Univerzitet u Novom SaduEkonomski fakultet Subotica

Tema:

Drutveno odgovorno ponaanje banaka u Srbiji-seminarski rad iz marketinga u bankarstvu-

Prof. Zelenovi dr Vera Student: Lonarevi Marina L 503/11

Subotica, 2013.

SADRAJ

UVOD3I Teroijska razmatranja o korporativnoj drustvenoj odgovornosti banaka.41.1 Globalni dogovor UN u Srbiji6II Drutveno odgovorno poslovanje Eurobank EFG A.D. Beograd7III Drutveno odgovorno poslovanje Erste banke a.d. Novi Sad12Zakljuak18Literatura19Spisak tabela i grafikona20

UVOD

Drutveno odgovorno ponaanje je relativno nov termin koji se u Srbiji javlja i posebno popularie poslednjih godina. Meutim, kao termin i kao koncept rada u svetu, on postoji mnogo due. O njemu se intenzivno govori poevi jo od 70-tih godina prolog veka. Drutveno odgovorno ponaanje postalo je nezaobilazan deo poslovanja svih banaka koje dre do svoje reputacije. Drutvena odgovornost banaka jedan od najdinaminijih koncepata savremenog poslovanja. Izrada strategija drutveno odgovornog poslovanja i njihova uspena i kreativna primena u praksi predstavllja veliki izazov, jer na tritu razvijenih zemalja ova tema unosi promenu, preko nje se uspostavljaju standardi za ocenu razlika izmeu dobrih i izuzetno dobrih banaka.

Problem koji je u ovom radu postavljen je analiziran kroz pitanje Da li je drutveno odgovorno poslovanje PR alatka banke?

Osnovni cilj ovog rada je da ukae na naine na koje se drutvena odgovornost moe efektivno ukljuiti u strategiju banke. U radu je pokazano da korporativna drutvena odgovornost u kontekstu strategije banke je potreban uslov za sticanje i zadravanje konkurentske prednosti u turbuletnom okruenju.

Osnovni predmet ovog rada obraen je kroz tri celine. U prvom delu je teorijski razmotren sam pojam korporativne drutvene odgovornosti. U drugom i treem delu je prikazana primena drutvenog odgovornog poslovanja u Eurobank EFG banci i u Erste banci.

Drutveno odgovorno poslovanje u Srbiji je stiglo sa velikim multinacionalnim kompanijama koje posluju na domaem tritu. Najzastupljeniji element DOP-a u Srbiji su jo uvek donacije, odnosno razliiti oblici filantropije, zbog toga to veina kompanija kod nas jo nije strateki inkorporirala DOP u sve segmente poslovanja. Strateki pristup DOP-u podrazumeva dugoronu opredeljenost kompanije za odgovornost prema lokalnoj zajednici, ivotnoj sredini, zaposlenima, klijentima i partnerima na tritu.Sa postepenim sazrevanjem trita i ukljuivanjem u globalne tokove, domae banke su zapoele sa usvajanjem prakse drutveno odgovornog poslovanja uvidevi da ovaj princip donosi dobrobit ne samo direktnim korisnicima njihove pomoi, ve i njima samima. Stoga se praksi drutveno odgovornog poslovanja u sve veoj meri sistematski pristupa i prema njoj se odnosi kao prema jednoj od strategija koje kompanijama mogu pomoi da izgrade dobru reputaciju, privuku investitore i postanu konkurentniji na razvijenim tritima Evrope i sveta.

I Teroijska razmatranja o korporativnoj drustvenoj odgovornosti banaka.

Na globalnom tritu postoji ogroman broj kompanija koje nude svoju robu i usluge, to vodi sve intenzivnijem nadmetanju u kojem se izdvajaju samo oni najbolji. Da bi se poslovna izuzetnost ostvarila, nije dovoljno samo proizvesti robu ili ponuditi uslugu izuzetnog kvaliteta. Zato lideri multinacionalnih kompanija, koje su po svome uticaju esto monije od pojedinih suverenih drava, pokazuju sve vei interes da se ukljue i postanu ravnopravni partneri u kreiranju razliitih odrivih dravnih politika i praksi, i na mikro i makro nivou drutveno-ekonomskog razvoja. Krajem osamdesetih godina prolog veka je, kao odgovor na ovaj izazov, nastao je koncept korporativne drutvene odgovornosti (DOP) ili drutveno odgovornog poslovanja DOP. Vrlo brzo, ovaj koncept je postao jedna od onih poslovnih ideja koje menjaju svet. Kao to se i moglo oekivati, razvijene zemlje i njihove kompanije su preuzele vodeu ulogu u razvoju i oivotvorenju ovog koncepta. Danas je veina ukljuila DOP kao integralni deo svoje poslovne strategije. U tom delu sveta, godinji DOP izvetaji se objavljuju gotovo istovremeno sa finansijskim izvetajem. DOPu Srbiji je danas uglavnom shvaen kao marketinki alat, odnosno kao nain da se podigne ugled u drutvu, kod medija i vlasti, ali iznad svega kod poslovnih partnera i potroaa[footnoteRef:1]. U koncept i poimanje DOP jo nisu znaajnije ukljuene teme kao to su podizanje kvaliteta i uslova rada, prava i standard zaposlenih, struno usavravanje, odnos i saradnja sa potroaima, dobavljaima, sindikatima i slino.Uprkos tome, moglo bi se rei da su kompanije tokom poslednjih nekoliko godina poele da shvataju vanost DOP koncepta za odrivost njihovog poslovanja. Do najveih pomaka je doli na upravljakom nivou i u odnosima s javnou, jer DOP u vidu razliitih oblika donacija najpre dopire do javnosti i ima najvei javni efekat. U dananjem svetu, kompanije bez obzir na njihovu veliinu ili trite, moraju zaraditi i postii naklonost drutva, kako bi opstale u poslovanju. Mo medija, graani, potencijalni investitori, udruenja, osiguravajue kue i ostali stejkholderi, smatraju kompanije odgovornim za drutveni, ekoloki i ekonomski uticaj koji imaju na zajednicu i prirodu.Takav stav prema kompanijama, pa i u naem okruenju, znai da su kompanije pod neprestanim nadzorom zainteresovanih strana. Drutveno odgovorno poslovanje (DOP) predstavlja koncept po kome privredni subjekti koji ga usvajaju svesno i dobrovoljno nadilaze svoju primarnu funkciju sticanja i raspodele profita i ostvaruju pozitivan uticaj na svoje radno, drutveno i prirodno okruenje. DOP,u sutini, predstavlja svest o novom poloaju i znaaju koje kompanije imaju u savremenom, globalnom drutvu i odgovornosti koja iz njih proizilazi. To je, zapravo, proces u kome kompanije usklauju svoje odnose sa najraznovrsnijim drutvenim akterima koji mogu, mada ne i moraju, imati uticaja na njihovo poslovanje. Praksa DOP-a se odnosi na celokupnu sferu uticaja i raspon delovanja jednog preduzea, kao i na odnose koje ono pri tome uspostavlja: ta proizvodi, kako kupuje i prodaje, da li se pridrava zakona, na koji nain zapoljava, osposobljava i utie na razvoj ljudskih resursa, koliko ulae u lokalnu zajednicu i potovanje ljudskih i radnih prava, na koji nain doprinosi ouvanju ivotne sredine. Drugim reima, DOP bi se moglo definisati kao koncept u okviru koga se kompanije prema svim svojim stejkholderima odnosi etiki i odgovorno, odnosno na drutveno prihvatljiv nain. Drutvena odgovornost donosi kompanijama brojne prednosti ukoliko se ostvaruje na pravi nain. Ona ne predstavlja puko rasipanje resursa ili besplodnu investiciju zarad nekakve politike korektnosti. U zemljama razvijene trine ekonomije, drutvena odgovornost u sve veoj meri postaje faktor prilikom odluivanja i opredeljivanja potroaa za odreeni proizvod, ime drutveno odgovorna preduzea stiu kompetitivnu prednost u odnosu na konkurenciju. Zemlje u tranziciji, poput Srbije, i preduzea koja dolaze iz njih, ukoliko ele da posluju sa uspehom morae da prihvate sve zahteve globalnog trita, od kojih jedan sve vie postaje drutvena odgovornost. Nijedan biznis, veliki ili mali, nije van drutva u kome posluje. Uspeh ili neuspeh jednog umnogome je odreen uspehom ili neuspehom onog drugog. Ljudi su istinski zainteresovani za to na koji se nain preduzee ophodi prema njima, ivotnoj sredini i drutvu uopte. Ipak, nije dovoljno samo formalno objaviti svoju posveenost, jer prazne rei bude sumnjiavost. Potrebno je demonstrirati svoju predanost i pokazati da je ona stvarna i da donosi stvarne rezultate. To znai identifikovanje onih postupaka i akcija koje mogu doneti dobrobit osnovnoj delatnosti preduzea i drutvu u celini i komuniciranje o njima. Jedan od osnovnih problema sa kojima se susreu organizacije savremenog doba je to treba da usvoje drugaiji poslovni model fokusiran na dui rok, umesto oslanjanja na kratkorone performanse i efekte. Razlog zato neki poslodavci oklevaju sa DOP, lei u tome to DOP ne donosi profit u kratkom roku, nego tek posle viegodinjih ulaganja u te aktivnosti. Ipak, sve vea popularnost DOP dokazuje da je takvih primera sve manje[footnoteRef:2] [1: http://www.tanjug.rs/novosti/68525/drustveno-odgovorno-poslovanje-jos-u-povoju.htm (sajt poseen 22.01. 2013.)] [2: orevi, B.(2007) Korporativna drutvena odgovornost kljuni faktor profitabilnosti, V Meunarodni nauni skup Poboljanjeefektivnosti i efikasnosti preduzea i privrede, Zbornik radova, Megatrend,Beograd, str. 173-184.]

Kako bi se precizirali aspekti drutvene odgovornost ikompanija, autor Kerol 1979. godine sugerie piramidu drutvene odgovornosti preduzea. Da bi doprinele razvoju svoje zajednice, kompanije bez obzira na veliinu, najpre moraju da budu rentabilne, to se ogleda u poveanju prinosa na vlasnitvo po akciji, rastu stope dobiti, poveanju trinog uea i osvajanju povoljne strategijske pozicijena osnovu diferentnih prednosti.

Slika br.1 piramida drutvene odgovornosti.Drugo, kompanije se moraju pridravati zakona, koji je propisala drava, u kojoj obavljaju svoju poslovnu aktivnost.Etika odgovornostse odnosi na dobrovoljno usklaivanje svog poslovanja sa moralnim i etikim normama drutva izajednice, u kojojkompanija posluje. Na vrhu piramide nalazi se filantropska odgovornost, koja predstavlja diskrecione aktivnosti donatorstva i sponzorstva kulture, obrazovanja, sporta i sl. Samo one filantropske aktivnosti koje kreiraju vrednost za korisnike a istovremeno unapreuju poslovanje preduzea, mogu biti odrive na dui rok.

Izvor: Milisavljevi, M., Savremeni strategijski menadment, 407str.

1.1 Globalni dogovor UN u Srbiji

Globalni dogovor Ujedinjenih nacija (UN) povezuje privredne subjekte, dravne organe,civilni sektor i agencije UN, radi uvaavanja i stalnog unapreenja deset univerzalnoprihvaenih principa iz oblasti zatite ljudskih i radnih prava, zatite ivotne sredine i borbe protiv korupcije. Snagom kolektivnog delovanja, Globalni dogovor Ujedinjenih nacija nastoji da promovie i ukljui potovanje deset principa u poslovne akivnosti organizacija irom sveta, kao i da inicira podrku optim ciljevima Ujedinjenih nacija. Sa preko 8.000 lanova iz vie od 130 zemalja, Globalni dogovor je najmasovnija dobrovoljno prihvaena inicijativa usmerena na promociju korporatativne etike, na svetu.[footnoteRef:3] Globalni dogovor ini praktini okvir za razmenu strunih znanja i unapreenje poslovne prakse meu svojim lanicama. Globalni dogovor nije regulatorno telo. Udruenje ne kontrolie, ne namee i ne vrednuje ponaanje ili akcije pojedinih preduzea. Da bi se pridruile Globalnom dogovoru, od potencijalnih lanica se oekuje da u svoje poslovne politike, poslovanje i organizacionu kulturu, implementiraju opte prihvaene principe Inicijative. Premda je re o dobrovoljnoj inicijativi, Globalni dogovor od svojih lanica oekuje da je u skladu sa svojim opredeljenjem prihvate i da jednom godinje izveste o svom radu [3: http://www.unglobalcompact.rs/globalni-dogovor (sajt poseen 14.01.2013 )]

objavljivanjem Izvetaja o napretku (ION).Globalni dogovor Ujedinjenih nacija je najmasovnije dobrovoljno udruenje kompanija posveenih usaglaavanju svojih poslovnih aktivnosti sa deset univerzalnih principa drutveno odgovornog poslovanja iz oblasti ljudskih prava, radnih prava, zatite ivotne sredine i borbe protiv korupcije. Osim kompanija, lanovi Globalnog dogovora mogu biti i neprofitne organizacije, javne institucije, poslovna udruenja, akademske i istraivake institucije, mediji, sindikati i druga pravna lica u ijoj su misiji unapreenje i promocija drutvene odgovornosti poslovnog sektora. Globalni dogovor lokalnu mreu u Srbiji, koja postoji od 2007. godine, ini 80 lanova. lanstvo u ovoj mrei ne zasniva se na primeni regulatornih mehanizama, ve na prihvatanju naela javne odgovornosti i transparentnosti. lanovi su u obavezi da redovno objavljuju Izvetaje o napretku u primeni deset principa Globalnog dogovora u svoje poslovanje. Erste Banka ovu svoju obavezu ispunjava od 2008. godine, upravo objavljivanjem godinjeg Izvetaja o drutvenoj odgovornosti.

II Drutveno odgovorno poslovanje Eurobank EFG A.D. Beograd

Sa ciljem procene aktivnost i drustvene odgovornosti u Eurobank EFG prikupljanje informacija obavljeno je analizom izvetaja korporativne drutvene odgovornosti banke i internet pretragom. Eurobank EFG, postala je operativna u Srbiji marta 2003. godine, nakon akvizicije Postbanke od strane matine Grupe. Za veoma kratko vreme, Banka je uspela da razvije impresivnu poslovnu mreu filijala i centara za rad sa privredom lociranih u vodeim poslovnim, kulturnim i istorijskim lokacijama u Srbiji, spremna da prihvati i opslui sve sadanje i budue klijente - fizika i pravna lica. U strategiji korporativne drutvene odgovornosti Eurobank EFG Grupe prepoznato je da se rast i prosperitet banke bazira na odgovornosti i ponaanju u odnosu na drutvenu zajednciu, posebno prema stejkholderima. Kljuni stejkolderi su zaposleni, akcionari, klijenti, dobavljai i drutvena zajednica. Eurobank EFG Grupa je 2006 godina postala vlasnik Nacionalne tedionice. Nakon pomenute akvizicije Eurobank EFG Grupa je objavila poetak programa drutvene odgovornosti usmerenog na aktivnosti u oblasti edukacije,zdrastva i zatita ivotne sredine. Program je nazvan Investiramo u evrepske vrednosti, a investirano je 3 miliona evra kroz sledee projekte:Eurobank EFG kolarina za najbolje studente u Srbiji. Od 2006 godine, Banka je odobrila oko 1500 stipendija od po 1000 evra za najbolje studente dravnih univerziteta u Srbiji.Euroban EFG projekti za rekonstrukciju gradskih parkovaEurobank EFG jednakost za ukljuivanje osoba sa invaliditetom u normalni ivotEurobank EFG Zdrastvo za rano otkrivanje malignih bolesti. Unutar programa za zdrastvo ,

Eurobank EFG je tokom 2010. godine osvojila mnogobrojna priznanja i nagrade za svoj svestrani program podrke zajednici u Srbiji:[footnoteRef:4] [4: Izvetaj korporativne drutvene odgovornosti(2010), Eurobank EFG, Beograd str 2]

prestina VIRTUS [footnoteRef:5]nagrada za korporativnu filantropiju na nacionalnom nivou, za projekte realizovane u okviru programa Investiramo u evropske vrednosti [5: http://www.bcif.org/virtus/Dobitnici.htm (sajt poseen 15.01.2013 )]

VIRTUS nagrada u kategoriji najinventivniji projekat za Pokretni inkluzivni muzej nagrada Planeta Biznis za uspeno sprovoenje projekata korporativne drutven odgovornosti koju dodeljuju magazini Ekonometar i Biznis. nagrada najbolje iz Srbije u kategoriji korporativni brend usluna preduzea u organizaciji Ministarstva trgovine i usluga, Privredne omore Srbije i dnevnog lista Pregled.

Eurobank EFG se konstantno trudi da razvija vetine i sposobnosti svojih zaposlenih i da omogui dalji razvoj njihove karijere. Kao jedna od vodeih banaka na tritu, Eurobanka je omoguila velikom broju mladih ljudi usavravanje u oblasti pruanja finansijskih usluga. Banka prua jednake mogunosti zapoljavanja. Dokaz tome jeste i podatak da se na 48 odsto rukovodeih pozicija nalaze ene. Iako se izuzetno vodi rauna o balansu izmeu mukaraca i ena, kljuni kriterijum pri izboru zaposlenih jeste strunost i profesionalni pristup poslu.

Grafik br 1.Struktura zaposlenih u Eurobank EFG

Izvor: Izvetaj o drutveno odgovornom poslovanju Erste Bank a. d. Novi Sad za 2011. godinu, 21str.

Uprkos veoma zahtevnim uslovima poslovanja i nepovoljnom okruenju tokom itave 2011. godine, to se odrazilo na smanjenje drutveno odgovornih aktivnosti svih kompanija, Eurobanka je nastavila da doprinosi razvoju zajednice u svim sredinama u kojima sa uspehom posluje. Zahvaljujui takvom stratekom pristupu, Eurobank EFG se danas svrstava meu trine lidere sa stratekim i doslednim pristupom drutveno odgovornom poslovanju, za ta je osvojila brojne nagrade u 2011.[footnoteRef:6] [6: Izvetaj korporativne drutvene odgovornosti(2011), Eurobank EFG, Beograd str 6.]

Nacionalna nagrada za drutveno odgovorno poslovanje, Privredne komore Srbije za realizaciju izuzetnih i strateki orijentisanih DOP projekata, Najbolje iz Srbije, u kategoriji finansijskih organizacija, priznanje Ministarstva trgovine Srbije Drutveno odgovorna kompanija decenije, koju dodeljuje Klub poslovnih novinara Srbije Planeta Biznis, nagrada Magazina Biznis PRiznanje, za projekat "Pokretni inkluzivni muzej" Drutva Srbije za odnose sa javnou.

Sveani prijem za najbolje maturante u Belom dvoruEurobank EFG je i 2011. godine nastavila da pomae mladim, talentovanim maturantima iz cele Srbije. estu godinu zaredom, Njihova kraljevska velianstva prestolonaslednik Aleksandar Karaorevi II i princeza Katarina, uz veliku podrku Eurobank EFG, doekali su 500 najboljih maturanata iz cele Srbije. Podrkom ovom projektu, Eurobank EFG nastavlja da podrava obrazovanje i profesionalno usavravanje mladih koji su budunost Srbije.

Deveti Eurobank EFG park u SrbijiU okviru programa Eurobank EFG parkovi, renovirano i obnovljeno deje igralite u parku na gradskom etalitu u Vrnjakoj Banji zvanino je otvoreno u junu 2011., kao deveti obnovljeni park u Srbiji. Vrnjaka Banja je vodea turistika banja u Srbiji sa preko milion posetilaca godinje. Pored parka u Vrnjakoj Banji, renovirani su i Botanika bata "Jevremovac" u Beogradu, Narodna bata u Panevu, Park Uiteljskog fakulteta u Jagodini, Dunavski park u Novom Sadu, air u Niu, Park Sunce u Poarevcu, Park za venanja na Adi Ciganliji i Duga, park za decu s invaliditetom u Novom Beogradu. [footnoteRef:7] [7: http://www.rts.rs/page/rts/sr/akcije+i+kampanje/story/1031/Produi+ivot (sajt poseen 20.01.2013)]

Pokroviteljstvo "Ateljea 212"Eurobank EFG ima status generalnog sponzora jednog od vodeih srpskih pozorita - "Ateljea 212" u sezoni 2011/12. Odlukom o pokroviteljstvu jednog od najeminentnijih srpskih pozorita, koje prikazuje komade domaih i stranih autora, Eurobank EFG potvruje svoje opredeljenje da podri oblast kulture. Svakog meseca Eurobanka organizuje zatvorenu predstavu za klijente koji koriste Lino bankarstvo i poklanja karte svojim klijentima i zaposlenima, irei tako kulturne vrednosti.

Medifree S posebnim akcentom na zdravstvenu zatitu u svom drutveno odgovornom poslovanju, Eurobank EFG lansirala je jedinstveni program za klijente i zaposlene pod nazivom Medifree u saradnji sa jednom od vodeih privatnih bolnica u Srbiji Bel Medic. Medifree omoguuje klijentima s tekuim i tednim raunima Banke neogranieni broj pregleda od strane lekara raznih specijalnosti. O uspehu ovog programa, jedinstvenog na srpskom tritu, najbolje govori 9.000 zadovoljnih klijenata.

MasterCard kartica "Veliko srce" Eurobank EFG i Fondacija Ana i Vlade Divac" lansirali su dobrotvornu MasterCard karticu "Veliko srce" februara 2010.godine. Korienje ove jedinstvene kartice omoguava klijentima Banke da bez dodatnih trokova pomognu izgradnju igralita u dravnim obdanitima irom Srbije. Ukupni broj izdatih kartica u 2011. dostigao je 18.000 i sada vie od 8.000 dece u 9 gradova uiva u igri na svojim novim, obnovljenim igralitima, prilagoenim i deci sa invaliditetom.[footnoteRef:8] [8: http://www.eurobankefg.rs/platne-kartice/kreditne-kartice-/kreditne-kartice-/veliko-srce.56.html (sajt poseen 20.01.2013)]

Eurobank EFG JEDNAKOSTPodrka osobama s invaliditetom i njihovo ukljuivanje u normalne ivotne i radne tokove je program koji je Eurobank EFG pokrenula s velikim entuzijazmom. Banka je i u 2011. nastavila da prua punu podrku ukljuivanju osoba s invaliditetom u normalni rad i ivot kroz razne inicijative prilagoene njihovim potrebama.

Briga za ivotnu sredinu

Eurobank EFG sprovodi niz programa za unapreenje energetske efikasnosti, smanjenje negativnog uticaja na okolinu i unapreenje odrivog razvoja. Svakodnevne inicijative Banke koje smanjuju negativni uticaj na ivotnu sredinu su: Korienje multifunkcionalnih niskoenergetskih ureaja koji smanjuju potronju papira za 60% (dvostrana tampa), Kontinuirano unapreenje energetske efikasnosti u svim prostorijama Banke uz pomo tehnikih mera i podizanja ekoloke svesti zaposlenih, Slanje mesenih izvoda putem e-maila, Sistem upravljanja otpadom (reciklaa papira, elektrinog i elektronskog otpada, tonera, plastine ambalae), Praenje ekolokih i socijalnih rizika prilikom odobravanja zajmova, itd.

Volonterizam zaposlenih U 2011 zaposleni banke uestvovali su u mnogim projektima kao volonteri, kao to su besplatne radionice za graane o planiranju i upravljanju linim finansijama. Besplatne interaktivne radionice lansirale su lanice Radne grupe za drutveno odgovorno poslovanje u bankarstvu i finansijama Globalnog dogovora UN za Srbiju, a u saradnji sa Akademijom za bankarstvo i finansije i Privrednom komorom Srbije. U organizaciji Foruma poslovnih lidera, zaposleni su uestvovali u dobrovoljnoj akciji "Na Beograd" i "Na Gornji Milanovac" i tom prilikom sadili drvee, istili obale i zelene povrine. Takoe, zaposleni su prikupljali knjige za biblioteku u Kraljevu, koja je oteena u zemljotresu i odeu za decu sa invaliditetom u saradnji sa Udruenjem za mentalno nedovoljno razvijene.

DonacijeBanka je dosledna svojoj tradiciji u pruanju podrke osetljivim drutvenim grupama kroz brojne donacije i uspeno sprovedene akcije irom Srbije.[footnoteRef:9] [9: Izvetaj korporativne drutvene odgovornosti(2011), Eurobank EFG, Beograd str 14.]

Donacija nametaja i IT opreme udruenjima osoba sa invaliditetom: Beogradsko udruenje za pomo osobama s autizmom, Drutvo za pomo osobama sa Daunovim sindromom, Udruenje roditelja slepe i slabovide dece, Gradsko udruenje za decu s cerebralnom paralizom, Udruenje lica s Daunovim sindromom, Donacija za objavljivanje knjige na Brajevoj azbuci, Donacija vozila i nametaja Nacionalnom udruenju roditelja za decu obolelu od raka NURDOR, Donacija Centru za kreativno obrazovanje za mentalno ometena lica, Udruenju lica sa Daunovim sindromom i Osnovnoj koli "Duan Dugali" za izradu novogodinjih estitki za banku.

Zelene nabavke

Eurobank EFG je drutveno odgovorna i prema postojeim i potencijalnim dobavljaima. Prilikom izbora dobavljaa vode rauna o ekolokim pitanjima. Zavisno od proizvoda i usluga izrauju se odgovarajue procene. Podravaju kompanije koje praktikuju energetsku efikasnost, koje grade zelene zgrade, stvaraju manje otpada i koriste reciklirane materijale u proizvodnim postupcima ili opremi. Takodje podrzavaju kompanije koje koriste prakse kao to su zelene nabavke, to znai da kupuju proizvode koji imaju ogranieni ekoloki uticaj, i zelenu hemiju, a ne koriste hemikalije koje imaju negativan uticaj na okolinu trendovima.

III Drutveno odgovorno poslovanje Erste banke a.d. Novi Sad

Erste Grupa u Srbiji posluje od sredine 2005. godine kada je preuzela veinski deo akcija Novosadske banke, najstarije finansijske institucije u naoj zemlji, osnovane 1864. godine. Od osnivanja do danas, Erste Bank a. d. Novi Sad transformisala se u modernu finansijsku instituciju usklaenu sa svetskim standardima i moe se svrstati meu banke sa najkonkurentnijim proizvodima u Srbiji, kako za stanovnitvo, tako i za pravna lica. Sa centralom u Novom Sadu, danas mreu Erste Banke u Srbiji ini 66 poslovnica za rad sa stanovnitvom i 10 centara za rad s pravnim licima. Erste Banka trenutno zapoljava blizu 1.000 osoba, u 45 gradova irom Srbije. Broj klijenata 2011.godine u odnosu na kraj prole godine poveao se za priblino 10% i sada iznosi oko 280.000. Erste Bank a. d. Novi sad je lanica Erste Grupe,finansijske institucije sa tradicijom dugom 190 godina, za koju je od samog poetka drutveno odgovorno poslovanje sastavni deo korporativne filozofije i dugorone strategije.Mi drutveno odgovorno poslovanje shvatamo kao kompleksan i sveobuhvatan strateki okvir upravljanja kompanijom, te nastojimo da odnose sa svim zainteresovanim grupama razvijamo na odgovoran i etian nain, dok se istovremeno aktivno ukljuujemo u reavanje kljunih drutvenih pitanja sa dugoronom perspektivom.[footnoteRef:10]U skladu sa tom politikom, Banka je postala lanica inicijativa koje zastupaju drutveno odgovorno poslovanje u Srbiji, poput Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija za Srbiju i Foruma poslovnih lidera Srbije. Primena im prua mogunost ne samo da unaprede kvalitet i rezultate poslovanja, ve omoguava i globalna partnerstva, kako sa drugim poslovnim liderima tako i sa drugim sektorima. Erste Bank a. d. Novi Sad je dosad objavila tri drutveno odgovornom poslovanju i time potvruje da nije odustala od namere da redovno i transparentno izvetava o svojim aktivnostima. [10: izvestaj izvetaj o drutveno odgovornom poslovanju Erste Bank a. d. Novi Sad za 2011. godinu 12 str]

Nagrade i priznanja.Nagradu za korporativnu filantropiju Virtus je Erste Bank primila u dve kategorije za 2011. godinu: glavna nagrada za doprinos na nacionalnom nivou i nagrada za volontiranje. Banka je nagraena za strateki i proaktivni angaman u reavanju kljunih drutvenih izazova sa dugoronom perspektivom, kao i za drutveni doprinos ostvaren zahvaljujui uspenim programima Centrifuga, Klub 27 i Umetnost i inkluzija. [footnoteRef:11]Godinu 2011 je obeleilo jo nekoliko priznanja: nagrada Zeleni list Ekoloki magazin ekajui vetar i Pokret gorana Vojvdine za doprinos ouvanju ivotne sredine, odnosno inicirane i realizovane ekoloke projekte; kao i priznanje za uspeno realizovan projekat ECOprofit, koji je u Srbiji pokrenula Gradska uprava za zatitu ivotne sredine Novog Sada u saradnji sa Austrijskom agencijom za razvoj i Konzorcijumom Denktat iz Bea. [11: http://www.superste.net/sr/centrifuga/prethodni_konkursi/index.html (sajt poseen 15.01 2013.)]

Izvor: Izvetaj o drutveno odgovornom poslovanju Erste Bank a. d. Novi Sad za 2011. godinu.Tabela br.1 Primena 10 principa Globalnog dogovora.

Odnos banke prema zaposlenimaSlika br.2 Struktura zaposlenih prema polu.

Ono to Erste Banku na tritu rada izdvaja kao poeljnog poslodavca jeste i briga koju posveu zaposlenima, i to u smislu njihovog linog i profesionalnog razvoja, bezbednosti i zdravlja na radnom mestu, kao i razvoja transparentne i otvorene komunikacije sa svakim pojedincem u kompaniji. Sve vrednosti koje promovie Erste Banka ine jedinstvenu filozofiju na kojoj se stvara dodatna vrednost, kako za Banku, tako i za sve zaposlene. Erste banka smatra da u poslovanju, kao i u meusobnim odnosima, dele sa zaposlenima iste etike vrednosti, to dovodi do vee motivisanosti za rad i vee produktivnosti. Svakako je doprinela i briga o zaposlenima u vidu ulaganja u njihov razvoj. U prethodnoj godini veliki broj njenih zaposlenih na svim nivoima imao je priliku da uestvuje u razliitim oblicima razvojnih aktivnosti, ime je pored pozitivnog uticaja na poslovne rezultate dat doprinos i njihovom profesionalnom razvoju. U saradnji sa Odeljenjem za obuku i razvoj u Sektoru ljudskih resursa u 2011. godini odrano je ukupno oko 2.100 dana interne i oko 550 dana eksterne obuke.

Imajui u vidu nestabilne ekonomske uslove koji se, kao posledica svetske finansijske krize, i dalje oseaju na finansijskom tritu, Erste Banka je, kao drutveno odgovorna kompanija, i tokom 2011. godine pruila podrku programima Vlade Republike Srbije, koji su bili usmereni na podizanje nivoa privredne aktivnosti, izvoza, likvidnosti i stanogradnje, preko plasmana subvencionisanih kredita graanima i privredi. Tokom 2011 godine obezbedili su u saradnji sa Evropskom investicionom bankom, kreditnu liniju koja je omoguila njenim klijentima investicije uz znatno povoljnije uslove finansiranja. Pokrenuli su i SupERSTEp program, koji se odnosi na povoljno kreditiranje preduzea u nastajanju. Ovaj program je odlian primer saradnje javnog i privatnog sektora koja za krajnji cilj ima poveanje zaposlenosti. Od prole godine, klijenti kojima je pogorana materijalna situacija usled gubitka posla, smanjenja primanja, rasta kursa, imaju mogunost da podnesu zahtev da im se kreditne obaveze reprogramiraju na dui rok i da se zajedno sa Bankom pronae nain za urednu i kontinuiranu otplatu kreditnih obaveza. Promovisali su i aktivnu tednju, kako bi se kod klijenata razvila navika da redovno, svakog meseca izdvajaju jedan deo novca za tednju. Erste Banka je prepoznala vanost novog sistema naplate u gradskom saobraaju, BUS PLUS, te su odluili da uestvuju i u ovom projektu. U 2011. su podrali uvoenje elektronskih karata za javni prevoz u Beogradu i svim graanima Beograda koji koriste javni transport omoguili posebne pogodnosti ukoliko se odlue da postanu klijenti Erste Banke.

Potencijal obnovljivih izvora energije

Svakako najznaajniji projekat je projekat finansiranja postrojenja za dobijanje energije iz biogasa Mirotin Energo, instalisane snage 1 MW. Erste Banka finansirala je 75% (4,43 miliona EUR) ukupne investicije koja je iznosila 5,8 miliona EUR. Postrojenje Mirotin Energo za dobijanje biogasa kao sirovinu koristi silau, ali i otpad iz poljoprivredne proizvodnje i stajnjak sa farme krava, a tako dobijeni gas pokree motor koji proizvodi elektrinu energiju. Ovako se reava odlaganje stajnjaka na potpuno ekoloki nain, a u procesu proizvodnje biogasa, kao nus-proizvod, nastaje velika koliina prirodnog ubriva i tople vode. Tako dobijeno prirodno ubrivo ne sadri amonijak, potpuno je bezopasno i mnogo je kvalitetnije od vetakog, a u planu je da se toplota dobijena u ovom procesu iskoristi za snabdevanje regionalne bolnice.

Podrka socijalnom preduzetnitvu Erste Banka se 2010. godine aktivno ukljuila u promociju koncepta socijalnog preduzetnitva u okviru Turneje drutvenog preduzetnitva kroz Centralnu i Istonu Evropu, kada je bangladeki bankar i ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade za mir, Muhamed Junus, predstavljao u Beogradu svoj koncept drutvenog preduzetnitva. U skladu sa tada postavljenim ciljevima, tokom 2011. godine aktivno su radili na promociji ovog koncepta poslovanja. Na konferenciji o socijalnom preduzetnitvu odranoj u oktobru 2011. godine, Socijalno preduzetnitvo i biznis Erste Banka je najavila realizaciju prvog softkredita pod posebnim uslovima za projekat DajDaj pelene. Kredit od 10.000 evra namenjen je finansiranju razvoja socijalnog preduzea koje ine etiri zaposlene osobe koje proizvode viekratne pelene od bambusa koje su zdravije za bebe i ivotnu sredinu od obinih.Preduzee DajDaj, specijalizovano za proizvodnju platnenih pelena od bambusa, po mnogo emu je prava pria o uspehu. Iako je osnovano u vreme krize, uspelo je da se probije na tritu, proizvodi robu koja je zdrava i za bebe i za planetu, radi u takozvanom treem sektoru, odnosno spada u kategoriju socijalnih preduzea.

Mladi i preduzetni supErste

Projekat SupERSTEp namenjen je nezaposlenim i obrazovanim mladim ljudima sa dobrim preduzetnikim idejama koje nisu izvodljive bez finansijske pomoi, a pokrenut je sa ciljem da se mladi podstaknu da se aktiviraju u reavanju problema nezaposlenosti u Srbiji, i da naprave svoje prve korake u poslu koji su odabrali. Nagraene[footnoteRef:12] su poslovne ideje sedmoro mladih preduzetnica i preduzetnika iz razliitih krajeva Srbije, za ije je poslovne zamisli komisija na konkursu procenila da imaju najvie anse za uspeh.Erste Banka je, pod posebnim uslovima bez naknade, uz niu kamatnu stopu (+ 4% godinje), uz dui rok otplate (do 36 meseci uz est meseci grejs perioda), kreditirala njihova preduzea u nastajanju sa ukupno 2.350.000 dinara. Projekat je pokrenut u saradnji s Nacionalnom slubom za zapoljavanje,a uz podrku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, kao i Ministarstva omladine. [12: http://www.erstebank.rs/rs/O_nama/Drustveno_odgovorno_poslovanje/KlubSuperste (sajt poseen 17.01.2013)]

obrazovanjeNajvei i najznaajniji program podrke Erste Banke mladim talentima, Klub 27, u partnerstvu sa Balkanskim fondom za lokalne inicijativa i uz podrku Ministarstva za sport i omladinu realizovan je 2011. godine po etvrti put, sa nagradnim fondom od 1,2 miliona dinara. Cilj programa je da promovie i nagradi aktivne, talentovane i kreativne mlade ljude koji postiu izuzetne rezultate u oblastima kojima se bave. Konkurs je otvoren za mlade od 16 do 27 godina. U etvrtom ciklusu Kluba 27 nagraeno je ukupno 15 mladih, u oblastima umetnosti, drutvenih i humanistikih nauka, i prirodnih i tehniko-tehnolokih nauka. Dobitnici glavnih nagrada, po jedan u svakoj kategoriji, nagraeni su sa po 200.000 dinara na Omladinskim raunima Erste Banke.

kultura

Erste Banke, a u 2011. godini nastavila saradnju sa manifestacijama kao to su Sterijino pozorje, Zmajeve deje igre, Beogradski jazz festival, Festival evropskog filma Pali i mnoge druge. Posebnu panju poklanjaju podrci inicijativama mladih, kao to je meunarodni studentski filmski kamp Interakcijakoji u Poegi organizuje Nezavisni filmski centar Filmart.Pravo prijave na konkurs za donacije u okviru programa Centrifuga imaju omladinske organizacije i neformalne grupe mladih iz svih mesta u Srbiji u kojima Erste Banka posluje, izuzev Beograda, Novog Sada i Nia. Cilj ovako koncipiranog programa jeste da se fokus kulturnih i drutvenih deavanja izmesti iz najveih gradova.

ivotna sredina

Banka je reciklirali 34.550 kilograma kancelarijske hartije, 823 prazne kasete za toner, i 1.990 kilograma elektronskog otpada. Pored toga, u saradnji sa preduzeem Eco-bag, preko 200 m2 PVC folijakorienih na bilbordima za marketing kampanje, preraeno je u preko 150 ekotorbi koje je Banka podelila kao svoje korporativne poklone. Nastavili su i sa upotrebom ekocegera od prirodnih materijala, i tampanjem publikacija i izvetaja na FSC sertifikovanoj hartiji. Najznaajnija inicijativa u oblasti zatite ivotne sredine tokom je ukljuivanje u projekat ECOprofit.Projekat ECOprofit podrazumeva kako grupne radionice na kojima se obrauju brojni aspekti ekolokog poslovanja koncept istije proizvodnje, energetska efikasnost, usklaenost sa zakonskom regulativom, priprema za uvoenje EMAS i ISO 14001 standarda, tako i individualna savetovanja kompanija koje uestvuju u projektu Tokom 2011. godine Erste Banka je preko 42 miliona dinara iskoristila za sponzorstva i donacije namenjene podrci projektima u oblasti kulture i umetnosti, obrazovanja i popularizacije nauke, socijalne inkluzije, EU integracija, zatite ivotne sredine, podrke lokalnoj zajednici, kao i za program volontiranja zaposlenih, kao i dodatnih dva miliona dinara za promociju drutvene odgovornosti (objavljivanje Izvetaja o drutvenoj odgovornosti, podrka konferencijama u ovoj oblasti i sl).

Zakljuak

Postoje brojni primeri investicija banaka u drutveno odgovorne inicijative. Kako bi odgovorili na oekivanja drutvene zajednice, menaderi treba da identifikuju relevantne oblasti korporativne drutvene odgovornosti, a zatim da razvijaju strategiju svog drutvenog odgovornog poslovanja. Menaderi procenju tranju za drutvenom odgovornou i trokove njenog zadovoljenja i tako odreuju optimalni iznos drutvene odgovornosti. Inicijative drutvene odgovornosti se koristi za poboljanje odnosa sa kljunim stejkholderima, prvenstveno sa zaposlenima i klijentima. U suprotnom oni e napustiti banku. Postavlja se pitanje da li drutveno odgovorno poslovanje banaka se moe poistovetiti sa pojmom dobroinstvo ili je ipak upitanju PR alatka. Dobroinstvo je kad neto radimo da bismo nekome pomogli ne traei nita za uzvrat. Zato je dobroinstvo najee anonimno, stoga drutvena odgovornost se ne smatra dobroinstvom. Drutvena odgovornost je PR alatka jer banke su pre svega profitabilne institucije. Drutvena odgovornost je deo korporativne politike i kao i sve sto cini korporativnu politiku, i cilj drutvene odgovornosti je profit. Istraivanja su pokazala da potroai favorizuju drutveno odgovorne banke, a sa obzirom da banke ele da steknu odrivu konkurentsku poziciju, one putem drutveno odgovornog poslovanja ele da se diferenciraju i da steknu konkurentsku prednost. Aktivnosti drutvene odgovornosti moraju se odvijati u skladu sa misijom i vizijom banke i po pravilu se definiu posebnom platfomom koja je deo strategije upravljanja korporativnim komunikacijama. Banke u savremenim uslovima poslovanja imaju dvostruku ulogu. Banke imaju znaajan doprinos u promovisanju drutveno odgovornog ponaanja kao i doprinos u investiranju u one oblasti u naem drutvu za koje se iz budeta ne izdvajaju dovoljna sredstva. Programi korporativne drutvene odgovornosti rezultiraju u pozitivnijim stavovoma o banci koja ukljuuju: verovanje u potenje banke, poverenje u promociju banke, pozitivni stavovi o pitanjima ekologije i zatite zaposlenih. Tokom prethodnog vremena poveao se pritisak na menadere da se angauju u domenu korporativne drutvene odgovornosti. Drutveno odgovorno poslovanje je pristup koji omoguava bankama da se, delujui u partnerstvu sa drugim sektorima, uspenije suoe sa izazovima koje im postavlja nestabilno trite. To je koncept koji podstie da budu inovativni, da odgovorno upravljaju rizikom i smanjuju trokove postiui tako bolje poslovne rezultate za njih i njihove klijente, ali i za zajednice u kojima rade.Glavna potencijalna pogodnost koju donose inicijative drutveno odgovornog poslovanja tie se uspostavljanja uslova kojima se poveavaju lojalnost, zalaganje i motivacija zaposlenih, ime se stvara inovativnije i produktivnije radno okruenje. Ovo moe pomoi da se angauju a potom i zadre zaposleni; da se motiviu na sticanje novih vetina; da se ohrabre u pronalaenju inovativnih naina ne samo za smanjenje trokova ve i za uoavanje i iskoriavanje novih mogunosti i maksimalizaciju profita.

Literatura

1. Milisavljevi, M.(2007), Savremeni strategijski menadment, Megatrend Univerzitet, Beograd2. orevi, B.(2007) Korporativna drutvena odgovornost kljuni faktor profitabilnosti, V Meunarodni nauni skup Poboljanje efektivnosti i efikasnosti preduzea i privrede, Zbornik radova, Megatrend, Beograd.3. Izvetaj o drutveno odgovornom poslovanju Erste Bank a. d. Novi Sad za 2011. godinu.4. Izvetaj korporativne drutvene odgovornosti(2010), Eurobank EFG, Beograd5. Izvetaj korporativne drutvene odgovornosti(2011), Eurobank EFG, Beograd6. http://www.unglobalcompact.rs/ , 14.januar 2013.7. http://www.superste.net/sr/centrifuga/prethodni_konkursi/index.html, 15.januar 2013.8. http://www.bcif.org/virtus/Dobitnici.htm , 15 januar 2013.9. http://www.rts.rs/page/rts/sr/akcije+i+kampanje/story/1031/Produi+ivot ,20.januar2013.10. http://www.erstebank.rs/rs/O_nama/Drustveno_odgovorno_poslovanje/KlubSuperst. 17.januara 201311. http://www.eurobankefg.rs/platne-kartice/kreditne-kartice-/kreditne-kartice-/veliko-srce.56.html. 20 januar .201312. http://www.tanjug.rs/novosti/68525/drustveno-odgovorno-poslovanje-jos-u-povoju.htm. 22.januar 2013

SPISAK TABELA I GRAFIKONA

Slika br.1 piramida drutvene odgovornosti5 str.

Grafik br 1.Struktura zaposlenih u Eurobank EFG..8 str.

Tabela br.1 Primena 10 principa Globalnog dogovora12 str.

Slika br.2 Struktura zaposlenih prema polu u Erste Bank a. d. Novi Sad14 str.

19