristovi, raspese telo sa strastima i zeljama (Gal.5,24).

78

12. Ukoliko se okrene prema Bogu, um telo drzi za slugu i ne daje mu nista osim neophodnog za zivot. Ukoliko se, pak, okrene telu, on postaje rob strastima i staranje o njemu pretvara u pohote (Rim.13,14).

13. Ukoliko hoces da savladas pomisli pazi na strasti. Tada ces ih lako proterati iz uma. Kod pomisli bluda, na primer, posti, bdi, trudi se, samuj. Kod pomisli, pak, gneva i tuge preziri slavu i bescasce i vestastvene stvari. Kod pomisli zlopamcenja treba da se molis za onoga ko te je uvredio, pa ces se izbaviti.

14. Nemoj uporedjivati sebe sa najslabijim ljudima, nego pre uzrastaj u skladu sa zapovescu o ljubavi. Jer, uporedjujuci se sa najslabijima, upasces u propast visokoumlja. Uzrastajuci, pak, u ljubavi popeces se na visinu smirenoumlja.

15. Ako stvarno drzis zapovest o ljubavi prema bliznjem zbog cega pokazujes gorcinu prema onome ko te zalosti? Nije li ocigledno da njoj pretpostavljas prolazne stvari i da se boris protiv njega s obzirom da nastojis da ih steknes?

16. Ljudi ne cene zlato zbog neke potrebe, vec stoga sto omogucuje da se dodje do mnogih uzivanja.

17. Postoje tri uzroka ljubavi prema bogatstvu: slastoljublje, tastina i neverje. Najgori od njih jeste neverje.

18. Jer, slastoljubac voli srebro da bi ziveo u uzivanju, tast [covek] - da bi se n,ime proslavio, a nevernik - da bi ga sakrio i cuvao, bojeci se gladi, ili starosti, ili bolesti, ili stranstvovanja, vise se uzdajuci u njega negoli u Boga Tvorca svake tvari i Promislitelja i o poslednjim i najsitnijim zivotinjama.

19. Cetiri vrste ljudi sabiraju bogatstvo: trojicu smo napred pomenuli, a cetvrti je domoupravitelj. Ocigledno je da samo on pravilno sabira [sa namerom] da svakom deli po potrebi i da mu nikad ne nestane.

20. Sve strasne pomisli ili nadrazuju zelateljni [deo duse] ili uznemiruju razdrazajni [deo], ili pomracuju slovesni [deo]. Otuda se dogadja da um oslepi za duhovno sagledavanje i molitveno ushodjenje. Stoga monah, a osobito bezmolvnik, treba da tacno pazi na svoje pomisli, da prepoznaje njihove uzroke i da ih odseca. [Op] treba da zna da zelateljni deo duse nadrazuju strasna secanja na zene. Uzrok, pak, [secanja] jeste neumerenost u jelu i picu, kao i cesto i nerazumno opstenje sa zenama. Njih saseca glad, zedj, bdenje i povlacenje. Razdrazajni [deo duse], opet, uznemiruju strasna secanja na uvredioce. Njihovi uzroci su slastoljublje, tastina i vestastvoljublje. Jer, ostrasceni se zalosti zbog njih, tj. ili stoga sto ih se lisio, ili stoga sto nije uspeo [da ih stekne]. Njih odseca ljubav prema Bogu, s obzirom da radja prezir i omalovazavanje prema njima.

21. Bog poznaje samoga sebe. On poznaje i sazdanja svoja. I svete sile znaju Boga i sazdanja Bozija. Ipak, one ne znaju Boga i Njegova stvorenja kao sto Bog zna sebe i svoja stvorenja.

22. Bog zna samoga sebe po svojoj blazenoj sustini, a svoja stvorenja po svojoj mudrosti, kojom je i u kojoj je sve stvorio. Svete, pak, sile znaju Boga po zajednicarenju, iako je On iznad svakog zajednicarenja. Njegova, opet, stvorenja poznaju poimanjem i sagledavanjem.

23. Sazdanja su izvan uma. Ipak, on u sebe prima sagledavanja o njima. Medjutim, nije tako i u odnosu na vecnog, bezgranicnog i neopisivog Boga, koji je stvorenjima darovao i bice, i blagobice i vecnobice.

24. Slovesno i misleno bice zajednicari u Svetome Bogu i svojim bicem i svojom sposobnoscu za blagobice, tj. za svetost, mudrost, i svojim vecnobicem po blagodati. Time ono i poznaje Boga. Njegova, pak, stvorenja, kao sto je receno, [poznaje] poimanjem i sagledavanjem tvoracke mudrosti koja se nalazi u njima. Ona se u umu nalazi kao jednostavna i bezlicna.

25. Svojom krajnjom blagodacu privodeci u bice slovesnu i mislenu sustinu, Bog joj je predao cetiri bozanstvena svojstva koja je odrzavaju, cuvaju i spasavaju: bice, vecnobice, blagost i mudrost. Prva dva je predao sustini, a druga dva, tj. blagost i mudrost - volji, kako bi ono sto je On po sustini, tvar postala po zajednicarenju. Stoga se kaze da smo postali po obrazu i po podobiju Boga. Mi smo, dakle, bice po obrazu Onoga koji jeste, i vecnobice (ne bespocetno, premda beskrajno) po obrazu Onoga koji vecno postoji. I opet, mi smo po blagodati blagi po podobiju Blagoga ? o prirodi, i po blagodati

79

mudri po podobiju Mudroga po prirodi. Prema tome, svako slovesno bice ima obraz Boziji, a podobije - samo blagi i mudri.

26. Sva slovesna i mislena sustina deli se na dvoje, tj. na andjelsku i ljudsku prirodu. I sva andjelska priroda deli se opet na dve opste volje i grupe: svete i neciste, tj. na svete sile i neciste demone. I sva ljudska [priroda] se takodje deli na samo dve opste volje, tj. na pobozne i bezbozne.

27. Kao samopostojanje, samoblagost i samomudrost, ili, istinitije receno, buduci iznad svega navedenoga, Bog nema nista sebi suprotno. Sve, pak, tvari imaju svoje postojanje kroz zajednicarenje i blagodat. Slovesna i mislena bica, koja imaju mogucnost blagosti i mudrosti, imaju i svoje suprotnosti: postojanje kao suprotnost ima nepostojanje, a mogucnost za blagost i mudrost - zlo i neznanje. Njihovo vecno postojanje ili nepostojanje jeste u vlasti Tvorca, dok zajednicarenje [u blagosti i mudrosti] stoji u njihovoj volji.

28. Govoreci da sustina [stvorenih] bica od vecnosti sapostoji sa Bogom, te da su od Njega dobili samo svojstva, grcki filosofi u stvari vele da [njihova] sustina nema nista sebi suprotno, vec da suprotnosti imaju samo svojstva. Mi, pak, kazemo da samo Bozanska sustina, kao vecnopostojeca i beskonacna, nema nista sebi suprotno. Ona [jedina] daruje vecnost i drugim [bicima]. Sustina, pak, [stvorenih] bica kao svoju suprotnost ima nebice. Njeno vecnobice ili nebice stoji u vlasti Gospodstvenopostojeceg. Medjutim, s obzirom da se Bog ne raskajava za svoje darove (Rim.11,29), ona postoji vecno i postojace, drzana svedrziteljskom silom, premda i ima nebice za [svoju] suprotnost, kao sto je receno, buduci da je iz nebica izvedena u bice, te buduci da u Njegovoj volji ima svoje bice ili nebice.

29. Zlo je odsustvo dobra i neznanje - odsustvo znanja. Tako je i nebice odsustvo bica, premda ne Gospodstvenopostojeceg (koje nema suprotnosti [tj. ne moze da ne postoji]), nego bica koje postoji zajednicarenjem sa Gospodstvenopostojecim. I dok prva dva odsustva [tj. dobra i znanja] zavise od volje [stvorenih] bica, dotle se odsustvo drugog [tj. samog postojanja bica] nalazi u volji Tvorca, koji po [svojoj] blagosti uvek hoce da stvorenja postoje i da im vecno blagotvori.

30. Od svih stvorenja neka su slovesna i mislena (prijemciva za suprotnosti, tj. vrline i poroke, znanje i neznanje), a neka raznovrsna tela (sastavljena od suprotnosti, tj. od zemlje, vazduha, vatre i vode). I dok su jedna potpuno bestelesna i nevestastvena (iako ih ima i udruzenih sa telom), dotle su druga sastavljena samo iz vestastva i oblika.

31. Sva tela su po prirodi nepokretna. Ona se pokrecu dusom: jedna - slovesnom [tj. ljudi], druga - beslovesnom [zivotinje], a neka bezosecajnom [biljke].

32. Od dusevnih sila neke hrane i uzrastaju [telo], druge [izazivaju] mastanja i nagone, a trece [omogucuju] slovesnost i misljenje. Biljke zajednicare samo u prvoj, beslovesne zivotinje ucestvuju i u drugoj, dok ljudi zajednicare u sve tri. Prve dve sile su propadljive, dok se treca pokazuje kao netrulezna i besmrtna.

33. Jedne drugima predajuci prosvecenje, svete sile i ljudskoj prirodi predaju ili od svoje vrline ili od svoga znanja. Ta vrlina je bogopodobna blagost, kojom blagotvore i same sebi i jedne drugima i nizim od sebe, cineci ih bogolikima. One takodje predaju i neko vise znanje o Bogu, kao sto se govori [u Psalmu]: A ti si Visnji do veka, Gospode (Ps.91,9), ili neko dublje znanje o telima, ili tacnije znanje o bestelesnima, ili odredjenije znanje o promislu, ili jasnije znanje o Sudu.

34. Necistota uma jeste prvo - lazno znanje, drugo - nepoznavanje opsteg (govorim o ljudskom umu, s obzirom da andjelu nije svojstvo da ne zna nesto od pojedinacnog), trece - posedovanje strasnih pomisli i cetvrto - saglasavanje na greh.

35. Dusa je necista kada ne deluje po prirodi. Iz toga se u umu radjaju strasne pomisli. Ona, pak, deluje po prirodi kada njene stradalne sile, tj. razdrazajna i zelateljna, ostanu bestrasne pri dejstvu stvari i misli koje im odgovaraju.

36. Necistota tela predstavlja greh na delu. 37. Bezmolvije voli onaj ko je nepristrasan prema svetskom. Sve ljude, opet, voli

onaj ko ne voli nista ljudsko. Poznanje Boga i Bozanskog ima onaj ko se nicim ne sablaznjava - ni [ljudskim] gresima, ni podozrivim pomislima.

38. Veliko je ne biti pristrasan prema stvarima, ali je mnogo vece ostati bestrasan i prema mislima o njima.

80

39. Ljubav i uzdrzanje um cine bestrasnim i prema stvarima i prema mislima o njima.

40. Um bogoljupca ne ratuje ni protiv stvari, ni protiv misli o njima, nego protiv strasti koje su povezane sa mislima. Prema tome, on ne ratuje protiv zene, niti protiv uvredioca, niti protiv mastanja o njima, nego protiv strasti koja je sa mastanjima povezana.

41. Sva borba monaha protiv demona sastoji se u odvajanju strasti od misli, buduci da drukcije ne moze bestrasno posmatrati stvari.

42. Drugo je stvar, a drugo misao, a drugo strast. Stvar je na primer covek, zena, zlato i ostalo. Misao je na primer jednostavno secanje na nesto od navedenoga. Strast je na primer beslovesna ljubav ili nerasudna mrznja prema navedenom. Monahova borba je usmerena protiv strasti.

43. Strasna misao je pomisao koja je slozena od strasti i misli. Odvojimo strast od misli i ostace prosta pomisao. Njih pak, ako hocemo odvajamo duhovnom ljubavlju i uzdrzanjem.

44. Vrline odvajaju um od strasti, duhovna sagledavanja ga odvajaju od jednostavnih misli, a cista molitva ga uznosi ka samom Bogu.

45. Vrline postoje radi poznanja stvorenja, znanje - radi onoga ko saznaje, a onaj koji saznaje - radi Onoga koji se nesaznajno saznaje i koji je iznad [svakog] saznanja.

46. Preizobilni Bog stvorenja nije priveo u bice iz neke potrebe, nego da bi uzivala zajednicareci u Njemu saobrazno [svojoj prijemcivosti], i da bi se radovao zbog dela svojih (Ps.104,31), gledajuci kako se vesele i kako se vecito nenasito nasicuju opim cime se ne mogu nasititi.

47. Svet ima mnogo siromasnih duhom, premda ne kao sto dolikuje, i mnogo onih koji placu, premda zbog stete u bogatstvu ili gubljenja dece, i mnogo krotkih, ali prema necistim strastima, i mnogo gladnih i zednih, ali u odnosu na otimanje tudjega i nepravednu korist, i mnogo milostivih, ali prema telu i telesnom, i cistih srcem, ali radi tastine, i mirotvoraca, koji, medjutim, dusu potcinjavaju telu, i mnogo prognanih, premda zbog svoje nepristojnosti, i mnogo vredjanih, ali zbog sramnih grehova. Medjutim, blazeni su samo oni koji navedeno cine i trpe radi Hrista i po Hristu. Zbog cega? Jer je njihovo Carstvo nebesko i jer ce Boga videti (Mt.5,3-12). Prema tome, oni nisu blazeni stoga sto navedeno cine ili podnose (s obzirom da i pomenuti isto cine), nego stoga sto radi Hrista i po Hristu receno cine i podnose.

48. U svemu sto cinimo, kao sto je mnogo puta receno, Bog trazi cilj, tj. da utvrdi da li delamo radi Njega ili radi necega drugog. Kada, dakle, hocemo da ucinimo dobro, cilj ne treba da nam bude covekougadjanje, nego Bog. Uvek gledajuci u Njega, mi sve treba da cinimo Njega radi. Inace cemo i trud podneti i nagradu izgubiti.

49. Za vreme molitve izbaci iz uma svoga cak i jednostavne misli o ljudskim stvarima i sagledavanje svega stvorenoga kako mastajuci o manje znacajnom ne bi otpao od Onog koji je nesravnjivo bolji od svega postojeceg.

50. Ukoliko zaista zavolimo Boga, ljubav ce nam pomoci da odbacimo strasti. A ljubav prema Njemu se sastoji u pretpostavljanju Njega svetu i duse telu, u preziranju svetskih stvari, u posvecivanju Njemu kroz svagdasnje uzdrzanje, ljubav, molitvu, psalmopojanje i ostalo.

51. Ukoliko se Bogu posvecujemo dugo vreme i ukoliko brinemo o stradanom delu duse, necemo vise zastranjivati zbog napada pomisli. Naprotiv, tacnije cemo poimati njihove uzroke i odsecati ih, postajuci obazriviji. Na nama ce se ispuniti [rec proroka]: I pogleda oko moje na neprijatelje moje, u uho moje cuce o lukavima koji ustaju protiv mene (Ps.91,12).

52. Kada primetis da se tvoj um pobozno i pravedno bavi mislima koje se odnose na svet, znaj da je i telo tvoje cisto i bez greha. Ukoliko, pak, vidis da se um bavi gresima u razumu i ne preseces ga, znaj da ni tvoje telo nece zadocniti da padne u njih.

53. Kao sto telo ima svet stvari, tako i um ima svet misli. I kao sto telo bludnici sa telom zene, tako i um bludnici sa mislju o zeni mastarijama sopstvenog tela. Jer, on u razumu vidi oblik svoga tela kako se sjedinjuje sa oblikom zenskog [tela]. Isto tako, on se oblikom svoga sopstvenog tela u razumu sveti obliku onoga ko ga je uvredio. Slicno biva i sa ostalim gresima. Jer, ono sto cini telo delom u svetu stvari, um cini u svetu misli.

81

54. Zar ne treba da se uzasnemo, da ustreptimo ili dodjemo izvan razuma [kada cujemo] da Bog i Otac ne sudi nikoga, nego je sav sud dao Sinu (Jn.5,22), te da Sin uzvikuje: Ne sudite, da vam se ne sudi (Mt.7,1), i: Ne osudjujte i necete biti osudjeni (Lk.6,37), ili kada apostol slicno veli: Ne sudite nista pre vremena, dokle ne dodje Gospod (l.Kop.4,5), i: U cemu sudis drugome, sebe osudjujes (Rim. 2,1). Naprotiv, ostavivsi plac zbog svojih grehova, ljudi su uzeli sud od Sina, te sami, kao bezgresni, sude i osudjuju jedni druge. I dok se zbog toga nebo uzasava, a zemlja trese, oni se kao neosetljivi ne stide,

55. Onaj ko se bavi tudjim gresima ili iz podozrenja sudi brata, jos nije postavio pocetak pokajanja, niti ispitivanju i poznanju svojih grehova, koji su vaistinu tezi od gomile olova. On jos nije saznao kako covek postaje teskosrdan, voleci sujetu i trazeci laz (Ps.4,3). Zbog toga on kao nerazuman i kao onaj ko hodi u tami ostavlja svoje grehe i masta o tudjim, bilo stvarnim, bilo zamisljenim iz podozrenja.

56. Samoljublje, kao sto je mnogo puta receno, jeste uzrok svih strasnih pomisli. Jer, iz njega se radjaju tri glavne pomisli zelje, tj. stomakougadjanje, srebroljublje i tastina. Iz stomakougadjanja se radja pomisao bluda, iz srebroljublja - pomisao lakomstva, a iz tastine - pomisao gordosti. Za jednom od njih tri slede sve ostale strasne pomisli, tj. pomisao gneva, tuge, zlopamcenja, uninija, zavisti, ogovaranja itd. Te strasti vezuju um za vestastvene stvari, svlaceci ga na zemlju. One ga pritiskaju kao najtezi kamen iako je po prirodi laksi i pokretniji od ognja.

57. Pocetak svih strasti jeste samoljublje, a kraj - gordost. Samoljublje, pak, jeste beslovesna ljubav prema telu. Onaj ko ga je odsekao, ujedno je odsekao i sve strasti koje isticu iz njega.

58. Telesni roditelji su pristrasni prema svojoj deci. I um je prirodno privrzen svojim mislima. Pristrasnim roditeljima deca izgledaju najpristojnija i najlepsa, cak iako su dostojna podsmeha. I nerazboritom umu njegove pomisli izgledaju najpametnije, iako su najruznije. Mudrom, pak, [coveku] njegove misli ne izgledaju tako. Cak i kada je potpuno uveren da su istinite i dobre, on ne veruje svome sudu. Naprotiv, on postavlja druge mudrace za sudije svojih reci i misli da kako ne bi trcao uzalud (Gal.2,2), te od njih prima potvrdu.

59. Kada pobedis neku od bescasnih strasti, kao na primer - stomakougadjanje ili blud, ili gnev ili lakomost, odmah te napada pomisao tastine. A ako i nju pobedis, prihvata te pomisao gordosti.

60. Sve necasne strasti koje vladaju dusom izgone iz nas pomisao tastine. Kada, pak, budu pobedjene, one ponovo u dusu vracaju tastinu.

61. Tastina radja gordost, bilo da se izgoni iz duse, bilo da ostaje u njoj. Ukoliko se izagna, izaziva nadmenost, a ukoliko ostane - razmetljivost.

62. Tastinu izgoni tajno delanje [tj. molitva], a gordost - pripisivanje Bogu [svih] uspeha.

63. Onaj ko se udostojio poznanja Boga i ko je bogato okusio sladost koja se u njemu nalazi prezire sva uzivanja koje se radjaju u zelateljnom [delu duse].

64. Onaj ko zeli zemaljsko zeli ili jela, ili ono sto ugadja podstomacnim [udovima], ili ljudsku slavu, ili imanja, ili bilo sta drugo sto je povezano sa njima. I ukoliko um ne na!je nesto bolje na sta bi preneo svoju zelju, nikada se nece usuditi da ih prezre. Neuporedivo, pak, bolje od svega jeste poznanje Boga i Bozanskog.

65. Oni koji preziru uzivanja pokrenuti su ili strahom, ili nadom, ili poznanjem ili ljubavlju prema Bogu.

66. Poznanje Bozanskog bez "strasti" nikada nece ubediti um da potpuno prezre vestastveno, vec ce da lici na jednostavnu pomisao o culnoj stvari. Zbog toga se mogu naci mnogi ljudi koji imaju veliko znanje, ali se ipak valjaju u telesnim strastima kao svinje u blatu. Jer, ocistivsi se unekoliko revnovanjem i stekavsi nesto znanja, oni su potom postali nemarni i slicni Saulu, koji se udostojio carstva da bi potom, zbog nedostojnog zivota, sa strasnim gnevom bio odbacen.

67. Kao sto jednostavna pomisao o ljudskim stvarima ne prinudjuje um da prezre Bozansko, tako ni jednostavno poznavanje Bozanskog ne ubedjuje um da konacno prezre ljudsko. Jer, istina sada postoji u senci i zagoneci. Stoga je neophodna blazena "strast"

82

svete ljubavi koja um povezuje sa duhovnim sagledavanjima i ubedjuje ga da vestastvenom pretpostavlja nevestastveno i culnom - misleno i Bozansko.

68. Onaj koje odsekao strasti i pomisli ucinio jednostavnim, nije ih samim tim obratio Bozanskome. Naprotiv, moze se desiti da [covek] nema strast ni prema ljudskom, ni prema Bozanskom, sto se i desava delateljima, koji se nisu udostojili znanja. Oni, naime, izbegavaju strasti ili iz straha od mucenja ili zbog nade na Carstvo.

69. Verom hodimo, a ne gledanjem (2.Kor.5,1) i znanje imamo kao u ogledalu i zagonetki. Stoga je neophodno da se mnogo bavimo njime kako bismo dugotrajnim izucavanjem i upraznjavanjem stekli neuklonjivu naviku u sagledavanju.

70. [Desava se] da za neko vreme odsecemo uzroke strasti i [pocnemo] da se bavimo duhovnim sagledavanjima. Medjutim, ukoliko se ne budemo uvek njima bavili, imajuci ih kao svoje zanimanje, lako cemo se opet okrenuti telesnim strastima, nemajuci drugi plod izuzev jednostavnog znanja sa nadmenoscu, ciji kraj jeste postepeno pomracenje poznanja i potpuno okretanje uma ka vestastvenom.

71. Strast ljubavi je za osudu ukoliko se um zanima vestastvenim stvarima, ali je za pohvalu kada se um sjedinjuje sa Bozanskim. Jer, um, se obicno pruza ka stvarima na kojima se zadrzava. Ka onome, pak, ka cemu se pruza, on okrece svoju ceznju i ljubav, tj. ili prema Bozanskom i mislenom (koje mu je srodno), ili prema telesnim stvarima i strastima.

72. Bog je stvorio nevidljivi i vidljivi svet. On je, svakako, stvorio i dusu i telo. I kad je vidljivi svet toliko divan, koliko je tek nevidljivi? I ako je nevidljivi bolji od vidljivoga, koliko je tek iznad oba Bog koji ih je stvorio? Ako je, dakle, Tvorac svega dobrog bolji od svega stvorenog, zbog cega um ostavlja Boljeg od svega i bavi se onim sto je gore od svega, tj. telesnim strastima? Svakako stoga sto se od rodjenja susrece sa njima i privikava na njih, dok savrseno iskustvo Onoga koji je bolji od svega i koji je iznad svega jos nije stekao. Ukoliko, dakle, dugim podvigom uzdrzavanja od uzivanja i poucavanja u Bozanskom postepeno pocne da kida veze sa njima, on ce poceti da se pruza ka Bozanskom, postepeno napredujuci i poznajuci svoje dostojanstvo. On ce najzad svu svoju ceznju preneti na Bozansko.

73. Onaj ko bestrasno govori o gresima brata [svakako ima u vidu jedan od] dva razloga: ili da ga ispravi, ili da drugome koristi. Onaj, pak, ko govori o njima bilo njemu, bilo drugome mimo dva navedena razloga u stvari ga ismeva ili ponizava. Stoga on nece izbeci ostavljenost od Boga, tj. svakako ce upasti ili u isti ili u drugi greh. Tada ce se, izoblicen i naruzen od drugih, i sam posramiti.

74. Jedan isti greh na delu ne cine svi ljudi iz istog uzroka. Naprotiv, uzroci mogu biti razliciti. Jedno je, dakle, gresiti po navici, a drugo - iznenadno. Jer, poslednji ni pre ni posle greha nije pomisljao o njemu. Osim toga, on veoma tuguje zbog dela. Onaj, pak, ko gresi po navici, cini obratno. Jer, on ni pre greha nije prestajao da gresi u razumu. Osim toga, i posle dela on ima isto raspolozenje.

75. Onaj ko cini vrline iz tastine svakako ce i znanje iskati iz tastine. On ocigledno nista ne cini i ne govori radi nazidanja [drugih], nego se u svemu trudi da ulovi slavu od onih koji gledaju ili slusaju. Ta strast ce se pokazati ukoliko neki od navedenih pocnu da kude njegova dela i reci. Naime, on ce poceti da se veoma zalosti, i to ne stoga sto nisu stekli nazidanje (s obzirom da mu tako nesto nije ni bilo cilj), nego stoga sto je sam ponizen.

76. Strast srebroljublja se utvrdjuje po radosti sa kojom [covek] prima, i zalosti pri davanju. Takav ne moze biti gospodar.

77. Neko ko strada i pokazuje trpljenje [svakako ima u vidu] ili ljubav Boziju, ili nadu na nagradu, ili strah od mucenja, ili strah od ljudi, ili prirodu, ili uzivanje, ili dobit, ili tastinu ili neophodnost.

78. Jedno je ukloniti se od pomisli, a drugo - osloboditi se od strasti. Desava se da se neko mnogo puta uklanja od pomisli ukoliko nisu prisutne stvari koje izazivaju strast. Strasti se, medjutim, skrivaju u dusi. Pri pojavi stvari one se odmah pokazuju. Treba, prema tome, paziti na um u odnosu na stvari kako bi se saznalo prema kojoj ima strast.

79. Pravi prijatelj jeste onaj ko zalosti i nevolje u [raznim] okolnostima i nesrece u vreme iskusenja bliznjeg podnosi kao svoje sopstvene, premda bez buke i smucenja.

83

80. Nemoj prezirati savest koja ti uvek savetuje ono sto je najbolje. Jer, ona ti predlaze Bozanske i andjelske savete, oslobadja od tajnih oskrnavljenja srca i daruje smelost prema Bogu u vreme ishoda.

81. Ukoliko hoces da imas poznanje, da postanes umeren i da ne robujes strasti nadmenosti, uvek u stvarima trazi ono sto je sakriveno od tvog znanja. I naci ces mnoge i razlicite stvari koje su ti izmicale, te ces se zacuditi svome neznanju, umeravajuci svoje misljenje. Poznavsi sebe, ti ces razumeti mnoge, velike i divne stvari. Jer, misljenje da se zna ne dopusta da se napreduje u znanju.

82. Zaista zeli da se spase onaj ko ne odbacuje lekove lekara. Ti lekovi su patnje i zalosti koje nas postizu preko raznih nevolja. Onaj, pak, ko im se protivi ne zna sta ce njima steci, niti kakvu ce korist od njih imati u [vreme] svog odlaska.

83. Tastina i srebroljublje se radjaju jedna od druge. Jer, tasti se bogate, a bogati su tasti. Tako je kod svetovnjaka. Medjutim, monah je tastiji kad nema nista. Naime, on krije srebro (ukoliko ga ima), stideci se sto ima stvar koja ne prilici njegovom cinu.

84. Svojstvo tastine monaha jeste da se uznosi vrlinom i onim sto je prati, a svojstvo gordosti jeste da se nadima uspesima i da unizava druge, uspehe pripisujuci sebi, a ne Bogu. Svojstvo, pak, tastine i gordosti svetovnjaka jeste da se uznosi i nadima lepotom i bogatstvom, snagom i pamecu.

85. Uspesi svetovnjaka jesu padovi za monahe i uspesi monaha jesu padovi za svetovnjake. Uspesi, na primer, svetovnjaka jesu bogatstvo, slava, moc, nasladjivanje, ugodnost tela, mnostvo dece i slicno. Monah, pak, koji dospe do navedenoga - gine. Uspesi, medjutim, monaha jesu nesticanje, nepoznatost, nemoc, uzdrzanje, zlopacenje i sve sto ih prati. Svetoljubac koji nevoljno upadne u njih, smatrace ih velikom nesrecom. Cesto je on cak u opasnosti da sebi namakne omcu [na vrat], (sto su neki i ucinili).

86. Jela su stvorena iz dva razloga: radi ishrane i lecenja. Oni koji ih upotrebljavaju mimo tih [razloga] bice osudjeni kao slastoljupci s obzirom da zloupotrebljavaju ono sto je Bog dao za [pravilnu] upotrebu. Zloupotreba jeste greh i u svim [drugim] stvarima.

87. Smirenoumlje je neprestana molitva sa suzama i bolom. Neprekidno prizivajuci Boga u pomoc, ono ne dopusta da se [covek] nerazborito uzda u svoju silu i mudrost, niti da se uznosi nad drugima, sto je [izraz] ljute bolesti strasti gordosti.

88. Jedno je boriti se sa jednostavnom pomislju kako ne bi pokrenula strast, a drugo je boriti se sa strasnom pomislju kako se ne bi desilo saglasavanje. Oba, pak, vida borbe [pokusavaju] da sprece zadrzavanje pomisli.

89. Tuga se udruzuje sa zlopamcenjem. Kada um sa tugom zamislja lice brata, ocigledno je da ima zlopamcenje irema njemu. Putevi, pak, zlopamtljivaca [vode] u smrt (Pric.12,28), s obzirom da je svaki zlopamtljivac zakonoprestupnik (Pric.21,24).

90. Ukoliko imas zlopamcenje prema nekome, moli se za njega i zaustavices kretanje strasti. Molitvom ces udaljiti tugu od secanja na zlo koje ti je ucinio. Ispunivsi se ljubavlju i postavsi covekoljubiv, potpuno ces ukloniti strast iz duse. Ukoliko drugi ima zlopamcenje prema tebi, postani blagonaklon i smiren i odnosi se dobro prema njemu, te ces ga osloboditi od strasti.

91. Zalost onoga koji ti zavidi sa mukom ces zaustaviti. Jer, on smatra svojom nesrecom ono u cemu ti zavidi. Tu zavist nije moguce zaustaviti drukcije do skrivanjem od njega. Medjutim, koju ces stranu prenebregnuti ukoliko [tvoja vrlina] mnogima koristi, a njega zalosti? Treba, dakle, pretpostaviti korist mnogih, a po mogucnosti ni njega ne prenebregnuti. Pri tome, ne [treba da dopustis] da i sam budes ulovljen od lukave strasti i da se pokazes kao onaj ko se bori protiv strasnika, a ne protiv strasti. Stoga sa smirenoumljem smatraj njega vecim od sebe, u svako vreme, na svakom mestu i u svakoj stvari dajuci mu prednost. Svoju, pak, zavist mozes zaustaviti ukoliko pocnes da se radujes onome cemu se raduje onaj kome zavidis i da se zalostis zbog onoga zbog cega se on zalosti, ispunjavajuci [zapovest] apostola: Radujte se sa radosnima i placite sa onima koji placu (Rim.12,15).

92. Nas um se nalazi izmedju dvojice, tj. izmedju andjela i djavola, od kojih svaki cini [tj. savetuje] ono sto mu je svojstveno, naime - jedan vrlinu, a drugi zlo. Medjutim, um ima vlast i silu da sleduje ili da odbaci ono sto hoce.

93. Svete sile nas podsticu na dobro, a prirodna semena i dobro proizvoljenje nam pomazu. Demonskim napadima, pak, pomazu strasti i zlo proizvoljenje.

84

94. Ponekad sam Bog pristupa cistom umu i poucava ga. Ponekad mu dobro predlazu svete sile, a ponekad priroda stvari koju sagledava.

95. Um koji se udostojio poznanja treba da sacuva bestrasne pojmove o stvarima, nepokolebiva sagledavanja i nepomuceno stanje molitve. Ipak, on, ne moze uvek da odrzi navedeno, buduci kao dimom pomracavan telesnim isparenjima koje raspaljuju demoni.

96. Mi se ne gnevimo na sve ono radi cega se zalostimo, s obzirom da je vise onoga sto pricinjava zalost od onoga sto izaziva gnev. Na primer, nesto se razbilo, nesto se izgubilo, neko je umro. U takvim [slucajevima] se samo zalostimo, a u drugim - i zalostimo i gnevimo, nalazeci se [u stanju] nemudroljublja.

97. Um koji prima misli o stvarima prirodno se saobrazava svakoj misli. Sagledavajuci [stvari] duhovno, on se razlicito preobrazava, saglasno svakom sagledavanju. Nasavsi se, pak, u Bogu, on postaje potpuno bezoblican i bezvidan. Sagledavajuci Jednoobraznog, um i sam postaje jednoobrazan i potpuno svetlovidan.

98. Savrsena je dusa cija se stradalna sila u potpunosti okrenula Bogu. 99. Um je savrsen ukoliko je istinitom verom nadsaznajno spoznao Nadsaznajnoga,

ukoliko je sagledao Njegova stvorenja uopste i ukoliko je, po meri dostupnoj ljudima, od Boga dobio sveobuhvatno znanje o promislu i Sudu koji se odnosi na njih.

100. Vreme se deli na tri dela. Vera se prostire na sva tri dela, nada - na jedan, a ljubav - na dva. Vera i nada [se prostiru] do izvesne [granice], a ljubav ostaje u beskonacne vekove. Buduci sjedinjena sa Nadbeskonacnim, ona vecito uzrasta. Zbog toga je od njih najveca ljubav (1.Kor.13,13).

  

DOBROTOLjUBLjESVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

II

CETIRI STOTINE POGLAVLjA O LjUBAVI

 

STOTINA CETVRTA

1. Um se najpre divi poimajuci bezgranicnost Bozanskog u svemu, te mnogozeljenu bezobalnu pucinu [Boziju]. Potom se on cudi [nacinu] na koji je [Bog] iz nebica priveo u bice sve sto postoji. Medjutim, kao sto velicanstvu Njegovom nema kraja (Ps.144, 3), tako je i mudrost Njegova nepostizna.

2. Jer, kako da se on ne divi sagledavajuci neizmernu i natcudesnu pucinu blagosti? Ili kako da se ne ushicuje pomisljajuci kako i otkuda je proizasla slovesna i umna priroda i cetiri sastojka od kojih su nastala tela, s obzirom da nikakvo vestastvo nije pretpostojalo njihovom stvaranju? I koja sila je sve pokrenula u dejstvo i sve privela u bice? Medjutim, sinovi Jelina [tj. neznabosci] ne prihvataju [da je Bog sav svet stvorio iz nicega], buduci da ne poznaju [Njegovu] svemocnu blagost i delotvornu i nadumnu mudrost i znanje.

3. Buduci Tvorac od vecnosti, Bog kada ushte stvara jednosusnim Slovom [svojim] i Duhom po bezgranicnoj blagosti [svojoj]. I nemoj reci: "Iz kog razloga je sad stvorio [sve] kada je oduvek blag". Jer, i ja cu ti reci da se neispitiva mudrost beskonacne Sustine ne podvodi pod ljudsko znanje.

4. Kada je ushteo, Tvorac je osustinio i projavio od vecnosti u Njemu pretpostojece znanje o bicima. Jer, neumesno je sumnjati da li svemoguci Bog moze osustiniti ono sto hoce kada ushte.

5. Istrazuj iz kog uzroka je Bog [sve] stvorio, buduci da je [takvo] znanje moguce. Medjutim, kako i zbog cega [je sve stvorio] tek nedavno, nemoj ispitivati, s obzirom da [znanje o tome] ne moze stati u tvoj um. Jer, nesto od Bozanskog je shvatljivo, a nesto

85

nije dostizno ljudima. Po recima jednog svetitelja, "neobuzdano sagledavanje moze da gurne u provaliju" [up. Sveti Grigorije Bogoslov, Slovo 45].

6. Neki govore da stvorenja vecno postoje sa Bogom. To je, [naravno], nemoguce. Jer, kako mogu po svemu ogranicena [stvorenja] vecno sapostojati Onome ko je po svemu beskonacan? I kako bi uopste bila stvorenja kad bi bila savecna Tvorcu? Ta misao, naravno, pripada Jelinima koji Boga ne smatraju tvorcem sustine bica, vec samo [njihovih] svojstava. Mi, pak, [Hriscani], koji Boga poznajemo kao svemoguceg, govorimo da je Tvorac ne [samo] svojstava, nego i sustine sa njenim svojstvima. Ako je tako, onda stvorenja nisu od vecnosti sapostojeca Bogu.

7. Bozanstvo i Bozanstveno je u necemu poznato, a u necemu nepoznato. Poznato je u onome sto se oko Njega sagledava, a nepoznato u onome sto je samo po sebi.

8. U jednostavnoj i bezgranicnoj sustini Svete Trojice nemoj traziti da nadjes [raznovrsna] svojstva i mogucnosti kako je ne bi ucinio slozenom po uzoru na stvorenja. Jer, tako nesto misliti o Bogu jeste neumesno i nedozvoljivo.

9. Jedino bezgranicna Sustina [tj. Bog] jeste jednostavna i jednoobrazna i beskakvotna i mirna i bezmetezna i svemoguca i svestvaralacka. Svaka, pak, tvorevina jeste slozena iz sustine i svojstava i uvek ima potrebu za Bozanskim promislom, s obzirom da nije slobodna od promena.

10. Svaka umna i culna sustina je, [u trenutku] kada ju je Bog privodio u bice, dobila sile da shvata stvorenja: umna sila da prima misli, a culna - osecaje.

11. Bog samo saopstava, a tvar i prima i saopstava. Tvar ucestvuje u bicu i dobrobicu, a predaje samo dobrobice. Medjutim, drugacije predaje telesna, a drugacije bestelesna sustina.

12. Bestelesna sustina dobrobice predaje i kad govori i kad dela i kad je sagledavaju, a telesna - samo kad je sagledavaju.

13. Vecnobice ili nebice slovesne i mislene sustine nalazi se u volji Onoga koji je sve vrlo dobro stvorio. Medjutim, da li ce [stvorenja] biti dobra ili zla po proizvoljenju zavisi od njihove volje.

14. Zlo se ne sagledava u sustini stvorenja, nego u [njihovom] pogresnom i beslovesnom pokretu.

15. Dusa se krece blagosloveno ukoliko se njen zelateljni [deo] odlikuje uzdrzanjem, ukoliko je njen razdrazajni [deo] prilepljen uz ljubav, kloneci se mrznje, i ukoliko njen slovesni [deo] stremi Bogu molitvom i duhovnim sagledavanjem.

16. Savrsenu ljubav i duboko poznavanje Bozanskog promisla jos nema onaj ko u vreme iskusenja nije dugotrpeljiv u nevoljama koje mu se desavaju, nego odseca sebe od ljubavi prema duhovnoj braci.

17. Cilj Bozanskog promisla jeste da pravom verom i duhovnom ljubavlju sjedini one koji su na razne nacine zlom razdeljeni. Jer, Spasitelj je i stradao [sa ciljem] da rasijanu decu Boziju sabere ujedno (Jn.11,52). Stoga onaj ko nece da prihvati teskoce, da podnese zalosti, niti da pretrpi bol [u stvari] luta izvan Bozanske ljubavi i cilja promisla.

18. Ako ljubav dugo trpi i ako je blagotvorna (l.Kop.13,4), onda od cilja Bozanskog promisla otpada onaj ko je malodusan zbog neprijatnih dogadjaja i ko se ozlobljuje na one koji su ga ozalostili, odsecajuci se od ljubavi prema njima.

19. Pazi na sebe [i utvrdi] da li se u tebi, a ne u bratu, nalazi zlo koje te odvaja od njega. Stoga pozuri da se izmiris sa njim (up. Mt.5,24) kako ne bi otpao od zapovesti o ljubavi.

20. Nemoj prezreti zapovest o ljubavi s obzirom da ces njome postati sin Boziji. Ukoliko je, pak, prestupis, pokazaces se kao sin geene.

21. Od ljubavi prema prijatelju odvaja sledece: ukoliko zavidimo ili nam zavide, ukoliko cinimo stetu ili nam cine stetu, ukoliko bescastimo ili nas bescaste, te pomisli podozrenja. Nisi li i ti ucinio ili postradao od neceg slicnog, te se odvajas od ljubavi prema prijatelju?

22. [Pretpostavimo] da ti se desi iskusenje od [strane] brata i da zalost povede ka mrznji. Medjutim, nemoj biti pobedjen mrznjom, vec mrznju pobedi ljubavlju. Pobedices, pak, tako sto ces se iskreno za njega moliti Bogu, sto ces od njega primiti objasnjenje, sto ces mu se sam izviniti, smatrajuci sebe vinovnikom iskusenja i najzad - dugotrpljenjem dok ne prodje oblak.

86

23. Dugotrpeljiv je onaj ko ceka kraj iskusenja i prima pohvalu za istrajnost. 24. Dugotrpeljiv muz poseduje veliki razum (Pric.14,29), s obzirom da sve sto se

dogodi upucuje na kraj. U ocekivanju njega, on podnosi [sve] nevolje. Kraj, pak, po bozanstvenom apostolu, jeste zivot vecni (Rim.6,22). A ovo je vecni zivot da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista (Jn. 17,3).

25. Nemoj biti brz da odbacis duhovnu ljubav buduci da ljudima drugi put spasenja nije ostavljen.

26. Zbog mrznje koja se danas u tebi pojavila pod uticajem lukavog nemoj jucerasnjeg vrlinskog duhovnog brata smatrati porocnim i zlim, vec dugotrpeljivom ljubavlju izbaci iz duse danasnju mrznju, secajuci se jucerasnjih dobara.

27. Onoga koga si juce hvalio kao dobrog i slavio kao vrlinskog nemoj danas zlosloviti kao porocnog i zlog stoga sto si ljubav promenio u mrznju, osudjivanje brata nudeci kao opravdanje svoje zle mrznje. Naprotiv, iako si jos obuzet zaloscu, ostani pri pohvalama kako bi se lako vratio spasonosnoj ljubavi.

28. Radi skrivene u tebi zalosti [prema bratu], nemoj menjati svoje uobicajene pohvale o njemu u razgovoru sa ostalom bratijom, mesajuci neprimetno sa svojim recima prekorevanje, Naprotiv, u susretima govori o njemu cistu pohvalu i iskreno se moli za njega kao za samoga sebe, te ces se brzo osloboditi pogubne mrznje.

29. Nemoj reci: "Ja ne mrzim brata", ukoliko se odvracas od secanja na njega. Naprotiv, cuj Mojsija koji govori: Nemoj mrzeti brata svoga u razumu svome. Prekorom pokaraj brata svoga i zbog njega neces biti uvucen u greh (Lev.19,17).

30. Buduci iskusavan, brat moze da je uporan i da te zloslovi. Ipak, ti nemoj izlaziti iz stanja ljubavi, premda te i uznemirava u razumu isti lukavi demon. Ti, pak, neces izaci iz stanja ljubavi ukoliko budes blagosiljao kad te grde (l.Kop.4,12), ukoliko budes dobro mislio o okome ko ti misli zlo. To je put mudroljublja po Hristu. Onaj ko njime ne ide nece se nastaniti zajedno sa Njim.

31. Nemoj smatrati blagorazumnim one koji ti prenose reci koje izazivaju zalost i mrznju prema bratu, cak i kad ti izgledaju istinite. Naprotiv, okreci se od njih kao od smrtonosnih zmija kako bi i njih zaustavio u zloslovljenju i kako bi dusu svoju izbavio od lukavstva.

32. Nemoj ranjavati brata zagonetnim recima da ti ne bi vratio istom merom, sto ce, opet, iz obojice isterati raspolozenje ljubavi. Naprotiv, sa smeloscu koju ljubav daje idi i pokaraj ga (Mt.18,15) kako bi uklonio uzroke ozaloscenja i obojicu oslobodio smucenja i ogorcenja.

33. Ispitaj svoju savest sa svakom tacnoscu [i utvrdi] da li je mozda tvojom krivicom brat odbio da se pomiri sa tobom. Nemoj, dakle, prezreti savest koja zna ono sto je sakriveno u tebi, koja te moze osuditi u cas tvoga ishoda i koja ti u vreme molitve postaje smetnja.

34. U vreme mira nemoj se secati onoga sto ti je brat rekao u vreme zalosti (bilo da ti je uvreda recena u lice, bilo preko drugog koji ti je preneo) kako se ne bi, prihvativsi pomisao zlopamcenja, vratio pogubnoj mrznji prema bratu.

35. Slovesna dusa koja gaji mrznju prema bilo kom coveku ne moze biti u miru sa Bogom, koji je dao zapovest: Ako li ne oprostite ljudima sagresenja njihova, ni Otac vas nebeski nece oprostiti vama sagresenja vasa (Mt.6,15). Ukoliko, pak, on nece da se pomiri, ti se cuvaj mrznje, moleci se iskreno za njega i ne zlosloveci ga ni pred kim.

36. Neizrecivi mir svetih andjela zasniva se na dva raspolozenja: na ljubavi prema Bogu i jednog prema drugome. Isto vazi i za sve svetitelje svih vekova. Svedobro je, dakle, nas Spasitelj rekao da o ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci (Mt.22,40).

37. Nemoj biti samodopadljiv da ne bi bio bratomrzac, i nemoj biti samoljubiv da bi bio bogoljubiv.

38. Ukoliko zelis da zivis zajedno sa duhovnom [bracom], svoje prohteve ostavi pred [njihovim] vratima. U suprotnom neces biti u miru ni sa Bogom, ni sa saziteljima.

39. Onaj ko je uspeo da stekne savrsenu ljubav i da ceo zivot svoj uredi prema njoj zaista Duhom Svetim moze reci da je Isus Gospod (up. 1.Kor.12,3). Iz suprotnog ocigledno biva suprotno.

87

40. Ljubav prema Bogu voli da um uvek okriljuje bozanstvenim razgovorom, a ljubav prema bliznjemu cini da se uvek o njemu dobro misli.

41. Onaj ko jos uvek voli tastinu i koji je privezan za neku od vestastvenih stvari svakako ce se zalostiti na ljude zbog prolaznih [stvari], biti zlopamtljiv, imati mrznju prema njima i robovati sramnim pomislima. Bogoljubivoj dusi sve navedeno jeste tudje.

42. Ukoliko ne govoris i u razumu ne cinis nista sramno, ukoliko nisi zlopamtljiv prema onome ko ti je pricinio stetu i rdjavo govorio o tebi i ukoliko za vreme molitve uvek imas nevestastven i bezvidan um, znaj da si dostigao meru bestrasca i savrsene ljubavi.

43. Nije mali podvig osloboditi se od tastine. Nje, se [covek] oslobadja tajnim delanjem vrlina i cestom molitvom. Znak, pak, oslobodjenja jeste prestanak zlopamcenja prema onome koji je zlo govorio ili govori [o nama].

44. Ukoliko hoces da si pravedan, svakom delu u sebi, tj. dusi i telu, daj ono sto mu prilici. Slovesnom delu duse [pruzi] citanje, duhovno sagledavanje i molitvu, razdrazajnom [delu] - duhovnu ljubav, koja se suprotstavlja mrznji, a zelateljnom [delu] - celomudrenost i uzdrzanje. Telu, pak, [daj] hranu i odelo, tj. samo ono sto je neophodno (1 Tim.6,8).

45. Um dejstvuje po prirodi kada su mu strasti pokorene, kada sagledava smisao bica i kada prebiva u Bogu.

46. Zdravlje i bolest se odnose na telo zivih [bica], a svetlost i tama - na oci. Tako se i vrlina i porok odnose na dusu, a znanje i neznanje - na um.

47. Hriscanin upraznjava mudroljublje u tri [stvari]: u zapovestima, u dogmatima i u veri. Zapovesti um odvajaju od strasti, dogmati ga uvode u znanje bica, a vera - u sagledavanje Svete Trojice.

48. Jedni podviznici samo odbijaju strasne pomisli, a drugi odsecaju i same strasti. Strasne pomisli se odbijaju ili psalmopojanjem, ili molitvom, ili uznosenjem [misli], ili nekim drugim dostupnim zanimanjem. Strasti se, pak, odsecaju preziranjem stvari koje su ih izazvale.

49. Stvari prema kojima sticemo strasti jesu - zena, novac, slava itd. Zena se moze prezreti jedino ukoliko se posle udaljavanja [od sveta] telo bude dolicno isusilo uzdrzanjem. Novac se moze prezreti ukoliko svoju misao ubedimo da u svemu bude zadovoljna onim sto ima. Slava se, pak, moze prezreti ukoliko se zavoli tajno cinjenje vrline, poznato jedinome Bogu. Na isti nacin treba postupati i u odnosu na druge strasti. Onaj koji sve navedeno prezre nikad nece doci do bilo kakve mrznje.

50. Onaj ko se odrekao stvari, tj. zene, novaca i ostalog, ucinio je monahom spoljasnjeg coveka, ali ne i unutrasnjeg. Ko se, pak, odrekao i samih strasnih misli o njima, ucinio je monahom i unutarnjeg coveka, tj. um. Spoljasnjeg coveka svako ko hoce lako moze uciniti monahom. Naprotiv, da bi se unutrasnji covek ucinio monahom neophodan je veliki podvig.

51. Ko je, dakle, onaj ko se u nasem rodu potpuno oslobodio strasnih misli i udostojio ciste i nevestastvene molitve, sto i predstavlja obelezje unutrasnjeg monaha?

52. Mnoge strasti su skrivene u nasim dusama. One se pokazuju tek kada se pojave stvari [koje ih izazivaju].

53. Onoga ko je stekao delimicno bestrasce strasti ne napadaju u odsustvu stvari. Medjutim, ukoliko se pojave stvari, strasti odmah uznemiruju um.

54. Nemoj misliti da imas savrseno bestrasce [ukoliko si miran] kada odsustvuju stvari [koje izazivaju strasti). Ukoliko, pak, pri pojavi [stvari] ostanes nepokretan [u odnosu na strast], a potom i mislju o njoj, znaj da si stupio u granice bestrasca. Ipak, ni tada nemoj biti nemaran. Dugotrajna vrlina umrtvljuje strasti. Medjutim, ukoliko se ona zanemari, one opet ustaju.

55. Onaj ko voli Hrista, svakako ga i podrazava prema [svojim] silama. Hristos ljudima nije prestajao da cini dobro. On je bio dugotrpeljiv i kada je izostala blagodarnost kod ljudi i kada su hulili. I kada su ga tukli i kada su ga ubijali On je trpeo, nikome uopste ne misleci zlo. To troje sacinjava delo ljubavi prema bliznjemu. Onaj ko njih nema, a govori da voli Hrista ili [se nada] da ce naslediti Njegovo Carstvo - u stvari sebe vara. Jer, Gospod je rekao: Cece svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, uci u Carstvo nebesko, no koji cini volju Oca moga (Mt.7,21), i opet: Ako me ljubite, zapovesti moje drzite (Jn.14,15) i ostalo.

88

56. Sav cilj zapovesti Spasitelja jeste da um [coveka] oslobodi od neuzdrzanja i mrznje, te da ga uvede u ljubav prema sebi i bliznjemu. Jer, iz nje se radja svetlost po dejstvu svetog znanja.

57. Udostojivsi se izvesnog znanja od Boga, nemoj zanemarivati ljubav i uzdrzanje. Oni, naime, ociscuju stradalni deo duse i neprekidno ti otkrivaju put ka poznanju.

58. Put ka poznanju, pak, jesu bestrasce i smirenje, bez kojih niko nece videti Gospoda (Jev.12,14).

59. Znanje nadima, a ljubav izgradjuje (1.Kop.8,1). Stoga znanju pridruzi ljubav i postaces skroman i duhovni domostroitelj, koji izgradjuje i sebe i sve koji mu se priblizuju.

60. Ljubav izgradjuje stoga sto ne zavidi, sto se ne ogorcava na one koji zavide, sto ne istice predmet koji [moze izazvati] zavist, sto ne smatra da je dostigla savrsenstvo (up. Fil.3,12), sto se ne stidi da prizna svoje neznanje. Na taj nacin, dakle, ona um cini skromnim i neprekidno priprema napredovanje u poznanju.

61. Nekako je prirodno da znanje prati visokoumlje i zavist, narocito kod pocetnika. Visokoumlje [biva] samo iznutra, a zavist - i iznutra i spolja: iznutra - prema onima koji imaju znanja, a spolja - od onih koji imaju znanje. Ljubav, medjutim, unistava sve troje: visokoumlje - buduci da se ne nadima, unutrasnju zavist - buduci da ne zavidi, a spoljasnju - buduci da dugo trpi i da je blagotvorna. Onaj, dakle, ko ima znanje treba da stekne i ljubav kako bi um u svemu sacuvao neranjivim.

62. Onaj ko se udostojio blagodati znanja i [u isto vreme] ima ogorcenje, ili zlopamcenje ili mrznju prema [nekom] coveku, lici na onoga ko trnjem i bodljom bode [svoje] oci. Stoga je znanju svakako neophodna ljubav.

63. Nemoj sve svoje staranje posvetiti samo telu. Naprotiv, njemu odredi podvig po svojoj snazi, a sav svoj um usmeri na unutrasnje. Jer, telesno vezbanje za malo je korisno, a poboznost je korisna u svemu (1.Tim.4,8).

64. Onaj ko se neprekidno trudi oko unutrasnjeg (postaje) celomudren, dugotrpeljiv, blagotvoran i smirenouman. Osim toga, on sagledava i bogoslovstvuje i moli se. O tome i govori apostol: Po Duhu hodite (Gal.5,16), i ostalo.

65. Onaj ko ne ume da hodi duhovnim putem ne vodi brigu o strasnim pomislima, vec svo staranje posvecuje telu, te ili ugadja stomaku i zivi neuzdrzljivo, ili se zalosti, gnevi i zlopamti, pomracujuci svoj um. [On se, takodje, druge strane] predaje neumerenom podvigu, pomucujuci razum.

66. [Sveto] Pismo ne odbacuje nista od onoga sto nam je Bog dao na upotrebu, vec kaznjava neumerenost i ispravlja beslovesnost. Ono ne zabranjuje da se jede, niti da se radjaju deca, niti da se poseduje novac i da se pravilno upotrebljava. Ono zabranjuje stomakougadjanje, blud i ostalo. Ono takodje ne zabranjuje ni da se misli o navedenome (s obzirom da je radi toga i nastalo), nego da se o njemu strasno misli.

67. Od onoga sto cinimo po Bogu nesto vrsimo po zapovesti, a nesto nezavisno od zapovesti, tj. kako bi neko rekao, kao dobrovoljno prinosenje. Tako, po zapovesti volimo Boga i bliznje, volimo neprijatelje, izbegavamo preljubu i ubistvo i ostalo. Kada [nesto od navedenoga] prestupimo primamo osudu. Nezavisni od zapovesti jesu devstvenost, bezbracnost, nesticanje, otselnistvo i ostalo. Oni imaju znacenje darova. Naime, ukoliko neku od zapovesti po slabosti ne mozemo da ispunimo, mi tim darovima umilostivljujemo naseg blagog Vladiku.

68. Onaj ko ceni bezbracnost ili devstvenost svakako treba da ima bedra opasana uzdrzanjem i svetiljke zapaljene molitvom, sagledavanjem i duhovnom ljubavlju (Lk.12,35).

69. Neki od bratije smatraju da nemaju darove Duha Svetoga. Oni usled nemarnosti za vrsenje zapovesti ne znaju da onaj koji ima neiskvarenu veru u Hrista u sebi ima sve Bozanske darove. S obzirom da smo zbog svoje lenjosti daleko od delatne ljubavi prema Njemu (kojom se otkrivaju bozanstvene riznice u nama), nama opravdano izgleda da smo tudji Bozanskim darovima.

70. Ako se, po bozanstvenom apostolu, Hristos verom useljuje u srca nasa (Ef.3,17), i ako su u Njemu sakrivena sva blaga mudrosti i znanja (Kol.2,3), onda su u nasim srcima skrivena sva blaga mudrosti i znanja. Ona se u srcu svakoga otkrivaju saobrazno sa [merom] ociscenja kroz zapovesti.

89

71. Eto blaga sakrivenog u polju (Mt.1Z,44) srca tvoga, koje jos nisi pronasao zbog lenjosti. Jer, da si ga nasao, prodao bi sve kako bi kupio polje [u kome se oko nalazi]. Ostavivsi ga, pak, ti radis okolo njega, nalazeci samo na trnje i bodlje.

72. Spasitelj kaze: Blazeni cisti srcem, jer ce Boga videti (Mt.5,8). Oni ce videti Njega i blaga u Njemu ukoliko ljubavlju i uzdrzanjem sebe ociste. I utoliko ce ga vise [videti], ukoliko vise uzrastaju u ociscenju.

73. On opet govori: Prodajte sve sto imate i dajte milostinju... i gle sve ce vam biti cisto (Lk.12,33; 11,41), tj. nemojte se vise baviti stvarima koje se ticu tela, vec pozurite da od mrznje i neuzdrzanja ocistite um (koga Gospod naziva srcem - Mt.15,19). Jer, oni prljaju um i ne dozvoljavaju mu da vidi Gospoda, koji se u njemu nastanio kroz blagodat svetog krstenja.

74. [Sveto] Pismo vrline naziva putevima. Ljubav je, pak, istaknuta kao najveca od svih vrlina. Stoga i apostol govori: Pokazacu vam jos uzviseniji put (l.Kop.12,31) koji nas ubedjuje da prezremo vestastvene stvari i da nista privremeno ne pretpostavljamo vecnome.

75. Ljubav prema Bogu se protivi pohoti, ubedjujuci um da se uzdrzava od uzivanja. Ljubav, pak, prema bliznjemu protivi se gnevu, dovodeci do prezira slave i bogatstva. To su dva dinara koja je Spasitelj dao gostionicaru (Lk.10,35) da se pobrine o tebi. Medjutim, nemoj se pokazati nezahvalnim, pridruzujuci se razbojnicima, kako ponovo ne bi bio izranavljen. Jer, tada vec neces biti polumrtav, vec [sasvim] mrtav.

76. Ocisti um svoj od gneva, zlopamcenja i sramnih pomisli, te ces prepoznati useljenje Hrista u sebi.

77. Ko te je prosvetio verom u Svetu, obozavanu i jednosusnu Trojicu? Ili, ko te je upoznao sa domostrojem [spasenja], tj. sa Ovaplocenjem Jednoga od Svete Trojice? Ko te je naucio smislu bestelesnih sila ili stvaranja i svrsetka vidljivog sveta, ili vaskrsenja mrtvih i vecnog zivota, ili slave Carstva nebeskog i Strasnog suda? Nije li [sve navedeno ucinila] blagodat Hristova koja se uselila u tebe i koja je zalog Duha Svetoga? Sta je vece od te blagodati? Ili, sta je bolje od te mudrosti i znanja? Ili, sta je uzvisenije od tih obecanja? I ukoliko smo [i pored svega] lenjivi i nemarni i ne cistimo sebe od prljavstina i strasti koje oslepljuju um (smetajuci nam da gledamo smisao koji je jasniji od sunca), treba da krivimo sami sebe, a ne da odricemo useljenje blagodati.

78. Obecavsi ti vecna blaga (up. Tit.1,2) i davsi ti zalog Duha u srce (2.Kor.1,22), Bog ti je zapovedio da se brines o zivotu, tj. da unutrasnji covek, oslobodivsi se od strasti, jos odavde pocne da se nasladjuje vecnim blagima.

79. Udostojivsi se bozanstvenih i uzvisenih sagledavanja, veoma se trudi u ljubavi i uzdrzanju, da bi, sacuvavsi stradalni [deo duse] neuzburkanim, u dusi imao neprestanu svetlost.

80. Razdrazajni [deo] duse obuzdavaj ljubavlju, zelateljni [deo] isusuj uzdrzanjem, a slovesni [deo] okriljuj molitvom, te svetlost uma [tvoga] nikad nece potamneti.

81. Ljubav razaraju bescasce, steta, klevetanje ili vere ili zivota, batine, rane i ostalo, bilo da se dogadjaju [coveku] licno, bilo nekome od njegovih srodnika ili prijatelja. Onaj ko ljubav izgubi zbog nekih od navedenih uzroka jos nije poznao cilj Hristovih zapovesti.

82. Koliko god mozes, staraj se da volis svakog coveka. Ukoliko ne mozes [da sve volis], makar se postaraj da nikog ne mrzis. Medjutim, ni u tome neces uspeti ukoliko ne prezres sve stvari u svetu.

83. [Recimo] da je neko pohulio. Ti, medjutim, nemoj mrzeti njega, nego hulu i demona koji ga je podstakao na huljenje. Ukoliko, pak, omrzis onoga koji je pohulio, omrzao si coveka i prestupio zapovest. Ono sto je on ucinio recju, ti cinis delom. Ako, pak, cuvas zapovest, pokazaces [dela] ljubavi. Naime, ukoliko mozes pomozi mu kako bi ga odvratio od zla.

84. Hristos nece da imas ni mrznju, ni ogorcenje, ni gnev, ni zlopamcenje prema bilo kom coveku, na bilo koji nacin i radi bilo koje prolazne stvari. To svima gromoglasno trube cetiri Jevandjelja.

85. Mnogi od nas govore, a malo nas dela. Medjutim, zbog svoje nemarnosti niko ne treba da kvari Rec Boziju. Naprotiv, svako treba da prizna svoju nemoc, a ne da sakriva

90

Boziju istinu kako sa prestupanjem zapovesti ne bi bio osudjen i za krivo tumacenje Reci Bozije.

86. Ljubav i uzdrzanje oslobadjaju dusu od strasti, citanje i sagledavanje izbavljaju um od neznanja, a stanje molitve molitvenika postavlja pred samog Boga.

87. Kada vide da preziremo stvari u svetu kako zbog njih ne bismo mrzeli ljude i otpali od ljubavi, demoni na nas podizu klevete kako bismo, ne podnoseci zalost, omrzli klevetnike.

88. Nema tezeg bola za dusu od klevete, bilo da se kleveta [nasa] vera ili zivot. I niko ne moze ostati ravnodusan na klevetu ukoliko ne gleda na Boga, koji jedini moze da izbavi iz nevolja (kao sto je i Suzanu izbavio), da ljudima otkrije [istinu] (kao i o njoj) i da dusu utesiti nadom.

89. [Po meri tvoje] molitve iz [sve] duse za onoga ko te je oklevetao, Bog ce otkriti i pravu [istinu o tebi] onima koji su se sablaznili.

90. Po prirodi blag je samo Bog (Mt.19,17), dok je po nastrojenju [volje] dobar samo onaj ko podrazava Boga. Njegov cilj je da zle [ljude] sjedini sa Onim ko je no prirodi blag kako bi i oni postali dobri. Zbog toga on blagosilja kada ga [zli] grde, trpi kada ga gone, moli se kada hule (up. 1.?or.4,12-13) i moli se za one koji ga ubijaju. Sve [navedeno on] cini [samo] da ne bi otpao od cilja ljubavi.

91. Zapovesti Gospodnje nas uce da se blagosloveno koristimo srednjim stvarima. Blagoslovena, naime, upotreba srednjih [stvari] cini da je stanje duse cisto. Cisto, pak, stanje radja rasudjivanje, iz koga se radja bestrasce, iz koga se radja savrsena ljubav.

92. Bestrasce jos nema onaj ko u casu iskusenja nije u stanju da previdi manu prijatelja, bilo da je stvarna ili samo umisljena. Jer, uzburkane strasti koje leze u dusi njemu oslepljuju um, ne dozvoljavajuci mu da vidi svetlost istine niti da razlikuje bolje od gorega. On, dakle, nije stekao savrsenu ljubav, koja napolje izgoni strah od Suda (up. 1.Jn.4,18).

93. Vernom prijatelju nema cene (Sir.6,15), buduci da nesrece prijatelja smatra svojim, stradajuci zajedno sa njim i zlopateci se cak do smrti.

94. U vreme blagostanja mnogo je prijatelja (up. Pric.19,4). U vreme, pak, iskusenja, jedva ako ces jednoga naci.

95. Svakog coveka treba da volimo iz [sve] duse, dok nadu treba da polazemo jedino na Boga, sluzeci mu iz sve snage. Jer, ukoliko nas On cuva, svi prijatelji ce nam biti na usluzi i svi neprijatelji ce biti nemocni. Medjutim, cim nas On ostavi, svi prijatelji se okrecu od nas i svi neprijatelji jacaju u odnosu na nas.

96. Postoje cetiri opsta nacina bogoostavljenosti: prvi predstavlja domostroiteljnu [ostavljenost] (kao sa Gospodom - kako bi prividnim ostavljenjem bili spaseni oni koji su [zaista] ostavljeni), drugi predstavlja [ostavljenost] radi ispitivanja (kao sa Jovom i Josifom - kako bi se jedan pokazao stub hrabrosti, a drugi stub celomudrenosti), [treci] predstavlja [ostavljenost] radi duhovnog vaspitanja (kao sa apostolom [Pavlom] - kako bi se smirenoumljem sacuvalo izobilje blagodati), a [cetvrti) predstavlja [ostavljenost] radi odvracanja [Bozijeg] (kao sto je bilo sa Jevrejima - kako bi se, buduci kaznjavani, obratili pokajanju). Svi nacini [ostavljenosti] jesu spasonosni buduci da su ispunjeni Bozanskom blagoscu i covekoljubljem.

97. Samo strogi cuvari zapovesti i istinski tajnici sudova Bozijih ne napustaju prijatelje koji se iskusavaju po popustenju Bozijem. Naprotiv, preziratelji zapovesti i neposveceni u tajne sudova Bozijih uzivaju sa prijateljem koji je u blagostanju, ali ga napustaju u [vreme] kad se zlopati u iskusenju. Desava se cak i da staju na stranu [njegovih] protivnika.

98. Prijatelji Hristovi sve [ljude] istinski vole, premda njih ne vole svi. Prijatelji, pak, sveta ne vole sve, kao sto ni njih ne vole svi. Prijatelji Hristovi do kraja zadrzavaju neprekidnost u ljubavi, a prijatelji sveta - samo dok se medjusobno ne sukobe oko necega svetskog.

99. Veran prijatelj je mocna zastita (Sir.6,14). Naime, on je u blagostanju prijatelja dobar savetnik i jednodusni saradnik, a u zlopacenju - istinski zastupnik i najsastradalniji zastitnik.

100. Mnogi su dosta toga kazali o ljubavi. Medjutim, ukoliko je potrazis, naci ces je jedino medju ucenicima Hristovim. Jer, jedino oni imaju istinsku Ljubav kao uciteljicu

91

ljubavi. O njoj su govorili: Ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, a ljubavi nemam, nista sam (l.Kop.13,2). Onaj, dakle, ko je stekao ljubav, stekao je samoga Boga: Jer Bog je ljubav (1.Jn.4,8). Njemu slava u vekove. Amin!

 

DOBROTOLjUBLjESVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

III

SAGLEDATELjNA I DELATNA POGLAVLjA,IZABRANA IZ SEDAM STOTINA POGLAVLjA

GRCKOG DOBROTOLjUBLjA

 1. Jedan je Bog beznacalni, nepostizni, koji u potpunosti ima silu bica, koji savrseno

iskljucuje svaku misao o kada i kako, s obzirom da je za sve nedostupan i da ga nikakva tvorevina ne moze poznati u Njegovoj prirodi.

2. Sve postojece se naziva mislivim, poznatljivim: za njegovo poznanje postoje dokazna nacela. Bog se, medjutim, imenuje nemislivim. Ipak, na osnovu poznatljivog i mislivog se veruje da On jeste.

3. Poznanja stvorenih stvari kao svoj dokaz imaju svoje sopstvene osnove (koje se sticu prirodnim putem). Njima se ona prirodno i odredjuju. O Bogu se, medjutim, uz pomoc osnova koje se nalaze u tim stvarima, samo veruje da jeste. On blagocastivim daje ispovedanje i veru (tvrdju od svakog dokaza) da sam jeste. Vera je istinsko poznanje koje ima nedokaziva nacela, buduci uverenje o stvarima koje prevazilaze um i slovo.

4. Bog je nacelo, sredina i kraj svega sto postoji: pocelo kao Tvorac, sredina kao Promislitelj, kraj kao Zavrsitelj. Jer, kao sto govori Pismo, od Njega i kroz Njega i radi Njega je sve (Rim.11,36).

5. Najdostojnija postovanja jeste dusa koja je po prirodi razumna. Kao blag, Bog svaku dusu sazdaje po svom obrazu, privodeci je u bice kao samopokretnu (slobodnu). Stoga svaka [dusa] po svom proizvoljenju ili izabira cast, ili svojim delima samovlasno sakuplja bescasce.

6. Bog je, kao sto je napisano, Sunce pravde (Mal.4,2), koje sve podjednako obasjava zracima svoje blagosti. Po svome nastrojenju, dusa obicno biva ili vosak (kao bogogubiva) ili blato (kao vestastvoljubiva). Blato se po svojoj prirodi susi od sunca, dok vosak od njega po prirodi smeksava. Tako i svaka vestastvoljubiva i svetoljubiva dusa, koja po svom nastrojenju ne prima i odbacuje urazumljujuce napomene Bozije, ogrubljuje kao blato, te sama sebe, slicno faraonu, baca u pogibao. Naprotiv, svaka bogoljubiva dusa se pri tome smeksava, kao vosak primajuci pecat likova Bozanstvenih stvari, u duhu postajuci staniste Boga.

7. Onaj ko je svoj um obasjao Bozanstvenim razumevanjem, ko je svoje reci Bozanstvenim pesmama priucio da neprestano postuju Tvorca i ko je cula osvetio neporocnim gledanjem na sve - na prirodno dobro bica po obrazu dodaje blagobice po podobiju proizvoljnim dobrim nastrojenjem.

8. Svoju dusu cuva neoskrnavljenom onaj ko svoj um prinudjava da misli jedino na Boga i Njegova savrsenstva, ko rec postavlja kao njihovog pravilnog tumaca i razjasnitelja, a cula vaspitava da blagocastivo gledaju na vidljivi svet i na sve sto je u njemu, te da dusi saopstavaju velicinu razuma koji je u njemu sakriven.

9. Oslobodivsi nas od gorkog ropstva tiranima - demonima, Bog nam je darovao covekoljubivo breme bogopostovanja, tj. smirenje kojim se ukrocuje sva sila djavolska. Oni koji prime njegovo breme mogu da dodju do svakog dobra i da ga sacuvaju neukradivim.

10. Onaj ko veruje boji se Boga. Onaj ko se boji Boga prihvata smirenje. Onaj ko se smirava postaje krotak, primajuci nastrojenje koje je nedostupno za neprirodne pokrete

92

gneva i pohote. Krotki cuva zapovesti. Onaj ko ih cuva - cisti se. Onaj ko se ocistio - ozaruje se. Onaj ko se ozario leze sa Zenikom Slovom u skrivnici tajni.

11. Zemljodelac koji obilazi polje i gleda koje drvece je pogodno za presadjivanje ponekad nailazi na blago. I svaki smireni i nepatvoreni podviznik, koji ima ravnomerno dusevno nastrojenje, tudje korovu zemaljskih strasti, slicno najblazenijem Jakovu na ocevo pitanje o nacinu brzog uspeha (Kad brze nadje, sine) moze da odgovori: Gospod Bog tvoj dade, te izadje pred mene (Post.27,20). Bog nam [ponekad] i bez naseg truda daje mudra sagledavanja svoje mudrosti, usled cega mi pomisljamo da smo obreli duhovno blago. Iskusni i opitni podviznik jeste duhovni zemljodelac koji divlje drvo koje je ugledao culima medju vidljivim stvarima presadjuje na duhovno polje i pronalazi blago, tj. blagodatno vidjenje projavljivanja Bozije mudrosti u stvorenim stvarima.

12. Onaj ko iste poznanje radi pokazivanja i ko ga ne dostize neka ne zavidi bliznjemu i neka se ne satire tugom. Bolje je da on prodje pripremni trud za poznanje, tj. trud delatne vrline. Trudoljubivo ispunjavajuci najpre telom [vrlinu], on ce dusu pripremiti za primanje poznanja.

13. Oni koji se pravo sa blagocastivom namerom staraju da poznaju stvari, izbegavajuci svako pokazivanje pred drugima, susrecu presvetla sagledavanja. Oni ce naci ukazanje za najvernije samopoznanje. Takvima govori zakon: Usavsi u zemlju obecanu, nasledite velike i dobre gradove koje niste gradili, domove pune svakih dobara, koje niste zidali, iskopane izvore, koje niste kopali, vinograde i masline, koje niste sadili (Pon.6,10-11). Jer, onaj ko zivi za Boga a ne za sebe, postaje ispunjen Bozanstvenim darovima koji nisu uvek primetni zbog preteceg napada strasti.

14. Licemer je spokojan i cuti sve dok misli da ga nisu odgonetnuli, buduci zadovoljan slavom koju stice od pravednog izgleda. Ako ga otkriju, on izrice uvredljive reci. misleci da vredjanjem drugih sakrije svoju sramotu. Uporedjujuci ga sa porod aspidinim, rec Pisma mu kao lukavom naredjuje da rodi rod dostojan pokajanja, saglasno sa onim sto izgleda, preobrazivsi i skriveno nastrojenje srca.

15. Onaj ko se sa ciljem da povredi bliznjega pretvara da je prijatelj jeste vuk koji ovcijom kozom pokriva svoj zlocin. Susrevsi prostosrdacnu narav, ili nesto sto je hriscanski jednostavno receno i ucinjeno, on ih hvata i prozdire. Potom koristi bezbrojne uvrede protiv onih cije reci i naravi napada, [nabedjujuci ih] da uhode slobodu njegovu, koju ima u Hristu Isusu (Gal.2,4).

16. Onaj se sa zlim ciljem pretvara da je cutljiv priprema zamku svom bliznjem. Ukoliko, pak, ne uspe, on odlazi, te svojoj strasti dodaje trzanje srca. Onaj, medjutim, ko cuti radi koristi umnozava druzeljubivost, te odlazi sa radoscu s obzirom da je dobio prosvecenje koje razgoni tamu.

17. Onaj ko na sabranju bratije namerno prekida slusanje besede ne krije da je bolestan od slavoljublja. Ulovljen njime, on iznosi mnoge vezane i nevezane reci o predmetu besede, zeleci da pokvari njen tok.

18. Mudar [covek] i poucavajuci i uceci zeli da se uci i da uci jedino korisno. Navodni, pak, mudrac i kada pita i kada ga pitaju iznosi jedino ono sto hrani znatizelju.

19. Onaj ko je pricesnik dobara blagodati po Bozijem blagovoljenju, i drugima treba da ih predaje, po reci Gospodnjoj: Na dar ste dobili, na dar i dajite (Mt.10,8). Onaj ko u zemlju sakriva dar klevece Darodavca kao tvrdog (Mt.25,24), te napusta vrlinu radi postede tela. Onaj, pak, ko neprijateljima prodaje istinu biva osudjen. Kao slavoljubivi ne podnevsi bescasce, on prihvata davljenje.

20. Oni koji se jos boje borbe protiv strasti i strase napada nevidljivih neprijatelja treba da cute, tj. u borbi za vrlinu ne treba da upotrebljavaju protivrecenje, vec da se obracaju molitvi, predavsi Bogu staranje o sebi i svoju zastitu. Njima se u knjizi Izlaska govori: Gospod ce se boriti za vas, a vi ucutite (Izl.14,14). Oni, pak, koji po porazu neprijatelja koji ih gone zatraze da, sa osecanjem blagodarnosti, shvate koju vrstu vrline da zapocnu, treba samo da otkrivenim srdacnim uhom paze na reci Gospodnje, kao sto je i Izrailju bilo naredjeno: Pocuj, Izrailju (Pon.6,4). Onome, najzad, ko nakon ociscenja srca nezadrzivo pozeli Bozanstveno poznanje prilici pobozna smelost zbog koje ce mu biti receno: Zasto vices ka meni (Izl.14,15). Prema tome, onome kome je radi straha nalozeno cutanje prilici pribegavanje ka Bogu. Onome kome se naredjuje da slusa prilici spremnost za slusanje i ispunjavanje Gospodnjih zapovesti. Onaj, pak, ko je dostigao duhovno

93

razumevanje, treba u molitvi neprestano da vapije, istuci izbavljenje od zla i izjavljujuci blagodarnost zbog dobijenih dobara.

21. Dusa se nikada ne moze pruziti ka poznanju Boga ukoliko je se sam, po blagom snishodjenju, ne kosne i ne uzvede k sebi. Ni um ljudski nikada ne bi mogao poteci gore i primiti neko Bozanstveno ozarenje kad ga sam Bog ne bi odusevljavao (po meri njegovih mogucnosti) i prosvecivao Bozanstvenim obasjanjima.

22. Onaj ko veruje, po Jevandjelju, pomera goru (Mt.17,19) greha zivotom delatnog dobra, cupajuci iz sebe ranije pristrasce prema culnim stvarima, koje su nepostojane i promenjive. Onaj, pak, ko je uzmogao da postane ucenik, komadima hleba duhovnog poznanja koje je irimio iz ruku Slova nasicuje hiljade, delima pokazujuci umnozavajucu silu Slova (Mt.15,32). Najzad, onaj ko je uzmogao da bude apostol isceljuje od svake bolesti i svake nemoci i izgoni neciste duhove (Mt.10,1). Izgonjenje duhova [oznacava] proganjanje dejstva strasti, isceljivanje od bolesti - uzvodjenje uz pomoc nade ka blagocastivom nastrojenju onih koji su ga se lisili, lecenje od nemoci - budjenje i ukrepljivanje raslabljenih od lenjosti recju o sudu. Onaj, opet, ko je dobio vlast da staje na zmije i skorpije (Pk. 10,19) iskorenjuje pocetak i kraj greha.

23. Apostol i ucenik je uvek i verujuci. Ucenik, opet nije uvek apostol, premda i jeste verujuci. Verujuci, pak, nije ujedno i ucenik i apostol. Uostalom, zivotom i sagledavanjem i on moze da dodje do cina i dostojanstva (ucenika), a [ucenik] do cina i dostojanstva (apostola).

24. [Bica] koja nastaju u vremenu rastu do pune mere, a zatim se zaustavljaju, s obzirom da se prekida njihov prirodni rast. Medjutim, ono sto Bozija blagodat stvara po poretku vrlinskog zivota ne prestaje da uzrasta ni kad dostigne savrsenstvo. Jer, kraj jednoga, postaje pocetak drugoga. Onaj ko je delatnom vrlinom presekao trulezne strasti koje zive u njemu ujedno zapocinje druga Bozanstvena preobrazenja iz slave u slavu (2.Kor.3.18). Uostalom, Bog koji u njemu dela ne prestaje da tvori dobro. Svojstvo svetlosti je da svetli, a svojstvo Boga je da cini dobro. Po zakonu, koji odgovara stanju privremenih stvari, koje se radjaju i umiru, postuje se subota kao presecanje delanja. Po Jevandjelju, medjutim, koje odgovara stanju duhovnih i mislenih stvari, subota se praznuje cinjenjem dobrih dela. Poneki na to negoduju, s obzirom da ne razumeju da je subota radi coveka, a ne covek radi subote i da je Sin Coveciji Gospodar i subote (Mk.2,27-28).

25. Da bi dusa okusila duhovnu radost nije dovoljno samo da pobedi strasti. Ona treba da stekne i vrline kroz ispunjavanje zapovesti. Ne radujte, govori Gospod, sto vam se duhovi, tj. dejstva strasti pokoravaju, nego se radujte sto su imena vasa napisana na nebesima, tj. sto ste po blagodati usinovljenja radi vrlina upisani u mesto bestrasca.

26. Sve dok se umom do [stepena] cistote ne izdvojimo od svoje prirode i svega sto je nakon Boga mi ne mozemo da smatramo da smo stekli nepromenjivu naviku u vrlini. Tek kad se u nama ljubavlju ustanovi takvo nastrojenje mi cemo poznati silu Bozanstvenog obecanja. Jer, savrsena nepodviznost dostojnih zasniva se, kao sto treba verovati, na ljubavnom ukorenjenju sile uma. Onaj ko nije izasao iz sebe i svega sto se moze misliti i ko se nije utvrdio u cutanju koje prevazilazi svako misljenje (u prekidu svih umnih pokreta) nikako ne moze biti slobodan od izmenjivosti.

27. Posto je postavio sator svoj izvan naselja, tj. posto je svoje srce i svoj um cvrsto ustanovio izvan svega vidljivog, veliki Mojsije pocinje da se poklanja Bogu. Posto je stupio u primrak, tj. u bezvidno i bespredmetno mesto vidjenja, on prebiva u vrsenju najsvestenijih tajinstava (Izl.33,20-21).

28. U Svetom Pismu moze da se razlikuje telo i duh, kao da je neki duhovni covek. Ne bi gresio pred istinom onaj ko bi rekao da je bukva Pisma njegovo telo, a njegov smisao - duh ili dusa. Jasno je da je mudar onaj ko ostavlja telo, kao nesto trulezno, i sav se prilepljuje duhu, kao necem netruleznom.

29. Onaj ko zakon ispunjava zivotom i vladanjem uzdrzava se od strasnih dela, prinoseci Bogu na zrtvu dejstvo beslovesnih strasti. To je njemu po njegovoj duhovnoj detinjatosti dovoljno za spasenje.

30. Onaj koga prorocka rec vaspitava da odbaci strasna dela prilaze i izbegavanje saosecanja i slaganja sa njima (sto se inace odvija u dusi) kako, pokazujuci se uzdrzljivim od greha losijim delom, tj. telom, ne bi skriveno gresio sa neuzdrzljivoscu boljim delom, tj. dusom.

94

31. Onaj ko je iskreno prihvatio jevandjelski zivot, odsecajuci u sebi pocetak i kraj greha, svaku vrlinu vrsi i delom i umom, prinoseci Bogu zrtvu hvale i ispovedanja zbog izbavljenja od stvarnih napada strasti. On je slobodan od mislene borbe sa njima. Nenasita sladost njegovu dusu hrani nadom buducih dobara.

32. Osecanje culnih utisaka prati delatelja koji se trudi nad vrsenjem vrlina. Naprotiv, neosetljivost ili nekolebanje culnim utiscima svojstveno je sagledatelju, koji je svoj um usredsredio u Bogu, otrzuci ga od tela i sveta. Jedan se delatnim trudom na dobrom putu podvizava da dusu odvoji od prirodnih veza saosecanja telu, zbog cega cesto oseca umor i slabljenje svog dobrog nastrojenja. Drugi zanose tog saosecanja istrze upraznjavanjem i prebivanjem u sagledavanju. On vise nicim ne moze da bude zarobljen i zadrzan, postavsi cist od onog cime su ga obicno ranjavali i zadrzavali oni koji su zeleli da njime ovladaju.

33. Plod neposlusanja jeste greh, a plod poslusanja jeste vrlina. Za neposlusanjem sledi prestupanje zapovesti i prekid saveza sa Onim ko je dao zapovesti. Za poslusanjem, pak, sledi ispunjenje zapovesti i prisnije sjedinjenje sa Onim ko ih je zapovedio. Onaj ko kroz poslusanje izvrsava zapovest ujedno ispunjuje i pravdu, cuvajuci nerazrusivim i jedinstvo ljubavi sa Onim ko ih je zapovedio. Onaj, pak, ko kroz neposlusanje prestupa zapovest, cini greh i sebe odvaja od jedinstva ljubavi sa Onim ko ih je zapovedio.

34. Onaj ko posle raskidanja saveza zbog prestupa opet ide ka sjedinjenju najpre se udaljava od strasti, zatim od strasnih pomisli, potom od prirode i svega prirodnog (tj. od vestastvenog sveta), zatim od mislenih stvari i znanja o njima (tj. od duhovnog sveta). Presavsi, najzad, raznovrsnost planova promisla (tj. toka desavanja), on se na nepoznat nacin priblizava samoj Jedinici, u kojoj jedinoj vidi svoju postojanost, te se raduje radoscu neiskazanom (1.Pt.1,8), kao onaj ko je obreo mir Boziji, koji prevazilazi svaki um (Fil.4,7). On onoga ko ga se udostoji neprestano cuva od pada.

35. Strah od geene one koji se uvode na ovaj put (tj. pocetnike) navodi da izbegavaju greh. Zelja za dobijanjem dobara dodaje usrdje onima koji napreduju u vrsenju vrlina. Tajna, pak, ljubavi uzdize um iznad svega tvarnog, cineci ga slepim za sve sto je nakon Boga. Jer, samo one koji su slepi za sve sto je nakon Boga, Gospod umudruje, pokazujuci im ono Bozanstveno (Ps.145,8).

36. Svako zdanje dobara zidajuci na Gospodu, kao na nekoj osnovi vere, polazimo zlato, srebro i drago kamenje, tj. cisto i nepomesano bogoslovlje, svetao i slavni zivot, bozanstvene pomisli, biserolika sagledavanja, a ne drva, seno i slamu (1.Kor. 3,12), tj. idolosluzenje ili pristrasce prema culnome, nerazumni zivot, strasne pomisli koje su lisene zrelog klasja (tj. mudrih razumevanja).

37. Onaj ko se posvetio poznanju treba da utvrdi stope svoje duse pred Gospodom, kao sto je Bog rekao Mojsiju: Ti ovde stani sa mnom (Izl.34,2). Treba, medjutim, znati da i medju onima koji stoje pred Gospodom postoji razlika. [To ce primetiti] mudroljubac koji ne cita tek usput [reci]: Ima neki medju ovima sto stoje ovde koji nece okusiti smrti dok ne vide Carstvo Bozije da je doslo u sili (Mk.9,1). Jer, Gospod se onima koji stoje pred Njim ne javlja uvek u slavi: onima koji se tek uvode na put ka Njemu (pocetnicima) On dolazi u vidu sluge, a onima koji su mocni da idu za Njim na ushodjenje na visoku goru Njegovog Preobrazenja, On se javlja u obrazu Bozijem, tj. kao sto je bio pre stvaranja sveta. Prema tome, jedan isti Gospod se ne javlja podjednako onima koji mu pristupaju: saglasno sa verom svakoga On menja i vidjenje.

38. Za onog ko prohodi delanje kaze se da privremeno zivi u telu kao stranac koji ima cilj da vrsenjem vrlina od duse odsece saosecanje prema telu i da se odvoji od vestastvenih prelesti. Za sagledatelja se, pak, kaze se da je stranac u samoj vrlini, sagledavajuci istinu kao u ogledalu i zagoneci. Jer, on jos nije video licem u lice pravi izgled ocekivanih dobara. Svaki svetitelj u odnosu na buduca dobra hodi kao u slici, vapijuci: Ja sam kao dosljak kod tebe i prolaznik, kao i svi oci moji (Ps.37,7;13).

39. Dobro je iskati Boga, od svega se uvek udaljujuci, kao sto nam je zapovedjeno (Ps.45,11; 104,4). Po svojstvu sadasnjeg zivota mi u svom iskanju Njega ne mozemo doci da granica dubine Bozije. Ipak, mozda cemo dostici neznatnu dubinu Njegovu, ugledavsi Svetinju nad svetinjama i duhovnost nad duhovnoscu. Arhijerej receno obrazno pokazuje kada iz Svetinje (prvog dela satora), koja je svetija od predvorja, ulazi u Svetinju nad svetinjama, koja je svetija od Svetinje.

95

40. Sin Boga i Oca, Bog Slovo je postao Sin Coveciji i covek da bi ljude nacinio bogovima i sinovima Bozijim. Stoga treba da verujemo da cemo biti tamo gde je sada sam Hristos kao glava celog tela (Kol.1,18), koji je kod Oca postao Preteca po telu. U saboru bogova, tj. spasenih u sredini ce stajati Bog, deleci dostojanstva tamosnjeg blazenstva. Dostojni nece biti udaljeni mestom jedni od drugih.

41. Onaj ko ispunjava strasne prohteve tela zivi u Haldejskoj zemlji kao sluzitelj i sacinitelj idola. Ukoliko, pak, zdravo rasudivsi, unekoliko dodje do poznanja nacina zivota koji mu prilici (te stekne saosecanje prema njemu), on ostavlja Haldejsku zemlju i ide u Haran mesopotamijski (Post.I,28-31), tj. u stanje koje se nalazi na granici izmedju vrline i greha i koje jos nije cisto od culne prelesti. Ukoliko predje granice srednjeg culnog razumevanja dobra, on stupa u dobru zemlju, tj. u stanje koje je slobodno od svakog greha i neznanja. Nelazno Bog [takvo stanje] pokazuje i obecaje kao nagradu za vrlinu onima koji ga ljube.

42. Onaj ko revnuje za mudroljublje u duhu blagocasca i ko staje u borbeni red protiv nevidljivih sila treba da se moli da uz njega ostanu i prirodno razlikovanje (dobra i zla - cija svetlost nije velika) i prosvecujuca blagodat Duha. Prvo vaspitava telo u delatnoj vrlini, a druga ukazuje umu da svemu pretpostavlja zivot sa mudroscu (Mud.8,2), kojom se ruse utvrdjenja zla i svaka oholost, koja ustaje protiv poznanja Bozijega (2.Kor.10,4). To pokazuje i Isus Navin koji je u molitvi iskao da sunce stane prema Gavaonu, tj. da se u njemu sacuva nezalazna svetlost poznanja Boga na gori mislenog sagledavanja, i mesec prema dolini (Is.10, 12), tj. da prirodno razlikovanje dobra i zla, koje lezi nad telesnom nemoci, ostane neizmenjivo u odnosu na vrline.

43. Gavaon je visoki um, a dolina je telo smireno smrcu. Sunce je Slovo koje prosvecuje um, koje mu daje silu za sagledavanja i koje ga izbavlja od svakog neznanja. Mesec je, pak, prirodni zakon koji obavezuje telo da se po zakonu pokori duhu i primi breme zapovesti. Mesec se prihvata kao simvol prirode s obzirom na njegovu promenjivost. Uostalom, kod svetih priroda nije promenjiva usled stamene navike u vrlini.

44. Oni koji traze Gospoda treba da ga istu u samima sebi verom koja se posvedocuje delima. Blizu ti je rec, govori apostol, u ustima tvojima i u srcu tvome, tj. rec vere (Rim.10,8). Jer, iskanje reci vere i jeste iskanje samog Hrista.

45. Pomisljajuci o visini Bozije bezgranicnosti, mi ne treba da ocajavamo [misleci] da Bozije covekoljublje nece dostici do nas. Pomisljajuci na bezmernu dubinu naseg pada kroz greh, mi ne treba da sumnjamo u mogucnost ustajanja vrline koja je umrtvljena u nama. I jedno i drugo je moguce za Boga. On moze da sidje i nas um prosveti poznanjem, kao sto moze opet da podigne vrline u nama, uzvisivsi nas sa sobom, posredstvom dela pravde. Da ne reces u srcu svome, govori apostol: Ko ce se popeti na nebo. Tojest, da svede Hrista. Ili: Ko ce siciu bezdan? Tojest, da izvede Hrista iz mrtvih (Rim.10,6).

46. Oni koji, slicno zivotinjama, zive jedino za cula zlo upotrebljavaju tvorevinu Boziju na ugadjanje strastima. Ne shvatajuci ociglednu rec mudrosti kako bi poznali i proslavili Boga iz Njegove tvorevine i ne razumevajuci otkuda smo mi, sta smo, kakvom kraju idemo i za koje stremljenje smo, posredstvom vidljivog, sazdani, oni lutaju u tami citav svoj vek i jedino neznanje o Bogu obuhvataju obema rukama.

47. Oni koji paze jedino na bukvu Pisma i koji telesnim sluzenjem zakonu vezuju dostojanstvo duse misle da zrtvama beslovesnih zivotinja mogu ugoditi Bogu. Kod njih se moze naci velika briga o telu i njegovom spoljasnjem ociscenju. O krasoti duse, koja je unakazena ranama greha, oni ne pomisljaju, premda je radi nje stvoreno svo mnostvo vidljivih stvari, te predan sav zakon i sva Bozanstvena Rec.

48. [Receno je] da Gospod lezi da mnoge obori i podigne u Izrailju (Lk.2,34). Ako se i jedno i drugo uzme sa dobre strane, [receno] ce znaciti: [On lezi] da bi se u vernima oborile strasti i zle pomisli i podigle vrline i sve bogoljubive pomisli.

49. I dok su vrata bila zatvorena, gde se behu ucenici Njegovi sakupili zbog straha od Judejaca... (Jn.20,19). Oni koji su se iz straha od duhova zlobe u oblasti otkrivenja i na visini Bozanstvenih sagledavanja tvrdo ucvrstili, zakljucavsi cula slicno vratima, primaju na neznani nacin Boga Slova koji dolazi i javlja im se mimo nacina culnih javljanja. On im kroz [pozdrav]: Mir vam, daje bestrasce, a kroz duvanje - zajednicu Duha Svetog, pruzajuci im i vlast nad zlim duhovima i pokazujuci im simvole svojih tajni.

50. Haldejska zemlja jeste strasni zivot, u kome prave grehovne idole i klanjaju im se. Mesopotamija je nacin zivljenja koji naginje cas na jednu, cas na drugu stranu. A

96

obecana zemlja predstavlja stanje (duha) koje je ispunjeno svim (duhovnim) dobrima. Onaj ko, slicno drevnom Izrailju, bude nemaran prema dobrom nastrojenju, opet upada u ropstvo strasti i lisava se slobode koja mu je darovana.

51. Moze se primetiti da niko od svetih nije dobrovoljno odlazio u Vavilon. Jer, neumesno je i nerazumno da oni koji ljube Boga izabiraju zlo umesto dobra. Poneki od njih su, medjutim, zajedno sa narodom bili tamo odvedeni. Pod njima mi razumemo one koji radi spasenja onih koji imaju potrebu za rukovodstvom, pod posebnim okolnostima i ne sami po sebi, ostavljaju visoku rec poznanja i prelazi na ucenje o strastima. Zbog istih okolnosti je i veliki apostol smatrao da je bolje da ostane u telu, tj. da produzi da ucenicima predaje naravstveno ucenje, premda je imao zelju da se odvoji od naravstvenog ucenja i bude sa Hristom kroz nadsvetsko i prosto duhovno sagledavanje (Fil.1,23).

52. Svirajuci u harfu, blazeni David je uspokojavao Saula, koga je davio zli duh (1.Car.1b,23). Tako i svaka duhovna rec (sladosna zbog mislenih sagledavanja koja je pronicu) uspokojava razdeljeni um, oslobadjajuci ga od zle savesti koja ga davi.

53. Smedj sa dobrim ocima, slicno velikom Davidu (1.Car. 16,12), jeste onaj ko pri svetlosti zivota po Bogu ima i svetlozarnu rec poznanja, koja mu je svojstvena. Kod takvih se dobro delanje povezuje sa sagledavanjem, te prvo sija raznim vidovima vrlina, a drugo blista bozanstvenim pomislima.

54. [Covek] se moli sa dobije nasusni hleb. Ipak, on ga ne prima onakvim kakav jeste, vec po meri svoje prijemcivosti. Kao covekoljubiv, Hleb zivota (Jn.6,35) sebe daje svima koji istu. Ipak, On se ne daje svima podjednako. Onima koji su ucinili velika dela pravde, On se daje vise, a onima koji su oskudniji u njima - manje: svakome po meri njegovog dostojanstva (ili nastrojenja) njegovog uma.

55. Gospod se posredstvom vrlina nalazi pored onoga ko prohodi delatelja. Medjutim, On je daleko od onoga ko vrline ne racuna ni u sta. Opet, On se posredstvom istinskog poznanja stvari nalazi pored sagledatelja. Od onoga, pak, ko u tome gresi u izvesnoj meri, On ostaje daleko.

56. U pocetku vaspitanja ljudi u blagocastivosti obicno se citava stvar usmeruje samo na telo. Na prvim koracima pristupanja ka bogocascu mi govorimo vise po bukvi, negoli po duhu. Pristupajuci postepeno ka duhu i telesnost izreka stanjujuci duhovnim sagledavanjima, mi vec cisto postojimo u cistom Hristu po meri dostupnoj ljudima. Mi vec mozemo da govorimo kao apostol: Ako i poznasmo Hrista po telu, no sada ga (u slavi Njegovoj) vise ne poznajemo (2.Kor.5,16). To se [desava] usled prostog (ili cistog) pristupanja uma Slovu bez pokrova, s obzirom da smo uspeli da od telesnog razumevanja Slova predjemo ka gledanju slave Njegove, kao Jedinorodnoga od Oca (Jn.1,14).

57. Onaj ko je zapoceo da zivi zivotom u Hristu prevazilazi i zakonsku i prirodnu pravdu, kako nam nagovestava i bozanstveni apostol, govoreci: U Hristu Isusu niti obrezanje sto pomaze niti neobrezanje (Gal.6,15). Recju obrezanje on oznacuje zakonsku pravdu, a recju neobrezanje podrazumeva slicnu pravdu po zakonu prirode.

58. Slovo Bozije je put (Jn.14,6) za one koji, provodeci delatni zivot, verno i cvrsto hode popristem vrlina, ne skrecuci ni na desno iz tastine, ni na levo saplitanjem na strasti, vec po Bogu upravljajuci svoje stope. Asa, car judejski (3.Car.15,23) nije uspeo do kraja da [postupa na taj nacin]: on se razboleo, kao sto se o njemu govori, pod starost nogama, oslabivsi i onemocavsi da ide dalje putem zivota po Bogu.

59. Ja sam vrata, rekao je Gospod (Jn.10,9). One koji su dobro prosli sav put vrlina u neporocnom hodu svog delatnog zivota, On uvodi u oblast poznanja i kao svetlost um pokazuje presvetle riznice mudrosti. On je ujedno i put, i vrata, i kljuc i Carstvo. On je put kao Vodic, kljuc kao Onaj ko dostojnim otkljucava ulaz u Bozanstvene riznice, vrata kao Uvoditelj, Carstvo kao Onaj ko nasledjuje i koji po ucestvovanju postoji u svima.

60. Gospod se naziva svetloscu, zivotom, vaskrsenjem, istinom. Svetloscu [se imenuje] kao obasjanje dusa, kao razgonitelj tame neznanja, kao prosvetitelj uma u razumevanju neshvatljivih stvari i pokazatelj tajni koje su dostupne jedino cistima; zivotom - kao podatelj odgovarajuceg kretanja u oblasti Bozanstvenih stvari dusama koje su ga zavolele; vaskrsenjem - kao buditelj uma od mrtvog pristrasca prema vestastvenom i kao njegov ocistitelj od svake truleznosti i mrtvosti; istinom - kao darivalac neizmenjivog raspolozenja za dobra dela onima koji su dostojni.

97

61. Boga u sebi ne proslavlja onaj ko ga samo recima pobozno postuje, vec onaj ko radi Njega i zapovesti strpljivo podnosi stradanja i trudove. Takvog i Bog obratno proslavlja slavom koju ima u sebi. On u sebi nosi blagodat bestrasca kao nagradu za vrlinu po zajednicarenju. Onoga ko u sebi proslavlja Boga stradanjima za vrlinu u svom delatnom zivotu, sam Bog proslavlja kroz bestrasno ozarenje Bozanstvenim zracima u stanju sagledavanja. Iduci na dobrovoljno stradanje, Gospod je rekao: Sada se proslavi Sin Coveciji, i Bog se proslavi u Njemu. Ako se Bog proslavi u Njemu, i Bog ce Njega proslaviti u sebi, i odmah ce ga proslaviti (Jn.13,3132). Otuda je jasno da posle stradanja radi vrlina dolaze Bozanstveni darovi blagodati.

62. Sve dok vrsi prelazenje iz sile u silu i iz slave u slavu, tj. uzrastanje iz vrline u vrlinu i od poznanja ka poznanju, dusa ostaje dosljakinja, po recenome: Mnogo obitavase dusa moja (Ps.119,6). Jer, ona treba da predje veliko rastojanje i mnostvo stepena poznanja da bi prosla kroz mesto satora divnog, do doma Bozijeg, s glasom radosti i ispovedanja odjeka praznujuceg (Ps. 41,5), svagda dodajuci glas glasu i duhovni glas duhovnom glasu, napredujuci u duhovnim sagledavanjima sa radoscu zbog umom ugledanih stvari, sa veseljem i odgovarajucom blagodarnoscu. Takvo praznovanje obavljaju svi koji su dobili blagodat Duha koji vice u srcima njihovim: Ava, Oce (Gal.4,6).

63. Mesto satora divnog, jeste bestrasno i nepokolebivo dobro nastrojenje prema vrlinama, zbog koga Bog Slovo ukrasava dusu raznim krasotama vrlina kao sator. Dom Boziji jeste poznanje koje se sastoji iz mnogih i raznih sagledavanja, zbog kojih Bog posecuje dusu i ispunjava je mnostvom mudrosti. Glas radosti jeste poskakivanje duse pri pogledu na mnostvo vrlina. Ispovedanje jeste blagodarenje za slavno nasicenje ili ispunjenje mudroscu. Odjek jeste neprestano tajanstveno slavoslovlje koje se sastoji iz spoja i jednog i drugog - i radovanja i ispovedanja.

64. Onaj ko je hrabro savladao telesne strasti, ko je odneo dovoljno pobeda nad necistim dusima i ko je njihove pomisli izagnao iz oblasti svoje duse treba da se moli da mu se da cisto srce i da se u njegovoj unutrasnjosti obnovi pravi duh, kako bi se blagodacu savrseno ocistio od rdjavih pomisli i ispunio se bozanstvenim pomislima.

65. Onaj ko je svoje srce ucinio cistim ne samo da poznaje smisao i znacenje drugostepenih stvari koje postoje nakon Boga, vec na neki nacin, prosavsi sve njih, gleda i samog Boga. U tome se i sastoji krajnja granica dobra. Posetivsi takvo srce, Bog u njemu Duhom pise svoja slova, kao na Mojsijevim tablicama, saglasno sa merom uzrasta u dobrom delanju i sagledavanju, po zapovesti koja tajanstveno zapoveda: Rasti i mnozi se (Post.35,11).

66. Sveti primaju um Hristov, po recenome: Mi imamo um Hristov (1.Kor.2,16). On nas ne lisava nase umne sile, niti sustastveno i licnosno prelazi u nas um (tj. na njegovo mesto). On svojim osobinama osenjuje silu naseg uma i povezuje u jedno dejstvo. Po meni, um Hristov ima onaj ko o svemu misli u Njegovom duhu, i koga sve privodi ka misli o Njemu.

67. Mi se telom Hristovim (po reci apostola: A vi cme telo Hristovo, i udovi ponaosob - 1.Kop, 12,27) ne nazivamo stoga sto se lisavamo svojih tela ili sto On licno prelazi u nas, razdeljujuci se u udove, vec stoga sto se i nase telo, kao i Njegovo, oslobadja grehovne truleznosti. Jer, Hristos je po prirodi kao covek bio bezgresan i telom i dusom. I mi, koji verujemo u Njega i koji smo se Duhom obukli u Njega, proizvoljenjem mozemo u Njemu biti bez greha.

68. Sve dok se nalazi u ovom zivotu, [covek] ima samo delimicno poznanje i prorostvo i zalog Svetoga Duha, ma koliko da je savrsen po ovdasnjem stanju u delanju i sagledavanju. To stanje ce jednom dostici savrsenstvo, kada ce se dostojnim istina pokazati licem u lice, tj. kakva je samo po sebi. Tada oni nece imati samo deo punote, vec ce samu punotu nositi u sebi po zajednicarenju. Jer, apostol govori da ce tada svi (tj. spaseni) dostici u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13), u kome su sakrivena sva blaga premudrosti i znanja (Kol.2,3). Po njenom pojavljivanju ce prestati ono sto je delimicno (l.Kop. 13,10).

69. Poneki istu [da saznaju] kakvo ce biti stanje onih koji ce dostici savrsenstvo u Carstvu Bozijem. Da li ce, naime, i tamo postojati napredovanje i prelazak (ka sve boljem), ili ce se odrzavati nepromenjivo stanje koje je ustanovljeno? Kakva ce tada biti tela i duse i kako da se o tome misli? Ako se razmisli, na to bi se moglo reci sledece. U odnosu na telesni zivot, hrana ima dvojako znacenje: ona sluzi i za rast i za odrzavanje

98

onih koji se hrane. Sve dok ne postignemo meru telesnog uzrasta, mi se hranimo radi rascenja. Kada se, pak, zaustavi u rascenju, telo se vec hrani radi odrzavanja. I u odnosu na dusu hrana ima dvojako znacenje. Dok napreduje, ona se hrani vrlinama i sagledavanjima, prolazeci sve postojece i hodeci ka meri rasta punote Hristove. Dospevsi do nje, ona se zaustavlja u napredovanju i uzrastanju navedenim sredstvima, hranjena neposredno vec netruleznom hranom na nacin koji prevazilazi razumevanje (koji je mozda bas zbog toga visi i od uzrastanja). Ona hranu vec prima samo radi odrzavanja danog joj bogovidnog savrsenstva i radi izjavljivanja bezmerne sladosti koja dolazi od nje. Dobijajuci od nje svagda jednako blagobice, ona postaje bog po pricescu Bozanstvenom blagodacu, prestajuci sa svim umnim i culnim dejstvima. Ona ujedno cini da se prekidaju i sva prirodna dejstva tela, koje se obozuje zajedno sa njom u meri koja mu je dostupna. Jer, kroz dusu i telo prosijava jedino Bog, koji preobiljem slave savladjuje njihova prirodna obelezja.

70. Oni koji vole da idu do kraja istu da [poznaju] u cemu ce se sastojati razlika vecnih stanista i obecanog nasledja, tj. da li u mestu, ili u kolicini i kakvoti duhovnih savrsenstava. I jednima izgleda jedno, a drugima drugo. Onaj, pak, ko je poznao sta [znaci]: Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk. 17,21), te: U kuci Oca moga stanovi su mnogi (Jn.14,2), [svakako] ce stati na stranu drugog.

71. Carstvo Boga i Oca po svedrziteljstvu pripada svima koji veruju, a po blagodati onima koji se u potpunosti odbacili bilo kakvo raspolozenje prema prirodnom zivotu i duse i tela, tj. onima koji su stekli duhovni zivot i koji mogu da govore: A zivim · ne vise ja, nego zivi u meni Hristos (Gal.2,20).

72. Onaj ko trudovima vrline uspe da umrtvi udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5), te da ispunjavanjem zapovesti Slova pobedi svet koji postoji u njemu, vise nece imati nikakve skorbi s obzirom da je ostavio svet i poceo da prebiva u Hristu, Pobedniku strasnog sveta i Darodavcu svakog mira. Jer, onaj ko nije ostavio pristrasnost prema vestastvenome, svakako ce imati skorb, menjajuci se u osecanjima zajedno sa izmenom onoga sto je promenjivo po prirodi. Onaj ko je poceo da zivi u Hristu ni pod kakvim vidom nece vec osetiti promenu u vestastvenom, ma kakva inace bila. Stoga Gospod govori: Ovo sam vam kazao, da u meni mir imate. U svetu cete imati zalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn.16,33). Tj. u meni, u Slovu cete imati mir, buduci izbavljeni od prevrtljivosti i smetenosti zemaljskih stvari i strasti. U svetu, tj. u pristrasnosti prema vestastvenome cete imati skorb usled neprestane promene jednog u drugo. Skorb ce imati i jedan i drugi, tj. i onaj ko dejstvuje vrlinski (usled truda koji je sa njima povezan) i onaj ko voli svet (usled gubitka i lisavanja u vestastvenom). Ipak, kod jednog je ona spasonosna, a kod drugog razorna i pogubna. I za jednog i za drugog Gospod jeste pokoj: za prvog stoga sto mu posle truda vrlina daje odmor bestrasca u stanju sagledavanja, a za drugog stoga sto mu kroz pokajanje oduzima pristrasce prema truleznom.

73. Mi treba ne samo da smo ubice telesnih strasti, vec i istrebitelji strasnih dusevnih pomisli, podrazavajuci svetog koji govori: Izjutra sam ubijao sve gresnike zemlje kako bih iz grada Gospodnjeg istrebio sve koji cine bezakonje (Ps.108,8), tj. telesne strasti i dusevne bezakone pomisli.

74. Onaj ko sa blagocastivim i pravim poznanjem put vrlina sacuva pravim, ne skrecuci na suprotnu stranu, shvatice posetu Boziju koja ce mu se desiti usled bestrasca, kao sto uverava isti sveti prorok, govoreci: Pevacu u razumecu na putu neporocnom kada ceiu docu k meni (Ps.100,2).

75. Onaj ko se uvodi na put blagocasca ne treba samo blagoscu da se rukovodi na ispunjavanje zapovesti. On i secanjem na strogost sudova Bozanstvene pravde cesce treba da se podstice na podvig. Tako ce on ljubavlju zeleti Bozanstveno, a strahom se uzdrzavati od rdjavog. Zbog toga [psalmopojac] kaze: Milost i sud neeacy ti, Gospode (Ps. 100,1), svedoceci da onaj ko se nasladjuje ljubavlju molitveno besedi sa Bogom, a onaj ko se krepi strahom Njemu uzasilje pesmu.

76. Jedno je prebespocetno i nadsustastveno blago Bice, Triipostasna Jedinica, Otac, Sin i Duh Sveti, bezgranicno sasustastvo Trojice. Bilo kakvo razumevanje Njegovog Bica, tj. kako jeste, sta jeste ili kakav je - za stvorene umove ostaje nedostupno. Ono izmice svakom razumevanju umnih, ne izlazeci iz svoje prirodne skrivenosti. Ono bezmerno prevazilazi svako poznanje.

99

77. Jedan je Bog Otac, Jedinog Sina Roditelj i Jedinog Duha Svetog Ishoditelj: neslivena Jedinica i Trojica nerazdeljiva, bespocetni Um, Jedini Roditelj Jedinog, sustinski bespocetnog Slova i Jedinog vecnog Zivota, tj. Duha Svetog Istocnik.

78. Jedan je Bog, Jedinica beznacelna i nadpostojeca, koja nema delova i koja je nerazdeljiva. Jedan isti je i Jedinica i Trojica.

79. Hristos Bog se radja. Sa primanjem tela koje ima razumnu dusu postaje covek On koji je iz nebica darovao bice svemu sto postoji. Njega je natprirodno rodila Djeva, ne lisivsi se ni jednog znamenja devstvenosti. On je postao covek, ne izmenivsi prirodu i ne pretvarajuci sile. On i onu koja ga je rodila cini Majkom i cuva Djevom. On cudom ukazuje na cudo, u jednom prikrivajuci drugo. Bog je po svojoj prirodi uvek tajanstveno sakriven. Ukoliko ponekad i izlazi iz svoje prirodne skrivenosti, Njegovo pojavljivanje je cini jos skrivenijom. Na taj nacin On (u svom covecanskom Rodjenju) Djevu cini Majkom koja radja, pri cemu samo Rodjenje uze devstvenosti cini nerazrusivim.

80. Mi sa verom treba da gledamo na tajnu Bozanstvenog Ovaplocenja. Mi bez znatizelje treba da proslavljamo Onoga ko je blagoizvoleo da dodje medju nas. Jer, ko bi mogao, nadajuci se na silu ispitivanja svoga razuma, reci kako se zacinje Bog Slovo? Kako se bez semena obrazuje Njegovo telo? Kako je Majka ona koja je i posle rodjenja ostala Djeva? Kako je Onaj ko je iznad svakog savrsenstva napredovao u uzrastu (Lk.2,52)? Kako je Cisti primio krstenje? Kako je nasicavao Onaj ko je sam bio gladan? Kako je Onaj ko se sam zamarao pruzao silu? Kako je Onaj ko je stradao delio iscelenja? Kako je ozivotvoravao Onaj ko je sam umro? I kako je, da prvo kazemo na kraju, Bog postao covek? Jos tajanstvenije je [pitanje o nacinu] prisustva ipostasi Slova u telu, premda je istovremeno po prirodi ipostasno u Ocu. Kako je Onaj ko je Bog po prirodi postao covek po prirodi, ne odrekavsi se ni od jedne prirode: ni od Bozanske (po kojoj je Bog), ni od nase (po kojoj je posao covek)? Sve te tajne prima jedino vera koja ispoveda postojecim stvari koje su iznad reci i razuma (Jev.11,1).

81. Prekrsivsi zapovest, Adam je poznao da rodjenje nase prirode ima pocetak u culnom uzivanju. Izgoneci je iz prirode, Gospod nije smatrao da je umesno da se sam rodi od semena. Prestupivsi zapovest, zena je pokazala da rodjenje nase prirode pocinje patnjama. Odgoneci ih od prirode, Gospod pije dozvolio da pri Njegovom radjanju ona koja ga je rodila pretrpi kvarenje. Time On proizvoljno uzivanje i neproizvoljne patnje (koje su od njega nastale) iskljucuje iz prirode (postavsi Istrebitelj onoga sto sam nije stvorio) i ujedno uci da u duhu tajanstveno treba da se zacinje drugi zivot, koji se mozda obrazuje u patnji i skorbima, ali se svakako okoncava bozanstvenim uzivaljem i beskonacnim radovanjem. Onaj ko je stvorio coveka postaje covek i radja se kao covek da bi spasao coveka. Iscelivsi strasti stradanjem, On postaje Umrtvitelj nasih strasti, svojim natprirodnim telesnim lisavanjima covekoljubivo obnavljajuci nasa duhovna raspolozenja.

82. Za vrlinu je blagotvorno da se [covek] podvizava usred bolnih napora. U takvom slucaju ona kao nagradu za blagodusno trpljenje donosi bestrasce duse. Ljubavlju sjedinjena sa Bogom, dusa se bestrascem odvraca od raspolozenja prema telu i svetu. Iscrpljivanje tela predstavlja ukrepljenje duse.

83. Prevareni culnim uzivanjem, mi smo istinskom zivotu pretpostavili smrt. Podnesimo blagodarno telesnu patnju koja ubija uzivanje kako bismo, posto se njegovom smrcu unisti i smrt koja je kroz njega dosla, primili zivot koji se vraca u nas. On je ranije prodan za uzivanje, a sada se opet kupuje za neznatnu patnju tela.

84. Kada je telo zdravo i podmireno, obicno raste sila greha. Ocigledno je, medjutim, da se i sila vrlina podmladjuje kada je ono u oskudici. Hrabro nosimo zlopacenje tela da bismo se ocistili od dusevnih skverni i da bismo se udostojili buduce slave. Stradanja sadasnjeg vremena nisu nista prema slavi koja ce nam se otkriti (Rim.8,18).

85. Lekari koji lece telo ne predlazu isti lek svima. I Bog koji leci dusevne bolesti zna vise nacina koji su prigodni za sve: On svakoj dusi pruza ono sto joj je neophodno, vrseci iscelenje. Mi treba da mu zahvalimo sto nas leci, cak i kad osecamo muku. Jer, kraj ce biti blazen.

86. Nista toliko ne izoblicava nastrojenje duse kao nemir izmozdenog tela. Ako mu se ona poda, pokazace da telo voli vise negoli Boga. Ukoliko, pak, ostane nepokolebiva pred takvim napadima, obnaruzice da vrlinu postuje vise negoli telo. Stoga ce ona primiti

100

Boga kao sazitelja. On je radi nje stradao nasom prirodom. On i njoj kao nekada ucenicima uzvikuje: Ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn.16,33).

87. Svi sveti su bili udeonici u vaspitnom kaznjavanju. Budimo i mi zajedno sa njima blagodarni kada se vaspitno kaznjavamo kako bismo se udostojili da budemo ucesnici i u njihovoj slavi. Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima (Pric.3.12; Jev.12,6).

88. Primivsi rebro (tj. zenu iz rebra) koje mu je predlozilo uzivanje, Adam je covestvo izbacio iz raja. Blagoizvolevsi da kopljem bude proboden u rebro, Gospod je razbojnika uveo u raj. Zavolimo skorbno premaranje tela i omrzimo njegova uzivanja. Takvo [ponasanje], naime, uvodi u raj i cini da postajemo njegovi zajednicari. Uzivanja, medjutim, izgone iz njega i lisavaju nas njegovih dobara.

89. Postavsi covek, Bog strada telom. Nece li se zbog toga radovati onaj ko strada, s obzirom da ima Boga za saucesnika u stradanju? Jer, stradanje sa Njim postaje uzrok [sticanja] Carstva. Istinit je, naime, onaj ko je rekao: Sa Njim stradamo da se s Njim i proslavimo (Rim.8,17).

90. Svakako je neophodno da podnosimo patnju usled uzivanja koju je nas praroditelj rastvorio sa nasom prirodom. Stoga hrabro nosimo privremenu patnju koja pritupljuje zaoku uzivanja i izbavlja nas od vecnih muka koje ono donosi.

91. Kraj svih dobara jeste ljubav, s obzirom da ona sve koji hode u njoj vodi, privodi i priblizuje vrhovnom dobru - Bogu, Vinovniku svakog dobra. Ona je uvek verna, nikada ne otpada i svagda ostaje nepromenjiva. Kao tvrdi temelj istine, vera je osnova nade i ljubavi, koje slede za njom. Nada je krepost ljubavi i vere, koje sa desne i leve strane stoje pored n.e. Ona i jednoj i drugoj pokazuje vernost (Onoga u koga se veruje) i dostojnost ljubavi (Onoga ko se voli), sama uceci putu ka Njemu. Ljubav je njihovo ispunjenje, s obzirom da cela obuhvata ono sto je predmet poslednje zelje i da daruje uspokojenje u Njemu. Umesto vere u ono sto jeste i nade u ono sto ce biti, ona sobom (i u sebi) uvodi u Njegovo posedovanje kao sadasnjeg i okusanje kao prisutnog.

92. Postoje tri najveca i nacelna zla koji su praroditelji svakog zla: neznanje, samoljublje i mrznja. Oni su medju sobom srodnicki povezani i podrzavaju jedno drugo. Jer, od neznanja Boga [se radja] samoljublje, a od njega - mrznja u odnosu na saprirodne. I niko ne protivreci da ih lukavi izaziva i budi u nama, uceci nas da zloupotrebljavamo svoje sile - slovesnost, zelju i dejstvenost.

93. Ka Bogu treba da se uznosimo slovesnoscu i poznanjem (zamenjujuci) neznanje. Njega treba da istemo sa ceznjom, cisteci je od strasti samoljublja. Mi treba da se samo prema Bogu ustremljujemo sa svom zeljom i snagom, odvojivsi je od mrznje. Mi treba da nastojimo da steknemo jedino Boga i da u sebi sazdamo Bozanstvenu i blazenu ljubav koja sjedinjuje sa Bogom i koja bogoljupca cini bogom. Ona je, dakle, od njih (tj. bogopoznanja i bogoceznje) i oni su radi nje.

94. Kada odbacimo samoljublje (koje je, kao sto sam rekao, pocetak i majka svih zala) ujedno cemo odbaciti i sve sto je od njega. Jer, kada njega vise ne bude bilo, nikakav vid ili trag zla ne moze da se ustali u nama.

95. Mi sami sebe i jedni druge treba da postujemo i volimo po primeru samog Hrista, koji je blagovoleo da postrada za nas.

96. Dejstvo i dokaz savrsene ljubavi prema Bogu jeste iskreno i dobro raspolozenje prema bliznjemu. Jer, bozanstveni Jovan govori: Koji ne ljubi brata svoga koga vidi, kako moze ljubiti Boga, koga nije video (1.Jn.4,20).

97. Eto dveri kojima onaj ko ulazi stupa u Svetinju nad svetinjama, udostojavajuci se da postane gledalac nepristupne krasote Svete i carstvene Trojice.

98. Mi ne mozemo da se sprijateljimo sa Bogom sve dok protiv Njega buntujemo strastima, dok rado placamo danak greha zlom tiraninu i upropastitelju dusa nasih i dok odlucno ne ustanemo u rat protiv lukavoga. Sve dotle smo mi neprijatelji i protivnici Bogu, bez obzira sto prisvajamo ime verujucih: sve dotle mi samovoljno robujemo strastima bescasca. Mi necemo imati nikakve koristi od svetskog mira s obzirom da nam dusa ima rdjavo nastrojenje, te ustaje protiv svog Tvorca, izbegavajuci da stane pod Njegovu carsku vlast. Naprotiv, ona se prodaje bezbrojnim zlim gospodarima koji je guraju u grehe, lazljivo je uceci da umesto spasonosnog puta bira put koji vodi u pogibao.

101

99. Bog nas je sazdao da bismo postali pricesnici Bozanske prirode (2.Pt.1,4) i pricesnici Njegove vecnosti i da bismo mu postali podobni (1.Jn.3,2) po blagodatnom obozenju. Radi toga je sve sto postoji sazdano i postoji, a nepostojece se jos privodi u bice i radja.

100. Ukoliko hocemo da se nazivamo i budemo Boziji, prihvatimo podvig da Slovo ne predajemo stradanju (slicno Judi). te da se ne odricemo od Njega (slicno Petru). Odricanje od Slova jeste odbijalje da se cini dobro usled nekog straha, a izdajstvo jeste namerno gresenje delom i samovoljni poriv ka sagresenju.

101. Otrgnuvsi ljude jedne od drugih i krivo protumacivsi zakon, samoljublje i telesno mudrovanje je raseklo jednu prirodu (jednoprirodnih) na mnoge delove, donevsi surovost koja je obuzela sve i naoruzavsi prirodu protiv same sebe (tj. ljude jedne protiv drugih). Onaj, pak, ko zdravim smislom i blagorodnim mudrovanjem uspe da unisti takvo nastrojenje prirode, najpre samome sebi ukazuje milost. Jer, on svome srcu daje nastrojenje koje odgovara prirodi. On se takvim nastrojenjem i samom Bogu priblizuje, pokazujuci na sebi sta znaci biti po obrazu i kako je blagoljepno Bog na pocetku sazdao nasu prirodu podobnu sebi. Ona je prejasno u sebi odrazavala Njegovu blagost, s obzirom da ju je u svemu sazdao slicnom sebi, tj. bistrom, mirnom, nesmutljivom. Ona bese sa Bogom i sa samom sobom tesno vezana ljubavlju po kojoj Boga grlimo sa ceznjom (tj. kao zeljeno dobro), a jedni druge sa saosecanjem (s obzirom da smo jedne prirode).

102. Covekoljubivi Bog je postao covek da bi ljudsku prirodu (tj. sve ljude) sabrao sebi i zaustavio njenu sklonost ka zlu, kojom sama sebe razdeljuje i kojom sama na sebe ustaje, nemajuci nikakvog zastoja usled nepostojane pokretljivosti (izmenjivosti) raspolozenja u odnosu na druge.

103. Odrecimo se po svojim silama uzivanja sadasnjeg zivota od straha zbog njegovih teskoba, te cemo se u potpunosti izbaviti od svake strasne pomisli i od svake demonske zamke. Jer, mi radi uzivanja volimo strasti i radi patnje bezimo od vrlina.

104. Prelest i strast greha obicno iscezavaju zajedno sa ispunjenjem uslova kojima se oni vrse. Sam opit ukazuje da posle svake grehovnog uzivanja sledi skorbna patnja. Stoga [gresni] covek ima puno stremljenje ka strastima i punu odvratnost prema neprijatnosti i patnji, smatrajuci (iako je nemoguce) da ih moze odvojiti medjusobno. Hoteci da svoje samoljublje nasladjuje jedino uzivanjem i ne trpeci nikakvu patnju, on (po obicaju zaslepljen strascu) zaboravlja da grehovna slast nikada ne biva bez gorcine nezadovoljstva. Jer, sa grehovnim uzivanjem je po prirodi rastvorena gorcina patnje. Oni koji je okusaju zaboravljaju [tu cinjenicu] usled obuzetosti strasnom slascu. Slast obuzima svu njihovu paznju, usled cega je od njihovih cula sakriveno ono sto potom sledi. Iz samoljublja stremeci za slastima i starajuci se da na svaki nacin izbegnemo gorcinu, mi u sebi radjamo bezbrojne propadljive strasti.

105. Takvo osecanje slasti i gorcine ne dozivljava onaj ko se, oslobodivsi se od svake telesne sklonosti, sjedinjuje ili pre prilepljuje umom za Boga, koji je uistinu najdraze, najdragocenije i najvise dobro.

106. Bogu niko ne moze da sluzi cisto ukoliko u potpunosti ne ocisti dusu. Niko ni tvari ne moze da sluzi ukoliko ne ugadja telu. Vrseci propadljivo telesno sluzenje kao slastoljubiv, covek neprestano dozivljava i uzivanje i patnju, kusajuci od drveta neposlusnosti, u kome je u isto vreme rastvoreno poznanje dobra i zla koje se culima opaza na samom delu.

107. Gde ne vlada razum obicno je prisutna vlast cula, sa kojom je nekako rastvorena sila greha koja kroz slast dusu vuce ka zaljenju tela, koje joj je srodno po prirodi. Usled toga ona na sebe uzima strasno i slastoljubivo staranje o telu (kao neko svoje prirodno delo), koje coveka odvodi od pravog prirodnog zivota i navodi ga da postane tvorac zla koje nema samostalno postojanje.

108. Zlo za slovesnu dusu jeste zaborav njenih prirodnih dobara, koji nastaje zbog strasnog odnosa prema telu i svetu. Ukoliko postane rukovoditelj, um ga unistava svojim poznanjem duhovnih poredaka. On kako prilici tumaci nastanak i prirodu sveta i tela, navodeci dusu u duhovnu oblast koja joj je srodna i u koju vise ne ulazi zakon greha, s obzirom da mu nedostaje culo koje bi moglo da mu posluzi kao most kojim bi ga doveo do uma (ili do umne duhovne oblasti). Svi raniji odnosi tog cula prema dusi su razruseni i svi culni prizori su mimoidjeni, usled cega ih um uopste ne oseca, postavsi im tudj kako po nastrojenju, tako i po prirodi.

102

109. Drzeci strasti u svojoj vlasti, um cula cini orudjima vrlina. Drzeci, pak, um u svojim rukama, strasti cula usmeravaju ka grehu. Stoga dusa treba trezvoumno da gleda i rasudjuje o nacinu dobrog vida dejstvovanja, kako bi ono sto je ranije koristila pri vrsenju greha [sada] upotrebljavala za radjanje i utvrdjivanje vrlina.

110. Sveto Jevandjelje donosi odricanje od telesnog zivota i prihvatanje duhovnog zivota. Ja govorim o onima koji uvek umiru (l.Kop.15,31) po coveku, tj. po ljudskom telu u svetu ovog zivota. Oni, po bozanstvenom apostolu, zive samo za Boga Duhom. Oni vise ne zive svojim zivotom, nego u njima zivi Hristos (Gal.2,20). Na taj nacin se mrtvi telom smatraju i oni koji u ovom svetu imaju velike skorbi, mucenja, teskobe, ali sa radoscu trpe gonjenja i iskusenja svake vrste.

111. Svaka strast se sastoji i radja iz spoja neceg culnog sa culom pri skretanju prirodnih delatnih sila, tj. razdrazajne (ili zelateljne) sile od ispravnog i prirodnog nacina njenog dejstva. Ukoliko um, uvidevsi cilj spajanja culnog predmeta, cula i prirodne delatne sile koja u njemu ucestvuje, svojim rasudjivanjem uspe da svakoga posebno prizove u njemu svojstveno stanje, svakoga sagledavajuci samog po sebi (tj. culni predmet bez odnosa sa culom, culo bez njegovog srodstva sa culnim predmetom i delatnu silu koja u tome ucestvuje )na primer, zelju, ili neku drugu) bez strasnog raspolozenja prema culnom predmetu ili osecanju), spoj strasti ce se zdrobiti i rasejati kao i tele koje su nekada izlili Izrailjci (Izl.32,20). On ce se rasuti po vodi poznanja, pri cemu ce se potpuno unistiti i najtananije pomisljanje na strasti, posto se stvari koje je izazivaju vrate u stanje koje im je svojstveno po prirodi.

112. Zivot koji je isprljan mnogim grehovnim padovima zbog telesnih strasti jeste opoganjena haljina (Jd.23). Jer, nacinom svog zivota, kao nekom odecom, svaki covek obicno projavljuje kakav je - pravedan ili nepravedan. Jedan ima cistu odecu, tj. vrlinski zivot, a drugome je sa zivot isprljan zlim delima. Ili bolje, haljina opoganjena od tela jeste unutrasnje nastrojenje i raspolozenje duse. U dusi se uoblicuje obraz po savesti (ili pred savescu) na osnovu secanja na rdjave pokrete i dejstva koji proizilaze od tela. Videci neprestano na sebi takvu odecu, ona se prozima smradom strasti. Od duha se kroz razumno medjusobno spajanje vrlina u dusi obrazuje netrulezna odeca. Kad se obuce u nju, dusa postaje dobra i slavna. Od tela se, opet, kroz propadljivost raznih strasti i njihovog medjusobnog srodstva stvara neka necista i opoganjena odeca za dusu, pokazujuci njene osobine i nalazuci na nju drugi obraz i podobije umesto Bozanstvenog.

113. Tvrda i verna osnova nade na obozenje ljudske prirode jeste Ocovecenje Boga, po kome covek postaje bog u meri u kojoj je Bog postao covek. Jer, ocigledno je da Onaj ko je postao covek bez greha moze i prirodu da obozi, uopste je ne pretvarajuci u Bozanstvo. On, naime, moze da je uzvisi do sebe u meri u kojoj se sam smirio coveka radi. Tajanstveno nas tome poucavajuci, veliki apostol govori da ce se u vekovima koji dolaze pokazati preveliko bogatstvo blagodati Bozije (Ef.2,7).

114. Necistotom uzivanja kao rdjom pokrivenu dusu cisti bolna patnja. Kada ona na delu pozna stetu od naklonosti prema vestastvenome, bolna patnja sasvim iskorenjuje u njoj svaku sklonost prema uzivanju. Stoga Bog po pravednom sudu popusta djavolu da ugnjetava ljude mucnim skorbima.

115. Uzivanje i patnja, te zelja i strah koji ih slede nisu u pocetku bili stvoreni zajedno sa ljudskom prirodom. U suprotnom bi oni pripadali broju crta koje je odredjuju. Govoreci u skladu sa ucenjem velikog Grigorija Niskog, oni su uvedeni nakon gubitka savrsenstva, koje je bilo svojstvenoj nasoj prirodi. Oni su pripojeni uz najbeslovesniji deo pase prirode. Odmah posle prestupanja zapovesti preko njih se odmah ocigledno i jasno pokazala nasa slicnost sa beslovesnim zivotinjama, [koja kao da je zamenila] blazeno podobije Bozije. Jer, trebalo je da, po pomracenju dostojanstva slovesnosti, ljudska priroda pravedno trpi kaznu od onoga cime je usvojilo crte beslovesnosti. Bog je premudro ustrojio da covek na taj nacin shvata prednost slovesnosti.

116. I strasti postaju dobre u rukama revnitelja za dobro i spasonosni zivot. Mudro ih odvojivsi od telesnog, oni ih upotrebljavaju za sticanje nebeskog. Naime, zelju cine ceznjivim kretanjem duhovnog stremljenja ka Bozanstvenim dobrima, slastoljublje - zivim radovanjem pod dejstvom ushicenja uma Bozanstvenim darovima, strah - predupredjujucim staranjem da se ne podvrgnu buducem mucenju zbog sagresenja, tugu - kajanjem usmerenim na ispravljanje sadasnjeg zla. Ukratko receno, oni se strastima sluze da bi unistili ili odbili sadasnje ili ocekivano zlo, kao i da bi stekli i sacuvali vrline i

103

poznanja. Slicno i mudri lekari unistavaju ili odbijaju vec postojecu povredu ili stetu koja ce se pojaviti u telu od otrova otrovnice.

117. Zakon Prvog Zaveta delatnim mudroljubljem cisti nasu prirodu od svake skverni. Zakon Novog Zaveta sagledateljnim tajnovodstvom misleno uzvodi um od telesnog ka prizorima mislenih stvari, koje su mu srodne.

118. Sveto Pismo samo pocetnike i one koji se jos nalaze u predverju Bozanstvenog doma vrlina naziva strasljivima (tj. onima koji se rukovode strahom). One koji su stekli srazmernu naviku u razumevanju i u nacinu vrsenja vrlina obicno naziva naprednima. One, pak, koji su se duhovnim razumevanjem popeli na sam vrh istinskog poznanja vrlina ono naziva savrsenima. Prema tome, onaj ko se odvojio od vethog prebivanja u strastima i ko je sve svoje raspolozenje, po dejstvu straha, predao Bozanstvenim zapovestima nece biti lisen ni jednog dobra koje prilici pocetnicima, premda i nije stekao naviku u vrlinama i premda nije postao pricesnik mudrosti o kojoj se govori medju savrsenima (1.Kor.2,6). Isto tako ni onaj koji napreduje nece biti lisen ni jednog dobra koje prilici njegovom stepenu, premda jos nije stekao zrelo poznanje Bozanstvenih stvari koje je svojstveno savrsenima. Savrseni, pak, tajanstveno se udostojivsi sagledateljnog bogoslovlja i svoj um nacinivsi cistim od svakog vestastvenog mastanja, usadjuju u sebe Bozanstvenu ljubav koja bez ikakvog nedostatka nosi puno podobije obraza Bozanstvene krasote.

119. Strah moze biti dvostruk: cisti i necisti. Strah koji se radja usled greha pod dejstvom ocekivanja muka jeste necist. On kao svoj uzrok ima greh koga smo svesni. On nije trajan, s obzirom da iscezava kada kroz pokajanje iscezne greh. Postoji i cisti strah koji je stalan u dusi. On nikada ne odlazi: ni kad nema plasljivog nespokojstva koje izazivaju gresi. On je nekako svagda prisutan pored Boga, tj. kao neki danak od strane tvari, koji projavljuje svima prirodno strahopostovanje pred Njegovom velicinom, koja nadmasuje svako carstvo i silu.

120. Duh Sveti jeste u svima: On sve obuhvata, o svima promislja i kod svih pokrece prirodna semena (dobra). U onima koji su pod zakonom On se uglavnom pokazuje kao ukazatelj prestupa zapovesti i prosvetitelj predskazanog Hristovog obecanja. U svima koji su u Hristu On, osim recenog, sprovodi usinovljenje. Kao davalac mudrosti, pak, On ni u jednom od navedenih lica ne postoji prosto i bezuslovno: On je samo u onima koji su se, razumevajuci delo i ziveci bogopodobno, ucinili dostojnim Njegovog Bozanskog useljenja. Jer, onaj ko ne cini volju Boziju ima nerazumno srce (cak i da je verujuci), u kome delaju zle pomisli, i telo obelezeno gresima, s obzirom da je uvek puno necistim strasnim pohotama.

121. Bog koji zeli da se svi ljudi spasu i koji je gladan njihovog obozenja, nadmenost i tastinu isusuje prokletstvom, kao besplodnu smokvu (Mt.21,19), hoteci da oni pravu pravednost pretpostavljaju pokaznoj pravednosti, skidajuci sa sebe licemerni hiton dobronaravne spoljasnjosti. Bozanstvena Rec hoce da oni iskreno pristupaju vrlini, te da ostalo vreme provode u blagocastivom zivotu, starajuci se da vise pred Bogom drze dobro raspolozenje duse, negoli da pred ljudima pokazuju spoljasnji dobronaravni izgled.

122. Djavo je i neprijatelj Boziji i osvetnik. On je neprijatelj kada iz mrznje prema Njemu pokazuje prevarnu i pogubnu ljubav prema ljudima, pobudjujuci razne strasti. On slascu kojom od njih ocekujemo vara nase proizvoljenje koje privremena dobra pretpostavlja vecnom blagu. Njima on potpuno obuzima raspolozenje duse, odvajajuci nas od Bozanstvene ljubavi i cineci nas proizvoljnim neprijateljima naseg Tvorca. Posto je na nas izlio svu svoju mrznju, on postaje i osvetnik kada trazi nasu kaznu, s obzirom da smo mu se kroz greh potcinili. Jer, djavo iznad svega voli da vidi kako se covek kaznjava. Kada mu je dozvoljeno, on slicno buri nalece na one nad kojima je, po popustenju Bozijem, dobio vlast. On izmislja razna neproizvoljna stradanja (zbog proizvoljnih strasti) ne radi zelje da ispuni naredbu Boziju, vec radi nasicenja svoje strasne mrznje prema nama. On [zeli] da dusa, iznemogavsi pod tezinom skorbi i nevolja, odbaci svaku nadu na Bozanstvenu pomoc, te da nailazak mucnih slucajnosti umesto urazumljenja kod nje izazove gubitak vere u samo postojanje Boga.

123. Bez Bozijeg popustenja ni sami demoni ni u cemu ne mogu da sluze djavolu. Jer, Bog zna kako da sa odgovarajucim covekoljubivim i blagim promisljanjem dopusta djavolu da kroz svoje sluge vrsi razna kaznjavanja za ono u cemu smo sagresili. Pismo nam o tome jasno svedoci u pripovesti o Jovu. U njoj se kaze da djavo Jovu nije mogao da ucini savrseno nista bez Bozanstvenog dopustenja.

104

124. Kao blag i zeleci da iz nas u potpunosti iscupa seme zla, tj. slastoljubivu pohotu koja um lisava Bozanstvene ljubavi, Bog dopusta djavolu da na nas navodi patnju i stradanja, kako bismo gorcinom ocistili dusu od otrova ranijih pohota i prihvatili mrznju i potpunu odvratnost prema novim, koje samo prelascuju culnost. [Kroz patnju covek vidi] da mu one pri ranijem uzivanju ni u cemu nisu koristile (osim sto su donele mucne posledice). Na taj nacin Bog samu mucnu i covekomrzacku silu neprijatelja cini uzrokom povratka ka vrlini onih koji su proizvoljno gresili protiv nje.

125. Onaj ko strada zbog gazenja blagodati nevolju koja mu se desava prihvata sa blagodarnoscu i radoscu ukoliko shvati cilj Bozanstvenog promisljanja koje ga leci, te rado ispravlja greh zbog koga se kaznjava. Onaj, pak, ko ostaje neosetljiv prema isceliteljskim namerama, biva pravedno lisen blagodati koja mu je data. On se predaje smetenosti strasti, buduci prepusten ostvarivanju onoga ka cemu ima unutrasnje raspolozenje i stremljenje.

126. Onaj ko sa blagodarnoscu ne prima mucnu patnju koja kroz nevoljna iskusenja na njega nailazi po Bozijem dopustenju radi njegovog ispravljalja i ko no pokajanju ne odbaci samomnjenje, po kome sam sebi izgleda pravedan - bice predan u plen, trpece lance i uze, glad, smrt i mac i sasvim se proterati iz svoje zemlje s obzirom da se protivio Bozanstvenim opredeljenjima pravednih sudova i samovoljno odbijao da se slozi da po Bozanstvenoj naredbi bude pod jarmom vavilonskog cara. Sve to i mnogo Drugo trpi i onaj ko se izvodi (kao iz svoje zemlje) iz blagog nastrojenja i navike u duhu vrlina i poznanja, te usled gordosti i sujetnog misljenja o sebi odbija da, radi ociscenja svojih grehova, dobrovoljno prozivi u nevoljama, u gonjenjima, u teskobama, kako kaze bozanstveni apostol (2.Kor.12,10; 6,4). Veliki apostol je znao da spoljasnje unizenje kroz telesnu nevolju ima svojstvo da u dusi cuva Bozanstvene riznice. On ih je trpeo dobrovoljno i za sebe i za one kojima je kroz sebe trebalo da projavi obrazac vere i vrline. Na taj nacin su oni, stradajuci zbog neke svoje krivice (slicno Korincaninu koji se podvrgao epitimiji - 1.Kor.12.4), pred sobom kao utehu i primer za podrazavanje imali onoga ko nevino strada.

127. Bozanstveni apostol razna dejstva Svetoga Duha naziva raznim darovima. Njih saopstava isti Duh (1.Kor.12,4). Javljanje Duha se daje po meri vere koja se nalazi u svakome i po ucestvovanju u izvesnom daru. Naime, svako od verujucih prima dejstvo Duha u skladu sa verom i sa dusevnim nastrojenjem koje postoji u njemu. Ono mu daje dovoljno raspolozenje i silu da ispunjava zapovesti.

128. Jedan [covek] dobija rec mudrosti, drugi rec znanja, drugi - veru, a drugi neki od ostalih darova koje nabraja veliki apostol (1.Kop.12,8-12). Jedan po meri kroz Duha dobija dar savrsene i neposredne ljubavi prema Bogu koja nema nicega vestastvenog, drugi kroz istog Duha prima dar savrsene ljubavi prema bliznjemu, a drugi - neki drugi dar od istog Duha, kao sto sam rekao. Svako ima neki dar koji u njemu deluje. Jer, svako delatno i silno raspolozenje za ispunjavanje zapovesti apostol naziva darom Duha.

129. Vera je sila koja svu unutrasnjost drzi u dobrom nastrojenju. Ona je, zapravo, samo dobro nastrojenje koje pruza natprirodno, neposredno i savrseno sjedinjenje verujuceg sa Bogom u koga veruje.

130. Sastojeci se iz duse i tela, covek podleze dejstvu dva zakona - zakona tela i zakona duha. Zakon tela ima culno dejstvo, a zakon duha - misleno ili duhovno. Delujuci culno, zakon tela obicno vezuje sa vestastvom, a zakon duha, dejstvujuci misleno ili duhovno, neposredno sjedinjuje sa Bogom. Bice stoga savrseno prirodno da onaj ko ne posumnja u srcu svome (Mk.11,23), tj. ne presece neposredno sjedinjenje sa Bogom koje se ostvaruje kroz veru, kao bestrasni (ili jos pre kao onaj ko je postao bog zbog sjedinjenja sa Bogom kroz veru) kaze gori ovoj: Predji odavde tamo, i da ona predje (Mt.17,20). Tom recju se kao prstom ukazuje da su mudrovanje i zakon tela zaista teski i teskopokretni, a za nase prirodne sile - i sasvim nepokretni i nepomerljivi.

131. Kroz culnost se u covekovu prirodu ukorenila sila beslovesnog stremljenja prema zivotu ili zivotnosti. Stoga mnogi smatraju da covek nije nista drugo do telo koje ima jedino sposobnost za nasladjivanje sadasnjim zivotom.

132. Rekavsi: Istite najpre Carstvo Bozije i pravdu njegovu (Mt.6,33), tj. pre svega poznanje istine i potom delatno upraznjavanje u sticanju prepodobne naravi, Gospod je ocigledno pokazao da verujuci treba da istu jedino Bozanstveno poznanje i vrline, kojima se ono ukrasuje.

105

133. Mnogo toga verujuci treba da istu radi bogopoznanja i vrline: oslobodjenje od strasti, trpljenje iskusenja, shvatanje vrlina i nacina delanja koji im odgovaraju, izgnanje pristrasca duse prema telu, odstranjivanje raspolozenja cula prema culnome, savrseno odvajanje uma od svega tvarnog. Uopsteno receno, bezbrojno je mnostvo stvari koje su neophodne za udaljenje od greha i neznanja, te sticanje poznanja i vrlina. Stoga je Gospod i rekao: I sve sto uzistete u molitvi verujuci, dobicete (Mt.21,22). On saopstava da blagocastivi sa razumom i verom treba da istu i traze sve sto pomaze sticanje bogopoznanja i vrlina, i samo to. Jer, to je spasonosno za nas i Gospod ga uvek daje onima koji traze.

134. Miris zivota za zivot (2.Kor.2,16) bese apostol kako svojim primerom koji je sve verne podsticao da delatno streme ka sticanju miomirisa vrlina, tako i kao propovednik poslusnosti reci blagodati koja od culnog zivota privodi duhovnom zivotu. Miris smrti za smrt, pak, bese za one koji su od smrti neznanja skliznuli u smrt neverja, omogucivsi im da osete osudu koja ih ocekuje.

135. Postoje tri sile u dusi: slovesna, razdrazajna i zelateljna. Mislenom mi istemo da znamo sta je dobro, zelateljnom - ceznemo za spoznatim dobrom, a razdrazajnom se podvizavamo i borimo za njega. Oni koji ljube Boga njima streme ka Bozanstvenoj vrlini i poznanju, jednom istuci, drugom zeleci, a trecom se podvizavajuci. Oni primaju netruleznu hranu i poznanje Bozanstvenih stvari koje puni um.

136. Sazdavsi ljudsku prirodu, Bog je sa bicem koje joj je darovao po svojoj volji spojio i silu da ispunjava dolicno. Pod tom silom podrazumevam sustinski polozeno u nasu prirodu kretanje (stremljenje) ka vrsenju vrlina, koje se svesno projavljuje na delu po volji onoga ko ga ima.

137. Ukoliko se bude drzao jedino culnog razlikovanja stvari na osnovu prijatnosti i neprijatnosti koja je svojstvena telu, covek ce, prestupivsi Bozanstvenu zapovest, okusiti od drveta poznanja dobra i zla, tj. od culne beslovesnosti ili nerazumnosti. On ce umeti jedino dobro da razlikuje ono sto sluzi za odrzanje celovitosti tela. Stoga ce prijatno prihvatati kao dobro, dok ce neprijatno izbegavati kao zlo. Medjutim, ukoliko se bude u potpunosti drzao jedino umnog rasudjivanja, koje dobro razlikuje vremensko od vecnog, on ce, ocuvavsi Bozanstvenu zapovest, okusiti od drveta zivota, tj. mudrosti (koje se izgradjuje u umu). [Na taj nacin], on ce dobro umeti da razlikuje ono sto sluzi na spasenje duse, primajuci slavu vecnih dobara za dobro, dok ce truleznost vremenskih dobara odbacivati kao zlo.

138. Dobro za um jeste bestrasno raspolozenje za duhovno, a zlo - strasna sklonost prema culnome. Za cula dobro predstavlja strasno kretanje prema telu, po nagovoru slastoljubive pohote, a zlo - neprijatno stanje izazvano njegovim lisavanjem.

139. Vinograd daje vino, vino izaziva pijanost, a pijanost - istupljenje (tj. privremeni zli gubitak svesti). I zivi um (koji se moze uporediti sa vinogradom) radja poznanje (kada se obradjuje vrlinama), a poznanje radja dobro istupljenje, koje um vadi iz culnih uza.

140. Zajedno sa pomislima o culnim stvarima lukavi zlobno [u nas] polaze i uobrazilju o njihovim spoljasnjim izgledima i oblicima, cime obicno pobudjuje strasne zelje. [On u tome uspeva] kada se nasa slovesna delatnost zaustavlja u svom prelazenju ka mislenom i duhovnom posredstvom cula. Na taj nacin neprijatelj uspeva da pokvari dusu, gurajuci je u strasni nemir.

141. Slovo Bozije jeste svetlost i oganj s obzirom da osvetljuje prirodne pomisli i spaljuje neprirodne. Ono razgoni mrak culnog zivota kod onih koji kroz ispunjavanje zapovesti streme ka ocekivanom boljem zivotu, dok one koji se samovoljno iz ljubavi prema telu drze tamne noci (culnog) zivota kaznjava ognjem suda i osude.

142. Sila naseg uma je po prirodi sposobna da spoznaje telesna i bestelesna bica. Poznanje, pak, o Svetoj Trojici ona prima jedino po blagodati. Ona samo veruje da Ona postoji, ne usudjujuci se da pita sta je po prirodi, kao sto (cini) demonski um.

143. Onaj ko je cistim okom vere ugledao lepotu buducih dobara rado prihvata da se povinuje naredbi koja nalaze da izadje iz svoje zemlje, od svojih srodnika, i doma ocevog, ostavljajuci svako saosecanje i pristrasce prema telu, osecanju i svemu culnome. Ukoliko se desi neko iskusenje sa te strane, on pokazuje [misao koja ide] iznad prirode, s obzirom da prirodi 1fetiostanl,a njen uzrok, slicno velikom Avraamu koji je Boga pretpostavio Isaaku (Post.22,1).

106

144. Onaj ko se stara da prohodi vrlinu i da izucava Bozanstvena Pisma nemajuci u vidu slavu, niti lakomost, niti laz, niti covekougadjanje, niti pokazivanje (1.Sol.2,3-5), sa razumom hodi putem istine. On sve dela i govori i pomislja radi Boga.

145. Onaj ko posti i uzdrzava se od svake hrane koja raspaljuje strasti i cini mnogo toga drugog sto moze da pomogne u izbavljenju duse od grehovnih stremljenja, priprema put o kome se kaze: Pripravite put Gospodnji (Lk.3,4). Onaj, pak, ko navedeni nacin zivota ne uzima radi bogougadjanja, vec radi tastine ili lakomosti, radi lazi i covekougadjanja ili radi neceg drugog, u stvari Bozije staze ne cini pravim. On ce poneti trud u pripremi puta, ali se nece udostojiti da Bog zajedno sa njim hodi po njemu.

146. Onaj ko se posvetio istinskom zivotu zna da svaka skorb (i proizvoljna i nevoljna) jeste smrt za roditeljku smrti - pohotu (Jak.1,15). Stoga on svako susretanje ostrih nevoljnih iskusenja prima sa radoscu i veseljem, trpljenjem cineci da skorbi postanu lagan i gladak put ka nagradi nebeskoga prizvanja (Fil.3,14), koju dobijaju oni koji nezabludivo i blagocasno prohode bozanstveno putovanje. Jer, smrt pohote jeste skorb, bilo da je proizvoljna, bilo da nailazi mimo nase volje.

147. Onaj ko mnogokrivu i mnogosastavnu pohotu (koja se mnogoobrazno splela sa svim culnim) uspe da podavi uzdrzanjem, krive puteve ce naciniti pravim. Onaj, pak, ko nesnosne i zestoke skorbi koje nailaze potre trpljenjem ostre puteve ce naciniti glatkim. Kao nagradu za vrlinu i za trud radi nje, tj. zbog njihovog dobrog i zakonitog prihvatanja, on ce, po pisanome, ugledati spasenje Bozije (Is.40,5). On je pohotu pobedio zeljom vrlina, a patnju skorbi je podavio ljubavlju prema istini, jednim i drugim hrabro vrseci bozanstvene podvige.

148. Onaj ko uzdrzanjem ispravlja nakrivljenost (tj. neuravnotezenost i razvaline) proizvoljnih strasti (tj. pokreta pohote) i ko trpljenjem izgladjuje ostre slucajnosti neproizvoljnih iskusenja (tj. razne vidove skorbi), cineci ih ravnim putem, po pravdi ce ugledati spasenje Bozije. Jer, on je postao cist srcem kojim, usled vrlina i poboznih sagledavanja, gleda Boga na kraju borbi i podviga, po reci Gospodnjoj: Blazeni cisti srcem, jer ce Boga videti (Mt.5,8). Zbog trudova u vrsenju vrlina on prima blagodat bestrasca bez koje niko nece videti Boga.

149. Sve dok u sebi ima zivo secanje na Boga, um iste Gospoda kroz sagledavanje (Ps.26.4; 8), premda ne prosto, nego u strahu Gospodnjem (2.Dnev,26,5), tj. sa ispunjavanjem zapovesti. Jer, onaj ko iste Gospoda nece uspeti da ga nadje ukoliko se ne drzi tog ispunjavanja, s obzirom da ga nije trazio u strahu Gospodnjem. Njemu ce Gospod pomoci, s obzirom da pomaze svakome ko sa poznanjem cini ono sto je neophodno. On ce ga nauciti raznim vrlinama, otkrivajuci mu istinsko znacenje stvorenih stvari.

150. Bez vere, nade i ljubavi se nista rdjavo do kraja ne moze istrebiti, kao sto se ni nista dobro u potpunosti ne moze utvrditi u nama. Vera um koji se bori ubedjuje da pribegava Bogu i pobudjuje ga na hrabrost, uveravajuci ga da su za njega spremna razna duhovna oruzja. Nada je za njega neobmanjivi jemac Bozanstvene pomoci, obecavajuci mu savladjivanje suprotnih sila. Ljubav ga, pak, cini tesko odvojivim, ili bolje receno - neodvojivim od srodnog spajanja sa Bozanstvenim, cak i u vreme same borbe, prilepljujuci svu silu njegovog raspolozenja ceznji ka Bozanstvenom.

151. Vera tesi um koji se bori, bodreci ga [ocekivanjem] nesumnjive pomoci. Stavljajuci pred oci pomoc kojoj se veruje, nada odbija napad protivnika. Ljubav, pak, za bogoljubivi um cini mrtvim (ili nedelatnim) napad neprijatelja, savrseno ga razoruzavajuci ceznjivim ustremljenjem ka Bogu.

152. Obracanje Bogu samo po sebi jasno svedoci o punom srdacnom prihvatanju Bozanstvene nade, bez koje nikada, ni kod koga i ni po cemu ne biva ustremljenja ka Bogu. Jer, nadi je svojstveno da pred ocima predstavlja buducnost kao sadasnjost, te da one koje napada neprijateljska sila uverava da od njih ne odstupa Bog koji ih pokriva. Za Njega i radi Njega svetima i predstoji borba. Jer, bez ocekivanja neceg sto se tesko ili lako ispunjava niko se ne okrece ka dobru.

153. Svaki um, koji je opasan Bozanstvenom silom u vidu nekakvih staresina ili knezova, ima: slovesnu silu, u kojoj se radja razumna vera, koja uci da uvek sagledavamo Boga kao neizrecivo prisutnog i da se nasladjujemo nadom buducih dobara kao da su sadasnja; zelateljnu silu, u kojoj se ukorenjuje Bozanstvena ljubav koja proizvoljenje prilepljuje uz ceznju za najcistijim Bozanstvom i koja cini da imamo neodvojivo raspolozenje prema Zeljenome, i razdrazajnu silu, u koju se silno nastanjuje Bozanstveni

107

mir, koji sve pokrete zelja ustremljuje ka ljubavi prema Bozanstvu. Svaki um ove sile ima kao pomocnike u iskorenjivanju zla i u nasadjivanju i cuvanju vrlina.

154. Onaj ko se najpre nije ocistio od strasti ne treba da se upusta u razmatranje prirodnih stvari, s obzirom da obrazi culnih stvari mogu njegov um uvuci u strast, buduci da ih se nije potpuno oslobodio. Iz ugadjanja culnosti dugo se zadrzavajuci u svojim mastanjima na vidljivosti culnih stvari, um stvara neciste strasti, te ostaje bez snage da kroz sagledavanje predje na mislene stvari, koje su mu srodne.

155. Onaj ko za vreme ustajanja strasti hrabro zakljuca cula u potpunosti izgoni mastanje i secanje na culne stvari, te potpuno davi prirodne pokrete uma koji se usmeravaju na ispitivanje onoga sto je van njega. Uz pomoc Bozanstvene blagodati, on ce pobedonosno posramiti zlo, tiransko nasilje strasti i djavola koje na njega ustaje.

156. Kada je um bezuman, gnev nezadrziv, a pohota skotska, dospeva se do neznanja i svojevoljnosti, te sramni pokreti ovladavaju dusom. Tada grehovna navika nastupa sa silom, pomesavsi se sa raznim culnim slastima.

157. Um koji je naucio da razumno izbegava nevidljive sukobe i borbe {sa nevidljivim neprijateljima) u vreme napada zlih sila ne treba da pristupa prirodnom rasudjivanju, niti bilo cemu drugom. On treba samo da se moli, da trudom zamara telo, da sa svim staranjem preseca vestastveno mudrovanje, te da cuva zidine grada, tj. temeljne dusevne vrline ili nacine cuvanja vrlina - uzdrzanje i trpljenje. [U suprotnom] ce neprijatelj desnim [prilozima] da prelasti dusu, ulovivsi njenu volju na svoju stranu i udaljivsi je od Boga, pojeci je mutnom tecnoscu (Av.2, 15). [Na taj nacin] on navodnim dobrom navodi na zlo srca koja istu dobro.

158. Onaj ko je rasudljivim i sveobuhvatnim uzdrzanjem i trpljenjem hrabro zakljucao cula, te dusevnim silama pregradio ulaz culnih obraza u um, sa lakocom rusi sve zle zamke djavola, terajuci ga nazad sa stidom istim putem kojim je i dosao (4.Car. 19,33).

159. Onaj ko se za vreme iskusenja uzdrzava od pomisljanja na stvari i sa usredsredjenoscu uma na sebe i na Boga ostaje priljezan u molitvi [odvajajuci se] od svega - ubija grehovnu sklonost, te cini da se djavo sa stidom vraca nazad. On se dusi priblizio sa uobicajenom drskoscu, nadajuci se na pomenutu sklonost i pomislima gordosti ustajuci na istinu. Poznavsi, postradavsi i ucinivsi receno, veliki David je, [iznoseci] svoj opit poretka mislene borbe, rekao: Kad ustane gresnik naspram mene postadoh gluvonem i ponizih se i ucutah od dobara (Ps.38,2-3). Posle njega je i bozanstveni Jeremija naredjivao narodu da ne izlazi na njive i ne hodi po putu dok mac neprijateljski kruzi naokolo (Jer.6,25).

160. Prirodne zelje i zadovoljstva ne podlezu prekoru s obzirom da su neophodne posledice ustrojstva nase prirode. Jer, oni nam i mimo nase volje po prirodi pruzaju zadovoljstvo: hrana zadovoljava prethodecu glad, pice utoljuje muku zedji, san obnavlja sile koje su istrosene budnim stanjem, kao i sve drugo sto biva kod nas po prirodnim potrebama, neophodno radi blagostanja nase prirode i korisno za sticanje vrlina kod onih koji revnuju za njih. Sve je to umesno kod onih koji izbegavaju grehovno saplitanje i koji [se drze] razumne mere, ne dopustajuci da se podvrgnu ropstvu proizvoljno nastalim prekornim i protivprirodnim strastima, koje u nama kao jedini uzrok imaju nerazumno upravljanje kretanja prirodnih potreba i zelja. Oni, uostalom, u nama nisu uredjeni da bi nas pratili i u besmrtan i dugovecni zivot.

161Najvisa blagost je ucinila da bozanstvene i bestelesne prirode mislenih stvari odrazavaju neizrecivu Bozansku slavu: one su, saglasno sa svojom prirodom, sposobne da prihvataju svo neshvatljivo blagoljepije nepristupne krasote. Cak su se i u culnim tvarima (koje su u mnogome iza mislenih bica) zapecatili ocigledni tragovi njene velicine. Ljudski um koji se u njih udubljuje, oni mogu upravno da prenose ka Bogu, uzdizuci ga iznad svega vidljivog i uvodeci ga u oblast vrhovnog blazenstva.

162. Delatno mudroljublje delatelja cini visim od strasti, a sagledateljno mudroljublje znalca postavlja iznad svega vidljivog, uzvodeci njegov um ka predmetima koji su mu srodni.

163. Onaj ko sa delanjem sjedinjuje poznanje i sa poznanjem delanje jeste presto Boziji i podnozje nogu Njegovih: presto po poznanju i podnozje po delanju. Onaj ko bi nazvao nebom um koji je ociscen od svakog mastanja o vestastvenom i koji je uvek

108

zauzet, ili pre ukrasen izvucenim mislima o Bozanstvenom, ne bi otisao, cini mi se, daleko od granica istine.

164. Pocelo kretanja svake strasti obicno jeste culni predmet koji joj je srodan. Jer, bez predmeta koji posredstvom nekog cula sebi privlaci sile duse, strasno kretanje se nikada ne bi porodilo. Naime, strast se ne moze obrazovati bez culnog predmeta. Kad ne bi bilo zena, ne bi bilo ni bluda; kad ne bi bilo jela, ne bi bilo ni stomakougadjanja; kad ne bi bilo zlata, ne bi bilo ni zlatoljublja. Prema tome, kao pocelo svakog strasnog kretanja nasih prirodnih sila sluzi culni predmet, ili demon koji preko njega dusu raspaljuje na greh.

165. Izmedju Boga i coveka stoje culni predmeti i predmeti koji se umom sagledavaju. Zeleci da prodje do Boga, ljudski um ne treba da se porobi culnim predmetima u delatnom zivotu, niti da se zadrzava na mislenim predmetima u sagledateljnom zivotu.

166. Gnev Boziji jeste bolno osecanje onih koji se vaspitavaju. Ono se izaziva navodjenjem nevoljnih neprijatnosti u zivotu kojim Bog cesto privodi skromnosti i smirenju um koji se predao nadmenosti usled vrline ili znanja. Njima mu se omogucuje da pozna sam sebe i svoju nemoc. Osetivsi je, on odbacuje sujetno nadimanje srca.

167. Gnev Gospodnji predstavlja skracivanje ili prekidanje udeljivanja Bozanskih darova. Ono se desava na korist svakog uma koji visoko i mnogo o sebi misli i koji se hvali dobrima koja mu je dao Bog kao da su plod njegovih vlastitih vrlina.

168. Medju stvarima po Bozanskom promislu zaista postoji pravilo i zakon koji cini da se oni koji su se pokazali neblagodarni za dobra koja su primili kaznjavaju suprotnim [tj. skorbima] kako bi postali zahvalni, te kako bi stekli iskustvo poznanja Bozanske sile koja cini dobro. Jer, kad bi nam promislom bilo dopusteno da se nesmetano nadimamo onim sto je u nama dobro, mi bismo sasvim upali u bogoprotivnu gordost, uzmastavsi da vrline i znanja sticemo sopstvenim prirodnim silama, a ne blagodacu.

169. Onaj ko misli da je vec dostigao vrh vrlina uopste nece stati da trazi istocni uzrok dobra, samome sebi pripisujuci silu da napreduje u dobru i sam sebe lisavajuci utvrdjenja i utemeljenja spasenja - tj. Boga. Onaj, pak, ko u sebi oseca prirodnu oskudicu sila za dobro, ne prestaje da zurno hodi ka Onome ko moze da dopuni ono sto mu nedostaje.

170. Gnev pravedno posecuje um koji visoko misli o sebi. On se, naime, ostavlja sam sebi, pri cemu se popusta da trpi napade od demona i u delanju i u umovanju kako bi osetio svoju prirodnu nemoc i stekao poznase sile i blagodati koja pokriva i njega i svako dobro u njemu i kako bi se smirio, udaljujuci daleko od sebe neprirodnu i tudju nadmenost. Inace ce na njega naici drugi gnev - gnev oduzimanja ranije urucenih darova.

171. Onaj ko se nije urazumio prvim vidom gneva, tj. ostavljenoscu, i ko se nije smirio priznavsi ga dobrim uciteljem blagodarnosti, susrece drugi gnev koji od njega oduzima dejstvo ranijih darova i lisava ga sile koja ga je dotle cuvala. Tako govori Bog o neblagodarnom Izrailju, predstavljajuci ga u obrazu vinograda: Oduzecu njegovu ogradu i 6uce razgrabljen. Razoricu njegov zid i bice razrusen. Ostavicu moj vinograd i vise se nece obrezivati, niti kopati. U njemu ce kao na ledini nucu trnje. Zapovedicu oblacima i na njega nece izliti kisu (Is.5,5-6).

172. Postoji jos jedan put koji vodi necastivosti: neosetljivost prema gubitku vrlina. Jer, onaj ko je navikao da pokazuje neposlusnost Bogu (prestupanjem zapovesti), odreci ce se i samog Boga pri odredjenim okolnostima (koje ce pretiti smrcu za ispunjavanje zapovesti). On, naime, telesni zivot pretpostavlja Bogu i telesna zadovoljstva u osecanju srca ima iznad svih Bozijih zapovesti.

173. [Ponekad se desava da] bogoljubivi i vrlinski covek, slicno Jezekiji, razumpo se opasavsi silom protiv demona, iskusi napad zlih duhova koji sa njime nevidljivo u umu zapodevaju bitku. Radi molitve, njemu se odozgo od Boga salje andjeo, tj. velika rec mudrosti, te on rusi i razvejava svo djavolsko zboriste. Ukoliko, pak, uzrok pobede i spasenja ne pripise Bogu, vec samome sebi, on nece mu uzvratiti po Njegovom uzdarju (2.Dnev. 32,25), niti ce sa velicinom spasenja izjednaciti mnostvo blagodarnosti, On svoje dobro raspolozenje nece uravnoteziti sa dobrocinstvom Onoga ko ga je spasao.

174. Prosvetimo um Bozanstvenim razumevanjem, a telo ukrasimo nacinima uzdrzanja koji mu odgovaraju. Odbacivanjem strasti telo ucinimo razumnom radionicom vrlina. Jer, ukoliko su upravljane razumom, strasti (koje su urodjene telu) nemaju nista

109

prekornog. One izazivaju prekor kada se dozvoli da se krecu bez njegovog ogranicenja. Stoga se kaze da treba da odbacujemo prirodne strasti ukoliko se neprirodno upotrebljavaju, izmakavsi upravljanju razuma.

175. Onaj ko se naduo srcem zbog dobijenih darova i pao u visokoumlje [pomislivsi] da nije primio (1.Kor.4,7) [primljeno], docekuje gnev koji nailazi na njega s obzirom da Bog dopusta djavolu da se sa njim splete misleno, te da pokoleba njegove delatne poretke vrlina i pomraci njegova umna svetla razumevanja kako bi osetio svoju nemoc i shvatio odakle dolazi sila koja jedina moze da pobedjuje strasti u nama, te kako bi se pokajao i smirio, odbacivsi nadmenost samomnjenja. Na taj nacin ce on umilostiviti Boga da od njega odvrati gnev koji obicno nailazi na nepokajane i koji oduzima blagodat koja cuva dusu, ostavljajuci praznim neblagodarni um.

176. Onaj ko telo nije osvetio vrlinama i ko dusu nije prosvetio istinskim poznanjima ne moze da istinski blagosilja Gospoda. Raspolozenje za vrline predstavlja lice sagledateljnog uma, podignuto na visinu istinskog poznanja kao na nebo.

177. Blazen je onaj ko je zaista spoznao da Bog u nama kao u orudjima vrsi svako delo i sagledavanje, vrlinu i poznanje, pobedu i mudrost, dobrotu i istinu, pri cemu mi od sebe ne doprinosimo nista osim raspolozenja koje zeli dobro. Imajuci ga, veliki Zorovavelj je, obracajuci se Bogu, rekao: Blagosloven si [Boze], koji si mi dao mudrost. Tebe ispovedam, Gospode Boze otaca nasih. Od tebe je pobeda, od tebe je mudrost i tvoja je slava. Ja sam sluga tvoj (2.Jezd.4,59-60). Kao istinski blagodarni sluga, on je sve preneo na Boga, koji je sve darovao. On Njega primivsi, on je imao mudrost. Ispovedajuci ga, on mu je pripisao svu silu darovanih dobara: svezu pobede i mudrosti, vrline i znanja, delanja i sagledavanja, dobrote i istine. Kada se spoje jedne sa drugima, one ispustaju zrake jedne slave i svetlozarnosti Bozije.

178. Sva savrsenstva svetih su ocigledno bila darovi Boziji. Niko nije imao nista osim darovanog dobra koje Bog, kao Vladika svega, odmerava saglasno sa stepenom blagodarnosti i raspolozenja onoga ko ga prima. I [covek] ovladava jedino onim sto posvecuje Bogu.

179. Svako od nas po meri vere koja je u nama stice ocigledno dejstvo Duha. U stvari, svako sam za sebe postaje udelitelj blagodati. Stoga niko od dobromislecih nece stati da zavidi drugome, koji obiluje blagodacu. Jer, i u njemu samom lezi mogucnost da stekne raspolozenje koje uslovljava primanje Bozanstvenih dobara.

180. Uzrok razlike u razdavanju Bozanstvenih dobara lezi u meri vere svakoga (Rim.12,6). Saobrazno sa verom mi imamo i revnosnu gotovost da dejstvujemo u duhu vere. Prema tome, onaj ko dela merom svoje delatnosti pokazuje meru vere, primajuci i blagodat po meri vere. Onaj, pak, ko ne dela merom nedejstvenosti pokazuje meru neverja, trpeci i nedostatak blagodati po meri neverja. Stoga ne cini dobro onaj ko zavidi onome ko cini dobro, s obzirom da je ocigledno da u njegovim (a ne u tudjim) rukama stoji umnozavanje vere i dela, te primanje blagodati, koja dolazi po meri vere (i dela koja joj odgovaraju).

181. I pocinuce na njemu, govori Isaija, Duh Boziji, Duh mudrosti i razuma, Duh saveta i kreposti, Duh poznanja i umeca i ispunice ga Duh straha Bozijeg (Is.11,2-3). Tim darovima odgovaraju i drugi darovi: strahu - uzdrzavanje od zlih dela, kreposti - cinjenje dobrih dela, savetu - razlikovanje onoga sto je suprotno obavezama, umecu - nepogresivo vidjenje neophodnog, poznanju - na delu postizanje slovesnosti koja je skrivena u vrlinama, razumu - savrseno raspolozenje duse prema spoznatome, mudrosti - neshvatljivo sjedinjenje sa Bogom koje pricesnika cini bogom po zajednicarenju.

182. Duh straha Bozijeg jeste uzdrzavanje od zlih dela. Duh kreposti jeste usrdno stremljenje i kretanje ka odlucnom ispunjavanju zapovesti. Duh saveta jeste navika razlikovanja (dobra i zla), na osnovu koje razumno ispunjavamo zapovesti, odvajajuci dobro od rdjavog. Duh umeca jeste nepogresivo znanje nacina vrsenja vrlina, na osnovu koga nikada ne odstupamo od zdravog rasudjivanja razuma. Duh poznanja jeste ispravno shvatanje zapovesti i njihovih razumnih osnova pa kojima stoje obrazi vrlina. Duh razuma jeste slaganje sa obrazima i osnovama vrlina (tj. resenost da se ispune prvi i da se dejstvuje po drugima) ili, bolje receno, preobrazavanje (sebe po njima) na osnovu cega se vrsi rastvaranje prirodnih sila sa obrazima i osnovama zapovesti. Duh mudrosti jeste ushicenje Uzrokom duhovnih uvida koji postoje u zapovestima i sjedinjenje sa Njim. Usled tog sjedinjenja mi se, po meri dostupnoj ljudima, na nepoznati nacin posvecujemo u

110

razumevanje stvari (koje postoji u Bogu), te ga saopstavamo i drugim ljudima recju koja izlazi iz srca kao iz nekog istocnika.

183. Slepu veru ima onaj ko ne ispunjava zapovesti Bozije po veri. Ako su zapovesti Bozije svetlost, ocigledno je da ce bez Bozanstvene svetlosti ostati onaj ko ih ne ispunjava. Jer, on poseduje samo glasovno, a ne istinsko bozanstveno zvanje.

184. Niko ko gresi ne moze da navede nemoc tela kao opravdanje za greh. Jer, jedinstvo sa Bogom Slovom je, razresenjem od kletve, u sili obnovilo svu prirodu, ucinivsi da skretanje naseg proizvoljenja prema strasti ostaje bez izvinjenja. Bozanstvo Slova, koje je po blagodati uvek saprisutno sa onim ko veruje u Njega, zaglusuje zakon greha koji postoji u telu (Rim.8,2).

185. Znanje koje nije obuzdano Bozanstvenim strahom proizvodi nadimanje. Ono onoga ko se nadima nagovara da smatra sopstvenim ono sto mu je darovano. Delatnost, medjutim, koja se umnozava zajedno sa Bozanstvenom ljubavlju ne prima znanje preko potrebne mere, sto delatelja privodi smirenoumlju.

186. Nebesko staniste jeste bestrasna vrlinska navika i znanje koje nema nikakve zablude koja bi mogla da smucuje misli.

187. Prvo bestrasce jeste savrseno uzdrzanje od zlih dela, koje se primecuje kod pocetnika. Drugo bestrasce jeste potpuno odbacivanje pomisli o mislenom slaganju na zlo, koje je svojstveno onima koji sa razumom prohode put vrlina. Trece bestrasce jeste nepokretnost strasne zelje koje se moze naci kod onih koji od vidljivih stvari ushode ka mislenim sagledavanjima. Cetvrto bestrasce jeste savrseno ociscenje i od najprostijeg i golog mastanja, koje nastaje u onima koji su kroz vidjenje i sagledavanje svoj um ucinili cistim i jasnim ogledalom Boga. Prema tome, onaj ko se ocistio od strasnih dela, ko se oslobodio od mislenog slaganja sa njima, ko je presekao pohotno kretanje ka njima i um ocistio cak i od prostog pomisljanja na njih (tj. onaj ko ima cetiri glavna bestrasca) - izlazi iz oblasti vestastvenih stvari i stupa u bozanstveni i mirni cin mislenih bica.

188. Prvim bestrascem se naziva pokret tela koji se ne pomera sa mesta prema stvarnom grehu (tj. nepokretnost i pored postojanja pobude). Drugo bestrasce jeste savrseno odbacivanje dusevnih strasnih pomisli (kojima moze da se prlja pokret [naveden kod] prvog bestrasca), usled cega se izbegava pobudjivanje njihovog dejstva. Trece bestrasce jeste savrsena nepokretnost pohote prema strastima (kojom se ostvaruje i drugo bestrasce, ostvarivano kroz cistotu pomisli). Cetvrto bestrasce jeste savrseno odbacivanje svih culnih mastanja u mislima (na osnovu koga je zapoceto i trece, koje izbegava slikanje predstava strasti).

189. Pocetak i kraj spasenja svakoga jeste mudrost koja na pocetku radja strah, a na kraju ljubav. Ili bolje, u pocetku ona sama jeste strah koji svog ljubitelja zadrzava od zla, da bi se potom na kraju sama po sebi prirodno pokazala kao ljubav, ispunjavajuci duhovnim radovanjem one koji su zivotom sa njom zamenili posedovanje svih vidljivih dobara.

190. Svako ispovedanje smiruje dusu. Sa jedne strane je uci da prizna da je opravdana blagodacu, a sa druge - da shvati da je sama kriva za svoja sagresenja zbog svog nemara.

191. Ispovedanje moze biti dvojako po sadrzaju: jedno se ostvaruje u osecanjima blagodarnosti zbog darovanih dobara, a drugo u osecanjima samoizoblicavanja i svesti o onome sto je rdjavo ucinjeno. Jer, ispovedanjem se naziva i blagodarno pominjanje dobro prozivljenih Bozijih dobrocinstava i otkriveno saznanje o rdjavim delima onih koji su za njih krivi. I jedno i drugo postaje majka smirenja. Jer, obicno se smirava i onaj ko zahvaljuje za dobra, i onaj ko sebe kaznjava za pregresenja. Jedan se smatra nedostojnim darovanih dobara, a drugi moli za oprostaj pregresenja.

192. Strast gordosti se sastoji iz dva neznanja ili neshvatanja. Spojivsi se, oni cine jedno sliveno (gordo) mudrovanje. Jer, gord je jedino onaj ko ne priznaje ni Bozansku pomoc, ni ljudsku nemoc. Na taj nacin je gordost lisenost Bozanskog i ljudskog znanja.

193. Tastina je odstupanje od cilja po Bogu i pristupanje drugom cilju, koji nije po Bogu. Jer, tast je onaj ko se brine o vrlini radi svoje, a ne radi Bozije slave. On ima u vidu jedino da svojim trudovima prikupi nepostojane ljudske pohvale.

194. Covekougodnik se stara samo o pokazivanju svog spoljasnjeg ponasanja i o zasluzivanju dobre reci od lazljivca. Time on kupuje gledanje i slusanje od onih koji se nasladjuju ili dive samo vidljivom i cuvenom, odredjujuci vrlinu samo opim sto lokazuju

111

cula. Covekougadjanje je, prema tome, pokazivanje pred ljudima i radi ljudi dobre naravi i reci.

195. Licemernost je pritvorno prijateljstvo, ili mrznja prikrivena druzevnoscu, ili neprijateljstvo koje dejstvuje pod maskom dobronamernosti, ili zavist koja oponasa crte ljubavi, ili zivot koji se prekriva laznim izgledom vrline, a ne stvarnom vrlinom, ili izigravanje pravednosti koja se vrsi samo na pokaz, ili obmana koja ima izgled istine. Sve to zure da ostvare oni koji iskvarenom naravstvenoscu oponasaju zmiju.

196. Uzrok svih tvari i svih dobara koja se u njima nalaze jeste Bog. Onaj ko se nadima vrlinom ili znanjem i sa merom vrline, tj. napredovanja u njoj uz pomoc blagodati (ne zadrzavajuci svest o svojoj nemoci) ocigledno nije izbegao zlog duha gordosti. Radi sopstvene slave cineci dobro, on je sebe pretpostavio Bogu, buduci zakacen udicom tastine. On tvori vrlinu ili govori o njoj samo da ga ljudi vide (Mt.23,5), postavljajuci ljudsko odobravanje iznad Bozanskog i bolujuci od covekougadjanja. Onaj, pak, ko svoje ponasanje ukrasava casnim izglednom vrlina sa zlom namerom da obmane i ko vidljivoscu poboznosti pokriva rdjavo nastrojenje srca trguje vrlinom iz licemerne zloce. Ocigledno je da je niko od njih svoj cilj nije usmerio pa Uzrok svega, nego na nesto drugo.

197. Demoni ne mrze ni celomudrenost, ne gnusaju se posta, kao ni razdavanja imanja, ni gostoprimstva, ni psalmopojanja, ni usrdnosti za citanje, ni usamljenosti, ni visokih sagledavanja, ni spavanja na goloj zemlji, ni bdenja, niti bilo cega drugog sto odlikuje zivot po Bogu, samo ako je njegov cilj postavljen u nesto sto se njima dopada.

198. Demoni koji napadaju [ljude] koji nemaju vrline jesu oni koji uce bludu i pijanstvu, srebroljublju i zavisti. Demoni. pak, koji napadaju [ljude] koji imaju vrline jesu oni koji uce samomnjenju, tastini i gordosti, cime preko desnog sakriveno u nas seju levo.

199. Duhovi zlobe nam nevidljivo pristupaju noseci prevarni izgled duhovnog prijateljstva sa namerom da nam dobrom donesu grehovnu smrt (Rim.7,13) i govore: I mi cemo zajedno sa vama da gradimo (2.Jez.5,65). O kada bismo i mi njima odgovorili: Necete vi sa nama zidati dom Gospodu Bogu nasem. Mi sami cemo ga sagraditi Gospodu Bogu Izrailjevom (2.Jez.5,68). Mi smo vec izbegli duhove koji napadaju na one koji nemaju vrline. Mi i sada hocemo da smo sami da nas vi ne biste iskusavali da se uznesemo zbog njenog obilja, te da ne bismo pali padom koji je mnogo pogubniji od prvog. Jer, tada je nada na podizanje bila veca s obzirom da smo se ubrajali u one kojima se zbog nemoci snishodljivo prasta. Sada bismo, pak, bili omrazeni zbog gordosti. I opet, mi nismo sami stoga sto imamo svete andjele kao pomocnike u dobru, pa najzad i samog Boga koji nam se javlja delima pravde i koji nas izgradjuje u sveti hram, slobodan od svake strasti.

200. Receno je: Mnogo je mocna usrdna molitva pravednika (Jak.5,16). Ona biva dvostruko potpomagana. Prvo, (kad je molitvenik sam pravedan) i kad uznosi molitvu Bogu imajuci dela po zapovestima. Zbog toga se ona ne sastoji samo iz reci i ne prinosi se samo praznim zvukom. Ona nije prazna i bez osnove, vec dejstvena i ziva, ozivljavana delima po zapovestima. Jer, sila i snaga molitve zavise od ispunjavanja zapovesti kroz tvorenje vrlina. Drugo, kad onaj ko iste molitve od pravednika i sam cini dela molitve, obecavajuci da ce da se ispravi i zaista ispravljajuci raniji zivot. Svoji dobrim obracenjem, on molitvu pravednog cini silnom i mnogomocnom.

201. Onaj ko se vise nasladjuje gresnim delima negoli vrlinama nema nikakve koristi ukoliko pribegava molitvi pravednog. Nekada je i veliki Samuilo oplakivao Saula koji je gresio, ali nije bio u stanju da za njega umilostivi Boga. Jer, kao pomoc svome placu on nije imao odgovarajuce ispravljenje gresnika. Stoga je Bog zaustavio svog slugu od beskorisnog placa, govoreci mu: Dokle ceiu plakati zbog Saula? Ja ga odbacih da ne caruje vise nad Izrailjem (1.Car.16,1).

202. Ni najsaosecajniji Jeremija nije bio uslisen kad se molio za Judejski narod, koji se do bezumlja prilepio za demonsku prelest. Jer, njegova molitva nije bila potkrepljenja obracenjem bezboznih Judejaca od prelesti. I njega zaustavljajuci od neprestane beskorisne molitve, Bog govori: Nemoj se moliti za te ljude i nemoj traziti da ih pomilujem. Nemoj iskati i nemoj pristupati meni za njih, jer te necu uslisiti (Jer.7,16).

203. Znak velikog neznanja (da ne kazemo bezumlja) jeste kad onaj ko se u srcu nasladjuje pogubnim delima iste spasenje molitvama svetih, i kad moli oprostaj, premda se u isto vreme sa samohvalisanjem u mislima i culima stvarno oskrnavljuje. Onaj ko iste molitvu pravednoga ne treba sebi da dozvoljava da je cini besplodnom i nedejstvenom,

112

ukoliko zaista mrzi zlo. On treba da je okriljuje svojim vrlinama, cineci je dejstvenom i mocnom da dospe do Onoga ko moze da da ostavljenje pregresenja.

204. Mnogo je mocna usrdna molitva pravednika (Jak.5,16), potpomagana ili pravednikom, koji je tvori, ili onim ko moli pravednika da je cini. Sa strane pravednika nju potpomaze smelost koju ima pred licem Onoga ko ispunjava molbe pravednih. Sa strane onoga ko je iste od pravednog, nju potpomaze napustanje ranije rdjave naravi i svesrdno okretanje vrlini.

205. Slovo istine poznaje dvostruku tugu. Jedna se u dusi izgradjuje nevidljivo, a druga se vidljivo ustrojava u culnom poretku. Jedna obuzima svu dubinu duse, buduci da je izazvana bicevima savesti, a druga oblaze culnost, zadrzavajuci je od prirodnog razlivanja tezinom skorbnih nevolja.

206. Rec istine poznaje dve zalosti i dve vrste iskusenja. Jedne nastaju pobudjivanjem rdjavih zelja u oblasti proizvoljenja, a druga nailaze mimo proizvoljenja u vidu nevoljnih neprijatnosti, skorbi i nevolja. Prva postaju uzrok dusevne zalosti, a druga - culne zalosti.

207. Iskusenje koje se obrazuje u oblasti proizvoljenja [tj. volje] dusi pricinjava tugu, dok culnosti pruza zadovoljstvo. Naprotiv, nenamerno iskusenje (koje se razumno susrece) tesi dusu, dok telo obremenjuje zaloscu.

208. Mislim da je Gospod i Bog nas, uceci svoje ucenike kako treba da se mole, recima: I ne uvedi nas u iskusenje (Mt.6,13) podsticao da izbegavamo iskusenja koja nastaju u oblasti proizvoljenja, tj. od razbuktale pohote koja koleba dobra raspolozenja i namere. Naprotiv, veliki Jakov, koji se imenuje i bratom Gospodnjim, one koji se podvizavaju za istinu uci da ne budu savladani iskusenjima koja nailaze. Govoreci: Svaku radost imajte, braco moja, kada padnete u razlicna iskusenja (Jak.1,2), on je imao u vidu neproizvoljna iskusenja, tj. ona koja dolaze mimo nase volje, izazivajuci skorbi i teskobe. To jasno pokazuju i reci koje slede za njima. Jer, Gospod dodaje: No izbavi nas od zloga, a veliki Jakov navodi: Znajuci da kusanje vase vere gradi trpljenje, a trpljenje neka usavrsuje delo, da budete savrseni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jak.1,3-4).

209. Savrsen je onaj ko se sa proizvoljnim iskusenjima bori uzdrzanjem, a neproizvoljna [tj. nevoljna] podnosi sa trpljenjem. Potpun je, pak, onaj ko delanje vrsi sa poznanjem, a sagledavanje ne ostavlja nedejstvenim.

210. Prirodna dejstva uma i osecanja su medjusobno suprotna s obzirom na krajnju razlicitost i neshodnost njihovih predmeta. On za svoje predmete ima mislena i bestelesna bica, koja opaza bestelesno, a ona - culne i telesne prirode, koje opaza culno.

211. Cim cula pocne da smatra svojom prirodnom silom, um odmah, zaplevsi se vidljivoscu culnih stvari, postaje pronalazac telesnih zadovoljstava. On usled pristrasnog raspolozenja prema osecanjima nema snage da se podigne iznad prirode vidljivih stvari.

212. Spasonosnim uzivanjem se naziva radost duse zbog vrlina. Dusekorisnom, pak, patnjom se naziva skorb tela zbog vrlina. Stoga onaj ko se strasno predaje culnim dobrima svoje stremljenje obraca na ono sto nije ispravno. I onaj ko izbegava slucajnosti koje dovode do lisavanja tih dobara bezi od onoga od cega ne bi trebalo da se udaljava.

213. Bez sunceve svetlosti oko ne moze da opaza culno. Ni bez duhovne svetlosti ljudski um nikada ne moze da opaza duhovno sagledavanje. Jer, culna svetlost prirodno osvetljava cula radi opazanja culnih stvari, a duhovna svetlost obasjava um radi sagledateljnog shvatanja natculnog.

214. Izmisljanje proizvoljnih teskoca i nailazenje nevoljnih, iscrpljuju pohotu i presecaju njeno snazno kretanje. Ipak, oni ne unistavaju silu ili sposobnost za radjanje, koja lezi u nasoj prirodi kao zakon. Jer, dobrovoljno mudroljublje obicno poradja bestrasce volje, a ne prirode. Zbog bestrasca volje um posecuje blagodat Bozanstvene sladosti.

215. Nije moguce da Gospod (koji je po prirodi mudar, pravedan i svemoguc) kao mudar ne zna nacin iscelenja (nase grehom bolesne prirode), da kao pravedan nece nekako vlasno da izdejstvuje spasenje coveka (koji je voljno pao pod breme i krivicu greha), i da kao svemoguc ne moze da izvrsi ono sto je neophodno za nase izlecenje.

216. Premudrost Bozija se projavljuje u Njegovom istinskom sustastvenom postajanju covekom. Njegova pravda [se projavljuje] u Njegovom prihvatanju prirode (kroz rodjenje), koja je sposobna da strada slicno nama. Njegova svemoc [se najzad,

113

projavljuje] u Njegovom ustrojstvu (kroz stradanja i smrt) neprestanog zivota i neizmenjivog bestrasca za nasu prirodu.

217. Zavideci Bogu i nama, djavo je prevarno coveku saopstio da mu Bog zavidi. Time ga je on i naveo na prestupanje zapovesti. On Bogu zavidi, [ne zeleci] da postane ocigledna zaista sveopevana Njegova sila koja coveka cini bogom. Coveku, pak, on zavidi [jer ne zeli] da zbog vrline ocigledno postane pricesnik Bozanske slave. Pakosnik, dakle, ne zavidi samo nama zbog nase slave kod Boga usled vrlina, vec i Bogu zbog projavljivanja Njegove sveopevane ljubavi koja se pokazuje u nasem spasenju.

218. Jedino po bezgranicno mocnom htenju svoje blagosti Bog obuhvata i odrzava sve - i andjele i ljude, i dobre i zle. Oni, medjutim, nisu podjednako pricesni Bogu. On bez zadrzavanja prohodi kroz sve, saobrazno sa njihovim nastrojenjem.

219. Mi u Hristu ne priznajemo razliku lica, s obzirom da je Trojica ostala Trojica i nakon sto se Slovo ovaplotilo. Ovaplocenjem se, naime, Svetoj Trojici nije dodalo novo lice. U Njemu priznajemo razliku priroda kako se telo po prirodi ne bi ispovedalo jednosusno Slovu.

220. Krivokletnik je onaj ko se lazno zaklinje imenom Gospodnjim, tj. obecaje Bogu da ce da zivi vrlinski, da bi potom sve svoje staranje okrenuo na ono sto je tudje zavetu koji je izrekao sopstvenim ustima. On neispunjavanjem zapovesti prestupa zavetno obecanje blagocastivog zivota. Kratko receno, izabravsi zivot po Bogu i ne postavsi potpuno mrtav za sadasnji zivot, on se pokazuje kao lazov i kletvoprestupnik. On nije ispunio zakletvu Bogu da ce neporocno ici putem bogougodnih podviga.

221. Onaj ko nailazak nevoljnih iskusenja podnosi sa nepokolebivim misljenjem (slicno blazenom Jovu i hrabrim mucenicima), postaje silni svetilnik koji, silom primljenom od Gospoda, cuva neugasivu svetlost spasenja. I onaj ko, osvetljen svetloscu poznanja, prepoznaje zamke lukavog i poznaje nacin sukobljavanja u nevidljivoj borbi postaje svetilnik drugima. Slicno velikom apostolu, on moze dostojno da kaze: Jer nam njegove namere nisu nepoznate (2.Kor.2,11).

222. Svetilnik bez ulja ne moze da ostane stalno upaljen. Ni svetlost duhovnih darova ne moze da se sacuva bez dobrog nastrojenja koje je preslo u naviku i koje hrani unutrasnju dobrotu odgovarajucim recima, delima i naravima, kao i osecanjima i mislima koje su mu prilicne. Jer, svaki duhovni dar iziskuje odgovarajucu naviku (ili nastrojenje) koja mu neprestano doliva (po primeru ulja) neko misleno vestastvo. Na taj nacin, on na osnovu dobrog nastrojenja onoga ko ga je primio ostaje celovit.

223. Bog se naziva i jeste Otac po blagodati samo onih koji vrlinskom naravi svedoce o svom blagodatnom rodjenju u duhu od Boga. U toj naravi, koja sacinjava lice duse i u vrlinama koje ih odrazavaju, vide se ocigledne crte Boga koji ju je rodio. Oni koji ih poseduju podsticu one koji ih vide na proslavljanje Boga. Oni svoj zivot predstavljaju podrazavanju, kao najbolji obrazac vrlina. Jer, Bog se obicno ne proslavlja golim recima, vec delima pravde, koja mnogo vise negoli reci objavljuju velicinu Boziju.

224. Onaj ko u sebi pokazuje poznanje koje se ostvaruje delanjem, i delanje koje ozivljuje poznanje, pronasao je nacin istinskog dejstva Bozijeg u nama. Onaj, pak, ko navedene crte ima razdvojene - ili je poznanje ucinio pukom mastom, ili je delanje pretvorio u bezdusnog idola. Jer, nedelatno poznanje se nicim ne razlikuje od mastanja, nemajuci potvrdu svoje delatnosti. I opet, neosmisljena delatnost je isto sto i idol, s obzirom da nema poznanje koje je ozivljava (odusevljava).

225. Zaista je nadmenost prokleta strast. Ona se sastoji iz spajanja dva zla - gordosti i tastine. Gordost odrice Tvorca vrlina i prirode, a tastina krivotvori i prirodu i samu vrlinu. Jer, gordi nista ne cini po Bogu, a kod tastog nista ne biva po prirodi.

226. Strahom sprecavajuci nepravdu, pisani zakon uci pravdi. Vremenom navika radja pravdoljubivo raspolozenje, koje cini da je nastrojenje za dobro cvrsto. Ono, opet, cini da se prethodna porocnost zaboravlja.

227. Obrezanje u duhovnom smislu predstavlja savrseno odsecan,e sklonosti prema telesnim pohotama.

228. Subota je upokojenje kretanja strasti ili njihova savrsena nedejstvenost. 229. Bog nije zapovedio da se postuje subota, novi mesec i praznici sa namerom da

ljudi postuju dane kao dane. Jer, to bi znacilo uzakoniti sluzenje tvari vise negoli Tvorcu (Rim.1,25), sa mislju da su, navodno, dani sami po sebi prirodno dostojni postovanja i

114

poklonjenja. Naprotiv, kroz ustanovljenje postovanja dana, On je simvolicki naredio da postuju Njega samog. Jer, On sam jeste Subota, kao pocinak od znoja i zitejskih briga i od trudova na delima pravde. On sam jeste i Pasha, kao oslobodilac drzanih na gorkom poslu greha. On je i Pedesetnica, kao pocetak i kraj svega.

230. Duhovnim zrtvama smatramo ne samo umrtvljenje strasti, koje se kolju macem Duha, koji je rec Bozija (Ef.6,17), vec i posvecivanje svih prirodnih sila Bogu, koje se ognjem blagodati Duha Bogu prinose kao svepaljenica.

231. Vlast greha ili plotsko mudrovanje se preseca blagodacu svetog krstenja, dok ga delatno povinovanje Bozanstvenim zapovestima sasvim umrtvljuje macem Duha,

232. Strast stomakougadjanja je slastoljubivom pomisli, kao macem, obezglavila mnoge vrline. Ona semena celomudrenosti ubija neuzdrzanjem, zakonitost pravde kvari lakomoscu, prirodne sveze covekoljublja preseca samoljubljem. Kratko receno, strast stomakougadjanja istrebljuje sav porod vrlina.

233. Svaki revnitelj spasenja prileze i uz dela vrline i uz svete pomisli. Jer, bez vrlina i poznanja jos niko nikada nije uspeo da stekne spasenje. Delo vrline jeste privodjenje u poredak telesnih pokreta, zdravim rasudjivanjem kao uzdom iskusno ih zadrzavajuci od neumesnih saplitanja. Delo, pak, poznanja jeste dobro promisljanje i razumno rasudjivanje kako treba dejstvovati i potom se trud na ostvarivanju zakljucenog.

234. Onaj ko je umrtvio udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5), ko je ugasio svo svoje telesno mudrovanje, ko je odsekao svako saosecanje prema njemu tako da sa blazenim apostolom Pavlom moze da kaze: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim.8, 35), dolazi [u polozaj] da je bez oca i bez majke i bez ostale rodbine, slicno velikom Melhisedeku (Jev.7,3). Zbog potpunog sjedinjenja sa duhom, koje se desilo kod njega, oni nemaju cime da zadrzavaju njegovo telo i prirodu.

235. Kraj sadasnjeg zivota nije pravedno, kako mi se cini, nazivati smrcu. Pre bi ga trebalo nazvati izbavljenjem od smrti, udaljenjem iz oblasti truleznosti, oslobodjenjem od ropstva, prestankom uznemirenja, presecanjem borbe, izlaskom iz tame, odmorom od trudova, smirivanjem kljucanja, skrivanjem od stida, bezanjem od strasti, i uopste - od granice svih zala. Ispravivsi se kroz slobodno samoumrtvljavanje, sveti su sebe ucinili tudjima i strancima za ovaj svet. Hrabro se boreci sa svetom i telom i sa izdancima koji iz njih izrastaju, oni su u sebi sacuvali neokrnjeno dostojanstvo duse, izbegavsi saosecanje prema culima koja poradjaju prelest.

236. Sveti su bili blagi i covekoljubivi, nezni i milosrdni, pokazujuci podjednako raspolozenje ljubavi prema celom rodu. Uz njegovu pomoc, oni su citav zivot cuvali najbolje od svih dobara - smirenje (tj. cuvarku dobara i rusiteljsku zla koje im je suprotno), ostajuci neulovljivi za sva iskusenja koja nas opterecuju, kako proizvoljna (koja su od nas), tako i neproizvoljna (koja nisu od nas). Prva su oni podavljivali uzdrzanjem, a druga odbijali trpljenjem.

  

DOBROTOLjUBLjE

BLAZENI AVA TALASIJE

 

Kratko svedocanstvo o njemu

 Prepodobni otac nas Talasije je bio u punoj snazi u prvoj polovini sedmog veka. On

bese prezviter i staresina jednog manastira u Libijskim pustinjama. Sa ljubavlju prema poboznosti blazeni ava je sjedinio staranje za duhovno prosvecenje. On se mnogo bavio izucavanjem Svetog Pisma. Bio je savremenik svetog Maksima Ispovednika, sa kojim je bio u duhovnom opstenju. Postoji nekoliko pisama koje je sveti Maksim njemu uputio. Njemu je posvecena i cela knjiga u kojoj sveti Maksim objasnjava tesko razumljiva mesta

115

Svetog Pisma. Sveti Maksim ga je veoma cenio: U jednom od pisama ga cak naziva svojim uciteljem. Njegova koncina je verovatno bila oko 660. godine.

Predlazemo cetiri stotine izreka o ljubavi, uzdrzanju i duhovnom zivotu, koje su prepune poucnosti. One su prevashodno naravstveno-asketskog sadrzaja, Ima, uostalom, i onih koje sadrze dogmatske misli, koje je koristio sveti Damaskin u svom Izlozenju vere. Ako se redom citaju pocetna slova izreka u originalu dobice se odredjena misao [akrostih], koja i stoji na pocetku svakog stoglava.

  

DOBROTOLjUBLjEBLAZENI AVA TALASIJE

AVA TALASIJE PREZVITERU PAVLU,O LjUBAVI, UZDRZANjU I DUHOVNOM ZIVOTU

 

STOSLOV PRVI

ciji akrostih glasi:  

Duhovnom bratu i ljubljenome goslodinu Pavlu, Talasije,naizgled bezmolvnik, a u stvari delatelj sujete.

   1. Ljubav koja je potpuno ustremljena ka Bogu vezuje one koji vole sa Bogom i

jedne sa drugima. 2. Um koji je stekao duhovnu ljubav o bliznjem ne misli nista sto ne prilici ljubavi. 3. Onaj ko ustima blagosilja, a srcem ponizava pod vidom ljubavi skriva licemerje. 4. Onaj ko je stekao ljubav bez smucenja podnosi sve skorbno i neprijatno sto mu

pricinjavaju neprijatelji. 5. Samo ljubav spaja tvar sa Bogom i jednu sa drugom u jednomisliju. 6. Istinsku ljubav je stekao onaj ko protiv bliznjega ne dopusta ni podozrenje, ni

[rdjavu] rec. 7. Castan je pred Bogom i ljudima onaj ko ne preduzimanista sto bi moglo naskoditi

ljubavi. 8. Nelicemernoj ljubavi je svojstvena istinita rec od savesti dobre (1.Tim.1,5). 9. Onaj ko bratu prenosi prekore koje su drugi izrekli,pod vidom dobronamernosti u

stvari krije zavist. 10. Telesne vrline privlace slavu od ljudi, a duhovne - od Boga. 11. Ljubav i uzdrzavanje ciste dusu, dok um obasjava cista molitva. 12. Silan je covek koji delom i znanjem odgoni zlo. 13. Onaj ko je stekao bestrasce i duhovno razumevanje, nasao je blagodat kod

Boga. 14. Ako hoces da se izbavis od strasnih pomisli, stekni uzdrzanje i ljubav prema

bliznjem. 15. Sacuvaj se od neuzdrzanja i mrznje, pa neces nailaziti na prepreke za vreme

molitve. 16. Kao sto se u gnojnoj jami ne mogu naci aromati (mirisi), tako se ni u dusi koja

pati od zlopamcenja ne moze naci miomiris ljubavi. 17. Smelo obuzdavaj gnev i pohotu, pa ces se uskoro izbaviti od rdjavih pomisli.

116

18. Tastina se istrebljuje skrivanjem dobrih dela, a gordost se progoni ukoliko nikoga ne ponizavamo.

19. Tastini su svojstveni licemerje i laz, a gordosti - samomnjenje i zavist. 20. Vlastelin je onaj ko ima vlast nad sobom, tj. ko je dusu i telo potcinio

slovesnosti. 21. Iskrenost prijatelja se poznaje u iskusenju, tj. ukoliko ucestvuje u nasoj nevolji. 22. Zatvori cula posredstvom bezmolvnog usamljivanja i podvrgavaj strogom sudu

pomisli koje se radjaju u srcu. 23. Pomisli koje se odnose na bolne uvrede susreci bez zlopamcenja, dok se prema

slastoljubivim odnosi neprijateljski. 24. Bezmolvno usamljivanje, molitva, ljubav i uzdrzanje jesu cetvoropreg koji um

uznosi na nebesa. 25. Iznuri svoje telo poscenjem i bdenjem, pa ces prognati mucnu slastoljubivu

pomisao. 26. Neciste pomisli nestaju od straha Bozijeg kao sto se topi vosak pred licem ognja

(Ps.67,3). 27. Za razumnu dusu je veliko zlo kad dugo prebiva u sramnoj strasti. 28. Strpljivo podnosi udarce zalosnih i poraznih slucajnosti. Njima Boziji promisao

hoce da te ocisti. 29. Napustivsi imovinu i odrekavsi se sveta, odrekni se, na kraju, i zlih pomisli. 30. Umu prilici da se uvek poucava u Recima Bozijim. 31. Bozije je delo da upravlja vaseljenom, a dusino - da upravlja telom. 32. Sa kakvom nadom cemo sresti Hrista sve do sada robujemo telesnim

uzivanjima? 33. Patnja i tuga (bilo da su dobrovoljni, bilo da ih salje promisao) izgone uzivanje. 34. Srebroljublje je hrana strasti, buduci da podrzava i djubri sveobuhvatno

samoljubivo uzivanje. 35. Neuspelost uzivanja radja tugu, a uzivanje je povezano sa svakom strascu. 36. Bog ce ti meriti merom koju ti upotrebljavas prema svom telu (Mt.7,2). 37. Bozanski sudovi su nagrada za dela koja su ucinjena posredstvom tela. 38. Vrlina i poznanje radjaju besmrtnost. Njihov nedostatak je majka smrti. 39. Tuga po Bogu uklanja uzivanje, a uklanjanje uzivanja jeste vaskrsenje duse. 40. Bestrasce je nepokretnost duse na zlo. Ono se ne moze steci bez blagodati

Hristove. 41. Hristos je Spasitelj duse i tela. Onaj ko ide Njegovim stopama oslobadja se

svakog zla. 42. Ukoliko zelis da obretes spasenje, odrekni se uzivanja i usvoj uzdrzanje, ljubav i

molitvu. 43. Bestrascu je svojstveno istinsko rasudjivanje, kojim se sve cini sa pravom

merom. 44. Gospod nas i Bog jeste Isus Hristos. Um koji ide za Njim nece ostati u tami. 45. Saberi svoj um i prati pomisli. Ako nadjes da su neke strasne, postaraj se da ih

savladas. 46. Postoje tri izvora iz kojih dolaze pomisli: cula, secanje i izobilje sokova u telu.

Najupornije su one koje dolaze iz secanja. 47. Onaj kome je darovana mudrost poznaje smisao bestelesnih, te zna kakav je

pocetak i kraj sveta. 48. Nemoj biti lenj u delu koje ti prilici, te ce se prosvetiti tvoj um. Jer, takvima je

obecano: Dacu ti blago tajno i bogatstvo sakriveno (Is.45,3) 49. Onaj ko se oslobodio strasti dobio je blagodat od Boga.Onaj ko je udostojen

poznanja stekao je veliku milost. 50. Um koji se oslobodio od strasti postaje svetlovidan, buduci da se neprestano

obasjava sagledavanjem svega postojeceg. 51. Svetlost duse je poznanje. Lisen nje, nerazumni koraca u tami.

117

52. Nerazumni provodi zivot u tami, obuhvacen mrakom neznanja. 53. Onaj ko voli Isusa, izbavice se od zla. Onaj ko ga sledi, videce istinsku svetlost. 54. Oslobodivsi se strasti, um vidi istancane pomisli ikada je telo u budnom stanju i

kada se pogruzava u san. 55. Dostigavsi visi stepen cistote, um se oseca pritesnjen tvorevinom i zeli da bude

daleko od svega stvorenog, 56. Blazen onaj ko je dostigao bezgranicnu bezgranicnost. Nju moze da dostigne

samo onaj ko je presao sve ograniceno. 57. Onaj ko postuje Boga ispituje Njegove reci, a onaj koga istinski ljubi pronalazi

[njihov smisao]. 58. Um koji se ispravno krece nalazi istinu. Onaj ko je pokretan bilo kakvom strascu

nece je videti. 59. Bog je nesaznatljiv u svojoj sustini i neizmeriv u svojoj velicini. 60. Bicu koje nema ni pocetak ni kraj ne mozemo opredeliti ni prirodu. 61. Spasenje svake tvari jeste sveblagi promisao njenog Sazdatelja. 62. Gospod po svom milosrdju podrzava sve koji padaju i podize sve koji su nagnuti. 63. Hristos je Sudija zivih i mrtvih i pravedno uzvraca za svako delo (Dap. 10,42;

Ps.61,13). 64. Ukoliko hoces da zapovedas svojoj dusi i telu, postaraj se da najpre uklonis

uzroke strasti. 65. Spoj dusevne sile sa vrlinama, te ce se svako strasno stremljenje od njih

odvezati. 66. Stremljenja pohote obuzdavaj uzdrzanjem, a stremljenja gneva - duhovnom

ljubavlju. 67. Bezmolvno usamljivanje i molitva su najjaca orudja vrline. Cisteci um, oni ga

cine prozorljivim. 68. Koristan je samo duhovan razgovor. Svakom drugom treba pretpostaviti

cutanje. 69. Od pet vrsta razgovora, tri upraznjavaj, u cetvrtoj nemoj ucestvovati, a od pete

se uzdrzi.  70. Bezmolvije voli onaj ko je slobodan od pristrasca prema bilo cemu svetskom.

Sve ljude voli onaj ko ne voli nista ljudsko. 71. Ucitelj istine je savest. Onaj ko je slusa izbegava saplitanje. 72. Savest ne okrivljuje samo one koji su dostigli vrhunac vrline i one koji su pali do

samog dna zla. 73. Savrseno bestrasce radja ciste pomisli. Savrseno poznanje nas, pak, postavlja

pred lice Nedostiznog. 74. Zaloscu koja se ne moze pohvaliti zalosti se onaj ko nije uspeo da postigne

uzivanje. Onaj, pak, ko ga je prezreo prebiva izvan svake zalosti. 75. Tuga je, uopste, nedostatak uzivanja - bilo po Bogu,bilo po svetu. 76. Carstvo Bozije su dobrota i mudrost. Onaj ko ih je stekao zivi na nebesima. 77. Okajan je covek koji dusi pretpostavlja telo, a Bogu - svet. 78. Podjednaku ljubav prema svima stekao je onaj ko ne zavidi onima koji uspevaju

u dobru i zali one koji su nemarni za njega. 79. Upravljanje [drugima] uistinu prilici onome ko je kao zakon dusi i telu postavio

zahteve vrline. 80. Dobri duhovni trgovac je onaj ko se radi buduceg podjednako odrekao i od

uteha i od zalosti ovog zivota. 81. Dusu krepe ljubav i uzdrzanje, a um - cista molitva i duhovno sagledavanje. 82. Slusajuci korisno slovo, nemoj suditi onoga ko govorikako se ne bi lisio

dusekorisne pouke. 83. Zlo srce pomislja zlo. Krivim tumacenjem postupaka bliznjega ono i njegovih

dobre strane pretvara u lose.

118

84. Nemoj verovati pomisli koja osudjuje bliznjega, buduci da onaj ko ima zlu riznicu pomislja zlo.

85. Dobro srce iz sebe iznosi dobre pomisli. Jer, njegove pomisli su saobrazne sa njegovom riznicom.

86. Pazi na svoje pomisli i bezi od zla kako ti se um nebi pomracio i kako ne bi stao da gleda na stvari na izopacen nacin.

87. Razmisljaj o Judejcima i cuvaj se od njihovih dela. Buduci oslepljeni zaviscu, oni su Gospoda i Boga hulno nazivali Veelzevulom.

88. Zla podozrivost pomracuje razum i cini da ispravno vidi kao naopako. 89. Blizu svih vrlina izvire i zloba. Stoga lukavi ljudi imaju sklonost da vrline tumace

kao zlocu. 90. Ukoliko um dugo ostaje u stanju uzivanja ili tuge, brzo ce upasti u strast uninija. 91. Cista savest odusevljava dusu, a necista savest je baca na dno ada. 92. Pokrenuvsi se, strasti progone tastinu. Kada, pak, budu prognane, ona se

ponovo vraca. 93. Ukoliko hoces da se izbavis od svih strasti zajedno, usvoji uzdrzanje, ljubav i

molitvu. 94. Um koji molitveno prebiva u Bogu cak i stradalni [deo]duse oslobadja od strasti. 95. Davsi postojanje tvarima, Bog ih svojim promislom obuhvata sve zajedno. 96. Iako Vladika svega, On je blagoizvoleo da postane sluga, pokazavsi najvisi

stepen svog promisla o tvorevini (Fil.2,7). 97. Nepromenjivo se ovaplotivsi, Bog Slovo se telom sjedinio sa celokupnom

tvorevinom. 98. Divno je cudo na nebu i na zemlji [cinjenica] da je Bog na zemlji i covek na

nebu. 99. [Cilj tog dogadjaja] jeste sjedinjenje coveka sa andjelima i ujedno darivanje

obozenja celokupnoj tvorevini. 100. Osvecenje i obozenje andjela i ljudi jeste poznanje Svete i Jedinosusne Trojice. 101. Oprostaj grehova jeste oslobodjenje od strasti. Onaj ko ih se uz blagodat nije

izbavio, jos nije dobio oprostaj.  

DOBROTOLjUBLjEBLAZENI AVA TALASIJE

AVA TALASIJE PREZVITERU PAVLU,O LjUBAVI, UZDRZANjU I DUHOVNOM ZIVOTU

 

STOSLOV DRUGI

ciji akrostih glasi:  

Moli se za mene, brate najcasniji,buduci da po delima mog proizvoljenja ocekujem velike nevolje,

dusevne zalosti i telesne skorbi.   1. Zelis li da se odjednom oslobodis strasti? Odreci se majke svih strasti -

samoljublja. 2. Zdravlje duse je bestrasce i poznanje. Njih ne moze da stekne onaj ko je

porobljen telesnim uzivanjima.

119

3. Uzdrzanje sa trpljenjem i ljubav sa velikodusnoscu iskorenjuju i telesno i dusevno slastoljublje.

4. Uzrok dusevne zloce jeste samoljublje. Samoljublje, pak, jeste teloljublje (ili samosazaljenje).

5. Osobina slovesne sile jeste potcinjavanje [sebe] slovesnosti, i potcinjavanje i porobljavanje [sebi] tela.

6. Sramno je da se slovesno potcinjava beslovesnome, i da se misli iskljucivo o podmirivanju bestidnih pohota.

7. Lukavo delo slovesne duse jeste da ostavi svog Tvorca i da obozava telo. 8. Tebi je zapovedjeno da ti telo bude sluga, a ne da se protivprirodno stavis u

ropstvo njegovim uzivanjima. 9. Rastrgni veze prijateljstva sa telom i [tom] sluzi nemoj davati nista osim krajnje

nuznog. 10. Zatvori cula u tvrdjavu bezmolvne usamljenosti, kako um ne bi nagovarala na

pohote koje su im svojstvene. 11. Najjaca oruzja onoga ko trpeljivo bezmolvstvuje jesu uzdrzavanje, ljubav,

molitva i citanje. 12. Um ne prestaje da kruzi oko uzivanja sve dok se, potcinivsi plot, ne preda

sagledavanju. 13. Podvizavamo se u ispunjavanju zapovesti kako bismo se oslobodili od strasti.

Podvizavajmo se i u cuvanju Bozanskih dogmata kako bismo se udostojili poznanja. 14. Besmrtnost duse dolazi od bestrasca i poznanja. Nju ne moze da stekne onaj ko

je porobljen uzivanjima. 15. Potcinjavaj sebi telo, uklanjajuci njegove slastoljubive [zelje], pa ces se izbaviti

teskog ropstva. 16. Ti si sazdan kao slobodan i prizvan na slobodu. Stoga nemoj dozvoliti da robujes

necistim prilozima. 17. Tugom i uzivanjima, zeljama i bojaznima demoni privezuju dusu za culnost. 18. Strah Boziji sprecava pohotu, a tuga po Bogu odgoni slastoljublje. 19. Zelja za mudroscu prezire bojazni, a sladost poznanja progoni tugu. 20. Sveto Pismo sadrzi cetiri (stvari): zapovesti, dogmate, opomene i obecanja. 21. Pohotu zaustavljaju uzdrzanje i trud, a iskorenjuju je - bezmolvno usamljivanje i

Bozanstvena ljubav. 22. Nemoj ranjavati brata zagonetnim podozrivim recima,s obzirom da ih ni sam

neces podneti ukoliko ti se upute. 23. Velikodusnost i nezlobivost zaustavljaju gnev, a ljubav i samilost ga unistavaju. 24. Onaj kome je dano poznanje poseduje umnu svetlost. Onaj, pak, ko je obescasti,

videce tamu. 25. Ispunjavanje zapovesti radja bestrasce, a bestrasce duse cuva poznanje. 26. Culno sagledavanje prevedi na umno, pa ces culo uzdici iznad culnog. 27. Culna [tj. vidljiva] zena oznacava delatnu dusu. Sjedinivsi se sa njom, um radja

vrlinu. 28. Izucavanje Reci Bozijih poucava poznanju Bozijem onoga ko ga istinski,

revnosno i pobozno trazi. 29. Sto je svetlost za one koji gledaju i za ono sto gledaju, to je Bog za one koji

misle i za predmet misljenja. 30. Culni nebeski svod oznacava svod vere na kome, slicno[nebeskim] svetilima,

sijaju svi sveti. 31. Jerusalim je nadnebesno poznanje bestelesnih. U njemu se sagledava vidjenje

mira. 32. Nemoj biti nemaran prema delanju. Inace ce se umanjiti i poznanje. Jer, tada

ces se, usled gladi koja nastupi, spustiti u Egipat (Post.26,1-2). 33. Duhovna sloboda je oslobodjenost od strasti. Nju niko ne dostize bez milosti

Hristove.

120

34. Obecana zemlja jeste Carstvo nebesko. Mi ga postajemo dostojni kroz bestrasce i poznanje.

35. Misleni Egipat je mrak strasti, u koji se niko ne spusta ukoliko najpre ne postrada od gladi.

36. Ispunjavaj uho svoje duhovnim recima, te ces svoj um udaljiti od necistih pomisli.

37. Po prirodi je blag i mudar samo Bog. I um koji se postara moze po pricescu biti slican.

38. Sputavaj stomak, san, gnev i jezik, te se nece o kamen spotaci noga tvoja (Ps.90,12).

39. Staraj se da podjednako zavolis svakog coveka, te ces odjednom prognati sve strasti.

40. Vidjenje culnog zajednicko je umu i culu. Poznanje, pak, mislenog svojstveno je samo umu.

41. Um ne moze da pocne da se bavi mislenim [stvarima] ukoliko najpre ne presece sklonost ka culima i culnome.

42. Culo je prirodno pristrasno vezano za culnost. Rasejavajuci se njime, ono rasejava i um.

43. Predaj culo u sluzbu umu i nemoj mu davati vremena da ga rasejava. 44. Kada se desi da um skrene paznju na culne [stvari], preduhitri njegovo

rasejavanje culima time sto ces ga uzdici ka umom razumevanju predmeta. 45. Znak da se um bavi mislenim [stvarima] jeste prezir prema svemu sto laska

culima. 46. Stremeci mislenom sagledavanju, um ima neodstupnu sladost. 47. Um koji se obogatio poznanjem Jedinoga, svakako ce sebi potciniti cula. 48. Nemoj dozvoljavati svome umu da kruzi oko culnih [stvari], kako se ne bi

nakupio i uzivanja i tuge koji su im svojstveni. 49. Kod onih ciji je um uvek zauzet Bozanstvenim predmetima, i stradalni [tj.

zelateljni i razdrazajni] deo duse postaje bozanstveno oruzje. 50. Um ne moze da se ispuni poznanjem ukoliko se pre toga stradalni [tj. zelateljni i

razdrazajni] deo duse ne ukrasi vrlinama koje su mu svojstvene. 51. Um postaje stran svetu kada savrseno odbaci vezu sa culnim. 52. Osnovna osobina slovesnog dela duse treba da bude stalna zauzetost

poznavanjem Boga, a stradalnog [tj. zelateljnog i razdrazajnog] dela - ljubav i uzdrzanje. 53. Um ne moze uvek biti zauzet necim culnim ukoliko za njega nije vezan strascu. 54. Savrsen je um koji je ispunjen poznanjem. Dusa je, pak,savrsena ukoliko se

ucvrstila u vrlini. 55. Sklonost uma ka culnome cini da postaje rob telesnih uzivanja. 56. Um napusta mesto poznanja kada se stradalni [tj. zelateljni i razdrazajni] deo

duse udalji od svojih vrlina. 57. Mi smo primili vlast da budemo ceda Bozija (Jn.1,12). Medjutim, to ne mozemo

postati ukoliko sa sebe ne svucemo strasti. 58. Neka niko ne misli da je na delu postao cedo Bozije ukoliko u sebi nije stekao

bozanstvene crte. 59. Upodobljavanje dobroj ili zloj naravi cini nas sinovima Boga ili satane. 60. Mudar covek je onaj ko pazi na sebe i zuri da se ocisti od svake prljavstine. 61. Okorela dusa ne oseca cak ni kad je bicuju. Ona ni prema dobrotvoru svome

nema saosecanja. 62. Onaj ko je obucen u necisto ruho biva izbacen sa svadbe Bozije i postaje

zajednicar tame najkrajnje (Mt.22,12-13). 63. Onaj ko se boji Boga stara se za svoju dusu i izbegava zlo drustvo. 64. Ne moze primiti milost Boziju onaj-ko ga je napustio da bi sluzio uzivanjima. 65. Rec Isusa Hrista je da niko ne moze dva gospodara sluziti (Mt.6,24), bez obzira

sto mi mozda i necemo da joj verujemo.

121

66. Dusa koja se oskrnavila od strasti postaje gruba. Bez paljenja i odsecanja ona nece biti sposobna za veru.

67. Ogrubelima su potrebne strasne muke, s obzirom da bez jakih bolova ne mogu smeksati.

68. Razuman covek brine o svojoj dusi i posredstvom dobrovoljnih muka izbegava nevoljne muke.

69. Briga o dusi jesu zlopacenje (podvizi samoumrtvljavanja) i smirenje, radi kojih Bog oprasta sve grehe.

70. Pohota i gnev umnozavaju grehe, dok ih uzdrzanje i smirenje brisu. 71. Tuga po Bogu srce cini skrusenim. Nju poradja strah od adskih muka. 72. Tuga po Bogu cisti srce i udaljava ga od necistih uzivanja. 73. Trpljenje je trudoljubivost duse. Ukoliko postoji trudoljubivost, nestaje

slastoljubivost. 74. Svaki greh se cini radi uzivanja. Svako prastanje biva zbog zlopacenja i tuge. 75. Promislom Bozijim se neproizvoljnim bolovima podvrgava onaj ko ne namerava

da se pokaje i podvrgne proizvoljnim bolovima. 76. Hristos je Spasitelj celog sveta. On je ljudima darovao pokajanje na spasenje

(Mt. 4,17). 77. Pokajanje radja ispunjavanje zapovesti, a ispunjavanje zapovesti cisti dusu. 78. Ociscenje duse je oslobodjenje od strasti. Oslobodjenje od strasti, pak, radja

ljubav [prema Bogu]. 79. Cista dusa voli Boga. Cist je i um koji se oslobodio neznanja. 80. Za zapovesti Bozije se podvizavaj cak do smrti. Jer, ocistivsi se kroz njih, ti ces

uci u zivot. 81. Koristi se telom kao slugom zapovesti, pazeci da je,po mogucnosti,

neslastoljubivo i bez bolesti. 82. Pobuna tela se desava zbog nemara u molitvi, uzdrzanju u hrani i dobrom

bezmolviju. 83. Dobro bezmolvije radja dobra ceda - ljubav, uzdrzanje i cistu molitvu. 84. Citanje i molitva ciste um, a ljubav i uzdrzanje ciste stradalni [tj. zelateljni i

razdrazajni] deo Duse. 85. Drzi se uvek istog uzdrzanja kako kroz neravnomernost ne bi upao u ono sto mu

je suprotno. 86. Odredivsi sebi pravilo, nemoj potom biti neveran.Jer, onaj ko ga krivo tumaci

[izbegavajuci da ga sprovodi], sam sebe vara. 87. Strasne duse su misleni zapadi. Jer, u njima je vec zaslo Sunce pravde. 88. Sin Boziji je onaj ko se Bogu upodobio u blagosti,mudrosti, sili i pravdi. 89. Bolest duse je zla sklonost. Njena smrt, pak, jeste greh koji se izvrsi na delu

(Rim. 5,12). 90. Misleno nesticanje je savrseno bestrasce. U njemu se um udaljava od svega sto

je ovdasnje. 91. Postuj sve sto je vezano za dusevnu vrlinu: time se donosi plod pravde. 92. Sagledavanje mislenih [stvari] jeste, kako kazu, bestelesno, s obzirom da je

potpuno strano vestastvu i svakom obliku. 93. Cetiri sastojka se sastoje iz vestastva i oblika. Iz njih se sastoje i tela koja su iz

njih sastavljena. 94. Slovo koje je iz covekoljublja postalo telo (Jn. 1,14) nije izmenilo ono sto je bilo,

niti promenilo ono sto je postalo. 95. Za jednog Hrista govorimo da se [sastoji] iz Bozanstva i covestva i da je u

Bozanstvu i u covestvu, te da je iz dve prirode i u dvema prirodama. 96. Jednu Ipostas ispovedamo u Hristu, nerazdeljivo sjedinjenu iz dve prirode. 97. U Hristu slavimo jedinstveno i nerazdeljivo Lice i ispovedamo nesliveno

sjedinjenje dveju priroda.

122

98. Poklanjamo se jedinstvenoj triipostasnoj sustini Bozanstva i ispovedamo jednosusnu Svetu Trojicu.

99. Tri Ipostasi imaju [tri] osobenosti: Ocinstvo, Sinovstvo, Proishodjenje. Zajednicki su im, pak: sustina, priroda, Bozanstvo i blagost.

  

DOBROTOLjUBLjEBLAZENI AVA TALASIJE

AVA TALASIJE PREZVITERU PAVLU,O LjUBAVI, UZDRZANjU I DUHOVNOM ZIVOTU

 

STOSLOV TRECI

ciji akrostih glasi:  

Zlom ne treba smatrati ono sto opterecuje plot, a cisti dusu, negoono sto ranjava savest, a nasladjuje telo.

   1. O Onome ko je po prirodi dobar, dobro umuj, i o svakom coveku pomisljaj dobro. 2. Na Dan suda cemo dati odgovor pred Bogom za reci, dela i pomisli. 3. Naviknutost na vrlinu ili zlo nagoni nas da govorimo i cinimo dobro ili zlo. 4. Um koji je zahvacen strastima pomislja neprilicnosti: njegove misli se otkrivaju u

recima i delima. 5. Zloj misli prethodi strast, uzrok strasti su cula, a uzrok njihovog rdjavog

koriscenja jeste, ocigledno, um. 6. Zatvaraj cula, bori se protiv pomisli i oruzjem zapovesti unistavaj svoje strasti. 7. Staro zlo zahteva dugotrajan podvig. Jer, ukorenjena navika se ne pomera brzo

sa svog mesta. 8. Trajan podvig uzdrzanja i ljubavi, trpljenja i bezmolvija unistava [strast] koja se

nalazi u nama. 9. Cesce pokreci um na molitvu, pa ces rasterati pomisli koje se vrzmaju oko srca. 10. Podviznistvo zahteva trpljenje i hrabrost. Jer, slastoljublje se moze prognati

jedino dugotrajnim zlopacenjem. 11. Napore podviznistva lakse ces ispuniti ukoliko sve budes radio sa merom i po

pravilu. 12. Drzi uvek istu meru u podvizima i bez velike nuzde ne narusavaj ustanovljeno

pravilo. 13. Ljubav i uzdrzanje ciste pomisli, a sagledavanje i molitva obaraju svaku oholost

koja ustaje (2.Kor.10,5). 14. Cista savest je delo podviznickih napora, tj. posta, bdenja, trpljenja,

velikodusnosti. 15. Onaj ko blagodusno trpi udare nevoljnih iskusenja postaje smirenouman,

iskusan i krepak u nadi. 16. Trpljenje se dusevna zelja za naporima. Ono se sastoji u prihvatanju proizvoljnih

napora i nevoljnih iskusenja. 17. Podnosenje nevolja rastapa zlo, a trpljenje do kraja ga potpuno iskorenjuje. 18. Napori cine da osecanja zlopate, a tuga koje se usled njih radja izgoni

slastoljubivost.

123

19. Postoje cetiri osnovne strasti koje premudri promisao koristi jednu protiv druge. 20. Slastoljublje se unistava dolaskom tuge, a strah od adskih muka cini da vene

pohota. 21. Blagorazumni um uci vezba svoju dusu, a telo navikava na svaki podvig. 22. Revnuj da monahom pokazes ne samo svog spoljasnjeg, nego i unutrasnjeg

coveka. To ces [postici] kroz ociscenje obojice od strasti. 23. Prvo odricanje jeste oslobadjanje od stvari [tj. imovine], a drugo i trece -

oslobadjanje od strasti i neznanja. 24. Onaj ko zeli, lako ce se oslobadja stvari. Medjutim, neophodan je veliki trud da

bismo se oslobodili misli o njima. 25. Onaj ko je obuzdao pohotu, izaci ce na kraj i sa gnevom. Jer, u njoj je uzrok

gnevnog razdrazenja. 26. Sta, dakle? Jesmo li se ocistili od strasnih pomisli i jesmo li okusili cistu i

nevestastvenu molitvu? 27. Um je veliki ukoliko se oslobodio od strasti, ukoliko se uklonio od svega

postojeceg i ukoliko prebiva u Bogu. 28. Onaj ko napreduje mudruje o tri [stvari]: o zapovestima, o dogmatima i o veri u

Svetu Trojicu. 29. Um koji se oslobodio od strasti krece se u istancanim pomislima, u sagledavanju

bica i u samoj svetlosti. 30. U nasim dusama se kriju najgore strasti. One se projavljuju kada se izoblice

njihova dela. 31. Desava se da je um ponekad neuznemiren usled sticanja izvesnog stepena

bestrasca. Ipak, on ostaje neiskusan, usled odsustva stvari [delatnog upraznjavanja]. 32. Strasti se pokrecu pod dejstvom tri [stvari]: od secanja [na predmete sa kojima

su vezane], od sastava [telesnih sokova] i [delovanjem] cula, kao sto je receno. 33. Um koji zatvori cula i uravnotezi telesni sastav ima samo jednu borbu, tj. protiv

secanja. 34. Pokreti strasti dolaze kroz cula ukoliko nema uzdrzanja i duhovne ljubavi. 35. Umereni post, bdenje i pevanje Psalama uravnotezuju telesni sastav. 36. Tri stvari ocigledno kvare dobar sastav tela: odsustvo reda u uzimanju hrane,

promena vazduha i napad demona. 37. Strasna secanja slabe od molitve, citanja, uzdrzanja i ljubavi. 38. Najpre cula zatvori bezmolvijem, a potom se protiv secanja bori oruzjem vrlina. 39. Zlo razuma je zloupotrebljavanje pojmova, a delatni greh jeste

zloupotrebljavanje stvari. 40. Zloupotreba pomisli i stvari je njihovo necastivo i nepravedno koriscenje. 41. Neprilicne strasti su lanci kojima se um vezuje za culne stvari. 42. Savrseno bestrasce ima onaj ko nije strasno vezan niti za stvari, ni za secanja

na njih. 43. Dobra dusa cini dobro bliznjemu. Ukoliko naidje na nezahvalnost, ona se

pokazuje velikodusnom, te strpljivo podnosi cak i stradanje od [onoga kome cini dobro]. 44. Zle pomisli su pravo zlo. Onaj ko ih se nije odrekao,nece se nauciti poznanju. 45. Onaj ko slusa Hrista hodi u svetlosti, a onaj ko ga podrazava stice ispravljenje. 46. Zlopamcenje je guba duse. Ono nastaje ili usled bescasca, ili stete, ili pomisli

podozrenja. 47. Gospod oslepljuje um zavidljivca stoga sto se nepravedno zalosti zbog dobra

bliznjega. 48. Dusa sklona kleveti ima trorezni jezik, buduci da ranjava i sebe, i onoga ko

slusa, a ponekad i oklevetanoga. 49. Nezlopamtiv je onaj ko se iskreno moli za nanosi oca uvrede. Od zlopamcenja

se, pak, izbavlja onaj ko ne stedi darove svome neprijatelju. 50. Mrznja prema bliznjemu jeste smrt za dusu. Eto sta ima i sta sebi pricinjava

dusa klevetnika.

124

51. Uninije dolazi od nemara duse. Nemarna je, pak, dusa koja je bolesna slastoljubljem.

52. Onaj ko voli Isusa odaje se naporima. Postojanost u njima izgoni uninije. 53. Dusa jaca u podviznickim naporima. Cineci sve sa merom, ona progoni uninije. 54. Onaj ko je zagospodario nad stomakom isusuje pohotu. Njego i um ne robuje

bludnim pomislima. 55. Um uzdrzljivoga jeste hram Svetoga Duha, a um stomakougodnika - staniste

gavranova. 56. Prejedanje radja pohotu za raznim jelima, a glad i prost hleb cini slatkim. 57. Od zavisti se izbavlja onaj ko se u sebi raduje sa onim kome zavide. Druge, pak,

izbavlja od zavisti onaj ko skriva ono zbog cega mu se moze zavideti. 58. Udaljavaj se od onoga ko zivi nemarno, makar ga mnogi smatrali velikim. 59. Neka ti trudoljubiv covek bude prijatelj, te ces sebi naci zastitu. 60. Nemarni je sebe prodao mnogim gospodarima. On zivi kako ga oni vode. 61. Nemarnost se u vreme mira prema tebi odnosi kao prijatelj, a za vreme

iskusenja ustaje na tebe kao neprijatelj. 62. Pre nego sto se podignu strasti, ona je spremna da za tebe polozi dusu svoju.

Kada, pak, navale strasti, ono ti uzima dusu. 63. Zapustena zemlja zarasta u trnje, a nemarna dusa se puni necistim strastima. 64. Blagorazumni um obuzdava svoju dusu, iznuruje telo i potcinjava strasti. 65. Vidljivi pokreti ukazuju na unutrasnje. kao sto plodovi obelodanjuju nepoznato

drvo. 66. Reci i dela izoblicuju licemera. Oni obnaruzavaju i skrivenog laznog proroka. 67. Beslovesni um ne vaspitava svoju dusu: on je udaljava od ljubavi i uzdrzanja. 68. Uzrok neprilicnih pojmova jeste losa narav, podrzavana gordoscu i nadmenoscu. 69. Navedenome su jos svojstveni licemerje i zloca, kao i podlost, podsmesljivost i

najrdjavija laz. 70. Takvi ljudi robuju i zavisti, drskosti, gnevu, tuzi i zlopamcenju. 71. Takav je put onih koji zive u nemarnosti i takve se riznice kriju u meni. 72. Zlopacenje i smirenje spasavaju dusu i oslobadjaju je od pomenutih strasti. 73. Znak razumnog uma jeste korisna beseda, a znak dobre duse - vrlinsko delo. 74. Prosvecen um iznosi mudre reci, a cista dusa u sebi uzgaja bozanstvene

pomisli. 75. Pomisli revnitelja se poucavaju u premudrosti: njegove reci prosvecuju

slusaoce. 76. Dusa u koju su zalozene vrline uzgaja blage pomisli. Dusa, pak, u koju su

zalozene zle sklonosti radja neprilicne pomisli. 77. Strasna dusa je radionica zlih pomisli i iz svoje riznice iznosi zlo (Mt.12,35). 78Dobra riznica je vrlinska navika i dobar um iz nje iznosi blaga. 79. Um koji je pokretan Bozanskom ljubavlju uzgaja dobre misli o Bogu. Onaj pak,

koji je pokretan samoljubljem radja sve suprotno. 80. Um koji je pokretan ljubavlju prema bliznjem, neprestano o njemu misli dobro

(1.Kor.13,5). Onaj pak, koji je pokretan suprotnim, uvek u njemu pretpostavlja nesto lose. 81. Vrline su uzrok dobrih pomisli, uzrok vrlina su zapovesti, a uzrok njihovog

ispunjavanja jeste proizvoljenje. 82. Vrline i poroci, koji postoje u dusi ili koji je napustaju izazivaju dobro ili lose

raspolozenje, pokrecuci je na pomisli koje su suprotne jedne drugima. 83. Uzrok zlih pomisli jesu strasti, uzrok strasti jeste neposlusnost zapovestima,

uzrok neposlusnosti jeste prelest cula, a prelesti - nepaznja uma na delu cuvanja cula. 84. Kod onih koji napreduju dobra raspolozenja jos uvek mogu da budu smenjena

suprotnim. Kod savrsenih, pak, ta raspolozenja su nepromenjiva. 85. Snaga duse se sastoji u neizmenjivoj vrlinskoj navici. Onaj ko ju je stekao je

govorio: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim.8,35). 86. Prethodnik svih strasti jeste samoljublje. Nakon svih dolazi gordost.

125

87. Tri glavne pohotne pomisli imaju svoj izvor u strasti samoljublja. 88. Te tri pomisli jesu: stomakougadjanje, tastina i srebroljublje. Iz njih izlaze sve

ostale strasne pomisli, premda ne sve zajedno. 89. Stomakougadjanju sleduje blud, a tastini - gordost. Ostale idu za njima trima. 90. Za svim trima, dakle, idu: tuga, gnev, zlopamcenje, zavist, uninije i ostale...  MOLITVA 91. Vladiko svih, Hriste, izbavi nas i od pogubnih strasti i od pomisli koje radjaju. 92. Tebe radi smo sazdani, da u tebi budemo blazeni, nastanivsi se u raj koji si

zasadio. 93. Sadasnje bescasce smo sami navukli na sebe, blazenoj sladosti pretpostavivsi

pogubnu. 94. Stoga smo sami u sebi primili kaznu, umesto vecnog zivota nasledivsi smrt. 95. Kao sto si uvek gledao na nas, Vladiko, i do kraja [milostivo] gledaj na nas. Kao

sto si blagovoleo da se ovaplotis nas radi, tako nas i spasi sve. 96. Jer, ti si dosao da spases nas propale. Nemoj nas odvajati od udela onih koji su

se spasli. 97. Vaskrsni duse i spasi tela, cisteci nas od svake skverni. 98. Raskini lance strasti koji nas sputavaju, kao sto si rasterao vojske necistih

demona. 99. I izbavi nas njihove tiranije, kako bismo posluzili tebi jedinome, Svetlosti vecnoj. 100. Tada cemo, po vaskrsenju iz mrtvih, sa andjelima ciniti jedinstven blazeni i

vecno nerazrusivi hor.   

DOBROTOLjUBLjEBLAZENI AVA TALASIJE

AVA TALASIJE PREZVITERU PAVLU,O LjUBAVI, UZDRZANjU I DUHOVNOM ZIVOTU

 

STOSLOV CETVRTI

ciji akrostih glasi:  

Nego, moli se usrdno Bogu nasemda se izbavimo kako od pravog,

tako i od umisljenog zla.   1. Onaj ko je svoj um izbavio od ljubljenja i milovanja tela, Zivotvornim Duhom je

umrtvio dela telesna (Rim.8,13). 2. Nemoj misliti da ces se osloboditi od sklonosti ka telesnom ukoliko se tvoj um jos

bavi onim sto je svoj^veno telu. 3. Telu su svojstvena cula i sve sto je culno. I dusi su svojstveni um i ono sto je

misleno. 4. Odvoji svoju dusu od cula i culnoga, pa ce tvoj um poceti da prebiva u Bogu, te

da se bavi duhovnim predmetima. 5. Bogu su srodna umna bica, koja se samo umom spoznaju.Cula i sve culne stvari

su, pak, stvoreni da sluze umu.

126

6. Neka ti cula i culne stvari sluze za duhovno sagledavanje, a ne za zadovoljavanje telesnih pohota.

7. Naredjeno ti je da umrtvis dela telesna kako bi kroz naporne podvige vaskrsao svoju dusu umrtvljenu telesnim uzivanjima.

8. Neka Bog bude tvoj gospodar, a ti gospodari nad culima. Buduci dobar, nemoj davati da nad tobom vlada ono sto je gore od tebe.

9. Bog je vecan, beskrajan i neogranicen. On je onima koji ga slusaju obecao vecna, beskrajna i neiskaziva blaga.

10. Umu je svojstveno da prebiva u Bogu i da umuje o Njemu, o Njegovom promislu i o Njegovom Strasnom sudu.

11. Ti imas vlast da izaberes jedno ili drugo. Budi nastrani boljega, pa ces sebi potciniti losije.

12. Kao tvorevine blagoga Boga, dobra su cula i dobro je ono sto je culno. Ipak, oni nikako ne mogu da se uporede sa umom i onim sto je umno.

13. Vladika se stvorio slovesno i umno bice, koje je sposobno za poznanje svega i Njega samog. Cula i ono sto je culno On je sazdao da bi sluzilo u te svrhe.

14. Neumesno da nepotrebni sluga sebi potcini dobrog gospodara. Tako je neumesno i da se slovesni um potcinjava truleznom telu.

15. Ukoliko ne vlada nad culima, um ce preko njih pasti u greh. Prelescen culnim uzivanjem, on obicno radja neprilicnost.

16. Drzeci u vlasti svoja cula, cvrsto zatvaraj i secanje. Jer, utisci koja su dobijeni posredstvom cula putem secanja ponovo pokrecu strasti.

17. Zamaraj telo i cesce se moli, pa ces se uskoro osloboditi neutemeljenih pomisli. 18. Neprestano se poucavaj u Recima Bozijim. Trudoljubivo upraznjavanje te vrste

iskorenjuje strasti. 19. Od lutanja medju strastima um izbavljaju citanje, bdenje, molitva i

psalmopojanje. 20. Prolece budi biljke u zivot. I bestrasce podstice um na poznanje postojeceg. 21. Ispunjavaj zapovesti, pa ces steci mir. Zavoli Boga,pa ces dobiti poznanje. 22. Ti si osudjen da hleb poznanja jedes u bolnom naporu i u znoju svog lica. 23. Nemar je praoca doveo do pada. Lisivsi ga rajskih uteha, on ga je osudio na

smrt. 24. I ti svojoj Evi naredi da se cuva zmije kako ti, prelescena, ne bi dala da okusis

od zabranjenog ploda. 25. Dusa po prirodi ozivljava telo. I dusu ozivljavaju vrlina i poznanje. 26. Onaj ko misli da je mudar lici na bezvodni oblak, koga nose vetrovi tastine i

gordosti. 27. Bezeci od sujete, cuvaj se i bluda, kako ne bi, izbegavajuci pocasti, pao u

bescasce. 28. Izbegavajuci tastinu, pogledaj ka Bogu, kako ne bi zapao u samomnjenje ili

blud. 29. Tastini je svojstveno da deluje radi pokazivanja, a gordosti da ponizava druge i

da se gnevi. 30. Izbegavajuci stomakougadjanje, cuvaj se covekougadjanja koje se lukavo trudi

da pokaze bledilo tvoga lica. 31. Divan je post koji se raduje skromnom jelu, koji je zadovoljan oskudnom

trpezom i koji izbegava covekougadjanje. 32. Posteci do veceri, nemoj se presicavati kako ne bi ispalo da zidas ono sto si tek

razrusio. 33. Uzdrzavajuci se od vina, nemoj piti mnogo ni vode, inace ces svejedno bludu

pruziti vestastvo [tj. hranu]. 34. Gordost nas nagovara da ne trazimo Boziju pomoc, dase uzdamo u sebe i da se

uznosimo nad ljudima. 35. Na raspolozenju su dva sredstva protiv gordosti. Ukoliko se ona ne iskoriste,

nevoljno ce naici trece, koje je veoma surovo.

127

36. Gordost progone molitva sa suzama, izbegavanje da se bilo ko ponizi i nevoljne skorbi.

37. Urazumljavanje kroz iskusenja jeste duhovni zezal: on uci smirenoumlju onoga ko se uznosi u svojoj nerazumnosti.

38. Umno je ne potciniti se pomisli onoga ko nas tajno nagovara protiv bliznjega. 39. Bastovan koji ne brine o korovu gusi rast povrca. I um koji ne cisti pomisli, gubi

plodove podviznickog truda. 40. Razuman je onaj ko slusa savet, narocito kada ga po Bogu daje duhovni otac. 41. Onaj ko je umrtvljen strastima ne moze da razume savet, niti je sposoban da se

potcini duhovnom rukovodstvu. 42. Onaj ko ne prima savet ne koraca pravim putem, nego stalno luta preko strmina

i provalija. 43. Monah jeste um koji se odresio od culnoga i koji slastoljubivoj pomisli ne

dozvoljava da mu izadje na oci. 44. Lekar je um koji je sam sebe izlecio, te onim cime je izlecio sebe leci i druge. 45. Trazi vrlinu, a potom se staraj da je ne izgubis, kako ne bi ziveo sramno i umro

nemilosrdno. 46. Gospod nas Isus Hristos je svima darovao svetlost. Medjutim, oni koji mu ne

veruju sami sebe drze u mraku. 47. Nemoj smatrati da je mala stvar lisiti se vrline: na taj nacin je smrt usla u svet. 48. Poslusno ispunjavanje zapovesti jeste vaskrsenje mrtvih, buduci da je zivot

prirodna posledica vrline. 49. Za umrtvljivanjem uma kroz prestupanje zapovesti nuzno ide i smrt tela. 50. Prestupivsi zapovest, Adam je potpao pod smrt. Spasitelj je, buduci poslusan,

umrtvio smrt. 51. Umrtvi greh kako ne bi vaskrsao mrtav i kako iz male smrti ne bi presao u

veliku. 52. Spasitelj se ovaplotio zbog Adamovog prestupa, tj. da bi, razresivsi kletvu, sve

vaskrsao. 53. Iz ovog zivota u vecni prelazi onaj ko je umrtvio strasti i oslobodio se neznanja. 54. Proucivsi Pismo naci ces zapovesti. Ispunivsi receno, oslobodices se od strasti. 55. Ispunjavanje zapovesti cisti dusu. Ocistivsi se, ona postaje pricesnica svetlosti. 56. Drvo zivota jeste poznanje Boga. Pricestivsi se njim, cisti ostaje besmrtan. 57. Pocetak delatnog zivota jeste vera u Hrista, a kraj - ljubav prema Bogu. 58. Isus Hristos je Gospod i Bog nas, koji nam je darovao veru u Njega radi

zadobijanja vecnog zivota. 59. On nam se javio, sjedinivsi Bozanstvo sa dusom i telom, kako bi, kao Bog,

izbavio od smrti i dusu i telo. 60. Steknimo veru kako bismo dospeli do ljubavi, iz koje se radja svetlost poznanja. 61. Po sticanju vere sledi strah Boziji, uzdrzanje oduzivanja, trpljenje bola, nada u

Boga, bestrasnost, ljubav. 62. Iz iskrene ljubavi radja se prirodno poznanje. Posle njega nastupa ispunjenje

vrhovne zelje, tj. blagodat bogoslovlja. 63. Um strasti obuzdava silom straha Bozijeg, verujuci u Boga i u Njegove opomene

i obecanja. 64. Od onoga kome je darovana vera ocekuje se uzdrzanje.Utvrdivsi se, ono radja

trpljenje, koje podrzava trudoljubive navike. 65. Znak trpljenja jeste ljubav prema naporima. Oslanjajuci se na njih, um stice

nadu da ce dobiti ono sto je obecano i izbeci ono cime se preti. 66. Ocekivanje buducih dobara sjedinjuje um sa ocekivanim. Ziveci u tom spoju, on

zaboravlja na sadasnja dobra. 67. Onaj ko je okusio od ocekivanog, napusta sadasnje. Tada, naime, on sve svoje

zelje predaje tome sto je probao.

128

68. Buduca dobra je obecao sam Bog. Onaj ko mu je poverovao zeli buduce kao da je sadasnje.

69. Znak da um zivi u ocekivanim dobrima jeste pokusaj da u sebi utvrdi potpuni zaborav sadasnjih stvari i da napreduje u poznanju buducih blaga.

70. Dobro je bestrasce kome nas uci Bog istine, odasvud o njemu uveravajuci bogoljubivu dusu.

71. Dobra koja su pripremljena naslednicima obecanja jesu prevecna, pre svih vekova i iznad svakog uma i reci.

72. Saobrazimo se sa pravilima blagocasca kako bismo se udaljili od strasti i kako ne bismo otpali od nade.

73. Isus Hristos je jedan od Svete Trojice. Njegov sunaslednik treba i ti da budes. 74. Onaj koga je Bog naucio poznanju postojeceg nece imati teskoca da veruje

Pismu u onome sto predskazuje. 75. Nalazeci um oslobodjen od strasti, Sveti Duh ga srazmerno tajno uvodi u

poznanje oioga cemu se nadamo. 76. Saglasno sa ociscenjem uma, dusa se rukovodi i ka poznanju Bozanskih Reci. 77. Onaj ko je dolicno uredio telo svoje i ko se upraznjava u Bozanstvenom

poznanju, samim poznanjem se sve vise i vise cisti. 78. Um koji pocinje da se bavi mudroljubljem o Bozanskim stvarima, zapocinje od

vere. Krecuci se i hodeci medju tim stvarima, on opet dolazi do vere, premda vise. 79. Primetili smo da pocetak mudroljublja o Bozanstvenom prati strah, dok njegov

kraj predupredjuje ljubav, 80. Um koji pocinje da se bavi mudroljubljem polazi od pazljive vere i dostize do

bogoslovlja, koje se prostire iza granica svakog uma i koje odredjuju kao nezaboravnu veru i sagledavanje skrivenih stvari.

81. Reci o Bogu, koje sagledavaju sveti, ne odnose se na ono sto je On, nego na ono sto je oko Njega.

82. Sve reci o Bogu mogu biti ili potvrdne ili odricne. 83. Tako se sustina, Bozanstvo, blagost i druge slicne reci izricu potvrdno, a

bespocetno, beskrajno, neograniceno i slicne odricno. 84. S obzirom da je Sveta Trojica sustina koja je iznad svakog uma i reci, tj.

skriveno Bozanstvo, sve sto moze da se misli o Njoj ima navedeni [tj, odricni karakter]. 85. Kao sto se veruje u jedinstveno Bozanstvo Svete Trojice, tako se ispovedaju i Tri

Lica jedinstvenog Bozanstva. 86. Potvrdni i odricni navedeni [izrazi] odnose se uopstena Tri Lica Svete i

Jedinosusne Trojice. Potvrdni [izrazi] su vecinom vezani za posebna svojstava svakog Lica, a odrecni za zajednicku [sustinu].

87. Licna svojstva Bozanskih Ipostasi su Ocinstvo, Sinovstvo i Proishodjenje, i druga koja se pripisuju pojedinacnom.

88. Ipostas odredjuju kao sustinu sa licnim svojstvima.Tako svaka Ipostas ima i ono sto je zajednicko sustini i ono sto je svojstveno njoj samoj.

89. Ono sto se izrice kao opste u Svetoj Trojici po odricanju prosudjuje se kao vaznije. U odnosu na svojstva Ipostasi nije tako. Medju njima, kako je vec receno, neka su potvrdna, adruga odrecna, kao naprimer nerodjenost i rodjenost, i slicna. Nerodjenost oznacava da se Otac nije rodio, a rodjenost znaci dase Sin rodio.

90. Izrazi i imenovanja se koriste da bi se razjasnilo ono sto se sagledava oko sustine Svete Trojice, kao sto je receno (up. 81.). Ono sto se tice [same sustine] jeste nespoznatljivo umu i neiskazivo recima: to zna jedino sama Trojica.

91. Kao sto se jedna sustina Bozanstva naziva triipostasnom, tako se Sveta Trojica ispoveda jednosusnom.

92. Otac se sagledava kao bespocetni i kao pocetak. Bespocetan je kao nerodjen, a pocetak kao Roditelj Sina i Ishoditelj Duha Svetog, koji su proizasli od Njega po sustini i koji prevecno postoje u Njemu.

93. Uzdizuci se do Trojice, jedinica ostaje jedinica, i Trojica, svodeci se do jedinice, ostaje Trojica. To i jeste zacucujuce!

129

94. Sin i Duh Sveti se ne ispovedaju kao bespocetni, premda su vecni. Oni nisu bespocetni buduci da se prema Ocu odnose kao prema pocetku i izvoru. Vecni su, opet, jer od vecnosti sapostoje Ocu, jedan rodjenjem, a drugi ishodjenjem.

95. Jedinstveno Bozanstvo Svete Trojice drze nerazdeljivim i cuvaju neslivenim Tri Ipostasi jedinstvenog Bozanstva.

96. Licno svojstvo Oca jeste nerodjenost, Sina - rodjenost, Duha Svetoga - ishodjenje. Nacelo Sina i Svetoga Duha koje se pominje ne smatra se vremenskim. Ta i kako bi? Naprotiv, hoce dase istakne Nacelo iz koga (kao svetlost iz sunca) imaju vecno postojanje. Jer, Oni iz Njega proizilaze po sustini, premda i nisu posle Njega.

97. Licna svojstva Ipostasi se uvek sagledavaju kao nepokretna i neizmenjiva, dok je opsta sustina ili Bozanstvo - nerazdeljno.

98. Ispovedamo Jedinicu u Trojici i Trojicu u Jedinici,tj. kao nerazdeljivo razdeljivu i razdeljivo sjedinjenu.

99. Jedan se pocetak u Bozanstvu sagledava, tj. Otac, kao pocetak Sina i Duha, Roditelj i vecni, beskrajni, bezgranicni, jednosusni i nerazdeljivi izvor savecnih. On je Tvorac, Promislitelj i Sudija svih tvari, kroz Sina u Svetom Duhu. Jer, receno je da je sve od Njega, kroz Njega i radi Njega (Rim.11,36). Njemu slava u vekove. Amin.

100. Sina i Svetoga Duha ispovedamo savecnim, ali ne i sabespocetnim Ocu. Oni su savecni stoga sto sapostoje sa beskrajnim Ocem. Oni, pak, nisu bespocetni buduci da nisu bezuzrocni, s obzirom da iz Njega proizilaze, kao svetlost iz sunca, premda i nisu posle Njega, kao sto rekosmo. Oni se nazivaju bespocetnim kada se misli na pocetak u vremenu, kako se ne bi pomislilo da podlezu vremenu Oni od kojih proizilazi vreme. Oni, dakle, nisu bespocetni u odnosu na Uzrok, ali su bespocetni u odnosu na vreme, s obzirom da no stoje pre svakog vremena i veka, s obzirom da su iznad svakog veka i vremena, s obzirom da je od Njih proizisao svaki vek i vreme, kao i sve sto sadrze vek i vreme i s obzirom da su, kao sto smo rekli, savecni sa Ocem. Njemu zajedno sa Njima pripada slava i sila u vekove vekova. Amin.

 

DOBROTOLjUBLjE

SVETI TEODOR, EPISKOP EDESKI

 

Kratko svedocanstvo o njemu

 Teodor je sin molitava i vidjenja svojih roditelja, stanovnika Edese. Kada je poceo da

se skoluje, on nije pokazivao sposobnost za ucenje, Stoga se molio Bogu da mu otvori razum. Jednom se za vreme Liturgije sakrio pod svetu trpezu, gde mu je neki decak, nahranivsi ga sacem, usladio usamljenost. Saznavsi za dogadjaj, episkop koji je svestenodejstvovao posvetio je Teodora za cteca. I on je ostao u obitelji, gde je lako i slobodno izucavao tadasnji krug nauka kod opsteg nastavnika Sofronija. Sa osamnaest godina on je ostao bez roditelja. Potom je podelio svoje imanje siromasnima, ostavivsi jedan deo sestri. Sa dvadeset godina je otisao u Obitelj svetoga Save koja se nalazi blizu Jerusalima, gde je dvanaest godina proveo u opstezicu. Zatim je dvadesetcetiri godine proveo kao zatvornik. Iz njegovog zatvora su ga izveli po zahtevu patrijarha Antiohije i patrijarha Jerusalima. Potom je bio rukopolozen za episkopa grada Edese. Kada je stigao u Edesu, sve svoje snage je upregao na dobro Crkve i vernika. Medjutim, njegovi napori su nailazili na velike prepreke od strane muslimana koji su vladali gradom, te jeretika, koji su bili glavni zivalj. Videci uzaludnost svojih napora. pa cak i opasnost za svoj zivot, sveti Teodor je krenuo u Bagdad, kod kalifa Mavije, da moli za milost. Izlecivsi kalifa od bolesti, on ga je nagovorio da izda zapovest Kilikiji, Siriji i Mesopotamiji, da vrate Edeskoj Crkvi njenu imovinu i da ne ometaju obracanje u Pravoslavlje. Kada se vratio u Edesu, pravoslavna pastva ga je radosno docekala. Ona se potom mnozila, zahvaljujuci

130

obracanjima jeretika. Revnosni, Bogom vodjeni pastir je blagotvorno upravljao njome. Osetivsi da mu se priblizava smrt i zeleci da pocine u svojoj predjasnjoj usamljenickoj keliji, on je otisao u Palestinu. Na mestu svojih pustinjackih podviga on je uskoro i usnuo u Gospodu, 9. jula, kada se i slavi njegov spomen. U Carigradu je tada, u IX veku vladao Mihail sa majkom Teodorom.

Paznji citalaca predlazemo sto dusespasonosnih poglavlja koje je on sastavio na molbu staraca obitelji, dok je jos ziveo kao zatvornik. O njima sastavljaci grckog Dobrotoljublja pisu: "Ne mozemo sa sigurnoscu kazati da li je sveti Teodor ostavio za sobom i neke druge spise. Sto poglavlja koja je trudoljubivo sastavio mi smestamo zajedno sa drugim spisima otaca koji su posveceni trezvoumlju. On je dobro opisao delo svestenog trezvoumlja. Ona mogu doneti bogatu duhovnu korist onima koji ih sa dostojnom paznjom budu citali".

   

DOBROTOLjUBLjEPREPODOBNI I BOGONOSNI OTAC NAS TEODOR,

VELIKI PODVIZNIK I EPISKOP EDESE

STO DUSEKORISNIH POGLAVLjA

 

1. Posto smo se blagodacu blagog Boga, odrekavsi se satane i njegovih dela, sjedinili sa Hristom u pocetku u banji preporoda, a potom ponovo u monaskim zavetima, [potrudimo se] da ispunjavamo Njegove zapovesti. Od nas se navedeno trazi ne samo zbog dvostrukog obecanja, nego i zbog prirodnog duga. Bog nas je, naime, u pocetku sazdao veoma dobrim. Stoga smo duzni da i budemo dobri. Greh je usao u nas zbog nase nepaznje i u nama proizveo ono sto je protivprirodno. Ipak, po svojoj velikoj milosti, Bog nas je ponovo prizvao i kao Bestrasni obnovio svojom strascu. Iskupljeni cenom Krvi Hristove, mi se izbavljamo od drevnog prestupa praoca. Prema tome, nece biti nista veliko ukoliko postanemo pravedni. Naprotiv, ukoliko otpadnemo od pravednosti, bicemo dostojni zalosti i osude.

2. Dobro delo koje je liseno ispravne vere jeste potpuno mrtvo i nedejstveno. I sama vera bez pravednih dela ne spasava nas od vecnog ognja. Jer, Gospod govori: Ako me neko ljubi, zapovesti moje drzace (Jn.14,23). Stoga, ukoliko ljubimo Gospoda i verujemo u Njega, ispunjavajmo Njegove zapovesti kako bismo dobili vecni zivot. Ukoliko, pak, prezremo ispunjavanje naredbi kojima se pokorava sva tvorevina, mi sebe ne mozemo nazvati vernima, premda smo pocastvovani iznad svake tvari. U tom slucaju cemo se jedini od svih pokazati kao neposlusni naredbama Tvorca i kao nezahvalni Dobrotvoru.

3. Ispunjavajuci Hristove zapovesti, mi nista ne cinimo za Njega, kome nista nije potrebno i koji, zapravo, daje sva dobra. Naprotiv, mi sami sebi cinimo dobro buduci da njima dobijamo vecni zivot i nasladjivanje neizrecivim blagima.

4. Onaj ko nas ometa u ispunjavanju zapovesti Bozijih, makar bio i otac, ili mati, ili bilo ko, treba da nam postane odbojan i mrzak. Inace cemo i mi cuti: Koji ljubi oca ili mater, ili bilo koga od ljudi, vecma nego mene, nije mene dostojan (Mt.10,37).

5. Prinudimo se koliko god mozemo da ispunjavamo zapovesti Gospodnje kako ne bismo bili vezani nerazresivim uzama zlih pohota i dusegubnim uzivanjima. Inace ce i na nas da se primeni osuda koja je izrecena besplodnoj smokvi: Poseci je! Zasto i zemlju da slabi (Lk.13,7). Jer, kaze, svako ko dobra roda ne radja sece se i u oganj baca (Lk.3,9).

6. Onaj ko biva pobedjivan pohotama i uzivanjima i krece se u svetu, ubrzo ce upasti u mreze greha. Greh koji je jednom ucinjen jeste isto sto i vatra u suvoj travi, ili kamen koji se kotrlja sa brda, ili vodeni tok koji se siri ulivanjem novih pritoka. Sve to na svaki nacin vodi pogibli onoga ko zivi gresno.

7. Dok zivi protivprirodno [usled greha], dusa postaje divlja, ispunjavajuci se trnjem uzivanja. Ona postaje staniste neobicnih zveri, kao sto je receno: Onde ce se upokojiti onokentauri, onde ce jez podizati mladuncad i demoni ce se susretati sa onokentaurima

131

(Is.34,14-15), sto predstavlja razlicite necasne strasti. Kada se, pak, povrati u svoje prirodno stanje (sto zavisi od njene volje sve dok je vezana za telo), dusa pripitomljava sebe marljivim trudoljubljem i zivotom u skladu sa zakonom Bozijem. Zveri koje su se gnezdile u njoj ce se razbezati da bi joj prisli cuvari naseg zivota, tj. andjeli, praveci od njenog obracenja dan veselja. I blagodat Svetoga Duha ce sici na nju, uceci je poznanju da bi se ocuvala u dobru i da bi ga uvecala.

8. Molitvu oci nazivaju duhovnim oruzjem bez koga ne treba izlaziti u borbu, kako ne bismo bili zarobljeni i odvedeni u neprijateljsku zemlju. Medjutim, cistu molitvu ne moze da stekne onaj ko se nije priljubio uz Boga sa ispravnim srcem. On, naime, daje molitvu onome ko se moli i coveka uci poznanju.

9. Od nas ne zavisi da li ce strasti uznemiravati dusu i izazivati borbu. Medjutim, od nas zavisi da li ce se strasne pomisli zadrzavati u nama i pokretati strasti. Prvo je bezgresno, s obzirom da ne zavisi od nas. Drugo nam, medjutim, donosi vence (ukoliko se smelo suprotstavimo i pobedimo), ili nas podvrgava mukama (ukoliko iz osamucenosti i strasljivosti budemo porazeni).

10. Postoje tri opste strasti iz kojih se radjaju sve ostale: slastoljublje, srebroljublje i slavoljublje. Njih slede pet drugih duhova zlobe. Od njih se, najzad, radja veliko mnostvo strasti i svi vidovi mnogoobrazne rdjavosti. Onaj ko je pobedio tri nacelnika i vodje, ujedno je savladao i drugih pet, a za njima pokorava i sve strasti.

11. Kada se secamo onoga sto smo ucinili pod dejstvom strasti, dusa se iznova muci. Ukoliko se strasne uspomene sasvim izbrisu iz srca i vise ga ne izazivaju znacice da su nam predjasnji gresi oprosteni. Jer, sve dok se dusa strasio krece ocigledna je vlast greha.

12. Telesne i vestastvene strasti obicno slabe i venu usled telesnih zlopacenja, dok se dusevne i nevidljive unistavaju smirenoumljem, krotoscu i ljubavlju.

13. Strasnu pohotu isusuje uzdrzanje i smirenoumlje, plameni gnev ukrocuje ljubav, a pomisli koje lutaju sakuplja usredsredjena molitva zajedno sa secanjem na Boga. Na taj nacin se ciste tri dela duse. Ispravljajuci ih, i bozanstveni apostol govori: Starajte se da imate mir sa svima i svetost, bez koje ni?o nece videti Gospoda (Jev.12,14).

14. Neki se nalaze u nedoumici da li da kazu da pomisao pokrece strasti, ili da strasti pokrecu pomisao. Jer, jedni kazu jedno, a drugi drugo. Ja, pak, smatram da pomisli dolaze od strasti. Jer, da u dusi nema strasti, ni strasne pomisli je ne bi uznemiravale.

15. Demoni koji neprestano ratuju protiv nas imaju obicaj da nas ometaju u vrlinama koje mozemo da vrsimo s obzirom da su po meri nasih snaga, i da nas nagovaraju da se prihvatamo onih koje nadmasuju nase snage i koje nisu blagovremene [tj. za koje nismo dorasli]. One koji napreduju u poslusanju oni nagovaraju da se late dela bezmolvnika, a bezmolvnicima i otselnicima dosaptavaju da se drze opsteziteljnog pravila. Na isti nacin oni postupaju i kada su u pitanju druge vrline. Medjutim, nama ne treba da su nepoznate njihove podvale. Mi, naime, znamo da je dobro ono sto se cini u svoje vreme i sa merom, te da je stetno sve sto je neumereno i neblagovremeno.

16. One koji se krecu u svetu i susrecu sa predmetima strasti, demoni napadaju i nagovaraju na gresna dela. One, pak, koji zive u pustinjama u kojima su retki [navedeni] predmeti, oni uznemiravaju pomislima. Drugi [vid] borbe je mnogo tezi od prvog. Jer, za borbu koja biva sa predmetima neophodni su i vreme, i mesto, i ostale povoljne okolnosti. Naprotiv, um se lako krece i tesko zagradjuje [od spoljasnjih uticaja]. Kako bismo se suprotstavili u netelesnoj borbi data nam je cista molitva i nalozeno nam je da u njoj neprestano prebivamo. Ona jaca um za podvig koji se vrsi i bez ucesca tela.

17. Ukazujuci na potpuno umrtvljivanje strasti, apostol govori: A koji su Hristovi, raspese telo sa strastima i zeljama (Gal.5,24). Jer, tek kada umrtvimo strasti, unistimo pohote i mudrovanje tela potcinimo duhu, mi uzimamo na sebe krst i idemo za Hristom. Udaljavanje [od sveta] nije nista drugo do umrtvljivanje strasti i javljanje zivota sakrivenog u Hristu.

18. Oni koji stradaju od pobune tela smrti (Rim.7.24) i napustaju neprestanu borbu sa njim, ne treba da osudjuju telo, nego same sebe. Jer, da mu nisu davali snage i pobrinuli se da zadovolje njegove pohote, oni ne bi toliko stradali. Ili mozda ne vide one koji su raspeli svoje telo sa strastima i pohotama, i koji na smrtnom telu svome nose umiranje Isusovo. Oni ga imaju kao pomocnika u dobru, a ne kao protivnika: ono je,

132

naime, pokorno i upravlja se zakonom Bozijim. Neka i oni postupaju na slican nacin, te ce i oni uzivati u istom miru.

19. Svako slaganje pomisli sa bilo kojom zabranjenom pohotom, tj. naginjanje ka uzivanju predstavlja greh za monaha. Jer, u pocetku pomisao pomracuje um preko stradalnog dela, a potom se dusa slaze sa uzivanjem, podlezuci u borbi. To je, dakle, slaganje koje je, kako rekosmo, greh. Ukoliko se navedeno stanje produzi, rodice se takozvana strast koji malo po malo dovodi do greha na delu. Zbog toga prorok hvali one koji razbijaju o kamen decu vavilonsku (Ps.136,9). Znacenje recenoga je jasno za onoga ko je razuman i razborit.

20. Kao sluzitelji ljubavi i mira, andjeli se raduju nasem pokajanju i napredovanju u vrlini. Stoga se oni staraju da nas ispune duhovnim sagledavanjima, pomazuci nam u svakom dobru. Naprotiv, kao pronalazaci gneva i zlobe, demoni se raduju kada se smanjuje vrlina. Njihov trud predstavlja uvlacenje nasih dusa u sramna mastarenja.

21. Vera je dobro blagog raspolozenja. Ona u nama radja strah Boziji, koji nas uci ispunjavanju zapovesti, tj. delanju. Iz delanja, opet, nice casno bestrasce. Cedo bestrasca, najzad, jeste ljubav koja i predstavlja ispunjenje svih zapovesti, vezujuci ih i drzeci ih sve zajedno.

22. Kada je zdravo, telesno culo oseca bolest koja ga zahvata. Onaj, pak, ko je ne oseca, pati od bezosecajnosti. I um cija je delatnost nepovredjena poznaje svoju snage i vidi otkuda na njega nadiru najmucnije strasti. On stoga u tom smeru upravlja svoje najjace suprotstavljanje. Strasno je, medjutim, ukoliko svoje dane provodi u bezosecajnosti, slicno onome ko se protiv neprijatelja bori nocu usled cega ne vidi njegove pokrete.

23. Nase sile ce dejstvovati u skladu sa svojom prirodom ukoliko se slovesna [sila] duse uporno usmeri na sagledavanje vrlina, ukoliko se zelateljna sila veze za navedeno sagledavanje i za Onoga ko nam ga pruza, tj. za Hrista Gospoda, i ukoliko se razdrazajna sila naoruza protiv demona.

24. Prema svetom Grigoriju Bogoslovu, slovesna dusa se sastoji iz tri dela. On je vrlinu slovesne sile nazvao razboritoscu, razumnoscu i mudroscu. Vrlinu razdrazajne sile je nazvao hrabroscu i trpljenjem, dok je vrlinu zelateljne sile oznacio kao ljubav, celomudrenost i uzdrzanje. Pravednost je, pak, rasirena u svima, uceci ih da dejstvuju na odgovarajuci nacin. Razboritoscu se, dakle, [dusa] suprotstavlja protivnim silama, braneci vrline, celomudrenoscu bestrasno gleda na stvari, ljubavlju cinn da volimo sve ljude kao same sebe, uzdrzanjem ogranicuje svako uzivanje, a hrabroscu i trpljenjem se naoruzava za nevidljivu borbu. Takvo je blagozvucno sazvucje dusevne svirale.

25. Onaj ko se trudi oko celomudrenosti i ko cezne za blazenom cednoscu (koja bez pogreske moze da se nazove bestrascem), neka zlopati i porobljuje telo, prizivajuci smirenoumno Bozanstvenu blagodat, te ce dobiti zeljeno. Onaj, pak, ko hrani svoje telo ne uzdrzavajuci se u jelu i picu napatice se od duha bluda. Mnogo vode gasi plamen. I glad, tj. uopste receno, svako uzdrzavanje sa dusevnim smirenjem gasi raspaljenost tela i sramna mastarenja.

26. Neka od tvoje duse, hristoljupce, sasvim odstupi strast zlopamcenja. Nikako nemoj dozvoliti da se u tebi nastani bilo kakvo neprijateljstvo. Jer, zlopamcenje koje se gnezdi u srcu lici na vatru koja tinja u slami. Naprotiv, ti treba da se usrdno molis za onoga ko te je uvredio i da mu cinis dobro koliko i cime mozes, kako bi svoju dusu izbavio od smrti i kako se ne bi lisio smelosti u molitvi.

27. U dusama smirenih pociva Gospod, a u srcu gordih - strasti bescasca. Jer, najvise moci protiv nas njima pruzaju visokoumne pomisli. Naprotiv, blazeno smirenje u najvecoj meri iz duse zajedno sa korenom cupa njihov korov. Stoga je ono opravdano nazvano strastoubicom.

28. Neka se tvoja dusa cisti od zlih uspomena i neka se prosvecuje dobrim pomislima, drzeci uvek na umu izreku da u vreme izlaska [iz tela] slastoljubivo srce predstavlja tamnicu i lance, a trudoljubivo - otvorena vrata. Jer, ciste duse, po izlasku iz tela, prate andjeli, rukovodeci ih ka blazenom zivotu. Naprotiv, duse koje su se uprljale i koje se nisu ocistile pokajanjem, avaj, preuzimaju demoni.

29. Prekrasna je glava koja je ukrasena dragocenom dijademom sa blistavim indijskim kamenjem i biserom. Medjutim, neuporedivo je lepsa dusa koja je bogata

133

poznanjem Boga, koja je prosvecena svetlim sagledavanjima i koja u sebi ima Presvetog Duha. Ko moze dostojno da opise lepotu takve blazene duse!

30. Nemoj dozvoliti da se gnev i jarost nastane u tvojoj dusi. Jer, receno je: Jarostan muz je ruzan (Pric.11,25), dok u srcu krotkih pociva mudrost (Pric. 14,33). Ukoliko strast gneva zavlada tvojom dusom, oni koji zive u svetu ce se pokazati kao bolji od tebe. Ti ces, pak, biti pokriven sramotom kao neiskusan monah.

31. U svakom iskusenju i u svakoj borbi neka ti molitva bude nepobedivo oruzje. Na taj nacin ces pobediti blagodacu Hristovom. Ipak, ona treba da bude cista, kako nam zapoveda nas premudri ucitelj, govoreci: Hocu, dakle, da se muzevi mole na svakom mestu, podizuci svete ruke bez gnjeva i dvoumljenja (1.Tim.2,8). Prema tome, onaj ko je nemaran prema molitvi, bice predan iskusenjima i strastima.

32. Napisano je da vino veseli srce coveka (Ps.103,15). Ti si, medjutim, obecao da ces plakati i ridati. Stoga udalji od sebe takvo veselje, pa ces biti obradovan duhovnim darovima. Ukoliko se, pak, budes uveseljavao vinom, provodices zivot zajedno sa sramnim pomislima i mnogo tugovati.

33. Nemoj misliti da praznici postoje radi pijenja vina. Naprotiv, oni [su ustanovljeni] radi obnove uma i dusevne cistote. Puneci utrobu jelima i picima, u stvari ces progneviti Onoga kome je praznik posvecen.

34. Nama je zapovedjeno da stalno bdijemo u psalmopojanju, molitvama i citanju, narocito u dane praznika. Monah koji bdi, istancava svoj razum radi dusekorisnih sagledavanja, dok neumereno spavanje ogrubljuje um. Medjutim, pazi da se za vreme bdenja ne upustas u prazne povesti i lukave pomisli. Jer, bolje je da spavas, negoli da bdis u ispraznim razgovorima i pomislima.

35. Smrt ce obresti i onaj ko u svome krilu hrani zmiju i onaj ko gaji zle pomisli u svom srcu. Jedan ce umreti od otrovnog ujeda u telo, a drugi od smrtonosnog otrova koji je primio u dusu. Mi bez odlaganja ubijamo rod otrovnice. Isto tako ne bi trebalo da dozvolimo zlim pomislima da se radjaju u srcu, kako se potom ne bismo gorko napatili.

36. Cista dusa opravdano moze da se nazove izabrani sasud, i zatvoreni vrt (Pes.4,12) i presto osecanja (Pric. 12,23). Medjutim, dusa koja je oskrnavljena necistotom jeste prepuna smrdljive prljavstine.

37. Od iskusnih i delatnih staraca sam cuo da se lukave pomisli u dusi radjaju od ukrasavanja u odeci, od presitog trbuha i stetnih razgovora.

38. Pohlepa za imovinom ne treba da se nastani u dusi podviznika. Jer, monah sa mnogim imanjem jeste brod koji ??opusta vodu, koji premecu talasi mnogih briga i koji na kraju tone u dubinu zalosti. Bolest srebroljublja radja mnoge strasti, zbog cega je sa pravom nazvana korenom svih zala.

39. Nesticanje i cutanje su dve riznice sakrivene na polju monaskog zivota. Idi prodaj sve sto imas i podaj siromasima, te ces steci to polje. Iskopavsi blago, potrudi se da ga pazljivo sacuvas kako ti ga ne bi ugrabili. Na taj nacin ces se obogatiti neukradivim bogatstvom.

40. Posto si poceo da zivis zajedno sa duhovnim ocem, i posto si osetio korist od njegove blizine, nemoj dopustiti da te bilo ko udalji od ljubavi prema njemu i od zivota sa njim. Nemoj ga osudjivati ni za sto i nemoj govoriti o njemu lose, makar te grdio, pa cak i tukao. Zatvori uvo svoje za one koji pocnu da govore protiv njega. Ni u kom slucaju se nemoj druziti sa onim ko ga grdi, kako se na tebe ne bi naljutio Gospod i kako te ne bi izbrisao iz knjige zivih.

41. Podvig poslusanja se zasniva, kako smo upoznati, na odricanju od svega. Onaj ko mu se posvetio treba da se ogradi sa tri oruzja: sa verom, nadom i sveuvazavanom i Bozanstvenom ljubavlju. Zasticen njima, on ce uspesno moci da se podvizava dobrim podvigom i da stekne vence pravde.

42. Nemoj biti sudija postupaka svog [duhovnog] oca, vec ispunjavaj njegove zapovesti. Jer, demoni imaju obicaj da ti ukazuju na njegove nedostatke, kako bi zatvorili tvoje usi za njegove pouke. Na taj nacin ce te ili udaljiti sa [podviga) kao slabog i plasljivog borca, ili raslabiti pomislju neverovanja i razlenjiti za svaki vid vrline.

43. Onaj ko ne slusa zapovesti oca prestupa najznacajnije svoje zavete. Onaj, pak, ko je stekao poslusanje i odsekao svoju volju nozem smirenoumlja ispunjava (u meri koja zavisi od njega) ono sto je pri mnogim svedocima obecao Hristu.

134

44. Posto smo mnogo razmatrali, jasno smo uvideli i uverili se da onima koji se podvizavaju u poslusanju ocima veoma zavide neprijatelji naseg zivota, tj. demoni. Oni na njih skrgucu zubima i smisljaju najrazlicitije zamke. Sta sve ne cine, sta sve ne podmecu kako bi ih odvojili od otackih nedara? Oni im nalaze naizgled opravdane povode [za neposlusanje], stvaraju nezadovoljstvo, pobudjuju mrznju prema ocu, njegove pouke predstavljaju kao zamerke, a njegove zamerke kao ostre strele koje se zabadaju u srce. "Zasto si, kazu, buduci slobodan, izabrao da budes rob pod vlascu nemilosrdnog despota? Dokle ces da trpis uze, ne videci svetlost slobode". Potom mu podmecu pomisli [o vrednosti] gostoprimstva, sluzenja bolesnicima i staranja o siromasima. Najzad, oni preterano hvale podvig bezmolvija i potpunog usamljivanja, sejuci korov svake druge vrste u srce podviznika blagocasca sa [namerom] da ga izmame iz duhovnog okrilja otackog. Ukoliko ga izvuku iz tihog pristanista, oni ga bacaju u more koje je razjareno dusegubnom burom. Uzevsi ga pod svoju vlast kao zarobljenika, oni ga teraju da deluje po njihovim lukavim prohtevima.

45. Nalazeci se u poslusanju [duhovnome] ocu, nikad nemoj da smetnes sa uma lukavost neprijatelja i protivnika tvojih. Nemoj zaboravljati ni obaveze, ni obecanja koja si dao pred Bogom. Neka te ne pobede poruge, neka te ne uplasi izoblicavanje, podsmeh i grdnja, neka te ne savlada mnostvo lukavih pomisli. Nemoj se uklanjati od ocinske strogosti, nemoj prezreti blagi jaram smirenja drskim samodopadanjem i osoroscu. Naprotiv, polozivsi u srce rec Gospodnju da ce se spasti onaj ko pretrpi do kraja (Mt. 10,22), sa trpljenjem hitaj u podvig koji ti predstoji, gledajuci na Isusa, Nacelnika u Savrsitelja vere (Jev.12,1-2).

46. Stavljajuci zlato u topionicu, zlatar ga cini cistijim. Predajuci se podvizima potcinjavanja i zezen nevoljama zivota po Bogu, monah pocetnik se sa trudom i velikim trpljenjem uci poslusanju. Spalivsi u sebi losu narav, on se ispunjava smirenjem i postaje svetao i dostojan nebeskih blaga, tj. netruleznog zivota i blazenog kraja u kome je ukloljena svaka patnja i uzdisaj i u kome je neprestana radost i veselje.

47. Ispravna i duboko usadjena vera radja strah Boziji. Strah Boziji nas uci ispunjavanju zapovesti. Jer, receno je: "Ispunjavanje zapovesti postoji samo pri prisustvu straha". Iz ispunjavanja zapovesti se i sastoji delatna vrlina, koje je pocetak sagledateljne. Plod, pak, njihov jeste bestrasce. Kroz bestrasce se u nama radja ljubav. O ljubavi, najzad, ljubljepi ucenik govori: Bog je ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu (1.Jn.4,1b).

48. Monaski zivot je zaista prekrasan i dobar. On je zaista prekrasan i dobar ukoliko se provodi u granicama i zakonima koje su mu postavili njegovi nacelnici i predvodnici, nauceni Duhom Svetim. Jer, Hristov vojnik treba da bude bez vestastava, te da nije zaokupljen nikakvim svetskim zamislima i delanjima, kao sto govori apostol: Nijedan se vojnik ne uplice u poslove obicnog zivota, da bi ugodio vojvodi (2.Tim.2,4).

49. Monah, dakle, treba da bude bez stvari, da je bestrasan, da je daleko od svake lukave pohote, da nije sladokusac, da se ne opija, da nije lenj, ni srebroljubiv, slastoljubiv, ni slavoljubiv. Onaj ko se ne udalji od svega navedenoga nece moci ispravno da vodi andjelski zivot. Za one, pak, koji postupaju shodno navedenim pravilima, monaski zivot je blagi jaram i lako breme, s obzirom da bozanstvena nada sve cini lakim. Sladak je taj zivot, prijatna su njegova dela, dobro je njegov udeo: on se nece oduzeti od duse koja ga je stekla.

50. Ukoliko si se odrekao svetskih briga i primio monaski podvig, nemoj da zelis bogatstvo navodno radi davanja milostinje. Jer, i ta [namera] je prelest djavolska koja vodi tastini. Ona, naime, nagovora um na bavljenje mnogim poslovima. Jer, cak da imas samo hleb i vodu, ti mozes da steknes nagradu za gostoprimstvo. Najzad, da ni njih nemas, ti ces zasluziti nagradu za gostoljublje ukoliko gosta docekas u dobrom raspolozenju i pruzis mu rec utehe. U Jevandjelju je, naime, Gospod posvedocio da je siromasna udovica sa svoje dve lepte umnogome prevazisla proizvoljenje i zelju bogatih.

51. Receno se odnosi na one koji zive u bezmolviju. Oni, pak, koji se nalaze u poslusanju kod [duhovnog] oca treba samo jedno da imaju na umu, tj. da ni u cemu ne odstupaju od njegovih zapovesti. Jer, ispunjavajuci ih kako treba, oni ispunjavaju sve sto se od njih trazi. U suprotnom, oni koji odstupaju od tacnog ispunjavanja svog duga [kao poslusnika] ostaju neiskusni za bilo koji vid vrline i duhovnog zivota.

135

52. Evo ti moga saveta, hristoljupce: zavoli stranstvovanje, izbegavajuci brigu o zbivanjima u svojoj zemlji. Nemoj se vezivati brigama o roditeljima i ljubavlju prema rodjacima. Bezi od boravljenja u gradu i strpljivo sedi u pustinji, govoreci sa prorokom: Udaljih se bezeci i nastanih se u pustinji (Ps.54,8).

53. Trazi mesta koja su usamljena i udaljena od sveta. Nemoj se bojati ukoliko u njima vlada nedostatak i odsustvo najneophodnijih stvari. Ukoliko te neprijatelji okruze kao pcele ili ljute ose, napadajuci te svim mogucim pomislima, nemoj se strasiti, nemoj im okretati uho svoje, i nemoj napustati popriste borbe. Naprotiv, sve hrabro pretrpevsi, ponavljaj i govori: Trpeci potrpeh Gospoda, i obrati na me paznju, i uslisa moljenje moje (Ps.39,2). Na taj nacin ces ugledati velika dela Bozija, zastupnistvo, staranje i svako drugo spasonosno promisljanje.

54. Prijatelji treba da su ti, hristoljupce, ljudi koji su korisni i koji potpomazu [napredak] tvog zivota. Jer, Pismo govori da ti prijatelji budu mirni muzevi, duhovna braca, sveti oci, za koje je Gospod rekao: Ko izvrsi volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati (Mt.12,50).

55. Nemoj zeleti razlicita i skupa jela i nemoj se njima nasladjivati. Jer, kazano je: Ona koja se odala nasladama, ziva je umrla (1-Tim.5,6). Ako je moguce, izbegavaj da jedes do sita cak i prosta jela. Jer, pisano je: Nemoj da te zavede nasicivanje stomaka (Pric.24,15).

56. Ako si izabrao bezmolvnicki zivot, nemoj sebi dozvoliti da cesto boravis van kelije. [Boravak van kelije] je veoma stetan s obzirom da oduzima blagodat, pomracuje razmisljanje i slabi ceznju. Stoga je i receno: Obmana pohote menja nezlobivo srce (Mud.4,12). Prekini odnose sa mnogima kako ti um ne bi postao mnogobrizan, narusavajuci poredak bezmolvija.

57. Sedeci u keliji, nemoj svoje delo obavljati beslovesno, provodeci vreme u neradu. Jer, kako kazu, onaj ko putuje bez cilja uzalud se trudi. Naprotiv, stekni naviku dobrog delanja, sabiraj svoj um, pred ocima imaj uvek poslednji, tj. smrtni cas, misli o tastini sveta (tj. kako je privlacna, premda - nestalna i nistavna), pomisljaj o nevolji strasnog davanja odgovora (tj. o ljutim tuziocima koji ce predstavljati nasa dela, reci i misli koje su nam nudili i koje smo prihvatali), razmisljaj o paklenim mucilistima (u kojima ce biti zatvorene duse), predstavi sebi veliki i strasni dan (tj. dan opsteg vaskrsenja, i naseg stajanja pred Bogom i konacne odluke nelaznog Sudije), zamisli buduce muke gresnika (tj. njihov stid i grizu savesti, udaljavanje od Boga i guranje u vecni oganj, neuspavljivog crva i tamu bez svetlosti, gde su plac i skrgut zuba) i u misli prizovi i sva druga mucilista, ne prestajuci da stenjes i suzama zalivas svoje lice, odecu i mesto na kome sedis. Ja sam, naime, video da su slicnim mislima mnogi sticali obilni plac i na divan nacin cistili sve sile svoje duse.

58. Pomisljaj, takodje, na dobra koja su pripremljena pravednicima, na stojanje sa desne strane Hrista, na blagosloveni glas Vladike, na nasledjivanje Carstva nebeskog, na dar koji prevazilazi svaki um, na najsladju svetlost, radost bez kraja koju ne prekida nikakva tuga, na nebeske obitelji, na zivot sa andjelima i na sve drugo sto je obecano onima koji se boje Gospoda.

59. Te pomisli treba da te hrane, da lezu i da ustaju zajedno sa tobom. Gledaj da ih nikada ne zaboravljas. Ma gde se nalazio, svoj um nemoj odvajati od secanja na njih. Na taj nacin ce lukave pomisli bezati od tebe, a bozanstvene utehe ce ispunjavati tvoju dusu. Dusa koja nije ogradjena takvim mislima ne moze da postigne bezmolvije. Jer, izvor u kome nema vode uzalud nosi svoje ime.

60. Nacin, pak, zivota bezmolvnika treba da je sledeci: post (koliko god snage dozvoljavaju), bdenje, spavanje na goloj zemlji i svako drugo zlopacenje radi buduceg pokoja. Jer, kako govori Pismo, stradanja sadasnjeg vremena nisu nista prema slavi koja ce nam se otkriti (Rim.8,18). Narocito je neophodna cista, neprestana i neprekidna molitva: ona je cvrst bedem, tiho pristaniste, cuvar vrlina, istrebljenje strasti, dobro nastrojenje duse, ociscenje uma, pokoj umornih, uteha onih koji placu. Molitva je razgovor sa Bogom, sagledavanje nevidljivog, osvedocenje u trazeno, andjelski zivot, napredovanje u dobru, potvrda nade. Tu caricu vrlina, podviznice, potrazi i svim se silama postaraj da je zadrzis kod sebe: moli se dan i noc, bilo da si tuzan, bilo da si radostan. Moli se sa strahom i trepetom, sa bodroscu i trezvoumljem kako bi Gospod primio tvoju molitvu. Jer, Pismo kaze: Oci su Gospodnje na pravednima i usi Njegove na molitvu njihovu (Ps.ZZ,1b).

136

61. Neko od drevnih je umesno i veoma tacno rekao da od demona koji nas napadaju u borbu najpre stupaju oni kojima su poverene zelje stomakougadjanja i koji nas nagovaraju na srebroljublje i na tastinu. Svi ostali, iduci pozadi, preuzimaju one koje su prvi ranili.

62. I zaista, na osnovu posmatranja mi smo poznali da se ne desava da covek upadne u greh ili strast ukoliko ga prethodno nije ranio jedan od navedene trojice. Stoga je na ove tri pomisli djavo navodio i Spasitelja. Medjutim, buduci iznad njih, Gospod je naredio djavolu da se udalji, i nama, kao blagi i covekoljubivi Vladika, darujuci pobedu nad njim. On se, naime, obukao u telo po svemu slicno nasem, ali bez greha (Jev.4,15), i pokazao nam nezabludivi put bezgresnosti. Iduci njime, mi u sebi oblikujemo novog coveka, koji se obnavlja prema liku Onoga koji ga je sazdao (Kol.Z,10).

63. Rec Davidova nas uci da demone mrzimo savrsenom mrznjom, s obzirom da su neprijatelji naseg spasenja. Ona je veoma prikladna u delu sticanja vrlina. Ko je, dakle, onaj ko savrsenom mrznjom mrzi neprijatelje? Onaj ko ne gresi ni na delu, ni razumom. Sve dok su njihovi omiljeni sasudi (tj. uzroci strasti) u nama, mi necemo uspeti da ih zamrzimo. Slastoljubivo srce u sebi ne moze da drzi mrznju prema njima.

64. Svadbeno ruho je bestrasce slovesne duse koja se udaljila od uzivanja, odrekla svih neumesnih prohteva, i potpuno se posvetila bogoljubivim mislima i najcistijim sagledavanjima. Medjutim, cim popusti bescasnim strastima i pocne da se njima bavi, ona se lisava ruha celomudrenosti i oblaci u iscepane i prljave rite. U Jevandjelju je potvrdjeno da je onaj kome su vezane ruke i noge i koji je bacen u tamu najkrajnju (Mt.22,13) imao ruho satkano od pomisli i dela koje je Slovo [Gospodnje] smatralo nedostojnim bozanstvene i netrulezne svadbe.

65. Neko od mudrih je tacno rekao da pomisao samoljublja kao neki tiranin (koje sve mrzi) jeste prva u strasnoj [unutrasnjoj] borbi. Za njom slede tri, a za njima pet koje plene nas um.

66. Bilo bi neobicno da onaj ko jede do sitosti stekne bestrasce. Uostalom, ja bestrascem ne nazivam udaljavanje od greha na delu (sto predstavlja uzdrzanje), nego presecanje u korenu izlazenja iz razuma strasnih pomisli (sto predstavlja cistotu srca).

67. Lakse je ocistiti dusu koja nije cista, negoli vratiti zdravlje dusi koja se jednom ocistila, pa se potom ponovo prekrila ranama (strasti). Oni koji su se skoro odrekli svetskog meteza lakse dostizu bestrasce (ma u kakve inace grehe upadali). Oni, pak, koji su vec okusili dobru Rec Boziju (Jev.6,5) i hitali putem spasenja tesko postizu bestrasce ukoliko ponovo skrenu ka grehu. Njih, naime, [sprecavaju] rdjava navika i zao obicaj, kao i demon tuge koji se smesta kod zenice oka, neprestano predstavljajuci idole greha. Medjutim, revnosna i trudoljubiva dusa moze da obavi ono sto je tesko u sadejstvu sa Bozijom blagodacu, koja je covekoljubivo milostiva prema nama i koja nas stalno poziva na pokajanje. One koji se vracaju ona stedro i milostivo prima, kao sto smo naucili iz jevandjelske price o bludnom sinu.

68. Napade i zamke djavolske niko od nas nije u stanju da izbegne sopstvenim snagama, vec samo sa nepobedivom silom Hristovom. Stoga se isprazno varaju oni koji se nadimaju hvaleci se da sopstvenim podvizima i samovlasnoscu [tj. snagom svoje volje] mogu da savladaju greh, koji se u stvari savladjuje samo blagodacu Bozijom. I svetilnik Crkve, Jovan Zlatousti, govori da ljudska namera nije dovoljna ukoliko joj ne dodje pomoc odozgo. I obrnuto, nece biti nikakve koristi od pomoci odozgo ukoliko ne bude [licnog] napora. Receno se pokazuje na primeru Jude i Petra. Primivsi veliku pomoc, jedan nije imao nikakve koristi s obzirom da nije dodao i svoju volju i napor. Petar je, medjutim, pokazao revnost, ali je pao s obzirom da nije osetio pomoc odozgo. Prema tome, vrlina je spletena iz oba [sastojka]. Stoga vas molim da ne bacite sve na Boga i da se prepustite spavanju, niti da revnujuci pomislite da cete sve uciniti sopstvenim trudom.

69. Bog nece da smo bezdelatni usled cega ne obavlja sve sam. Sa druge strane, On ne zeli da se nadimamo, usled cega nije sve prepustio nama. Uklanjajuci sa obe strane ono sto je stetno, On je ostavio samo korisno. Dobro nas uci psalmopojac, govoreci: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude oni koji ga zidaju (Ps.126,1). Nije, naime, moguce da covek nastupa na aspidu i otrovnu zmiju i gazi lava i zmaja (Ps.90,12) ukoliko se najpre po svojim silama ne ocisti i dobije snagu od Onoga ko je rekao apostolima: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraziju (Lk.10,19). Stoga nam je i nalozeno da u molitvi Vladici govorimo: Ne uvedi nas u iskusenje, no izbavi nas od

137

zloga (Mt.6,13). Ukoliko se silom i pomocu Hristovom ne izbavimo od ognjenih strela necastivog i ne udostojimo bestrasca, mi se uzalud trudimo misleci da cemo nesto postici sopstvenom snagom ili staranjem. Prema tome, onaj ko zeli da se odrzi protiv lukavstva djavolskog, da ga ucini bezuspesnim i da postane pricesnik slave Bozije treba danonocno sa suzama, uzdisajima, nezasitom zeljom i vrelom dusom da trazi Boziju pomoc i Bozansko zastupnistvo. Onaj ko zeli da ih stekne treba da svoju dusu ocisti od svakog svetskog sladostrasca i od svih strasti i pohota. O takvim dusama je govorio Bog: Uselicu se u njih, i zivecu u njima (2 Kor.6,16). I Gospod je govorio ucenicima: Ako me neko ljubi, rec moju drzace, i Otac moj ljubice njega; i njemu cemo doci i u njemu cemo se nastaniti (Jn.14,23).

70. Jedan od drevnih [staraca] je izrekao veoma ostroumno i pojmljivo slovo o pomislima: "Proveri pomisli na pragu srca, [tj. utvrdi] da li su nase, ili neprijateljske. Nase i dobre uvedi u unutrasnje odaje duse i cuvaj ih kao u nekom bezbednom skrovistu. Protivnicke, pak, kazni bicem slovesnog razuma i odmah izbaci, ne dajuci im da se skrase cak ni u blizini tvoje duse. Najbolje je da ih sasvim poseces macem molitve i bozanstvenim poucavanjem, kako bi istrebljenjem razbojnika strah zahvatio i njihovog poglavara". Onaj ko pazljivo ispituje pomisli jeste istinski ljubitelj [ispunjavanja] zapovesti.

71. Onaj ko se trudi da presece [pomisli] koje ga napadaju i smucuju, neka naoruza mnostvo saboraca za borbu. Saborci zapravo jesu dusevno smirenje, telesni trud i svako drugo podviznicko zlopacenje, narocito molitve iz skrusenog srca sa mnogo suza, kao sto peva David: Vidi smirenje moje i trud moj, i oprosti sve grehe moje (Ps.24,18), i: Suze moje nemoj precutati (Ps.38,13), i: Bise mi suze moje hljeb moj dan i noc (Ps.41,4), i najzad: Pice svoje sa placem mesah (Ps.101,10).

72. Suparnik naseg zivota, tj. djavo raznim pomislima pokusava da u nasim ocima umanji nase grehe, cesto ih pokrivajuci zaboravom. I ukoliko se opustimo u naporima, mi vise necemo misliti na oplakivanje svojih padova. Mi, medjutim, braco, nemojmo dozvoliti da zaboravimo svoje padove, cak ako nam izgleda da nam je vec oprosteno zbog naseg pokajanja. Naprotiv, uvek mislimo na svoje grehe i nemojmo prestajati da ih oplakujemo. Na taj nacin cemo, stekavsi smirenje kao dobrog sazitelja, izbeci mreze tastine i gordosti.

73. Niko neka ne misli da sopstvenom snagom podnosi napore i uspeva u vrlini. Jer, uzrocnik svakog naseg dobra jeste Bog, kao sto je uzrocnik sveg zla - djavo, koji zavodi nase duse. Stoga, ukoliko ucinis nesto dobro, zablagodari njegovom Uzrocniku. Ukoliko te, pak, sustigne neko zlo, dovedi ga u vezu sa njegovim poglavarom.

74. Onaj ko je sa poznanjem spojio delanje jeste zemljodelac dostojan pohvale, s obzirom da dusevnu njivu napaja sa dva najcistija izvora. Poznanje, naime, okriljuje umnu sustinu sagledavanjem najboljeg, a delanje umrtvljuje udove koji su na zemlji: blud, necistotu, strast, zlu pohotu (Kol.3,5). Posto se oni umrtve, nicu prekrasni cvetovi vrline, i donose obilne plodove Duha, tj. ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrotu, veru, krotost, uzdrzanje (Gal.5,22-23). Posto je razapeo telo sa strastima i pohotama, i celomudreni podviznik ce zajedno sa bogonosnim propovednikom moci da kaze: A zivim - ne vise ja, nego zivi u meni Hristos; a sto sad zivim u telu, zivim verom Sina Bozijega, koji me zavoli i predade sebe za mene (Gal.2,20).

75. Jos nesto, hristoljupce, ne treba da zaboravljas. Strast koja je u tebi nasla mesto i ukorenila se putem navike, u istu obitelj dovodi i ostale strasti. Strasti su suparnice medju sobom, kao uostalom i njihovi uzrocnici, tj. demoni. Medjutim, kada se radi o nasoj propasti, one su slozne.

76. Onaj ko cini da cvet tela uvene podvizima i ko odseca svaki njegov prohtev zapravo nosi rane Hristove na umrtvljenom telu svome (Gal.b,P).

77. Kraj podviznickih napora jeste pokoj bestrasca, dok je zavrsetak razlicitih sladosti - strast bescasca.

78. Nemoj da pomisljas da dugotrajnost tvog monaskog zivota nesto znaci i nemoj da se zarobis samopohvalom zbog trpljenja u pustinji i surovosti podviga, vec na umu drzi rec Vladike da si nepotrebni sluga i da jos nisi ispunio zapovest. Zaista, sve dok se nalazimo u ovom zivotu mi nismo izbavljeni iz progonstva. Naprotiv, mi jos uvek sedimo na rekama vavilonskim, jos se mucimo u pravljenju egipatskih cigli i jos nismo ugledali obecanu zemlju, s obzirom da sa sebe nismo skinuli starog coveka koji propada u varljivim zeljama. Mi, naime, jos ne nosimo sliku nebeskog, nego - sliku zemljanog. Prema tome, nema razloga da se hvalimo. Bolje bi bilo da placemo i molimo se Onome koji moze

138

da nas spase od okajanog ropstva gorkom faraonu, da nas oslobodi od njegove strasne tiranije i uvede u blagu obecanu zemlju, gde cemo na kraju steci pokoj u svetilistu Bozijem i gde cemo biti udostojeni da stanemo sa desne strane velicanstvenosti Visnjega. Mi se dobara koja prevazilaze svaki um mozemo udostojiti jedino po beskrajnoj milosti Bozijoj, a ne zbog nekih nasih navodnih pravednih dela. Stoga nemojmo prestati da dan i noc prolivamo suze, podrazavajuci onoga ko je rekao: Umorih se u uzdisanju mome, svaku noc kvasim odar svoj, suzama svojim postelju svoju oblivam (Ps.6,7). Jer, koji su sejali sa suzama, poznjece u radosti (Ps.125,5).

79. Daleko oteraj od sebe duha pricljivosti s obzirom da se u njemu kriju svezlobne strasti. Od njega dolazi laz, drskost, ismejavanje, saljivost, sramni govor, bulaznjenje. Uopste, receno je: Pricljivost ne moze izbeci greha (Pric.10,19). Muz cutljivi je, medjutim, presto cula (Pric.12,23). Najzad, i Gospod je rekao da cemo dati odgovor za svaku praznu rec (Mt.12,36).

80. Zapovedjeno nam je da onima koji nas zloslove, ili grde, ili na neki drugi nacin napadaju ne odgovaramo na isti nacin nego, naprotiv, da o njima dobro govorimo i da ih blagosiljamo. Jer, kada smo u miru sa ljudima, mi ratujemo protiv demona. Naprotiv, kada imamo zlopamcenje prema bratiji i kada ih napadamo, mi smo u miru sa demonima. Medjutim, nama je receno da njih treba da mrzimo savrsenom mrznjom i da se nepomirljivo borimo protiv n.ih.

81. Izbegavaj da saplices bliznjega lukavim govorom kako sam ne bi bio sapleten svelukavim. Pocuj, naime, proroka koji vapije: Coveka krvnika i lukavog gnusa se Gospod (Ps.5,7), i jos: Unistice Gospod sva usta lukava i jezik velerecivi (Ps.11,4). Osim toga, izbegavaj da osudjujes brata kada padne, kako se ne bi udaljio od dobrote i ljubavi. Jer, onaj ko nema dobrote i ljubavi prema bratu nije poznao Boga. Bog je ljubav, kako uzvikuje Jovan, sin gromova i ljubljeni Hristov ucenik (1.Jn.4,8). Kad je Hristos i Spasitelj svih dusu svoju polozio za nas, i mi smo duzni da polazemo duse za bracu (1.Jn.Z,16).

82. Ljubav se opravdano naziva majkom vrlina, glavom zakona i proroka. Prionimo na svaki napor da bismo dostigli prepodobnu ljubav kojom cemo otrgnuti tiraniju strasti, uzneti se na nebesa, noseni na krilima vrline, i ugledati Boga po meri ljudske prirode.

83. Bog je ljubav. Stoga onaj ko je stekao ljubav u sebi ima Boga. Ukoliko je, pak, nemamo, sve nam je beskorisno. U tom slucaju ne mozemo da kazemo da volimo Boga. Jer, sveti Jovan govori: Ako ko rece: Ljubim Boga, a mrzi brata svojega, laza je (1Jn.4, 20), i opet; Boga niko nikada nije video: ako ljubimo jedni druge, Bog u nama prebiva, i ljubav je Njegova savrsena u nama (1.Jn.4,12). Ocigledno je da je ljubav stvar koja sadrzi sva dobra (pa i najvece) koja se pominju u Svetom Pismu. Svaka vrsta vrline koja zblizava i spaja coveka sa Bogom zavisi od ljubavi i od nje proizilazi, buduci na neiskaziv nacin njome obuhvatana i cuvana.

84. Primajuci bratiju koja nam dolazi u posetu, mi ne treba da smatramo da nas ometaju ili da prekidaju nase bezmolvije, kako ne bismo narusili zahtev ljubavi. Osim toga, ukazujuci im gostoprimstvo mi ne treba da smatramo da im cinimo uslugu, vec pre treba da smatramo da se nama cini usluga. [Gledajuci na gostoprimstvo] kao na obavezu, mi treba da ih ugoscavajmo sa molbom i radosnim licem, po primeru patrijarha Avraama. I Bogoslov nas uci, govoreci: Decice moja, ne ljubimo recju ni jezikom, nego delom i istinom. I po tome znamo da smo od istine (1.Jn.3,18-19).

85. Imajuci gostoprimstvo kao svoje stalno delanje, patrijarh je sedeo pred svojim satorom i pozivao prolaznike. On je trpezu nudio svima, i necastivima i varvarima, uopste ne praveci razliku. Stoga se i udostojio divnog gostoljublja, tj. da ugosti andjele i Vladiku svih. I mi treba da se sa svom usrdnoscu i spremnoscu pobrinemo za gostoprimstvo kako bismo primili andjele, pa i samoga Boga. Jer, Gospod kaze: Kad uciniste jednome od ove moje najmanje brace, meni uciniste (Mt.25,40). Svima treba ciniti dobro, narocito onima koji ne mogu da nam uzvrate (Lk. 14,14).

86. Onaj koga srce ne prekoreva u narusavanju zapovesti Bozijih, ili u nemaru, ili u saglasavanju sa protivnom mislju, jeste cist srcem i dostojan da cuje: Blazeni cisti srcem, jer ce Boga videti (Mt.5,8).

87. Postarajmo se da vaspitamo cula, narocito vid, sluh i jezik, tj. da nista ne gledamo, ne slusamo, niti govorimo sa strascu, vec sve radi [dusevne] koristi. Jer, ti organi se najlakse klizaju na greh ukoliko nisu slovesno vaspitani. I obrnuto, oni su najspremniji za delo spasenja ukoliko su slovesno upravljani, usmeravani i vodjeni. Jer,

139

ukoliko oni postanu neuredni, culo mirisa se opusta, culo pipanja se pruza sa drskoscu i navaljuje nebrojeno mnostvo strasti. Ukoliko su, naprotiv, slovesno usmeravani, u svemu vlada veliki mir i nepomucena tisina.

88. Cak i kada se zatvori u posudu, dragoceno miro svojim miomirisom ispunjava vazduh doma, pruzajuci uzivanje ne samo onima koji stoje blizu, nego i onima koji su udaljeni. I miomiris vrlinske i bogoljubive duse se rasprostire iz svih cula tela, pokazujuci onima koji gledaju unutrasnju vrlinu. Onaj ko vidi da jezik ne izgovara nista neumesno i nepristojno, vec samo dobro i korisno slusaocima, da su oci skromne, da sluh ne prima nikakve nepristojne melodije ni reci, da noge stupaju prilicio, da se lice ne krivi od smeha, vec je pre spremno za suze i plac, svakako ce prepoznati obilan miomiris vrline koji je smesten unutra. Stoga i Spasitelj govori: Tako da se svetli svetlost vasa pred ljudima, da vide vasa dobra dela i proslave Oca vasega koji je na nebesima (Mt.5,16).

89. Put koji je u Jevandjelju nazvao tesnim, Hristos i Bog nas kasnije je imenovao blagim jarmom i lakim bremenom (Mt.7, 14; 11,30). Kako, dakle, mogu da se spoje stvari koje izgledaju protivrecne? Naime, po svojoj prirodi put je surov i uzlazan, dok je po proizvoljenju onih koji ga sprovode i po dobroj nadi - zeljen i voljen. Za vrlinoljubive duse on pre pruza uzivanje, negoli skorb. Stoga mozes da vidis da oni koji su izabrali tesni i skorbni put idu sa vecom odlucnoscu, negoli oni koji idu po sirokom. Cuj i blazenog Luku koji kaze da su apostoli, posto su ih izbili, iz sinedriona otisli sa radoscu (Dap.5,40-41), nasuprot prirodi biceva. Oni, naime, ne pricinjavaju uzivanje i radost, nego patnju i bol. Bicevi radi Hrista su, medjutim, izazivali uzivanje. Nece biti cudno ako radi Njega i drugo zlopacenje i potcinjavanje tela izazove isti [ucinak].

90. Muceni u ropstvu strasti, mi smo cesto u nedoumici zbog uzroka naseg stradanja. Treba, naime, da znamo da nam se ropstvo desava zbog udaljavanja od sagledavanja Boga. Dusu onoga ko svoj um nerasejano prilepi uz Vladiku i Boga naseg, verni Spasitelj svih ce izbaviti iz svakog strasnog ropstva, kao sto govori prorok: Providjah Gospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni, da ne posrnem (Ps.15,8). Sta je, medjutim, sladje i bezbednije od [okolnosti] da se Gospod uvek nalazi sa nase desne strane, stiteci nas, ogradjujuci nas i ne dozvoljavajuci da posrnemo? Od nas, uostalom, zavisi da li cemo receno postici.

91. Dobro su i neporecivo oci rekli da covek ne moze naci pokoja ukoliko duboko u sebi ne stekne misao da u svetu postoji samo Bog i on, ukoliko um njegov ne prestane da se prelascuje bilo cime, i ukoliko ne cezne samo za Njim, samo uz Njega se prilepljujuci. Takav ce zaista naci pokoj i oslobodjenje od tiranije strasti. Prilepi se dusa moja uz tebe, kaze psalmopojac, a mene prihvati desnica tvoja (Ps.62,9).

92. Samoljublje, slastoljublje i slavoljublje iz duse izgone secanje na Boga. Kada prestane secanje na Boga samoljublje radja nezamisliva velika zla, te u nas ulazi metez strasti.

93. Onaj ko iz sebe iskoreni samoljublje lako ce, uz sadejstvo Gospodnje, pobediti i ostale strasti. Jer, iz samoljublja se radja gnev, tuga, zlopamcenje, slastoljublje i drskost. Onaj ko je savladan samoljubljem, neizbezno ce podleci i ostalim strastima. A samoljubljem nazivamo strasno raspolozenje i ljubav prema telu i ispunjavanje telesnih prohteva.

94. [Covek] zeli neprestano i neprekidno da bude sa onim sto voli i odvraca se od svega sto ga sprecava da bude u dodiru sa njim. Ocigledno je da i onaj ko voli Boga cezne da stalno bude sa Njim i sa Njim razgovara. To se postize cistom molitvom. 0 njoj treba da pobrinemo svom snagom s obzirom da nas ona po prirodi zblizava sa nasim Vladikom. Takav je bio onaj koji je izrekao: Boze, Boze moj, ? tebi jutrenjujem. Ozedne tebe dusa moja (Ps.62,2). Zaista, Bogu je poranio onaj ko je udaljio svoj um od svega zlog, buduci neizlecivo ranjen Bozanstvenom ljubavlju.

95. Naucili smo da se od uzdrzanja i smirenja radja bestrasce, a od vere - poznanje. Njima dusa uzrasta u rasudjivanju i ljubavi. Oni, pak, koji su u svoja nedra uselili Bozanstvenu ljubav, na krilima ciste molitve neprestano se uspinju ka samom njenom vrhu, sve dok ne dostignu poznanje Sina Bozijega i dok ne uzrastu u coveka savrsena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4, 13).

96. Delatnom vrlinom se pobedjuje pohota i obuzdava gnev, a poznanjem i sagledavanjem um dobija krila. Uznevsi se nad svim vestastvenim, on se odvaja ka Bogu i dostize istinsko blazenstvo.

140

97. Prvi nas podvig se sastoji u smanjivanju strasti i njihovom savladjivanju po meri sila. Drugi podvig je sticanje vrlina kako svoju dusu ne bismo ostavili praznom i bez delanja. Treci podvig duhovnog puta je trezvoumno cuvanje plodova nasih vrlina i napora, buduci da nam je zapovedjeno ne samo da trudoljubivo delamo, nego i da budno negujemo (up. Post.2,15).

98. Gospod govori: Neka budu bedra vasa opasana i svetiljke zapaljene (Lk.12,35). Dobro opasivanje bedara, uz ciju pomoc postajemo spremni i pokretni za rad, predstavlja uzdrzanje i smirenje srca. Pod uzdrzanjem ja podrazumevam udaljavanje od svih strasti. Duhovna svetiljka je, medjutim, cista molitva i savrsena ljubav. Oni koji su se pripremili na opisani nacin, zaista lice na ljude koji cekaju svoga Gospodara. Kada On dodje i zakuca na vrata, oni ce odmah otvoriti. Dosavsi zajedno sa Ocem i Svetim Duhom, On ce se naseliti u njima. Blago slugama onim koje gospodar dosavsi nadje budne (Lk.12,36-37).

99. Monah treba svim srcem i svim razumom kao sin da voli Boga. S druge strane, on kao sluga pred Njim treba da oseca strahopostovanje i da mu se potcinjava, sa trepetom ispunjavajuci Njegove zapovesti. On treba da gori duhom, da bude obucen u sveoruzje Svetoga Duha, da izvrsuje sve sto mu je zapovedjeno kako bi postigao sladost vecnog zivota, da je trezvouman i da cuva svoje srce od zlih pomisli, da ima dobre misli i da se drzi bozanstvenog poucavanja, da svakodnevno sudi svoje pomisli i dela, dopunjavajuci ono sto nedostaje. On radi svojih uspeha ne treba da se uznosi, nego da se smatra nepotrebnim slugom, koji je izostavio mnogo toga sto je trebalo da uradi. On za sve treba da blagodari Svetoga Boga i da mu pripisuje uspehe svoga zivota. On nista ne treba da cini iz tastine ili covekougadjanja, vec da sve tvori tajno, ocekujuci pohvalu samo od Boga. Pre svega i iznad svega, on treba da dusu ogradi Pravoslavnom verom u sve dogmate Saborne Crkve, koje su nam predali bogopropovednici, apostoli i sveti oci. Jer, one koji zive na navedeni nacin ocekuje velika nagrada, neprolazan zivot i nerazrusivo staniste kod Oca i Sina i Svetoga Duha, Jedinosusnog i Triipostasnog Boga.

100. Glavno u svemu sto si cuo jeste: Boj se Boga i zapovesti Njegove drzi. U tome se sastoji ceo covek, govori propovednik (Prol.12,13). "Ukratko i sazeto,kaze on,ukazujem ti na put spasenja: Boj se Boga i zapovesti Njegove drzi". [On ne govori] o pocetnom strahu od muka, nego o savrsenom, koji usavrsava [coveka] i koji smo duzni po ljubavi prema Onome koji ga je zapovedio. Jer, ukoliko mi greh ne cinimo samo stoga sto se plasimo muka, jasno je da bismo, imajuci greholjubivo proizvoljenje, gresili kad ne bi postojala kazna. Ukoliko se, medjutim, od zla ne uzdrzavamo iz straha od kazne, nego zbog odvratnosti prema grehu, mi vec vrsimo vrline iz ljubavi prema svome Vladici, bojeci se da ne skrenemo. Plaseci se da ne propustimo neku od zapovesti, mi imamo cist strah, koji biva radi samog dobra. On duse cini cednim, buduci da je ravnosilan sa savrsenom ljubavlju. Onaj ko ga ima i ko postuje zapovesti jeste celovit, tj. savrsen covek, kome nista ne nedostaje. Znajuci, dakle, receno, bojmo se Boga i zapovesti Njegove ispunjavajmo kako bismo bili savrseni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jak.1,4), imajuci smireno razmisljanje i skruseno srce i neprestano uznoseci Gospodu molitvu bozanstvenog Arsenija Velikog: "Boze moj, nemoj me ostaviti. Nista dobro nisam ucinio pred tobom. Ipak, daj mi da po samilosti tvojoj postavim dobar pocetak". Jer, sve nase spasenje zavisi od stedrosti i covekoljublja Boga. Njemu slava i sila i poklonjenje. [Amin].

DOBROTOLjUBLjE

PREPODOBNI TEODOR

 

Kratko svedocanstvo o njemu

 Sagledateljno slovo je dostojno da zauzme mesto medju drugim asketskim spisima

zbog mudrih objasnjenja unutrasnjih pojava u nasem duhovnom zivotu i odgovarajucih zakljucaka za podviznike.

141

Nije poznato ko je bio autor slova. U naslovu je imenovan prepodobni Teodor. Medjutim, nije jasno ko je on bio. Videci u tekstu misli koje su shodne sa onima koje su sadrzane u poglavljima svetog Teodora Edeskog, sastavljaci grckog Dobrotoljublja su ih pripisali njemu i smestili ih odmah iza njegovih sto poglavlja. Medjutim, preosveceni Filaret Cernigovski pise ("Ucenje o ocima", § 277, 10) da se slovo moze pripisati svetom Teodoru Edeskom samo u vidu pretpostavke. I zaista, samo slovo za pretpostavku ne daje nikakvog dokaza.

Ostavljajuci svakome slobodu da prizna autorstvo slova svetom Teodoru Edeskom i smatrajuci da je korisno svima koji traze korist od citanja. mi ga, sledeci grcko Dobrotoljublje, smestamo odmah iza poglavlja svetog Teodora Edeskog.

 

DOBROTOLjUBLjEPREPODOBNI OTAC NAS TEODOR

SAGLEDATELjNO SLOVO

 

1. Vrlo je velik podvig raskinuti cvrste lance i osloboditi se poklonjenja vestastvu, te steci naviku u dobru. Udaljavanje od vestastvenog zaista zahteva hrabru i smelu dusu.

2. Nase staranje ne treba da bude posveceno samo ociscenju od strasti (sto u stvari ne predstavlja vrlinu, nego pripremu za vrlinu). Ociscenju od losih navika treba dodati i sticanje vrlina.

3. Ociscenje duse za slovesni deo (po bogoslovskom odredjenju) podrazumeva izmenu i potpuno napustanje niskih i varljivih crta, tj. zivotnih briga i nemira, zlih sklonosti i neumesnih navika, za zelateljni deo - izbegavanje stremljenja ka vestastvenom i odvracanje od culnog, tj. pokoravanje slovesnosti, a za razdrazajni deo - izbegavanje uzbudjivanja zbog onog sto se desava.

4. Posle ociscenja i umrtvljenja ili podesavanja najrdjavijih sila, neophodno je i ushodjenje i obozenje. Jer, posto se udalji od zla, [covek] treba da cini dobro (Ps.33,15). Pri tome, on najpre treba da se odrekne samog sebe, tj. da uzme krst i da ide za Vladikom ka krajnjem stanju obozenja.

5. Sta predstavlja ushodjenje i obozenje? Za um ono je najsavrsenije poznanje postojeceg i Onoga ko je iznad svega postojeceg, po meri dostupnoj ljudskoj prirodi. Za voljni deo ono je potpuno i neprestano stremljenje i kretanje ka prvom dobru. Za razdrazajni deo ono je najdelatniji, najuporniji i neopozivi pokret ka zeljenom, kome nikakve nevolje ne mogu zasmetati u napredovanju, koji je nezadrziv i koji se ni^oda ne okrece natrag.

6. Pokret duse ka dobru treba da bude utoliko jaci od pokreta ka zlu, ukoliko misaone lepote prevazilaze culne. Njeno staranje o ploti ne treba da prelazi obezbedjenje neophodnog radi zadovoljavanja osnovnih potreba za podrzavanje zivota, kako se organizam ne bi doveo do nasilnog rastrojstva. Medjutim, lako je doneti recenu odluku, ali je veoma tesko sprovesti je u delo. Jer, bez velikog napora se ne mogu iskoreniti stare navike duse.

7. Ucenje bilo koje vestine se ne moze zamisliti bez znoja. I napregnuta usmerenost ka blazenoj prirodi [tj. Bogu] dostize se mnogim i dugotrajnim naporima, pri cemu volja najzad stice naviku stremljenja. Pri tome je neophodno veliko protivljenje uma culnosti, koja ga vuce nanize. Bitka i borba protiv ploti ne prekida se sve do smrti. Doduse, ponekad izgleda da se ona smiruje, usled krocenja gneva i pohote i potcinjavanja cula visem poznanju uma.

8. Treba, medjutim, primetiti da neprosvecena dusa, koja obicno ne koristi pomoc Boziju, ne moze zaista da se ocisti, niti da se uspne ka Bozanstvenoj svetlosti, kao sto je receno. Jer, receno se odnosi samo na verne. Posto receno zahteva bolje razjasnjenje, objasnimo ukratko razliku u poznanju. Od ovdasnjih znanja, jedno je prirodno, a drugo natprirodno. Drugo ce biti jasno iz prvog.

142

9. Prirodnim se naziva znanje koje dusa stice proucavanjem i istrazivanjem tvorevine uz koriscenje prirodnih sredstava i sila, po meri koja joj je dostupna s obzirom da je vezana za vestastvo. Jer, delatnost uma slabi usled njegove veze i mesanja sa telom, kao sto je receno u vezi sa culima, mastom i umom. Um, naime, ne moze biti u neposrednom dodiru sa misaonim izgledima, vec mu je za umovanje neophodna masta, cija priroda, medjutim, jeste idolska, tj. kao i grubih i prostornih vestastava. Da bi mogao da shvati receno, um koji se nalazi u ploti ima potrebu za odgovarajucim predstavama. Znanje koje um moze da postigne prirodnim nacinom mi nazivamo prirodnim.

10. Natprirodno znanje, pak, um stice putem koji prevazilazi njegova prirodna sredstva i sile, pri cemu [predmet] umovanja prevazilazi um koji vezan za plot. Ono je, zapravo, znanje koje je svojstveno bestelesnom umu. Njega daje Bog, kada vidi da je um ociscen od svake vestastvene pristrasnosti i prozet Bozanstvenom ljubavlju.

11. Na taj nacin se deli ne samo znanje, nego i vrlina. Jer, neke vrline ne premasaju prirodu i sa pravom se nazivaju prirodnim, dok druge proizilaze od Prvog Dobra, koje nadvisuje nase prirodne sile i stanje, te treba da budu nazvane natprirodnim.

12. Prirodno poznanje i prirodnu vrlinu moze da ima i neprosvecen, ali natprirodne - nikako. Jer, kako bi mogao da ih ima kad ne ucestvuje u njihovom Uzroku? Prosveceni, pak, moze da ima oboje.

13. Zapravo, natprirodne vrline se ne mogu steci ukoliko se prethodno ne steknu prirodne, dok se natprirodno znanje moze steci i bez prirodnog. Treba, uostalom, znati i sledece: cula i mastu imaju i beslovesne [zivotinje), premda mnogo nize i manje od coveka. Slicno je i u odnosu na prirodne vrline i znanja kod neprosvecenog i prosvecenog: kod prosvecenog se oni nalaze u mnogo boljem i visem [stanju], nego kod neprosvecenog.

14. Osim toga, i znanje koje se naziva prirodnim, tj. koje se bavi vrlinama i suprotnim stremljenjima takodje moze biti dvojako: prosto (kada onaj ko mudruje nema iskustva o raspolozenjima, usled cega se cesto dvoumi), i delatno (ili odusevljeno, kada je znanje potvrdjeno iskustvom u raspolozenjima, usled cega se nikada ne koleba i ne dozvoljava sumnju).

15. Potom, postoje cetiri [stvari] koje se suprotstavljaju umu prilikom sticanja vrlina. Prvo, posedovanje navika koje su joj suprotne, koje usled dugotrajnosti vuku um da se prikloni zemaljskome. Drugo, delovanje cula koja projavljuju culnu lepotu i um povlace za sobom. Trece, slabljenje umnog delanja kao posledica njegove povezanosti sa telom. Jer, um prema mislenome se ne odnosi kao vid prema vidjenome i uopste kao culo prema culnome (pri tome govorim o umu duse koja je jos uvek u telu; naprotiv, bestelesni umovi se delatnije dodiruju sa mislenim, negoli culo vida sa vidjenim). Osteceno culo vida ne vidi jasno i razgovetno ono sto po prirodi moze da vidi, vec oblike vidljivih stvari izobrazava netacno i nekako sliveno. I um nas shvata mislene [predmete], ali ne moze zaista da sagledava mislene lepote. On stoga ne moze ni da cezne za njima, buduci da mera zelje zavisi od mere poznanja. On se, naime, priklanja culnim lepotama buduci da ih gleda sa vecom jasnocom. On ima potrebu da se ispunjava onim sto izgleda lepo, bilo da se radi o necem sustinskom ili ne. Najzad, [cetvrto], iskusenja covekomrznih i necistih duhova. Oni rasprostiru zamke, avaj, za duse po svim putevima. Nije moguce izreci njihov broj i raznovrsnost, oblik i nacin, kroz cula, reci i um, u svemu sto postoji. I kada Onaj ko je uzeo na pleca svoja zabludelu ovcu svojim bezmernim staranjem ne bi ucinio da i oni koji su u Njega uprli svoje oci budu iznad svih njih, nijedna dusa nikako ne bi mogla da ih izbegne.

16. Da bismo ih izbegli, neophodne su nam tri [stvari]. Prvo i najvece je da svoje oci svom dusom obratimo Bogu, da istemo pomoc iz Njegove ruke, da svu nadu polazemo na Njega i da smo iskreno ubedjeni da cemo neizbezno biti privuceni suprotnim ukoliko se On ne zauzme. Drugo je da neprestano hranimo um poznanjem (sto, kako pretpostavljam, sluzi kao uzrok i prvog). Pod poznanjem ja podrazumevam sagleDavanje svega sto postoji, i culnog i mislenog, kakvo je samo po sebi i kakvo je u odnosu prema Prvom Uzroku, buduci da od Njega i radi Njega postoje, a zatim i sagledavanje Uzroka svega postojeceg, po meri dostupnosti, na osnovu onoga sto je oko Njega. Jer, ispitivanje prirode bica nas cisti od strasnog raspolozenja prema njima i varljivosti kojima su obavijena, vodeci nas ka njihovom pocelu i omogucavajuci nam da u prelepom, cudesnom i velicanstvenom kao u ogledalu vidimo jos lepse, cudesnije i velicanstvenije, ili, bolje

143

receno, ono sto prevazilazi svaku lepotu, cudesnost i velicanstvenost. Moze li razum koji je uvek okrenut ka recenome da ne pozeli istinsko dobro? Jer, kad on stremi ka necemu stranom, utoliko pre ce stremiti ka svome. Zar ce dusa koja zavoli receno dozvoliti sebi da se veze uz nesto nisko, sto je obicno odvaja od Ljubljenoga? Naprotiv, ona ce biti nezadovoljna cak i samim zivotom u telu, koji joj postavlja prepreke ka sticanju dobra. Receno je da um nejasno vidi mislenu lepotu u vestastvu. Pa ipak, i mali delic iz pucine te lepote i slabasna pojava njenog zracenja moze da ubedi um da preleti preko svega nemislenog i da se ustremi samo ka njoj, ne dopustajuci sebi ni najmanje da odstupi od naslade njome, makar morao da podnese i mnogu gorcinu. Trece, pak, jeste umrtvljenje nase supruge - ploti. Inace je nemoguce jasno i razgovetno ugledati [mislenu krasotu]. Plot se, dakle, umrtvljuje postom, bdenjem, spavanjem na goloj zemlji, grubom i samo najneophodnijom odecom, bolom i naporom. Na taj nacin se plot umrtvljuje ili, bolje receno, saraspinje Hristu. Postavsi tanka i cista, laka i lakopokretna, ona bez teskoca i suprotstavljanja prati pokrete uma i uspinje se zajedno sa njim ka onome sto je visoko. Bez recenoga, svako nase staranje se pokazuje uzaludnim.

17. Ova casna trojica, ukoliko se usaglase, u dusi radjaju skup blazenih vrlina. U onima koji su zaista ukraseni ovom trojicom ne moze da se nadje ni trag zloce ili nedostatak neke od vrlina. Moguce je da slovesnost trpi skorb zbog odbacivanja novca i preziranja slave. Jer, sve dok je vezana za njih, dusa se ranjava mnogim strastima. Ja, medjutim, tvrdim sa velikom izvesnoscu da je nemoguce da se dusa uzdigne gore ukoliko je privrzena bogatstvu i slavi. Isto tako, dusa koja se dovoljno dugo podvizavala u navedenim trima [duhovnim delanjima] i koja ih je usvojila kao naviku ne moze da se vezuje za [bogatstvo i slavu]. Ukoliko zna da nista nije istinski dobro osim Vrhovnog [Dobra], i ukoliko smatra da je i od ostalih bica najbolje ono koje najvise lici na Prvu Lepotu, kako ce dusa da voli i prihvata zlato i srebro, ili bilo sta drugo od donjih stvari? Isto moze da bude receno i za Slavu.

18. Iz reci necemo izostaviti ni [zivotne] brige, koje u najvecoj meri povlace nanize. Jer, o cemu bi mogao da brine onaj ko ni za sta od ovdasnjeg nije vezan strascu ili stremljenjem? Oblak briga se sastoji od isparenja glavnih strasti - slastoljublja, srebroljublja i slavoljublja. Onaj ko se njih oslobodio, oslobodio se i briga.

19. Onome sto smo rekli ne treba da nedostaje ni razboritost, koja predstavlja drugi vid mudrosti i silno uzvodi uvis. Znanje o vrlinama sastoji se od tacnog razlikovanja dobra i onoga sto mu je suprotno. Za tako nesto je neophodna razboritost. Nacin njenog koriscenja ce pokazati iskustvo u borbi sa telom.

20. U nasoj reci ne treba da izostane ni strah. Jer, po meri uvecanja ljubavi, raste i strah. Kolika je nada da se stekne blago, toliki je i strah da se ono ne izgubi. [Nada obicno] mnogo vise pogadja dusu onih koji su ranjeni ljubavlju, negoli pretnje bezbrojnim mukama. I kao sto njegovo sticanje predstavlja blazenstvo, tako i njegovo gubljenje predstavlja najvecu nesrecu.

21. Kako bi se produzila nasa rec, treba da ispitamo i svrhu. Jer, sve sto postoji od svoje svrhe dobija razlikovanje svojih delova i njihove medjusobne odnose. Svrha naseg zivota jeste blazenstvo ili Carstvo nebesko ili Carstvo Bozije. Ono ne obuhvata samo gledanje Carstvene Trojice, nego i primanje Bozanskog izlivanja, tj. trpljenje obozenja. Tim izlivanjem se dopunjava ono sto nam nedostaje i usavrsava nesavrseno. Dopunjavanje nedostajuceg Bozanskim izlivanjem i jeste hrana mislenih [bica]. [U recenome] je prisutno neprestano kruzno kretanje, koje pocinje na istom mestu gde i zavrsava. Jer, po meri misljenja se javlja i ceznja, a po meri ceznje - nasladjivanje. Mera, pak, nasladjivanja pojacava meru misljenja, te ponovo zapocinje nepokretni pokret, ili nepokretna nepokretnost.

22. Prema tome, svrha je, koliko je dostupno [nasem shvatanju], takva. Razmotrimo sada kako da je dostignemo. Slovesne duse su umna sustastva koja unekoliko zaostaju za umom andjela. Ovdasnji zivot, tj. zivot u telu jeste podvig i borba. Njegova nagrada jeste opisano stanje, tj. dar koji je dostojan Bozanske blagosti (s obzirom da bezmerno prevazilazi svaki napor) i Bozanske pravde (s obzirom da se stice znojem). Osim toga, i sama sposobnost da cinimo dobro predstavlja dar [Boziji].

23. U cemu se sastoji ovdasnji podvig? Slovesna dusa je spojena sa telom slicnim zivotinjskom, koje ima zemaljsko poreklo i tezi nanize. Dusa i telo, premda su suprotni [sastojci], u ujedinjenju predstavljaju jedno [bice], bez pretvaranja ili mesanja delova

144

(daleko bilo). Naprotiv, od dva [dela], od kojih svaki nosi ono sto mu je po prirodi svojstveno, stvorena je jedna ipostas sa dve savrsene prirode. Na taj nacin, covek, tj. mesovito zivo bice, koje je sastavljeno iz dve razlicite prirode, deluje u skladu sa obe prirode. Telu je prirodno da zeli ono sto mu je slicno. Ceznja za slicnim je prirodna svim bicima, s obzirom da, putem sazivljenja za srodnim i nasladjivanja kroz cula, navodno odrzava samo njihovo postojanje. Osim toga, s obzirom da je tesko, telu je drag i odmor. To je prirodno i pozeljno nasoj zivotinjolikoj prirodi. Slovesnoj, pak, dusi, kao mislenom sustastvu, prirodno je i drago misleno nasladjivanje, koje upraznjava na odgovarajuci nacin. Pre i iznad svega, u nju je prirodno usadjena ljubav prema Bogu. Ona prirodno hoce da se nasladjuje Njime i ostalim mislenim [bicima], iako ima smetnji.

24. Prvi covek je mogao bez prepreka da culima prima culno i umom umno, i da se nasladjuje njima. I njegova obaveza bese da se vise bavi onim sto je bolje, negoli onim sto je losije. Jer, on je imao sposobnost za oboje: i da se nalazi u mislenom pomocu uma, i u culnom pomocu cula. Ne kazem da Adam nije trebalo da koristi svoja cula, s obzirom da mu nije uzalud bilo dato telo. Medjutim, nije trebalo njime da nadvlada culno nasladjivanje. Naprotiv, shvatajuci lepotu tvorevine, trebalo je da se uznosi ka njenom Uzroku. Trebalo je da se sa divljenjem nasladjuje Njime, imajuci dvostruki razlog da se divi Tvorcu. Nije trebalo da se on prilepi uz culno i da se divi njemu, a ne Tvorcu, zapostavljajuci mislenu lepotu. Sa Adamom je, dakle, tako.

25. Medjutim, s obzirom da je rdjavo upotrebio cula, on je poceo da se divi culnoj lepoti. Videvsi plod prekrasan za oko i dobar za jelo, on ga je okusio i ostavio nasladjivanje mislenim. Stoga ga je pravedni Sudija smatrao nedostojnim sagledavanja Boga i svega postojeceg. On ga je odvojio od njega, s obzirom da ga je i sam Adam prezreo, spustivsi tamu kao pokrivalo sebi i svim netvarnim sustastvima. Jer, necistome nije trebalo ostavljati dostup ka svetome. Bog mu je dopustio nasladjivan,e onim sto je zavoleo, ostavivsi ga da zivi culima, sa malim tragovima umnoga.

26. Od tada je nas podvig u odnosu na njih postao tezak. Jer, u nasoj vlasti nije da se mislenim nasladjujemo onako kako se culima nasladjujemo culnim, iako nam krstenje, koje nas cisti i uznosi, u velikoj meri pomaze. Medjutim, mi i dalje treba da se bavimo mislenim (a ne culnim) koliko nam je dostupno, diveci mu se i zeleci ga. Naprotiv, nicemu culnom ne treba da se divimo, niti da zelimo da se nasladjujemo njime. Jer, zaista u poredjenju sa mislenim, ono nema nikakve vrednosti. Kao sto je [mislena] sustina dostojnija divljenja od culne, tako je i lepota [mislenog] dostojnija divljenja od lepote [culnoga]. Zeleti sramno vise negoli plemenito i nisko vise negoli casno zaista prevazilazi svako bezumlje! Tako je sa culnim i mislenim tvorevinama. No, sta da se kaze kada i Onome ko je iznad svega, pretpostavljamo ruznu i bezoblicnu tvar?

27. Nas podvig se, dakle, sastoji u revnosnom staranju da se uvek nasladjujemo samo mislenim, napravljajuci ka njemu um i stremljenja. Mi ne treba da dozvolimo da nas pokrade culno, tj. da nas kroz cula navede da mu se divimo po sebi. Ukoliko treba da koristimo cula, koristimo ih da bismo kroz tvorevinu shvatili Tvorca, videci Njega u njoj, kao sunce u vodama. Jer, u postojecem postoje obrazi [tj. ikone] prvog Uzroka svega, po meri prijemcivoj za tvorevinu.

28. U tome se sastoji postignuce. Treba, medjutim, da razmislimo i kako da ga ostvarimo. Kao sto je receno, telo zeli da se nasladjuje u [stvarima] koje su mu svojstvene posredstvom cula. I ukoliko je jace, utoliko vise zeli. Dusa, pak, stremi suprotnome. Stoga prva briga duse treba da bude da svim culima postavi uzdu, kako se ne bi nasladjivala culnim [stvarima], kao sto je vec receno. S obzirom da telo silnije tezi ka svome ukoliko je snaznije i da ga je teze zadrzati ukoliko silnije tezi, dusa treba da se, [kao drugo], postara da ga umrtvi postom, bdenjem, stajanjem, spavanjem na goloj zemlji, nepranjem i raznim drugim zlopacenjem. Jer, posto uvenu njegove sile, ono ce biti poslusno i lako ce je pratiti u duhovnom delanju. To je postignuce koje treba da ostvarimo. Medjutim, lakse je obecati, negoli ispuniti. Jer, i pored velike paznje propusti su mnogobrojniji od postignuca. Najzad, i cula nas cesto varaju. Zbog svega toga je smisljen i treci lek, tj. molitva i suze. Molitva sadrzi blagodarenje za darovana dobra, iskanje oprostaja grehova, te udeljivanje snage za ubuduce. Jer, bez Bozije pomoci, kako je vec receno, dusa uopste ne moze napredovati. Osim toga, molitva omogucuje sjedinjenje sa Onim koga dusa zeli, nasladjivanje Njime i potpuno usmeravanje volje ka Njemu. Zapravo, najvece nase postignuce jeste da ubedimo volju da prema svojim snagama zeli navedeno. Osim toga, i suze imaju veliku moc. One umilostivljuju Gospoda za nase grehove, ciste naravstvenu

145

prljavstinu kojom smo se uprljali putem culnog uzivanja i jacaju zelju za gornjim. Tako je sa time.

29. Postignuce se, dakle, sastoji u sagledavanju mislenog i u potpunoj ceznji za njime. Za njegovo ostvarivanje je neophodno potcinjavanje tela, uz koriscenje posta, celomudrenosti i ostalog sa istim ciljem. Da bi se postiglo receno, uza sve ostalo neophodna je i molitva. Svako od delanja se, medjutim, moze razloziti na mnogo delova. Kao sto su oni neophodni za drugo, tako su i za njih neophodne druge [stvari].

30. Neka niko ne misli da se slavoljublje i srebroljublje ticu tela. Telesno je samo slastoljublje, ciji lek predstavlja zlopacenje tela. Ostale dve pomenute [strasti] jesu ceda neznanja. Ne iskusivsi sustinska dobra i ne upoznavsi misleno [dobro], dusa je izmislila lazna [dobra], misleci da ce se bogatstvom utesiti zbog svog nedostatka. Osim toga, ona se o bogatstvu stara radi slastoljublja i slavoljublja, ali i radi njega samog, smatrajuci ga nekim dobrom. Moze se reci da je navedeno plod nepoznavanja sustinskih dobara. Slavoljublje, pak, ne biva podsticano telesnim nedostatkom, buduci da se njime ne zadovoljava nista telesno. Naprotiv, njegov uzrok jeste nepoznavanje Prvog Dobra i istinske slave.

31. Uzrok, dakle, i koren slavoljublja, ali i svih ostalih zala, jeste neznanje. Jer, nije moguce da onaj ko je dolicno poznao prirodu stvari, tj. otkuda dolaze i kuda zalaze, zanemari sopstvenu svrhu i ustremi se ka zemnom. Jer, dusa ne zeli prividno dobro. Cak i da je nasilno vuce navika, ona ce smoci snage da je pobedi. Dok jos nije bilo navike, ona je bila prevarena neznanjem. Prema tome, prvo staranje treba da bude sticanje ispravnog znanja o postojecem. Potom treba usmeriti volju ka Prvome Dobru i prezreti sve sadasnje, uvidjajuci njegovu potpunu ispraznost.

32. Sta nama pomaze u nasoj svrsi? Da bih sve sazeo u jednu rec, reci cu da slovesna dusa u telu ima samo jedno delo, tj. da zeli da ostvari svoju svrhu. Posto je delatnost volje bez misljenja zakocena, mi primamo mislenu delatnost. Misljenje, dakle, postoji ili radi volje, ili radi sebe samog i volje, sto izgleda tacnije. Zaista, blazenstvo (koje i prouzrokuje i izobrazava ovdasnji zivot podviznika) sadrzi obe delatnosti - i misljenje i volju, tj. i ljubav i uzivanje. Da li je, medjutim, vazna samo jedna delatnost ili, naprotiv, obe, neka mudruju oni koji hoce. Mi prihvatamo obe delatnosti, od kojih jednu nazivamo sagledavanjem, a drugu delanjem. I nije moguce da jedna od ove dve najvaznije delatnosti postoji bez druge. Ostale potonje delatnosti mogu da postoje [samostalno]. Ono sto ometa ove delatnosti ili vodi ka suprotnome, mi zovemo zlom, a ono sto im pomaze i sto odstranjuje smetnje imenujemo vrlinom. Delatnost vrlina mi nazivamo postignucem, a delatnost zla - sagresenjem ili grehom. Obelezje svake delatnosti (bilo da je usmerena ka rdjavom, bilo prema dobru) jeste [upravljenost] ka krajnjoj svrsi. Ona, pak, jeste slozena delatnost koja obuhvata misljenje i volju.

  

DOBROTOLjUBLjE

PREPODOBNI OTAC SVETI AVA FILIMON

 

Kratko svedocanstvo o njemu

 Otacki letopisi nam ne govore o vremenu zivota prepodobnog oca naseg Filimon,

koji se medju bogonosnim ocima istakao velikim trezvoumljem i obilnim suzama. On bese muz izuzetne poboznosti i velikog iskustva i ljubljase bezmolvije vise nego bilo koji od staraca, kao verni sledbenik Velikog Arsenija, u sta se mozemo uveriti iz sledeceg slova. Prebivajuci trpeljivo dan i noc u molitvama i prozbama u svojoj pustinjskoj pecinici, gde je neprestanim izvorom suza i najsladjeg placa umivao svoju dusu, i gde se bogoljubivo uzdigao iznad svega culnog i mislenog kako bi kao gluv i nem stalno stajao pred Bogom,

146

on se udostojio predivnog prosvecenja Bozanstvenom blagodacu. U svom krajnjem bezmolviju i cutanju on se, kao od suncevog zracenja, obogatio darom ne samo da razmatra i rasudjuje, nego i da predvidja i prorokuje. O recenome verno svedoci slovo koje donosimo. U njemu je smesteno i njegovo ucenje o svestenom trezvoumlju, kako sa njegove delatne, tako i sa sagledateljne strane, zasnovano na njegovom sopstvenom dugotrajnom iskustvu. Dakle, onaj ko zeli da sa sebe zbaci mrsku i prljavu odecu strasti, ili, sto je isto, da skine starog coveka i da se obuce u svetle odezde bestrasca i blagodati, naime, u novog coveka u Hristu Isusu, neka se cesto obraca ucenju starca. Ukoliko nauceno bude po meri svojih snaga ispunjavao, on ce lako postici svoj cilj.

 

DOBROTOLjUBLjEPREPODOBNI OTAC SVETI AVA FILIMON

MNOGOKORISNO KAZIVANjE O AVI FILIMONU

 

1. O avi Filimonu, otselniku, pricahu da se zatvorio u nekakvu pecinu koja se nalazila u blizini Lavre, zvane Romijeva. Tu se on predao podviznickim borbama, ponavljajuci u sebi ono sto je, po predanju, govorio Arsenije Veliki: "Filimone, zasto si dosao ovamo". U toj pecini je proveo dosta vremena. Njegovo delo je bilo pletenje uzadi i kotarica, koje je predavao ekonomu, od koga je, opet, primao hlepcice kojima se hranio. Nista drugo nije jeo sem hleba sa solju, pa i to ne svaki dan. Ocevidno, o telu se gotovo nije ni brinuo, ali je stoga, upraznjavajuci se u sagledavanju, boravio u bozanskom prosvecenju. Udostojavajuci se neopisivih vidjenja tajni, on napredovase u duhovnom obrazovanju. Subotom i nedeljom bi odlazio u crkvu sam, udubljen u sebe, ne dozvoljavajuci nikome da mu se priblizi, kako mu se um ne bi otrgao od svoga delanja. U crkvi bi stajao u uglu, sa pognutom glavom, prolivajuci more suza. Stalno je tugovao, drzeci u umu srdacno secanje i lik svetih otaca, osobito Arsenija Velikog, trudeci se da ide njegovim stopama.

2. Kada se u Aleksandriji i njenoj okolini pojavila jeres, on se udaljio, otisavsi u Nikanorovu Lavru. Primivsi ga, bogoljubivi Pavlin mu je dao svoje usamljeno mesto i omogucio mu savrseno bezmolvije. U toku cele godine nije nikome dozvolio da se vidi sa njim. Cak mu ni sam nije dosadjivao, odlazeci do njega samo kad je trebalo da mu preda potrebni hleb. Doslo je vreme svetog Hristovog Vaskrsenja. Kada su se tim povodom sreli, poveo se medju njima razgovor u kome su se dotakli i pustinjackog zivljenja. Iz razgovora je Filimon shvatio da i ovaj veoma pobozni brat Pavlin ima predivnu naklonost [ka pustinjackom zivotu], te ga bogato nahrani podviznickim poukama, pisanim i nepisanim, pokazujuci preko svih njih da bez potpune usamljenosti nije moguce ugoditi Bogu, kao sto mudro govori bogoprosveceni otac Mojsije, iznoseci: "Bezmolvije radja podvig, podvig radja plac, plac - strah, strah - smirenje, smirenje - prozrenje, prozrenje - ljubav, a ljubav, pak, ozdravljuje dusu i cini je bestrasnom. Tada covek stice poznanje da nije daleko od Boga".

3. Filimon mu govorase: "Putem bezmolvija treba savrseno da ocistis um i da mu das neprestano duhovno delanje. Usmerene na culne predmete, telesne oci se dive onome sto vide. Tako se i cisti um, usmerivsi se na misleno, ushicuje onim sto duhovno sagledava do mere koja cini da ga je od njega nemoguce odvojiti. Ukoliko se on putem bezmolvija oslobadja od strasti i cisti, utoliko se udostojava poznanja (duhovnih stvari). Um postaje savrsen kada okusi sustastveno poznanje i sjedini se sa Bogom. Imajuci carsko dostojanstvo, on vise ne oseca siromastvo i ne privlace ga nize zelje, cak i ako mu se ponude sva carstva. I tako, ako zelis da steknes recena dobra, sto brze mozes bezi od sveta i sa usrdjem hodi putem svetih: odbaci brigu o svom spoljasnjem izgledu, odelo neka ti bude siromasno i pokucstvo skromno. Zavoli zivot u oskudici i bezbriznosti. Narav neka ti bude jednostavna, rec bezazlena, hod bez sujete, glas bez pretvaranja. Zavoli da zivis u oskudici i da te svi prenebregavaju. Iznad svega se pobrini o cuvanju uma i trezvoumlju, budi trpeljiv u svim teskobama, i na svaki nacin se trudi da vec stecena duhovna dobra ostanu nepovredjena i neokrljena. Marljivo pazi na sebe i ne primaj ni

147

jednu slast koja ti se tajno prikrada. Bezmolvije, doduse, ukrocuje dusevne strasti. Medjutim, one obicno postaju jos svirepije ukoliko im se dozvoli da se raspale i izostre, da bi, zatim jos jace i silnije vukle u greh. I telesne rane postaju neisceljive ukoliko se povredjuju i otiru. Cak je i jedna rec, potpomagana demonima i imajuci saglasnost cula, u stanju da um udalji od secanja na Boga. Veliki je podvig i teret - uspeti sacuvati dusu. Prema tome, treba da se potpuno udaljis od sveta. Otrgnuvsi dusu od svakog sazaljenja prema telu, treba da prihvatis beskucnistvo, oskudicu, nesrebroljublje i nesticanje, bezmeteznost, usamljenost, nevestost za ljudska dela, smirenost, sastradalnost, blagost, krotost, tihu narav, spremnost za primanje urazumljenja u srcu od bozanskog poznanja. Jer, na vosku se ne moze pisati ukoliko se prethodno ne izbrisu slova koja su ranije na njemu napisana, kako nas uci [sveti] Vasilije Veliki. Takvi su bili sveti, koji su se, potpuno se udaljivsi od svih svetovnih obicaja i nepomuceno cuvajuci u sebi nebesku mudrost, prosvetili bozanskim zakonima i zablistali poboznim delima i recima, uzdrzanjem, strahom Bozijim i ljubavlju umrtvivsi udove koji su na zemlji. Neprestana molitva i poucavanje u Bozanskim Pismima otvaraju umne oci srca da vide Cara sila. Tako biva radost velika i u dusi se silno zapaljuje nezadrziva bozanska ceznja. Dejstvom Duha Svetoga i telo postaje zajednicar ushicenja, tako da sav covek postaje duhovan. Eto cega se udostojavaju delatelji blazenog bezmolvija i teskobnog podviznickog zivota, koji, udaljivsi se od svake ljudske utehe, neprestano razgovaraju jedino sa nebeskim Vladikom".

4. Cuvsi ga, bogoljubivi brat bi u dusi ranjen bozanskom ljubavlju, te napusti svoje mesto boravka i zajedno sa njim otputova u skit, u kome su najveci medju ocima prohodili put blagocasca. Nastanili su se oni u Lavri prepodobnog Jovana Kolova. Brigu o sebi su prepustivsi ekonomu Lavre, buduci da su sami zeleli da borave u bezmolviju. I, blagodacu Bozijom, boravljahu oni u savrsenom bezmolviju. Subotom i nedeljom su odlazili na zajednicka crkvena sabranja, dok su ostale dane provodili u usamljenosti. Pri tome, svaki od njih je zasebno vrsio molitvu i sluzbe.

5. Sveti starac (Filimon) je imao sledece pravilo sluzenja: nocu je citao ceo Psaltir i pesme[1]*) bez zurbe i sujete. Onda je citao jedno zacalo iz Jevandjelja, a zatim sedao i u sebi govorio: Gospode pomiluj, sa punom paznjom i prilicno dugo, sve dok se ne bi umorio od prizivanja. Najzad bi sebi dopustio da zaspi. U zoru bi otpevao Prvi cas, a onda seo na svoju stolicu, licem okrenut prema istoku i naizmenicno citao (Psalme) ili, po izboru, iz Apostola i Jevandjelja. Tako je on provodio ceo dan, neprestano pevajuci, moleci se i nasladjujuci se sagledavanjem nebeskih stvari. Njegov um je cesto bio plenjen sagledavanjem, tako da nije znao da li se nalazi na zemlji.

6. Videvsi kako se on sveusrdno trudi u molitvenom sluzenju i kako se ponekad potpuno menja od bozanskih pomisli, brat ga upita: "Zar ti, oce, nije tesko da u starosti toliko umrtvljavas i pokoravas svoje telo". On mu odgovori: "Veruj mi, Bog je u moju dusu polozio usrdnost i ljubav prema molitvenom sluzenju i ja nisam u stanju da joj udovoljim u njenom stremljenju. Telesnu, pak, nemoc pobedjuje ljubav prema Bogu i nada na buduca dobra". Na taj nacin je sva njegova zelja bila umno usmerivana ka nebesima ne samo u vreme [molitve], vec i za vreme jela.

7. Jednom ga upita neki brat koji je ziveo sa njim: "Kakve su tajne sagledavanja". Videvsi njegovu upornost i iskreno trazenje pouke, on mu rece: "Kazem ti, cedo, da onome ciji je um postao savrseno cist, Bog otkriva vidjenje samih sluzebnih cinova i (andjelskih) sila".

8. Upitao ga je on i o sledecem: "Zasto ti, oce, od svih Bozanstvenih Pisama najvise volis Psaltir, i radi cega licis na coveka koji razgovara sa nekim kada ga citas". On odgovori: "Bog je u moju dusu urezao silu Psalama gotovo kao u dusu samoga Davida. Ja prosto ne mogu da se odvojim od sladosti sagledavanja koja su u njima skrivena. Jer, oni u sebi obuhvataju svo Bozanstveno Pismo". Receno je on sa velikim smirenjem posle dugog navaljivanja priznao onome koji ga je pitao radi njegove koristi.

9. Neki brat po imenu Jovan, od primorja dodje svetom i velikom ocu Filimonu. Zagrlivsi mu noge, on rece: "Sta da radim, oce, da bih se spasao? Um mi luta gde ne prilici". Pocutavsi kratko, on rece: "Ta (dusevna) bolest prilici onima koji su spoljasnji i u njima prebiva. Ona je i kod tebe prisutna stoga sto jos uvek nisi stekao savrsenu ljubav prema Bogu i sto nisi zadobio toplinu ljubavi i bogopoznanja". Tada mu brat rece: "Pa, sta da radim, oce". On mu odgovori: "Idi, stekni skrivenu pouku u srcu svom koja ce ti ocistiti um". Posto nije bio posvecen u ono o cemu mu je govorio, brat rece starcu: "Sta predstavlja skrivena pouka, oce". On mu rece: "Idi, stekni trezvoumlje u srcu svome. U

148

misli svojoj trezvoumno govori sa strahom i trepetom: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me! Tako pocetnicima savetuje i blazeni Dijadoh".

10. Brat je otisao i donekle se, sadejstvom Bozijim i molitvama oca, uspokojio, usladivsi se poucavanjem. Medjutim, potom ga je sladost ostavila, te vise nije bio u stanju da trezvoumno upraznjava delanje i da se moli. Stoga je on ponovo otisao kod starca i ispricao mu sta mu se dogodilo. Starac mu rece: "Sada si upoznao put bezmolvija i umnog delanja i okusio sladost koja se od njega radja. Svagda ga upraznjavaj u srcu svome, jeo ili pio, razgovarao sa nekim ili se nalazio na putu, ili sedeo u keliji. Nemoj prestajati da se trezvoumnom mislju i sabranim umom molis recenom molitvom, da pevas i da se poucavas u molitvama i Psalmima. Cak ni pri obavljanju najneophodnijih svojih potreba nemoj dozvoliti umu svome da bude prazan, nego ga primoraj da se tajno moli i poucava. Tako ces uspeti da shvatis dubinu Bozanstvenih Pisama i u njima skrivenu silu, te da umu pruzis neprestano delanje, kako bi ispunio apostolsku rec koja zapoveda: Molite se bez prestanka. Marljivo pazi na sebe i cuvaj srce svoje od rdjavih ili bilo kakvih nekorisnih i sujetnih pomisli. Naprotiv, uvek, i kada spavas, i kada ustajes, i kada jedes, i kada pijes, i kada razgovaras, neka se srce tvoje u tajnosti misleno poucava u Psalmima ili se drzi molitve: Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj me! Osim toga, pazi da ti usta ne govore jedno, a da se pomisao bavi drugim dok budes jezikom pevao Psalme".

11. Brat mu je opet rekao: "Za vreme sna vidim mnogo praznih mastanja". Starac mu rece: "Nemoj biti lenj i malodusan. Da bi te primio Bog, pre no zaspis dugo se moli u srcu svom i suprotstavi se pomislima i pokusajima demona da te vodi kuda hoce. Koliko je u tvojoj moci, potrudi se da uvek zaspis sa Psalmima na usnama i sa umnim delanjem. Nikad nemoj dozvoliti umu da, zbog svoje nemarnosti, prima tudje pomisli. Naprotiv, na odar se spustaj sa pomislima koje si imao na molitvi kako bi i u toku sna bile prisutne u tebi, i kako bi, i kad se probudis, razgovarale sa tobom. Izgovaraj, takodje, i sveti Simvol Pravoslavne vere pre nego sto zaspis. Jer, pravoslavstvovanje o Bogu jeste izvor i zastita svih dobara".

12. Brat ga je jos pitao: "Ucini ljubav, oce, i reci mi kakvo delanje ima tvoj um? Nauci me da bih se i ja spasao". On mu odgovori: "Zasto si radoznao". Brat ustade i zagrli mu noge. Celivajuci ih, on umoljavase svetoga da mu kaze. Pocutavsi dugo vremena, starac najzad rece: "Ti jos nisi u stanju da to poneses. Svakom osecanju pruzati odgovarajuce delo u stanju je samo onaj ko je navikao da se neprestano krece u dobrima pravde. Onaj koji nije postao potpuno cist od sujetnih pomisli sveta ne moze da se udostoji toga dara. Ukoliko zaista hoces da postignes tako nesto, drzi se skrivenog poucavanja u cistom srcu. Jer, ukoliko se budes neprestano molio i poucavao u Pismima, otvorice ti se oci duse i u njoj ce se roditi velika radost i neko neopisivo i silno osecanje, zagrevano Duhom i telom, od koga ceo covek postaje duhovan. Prema tome, ukoliko te Bog udostoji da se nocu ili danju nerasejano pomolis cistim umom, ostavi svoje molitveno pravilo i pokusaj da se, koliko ti je god vise moguce, prilepis uz Njega. I On ce prosvetiti srce tvoje za duhovno delanje, koga si se prihvatio".

Potom je dodao: "Dosao je jednom kod mene neki starac. Kada sam ga upitao o nastrojenju njegovog uma, on mi rece: "Dve godine sam stajao pred Bogom, usrdno se moleci svim srcem da mi daruje da se neprestana i nerasejana molitva ureze u moje srce, slicna onoj koju je predao svojim ucenicima. Videci moj trud i trpljenje, izobilni u darovima Gospod mi je podario ono sto sam trazio"".

On mu je jos govorio: "Pomisli o sujetnim stvarima, koje nastaju u dusi, jesu bolest duse koja je zaljubljena u ono sto je nistavno i koja je predana neradu i lenjosti. Stoga je neophodno, kao sto kaze Sveto Pismo, da sa svakom budnoscu cuvamo svoj um, da razumno pevamo bez rasejanosti i da se molimo cistim umom. Prema tome, brate, Bog hoce da pokazemo usrdnost prema Njemu, i ?o najpre u naporima (podviznistva i vrlinovanja), a potom i u ljubavi i neprestanoj molitvi. Samo tako ce nam On otkriti put spasenja. Ocevidno je da nema drugog puta koji uzvodi na nebo, osim potpunog udaljenja od svega sto je zlo i sticanja svega sto je dobro, te savrsene ljubavi prema Bogu i obitavanja sa Njim u svetosti i pravdi. Onaj koji sve to stekne, brzo ce se pribrojati nebeskom zboru [svetih]. Pri tome, svako ko zeli da se uspne na visinu, treba najpre da umrtvi udove koji su na zemlji. Jer, dusa koja se usladi sagledavanjem istinskog dobra, vise nema potrebu da se vraca ni jednoj strasti koju podstice grehovna slast. Naprotiv, omrznuvsi svako telesno sladostrasce, ona sa cistom i neuprljanom mislju prima javljanje Boga. Neophodna nam je, dakle, velika budnost, mnogo telesnih podviga i ociscenje duse

149

kako bi se Bog uselio u srca nasa, kako bismo ubuduce bezgresno ispunjavali Njegove Bozanske zapovesti i kako bi nas sam naucio da se cvrsto drzimo Njegovih zakona, izlivajuci na nas svoja dejstva, kao suncane zrake, zapretana u nama blagodacu Duha. Podvizima i iskusenjima mi treba da ocistimo obraz po kome smo bili stvoreni kao slovesna bica, sposobna da primaju svako znanje i upodobljenje Bogu, imajuci cula ociscena od svake prljavstine kroz kaljenje u ognju iskusenja i sticanje carskog dostojanstva. Bog je ljudsku prirodu stvorio sa sposobnoscu da ucestvuje u svakom dobru, kadrom da misleno sagledava likovanje andjela slave, gospodstava, sila, nacala, vlasti, te svetlost nepristupnu i presvetlu slavu. Medjutim, pazi da se tvoja pomisao ne pogordi nad bratom ukoliko postignes neku vrlinu. Gordost se zacela u tebi ukoliko pomislis da si je ti postigao, a da se on olenjio. Boreci se protiv neke strasti, pazi da ne padnes u uninije ili malodusnost zbog upornosti napada. Naprotiv, pokreni se i padni pred lice Bozije, vapijuci iz sveg srca zajedno sa prorokom: Sudi, Gospode, onima koji mi cine nepravdu (Ps.34,1), jer sam nemocan pred njima. Videvsi tvoje smirenje, On ce ti brzo poslati svoju pomoc. Kada putujes sa nekim, nemoj voditi prazne razgovore, nego umu pruzi duhovno delanje koje je imao, kako bi se u njemu sacuvala dobra navika i zaborav svetskih slasti, i kako on bi izasao iz pristanista bestrasca".

Poucivsi brata takvim i mnogim drugim poukama, starac ga otpusti. 13. Nije proslo mnogo vremena, a on opet dodje. Zapocevsi razgovor, on upita: "Sta

da radim, oce? Prilikom mog nocnog sluzenja pritiska me san i ne dozvoljava mi da se trezvoumno molim ili da duze vremena bdim. I dolazi mi da se, dok pevam, prihvatim rukodelja". Starac mu rece: "Kad mozes da se molis trezvoumno, izostavi rukodelje, a kad te spopadne dremez, prihvati rukodelje, pobunivsi se protiv pomisli". On ga opet upita: "Zar tebi samome, oce, ne dosadjuje san za vreme [nocnog] sluzenja". Starac mu odgovori: "Nije bas lako. Ipak, kad me ponekad spopadne dremez, ja se malo podignem i pocnem od pocetka da citam Jevandjelje po Jovanu, uzdizuci oko uma ? Bogu: i tog trenutka on iscezava. Na slican nacin se odnosim i prema pomislima. Naime, pomisao koja naidje na mene ja srecem kao oganj, tj. sa suzama, te ona iscezava. Ti, pak, jos nisi spreman da se na taj nacin boris sa njima. Stoga se sto vise drzi skrivenog poucavanja i revnosno vrsi ono sto su ustanovili sveti oci, tj. dnevna molitvoslovlja - treci, sesti, deveti cas i vecernju, a takodje i nocne sluzbe. Svim silama se trudi da nista ne radis iz covekougadjanja. Uz to se cuvaj zavade sa bilo kojim od brace, da se ne bi odvojio od Boga svoga. Takodje se postaraj da ti misao ostane nerasejana i sverevnosna u strazenju nad unutarnjim pomislima. Imajuci nameru da se pricestis Svetim Hristovim Tajnama, nemoj izlaziti iz hrama sve dok ne zadobijes potpuni mir. Stani na jedno mesto i ne pomeraj se sa njega sve do otpusta. U sebi pomisljaj da se nalazis na nebu i da zajedno sa svetim andjelima stojis pred Bogom kao onaj koji ima da ga primi u svoje srce. Pripremaj se za taj [dogadjaj] sa strahom i trepetom, kako ne bi bio nedostojni sapricesnik svetih sila".

Posto je na taj nacin dobro naoruzao brata, i posto ga je predao Gospodu i Duhu Njegove blagodati, starac ga otpusti.

14. Brat koji je ziveo sa njim jos je kazivao. Sedeci jednom pored njega, on ga je pitao da li su ga demoni napadali iskusenjima dok je ziveo u pustinji? On je rekao: "Oprosti, brate, cini mi se da ti ne bi mogao izdrzati gorcinu iskusenja koja sam pretrpeo kada bi Bog popustio da na tebe naidju. Imam sedamdeset godina, ili nesto malo nise i mnogo sam podneo iskusenja, ziveci u raznim pustinjama u punom bezmolviju. Onima koji jos ne znaju sta je bezmolvije nije korisno govoriti o gorcini koju sam pretrpeo i doziveo od demona. Za vreme takvih iskusenja, ja sam uvek postupao na sledeci nacin: polagao sam svoju nadu na Boga, kome sam davao i zavete odrecenja, i On me je odmah izbavljao od svake nevolje. Stoga ja, brate, uopste vise ne brinem o sebi. Znajuci da se On brine o meni, ja veoma lako podnosim iskusenja koja nailaze na mene. Jedino sto mu od sebe prinosim jeste - neprestana molitva. Pri tome, od ne male pomoci je i nada da ce biti veci venci ukoliko su vece tegobe i nevolje koje se trpe. Jer, kod pravednog Sudije postoji ravnoteza izmedju toga dvoga. Znajuci to, brate, nemoj se predavati malodusnosti. Usao si u sredinu bitke, pa se bori, potkrepljujuci se saznanjem da je onih koji se bore za nas protiv neprijatelja Bozijih mnogo vise nego neprijateljskih pukova. Uostalom, zar bismo smeli mi da se suprotstavimo tako strasnom protivniku roda nasega, kad nas mocna desnica Boga Slova ne bi drzala, ogradjivala, i pokrivala? Zar bi bila u stanju ljudska priroda da izdrzi njegove napade? Jer, kao sto kaze Jov: Koje spreda otkrio odecu

150

njegovu? ? celjustima njegovim ko ce pristupiti? Iz usta mu izlaze lucevi, i iskre ognjene skacu. Iz nozdrva mu ishodi dim peci u kojoj gori ognjeni ugljen. Dusa mu je kao uglevlje i plamen ishodi iz njegovih usta. Na vratu mu je sila i pred njim hodi pogibao. Srce mu je tvrdo kao kamen i stoji nepodvizno kao nakovanj. On cini, te vri dubina kao lonac, more se muti kao u stupi, ? tartar bezdanicu drzi kao suznja. Sto je god visoko prezire i car je nad svim zverinjem u vodi (Jov 41,4; 10; 15; 22; 25). Eto, protiv koga ratujemo, brate! Eto kakvim je Rec Bozija naslikala toga tiranina! I pored svega toga, njega lako pobedjuju oni koji provode usamljenicki zivot kao sto treba (s obzirom da u sebi nemaju nicega sto bi mu pripadalo), oni koji se odricu od sveta, oni koji imaju visoke vrline i oni koji imaju Onoga ko se bori za njih. Jer, reci mi, cija se priroda nije preobrazila po pristupanju Gospodu i po primanju straha Njegovog u um, ili ko nije dusu svoju ucinio svetlom i sposobnom da sija bozanskim shvatanjima i pomislima posto se obasjao sebe bozanskim zakonima i delima? Takav nikad nece dozvoliti da mu dusa bude bezdelatna, imajuci u sebi Boga koji podstice um da nenasito stremi ? svetlosti. Duh dusi koja je pod takvim neprestanim dejstvom ne dozvoljava da se raznezuje strastima, nego ih kao neki car, koji dise strasnim gnevom i pretnjom, nepostedno saseca. Takav se nikad vise ne vraca nazad, vec sa delanjem (vrlina), rukama uzdignutim prema nebu i umnom molitvom odnosi pobedu u borbi".

15. Isti brat je jos pripovedao da je ava Filimon, pored drugih, imao i sledecu vrlinu: on nije mogao podneti prazne razgovore. Ako bi se neko zaboravio i poceo da prica nesto sto se nije ticalo duhovne koristi, on uopste nije obracao paznju. "Kad bih odlazio po nekom poslu, on nikad nije pitao: "Zasto ides". Kad sam se vracao, on nije pitao: "Gde si bio", ili: "Sta si radio". Jednom sam, tako, otplovio u Aleksandriju po potrebi, a zatim i do Carigrada radi nekog crkvenog posla. Slugu Bozijeg o tome uopste nisam obavestio. Posto sam tamo proveo dosta vremena, posetivsi tamosnju poboznu bracu, ja se vratih k njemu u skit. Videvsi me, starac se veoma obradovao. Posle uobicajenog pozdrava se pomolio i seo. Medjutim, savrseno ni o cemu me nije pitao, nego je ostao zauzet svojim uobicajenim umnim delanjem".

16. "Zeleci da ga isprobam, jednom mu nekoliko dana nisam davao da jede hleba. On, medjutim, niti hleba trazase, niti bilo sta rece. Poklonivsi mu se, ja ga upitah: "Ucini ljubav, oce, i reci da li si se uvredio sto ti nisam po obicaju doneo da jedes". On rece: "Oprosti, brate! Cak ako mi i dvadeset dana ne doneses hleba da jedem, ja ti necu zatraziti. Jer, sve dok budem trpeo dusom, trpecu i telom". Toliko je on bio zauzet sagledavanjem istinskog dobra".

17. On je jos govorio: "Od kako sam dosao u skit, svojoj pomisli nisam dozvolio da izadje van zidova kelije. U svoje misli nisam primio nikakve druge pomisli osim straha Bozijeg i Sudista buduceg veka, drzeci u secanju Sud koji preti gresnicima, oganj vecni i tamu najkrajnju. Pomisljao sam na zivot dusa gresnika i pravednika, na dobra pripremljena pravednicima, i na dobijanje nagrade po trudu: za podviznicke trudove, za milostinju i nelicemernu ljubav, za nesticanje i potpuno bezmolvije, za krajnje poslusanje, za tudjinovanje. Imajuci receno u mislima, ja nikakvoj drugoj pomisli ne dozvoljavam da dejstvuje u meni. Ja vise ne mogu da budem sa ljudima i da im posvecujem svoj um, kako se ne bih udaljio od bozanstvenih pomisli".

18. On je dodao i kazivanje o nekom usamljeniku, koji je bio postigao bestrasce i iz andjelske ruke primao hranu i hleb. Medjutim, zbog nemarnosti (tj. oslabele paznje), on se lisio takve casti. Jer, u dusi u kojoj oslabi razborita i napregnuta paznja uma nastaje noc. Gde ne sija Bog, sve se razliva kao u mraku. Tada dusa vise nije u stanju da pogleda na Boga jednoga niti da zadrhti od Njegovih reci. Ja sam Bog koji se priblizuje, govori Gospod, ? ne Bog koji je daleko. Moze li se ko sakriti na tajno mesto da ga ne vidim? Ne ispunjavam li ja nebo i zemlju (Jer. 23,23-24). Starac je napominjao i o mnogim drugima, koji su na slican nacin nastradali. Naveo je i pad Solomona, koji je imao mudrost zbog koje su ga svi savili. On je kao jutarnja zornjaca sve obasjavao svetloscu mudrosti, ali je zbog male slasti izgubio svoju slavu. I tako, strasno je popustati lenjosti. Treba da se neprestano molimo kako neka druga pomisao ne bi naisla i odvojila nas od Boga, i kako se nasem umu ne bi podmetnulo nesto drugo umesto Njega. Samo cisto srce, koje je postalo obitaliste Svetoga Duha, u sebi moze cisto, kao u ogledalu, da vidi samoga Boga svega.

19. "Slusajuci sve ovo, pricao je brat koji je ziveo sa avom Filimonom, i gledajuci na njegova dela, shvatio sam da su u njemu vec sasvim prestale da dejstvuju telesne strasti,

151

i da je bio revnosni ljubitelj svakog savrsenstva. Moglo se svagda videti kako se preobrazava Bozanskim Duhom (iz slave u slavu), kako uzdise neizrecivim uzdisajima, razgovarajuci sam sa sobom i stalno sebe vazuci (drzeci se u ravnotezi kao na vazi), na sve nacine se trudeci da nista ne dodje i ne pomuti cistotu njegovog uma, ili da se bilo kakva prljavstina neprimetno prilepi za njega. Gledajuci ga i podsticuci se na revnosno podrazavanje njegovog nacina zivota, ja sam mu se usrdno obracao sa molbom, govoreci: "Kako da, slicno tebi, steknem cistotu uma". On bi mi govorio: "Idi i trudi se. Jer, za to je neophodan trud i bol srca. Duhovna dobra, dostojna revnosnog iskanja i truda, ne zadobijaju se lezanjem na odru i spavanjem. Bez truda se ni zemaljska blaga ne mogu steci. Ko zeli da postigne napredak, pre svega treba da se oslobodi svojih prohteva i da stekne neprestani plac i nesticanje. On ne treba da obraca paznju na pogreske drugih, nego samo na svoje, oplakujuci ih dan i noc, te da ne gaji sujetnu druzbu ni sa kim od ljudi. Jer, dusa koja tuguje zbog svog bednog stanja i koja je ranjena secanjem na predjasnja sagresenja, postaje mrtva za svet, kao sto i svet umire za nju. Tada telesne strasti postaju nedelatne i covek prestaje da bude njihov rob. Osim toga, onaj ko se odrekao sveta i sjedinio sa Hristom, i ko boravi u bezmolviju, u stvari voli Boga, cuva Njegov obraz i bogati se Njegovim podobijem. Jer, on od Njega svise prima Duha i postaje dom Boziji, a ne dom demona, prinoseci mu pravedna dela. Postavsi cista po zivotu, slobodna od prljavstine tela i bez ikakve mrlje i poroka, dusa se, najzad, uvencava vencem pravde i sija lepotom vrline.

Onaj u cije se srce na samom pocetku odricanja [od sveta] nije uselio plac, duhovne suze, secanje na muke bez kraja, istinsko bezmolvije, neprestana molitva, pevanje Psalama i poucavanje u Bozanstvenim Pismima, te ko nije stekao naviku u stalnom bavljenju vrlinama (kojima se um potkrepljuje, cak i kad nije voljan), kome u dusi ne gospodari strah Boziji u stvari jos uvek zivi u zajedno sa svetom i nije u stanju da u molitvi ima cist um. Jer, samo poboznost i strah Boziji ciste dusu od strasti i um cine slobodnim, uvodeci ga u sagledavanje koje mu je prirodno, i dajuci mu mogucnost da se dotakne bogoslovlja, koje prima u vidu blazenstva (blazeni cisti srcem jer ce Boga videti). Onaj ko ih se udostoji, ima zalog (buducih dobara) i stice nepokolebivo (duhovno ustrojstvo).

Stoga se svim silama potrudimo u delanju (vrlina i podviga), kojim se stice poboznost, tj. mislena cistota, ciji je plod - bogoslovsko sagledavanje, koje je prirodno umu. Jer, delanje jeste ushodjenje ka sagledavanju, kao sto kaze pronicljivi i bogomudri um (svetog Grigorija Bogoslova). Ukoliko zanemarimo delanje, ostacemo tudji svakom mudroljublju. Cak i onaj ko je postigao vrhunac vrline, ima potrebu za podviznickim trudom (koji obuzdava nemirna stremljenja tela) i strogim cuvanjem pomisli. Jedva cemo uz sve napore postici da se Hristos useli u nas. Jer, ukoliko se umnozava nasa pravednost, utoliko uzrasta i duhovna hrabrost. Najzad, postigavsi savrsenstvo, um se sav pripija uz Boga i biva obasjan Bozanskom svetloscu. Njemu se otkrivaju neizrecive tajne i on istinski saznaje gde je mudrost, gde sila, gde razum za poznanje svega, gde dug zivot, gde svetlost ociju i mir. Jer, dok god je zauzet borbom sa strastima, on nije u stanju da se nasladjuje navedenim. Naime, i vrline i strasti cine um slepim: vrline ga cine slepim za vrline, a strasti slepim za poroke. Medjutim, kad u njemu utihne borba, i kada se udostoji duhovnih darova, on sav postaje svetlozaran i nepomerivo ukotvljen u sagledavanju duhovnih stvari, buduci pod neprestanim dejstvom blagodati. On vise nije privezan ni za sta ovdasnje, nego je presao iz smrti u zivot.

Onaj ko se prihvati navedenog zivota, koji je dostojan podrazavanja i koji revnuje da se priblizi Bogu, treba da poseduje neporocno srce i cista usta, kako bi rec (buduci cista iz cistih usta) mogla dostojno da proslavlja Boga. Jer, dusa koja se pripila uz Boga, neprestano sa Njim razgovara. Pozelimo, braco, visinu vrline i prestanimo gmizati po zemlji, prilepljujuci se za strasti. Onaj ko se podvizava i ko je dostigao blizinu Boziju, ko se pricestio Njegovom svetom svetloscu i ko je ranjen ljubavlju prema Njemu, nasladjuje se u Gospodu nekim nepostizivim duhovnim radovanjem, kao sto kaze bozanstveni Psalam: Nasladi se Gospodom, i dace ti molbe srca tvoga. I izvesce kao svetlost pravdu tvoju, u sud tvoj kao podnevlje (Ps.36,4; 6). Ima li silnije i nezadrzivije ljubavi od ljubavi koju Bog uliva u dusu koja se ocistila od svakoga zla? Dusa tada sa istinskim raspolozenjem srca govori: Ranjena sam ljubavlju (Pes.2,5). Neizreciv je i neobjasnjiv sjaj Bozanstvene lepote! Blistanje zvezde danice, svetlost meseca ili sjaj sunca jesu beznacajni u poredjenju sa njenom slavom. U poredjenju sa istinitom svetloscu oni su siromasniji nego najdublja noc

152

ili najmracnija magla u odnosu na suncano podne. Slicno nam saopstava i divni medju uciteljima, [sveti] Vasilije Veliki, koji se naucio iz licnog opita"".

20. Jos mnogo slicnoga pricase brat koji je ziveo sa avom. Ko se, medjutim, nece kod njega diviti i sledecem dokazu njegovog velikog smirenja? On se veoma rano udostojio prezviterskog cina. Medjutim, posto se istinski i zivotom i razumom dotakao nebeskog, on je na sve nacine, kao veliko opterecelje, izbegavao sluzenje Bozanstvene Liturgije. Stoga on u toku mnogih godina svog podviznistva veoma retko pristupase za svetu trpezu (radi sluzenja). Bez obzira na oprezan zivot, on se cak ni Bozanskim Tajnama nije pricescivao kad god bi se desilo da dodje u opstenje i u razgovor sa ljudima, premda nikada nije razgovarao o zemaljskim stvarima, vec samo o duhovnoj koristi za one koji iskahu da sa njim pogovore. Kada je imao nameru da se pricesti Bozanskim Tajnama, on je uvek najpre dugo dosadjivao Bogu, umilostivljavajuci ga molitvama, pevanjem Psalama i ispovedanjem. Njega je obuzimao strah i trepet kad bi cuo svestenikove reci: "Svetinje svetima". "Jer, u tom trenutku, govorase on, crkvu ispunjuju sveti andjeli, a sam Car sila se, izvrsivsi tajinstveno svestenodejstvo, i pretvorivsi hleb i vino u svoje Telo i Krv, preko Svetog Pricesca useljava u srca nasa". "Stoga, dodavase on, treba cisti i neporocni, kao izvan tela i bez ikakvog kolebanja i sumnje da se osmelimo da pristupimo Svetom Pricescu precistim Hristovim Tajnama. Na taj nacin cemo postati zajednicari prosvecenja koje se njima daruje. Mnogi od svetih otaca su se udostojili vidjenja svetih andjela koji su ih cuvali (od svega neprilicnog). Stoga su se i sami drzali dubokog cutanja, ni sa kim ne razgovarajuci".

21. Brat je jos govorio: "Ponekad se desavalo da je sam starac prodavao svoje rukodelje. Da ne bi dosao do neke lazi, zaklinjanja, suvisne rec, ili neke druge vrste greha (koji je vezan za trgovacke razgovore), on je stajao praveci se suludim. Stoga je svako ko je hteo da kupi njegovo rukodelje sam uzimao ono sto mu je trebalo i ostavljao koliko je hteo. On je pravio kotarice. Ono sto su mu davali za njih, kao muz prepun mudrosti, on je primao sa blagodarnoscu, nista ne govoreci".

  

  NAPOMENE:

1. Tj. devet pesama koje se nalaze u Psaltiru,- prim. prev.

  

DOBROTOLjUBLjE

PREPODOBNI OTAC TEOGNOST

 

Kratko svedocanstvo o njemu

 Prepodobni Teognost, otac predlozenih poglavlja, verovatno bese Aleksandrijac-

tumac, koga pominje Fotije u svom 106. poglavlju, a mozda i neko drugi. Mi ne mozemo tacno reci ko je bio i u koje je vreme ziveo. Medjutim, posto se po plodu poznaje i drvo, mozemo reci da je pripadao onima koji su dobro ziveli vrlinom i duhovnim poznanjem i koji su se zbog cistote zivota udostojili blagodati Svetog Duha. Prosvecen u umu Njegovom svetloscu, i nadahnut Njegovim zivotvornim dahom, prepodobni Teognost je ispevao svestenu pesmu, tj. predlozena nadahnuta poglavlja. Blagodacu koja iz njih zraci nasladjuje se sluh i um citalaca, pobudjujuci ih na zivu revnost ka zivotu u skladu sa njegovim poukama. Jer, u njima je verno izlozen nacin delatnog zivota Medjutim,

153

istovremeno je tacno ukazano na put uzlaska ka sagledateljnom zivotu. Pored toga, onaj ko zeli moze da se pouci kakav treba da bude i kako treba da deluje onaj ko je uzvisen u cin svestenika. I uopste, onima koji ih budu trudoljubivo citali, ova poglavlja ce dati bogatu naravstvenu pouku i verno rukovodstvo u spasonosnom trezvoumlju.

    

DOBROTOLjUBLjEPREPODOBNI OTAC NAS TEOGNOST

POGLAVLjA O DELATNOM I SAGLEDATELjNOMZIVOTU, KAO I O SVESTENSTVU

 

ciji akrostih glasi:  

Prepodobnim ocima Lazaru i Varlaamu,u svemu siromasni Teognost,

najnedostojniji od svih ljudi koji zive u ovom svetu.   1. Mozes da pomisljas da si stekao istinsku vrlinu tek ukoliko postanes savrseno

ravnodusan prema svemu zemaljskom i ukoliko uvek imas srce spremno da se sa cistom savescu preseli ka Gospodu. I ukoliko zelis da te Bog pozna, neka te, koliko je moguce, ne poznaju ljudi.

2. Cuvaj se suvisnih telesnih uteha i izbegavaj ih, kako ti ne bi oduzele nesto od tvojih napora. Jer, pre sticanja bestrasca mesto napora je zauzimala lagodnost. Gubitkom nemoj smatrati lisavanje od uzivanja, nego gubitak onog boljeg, koji se javlja usled nasladjivanja.

3. Svim osecanjem svojim smatraj sebe mravom i crvom kako bi postao bogostvoreni covek. Jer, ukoliko ne bude prvog, nece uslediti ni drugo. I koliko se spustis, toliko ces se uzdici. Smatrajuci sebe nistavnim pred licem Gospoda, slicno psalmopojcu (Ps.38,6), ti ces na tajanstven nacin od malog postati veliki. I kada budes mislio da nemas nista i da ne znas, bices bogat i delanjem i poznanjem, koji u pohvalni pred Gospodom.

4. Skrsi misicu gresnika i lukavoga (tj. slastoljublja i zlobe), od kojih se radja svako zlo. Skrsi ih, naime, uzdrzanjem i smirenom nezlobivoscu. Tada u vreme ispitivanja tvojih grehova kod tebe se nece naci nista. Jer, gresi se brisu kada zamrznemo uzroke koji ih izazivaju i borimo se protiv njih, prvi poraz zamenjujuci poslednjom pobedom.

5. Nema nicega boljeg od ciste molitve iz koje, kao iz izvora, isticu vrline, tj. razumnost, krotost, ljubav, uzdrzanje i suze, koje dovode Bozansku pomoc i utehu. Njena lepota se sastoji u prilepljivanju razuma za ono sto se izgovara i misli, te u nezasitoj svakidasnjoj zelji da se postigne Bozansko. Pokusavajuci da u sagledavanju postojeceg nadje tragove svoga Vladike, um sa plamenom ceznjom zudi da nadje Nevidljivog. Medjutim, susrevsi tamu koja ga prikriva, on se ponovo sa poboznim smirenjem vraca u sebe. On se zadovoljava onim sto mu je otkriveno u sagledavanju i tesi nje njime. Ipak, on prebiva u nadi da konacno dostigne zeljeno kada se razrese senkovita mastanja i zavrsi vidjenje kao u ogledalu, u zagonetki, te nastane cisto i neprestano vidjenje licem u lice (1.Kor.13,12).

6. Nemoj se usudjivati na uzvisena sagledavanja ukoliko jos nisi dostigao krajnje bestrasce. Nemoj zuriti za onim sto prevazilazi tvoje snage. Ukoliko zelis, govorio je neko, da postanes bogoslov i sagledatelj, uspni se svojim zivotom i cistim stekni cisto [bogoslovlje]. Pomenuvsi bogoslovlje, podseticu te da pazis da se ne uspinjes preko mere u njegove visine. Znaj da nama, koji se jos uvek hranimo mlekom vrlina, ne prilici da pokusavamo da uzletimo u njegove visine, kako ne bismo izgubili perje, kao sto biva sa

154

mladim pticama, premda znam da med poznanja silno privlaci nasu zelju. Posle ociscenja celomudrenoscu i suzama mi mozemo, poput Ilije ili Avakuma, da se otrgnemo od zemlje, pre roka delimicno okusajuci uznosenje koje ce jednom biti na oblacima. Nalazeci se kao van cula, sagledateljnom, cistom i nerasejanom molitvom potrazimo Boga. Tada cemo, mozda, unekoliko dotaci bogoslovlje.

7. Ukoliko zelis da se udostojis bozanstvenih vidjenja i ozarenja razuma, najpre zavoli miran i bezmolvnicki zivot. Pocinuvsi, poznaj sebe i Boga. Nakon toga, nista ti vise nece smetati da, kao u tananom [nejanju] vetra, pri cistom nastrojenju i neuznemiravan bilo kojom strascu, umno vidis onoga ko je za sve Nevidljiv, kako ti neposrednijim bogopoznanjem najavljuje spasenje.

8. Posle munje se odmah ocekuje i grom. I posle obasjanja bozanstvenog milosrdja sleduje stisavanje bure strasti. U onoga kod koga se receno desilo, useljava se i zalog onostranog blazenstva. Medjutim, u dusi koja voli svet vise nego Tvorca, koja je strasno vezana za vidljivo i koja je potpuno prilepljena za telesna uzivanja i naslade nema ni Bozije milosti, ni nade na bestrasnost.

9. Nemoj traziti da umom saznas sta je Bozanstvo i gde se nalazi. Jer, Ono je nadsustinsko i nije obuhvaceno nikakvim prostorom, buduci da je iznad svega. Naprotiv, kao u ogledalu po meri mogucnosti posmatraj samo opisivog [posle Ovaplocenja] Boga Slova, koji zraci svetloscu svoje Bozanstvene prirode. Moze da se smatra da On zauzima odredjeno mesto, iako po neopisivosti svoga Bozanstva prebiva svuda i na svakom mestu. Uostalom, bices udostojen ozarenja po meri svog ociscenja.

10. Ukoliko zelis istinito poznanje i osvedocenje u spasenje, umudri se najpre da raskines strasne veze duse sa telom. Kad se ogolis od pristrasnosti prema tvarnom, sidji u bezdan smirenja i naci ces besceni biser spasenja, skriven u bogopoznanju kao u skoljci. On ce ti dati da predokusis i svetlost Carstva Bozijeg.

11. Onome ko je prosao podvig duhovnog poslusanja, pokorivsi telo duhu, nije neophodno da pristupi potcinjavanju coveku. Jer, on je u poslusanju Reci Bozijoj i zakonu, kao blagodarni sluga. Oni, pak, u kojima jos bukti rat i borba tela protiv duse, trebalo bi da se potcinjavaju i steknu vodju i upravitelja, koji ce sa poznanjem da krmani i da ih snabdeva oruzjem, kako ih ne bi odveli u ropstvo misleni protivnici i kako ih zbog njihovog neiskustva ne bi potopile strasti.

12. Kada te vise ne bude uznemiravala nikakva strast, kada bozanstvena ceznja naraste u tvome srcu, kada smrt budes poceo da smatras za san, kada budes prestao da je se plasis i kada zapravo budes zeleo razresenje [od tela], ti ces steci zalog spasenja i u sebi nositi Carstvo nebesko, radujuci se neiskazivom radoscu.

 O svestenstvu 13. Ako si se udostojio bozanstvenog i casnog svestenstva, treba najpre samog

sebe da prinosis na zrtvu umrtvljavanjem strasti i uzivanja. Tek potom mozes da se usudis da pristupas zivotvornoj i strasnoj Zrtvi, naravno ukoliko ne zelis da kao lako zapaljivo vestastvo budes spaljen Bozanstvenim ognjem. Jer, kad se serafim nije usudio da bez kljesta pridje bozanstvenom ugljenu (Is.6,6), kako ces ga se ti dotaci nemajuci bestrasce? Preko njega ces, medjutim, i jezik imati osvecen, i usta ociscena i dusu cednu zajedno sa telom. Osim toga, i ruke ce ti biti blistavije od zlata, s obzirom da sluze nadsustastvenom ognju i Zrtvi.

14. Shvati dobro silu recenoga, buduci da svakodnevno gledas "spasenje Bozije" (Lk.2,30). Samo jednom ga videvsi, starac Simeon se zadivio i zaiskao otpustanje [od zivota]. Ukoliko, pak, nemas potvrdu od Duha Svetoga da si blagoprijatan i ravnoandjelski posrednik izmedju Boga i ljudi, nemoj se rizicno usudjivati na svecedno i strasno svestenodejstvovanje Bozanstvenih [Tajni], koje i andjeli postuju i od kojih su se svepobozno uzdrzavali mnogi od svetih, kako ne bi, poput Uze, bili istrebljeni zbog onog sto im se cinilo dobrim (2.Car.6,6-7).

15. Neko je rekao: Pazi na sebe (1.Tim.4,16). Uvek najpre obavljaj prinosenje za svoje grehe kako bi tvoja ranija ili sadasnja necistota koja proizilazi iz slabosti bila unistena Bozanskim ognjem. Na taj nacin ces, kao izabrani sasud, koji je pogodan, cist i dostojan za takvu zrtvu, moci da glinene ili drvene [sasude] pretvaras u srebrne ili cak i zlatne, naravno ukoliko ti Bog radi tvoje smelosti bude snishodljiv. Jer, ukoliko je Bog spreman da uslisi, ne postoje prepreke da od nizeg postane vise.

155

16. Nemoj zaboraviti da si udostojen ravnoandjelske casti. Stoga se staraj da prebivas neporocan na visini na koju si prizvan, sa svakom vrlinom i cistotom. Ti znas sa koje visine u koju dubinu je dopao pali svetlonosac radi gordosti. Nemoj i ti da postradas, mastajuci o svojoj velicini, nego sebe smatraj zemljom, pepelom i djubretom. Uvek placi s obzirom da si udostojen da budes prizvan na Bozanstveno Pricesce i srodstvo, te da obavljas strasno svestenodejstvo Svetih Tajni, po bezmernom covekoljublju i neizrecivoj dobroti Bozijoj.

17. Onaj ko se primio svestenstvo treba da je cist od svih strasti, a narocito od bluda i zlopamcenja, od kojih ne bi trebalo da ima ni najmanju mastu. Inace ce biti omrznut i odvratan kao gubavac ili neko ko se cadju izmazao, te se usudio da dodirne carevo telo.

18. Svetim Tajnama prilazi tek posto potocima suza postanes belji od snega. Sa savescu izbeljenom od cistote, dodirni Svetinju kao svet, spoljasnjim andjelskim likom projavljujuci unutrasnju lepotu duse. Pazi da se pri bozanstvenom svestenosluzenju ne osvedocujes samo ljudskim predanjima, vec neka sa tobom bude i blagodat, koja te na skriven i tajanstven nacin uci visim [istinama].

19. Zavolevsi netruleznost i besmrtnost, sa postovanjem, poboznoscu i verom pristupaj zivotvornim i netruleznim Tajnama, zeleci istovremeno preseljenje iz ovdasnjosti, s obzirom da si kroz veru postao savrsen. Ukoliko se, pak, bojis smrti, znaci da se jos nisi ljubavlju sjedinio sa Hristom, iako si se udostojio da iz sopstvenih ruku prinosis i jedes Njegovo Telo. Inace bi ti zurio da odes kod svog Ljubljenog, smatrajuci nistavnim i zivot i telo.

20. Ti si kroz Pricesce postao zrtvoprinositelj i zajednicar Tela Bozijeg. Na slican nacin bi trebalo da postanes zajednicar i sa oblikom smrti Njegove, te da ne zivis sebi, nego, kako kaze apostol, Onome ko se raspeo i umro za tebe (2.Kor.5,15). Ziveci, pak, strasno radi tela i sveta, pripremi se da posle smrti predjes u vecne muke, ukoliko pre nego sto umres dobrovoljno ne prestanes da obavljas Beskrvnu Zrtvu. Jer, mnogi od onih koji su nedostojno svestenodejstvovali behu uzeti odavde iznenadnom smrcu i poslani u tamosnja pravedna [mucilista].

21. Jedan jeromonah je bio poznat po svojoj poboznosti. Mnogi su ga po spoljasnjem izgledu smatrali casnim. Medjutim, on je skriveno bio pohotan i skveran. Vrseci jednom Bozanstvenu i Svestenu Liturgiju i dosavsi do Heruvimske pesme, on je po obicaju savio vrat pred svetom trapezom i poceo da cita: "Niko [od vezanih telesnim pohotama i slastima] nije dostojan"... I najednom se srusio mrtav, posto ga je dusa ostavila u tom polozaju.

22. Nista nije prikladnije od ispravne reci i poznanja. Jer, od njih se radja strah Boziji i ceznja prema Bogu. Strah potom ociscava poboznoscu i pritesnjavanjem, dok ceznja usavrsava svetlim raspolozenjem i rasudjivanjem, tananim sagledavanjima i ushodjenjem cineci da um uzlece. Medjutim, nije moguce da se [covek] bez straha upravi ka Bozanstvenoj ljubavi, niti da [mimo nje] uzleteti ka nadanome i uspokoji se kod njega.

23. Eto, cuj me ti, koji sa zarom i neumorno zelis spasenje: trci sve dok ne dostignes cilj, trazi uporno, isti neprestano, kucaj strpljivo, sve dok ne uspes, postavivsi kao cvrstu osnovu nepokolebivu veru i smirenje. I nemoj smatrati da si dostigao zeljeno kada dobijes oprostaj grehova, nego kada prestanes da se smucujes, da se bojis navale strasti i kada budes spreman da bez straha i smelo izadjes iz tela.

24. Sa mnogim suzama trazi osvedocenje da si spasen, premda ne pre smrti ukoliko si smirenouman. Inace ces postati bezbrizan i prenebregnuti [delo spasenja]. Naprotiv, [trazi da taj dar dobijes] kada budes blizu odlaska, te da bude nepokolebiv kako se ne bi osmelio buduci prevaren nadmenoscu i izgubivsi ono za cim ceznes kada dodje nadani cas. Jer, kuda ces tada poci, jadnice, bez zaloga i nesumnjivog osvedocenja u spasenje, koje daje Duh [Sveti]?

25. Ukoliko zelis bogotvorno bestrasce, steci ces ga poslusanjem i smirenjem. Nemoj ici ? njemu drugim putem jer ces se namuciti. Bestrasce ne moze imati onaj koga povremeno obuzimaju strasti, a povremeno je miran i spokojan. Njega ima onaj ko se njime neprestano nasladjuje, te ostaje nepokretan i kada su prisutne strasti i njihovi uzroci. Njega cak ni pomisli na strasti ne smucuju.

26. Kada dusa izlazi iz tela, neprijatelj joj drsko pristupa, napadajuci je i grdeci je kao gorki i strasni tuzilac zbog njenih padova. Tada se, medjutim, moze videti da

156

bogoljubiva dusa, premda je ranije cesto bivala ranjavana mnogim grehovima, nema nimalo straha pred njegovim napadima i pretnjama. Hrabreci se u Gospodu, ona se okriljuje radoscu i ispunjava nadom videci svete sile koje je prate. Zasticena svetloscu vere, ona bez ikakve bojazni govori djavolu: "Sta mi imamo zajednicko, zli slugo i pobunjenice sa neba? Nemas ti nikakvu vlast nad nama. Nad nama, kao nad svime, vlast ima Hristos, Sin Boziji. Njemu smo zgresili, Njemu cemo i odgovarati, imajuci kao zastupnika, i kao zalog Njegovog milosrdja i naseg spasenja u Njemu, Njegov Casni Krst. ? ti, bednice, bezi dalje od nas. Ti nemas sta da trazis sa slugama Hristovim". Posle smelih reci duse, djavo okrece ledja u bekstvo i vice sa placem, ne mogavsi da izdrzi pred imenom Hristovim. I posto je visa, dusa polece nanize i udara neprijatelja, kao jastreb gavrana. Potom, punu veselja, dusu bozanstveni andjeli prenose u pripremljeno joj mesto, koje odgovara njenom stanju.

27. Stremljenje ka truleznim stvarima ne moze da te vuce ka zemlji ukoliko mastas o nebeskom. Ukoliko te, pak, vec veze neko pristrasce prema zemaljskom, znaj da si slican orlu koji je ulovljen u mrezu za kandzu, te ne moze da poleti uvis. Stoga ti sve smatraj tricama (Fil.3,8), nadajuci se boljem. Kada dodje vreme, zbaci i samo telo, te podji za andjelom Bozijim koji te vodi.

28. Novcic koji na sebi nema carskih crta ne moze se zajedno sa ostalim obicnim novcima uneti u carsku riznicu. Ni bez pravog poznanja n bestrasca [covek] ne moze da primi zalog tamosnjeg blazenstva, da sa smeloscu i osvedocenjem izadje odavde ka nadanome, niti da se pridruzi izabranima. Poznanjem, pak, ne nazivamo mudrost, nego nevarljivo znanje Boga i Bozanstvenog, kojim se bogoljubac, neopterecen strastima, blagodacu Svetog Duha uzvisuje ka obozenju.

29. Cak i kada prodjes sav podvig delanja, nemoj se uzdati u sebe, [misleci] da si dostigao bestrasce i da mozes bezbrizno da se kreces u svetu. Jer, nakupivsi se strasnih obraza po povratku mozes imati teskocu. Naprotiv, uvek se, pod starateljstvom straha, usrdno staraj o svojoj prevrtljivoj i promenjivoj prirodi. Sa mudroscu se udaljuj od uzroka strasti. Jer, potpuno neizmenjivo bestrasce pripada samo onima koji su dostigli savrsenu ljubav, koji se neprestanim sagledavanjem drze iznad snega culnog, i koji su prevazisli unizeno telo. Njih vise ne dodiruje plamen strasti, jer ga je presekao glas Gospodnji. Oni su se vec preobrazili u netruleznost.

30. Nemoj zeleti bestrasce pre vremena, kako ne bi postradao kao prvosazdani, koji je prevremeno okusio od drveta poznanja. Naprotiv, trudi se da trpljenjem, svestranim uzdrzanjem i neprestanom molitvom, samoprekorevanjem i krajnjim smirenoumljem sacuvas ono sto si ostvario. Potom u pogodno vreme ocekuj i blagodat bestrasca, tj. posle bura i uznemirenja ocekuj pristaniste pokoja, Jer, Bog nije nepravedan: On ce u pogodno vreme pred onima koji ispravno hode otvoriti vrata bestrasca.

31. Idi ? mravu, lenjivce (Pric.6,6) i neiskusni, te sa svojom beznacajnoscu i nistavnoscu nauci da Bog nema potrebe za nasim dobrom. On ne oskudeva ni u cemu i izobiluje svime, te bogato blagotvori i spasava po blagodati zahvalne po proizvoljenju, premda po svom covekoljublju prima ucinjeno po meri snage. Prema tome, dobro cinis i nisi daleko od milosti Bozije ukoliko se trudis kao duznik dobara koja ti je ranije darovao. Ukoliko, pak, mislis da ces Boga zaduziti nekim dobrom koje navodno cinis, zalutao su sa pravog puta. Kako dobrotvor moze da bude duznik? Uostalom, trci i kao najamnik, te ces, malo po malo napredujuci, po milosti Bozijoj doci do trazenoga.

32. Hoces li da ti pokazem i drugi put ka spasenju, ili, bolje receno, ka bestrascu? Prisiljavaj svoga Tvorca molitvama prema svojim silama kako se ne bi udaljio od svoga cilja, predlazuci kao zastupnike pred Njim nebeske sile i sve svete, zajedno sa Presvetom Bogomajkom. Nemoj traziti bestrasce, buduci nedostojan, pego uporno moli za spasenje. Na taj nacin ces steci i bestrasce. Jedno lici na srebro, a drugo na cisto zlato. Nemoj propustati skriveno delanje, tj. sluskinju Boziju, kao ni reci skrivenih tajni upucenih Njemu, koje te bogotvore, koje mu odgovaraju i kojima se moze prikloniti.

33. Podvizavaj se da zalog spasenja primis unutra u svome srcu kao nesumnjivo osvedocenje kako u vreme izlaska ne bi neocekivano susreo strah i trepet. Smatraj da si ga dobio ukoliko te tvoje srce vise ne bude osudjivalo ni za kakav nedostatak, ukoliko te savest ne muci zbog gneva, ukoliko ti se blagodacu Bozijom potcinila divlja priroda zverskih strasti, ukoliko ti teku suze utehe, ukoliko ti se um moli cisto i bez rasejanosti, i

157

najzad, ukoliko ti srce spremno i sa radoscu ocekuje smrt, koja je za mnoge strasna i koju zele da izbegnu.

34. Reci vecnoga zivota, koje po posvedocenju vrhovnog apostola (Jn.6,68) ima Bog Slovo, jesu reci o Njegovim delima. Onaj ko se, kao cist, njima tajnovodi ka Njemu, jos ovde stice vecni zivot, zalog Duha i nepostidnu nadu na spasenje. Medjutim, recenoga se nece udostojiti onaj ko telo pretpostavlja dusi i ko ima pristrasce i vezu sa zemaljskim.

35. Slovesan nije onaj ko govori razgovetno (jer, takvi su [skoro] svi ljudi), nego onaj ko slovesnom silom trazi i pokusava da nadje Boga. On, medjutim, nikada nece naci sustinu Nadsustinskog. ?o nije moguce ni jednoj [stvorenoj] prirodi. Kucegraditelj se poznaje po delu ruku svojih. I Savrseni Umetnik se moze prepoznati i videti po mudrosti stvaranja bica, kao i po promisljanju, upravljanju, povezivanju, usmeravanju i ocuvanju [bica].

36. Dolicno nesticanje neces steci bez bestrasca, niti bestrasce bez ljubavi, niti, pak, ljubav bez straha [Bozijeg] i ciste molitve, kao ni njih bez vere i bezbriznosti. Stekavsi njih, um ostavlja svako donje razmisljanje i leti ka visinama i uzvisenom, trazeci svoga Vladiku.

37. Zavoli cednost [tj. cistotu] kao zenicu oka kako bi bio hram Boziji i Njegovo zeljeno staniste. Jer, bez celomudrenosti ne mozes se pribliziti Bogu. Nju radja ceznja prema Bogu, bespristrasnost i udaljavanje od sveta. Nju, pak, cuvaju: smirenoumlje, uzdrzanje, neprestana molitva, duhovno sagledavanje i bezgnevlje sa neprestanim suzama. Krasotu, pak, rasudjivanja neces dobiti bez bestrasca.

38. Neka te niko ne prevari, brate, [tvrdeci], nasuprot apostolu, da se bez svetosti [tj. cistote] moze videti Bog. Kao svecedan i iznad svake cistote, Gospod ne zeli da se javlja onome ko je necist. Njega je nedostojan onaj ko vise nego Njega ljubi oca i majku, ili kcer i sina. Njega je nedostojan i onaj ko ljubavi Gospodnjoj pretpostavlja bilo sta privremeno i tvarno, a narocito mrski i smrdljivi greh. Bog se odvraca od onoga ko se ne odvraca od necistote, buduci da raspadljivost ne nasledjuje neraspadljivost (1.Kor.15,50).

39. Neces se udostojiti Bozanstvene ljubavi ukoliko nemas poznanja, niti poznanja ukoliko nemas vere. Pri tome, ja ne mislim na prostu veru, nego na veru koja se radja iz ispunjavanja vrlina. Istinsko umiljenje ces postici kada uzdrzanjem, bdenjem, molitvom i smirenjem budes isusio urodjeno uzivanje tela, razapevsi se zajedno sa Isusom, i vise ne ziveci strasno, nego drzeci se Bozanstvenog Duha i sa nadom se usaglasavajuci sa visnjim prizvanjem i izborom (2.Pt.1,10).

40. Vapij ka Bogu: Po tome poznadoh da si me hteo, jer se ne obradova neprijatelj moj nada mnom (Ps.40,12), do kraja me muceci i nasilujuci strastima. Naprotiv, pre kraja izbavi me iz ruku njegovih i daj mi da pozivim duhovno, kako ti je ugodno, udostojivsi me da posle dobre koncine kao spasen stanem pred tvoj presto, po milosti tvojoj odavde noseci zalog spasenja i nesumnjivo osvedocenje. U suprotnom ce u cas izlaska biti nespreman, te ce nevolja izgledati nepodnosljiva, ljuca i strasnija od same smrti i pakla.

41. Vera i nada nisu proste i slucajne stvari. Vera zahteva cvrstu dusu, a nada - ispravno proizvoljenje i srce. Osim toga, kako ce lako poverovati nevidljivom onaj ko nema blagodati? Zar ce onaj ko nije imao nikakvog jasnog iskustva Gospodnjih darova (iz koga bi se mogao osvedociti o buducnosti kao o sadasnjosti) imati nadu u neociglednu buducnost? Za obe je neophodna i vrlina i znak i pomoc Bozija. Bez njih, mi se uzalud trudimo.

42. Porod istinske vrline jeste ili poznanje, ili bestrasce, ili oboje. Ukoliko njih nema, mi se uzalud [trudimo] i nasa vrlina nije prava. Jer, u suprotnom bi ona imala plodove, a ne samo lisce. Medjutim, posto je podstaknuta covekougadjanjem, ili samougadjanjem, ili necim drugim neugodnim Bogu, ona je lazna, a ne bogoljubiva. Ukoliko, pak, ispravimo njen uzrok, nesumnjivo cemo se pribliziti ne samo koristi, vec i blagodati blagog Boga, koja ce nam u svoje vreme i u pogodnoj meri doneti poznanje i bestrasce.

43. Prosvecenjem blagodati poznaj zamisli neprijatelja (2.Kor.2,11) i sa placem padaj nicice pred Boga, iznoseci svoje slabosti i smatrajuci se nistavnim, cak i ako te obmanjivac djavo nagovara da mislis da si neko [znacajan]. Nemoj traziti nagrade i darove kojih nisi dostojan i koji ne donose spasenje i ne cuvaju smirenoumlje. Naprotiv, trazi znanje koje ne nadima i koje je uzrok bogopoznanja. Takodje, isti da ne budes do kraja podvrgnut nasilju strasti, vec da se od tela razresis u bestrascu, ili, nesto smirenije, u zaljenju zbog grehova.

158

44. Bez krila niko ne moze poleteti uvis. Ni onaj ko jos ovde ne dobije nesumnjivo osvedocenje, ne moze da postigne zeljeno. Ono, pak, [nastaje] iz krajnjeg smirenoumlja ili od blagodati Svetog Duha u onima koji su se savrseno izmirili sa Bogom. Njima je, naravno, svojstveno i bestrasce (bilo delimicno, bilo savrseno), koje odgovara njihovom izmirenju ili ociscenju. Oni, pak, koji bez [osvedocenja] izlaze iz tela, tj. kao u zimu strasti ili u subotu (tj. prazni od vrlina), podlezu Sudu i ispitivanju u vreme kada ce se svakome bude dati [po delima].

45. Spasavajuci se na dar, blagodari Boga Spasitelja. Ukoliko zelis da mu i darove izneses, prinesi zahvalnost od svoje obudovele duse, tj. dve lepte - smirenje i ljubav. Ja znam da ce ih On primiti radije negoli mnostvo vrlina koje mnogi ubacuju u riznicu spasenja. Ukoliko, pak, kao Lazar, imas potrebu da ozivis, posto si umro od strasti, njih kao prave sestre posalji za zastupnice pred Njim, te ces svakako steci zeljeno.

46. Upraznjavajuci delanje, neces moci da dostignes bestrasce, kojim bi se molio cisto i bez rasejanosti, ukoliko se i um ne upraznjava u duhovnom sagledavanju prosvecujuceg poznanja i poimanja postojeceg. Njima se um okriljuje, prosvecuje i celovito uznosi u visine sa ljubavlju istinite molitve, pruzajuci se ka srodnoj svetlost gornjih netvarnih cinova, odakle po meri dostupnosti, pristupa i velikoj svetlosti trosuncane Bogonacelne Trojice.

47. U buducem [veku] necemo biti kaznjeni stoga sto smo gresili, niti cemo biti osudjeni stoga sto smo dobili nestalnu i promenjivu prirodu. Naprotiv, mi cemo biti osudjeni stoga sto se posle sagresenja nismo pokajali, ili sto se sa zlog puta nismo okrenuli ka Gospodu, iako smo imali vlast i vreme za pokajanje, koje je trebalo da pokazemo blagom (kao sto i jeste) a ne pristrasnom Bogu, cak i ako se ponekad [opisuje] kao osvetoljubiv i gnevljiv. Takav je on, uostalom, samo u odnosu na zlo, a ne u odnosu na nas, prema kojima iskljucuje svaku strast i svaku osvetoljubivost, cak i ako se govori da prema nama biva onakav kakva su nasa dela i raspolozenja, tj. kao ogledalo, svakome uzvracajuci saglasno sa njegovim zivotnim delima.

48. Nemoj se smucivati kada otpadnes od svog dobrog stanja, nego se ispravi i pozuri da se vratis u predjasnje ustrojstvo putem tuge, sumornosti, ostrog samoukorevanja, izlivanja suza i skrusenosti duha. Njima ces ustati od pada koji ti se desio i dospeti u dolinu spasonosnog radovanja, obecavajuci da ces ubuduce, po svojim mogucnostima, cvrsto stajati kako ponovo, prognevivsi Sudiju, ne bi imao potrebu za suzama ociscenja. Jer, ukoliko ovde toga ne bude, u buducem [veku] svakako necemo izbeci muke.

 O svestenstvu 49. Opet cemo nesto reci o casnom svestenstvu, tj. o andjelskom ustrojstvu i cistoti

koje zahteva, kao i o opreznosti i celomudrenosti, koji treba da su jos veci nego ranije. Jer, kad necisto treba da se ocisti, zar ce se cisto skrnaviti? Inace, ukoliko pomesamo mrak sa svetloscu i smrad sa miomirisom, nasledicemo, avaj, propast, tj. krivicu za svetogrdje, slicno Ananiji i Sapfiri.

50. Od izgubljenog i nepotrebnog sasuda ti si postao izabrani sasud Gospodnji, kao sto kaze apostol, cak i ako ti se cini da si zbog neznatne svoje cistote dostojno stupio u andjelsko i nebesko svestenstvo. Stoga cuvaj neukaljanu cast koje si se udostojio, pazeci na Bozanstveni dar kao na zenicu oka, kako ne bi, pricestivsi se nepazljivo, bio zbacen sa visine u bezdan, iz koga ces tesko naci izlaz.

51. Kao razborit shvati da niko ne moze osuditi onoga koga Bog opravdava (Rim.8,33-34). Ukoliko si, dakle, prizvan i ukoliko si stupio u nadsvetsku bozanstvenu svestenicku blagodat, nemoj se uznemiravati zbog predjasnjeg zivota, cak ako si i imao mrlja, nego se odmah uz Boziju [pomoc] i svoj [napor] ocisti i ispravi. Nakon toga, pokazi staranje i trezvoumlje kako ne bi pomracio blagodat i kako bi onaj ko nepromisljeno osudjuje tvoje rukopolozenje zbog tvojih predjasnjih [mrlja] cuo Boziji glas koji mu govori: Sto je Bog ocistio, ti ne pogani (Dap.10,15).

52. Svestenicko dostojanstvo je lagano i blag je njegov jaram, premda samo za onoga ko je odmah, posto ga je primio, poceo da ga vrsi kako treba, i ukoliko, naravno, nije bilo pokusaja da se blagodat Bozanskog Duha dobije za novac. Ukoliko je, medjutim, neizvodljivo ostvareno ljudskim staranjem i propadljivim darom, prizvanje nece biti odozgo i breme ce biti veoma tesko, s obzirom da ne oslanja na dostojnog i da prevazilazi

159

snage. Ukoliko se ne oduzme od onoga ko ga nosi, njegov jaram ce biti veoma ostar i slamati njegov vrat i snagu, sve dok ga potpuno ne istrosi i izmozdi.

53. Ukoliko si se smelo podmetnuo pod jaram svestenstva, neka tvoji putevi budu pravi, te pravo upravljaj recju istine, gradeci spasenje svoje sa strahom i trepetom (Fil.2,12). Jer, Bog nas je oganj koji spaljuje (Jev. 12,29). Ukoliko ga dodirnes kao zlato ili srebro, neces se bojati od opekotina, kao ni vavilonski mladici u peci. Ukoliko si, medjutim, kao trava i trska, tj. kao lakozapaljiva gradja, buduci da si zemljouman, treba da treptis da ne budes spaljen nebeskim ognjem, osim ukoliko se, kao Lot, ne uklonis od gneva uzdrzanjem od strasnih [Tajni]. Moze biti, ne znam, da neki mali gresi (koje imamo usled nemoci) iscezavaju pred Bozanstvenim ognjem sluzenja, zbog cega i ti ostajes neopaljen i nedirnut, kao nekada slaba biljka kupine.

54. Kako se usudjujes, jadnice, da dodirujes ono sto je i za andjele neprikosnoveno kad vec nisi mogao da odstupis od strasnog raspolozenja usled dugotrajne navike? Ili se, dakle, zbog straha uzdrzi od bozanstvenog svestenodejstvovanja (umilostivljujuci Bozanstvo), ili kao bezosecajan i nepopraviv ocekuj da upadnes u gnev i u ruke Boga zivoga, koji ti nece ukazati covekoljublje, nego ce te nemilosrdno kazniti buduci da opoganjene duse i odece besramno pristupas carskoj svadbi, premda nisi dostojan ni ulaska, niti sedenja [za trpezom].

55. Znao sam jednog posvecenog koji se usudjivao da nedostojan pristupa Bozanstvenom [tajnodejstvovanju], tj. pavsi u bludnu strast. Pavsi u tesku i neizlecivu bolest, on je vec priblizio smrti. Iako je iskoristio sva sredstva, nije bilo koristi, buduci da zlo nije prestajalo, vec se pojacavalo. Najzad je on dosao do osecanja da umire stoga sto je nedostojan liturgisao, te se pod kletvom odrekao [sluzenja] Svestene Liturgije. I odmah je usledilo izlecenje, pri cemu od bolesti nije ostalo ni traga.

56. Svestenicko dostojanstvo i odezda su blistavi, ukoliko i dusa [posvecenog] iznutra blista cistotom. Ukoliko se, pak, ona oskrnavi nepaznjom, preziruci savest koja svedoci o sramoti, svetlost postaje tama, najavljujuci vecni mrak i oganj. [Njih cemo izbeci] ukoliko, dakle, napustimo [navedeni] put koji je strm sa obe strane, i izaberemo drugi, tj. put vrline i smirenja, koji bezbedno vodi u Carstvo Bozije.

57. Spasenje se postize vrlinom i dobrocinstvom, a ne slavnim svestenstvom, koje zahteva ravnoandjelski zivot. Stoga ili postani bestrasan kao andjeli, sa razmisljanjem izvan sveta i tela uspinjuci se uz nebesku lestvicu, ili postani svestan svoje slabosti i ustrasi se visine koja nesposobnima preti velikim padom, te se vrati zivotu zajednickom vecini, koji priblizuje Bogu u istoj meri. Jer, ukoliko se i desi da padnes, u njemu ces, miloscu i blagodacu Bozijom, lakse ustati pokajanjem.

58. Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Bozijega (1.Kop.15,50). Zbog cega ti, premda se pricescujes Telom i Krvlju Boga, ne postajes sutelesan sa Njim i ne rastvaras se sa Njegovom Krvlju (cime bi vec u sebi imao Carstvo nebesko), vec se jos okruzujes strastima tela i krvi? Plasim se da u tebi nece ostati Duh Sveti, buduci da si telesan, da ces u vreme Suda biti presecen napola, da ce se od tebe (kao nedostojnog blagodati) oduzeti svecasno svestenstvo i da ces biti poslan na vecite muke.

59. Ukoliko nemas straha Bozijeg pred svojim ocima, tebi ce izgledati beznacajnim nedostojno svestenodejstvovanje, s obzirom da si zaveden samoljubljem, koje ti dosaptava da je Bozanstvo dobro. Na isti nacin su davno postradali Datan i Aviron, da bi ih najzad progutala zemlja. I ti se uzasni od strasnoga i razmisljaj o velicini stvari [tj. svestenodejstvovanja], te ili budi dostojan i cist, da ne kazem - ravnoandjelski u upraznjavanju bozanstvenog svestenstva, ili kao razuman odstupi od strasnog sluzenja. Inace ces, preziruci receno i obmanjujuci savest koja te raskrinkava, u [vreme] kada sve bude sudjeno i usmeravano, sa patnjom kao osudjen zavapiti: Cega se bojah dodje na mene i cega se strasah zadesi me (Jov.3,25).

60. Sa trezvoumljem i bolom najpre za samog sebe sa skrusenoscu i suzama prinesi svetospasonosnu Svestenu Zrtvu za umilostivljenje. Jer, posle tvoje smrti, ko ce potruditi o tebi i prinositi Zrtvu za tebe? Stoga, kao razborit [covek], pominji sebe kao da si vec sahranjen, kao posrednistvo za svoje spasenje predlazuci Bogu Svetinju sa svete trapeze, secajuci se Njegovog vlasnog i covekoljubivog [samopredavanja na] zaklanje.

61. Neizrecivo i neiskazivo uzivanje [oseca] dusa koja se od tela odvaja sa osvedocenjem [u svoje spasenje], odlazuci ga kao odecu. Jer, vec postigavsi ono cemu se nada, ona bez tuge ostavlja telo, mirno iduci prema radosnom i veselom andjelu koji silazi

160

odozgo. Potom ona zajedno sa njim bez zastoja prolazi vazduh, neuznemiravana duhovima zlobe, te smelo i radosno uzlece sa zahvalnim poklicima, sve dok ne dostigne da se pokloni Tvorcu. Najzad se njoj izrice odluka o ukljucivanju u red onih koji su joj slicni i jednaki po vrlini, gde ce sacekati sveopste vaskrsenje.

62. Reci cu ti nesto neobicno, ali nemoj da se cudis. Ukoliko i ne dostignes bestrasce (verovatno usled mucnih predrasuda), ti ces se uzneti iznad oblaka ne manje negoli bestrasni ukoliko se u vreme izlaska budes nasao u bezdanu smirenja. Riznica bestrasnih predstavlja zbir svih vrlina. Ipak, dragoceni kamen smirenja ih sve prevazilazi po vrednosti. Onome ko ga je stekao on obezbedjuje ne samo milost Boziju, nego i ulazak zajedno sa izabranima u bracne odaje Njegovog Carstva.

63. Umilostivljujuci Boga za svoje grehove, proslavi ga zbog nezlopamtljivosti i nezlobivosti Njegove, starajuci se iz sve snage da izbegnes voljna sagresenja. Iako i za njih mozes da ga umilostivljujes svakog dana sve do same smrti, ipak se nemoj pokazati nezahvalnim lako greseci sa znanjem, Ukoliko, medjutim, kamenom dobre nade daleko odgonis psa ocajanja, trpeljivo i neodstupno ga umoljavajuci, oprostice ti se mnogi gresi kako bi i sam kao duznik zavoleo Mnogomilostivog i Preblagog u buducem veku.

64. Kada, po dejstvu blagodati Bozije, u molitvi budes stao pred Njega sa suzama, padni nicice, prostri se krstoobrazno na zemlji i, udarajuci glavom, moli da ti otpustanje odavde bude oslobodjenje od truleznosti i izbavljenje od iskusenja, premda ne po tvojoj volji, nego po Njegovom blagovoljenju u odnosu na vreme i mesto. Takodje, vec od sada treba da zelis da izadjes [iz tela], da sa ljubavlju izadjes pred Gospoda sa suzama i bezdanom smirenja kako bi bezbrizno utolio zedj svoje ceznje i iskanja. Ipak, ti treba da prihvatas i privremeno odgadjanje, ukoliko Bog predvidi nesto bolje. Uporno i neprestano trazi samo jedno: da ne otpadnes od Boga ma sta cinio, govorio, nameravao i zapocinjao.

65. Kao telonosac, nemoj pokusavati da ispitujes misleno po sebi, premda te misleni [deo] duse usled cistote i navodi na tako nesto. Sve dok se ne oslobodi od debljine [tvari] i ne priblizi se umnim [silama], bestelesna [dusa] (koju ometa disanje i krv) ne moze dolicno da pomislja o njima i da ih shvati. Prema tome, spremajuci se da napustis tvar kao drugu mracnu majcinu utrobu, i da stupis u svetlo netvarno [postojanje], budi vedar, slaveci Dobrotvora, koji nas kroz smrt privodi ocekivanome. Neprestano budi trezvouman zbog necistih demona koji neprestano kruze oko nas i neprestano smisljaju sta da urade protiv nase dobrobiti, lukavo pazeci na nasu petu sve do kraja zivota. Sve do svog izlaska odavde drhti za sebe zbog neizvesnosti buducnosti, s obzirom da si zbog samovlasca [tj. slobode] stvoren sa otvorenoscu za nepostojanost i promenjivost.

66. Neprijatelj nas napada strasnim i surovim iskusenjima ukoliko oseti da se dusa priblizila visim stepenima vrline. Receno se zakljucuje iz reci molitve i pokusaja da se uznesemo iznad tvarne dvojice, tj. ploti i cula. Tada nas covekomrzac iskusava sa velikom zlobom usled cega dolazimo u nedoumicu i za zivot. Medjutim, kukavac ne zna da nam prouzrokuje veliko dobro, cineci da kroz trpljenje postajemo iskusniji i pletuci nam svetle vence.

67. Nema veceg podviga od podviga celomudrenosti i devstvenosti. Onome ko se casno drzi bezbracnosti dive se andjeli. Njegov venac nece biti manji od mucenickog. Koliki se samo napor i znoj zahteva od onoga ko je vezan sa telom i krvlju, a stara se da cednoscu [tj. cistotom] uvek podrazava netvarnost besplotnih? I zaista, postignuce je toliko veliko i uzviseno da, kao natprirodno, gotovo izgleda nemoguce. Ono bi i bilo nemoguce da Bog odozgo ne projavljuje svoje zastupnistvo, snazeci slabost i nemoc prirode, na neki nacin je uzdizuci iznad zemlje svojom Bozanskom ljubavlju i nadom na buducu nagradu.

68. Kada preteranom hranom i spavanjem omlitavi, telo postaje velika prepreka celomudrenosti. Istinska celomudrenost, medjutim, i u mastanjima u snu ostaje nepokolebiva. Jer, prikalanjanje uma uz njih u snu predstavlja znak da u svojoj dubini nosi bolest strasti. Ako se, pak, blagodacu udostoji da u snu razgovara sa Bogom bez posredstva tela, um postaje nedodiriv, te budno cuva dusu i telo, koji sticu mir. On tada lici na psa koji ih trezvoumno cuva, nevarljivo odgoneci podmukle vukove.

69. Reci cu ti nesto neobicno, ali se nemoj cuditi. Postoji sakrivena tajna izmedju Boga i duse. Ona pripada najvisim stepenima savrsene cistote, ljubavi i vere, tj. kada se covek, potpuno se izmenivsi, sjedinjuje sa Bogom putem orodjavanja, neprestane molitve

161

i sagledavanja. [Dospevsi do njih], Ilija je zakljucao nebo i izazvao beskisje, te nebeskim ognjem spalio zrtvu. Mojsije je, opet, presekao more i uzdizanjem ruku Amalika oterao u bekstvo. Jona se, najzad, izbavio od kita i morske dubine. Onaj ko se udostojio recenoga, kao da prinudjava covekoljubivog Boga da vrsi njegovu volju. Iako je jos nalazi u telu, on je vec prevazisao meru propadljivosti i smrtnosti, prihvatajuci smrt kao obican san, koji ga na njegovu radost prenosi ka nadanome.

 O svestenstvu 70. Pokazujuci strahopostovanje pred stradanjima Vladike, pred umanjenjem za nas

Boga Slova, pred Zrtvom i mesanjem sa nama zivotvornog i Bozanskog Tela i Krvi (kojih nisi samo udostojeni pricesnik, nego i svestenosluzitelj), smiri sebe kao ovca koju vode na zaklanje, smatraj da su svi drugi zaista bolji od tebe i na svaki nacin se staraj da ne povredis bilo ciju savest, narocito ne bezrazlozno. Bez osvecenja nemoj da se usudjujes da se dotices Svetih [Tajni] kako ne bi izgoreo poput sena od Bozanstvenog ognja i kako se ne bi razlio kao vosak koji se topi.

71. I zaista, ukoliko budes dolicno obavljao bozanstveno, svecasno i strasno svestenodejstvo i ukoliko te savest ni u cemu ne prekoreva, imaces [najizvesniju] nadu na spasenje. Jer, od njega ces imati vise koristi negoli od bilo kog drugog delanja ili sagledavanja. Ako, pak, nije tako, tesko tebi. Bolje bi bilo da se, svestan svoje slabosti, odreknes visine svestenstva, negoli da ga obavljas kao nesavrsen i necedan, mnogima se pokazujuci kao visok, premda se zbog svoje nedostojnosti nalazis u padu koji je dostojan oplakivanja.

72. Sluzba casnog svestenstva i umilostivljavanje i moljenje Bozanstva prevazilazi svako psalmopojanje i molitvu kao sto sunce nadilazi zvezde. Jer, mi prinosimo na zrtvu, predlazemo i iznosimo radi umoljavanja samog Jedinorodnog, koji se iz covekoljublja na dar dao na zaklanje za gresnike. I mi se ne molimo samo za oprostenje grehova, nego i za svaku [duhovnu] korist, naravno, ukoliko nam savest ostaje cista. Telo koje je sjedinjeno sa Bozanstvom kao neki zar spaljuje svaku gradju bezakonja i prosvecuje srca onih koji prilaze sa verom, dok Bozanstvena i Casna Krv, vise negoli svaki isop, umiva i cisti svaku necistotu i mrlju onih koji se osmeljuju da Svetim [Tajnama] pristupe sa najvecom cistotom i cednoscu. Gde se moze dobiti ista slicno?

73. Neki od svetih je rekao da se na zrtvu ne prinosi Telo koje silazi sa neba, Telo Boga Slova koji se vazneo. Naprotiv, hleb i vino se pretvaraju u Telo i Krv Hristovu kada Bozanstvenu sluzbu sa verom, strahom, ceznjom i poboznoscu obavljaju oni koji su se udostojili bozanstvenog svestenstva. Pretvaranje se desava dejstvom i nailaskom Svetoga Duha. I postaje Telo koje nije razlicito od Vladicinog Tela: [hleb] se pretvara u isto to Telo, pruzajuci nepropadljivost buduci da je nepropadljivo. Kakvu, dakle, samo cistotu i svetost treba da ima jerej koji dodiruje Bozanstveno Telo! I koliku smelost treba on da ima, buduci da je posrednik izmedju Boga i ljudi i da za samolitvenike i sasluzitelje ima Precistu Bogomajku, nebeske andjelske sile i sve svete! Meni izgleda da kao sto ima andjelsko ili arhandjelsko dostojanstvo, on treba da ima i orodjenost [sa Bogom].

74. Pisinije, zabelezi jos da posle Simvola vere Svetinje koje uskoro treba da budu osvecene leze nepokrivene na svetoj trapezi buduci da se na neki nacin mole za one koji ih prinose i neiskazivim glasovima uzvikuju ka Onome ko je na nebesima. Jer, gledajuci ih, On ih ne previdja, i posmatrajuci ih On ih ne prezire, secajuci se dobrovoljnog umanjenja za gresnike, neiskazivog silaska i covekoljubivog zaklanja. On nam svojim stradanjem nije darovao izbavljenje i spasenje kao pravednicima, vec nas je, kao dobar i nezlobiv, pomilovao i prizvao iako smo bili neprijatelji.

75. Cak i da se staras o cistoj molitvi (koja na netvarni nacin netvarni um sjedinjuje sa Bogom) i da si postigao da kao u ogledalu vidis ono sto ti je pripremljeno posle zavrsetka ovdasnjeg zivota (tj. da si primio zalog Duha i svim osecanjem i osvedocenjem stekao Carstvo nebesko unutar sebe), ipak nemoj sebi da dozvolis da se odresis od tela bez predznanja smrti. Naprotiv, treba da se usrdno molis i da imas dobru nadu da ces ga se udostojiti pre odlaska odavde, ukoliko ti bude korisno. Neprestano se pripremaj za njega, odbacujuci svaku bojazljivost. Na taj nacin ces moci da prodjes vazduh i mimoidjes duhove zlobe, te da smelo i bez straha udjes u nebeske oblasti. Postavljen pored andjelskih cinova i pribrojan pre svih vremena izabranim pravednicima, ti ces po meri dostupnosti moci da gledas Boga, tj. da primas dobra koja dolaze od Njega i da gledas

162

Boga Slova koji svojim zracima obasjava svo nadnebesje. Njemu i Njegovom Precistom Telu, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom klanjaju se jedinstvenim poklonjenjem sve nebeske vojske i svi sveti. Amin.

  

DOBROTOLjUBLjE

PREPODOBNI FILOTEJ SINAJSKI

 

Kratko svedocanstvo o njemu

 Prepodobni nas otac Filotej je bio iguman slovesnog monaskog stada na Sinaju.

Otuda su ga prozvali Sinajski. Nije poznato u koje je vreme ziveo i kada je umro. Njegova beseda je podeljena na cetrdeset poglavlja. Prekrasno sastavljena, ona je ispunjena neopisivo velikom duhovnom mudroscu na spasenje duse. Bilo bi sasvim nepravedno kada bismo je iskljucili iz sabranja otackih spisa o trezvoumlju. Ona zahteva veliku paznju. Onaj ko bi je nazvao tacnim tumacenjem i vernim pravilom trezvoumlja, cuvanja uma i cistote srca. ne bi rekao nista protivno istini.

 

DOBROTOLjUBLjEPREPODOBNI OTAC NAS FILOTEJ SINAJSKI

40 POGLAVLjA O TREZVOUMLjU

 

1. U nama postoji mislena borba, koja je mnogo teza negoli culna. Delatelj blagocasca treba da trci i da svome umu postavi za cilj da u svoje srce kao biser ili dragoceni kamen savrseno uriznici secanje na Boga. Mi treba sve da sve odbacimo, cak i telo, te da prezremo i sam zivot kako bismo u svome srcu stekli jedino Boga. Jer, sveti Zlatoust je rekao da umno bogovidjenje iskorenjuje demone.

2. Oni koji vode mislenu borbu treba sa svom usrdnoscu da sebi izaberu duhovno delanje iz Bozanstvenih Spisa i da ga poloze u svoj um kao neki lekoviti oblog. Od ranog jutra, kako je neko rekao, on treba smelo i nepokolebivo da stoji kod vrata srca, stalno misleci o Bogu i sa neprestanom molitvom Isusu Hristu u dusi. Tom misaonom strazom on treba da ubija sve gresnike zemlje. Naime, napregnutim i nadahnjujucim secanjem na Boga mi, radi Gospoda, odsecamo glave silnih pomisli, koje zapocinju svaku necistu borbu, buduci da nam je poznato da u mislenom podviznistvu postoji izvestan bozanstveni poredak i delanje. Na taj nacin treba da se prinudjavamo sve dok ne dodje vreme odredjeno za obed. Potom, blagodarivsi Gospoda, koji nas covekoljubivo hrani dvojakom hranom, duhovnom i telesnom, treba ostalo vreme da provedemo u secanju i razmisljanju na smrt. I sledeceg [dana] treba ponovo snazno da se prihvatimo svog jutarnjeg dela. Ipak, i uz svakodnevno delanje, mi cemo jedva uspeti da u Gospodu izbegnemo sve mreze mislenog neprijatelja. Medjutim, ukoliko se u nama ucvrsti, delanje radja tri vrline: veru, nadu i ljubav. Vera nas, naime, priprema za istinski strah Boziji, dok nada, prevazisavsi ropski strah, coveka privodi ljubavi Bozijoj. Ukoliko nada ne postidjuje [Rim.5,5], obicno radjajuci dvojaku ljubav, o kojoj vise zakon i proroci, utoliko ljubav nikad ne prestaje. Njome onaj ko je poseduje u ovom veku ispunjava Bozija zakopolozenja. Ona ga, uostalom, ne [ostavlja] ni u buducem [zivotu].

163

3. Retko se mogu susresti oni koji slovesno bezmolvstvuju. Oni, naime, koriste sva raspoloziva sredstva da bi privukli Boziju blagodat i da bi se ispunili utehama koje iz nje proizilaze. Prema tome, ukoliko zelimo da putem cuvanja uma i trezvoumlja upraznjavamo misleno delanje, tj. Hristovo mudroljublje, pocnimo put uzdrzavanjem od suvisnih jela, resivsi da jelo i pice uzimamo u najmanjoj mogucoj meri. Trezvoumlje je sa iravom nazvano putem s obzirom da vodi u Carstvo: i ono koje se nalazi u nama, i ono buduce. Ono se naziva se i umnim delanjem buduci da obradjuje i ubeljuje naravstvenost uma, te ono sto je strasno preobrce u bestrasno. Ono je takodje slicno svetlarniku kroz koji se Bog, spustivsi se do nas, javlja umu.

4. Smirenje i secanje na Boga, koje je praceno trezvoumljem i paznjom, kao i cestom molitvom usmerenom protiv neprijatelja, predstavlja mesto Bozije, tj. srdacno nebo. U njemu demonske rulje ne smeju da stoje s obzirom da u njemu obitava Bog.

5. Nista toliko ne izaziva smucenje kao mnogoslovlje, niti stetu - kao neuzdrzanje jezika, koje moze da narusi [mirno] stanje duse. Jer, ona rusi ono sto mi svakog dana zidamo. Ono sto sa mukom skupljamo, dusa kroz pricljivost rasipa. Ima li icega goreg od [od neuzdrzljivog jezika]? On je neobuzdano zlo. Treba da mu postavimo ogradu, da ga obuzdamo i stesnimo, te, reci cu, da ga nateramo da sluzi samo u krajnjoj potrebi. Ko, uostalom, moze da iskaze svu duhovnu stetu koja proistice od [neuzdrzljivog] jezika?

6. Prva.kapija koja uvodi u misleni Jerusalim, tj. paznju uma, jeste cutanje usta sa znanjem, cak iako um jos ne bezmolstvuje. Druga kapija je umereno uzdrzanje u jelu i picu. Treca je - neprestano secanje i razmisljanje o smrti, koje cisti um i telo. Upoznavsi jednom (umom, a ne ocima) njenu lepotu, te buduci ranjen i osetivsi sladost, ja sam pozeleo da je steknem kao suprugu za ceo svoj zivot. Naime, ja sam se zaljubio u njen izgled i skromnost, s obzirom da je smirena, radosnotuzna, zamisljena, puna straha od Buduceg pravednog suda, bojeci se ujedno i produzenja [zemaljskog] zivota. Iz njenih culnih ociju obicno lije lekovita zivotodavna voda, a iz mislenih ociju - obilni izvor mudrih misli, koji svojim zuborenjem i poskakivanjem veseli razum. Tu kcer Adamovu, tj. secanje na smrt, kako rekoh, oduvek zeleh da imam za zivotnu saputnicu, naime, da sa njom spavam i da sa njom razgovaram o onome sto ce biti kada se napusti telo. Medjutim, u [mojoj nameri] me je cesto ometala pogibeljna zaboravnost, tj. mracna kcer djavolova.

7. Postoji borba u kojoj duhovi zlobe na skriven nacin napadaju dusu posredstvom pomisli. Dusa je nevidljiva. Stoga, zle sile, u saglasnosti sa njenom sustinom, protiv nje podizu nevidljivu borbu. I moguce je i kod njih i kod duse videti oruzja i planove [dejstava], obmane lukavstva i strasan rat, i divlji sukob i pobede i poraze sa obe strane. U nevidljivoj borbi koju opisujemo nedostaje samo jedna [stvar] u poredjenju sa culnom borbom, tj. vremenska objava rata. U culnoj borbi najcesce se odredjuje vreme i postoji [izvestan] poredak. Mislena, pak, borba se bez ikakve objave rasplamsava oko samih dubina srca. Zamkama koje je prigotovio osvojivsi kljucno [mesto], neprijatelj najzad posredstvom greha ubija dusu. Zbog cega i sa kakvim ciljem se protiv nas vodi borba i sukob? Stoga da se na nama ne bi ispunila volja Bozija, o kojoj se molimo govoreci: Neka u nama bude volja tvoja (Lk.11,2), tj. neka [vrsimo] zapovesti Bozije. O recenome ce iz opita saznati onaj ko trezvoumljem u Gospodu zaustavi lutanja svoga uma, pazljivo sledeci za upadima [u srce] nevidljivih neprijatelja i za sukobima koji se desavaju u masti. Usmeravajuci svoje [delanje] protiv demona zlobe, i kao Bog predvidevsi njihove zamisli, Gospod je protiv njihovih ciljeva postavio svoje zapovesti, preteci onima koji ih narusavaju.

8. Ukoliko steknemo izvesnu naviku u uzdrzanju i udaljavanju od vidljivih zala (koja deluju kroz pet cula), mi cemo moci da, zajedno sa Isusom, cuvamo svoje srce. On ce nas iznutra prosvecivati i davati da sa izvesnom toplom ceznjom umno uzivamo Njegovu dobrotu. Zapovest da cistimo srce smo, naime, primili upravo stoga da bismo, posto neprestanom paznjom oblaci zla budu isterani i razvejani iz srca, kao u vedar dan mogli cisto da ugledamo Sunce pravde, tj. Isusa, te da se u umu prosvetimo smislom Njegove velicine. Jer, obicno se on ne otkriva svima, nego samo onima koji ociste svoj razum.

9. Mi svakodnevno treba da budemo u stanju u kojem bi trebalo da se pojavimo pred licem Boga. Jer, prorok Osija govori: Cuvaj milost i sud i uvek se priblizuj Bogu svome (Os. 12,6-7). I Malahija u ime Bozije govori: Sin postuje oca i sluga gospodara svoga. Ako sam ja Otac, gde je cast moja? I ako sam Gospodar, gde je strah moj, govori Gospod Svedrzitelj (Mal.1,6). I apostol [govori]: Ocistimo sebe od svake necistote tela i duha (2.Kor.7,1). I mudrost [poziva]: Iznad svega cuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi zivot

164

(Pric.4,23). I sam Gospod Isus Hristos zapoveda: Ocisti najpre iznutra casu i zdelu da budu i spolja ciste (Mt.23,26).

10. Plod neblagovremenih [praznih] razgovora ponekad jeste mrznja onih koji nas slusaju, ponekad - prekor i podsmeh (kada primete nerazumnost nasih reci), ponekad - prljanje savesti, a ponekad - osuda od Boga i ozaloscenje Duha Svetoga (sto je strasnije od svega).

11. Onaj ko u Gospodu cisti svoje srce i sa korenom iz njega cupa greh, nastoji da stekne bozanstveno poznanje i uspeva da umom vidi ono sto je za mnoge nevidljivo. On. medjutim, ni u kom slucaju ne bi trebalo da se smatra visim od bilo koga. Jer, sta je medju tvarima cisce od bestelesnog, ili ko zna vise od andjela? Pa ipak, s obzirom da se predao nadmenosti, on je bio zbacen sa neba kao munja. Njegovo visokoumlje Bog je smatrao za necistotu. Poznato je kako rade oni koji iz zemlje vade zlato[1]*).

12. Apostol govori: Svaki koji se bori od svega se uzdrzava (1.Kor.9,25). Sa stomakom punim hrane ne moze se voditi borba protiv nacelstava i protiv nevidljivih zlobnih sila. Naime, plot je teska i njene zelje su protiv duha. Carstvo Bozije nije jelo ni pice (Rim.14,17). Jer, telesno mudrovanje je neprijateljstvo Bogu, posto se ne pokorava zakonu Bozijem, niti pak moze (Rim.8, 7). [Telo] ne moze da mu se pokorava ocigledno stoga sto je zemljano, sastavljeno od sokova, krvi i vlage, te svagda stremi ka donjem, pokazujuci strasne sklonosti ka zemljanom i nasladjujuci se pogibeljnim uzivanjima sadasnjeg veka. Telesno mudrovanje je smrt... i koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu (Rim.8,6; 8).

13. Ukoliko u Gospodu hocemo da cuvamo um svoj, imamo potrebu za velikim smirenjem, najpre prema Bogu, a zatim i prema ljudima. Uvek i na svaki nacin smo duzni da skrusavamo svoje srce, istuci ono sto ga moze smiriti. Nase srce, kao sto je poznato, skrusava i smirava secanje na predjasnji zivot u svetu, ukoliko ga se detaljno secamo. Osim toga, i podsecanje na sve grehe koje smo izvrsili od mladosti i njihovo pojedinacno razmatranje (izuzev kada se radi o telesnim gresima, s obzirom da bi se izazvala steta) obicno smirava i navodi na suze, pokrecuci nas na srdacnu blagodarnost prema Bogu. Isto (dejstvo] ima i svakidasnje i delatno secanje na smrt, s obzirom da radja slatki plac, pracen radoscu i trezvoumljem. Medjutim, nase razmisljanje ponarocito smirava i navodi da ocima ponikne prema zemlji secanje na stradanja Gospoda naseg Isusa Hrista. Podrobno razmisljanje i secanje na njih izaziva suze. Najzad, dusu uistinu smiruju velika Bozija dobrocinstva koja su nam ukazana, ukoliko ih podrobno nabrajamo i sagledavamo. Jer, nasa borba je protiv gordih demona.

14. [Pazi] da iz samoljublja ne izbegavas navedene spasonosne dusevne lekove. Inace vise neces biti ucenik Hristov, niti ces podrazavati Pavla, koji govori: Nisam dostojan nazvati se apostol (1.Kor.15,9), i opet: Mene, koji sam ranije bio hulnik i gonitelj i prkosnik (1.Tim.1.13). Vidis li, gordeljivce, da sneti ne zaboravlja svoj predjasnji zivot? Uostalom, i svi sveti su se, od stvorenja sveta do danas, oblacili u poslednju svetu odoru Boziju [tj. smirenje]. Iako nepostizan, nesaznatljiv i neizreciv Bog, Gospod Isus Hristos je, zeleci da pokaze put u vecni zivot i svetost, tokom celokupnog svog zivota u telu bio obucen u smirenje. Stoga je ispravno sveto smirenje nazivati Bozanstvenom vrlinom i Vladicanskom zapovescu i odorom. Osim toga, i andjeli i sve svetle bozanstvene sile drze i upraznjavaju istu vrlinu, znajuci kakvim je padom pao satana koji se uzgordio. On je, naime, andjelima i ljudima dat kao primer radi straha od pada. Zbog svoje gordosti zlocastivac lezi u bezdanu, pokazavsi se pred Bogom kao najnecasniji od sve druge tvari. Najzad, mi jos znamo kakvim je padom pao Adam zbog svoje gordosti. Imajuci pred ocima primere mnogokorisne vrline duse, na svaki nacin se starajmo da se smiravamo, sa svom silom koristeci [pomenute lekove]. Smiravajmo se i dusom i telom, i razmisljanjem, i voljom, i recima, i razumom, i izgledom, tj. i spoljasnjim i unutrasnjim. Narocito se treba pobrinuti da Onaj ko je za nas, tj. Isus Hristos, Sin Boziji i Bog, ne bude protiv nas. Jer, Gospod se gordim suprotstavlja, a smirenima daje blagodat (Pric. 3,34). Mrzak je Gospodu onaj ko ima ponosito srce (Pric.16,5). Jer, koji sebe ponizuje, uzvisice se (Lk.18,14). Naucite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11,29). Stoga treba da pazimo.

15. Pazite na sebe, govori Spasitelj nas, da srca vasa ne otezaju prejedanjem, i ostalo... (Lk.21,34). I svaki koji se bori, od svega se uzdrzava (1.Kor.9,25). Znajuci sve sto je receno u Bozanstvenom Pismu, provodimo svoj zivot u uzdrzanju. Pre svega, ostavivsi mnoga jela, naviknimo svoje telo na red i vrlinski obicaj, dajuci mu umerenu hranu. Na taj nacin ce se pokreti zelateljnog [dela duse] lakse ukrotiti i potciniti vlasti slovesnog [dela],

165

A ako hocemo da kazemo punu istinu, njemu ce se na taj nacin pokoriti i pokreti razdrazajnog [dela]. [Uzdrzanjem u hrani], naime, mi se lakse udaljujemo i od drugih sagresenja. Oni koji se trude da iskuse vrlinu, svestrano uzdrzanje, tj. izbegavanje svakog vida zla, smatraju vrlinom. Jer, uzrok cednosti [tj. cistote] najpre jeste Bog (koji je izvor i davalac svih dobara), a potom - svakodnevno i umereno uzdrzanje od mnogih jela.

16. Satana se protivi Bogu, tj. [nastoji] da se ne ispuni Njegova volja [zapretana u zapovestima]. Stoga on preko nas vojuje protiv Boga, pokusavajuci da joj se suprotstavi. Zeleci, pak, da ispunimo Njegovu presvetu volju, tj. kako sam vec rekao, Bozanstvene i zivotvorne zapovesti, Bog preko nas svojim migom rusi pogubne namere lukavog. Bezumnu zelju neprijatelja da mu se suprotstavi navodjenjem na prestupanje Njegovih zapovesti, Bog sam porazava kroz ljudsku slabost. Pogledaj, naime, nije li kao sto [rekosmo]. Sve zapovesti Bozanstvenog Jevandjelja postavljaju zakone trodelnoj dusi, sa namerom da je onim sto zapovedaju ucine zdravom. Njima ona ne samo da izgleda, vec i jeste zaista zdrava. Ali, protiv trodelne duse danonocno vojuje djavo. Vodeci borbu protiv trodelne [duse], satana u stvari vojuje protiv zapovesti Hristovih. Jer, Hristos u zapovestima postavlja zakon za trodelnu [dusu], tj. za razdrazajnu, zelateljnu i slovesnu [njenu silu]. Pazi, naime. [Opomena]: Svaki koji se gnevi na brata svoga ni za sto, bice kriv sudu (Mt.5,22), i zapovesti koje joj slede u stvari predstavljaju lekove razdrazajnog [dela]. Tu zapovest i ono sto je u vezi sa njom neprijatelj pokusava iznutra da narusi posredstvom pomisli pobedoljubivosti, zlopamcenja i zavisti. Protivnik Boziji, naime, zna da je upravitelj razdrazajnog [dela] nasa slovesna [sila], Stoga on najpre na nju pusta svoje strele posredstvom pomisli, kao sto vec rekoh, sumnjicavosti, zavisti, pobedoljubivosti, svadljivosti, podlosti i tastine. On pokusava da nagovori slovesnu silu da odustane od svojstvene joj vlasti, te da preda uzde u ruke razdrazajnom [delu], tj. da ih ostavi bez ikakvog upravljanja. Zbacivsi svoga upravitelja, razdrazenje kroz usta iznosi reci koje su ranije bile ubacene u srce, tj. neprijateljske pomisli koje su u njemu, pri lenjosti uma, bile nagomilane. Srce je ispunjeno zlobom, a ne Duhom Bozijim, niti bozanstvenim pomislima. Jer, kao sto govori Gospod: Usta govore iz suviska srca (Lk.6,45). Brat koga lukavi navede da pocne recima da izbacuje ono sto je ranije tajno pomisljao u unutrasnjosti svome bratu vec nece reci samo "raka" [tj. bezumnice] ili "budalo", nego i mnoge psovke, a moze da dodje i do ubistva. Navedeno lukavi koristi s obzirom da je Bog dao zapovest da se ne gnevimo bez razloga. [I zaista, covek] je mogao da ne dodje do psovki i onog sto im sledi da je u trenutku uvrede molitvom i unutrasnjom paznjom iz srca isterao [pomisli koje ga razdrazuju], Na taj nacin okajani dostize svoj cilj samo ukoliko nadje [coveka] koji je spreman da, na osnovu pomisli koje primi u srce, prekrsi Bozansku zapovest.

17. Sta je, medjutim, Bozanstvena i Vladicanska zapovest predvidela za zelateljni deo duse? Koji pogleda na zenu sa zeljom za njom, vec je ucinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28). Videci sta nam je zadato, zlotvor u umu plete mrezu protiv zapovesti. Prenoseci borbu na udaljenost od predmeta koji raspaljuju [pohotu], on ulazi unutra [u coveka]. Stoga se moze primetiti da zivopise i utiskuje u um bludne slike i izobrazenja. Desava se cak da se cuju i reci koje uzbudjuju strast. Desavaju se jos i druge [stvari], koje poznaju oni koji imaju iskustva u umnoj borbi.

18. Koja, na kraju, zapovest, odredjuje pravila slovesnoj sili? A ja vam kazem: Ne kunite se nikako... Neka bude rec vasa: da, da; ne, ne (Mt.5,34; 37). I jos: Svaki od vas koji se ne odrece svega sto ima, ne moze biti moj ucenik (Pk. 14,33). I: Udjite na uska vrata (Mt.7.13). Takve su zapovesti koje se odnose na slovesni deo. Zeleci sebi da potcini i slovesnu silu (kao nekog slavnog vojvodu), nas suparnik je posredstvom pomisli stomakougadjanja i ravnodusnosti udaljuje od slovesnosti. Izvrgavajuci je ruglu (kao nekog pijanog vojskovodju) i udaljujuci je od vlasnosti, azdaja je tera da ispunjava njene zelje, upotrebivsi kao pomocnike gnevljivost i pohotu. Te dve sile, tj. razdrazajna i zelateljna, oslobodjene od slovesne sile, koriste nasih pet cula kao pomocnike u cinjenju otvorenih grehova. O kojim se padovima radi? Kada ih um iznutra ne obuzdava, oci postaju radoznale, usi vole da slusaju tastinu, culo mirisa se razmazuje, usta postaju neuzdrzljiva, a ruke dodiruju ono sto ne treba. Za takvim [drzanjem] umesto pravednosti sledi nepravda, umesto razboritosti - bezumlje, umesto celomudrenosti - razuzdanost, umesto hrabrosti - plasljivost. Kada su zdrave, ove cetiri opste vrline, tj. pravednost, razboritost, celomudrenost i hrabrost upravljaju trodelnom dusom. Kada se, pak, sa tri dela [duse] dobro upravlja, culima se ne dozvoljava da upadnu u neumesnost. Prebivajuci

166

u tisini, s obzirom da se njegovim silama upravlja po Bogu i s obzirom da su mu poslusne, um lako pobedjuje u mislenoj borbi. Ukoliko, pak, nepaznjom dozvoli da se druge sile smetu, on biva nadvladan prilozima djavolskim i prestupa Bozije zapovesti. Sagresenju, pak, sledi ili pokajanje, ili mucenje u buducem [veku]. Prema tome, veoma je dobro stalno se drzati trezvoumlja. Nalazeci se preko njega u svom prirodnom stanju, on moze da bude istinski cuvar Bozijih zapovesti.

19. [Greholjubivu] dusu su lukavi duhovi ozidali, ogradili i vezali lancima mraka. Usled mraka koji je okruzava ona nije u stanju da se moli kako bi trebalo: ona je skriveno vezana, buduci slepa unutrasnjim ocima. Ukoliko, pak, pocne da se moli Bogu, ona pomocu molitve stice trezvoumlje. Molitvom ce se ona osloboditi i tame koja je okruzuje. Uostalom, ona se na drugi nacin ne moze osloboditi. Na taj nacin stice poznanje da se unutra u srcu vodi druga borba, skriveno suprotstavljanje, drugi rat pomisli, koji vode duhovi zlobe, kako svedoci Sveto Pismo. Ono govori: Ukoliko te napadne duh vladatelja, nemoj ostavljati svoga mesta (Prop.10,4). Mesto, pak, uma jeste nepokolebivo stojanje u vrlini i trezvoumlju. Jer, postoji istrajnost i u vrlini i u zloci. Pismo, naime, kaze: Blazen covek koji ne ide na vece bezboznih, i na put gresnih ne stade (Ps.1,1). I apostol uci: Stojte, dakle, opasavsi bedra svoja istinom (Ef.6,14).

20. Drzimo Hrista u sebi iz sve snage, buduci da se mnogi neprestano trude da ga izbace iz nase duse. Nemojmo dozvoliti da se Isus udalji zbog mnogog pomisli na onome mestu, tj. u dusi (Jn.5,13). Medjutim, Njega je nemoguce zadrzati bez dusevnog bola. Poucavajmo se u Njegovom covecanskom zivotu, kako bismo svoj zivot provodili smireno. Cuvajmo u svom secanju Njegova stradanja kako bismo, revnujuci zajedno sa Njim, trpeljivo podnosili svaku nevolju. Okusimo od Njegovog neizrecivog domostroja koji je pun snishodjenja prema nama, kako bismo se na osnovu slatkog zalogaja duse uverili da je blag Gospod (Ps.33,9). Zajedno sa svime, ili pre svega verujmo bez ikakvog kolebanja svemu sto govori, svakodnevno ocekujuci ono sta nam je spremio Njegov promisao. Sve sto se desi mi treba da primamo sa zahvalnoscu, radoscu i spremnoscu kako bismo se naucili da imamo pogled okrenut ka Bogu, koji svime upravlja no Bozanskim zakonima svoje mudrosti. Ostvarivsi sve navedeno, necemo biti daleko od Boga. Blagocasce je, naime, savrsenstvo kome nema kraja, kao sto je rekao neko od bogonosnih i u Duhu savrsenih muzeva.

21. Onaj ko ispravno zivi i neprestano pociva [imajuci na umu] znacenje smrti i secanje na smrt, mudro izbavlja svoj um od strasti. On stalne nalete demonskih priloga obicno vidi jasnije od onoga ko svoj zivot provodi bez secanja na smrt, nadajuci se da ce srce ocistiti samo dejstvom znanja, tj. bez stalne placevne misli. Onaj ko misli da [svojom sposobnoscu] drzi sve pogubne strasti, ne vidi da je zarobljen jednom (i to najgorom): nemajuci Boga [u sebi] on, naime, pada u visokoumlje. On treba veoma da se potrudi u trezvoumlju kako se, zbog uznosenja, ne bi lisio pameti. Jer, kako govori apostol Pavle (1.Kor.8,1), duse koje skupljaju znanja sa raznih strana obicno se nadimaju pred onima koje su, kako im izgleda, nize. U njima, kako mi izgleda, nema ni iskre ljubavi koja izgradjuje (1.Kop.8,1). Onaj, pak, ko se poucava i svako vece seca na smrt bolje vidi, negoli onaj ko [ne brine o smrti]: on jasno primecuje napade demona i odgoni ih.

22. Sladosno secanje na Boga, tj. Isusa, zajedno sa srdacnim gnevom i spasonosnim ogorcenjem, obicno uspeva da razrusi sve cari pomisli, misli, pojmove, mastanje, mracne predstave, ukratko receno - sve cime se naoruzava i cime drsko napada okajani, koji gleda kako ce progutati duse. Isus, medjutim, na nas poziv, sve lako spaljuje. Jer, mi nemamo drugog spasenja osim Hrista Isusa. I sam Spasitelj je rekao: Bez mene ne mozete ciniti nista (Jn.15,5).

23. Svakog casa i svakog trenutka cuvajmo nase srce od pomisli koje zamagljuju ogledalo duse, u kome treba da se izobrazi i svetlopise sam Isus Hristos, koji je mudrost i sila Boga Oca. Neprestano trazimo unutar srca Carstvo nebesko. Ukoliko ocistimo oko uma svoga, mi cemo na tajanstven nacin u sebi naci i zrno, i biser, i kvasac i sve ostalo. Gospod nas Isus Hristos je rekao: Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk.17,21), imajuci u vidu Bozanstvo koje prebiva u srcu.

24. Trezvoumlje cisti savest do pravog blistanja. Kada je, pak, ociscena, savest iz unutrasnjosti izgoni veliku tamu, kao svetlost sa koje se skine pokrov. Posto je tama proterana, savest koja ostaje pri neprestanom i istinskom treznoumlju, ponovo otkriva ono sto je bilo zaboravljeno ili skriveno. Ona se posredstvom trezvoumlja obucava nevidljivoj borbi i slovesnom protivljenju, tj. nacinu bacanja koplja u sukobima, uspesnom

167

odapinjanju strela [dobrih] pomisli, te sprecavanju da njihove strele pogadjaju um, sklanjajuci ga pod okrilje Hrista, koji je zeljena svetlost, a ne pogubna tama. Onaj ko ju je okusio zna o cemu govorim. Njen ukus jos vise raspaljuje glad duse koja se njome hrani: ona se nikada ne nasicuje. Sto je vise jede, ona je gladnija. Privlaceci um sebi, kao sunce oci, svetlost ostaje neobjasnjiva: ona se ne moze objasniti recima. Naprotiv, ona se objasnjava iskustvom onoga ko prima njeno dejstvo, ili, tacnije, onog ko biva njome ranjen. Ona mi je zapovedila da cutim, premda bi um i dalje hteo da se nasladjuje recima koje navode: Starajte se da imate mir sa svima i svetost, bez koje niko nece videti Gospoda (Jev.12,14), tj. da steknete ljubav i cednost. Naime, oni i jesu mir i svetinja.

25. Gnevom se treba naoruzati iskljucivo protiv demona, koji preko pomisli ratuju protiv nas i gaje gnev protiv nas. Pocuj stoga i primeni nacin borbe koja se svakog casa odvija u nama. Sa trezvoumljem, naime, spoji molitvu. Jer, trezvoumlje cisti molitvu, a molitva trezvoumlje. Neprestano pazeci, trezvoumlje primecuje [pomisli] koje pokusavaju da udju. Sprecavajuci ih da udju, ono u isto vreme priziva u pomoc Gospoda Isusa Hrista, tj. da protera lukave ratnike. Pri tome, paznja zagradjuje ulaz koristeci protivrecenje, dok Isus, koga prizivamo, progoni demone i njihove mastarije.

26. Cuvaj svoj umom sa velikom tacnoscu. Cim primetis pomisao, odmah joj se suprotstavi, zurno prizivajuci Hrista da te podrzi. Jos dok budes govorio, najsladji Isus ce reci: "Evo me da te zastitim". Ti, medjutim, i nakon sto molitvom svi neprijatelji utihnu, produzi da usrdno pazis na um. Jer, doci ce ponovo talasi [pomisli], brojniji od predjasnjih i jedni preko drugih, u kojima dusa pliva. Ipak, probudjen od ucenika Isus ponovo, kao Bog preti zlim vetrovima [pomisli]. Nasavsi priliku na cas ili na tren, ti proslavi Onoga ko te je spasao i pomisljaj na smrt.

27. Prohodimo put svoj sa svakom paznjom srca i osecanjem duse. Ukoliko su svakodnevno zajedno upregnute, paznja i molitva idu slicno kao Ilijina ognjena kolesnica, podizuci na nebesku visinu onoga ko ih ima. I sta govorim? Kod onoga ko se ucvrstio u trezvoumlju ili se stara oko njega, cisto srce postaje misleno nebo, sa svojim suncem, mesecem, zvezdama: ono postaje mesto nesmestivog Boga, saglasno tajanstvenom sagledavanju i ushodjenju. Onaj ko ima ljubav prema bozanstvenoj vrlini treba da se stara da uz pomoc Gospoda sa najvecom revnoscu reci pretvara u dela. Onaj ko sa izvesnim naporom zadrzava svojih pet cula, kojima se obicno povredjuje dusa, umu mnogo olaksava srdacni podvig i borbu. Prema tome, gledaj da izvesnim dosetkama predupredis sve spoljasnje [utiske], dok se protiv pomisli koje se od njih radjaju unutar duse bori bestelesnim i bozanstvenim nacinom. Trudom bdenja udaljuj uzivanja, budi uzdrzljiv u jelu i picu, isusi svoje telo kako bi sebi olaksao srdacnu borbu. Navedenim ces dobro uciniti sebi, a ne drugome. Pomisljanjem na smrt muci svoju dusu, a secanjem na Hrista Isusa sabiraj svoj rasejani um. On narocito nocu biva cist i svetao, jasnije sagledavajuci Boga i sve Bozansko.

28. Nemojmo zapostavljati ni trudove telesnog podviznistva. Jer, iz zemlje izrasta psenica, a iz n,ih - duhovna radost i iskustvo u dobru. Nemojmo smatrati da je savest neumesna kad nam predlaze ono sto je spasonosno i sto treba uraditi, kad nas neumorno podseca na ono sto treba i sto smo duzni da cinimo, narocito ukoliko je ociscena cistim, delatnim i istancanim trezvoumljem. Zbog svoje cistote ona u tom slucaju obicno iznosi razgovetan i pouzdan sud, koji iskljucuje svako kolebanje. Nemojmo je, dakle, izigrati, s obzirom da u nama objavljuje bogougodan zivot. Ukoliko se dusa ponekad unakazi grehom, ona je strogo izoblicava, ukazujuci joj i nacin na koji moze da ispravi sagresenja. Ona palom srcu predlaze da se pokaje, ukazujuci mu na lek sa radosnim podsticanjem.

29. Dim koji izlazi iz zapaljenih drva jeste tezak za oci. Medjutim, potom se pokazuje svetlost koja raduje one koji su pre toga bili podvrgnuti zalosti. I neprestana paznja izaziva zamor. Medjutim, kada dodje Isus, koga prizivamo u molitvi, prosvecuje se srce. Jer, secanje na Njega, zajedno sa obasjanjem [unutrasnjosti], pruza nam najvece medju dobrima [tj. samog Gospoda].

30. Neprijatelj nas je navikao da iskrivljuje nas um, zeleci da nas nagovori da se zajedno sa njim hranimo zemljom, te da, premda smo stvoreni po obrazu Bozijem - puzemo na trbuhu. Stoga je Bog rekao: Mecem neprijateljstvo izmedju tebe i njega (Post.3,15). Mi uvek treba da uzdisemo ka Bogu kako bismo se svakog dana sacuvali od rana od raspaljenih strela djavolskih. Naime, govori se: Pokricu ga jer je poznao ime moje (Ps.90,14). I jos: Ali je spasenje Njegovo blizu onih koji ga se boje (Ps.84,10).

168

31. Blazeni apostol i izabrani sasud Boziji, koji je govorio u Hristu, imadjase veliko iskustvo o nevidljivoj, mislenoj borbi koja se desava u nasoj unutrasnjosti. On je u Poslanici Efescima rekao: Ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12). Apostol Petar takodje govori: Budite trezveni i bdite, jer suparnik vas djavo, kao lav ricuci hodi i trazi koga da prozdere. Njemu se protivite utvrdjeni verom (1.Pt.5,8-9). Govoreci o razlicitim nastrojenjima sa kojima se slusaju reci Jevandjelja, sam Gospod nas Isus Hristos je rekao: Potom dolazi djavo i uzima rec iz srca njihovoga (vrseci kradju putem zlog zaborava) da ne veruju i da se ne spasu (Lk.8,12). I ponovo apostol Pavle govori: Jer se radujem zakonu Bozijemu po unutrasnjem coveku, ali vidim drugi zakon u udima svojim koji se bori protiv zakona uma moga, i porobljava me (Rim.7,22-23). Sve navedeno je receno da bismo naucili ono sto nam je sakriveno.

32. Na neki nacin je prirodno da se znanje nadima, misleci da je vise od mnogih drugih, naravno, ukoliko mu nedostaje samoukorevanje i smirenje. Imajuci poznanje svoje nemoci, mi treba da razmisljamo onako kako je razmisljao onaj ko je rekao: Braco, ja za sebe ne mislim jos da sam to dostigao; jedno pak cinim: sto je za mnom zaboravljam, a stremim za onim sto je preda mnom, i trcim prema cilju radi pocasti nebeskog prizvanja Bozijega u Hristu Isusu (Fil.3.13-14). I opet: Ja. dakle, tako trcim. ne kao na nepouzdano; tako se borim. ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savladjujem ga, da propovedajuci drugima ne budem sam odbacen (1.Kop.9,26-27). Vidis li velicinu smirenja i u isto vreme stremljenje ka vrlini? Vidis li smirenje velikog i svetog Pavla? Hristos, kaze on, dodje u svet da spase gresnike od kojih sam prvi ja (1.Tim.1,15). Mi, pak, treba da se smiravamo s obzirom da posedujemo nesavrsenu prirodu. Jer, sta je nesavrsenije od blata? Mi u svom secanju treba da imamo Boga s obzirom da smo radi Njega stvoreni. Najzad, mi treba da se podvizavamo u uzdrzanju kako bismo lakse trcali za nasim Gospodom.

33. Nije moguce da onaj ko se predaje zlim pomislima bude cist od grehova po spoljasnjem coveku. Nije moguce da se zle pomisli, koje se ne iskorenjuju iz srca, ne projave u zlim delima. Uzrok preljubnog gledanja lezi u [cinjenici] da je unutrasnje oko vec ucinilo preljubu i pomracilo se. Takodje, uzrok zelje da se slusaju sramni razgovori lezi u spremnosti da dusevnim usima slusamo ono sto nam skverni demoni nasaptavaju na nasu propast. Stoga treba u Gospodu da se cistimo iznutra i spolja. Svako treba da cuva svoja cula i da ih svakodnevno cisti od strasnih i grehovnih dejstava. Nekada smo se, u dane naseg neznanja, kretali svetom vezani za taste pomisli naseg uma, svim umom i svim culima radeci kao robovi za grehovnu prevaru. Stupivsi, pak, u zivot po Bogu, mi treba svim umom i svim culima da radimo za zivog i istinitog Boga, za Boziju pravdu i volju.

34. Najpre biva prilog, zatim spajanje, potom slaganje, najzad porobljenje. Na kraju se javlja strast koja postaje navika i stvar ponavljanja. Eto pobede nad nama u borbi koja se vodi protiv nas. Sveti oci na taj nacin odredjuju ono sto se desava.

35. Prilog je, kako kazu, prosta pomisao ili slika neke nove stvari, koja se rodila u srcu i pojavila u umu. Spajanje je strastan ili bestrasan razgovor sa predmetom koji se javio. Slaganje je naginjanje duse sa uzivanjem prema predmetu koji posmatra. Porobljenje je nasilno i nevoljno odvodjenje srca [u ropstvo], njegovo zadrzavanje i sazivot sa predmetom o kome je rec, usled cega se gubi nase dobro stanje. Strast je, opet, nesto sto se dugotrajno strasno ugnezduje u dusu. Od svega navedenog, prvo je bezgresno, drugo ne sasvim, a trece zavisi od stanja podviznika. Borba, pak, jeste uzrok ili venaca ili muka.

36. Porobljenje je drugacije za vreme molitve, a drugacije kada se ne molimo. Strast nesumnjivo iziskuje ili odgovarajuce pokajanje, ili buducu muku. Onaj ko se suprotstavlja ili se bestrasno odnosi prema prilogu, jednim mahom oslobadja se svega sramotnog. Takva je borba zlih demona protiv monaha i protiv onih koji nisu monasi, u kojoj se desavaju i pobede i porazi, kao sto rekosmo. Pobednici primaju vence, a oni koji padaju i ne kaju se - kaznu. Podvizavajmo se misleno kako zle neprijateljske savete ne bismo ostvarivali u grehovnim delima. Odsecajuci greh od srca u sebi cemo naci Carstvo nebesko. Zahvaljujuci takvom prekrasnom delanju, mi cemo sacuvati cistotu srca i dugotrajno umiljenje pred Bogom.

37. Mnogi od monaha ne poznaju prelest uma koju trpe od demona. Trudeci se oko delanja, oni ne brinu o umu buduci da su prosti i neuvezbani. Oni provode zivot, cini mi

169

se, ne okusivsi cistotu srca i ostajuci nesvesni tame unutrasnjih strasti. Oni koji ne znaju za borbu o kojoj govori [sveti] Pavle, nisu se ucvrstili u dobru iz iskustva. Oni padovima smatraju samo grehe na delu, uopste ne racunajuci mislene poraze i pobede. Njih, naime, oko ne moze da vidi s obzirom da su skriveni: za njih zna samo Podvigopoloznik Bog i savest podviznika. Za takve je izgleda u Pismu receno: Govore: "Mir je", a mira ne bese (Jez.13,10). Za bracu koja se u navedenom stanju nalaze zbog svoje prostote, treba se moliti i poucavati ih da se po mogucnosti cuvaju od rdjavih dela. Drugo je, medjutim, delanje Hristovo i drugo tajinstvo kod onih koji imaju bozanstvenu zelju da ociste dusevno oko.

38. Delatno secanje na smrt zaista sadrzi mnogo vrlina. Ono radja plac, pobudjuje na svestrano uzdrzanje, podseca na pakao, postaje majka molitve i suza, cuva srce, [uci] nepristrasnosti prema blatu s obzirom da smo blato, postaje izvor ostroumlja i rasudjivanja. Njegova ceda, tj. dupli strah Boziji i ociscenje srca od strasnih pomisli - sadrze u sebi [postovanje] mnogobrojnih Vladicanskih zapovesti. U njemu se podize. tezak neprestani podvig, koji predstavlja svu brigu mnogih boraca Hristovih.

39. Neki neocekivani dogadjaj ili napast obicno rasipaju paznju razuma. Udaljujuci um od pretpostavljanja uzvisenog vrlinskog i dobrog stanja, oni ga uvlace u gresnu sklonost ka sporovima i raspravama. Uzrok navedene pogubne nevolje jeste odsustvo brige o nesrecama koje nam se desavaju.

40. Ni jedna od nevolja koje nam se svakodnevno desavaju nece ni da nam naskodi, niti da nas ozalosti ukoliko jedanput shvatimo da su neizbezne, stalno se poucavajuci u [njihovoj neophodnosti]. Stoga bozanstveni apostol Pavle govori: Stoga sam dobre volje u nemocima, u porugama, u nevoljama (2.Kor.12,10). I jos: Svi koji hoce da zive pobozno u Hristu Isusu buce gonjeni (2.Tim. 3,12). Njemu slava u vekove vekova. [Amin].

  

  NAPOMENE:

1. Zapravo, da bi dosao do zlata poznanja, covek treba da bude pod zemljom smirenja,prim. prev.

 

DOBROTOLjUBLjE

ILIJA, PREZVITER I EKDIK

 

Kratko svedocanstvo o njemu

 Nije poznato da li je Ilija prezviter, koga takodje nazivaju i Ekdikom, zaista Ilija

Kritski, tumac bogoslovskih beseda svetog Grigorija Bogoslova. Sudeci po poglavljima koja slede, on bese znatno mudar muz, kako spoljasnjom tako i duhovnom mudroscu. Njegova rec bese snazna i izrazajna, premda ponegde donekle nejasna. Stoga mislimo da nece biti preterano ako Cvetnik (kako su nazvana poglavlja mudrog Ilije), uporedimo sa duhovnim vrtom ispunjenim ne samo cvetnim biljem, nego i plodonosnim drvecem. Necemo se stideti da u taj raj pozovemo one koji traze duhovnu utehu, buduci da smo potpuno sigurni da ce sva njihova duhovna cula - i vid i miris i ukus, naci bogato podmirenje.

Naslov poglavlja Ilije prezvitera Cvetoslovlje ili Cvetnik navodi na pomisao da su bila sastavljena prilikom citanja svetih otaca, tj. da se sastoje iz misli koje je starac Boziji usvajao i zapisivao, zeleci da ih sacuva za sebe, izrazavajuci ih ponekad recju otaca, a ponekad svojom sopstvenom. Stoga su citaoci u njima mogli da vide odraz cas jednoga,

170

cas drugog od otaca, pa cak i da ih pripisuju pojedinima od njih, kako se i cinilo na zapadu. U vatikanskom kodeksu svetog Maksima, ta poglavlja su i pripisana njemu. I nedavni izdavac dela svetih otaca - Migne, smestio ih je medju spise svetog Maksima, tj. posle njegovih Sedamsto sagledateljnih i delatnih glava, pod zaglavljem: "Druge glave, uzete iz vatikanskog kodeksa dela svetog Maksima" (Patrologiae graecae, t. HS).

Smatramo da je sastavljacima Grckog Dobrotoljublja bilo lakse da ustanove kome ih treba pripisati. Stoga cemo se povesti za njima i priznati ih za delo Ilije prezvitera.

Stavljamo na znanje da su u grckom Dobrotoljublju poglavlja podeljena na dva dela (109-140). U izdanju Migne poglavlja su u jednom jedinstvenom nizu, od pocetka do kraja. Toga cemo se i mi pridrzavati.

Citalac ce primetiti da u nasem prevodu numeracija ne ide redom, tj. da se pojavljuju propusti. Ti propusti znace da su i poglavlja koja im odgovaraju ispustena zbog nedovoljne razumljivosti. Njih, uostalom, nema mnogo.

   

DOBROTOLjUBLjEILIJA, PREZVITER I EKDIK

CVETNIKkoji je sastavio Ilija,

najmanji medju prezviterima i Ekdik

 

1. Hriscanin koji ispravno veruje u Boga ne treba da je nemaran, nego uvek treba da ocekuje iskusenja i da bude spreman da se sa njima suoci, kako se ne bi cudio i zbunio kada naidju. On treba blagodarno da pretrpi nevolju, imajuci na umu rec proroka u Psalmu: Ispitaj me, Gospode, i okusaj me (Ps.25,2). U drugom Psalmu on nije rekao: Karanje tvoje satre me, vec - ispravi me do kraja (Ps.17,36).

2. Pocetak dobra je strah Boziji, a kraj - ceznja za Njim. Pocetak svakog dobra je delatna slovesnost i slovesno delanje. Jer, niti je delanje bez slovesnosti dobro, niti je slovesnost bez dela uspesna.

3. Delanje tela jeste post i bdenje, a delanje usta - psalmopojanje, molitva i cutanje koje je dragocenije od reci. Delanje ruku jeste obavljanje [posla] bez roptanja, a nogu - pokretanje na prvi mig. Delanje duse jeste uzdrzanje u prostoti i prostota koja uzdrzano deluje. Delanje, pak, uma jeste molitva u sagledavanju, i sagledavanje u molitvi.

4. Svemu tome prethode milost i istina, ciji porod jeste smirenje, od koga, po svetim ocima, dolazi moc rasudjivanja, bez koga nijedna (od navedenih vrlina) ne moze da vidi (tj. dostigne) svoj kraj.

5. Delanje koje prezire breme slovesnosti slicno je junici koja beskorisno luta tamo-amo. Slovesnost, pak, koja odbaci casni hiton delanja, ne izgleda pristojno, ma koliko se trudila da se upristoji.

6. Hrabra dusa, slicno zeni, drzi dve upaljene svetiljke (tj. delatnu i sagledateljnu) i celog zivota radi ono sto joj prilici. Sasvim je suprotno sa dusom koja je razmazena uzivanjima.

7. Da bi se dusa potpuno oslobodila od greha, nije dovoljno samo da se proizvoljno zlopati. Neophodno je da bude pretopljena i u raspaljenoj peci nevoljnih stradanja.

8. Ukoliko ne predje kroz oganj i vodu, tj. kao neki mac, naime proizvoljne i nevoljne napore, dusa nece moci ostati nepovredjena kada na nju naidju neprijatna desavanja.

9. Za hotimicna iskusenja postoje tri glavna uzroka: zdravlje, bogatstvo i slava. I za nevoljna iskusenja takodje postoje tri uzroka: gubici, bolesti i klevete. ? sve to biva jednima na pouku, a drugima na pogibao.

11. Vrlinski covek ima dobro duboko u sebi usadjeno, dok ga sujetan covek ima samo u mislima. Zlo, opet, revnitelja [vrlina] dodiruje samo po povrsini, dok ga slastoljubac ima u dubini.

171

12. Onaj ko mrzi zlo retko i nenamerno pada. Onaj, pak, ko je jos uvek privezan za uzroke zla, pada cesto i hotimicno.

13. Oni koji nisu voljni da se kaju, cesce i grese. Oni, pak, koji grese nehoticno, savesno se kaju. Uostalom, oni za kajanjem redje imaju potrebu.

14. Osecanja i savest treba da prate izrecene reci, kako mirotvorno i Bozanstveno Slovo, nalazeci se medju njima, ne bi moralo da se stidi zbog drskosti i neumesnosti onog sto se govori.

15. Onaj ko svoju dusu ne ostecuje delima, nije istovremeno slobodan i od oskrnavljenja recima. Isto tako, onaj ko ju je sacuvao cistu od reci, nije istovremeno slobodan i od oskrnavljenja pomislima. Jer, greh nastaje ma tri nacina.

16. Neces moci dobro da vidis lik vrline sve dok sa nasladom sebi predstavljas izgled greha. On ce ti izgledati mrzak tek kada ukus otudjis od pohotnog nasladjivanja i gledanje - od [pozudnih] oblika.

17. Demoni u pocetku napadaju dusu pomislima, a ne stvarima. Stvari je napadaju same po sebi. Uzrok napada sa strane stvari su sluh i vid, a uzrok napada pomisli su - navika i demoni.

18. Deo duse koji gresi jeste trostruk i pokazuje se u delima, recima i pomislima. Dobro, pak, negresenja se sastoji iz sest delova. Naime, mi treba da cuvamo od pada pet cula i izgovaranu rec. Sveti Jakov govori: Ako neko u reci ne gresi, taj je savrsen covek, mocan je zauzdati i sve telo (Jak.3,2), i ostale delove duse.

19. Beslovesni deo duse se deli na sest delova: na pet cula i organ govora. Kad je bestrasan, on ostaje nerazdeljiv od strasnika, a kada je strastan - projavljuje njegovu zlocu.

20. Telo ne moze da se ocisti bez posta i bdenja, ni dusa bez milosti i istine, kao uostalom ni um bez razgovora sa Bogom [tj. bez molitve] i sagledavanja. U nizu parova poslednji je najznacajniji.

21. Krecuci se u krugu navedenih vrlina, dusa cini da je njena tvrdjava, tj. trpljenje, nedostupno iskusenjima. Trpljenjem svojim spasavajte duse svoje, govori Gospod (Lk.21,19). U suprotnom, ona ce, slicno gradu koji nije okruzen bedemima, od dalekog treska i suma biti silno potresana udarima straha.

22. Nisu svi koji su razboriti u recima u isto vreme razboriti i u pojmovima. Ni svi koji su razboriti u pojmovima nisu razboriti u spoljasnjim culima. Jer, cula od svih uzimaju porez, premda ne od svih u istoj meri. Neki iz naivnosti cak sasvim odbijaju da daju cenu koju ona traze.

23. Razboritost je po prirodi nerazdeljiva. Ipak, ona se deli na razne udele, buduci da se jednome daje u vecoj, a drugome u manjoj meri. Navedeno se desava sve dok, prateci opste vrline, ne uzraste delatna vrlina, ispunjavajuci dobro koje odgovara svakoj od njih. Jer, vecina prima manju meru razboritosti, koja odgovara nedovoljnosti delatnog zivota.

25. Satrapeznici blagoslovenog cutanja jesu vreme i mera. Njegova trapeza, pak, jeste istina. Zbog nje otac lazi koji prilazi dusi strankinji [koja se od svega ustranila] ne nalazi nista od onoga sto obicno trazi.

26. Istinski milostiv nije onaj ko dobrovoljno deli od svoga suviska, nego onaj ko grabiteljima rado ustupa i najneophodnije.

27. Jedni vestastvenim bogatstvom sticu nevestastveno uz pomoc milostinje, a drugi zbog nevestastvenog bogatstva odbacuju vestastveno, stekavsi osecaj za nepropadljivo.

28. Svi zele da budu bogati u dobru. Zali, medjutim, onaj ko se obogatio u Bozanstvenom, ali ne moze duze da mu se raduje.

30. Nemoj se ljutiti na onoga ko te je protiv tvoje volje operisao [svojim izoblicenjima], Naprotiv, gledajuci na izbacenu necistotu, oplakuj sebe i ublazi onoga koji ti je, po domostroju Bozijem, doneo korist.

31. Nemoj padati u ocajanje suocivsi se sa rdjavoscu svoje [duhovne] bolesti. Naprotiv, zeleci da pobrines o zdravlju svoje duse, upotrebi snazne lekove trudoljublja i udalji se od nje.

172

33. Ukoliko jace osecas svoje bolesti, utoliko vise budi zahvalan onome ko ti je na njih ukazao svojim izoblicavanjem. Jer, time je on za tebe postao vinovnik savrsenog ociscenja, bez koga um ne moze da udje u cistu oblast molitve.

34. Kada nas izoblicavaju, treba ili da cutimo ili da se krotko branimo od tuzioca, premda ne stoga da bismo se opravdali, vec da bismo ispravili gresku tuzitelja koji optuzuje iz neznanja.

36. Kao sto visokoumni ne zna svoje nedostatke, tako i smirenoumni ne zna svoje dobre osobine. Jednoga, naime, pokriva rdjavo neznanje, a drugoga - bogougodno.

38. Ukor dusu cini cvrstom, a pohvala je slabi i cini lenjivom za delanje dobra. 39. Osnova bogatstva je zlato, a vrline - smirenje. Onaj ko nema zlata jeste

siromasan, iako spolja ne mora imati izgled siromaha. Tako i podviznik bez smirenja ne moze imati vrline.

40. Trgovac bez zlata nije trgovac, makar bio i veoma sposoban za trgovinu. I onaj ko se podvizava bez smirenoumlja nece videti dobre plodove vrline, makar se i mnogo uzdao u svoju pamet.

43. Onaj ko se plasi da se ne pokaze neprikladan za goste na bracnoj veceri trebalo bi da se trudi na ispunjavanju svih zapovesti, te da se sve dublje i dublje pogruzava u smirenoumlje.

44. Prostoti dodaj uzdrzanje i sa smirenoumljem spoj istinu, te ces postati gost za trpezom u drustvu pravednosti, sa kojom vole da jedu sve ostale vrline.

46. Blaga narav svedoci o lepoti vrline, a pristojnost udova o miru duse. 47. Prvo dobro je da se ni u cemu ne gresi. Drugo [dobroj je ne stideti se otkrivanja

greha, ali i ne biti besraman u grehu. [Covek], naprotiv, treba da se drzi smirenja, te da se i sam ukoreva kada ga drugi ukorevaju, rado primajuci epitimiju. Ukoliko toga nema, ni jedan prinos Bogu nema vrednosti.

48. Pored voljnih zlopacenja, treba prihvatati i nehoticna, koja dolaze od djavola, gubitaka i bolesti. Onaj ko nevoljna [zlopacenja] ne prima sa blagim [raspolozenjem], vec sa odbojnoscu, slican je onome ko ne zeli da svoj hleb jede sa solju, vec jedino sa medom. On uzivanje nema uvek za svog saputnika, ali stoga ima sitost.

49. Na sebe prima oblicje sluge (premda je gospodar) onaj ko poboznim recima umiva uprljanu odezdu [duse] bliznjega, te pocepanu - podsiva i krpi. Ipak, on treba da se cuva tastine kako ne bi, lisivsi se nagrade, izgubio i svoje gospodstvo.

51. Gospod ce cuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj (Ps.120,8) putem uzdrzanja u jelu i cuvanja jezika. Jer, onaj ko je uzdrzan u jelima (koja ulaze) i u upotrebi reci (koje izlaze) izbegava pohotu ociju i kroti nerazumni gnev. Podviznik iznad svega treba da se stara da oko takvog uzdrzanja i da ga stice. Njime, naime, delanje dobija snagu, a sagledavanje cvrstinu.

52. Poneki marljivo paze na ulazak hrane, ali ne brinu o izlasku reci. Oni, po recima propovednika, ne umeju da iskorenjuju gnev iz srca i pohotu iz tela (Prop.11,10) cime, inace, Duh koji nas obnavlja, nase srce cini cistim.

54. Neka tvoji bubrezi [tj. srediste pohote] izgaraju od oskudnosti jela, te neka se tvoje srce [tj. srediste gneva] sazima od uzdrzavanja jezika, pa ce tvoja zelateljna i razdrazajna [sila duse] uvek biti spremna da sluzi dobru.

56. Podviznik treba da zna kada i kakvim jelima treba da hrani telo kao neprijatelja, kada treba da ga krepi kao prijatelja, a kada da mu pruza utehu kao nemocnom kako mu greskom ne bi predlozio prijateljski obrok kada je neprijatelj, ni neprijateljski kada je prijatelj, niti opet neprijateljski kada je nemocno. U suprotnom ce ga sablazniti, te ce u vreme iskusenja biti na strani onih koji nas napadaju.

57. Onoga ko hranjivost jela pretpostavlja nasladi koju ono pruza posecuje blagodat suza i pocinje da ga tesi, usled cega zaboravlja na svaku drugu slast, buduci potpuno zasicen neuporedivom sladoscu suza.

58. Kod onoga ko ide sirokim putem presusuju suze, dok kod onoga ko voli tesan put one izobilno izviru.

59. Bez tuge nisu ni gresni ni pravedni. Ipak, jedan tuguje stoga sto se jos nije sasvim udaljio od greha, a drugi sto jos nije dostigao savrsenstvo.

173

60. Molitva i cutanje su vrline koje zavise od nas, dok post i bdenje delimicno zavise od nas, a delimicno od naseg telesnog sastava. Podviznik stoga treba da odabere ono sto lakse moze da ispuni.

61. Dom duse je trpljenje, s obzirom da se njime ogradjuje. Njeno, pak, imanje jeste - smirenje, buduci da se njime hrani.

63. Nemoj dozvoliti da budes vezan malim, pa te nece zarobiti ni veliko. Jer, ne desava se da se veliko zlo obrazuje pre malog.

66. Onaj u kome caruju milost i istina poseduje i sve ostale bogougodne osobine. Jer, prva nikoga ne sudi bez milosti, a druga nije covekoljubiva bez istine.

67. Onaj ko prostotu rastvori uzdrzanjem moci ce da nasluti tamosnje blazenstvo. 68. Neces moci da se oslobodis strasti koje te napadaju ukoliko najpre ne prestanes

da obradjujes zemlju iz koje one izvlace hranu. 69. Jedni se trude da ociste samo telo, a drugi - i dusu. Jedni su, naime, stekli snagu

da se uzdrzavaju samo od grehovnih dela, a drugi - i od strasti. Sasvim je, pak, malo onih koji imaju snage da se uzdrzavaju i od zelje.

70. Strastan je onaj ko ima jaku teznju ka grehu u pomislima, cak i kad ne gresi na delu. Sladostrastan je onaj ko cini greh pomisli, premda i strada iznutra. Pristrastan je onaj ko je blizi slobodi, iako je jos porobljen iznutra. Bestrasan je onaj kome su takva [grehovna stanja] nepoznata.

71. Strasnost se iz duse izgoni postom i molitvom, sladostrasce - bdenjem i cutanjem, a pristrasnost - bezmolvijem i paznjom. Bestrasce se, pak, stice secanjem na Boga.

72. Iz usta bestrasca, kao iz mednog saca, kaplju reci vecnog zivota. Ko ce se, dakle, udostojiti da dodirne njegova usta svojim ustima, da se smesti na njegove grudi i da se nasladi miomirisom njegovih odezdi, tj. da se nasladjuje zakonima vrline koji mirisu lepse negoli bilo koji culni miris (Pes.4,10-11).

73. Od vidljivog ce se osloboditi svaka dusa. Od telesnog, pak, greha oslobodice se dusa koja se neznatno nasladila slastima ovdasnjeg zivota.

74. Svi zivi ce jednom umreti, Mrtvi za greh ce, medjutim, biti samo oni koji su ga svim raspolozenjem zamrzeli.

78. Slovesna dusa se nalazi na granici culne i mislene svetlosti. Posredstvom jedne ima mogucnost da vidi i dela telesno, a pri pomoci druge - duhovno. Medjutim, u njoj se pomracila mislena svetlost, dok je culna postala jasnija usled prvobitne navike. Ona nije u stanju da usredsredjeno gleda na Bozanstveno ukoliko se za vreme molitve u potpunosti ne sjedini sa mislenom svetloscu. Po nevolji ona se najcesce nalazi na granici izmedju tame i svetlosti, u jednoj se krecuci po navici, a u drugoj - u masti.

79. Strastan um ne moze da prodje kroz tesna vrata molitve ukoliko najpre ne napusti brigu koju izaziva veza [sa culnim], U suprotnom on ce se uvek muciti krecuci se u njenom predverju.

80. Molitva treba da je neprestano u umu kao sto je zrak u suncu. Bez nje staranja za culno kao bezvodni oblaci kruze oko uma i onemogucavaju ga da projavi svoj sjaj.

82. Ukoliko ne odbaci svako suvisno staranje o culnom, um nikada nece moci sa lakocom da se uznese uvis, niti ce ikada shvatiti svoje dostojanstvo.

83. Snazna molitva cini da covek voljno prihvata lisavanje u hrani. Snazna glad, opet, cini da ne gleda niti slusa bilo sta svetsko, osim onoga sto je sasvim neophodno. Onaj ko o tome ne promislja, nije ucvrstio zdanje svoga posta, usled cega i zdanje molitve puca svuda unaokolo.

84. Zbog svoje vidljivosti, post je simvol dana, a molitva - noci, s obzirom da je nevidljiva. Onaj, dakle, ko upraznjava i post danju i molitvu nocu susresce zeljeni grad u kome nema bolesti, tuge, ni uzdisaja (Is.51,11).

85. Duhovno delanje moze da postoji i da stoji bez telesnog napora. Blazen je onaj ko vestastvenom delanju pretpostavlja bolje, tj. nevestastveno delanje. On, naime, njime nadopunjuje odsustvo spoljasnjeg delanja, ziveci skrivenim zivotom molitve koji je otkriven za Boga.

86. Bozanstveni apostol nas poziva da trpimo sa verom, da se radujemo sa nadom, te da istrajavamo u molitvi kako bi u nama prebivala krasota radovanja. Ako je tako, onda

174

onaj ko nema trpljenje nema ni vere, i ko nema radovanja nema ni dobru nadu, buduci da je odbacio uzrok radosti - tj. molitvu i da ne prebiva u njoj (Rim.12,12; Kol.4,2; Jev.12,1).

88. Udaljivsi se nekada od svog stanista, um je zaboravio njegovo preslavno blistanje. Tako i sada treba da se, zaboravivsi na sve ovdasnje, molitvom ponovo ustremi ka njemu.

89. Molitva koja umu ne pruza utehu jeste sto i suhe majcine grudi za dete. Ukoliko je drukcija, um postaje slican detetu koje od sladosti usniva u majcinom narucju.

91. Ne moze da se zdruzi sa molitvom onaj ko se nije odrekao svega vestastvenog. 93. Ostavi sve osim zivota i disanja ukoliko zelis da u molitvi ostanes samo sa

umom. 94. Nemaju svi isti cilj u molitvi: jedni imaju jedan, a drugi - drugi. Jedan se moli da

njegovo srce, koliko je moguce, uvek bude sa molitvom. Drugi se moli da je prevazidje, a treci se moli da ga ne ometaju pomisli. Svi se, medjutim, mole da se sacuvaju u dobru ili da ne budu uvuceni u zlo.

95. Niko od molitve ne odlazi nesmiren, buduci da je svako ko se moli skrusen i smiren. Stoga je jasno da se ne moli onaj ko spolja pokazuje drskost.

96. Ukoliko, podvizavajuci se u molitvi, pred ocima budes imao udovicu koja je bestidnog sudiju pokrenula da pravedno presudi, neces se obeshrabriti ukoliko se ne ispune odmah blaga obecanja [Bozija].

97. Molitva nece ostati sa tobom ukoliko se u sebi zadrzavas na pomislima ili u ispraznim razgovorima spolja. Naprotiv, ona ce se vratiti onome ko radi nje vecinu toga odbacuje.

98. Ukoliko reci molitve ne udju u narucje duse, ni suze nece umiti njene obraze. 100. Kljuc Carstva nebeskog jeste molitva. Onaj ko se nje pridrzava kako treba

videce blaga koja su obecana njenim prijateljima. Onaj, pak, ko nije stekao smelosti u njoj, gleda samo na postojece.

101. Ukoliko se u zelji za boljim nije oslobodio bojazljivosti, lenjosti, mnogog spavanja i sladokustva (od kojih dolaze padovi), um za vreme molitve ne moze smelo da kaze pred Bogom: Raskovao si okove moje. Tebi cu prineti zrtvu hvale (Ps.115, 17).

102. Onaj ko luta mislima za vreme molitve stoji izvan prve zavese. Onaj ko upraznjava nerasejanu molitvu ulazi iza zavese. U Svetinju, pak, nad svetinjama pronice samo onaj ko, stekavsi mir prirodnih pomisli, ispituje ono sto prevazilazi svaki um (Fil.4,7), udostojavajuci se izvesnog bogojavljenja.

103. Umirivsi se u odnosu na sve spoljasnje i sjedinivsi se sa molitvom, dusa njome biva okruzena kao plamenom, kao gvozdje ognjem. Tada ona sva postaje oganj. I premda ostaje ista, dusa postaje nedodiriva, slicno usijanom gvozdju.

106. Nad onima koji pravilno upraznjavaju delatnu [vrlinu], molitva ponekad, slicno oblaku, pravi senku, ponekad udaljuje raspaljene pomisli, a ponekad ih kropi kapima suza, pokazujuci im duhovna sagledavanja.

114. Um proishodi odozgo. Ipak, on se ne vraca gore sve dok kroz bozanstveno bavljenje potpuno ne prezre sve donje.

117. Kada svoj um oslobodis od svakog sladostrasca u odnosu na tela, jelo i novac, Bog ce svaki tvoj dar koji mu prineses primiti kao cist. U [ime] nagrade, tebi ce se otvoriti oci srca, te ces se jasno poucavati u recima Bozijim koje su u njemu upisane i koje ce tvom umnom grlu, po sladosti koja izlazi iz njih, izgledati sladje od meda i saca.

118. Neces moci da ucinis da tvoj um bude iznad pohote prema telima, novcu i jelu ukoliko ga ne uvedes u cistu zemlju pravednika. U njoj ce secanje na smrt i Boga unistiti svaku klicu zemaljskih pohota.

119. Nema nista strasnijeg od secanja na smrti, i prekrasnijeg od secanja na Boga. Jedno u nas uvodi spasonosnu tugu, a drugo nas ispunjava veseljem. Jer, prorok David peva: Setih se Boga i obradovah se (Ps.76,4), a premudri uci: Opominji se svoje koncine te nikada neces sagresiti (Sir.7,39).

120. Sve dok otkrivenim licem um ne odrazi slavu Gospodnju (2.Kor.Z,18), dusa nece moci sa osecanjem da kaze: Ja cu se radovati Gospodu (Ps.103,34), niti: Obradovacemo se spasenju tvome (Ps.19,6). Jer, u suprotnom pokrivalo samoljublja lezi

175

na njenom srcu, sto joj smeta da joj se otkriju temelji vaseljene, tj. smisao desavanja. To pokrivalo se, inace, ne moze skinuti bez voljnih i nevoljnih zlopacenja.

121. Vodja Izrailja je udostojen da ugleda obecanu zemlju, tj. bestrasce tek nakon sto je proboravio u pustinji, koja izobiluje delima i pokretima zla, saljuci kao izvidnicu svoju vidjenja i sagledavanja, a ne odmah posle bekstva iz Egipta, tj. greha na delu i ne posle prelaska Crvenog mora, tj. ropstva culnome.

122. Oni koji idu kroz pustinju, tj. oni koji ne upraznjavaju strasti, samo na osnovu slusanja znaju o blazenoj zemlji i njenim dobrima. Njeni izvidnici su stekli izvesnu jednostavnu sliku putem sagledavanja vidljivog. Oni, pak, koji su se udostojili da udju u nju nasitili su se svim culima [dobrima] koja izviru u njoj kao medom i sacem (Izl.3,8).

123. Onaj ko jos uvek ima prirodne pokrete u telu nije se saraspeo Hristu. Sa Njim, isto tako, nije pogreben onaj ko u sebi nosi zla dusevna secanja. Kako ce, prema tome, on ustati sa Njime da bi hodio u novom zivotu (Rim.6,4)?

138. Drevni su imali zapovest da u hram donose prvine od svoje letine i muljaonice (Izl.22,29). Mi, danas, pak, kao prvine delatne vrline treba Bogu da prinosimo uzdrzanje i istinu, a kao prvine sagledateljne vrline - ljubav i molitvu, jednima odbacujuci beslovesne pohote i nastupe gneva, a drugima - taste pomisli i podmuklosti nasih bliznjih.

139. Pocetak delatnog [zivota] jesu uzdrzanje i smirenje, sredina - celomudrenost i smirenoumlje, a kraj - mir pomisli i osvecenje tela.

140. Delanje [vrline] ne podrazumeva samo cinjenje dobra, nego i prilicnost njegovog cinjenja, tj. uzimanje u obzir [pravog] vremena i mere.

142. Delanje bez sagledavanja nije izvesno, ni sagledavanje bez delanja nije istinito. I delanje treba da je smisleno i sagledavanje delatno kako kod jednog zlo ne bi imalo sile i kako bi kod drugog bila snazna vrlina sa raspolozenjem za milostivost.

143. Granica delatnog podviga jeste umrtvljenje strasti, a kraj sagledateljnog [zivota] - vidjenje vrline.

145. Na trkalistu delatne vrline trce svi, a jedan dobija nagradu (1.Kor.9,24), tj. onaj ko se trudi da cilj dostigne uz pomoc sagledavanja.

147. Delatelj nema sile da dugo boravi u duhovnom sagledavanju. On lici na putnika koji je primljen u goste i koji uskoro treba da napusti dom.

148. Kada se mole, delatelji kao da ulaze na vrata zapovesti Bozijih, dok sagledatelji, pevajuci [duhovne] pesme, kao da ulaze u dvoriste vrlina. Jedni se zahvaljuju sto su se izbavili iz okova, a drugi sto su zarobili one koji su ih napali.

150. Veslacima mislene galije smatraj pobozne pomisli, a veslima - zivotne sile duse, tj. razdrazajnu i zelateljnu [silu], volju i proizvoljenje. Delatelj uvek ima potrebu za njima, a sagledatelj povremeno.

155. Zbog mnostva znanja o culnim stvarima i veze sa njima, kod delatelja za vreme molitve na srcu lezi pokrov koji ne moze da se podigne. Nemajuci takve veze, sagledatelj sa nepokrivenim licem moze delimicno da vidi slavu Boziju.

158. Predverje slovesne duse jeste culo, hram je razum, a arhijerej - um. U predverju, dakle, stoji um koga ometaju neblagovremene pomisli, u hramu stoji onaj ko je zauzet blagovremenim pomislima, dok se ulaska u Bozanstveno svetiliste udostojava onaj koga ne ometa ni jedno i drugo.

159. U domu delatne duse prebiva plac i naricanje i kuknjava (Jez.2,10) usled teskoce napora, dok se u sagledateljnoj dusi cuje glas radosti i ispovedanja (Ps.41.5) usled poznanja.

162. Sagledavanje mislenih [stvari] jeste raj. U njega sa molitvom znalac ulazi kao u dom svoj. Naprotiv, delatelj lici na prolaznika koji zeli da svrati, ali ne moze s obzirom da je ograda oko doma visa od njegovog duhovnog uzrasta.

164. Delatelj ne moze da se uzdigne iznad naravstvene krasote ukoliko, kao patrijarh Avraam, ne izadje iz svoje zemlje (tj. prirodnog zakona) i svog roda (tj. zivota koji ga povezuje sa culnim). Na taj nacin ce i on kao pecat dobiti obrezanje polnog uzivanja (Post.17,11; Rim.4,11), koje je krivo sto na nama od rodjenja lezi pokrivac koji nam ne dozvoljava da primimo savrsenu slobodu.

166. Za zivotne sile delatnog zivota post i bdenje predstavljaju opasana bedara, a za spoznajne sile sagledateljne vrline cutanje i molitva jesu upaljene svetiljke (Lk.12,35).

176

167. Nesavrsenom umu nije dozvoljeno da ulazi u plodonosni vrt molitve. Njemu se, kao siromahu, daju samo vinogradni ostaci (Pon.24,21), tj. pevanje Psalama.

168. Za carski sto se ne pozivaju svi koji imaju opstenje sa carem. Isto tako, samo neki od onih koji imaju srecu da [pristupe] molitvi dospevaju do sagledavanja koje ona pruza.

169. Uzda gnevu je blagovremeno cutanje, beslovesnoj pohoti - uzdrzljivost u hrani, a nezadrzivim pomislima - jednoobrazna molitva.

170. Onaj ko zeli da sidje u dubinu i da izvuce culni biser nece postici [svoj cilj] ukoliko sa sebe ne skinu odecu. Ni onaj ko zeli da sidje u dubinu poznanja da bi izvukao misleni biser nece uspeti ukoliko ne napusti sve culno.

171. Um koji se za vreme molitve nalazi u svom razumu lici na mladozenju koji se sa svojom nevestom nalazi u loznici, dok onaj ko ne moze da udje u njega lici na mladozenju koji stoji izvan bracnih odaja i uzvikuje stenjuci: Ko ce me uzvesti u grad ogradjeni (Ps.59,11), i ko ce me uputiti da za vreme molitve ne gledam na sujetnosti i manije lazne (Ps.39,5).

172. Molitva bez skrusenosti za um jeste ono sto je za grlo hrana bez soli. 173. Dusa koja jos uvek trazi molitvu lici na zenu koja se muci pri porodjaju, dok

dusa koja ju je nasla lici na zenu koja je rodila i koja je stoga ispunjena radoscu (Jn.16,21). 174. Nekada je Amorej koji je ziveo na gori porazavao one koji su navaljivali da idu

navrh gore (Broj.14,44-45; Pon.1.44). I sada zli zaborav odgoni one koji pokusavaju da izadju na sam vrh proste molitve pre nego sto su postigli cednost.

176. Jednostavna molitva jeste hleb koji okrepljuje molitvenike. Molitva koja je sjedinjena sa sagledavanjem jeste ulje kojim se namascuje glava. Bezvidna, pak, molitva jeste blagouhano vino koje one koji ga nenasitno piju dovodi do istupljenja (Ps. 103,15).

178. Podviznik treba da se ogranici na jednu vrstu hrane, a svom umu da [pruza] jednoobraznu molitvu. Izbavljajuci se na taj nacin od strasti, on ce za vreme molitve da se uznosi Gospodu.

179. Onaj ko stapom preti psima, razdrazuje ih protiv sebe. Onaj, pak, ko se trudi da se cisto moli, razdrazuje demone.

182. Ukoliko se neprekidnim upraznjavanjem u molitvi u srce utisnu reci Psalama, molitvenik ce kao neka dobra zemlja iz sebe poceti da proizrasta cas ruze sagledavanja bestelesnih, cas ljiljane sagledavanja lepote telesnog, cas ljubicice sagledavanja raznolikih i skrivenih sudova Bozijih.

184. Dusa koja se savrseno odrekla sebe i koja se potpuno predala molitvi iz oblasti u kojoj lebdi iznad tvorevine ne silazi kada sama ushte, nego kada odluci Onaj ko sa vagom i merom raspolaze svime sto je nase.

191. Kada se zavrsi borba, ratnik odlaze oruzje, a sagledatelj odlaze pomisli kada se odresi ka Gospodu.

192. Vojskovodja se rastuzuje ukoliko u ratu ne dobije plen, a delatelj se zalosti ukoliko se ne udostoji duhovnog sagledavanja u molitvi.

193. Jelen zuri ka izvorima culne vode (Ps.41,2) kada ga ujede zmija, a dusa koja je ranjena najsladjom strelom molitve stremi ka bestelesnim ozarenjima.

195. Sa izlaskom sunca zvezde se sakrivaju, a pomisli prestaju kada se um vrati u svoje carstvo.

197. Silazeci sa visine neba prinudjen potrebama prirode, sagledateljni um moze da kaze isto sto i onaj ko je uzviknuo: "Ima li ista cudesnije od Bozanske lepote? I koja je misao radosnija od pomisljanja na velikoljepije Bozije? I koja ceznja je snazna i neodoljiva kao ljubav koju Bog razgoreva u dusi ociscenoj od svakog zla, koja sa svim raspolozenjem govori: Ranjena sam ljubavlju (Pes.2,5; 5,8)".

198. Zapali se srce moje u meni i u razmisljanju mome razgore se oganj (Ps.38,4) jeste rec koja prilici onome ko se ne umara da molitvom ide za Bogom i koji nije pozeleo da vidi dan coveciji (Jez.17,16).

199. Kada ostavi sve svoje zlo i kada zli demoni i pomisli pocnu da je nagovaraju da ponovo gleda na sujetnosti i manije lazne (Ps.39,5), delatna dusa treba da odgovori kao nevesta iz Pesme nad pesmama: Svukla sam haljinu svoju - kako cu je obuci? Oprala sam noge svoje - kako cu ih isprljati (Pes.5,3).

177

200. Bogoljubiva dusa ima smelost da kaze Bogu: Kazi mi, Pastiru dobri, gde pases ovce svoje i gde u podne dajes pocinak ovnovima svojim kako, iduci za njima, ne bih lutala medju stadima prijatelja tvojih (Pes.1,6).

201. Delatna dusa iste da stalno drzi rec molitve. Ukoliko ne uspe, ona slicno nevesti iz Pesme nad pesmama moze da govori: Na postelji svojoj nocu trazih Onoga koga zavole dusa moja. Trazih ga i ne nadjoh ga. Dozivah ga u ne cu me. Ustacu sa napornom molitvom i obici cy grad. Po trgovima i po ulicama trazicu Onoga koga zavole dusa moja (Pes.3,1-2). I mozda cu naci Onoga koji je u svemu i van svega postojeceg i nasiticu se kad ugledam slavu Njegovu (Ps. 16,15).

204. Onaj ko u svoj dom primi cara postaje znacajan i svetao, ispunjavajuci se svakom radoscu. Sta tek treba da oseca dusa koja je, nakon sto se ocistila, primila u sebe Cara careva, kao sto je sam nelazno obecao (Jn.14,23)? Medjutim, takva dusa treba da se ogradi velikom poboznoscu, izgoneci iz sebe sve sto mu nije ugodno i unoseci ono sto mu je ugodno?

205. Onaj ko ocekuje da ujutro bude primljen kod cara brine samo o tome da smisli reci koje ce mu biti ugodne. Dusa koja se tako [ponasa u odnosu na Boga] nece biti nespremna za dolazeci sud.

206. Blazena je dusa koja, u svakodnevnom ocekivanju Gospodnjeg dolaska, ne mari za napore dana i noci. Ona, naime misli samo o tome kako ce, cim nastupi jutro, On biti pred njom.

207. Bog vidi sve nas. Boga, medjutim, vide samo oni koji za vreme molitve ne vide nista drugo. One koji ga vide, On i uslisuje. Oni, pak, koje ne uslisuje, Njega i ne vide. Blazen je onaj ko veruje da ga Bog vidi buduci da noge njegove nece skliznuti sa puta bogougadjanja (Ps.72,2).

208. Blaga carstva koje je u nama (koja oko koje ljubi [ovdasnju] lepotu nije videlo, za koja castoljubivo uho nije culo, i kojima se srce liseno Duha Svetoga nije priblizilo) jesu zalog drugih dobara koja ce pravednicima biti darovana u buducem Carstvu Bozijem. Onaj ko se ne nasladjuje njima, kao plodovima Duha, ni buducim nece moci da se nasladjuje.

209. Pomisli delatelja lice na jelene. Oni se neko vreme u strahu od lovaca kriju po vrhovima gora da bi potom sisli u doline u zelji za onim sto se u njima moze naci. Tako ni oni, usled svoje nemoci, ne mogu postojano da budu u duhovnom sagledavanju, niti, pak, da se stalno drze prirodnog sagledavanja, s obzirom da ne traze uvek odmor. Pomisli, pak, sagledatelja postaju nadmene u odnosu na niza sagledavanja.

212. Teze je zaustaviti stremljenje uma da se rasipa po vidljivome i usredsrediti ga u molitvi ka nebeskome i njemu srodnome, negoli pregraditi put reci koja tece nizbrdo, iako mu je potonje prirodno, a prvo protivprirodno.

217. Zarobljenik koji se oslobodio dugog ropstva radosno stupa. Jos radosnije ka nebeskom kao ka sebi srodnom stremi um koji se oslobodio od vezanosti [za culno].

218. Za onoga ko je rasejan u molitvi, tj. ko se ne moli sa paznjom, Psalam kao da je na stranom jeziku. I on sam za Psalam jeste kao stranac. Demoni se takvome izruguju.

219. Nisu isti oni kojima se svet razapeo i oni koji su se raspeli svetu. Za jedne su ekseri - post i bdenje, a za druge - nesticanje i samoumanjivanje. Osim toga, bez drugoga, napori prvih nemaju koristi.

220. Ne moze se cisto moliti onaj ko je obuzet strascu prema lepoti i pocastima. Jer, takva vezanost i taste pomisli koje su joj srodne njega sputavaju kao konopci. Um koji pokusava da se uzdigne u vreme molitve oni vuku nanize slicno vezanoj ptici.

221. Um ne moze biti miran u molitvi ukoliko najpre ne postane prijatelj sa uzdrzanjem i ljubavlju. Jer, jedno se podvizava da unisti neprijateljstvo tela protiv duse, a drugo - neprijateljstvo prema bliznjemu Boga radi. Tada dolazi mir koji prevazilazi svaki um (Fil.4,7) obecavajuci da ce se [u takvome] nastaniti (Jn.14,23).

222. Delo pravde onoga ko se podvizava da udje u Carstvo Bozije treba da izobiluje u dobrima: u milostinji koja daje od sirotinje svoje (Mk.12,44; Lk.21,23), u naporima radi mira i trpljenju u Gospodu.

226. Jedne strasti su telesne, a druge dusevne... Onaj ko odbija napade prvih, dok o drugima ne brine, lici na coveka koji je postavio visoku i jaku ogradu radi zastite od zveri, dok pticama bezbrizno pusta da kljucaju grozdove mislenog grozdja.

178

230. Cula se svakako moraju otvarati, kao sto se moraju otvarati i gradske kapije. Medjutim, treba da pazimo da sa onim sto je neophodno ne prodru i narodi koji hoce ratove (Ps.67,31) i postanu uzrok borbe.

234. Mnogi se penju na krst zlopacenja [tj. dobrovoljnih telesnih lisavanja], ali su malobrojni oni koji primaju klince [tj. stalno se pribijaju na krst]. Mnogi poslusno prihvataju proizvoljne napore i nevolje. Medjutim, nevoljne [skorbi] prihvataju samo oni koji su potpuno umrli za ovaj svet i njegov pokoj.

240. Kod onoga u kome strah Boziji ne prethodi svemu sto cini pomisli su smucene kao ovce koje nemaju pastira. Gde, pak, on prethodi ili prisustvuje, one su usredsredjene kao ovce u staji.

241. Strah Boziji je sin vere. On je, ujedno, nadzornik ispunjavanja zapovesti. Onaj, pak, ko nije stekao njegovu majku, nece biti udostojen da postane ovca pastve Gospodnje.

  

179