DR - Mogućnosti za održivi razvoj turizma opštine Mladenovac.pdf

8/13/2019 DR - Mogunosti za odrivi razvoj turizma optine Mladenovac.pdf

1/38

UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MENADMENT

BEOGRAD

DIPLOMSKI RAD

MOGUNOSTI ZAODRIVI RAZVOJTURIZMA OPTINE MLADENOVAC

Mentor: Student:Prof.dr Marija Maksin -Mii Marina Popovibr. indeksa 32/2004

Beograd, 2008.


2/38

SADRAJ

UVOD................................................................................................................................ 3

1. SAOBRAAJNO -GEOGRAFSKI I TURISTIKIPOLOAJ OPTINE................................................................................................ 4

1.1. Saobra ajno - geografski poloaj ........................................................................... 41.2. Turistiki poloaj ......................................................... .......................................... 5

2. DEMOGRAFSKO - EKONOMSKE ODLIKE OPTINE.................................... 7

2.1. Naselja .................................................................................................................... 72.2. Stanovnitvo ........................................................................................................... 92.3. Privreda ................................................................................................................ 11

3. TURISTIKI RESURSI OPTINE..................................................................... 13

3.1. Kosmaj ................................................................................................................. 133.2. Selters i Koraika ba nja ..................................................................................... 163.3. Markovako i Rabrova ko jezero ...................................................................... 193.4. Kulturno-istorijski spomenici .............................................................................. 20

3.5. Kulturna obele ja i doga anja ............................................................................. 233.6. Ruralna podruja ................................................................................................. 24

4. PROBLEMI I PRIORITETIZATITE TURISTIKIH RESURSA IIVOTNE SREDINE OPTINE........................................................................... 25

5. MOGUNOSTI RAZVOJA TURISTIKE PONUDE OPTINE..................... 30

5.1. Problemi dosadanjeg razvoja ............................................................................ 30

5.2. Mogu nosti razvoja turisti ke ponude i razliitih vidova turizma .................... . 325.3. Kljuni akteri i njihova uloga ............................................................................. 34

ZAKLJUAK ................................................................................................................ 36

LITERATURA .............................................................................................................. 38


3/38

Mog unosti za odrivi razvoj turizma optine Mladenovac______________________________________________________________________________________

3

UVOD

Predmet diplomskog rada jeste optina Mladenovac, sagledana sa stanovita njenihmogunosti za razvoj turizma.

Cilj diplomskog rada jeste, da seustanove mogunosti i izdvoje turistiki resursikoje optina Mladenovac poseduje za razvoj turizma.

Polazna hipoteza jeste da optina Mladenovac ima veoma povoljan saobraajno-geografski poloaj i turistike resurse ija valorizacija tek predstoji.

Druga hipoteza je da u proteklom periodunije dovoljno uraeno na unapreenju,

prezentaciji i zatiti tihturistikih resursa.Trea hipoteza je da se,sanacijom velikih zagaivaa, ouvanjem turistikih resursa

i kvaliteta ivotne sredine kao i institucionalnim organizovanjem, turizam moe razviti uznaajnu privrednu delatnost optine Mladenovac.

Rad se sastoji izpet celina.

U prvoj celini sagledan je saobraajno-geografski poloaj optine, kao i njenturistiki poloaj u okviru postojeih turistikih zona i buduih turistikih razvojnih pravaca. U drugoj celini je dat opis demografsko-ekonomskih karakteristika podru ja. U

tr eoj celini izdvojeni su i predstavljenituristiki resursi na kojima treba da se zasnivarazvoj turizma u optini.U etvrtoj celini ukazano je na probleme, postojee i neophodnemere zatite turistikih resursa i na znaaj da se njihova zatita odvija uporedo sazatitom ivotne sredine optine. U petoj celini ukazano je na probleme dosadanjegrazvoja, mogunosti razvoja turistike ponude i razliitih vidova turizma i na kljuneaktere i njihov znaaj kao nosiocaturistikog razvoja.

Glavni izvor informacija o trenutnom stanju i problemima zatite turistikihresursa, ivotne sredine i razvoja turizma, baziran je na linom iskustvu steenom tokomterenskih istraivanja. U toku izrade diplomskog rada veliki problem je bio nedostatak pisane literature i izvora sa relevantnim informacijama. U izvorima sa Interneta

informacije o optini Mladenovacsu esto bile neusaglaene, a u veoma obimnojliteraturi o gradu Beogradu prigradske optineveinom nisu obraene. I pored svihnapora, nije bilo mogue doi do podataka o prirodnim karakteristikama podruja pa jeovaj deo u radu ostao neobraen.


4/38


4

1. SAOBRAAJNO-GEOGRAFSKI I TURISTIKI POLOAJOPTINE

1.1. Saobraajno-geografski poloaj

Teritorija optine Mladenovac nalazi se u severnom delu niske umadije, oko 50 km juno od Beograda, na nadmorskoj visini od 113 do 518 m i na 4428' severne geografskeirine i 2040'istone geografske duine. Svojom povrinom od 33.904 ha obuhvataveideo sliva reice Veliki Lug, leve pritoke Kubrnice,kao i periferno planinsko podrujeKosmaja na zapadu (slika 1).

Slika 1. Poloaj optine Mladenovac Slika 2. Teritorija optine Mladenovac

Izvor: www.mladenovac.com , 15.12.2008. Izvor: www.mladenovac.com/mapa.htm , 28.07.2008.

Optina Mladenovac pripada teritoriji administr ativnog podruja Beograd, kao jednaod sedamnaest gradskih optina. Okruena je teritorijama optina Sopot i Grocka saseverne i severozapadne strane, Smederevo i Smederevska palankasa istone i jugoistone strane i Topola i Aranelovac sa june i jugozapadne strane (slika 2).

Geografskim poloajem predodreene su izrazito dobre saobraajne veze optineMladenovac, kroz koju prolazi pruga Beograd-Ni-Sofija-Atina, magistralni put M 23Beograd-Kragujevac, a na 16 km od centra grada, kod Malog Poarevca Mladenovac imaizlaz na autoput E 75 Beograd-Ni.

Blizina Beograda optini Mladenovac prua izvanredne geografske prednosti uodnosu na druge gradove. Sa Beogradom Mladenovac je povezan eleznicom (53 km),autoputem i magistralnim putem (46 km) i regionalnim putem preko Ralje i Avale(56 km), a spletom regionalnih puteva ima veoma dobru vezu i sa okolnim optinama.


5/38


5

Mrea puteva bie upotpunjena izgradnjom magistralnog puta Mali Poarevac

(Autoput E 75) - Mladenovac - Topola - atornja - Rudnik - Takovo - veza sa putemM 22 (Gornji Milanovac-aak -Uice-Juni Jadran), nazvanog jo i umadijskamagistrala. Planirana magistralna saobraajnica u duini od 72.35 km koja e povezivati

optine Sopot, Mladenovac, Topola,Aranelovac, Gornji Milanovac bie namenjenatranzitnom saobraaju (www.mladenovac.org.rs , 29.07.2008).

Na osnovu svega navedenog moe se zakljuiti da optina Mladenovac ima veoma povoljan saobraajno-geografski poloaj.

1.2. Turistiki poloaj

Sa okolinom bogatom prirodnim lepotama, poznatim banjama i mineralnim vodama,kulturno-istorijskim spomenicima, u neposrednoj blizini Kosmaja i nadomak Beograda,Mladenovac ima sve uslove da bude upisan na turistikoj mapi Srbije.

Prema Prostornom planu Republike Srbije, optina Mladenovac pripada turistikojregiji umadijske planine (C.2), kojazajedno sa turistikim regijama Valjevske (C.1) iKuajske planine (C.3), erdap (C.4)i Deliblatska peara (C.5) ini Centralnu turistikuzonu (C II).

Turistika regija umadijske planine (slika 3), koja obuhvata Rudnik,Venac,Bukulju, Kosmaj, Aranelovac, Topolu, Sopot, Oraac, Takovo, Oplenac, Bukoviku iSelters banju i dr., prua mogunosti za razvoj pre svega izletnikog, banjskog, lovnog iseoskog turizma.

Prema podeliSrbije na etiri turistika klastera (Vojvodina, Beogradska regija,Jugozapadna i Jugoistona Srbija), koja je predloena Strategijom razvoja turizmaRepublike Srbije, optina Mladenovac pripada klasteru Beogradske regije. To je trenutno jedini klaster, odnosno destinacija koja moe da konkuriena inostranom turistikomtritu. U okviru ovog klastera akcenat je stavljen na Beograd kao glavni centar. Time naznaaju dobijaju i ostali resursi i atraktivnosti u njegovoj okolini, kao integralni deoturistike ponude Beograda. Optina Mladenovac raspolae resursima koji znatno moguda obogateturistiku ponudu ovog klastera pod uslovom da seosmisle i razvijuturistiki proizvodi, pobolja infrastr ukturna opremljenost i sadraji turistike ponude.

Selters i Koraika banja, Kosmaj, Markovako i Rabrovako jezero, kulturno-istorijski spomenici i brojne kulturne manifestacije predstavljaju turistike atraktivnostisa kojima ova optina moe da konkurieu okviru celokupne turistike ponude klasteraBeogradske regije.


6/38


6

Prostornim planom administrativnog podruja Beograd predvien je razvoj turizma

preko tri razvojna pravca (Dunavski, umadijski i Savsko-Kolubarski), koji bi trebalo dadoprinesu afirmaciji turistikih resursa optine Mladenovac u okviru umadijskog pravca.

umadijski pravac treba da aktiviranajznaajniju turistiku osovinu AP Beogradkojome da povee sa severa Nacionalni park Fruku Goru, Sremske Karlovce, vikendzonu u ortanovcima, preko starog jezgra Zemuna i Beograda kao fokusne take, juno preko Avale, Trenje, Kosmaja, Guberevakih uma sa Lipovakom umom, i dalje preko Mladenovake banje prema Oplencu, Kragujevcu i Aranelovcu sa Bukuljom(Regionalni prostorni plan administrativnog podruja Beograd, 2002: 77).

Blizina Beograda kao glavnogturistikog centra, izuzetan saobraajno-geografski poloaj, brojni turistiki resursi skoncentrisani u okviru oveoptine koji pruajumogunost za razvoj razliitih vidova turizma koji se meusobno dopunjuju, kao i

znaajni turistiki resursi optina i gradova u neposrednom okruenju, ukazuju da optinaMladenovac ima veoma povoljanturistiki poloaj koji do sada nije valorizovan.

Slika 3. Organizacija prostora za turizam prema Prostornom planu Republike Srbije (1996)

Izvor: Maksin-Mii M., Turizam i prostor, Fakultet za turistiki i hotelijerskimenadment Univerziteta Singidunum, 2007, karta 2.


7/38


7

2. DEMOGRAFSKO-EKONOMSKE ODLIKE OPTINE

2.1. Naselja

Na teritoriji dananje optine Mladenovac prva naselja formirana su u periodu praistorije, o emu svedoe brojnaarheoloka nalazita i oko 200 ostataka praistorijskihnaselja. Dananja naselja na ovoj optini pominju se jo u srednjem veku, u doba despotaStefana Lazarevia, a kasnije, poetk om XVI veka, u turskim popisima(www.mladenovac.org.rs/istorija.php, 20.09.2008). Razvoj saobraaja uticao je na formiranje varokog naselja,oko eleznike stanice,naataru ranijeg sela Mladenovac. Formirano naselje proglaeno je 1983. godine za varoicu,a dobilo je ime poselu na ijem je ataru nastalo (ibid.). Industrijski razvoj varoiMladenovac prati i razvoj upravno-administrativne funkcije i 1930. godine Mladenovac je postao sedite istoimenog sreza kome je kasnije pripojen i Kosmajski srez (ibid.).

Mladenovac ulazi u sastav grada Beograda, kao jedna od sedamnaest gradskihoptina, februara 1971. godine (slika 4).

Slika 4. Optine grada Beograda

Izvor: www.emarket.co.yu/regije/regije_okrug.asp?Area_ID=11, 21.09.2008.

Danas optina ima 24 mesne zajednice i 22 naselja od kojih je 17 seoskih ( Ameri, Belue, Beljevac, Velika Ivana, Velika Krsna , Vlaka, Dubona, Jagnjilo, Kovaevac, Koraica, Mala Vrbica, Markovac, Pruatovac, Rabrovac, Senaja, Crkvine, epin),4 prigradska ( Rajkovac, Meulu je, Mladenovac (selo), Granice ) i jedno gradsko naselje

Mladenovac koje se nalazi u centralnom delu optine.


8/38


8

Razmetaj i karakteristike veih naselja u optini, a naroito njihov saobraajni

poloaj i veze sa naseljima u okruenju, opredelili su formiranje vie razvojnih centara naruralnom podr uju (Kovaevac, Koraica, Vlaka, Velika Ivana) i centara sa pojedinimgravitirajuim naseljem (Jagnjilo i Velika Krsna).Meuluje, prvobitno samo prigradsko

naselje, ima osnova (demografski potencijal i intenzivnija izgradnja i opremljenostnaselja) da postane sekundarni centar za juna naselja optine. Njegovim razvojem uizvesnoj merie se rasteretiti Mladenovacod pritisaka dnevnih migranata iz ostalihnaselja. Senaja, naselje na severu optine, deo svojih potreba za javnim sadrajimazadovoljava i na teritoriji optine Sopot, u naselju Mali Poarevac. Izdvajanjem naseljaVlako Polje (deo sadanjeg centra Vlaka) na saobraajnici ka Mladenovcu stvorie seuslovi za formiranje jo jednog centra za Senaju kome bi gravitirala i neka naseljaseverno odoptinskog sredita, budui da Vlaka nema povoljan saobraajni poloaj zanaselja u okruenju. Kao specifini turistiki centri, moguda se razvijaju Markovac iRabrovac - naselja na jugu optine koja se nalaze u blizini istoimenih jezera (Regionalni prostorni plan administrativnog podruja Beograd, 2002: 52)

Veina ovih nasel ja ima predispoziciju dase ukljui uturistiku ponudu optineMladenovac. Autentino seosko okruenjei ouvana priroda, blizina Kosmaja,Markovakog i Rabrovakog jezera, Selters i Koraike banje, brojni kulturno-istorijskispomenici i kulturna deavanja na podruju ovih naselja pruaju dobru osnovu za razvoj ruralnog turizma. Sve to zahtevaznaa jne investicije u infrastrukturu, komunalnoureenje i edukaciju stanovnitva.


9/38


9

2.2. Stanovnitvo

Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine na teritoriji optine Mladenovac ivi

ukupno 52.490 stanovnika, to u odnosu na 1991. godinu predstavlja pad od 2027stanovnika,odnosno prosean godinji pad od 184 stanovnika. Mladenovac je jedina prigradska optina grada Beograda u kojoj je prema popisu iz 2002. godine registrovan pad stanovnitva u odnosu na 1991. godinu zajedno sa jo est gradskih optina.Procena broja stanovnika do 2006. godine ukazuje da se ovakav negativan trend u optiniMladenovac nastavlja (tabela 1 i grafikon 1).

Tabela 1. Procena broja stanovnika optine do 2006. godine

Godina 1991. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.Broj stanovnika 53273 52655 52551 52523 52384 52250 52108 52014

Izvor: Republiki zavod za statistiku Srbije, Optine u Srbiji 2007, Beograd, 2008.

Grafikon 1. Procena broja stanovnika optine do 2006. godine


Ovakvo smanjenje je, pre svega, posledica nepovoljnog odnosa izmeu nataliteta imortaliteta( u 2006. godini broj roenih je iznosio 495, a broj umrlih 704 to ukazuje nanegativan prirodni prirataj od -4.0 promila) i migracije mladih, uglavnom u gradskeoptine Beograda.

Osnovna karakteristika polne strukture stanovnitva je vei udeo enskog u odnosuna muko stanovnitvo. Prema podacima iz 2002. godine udeo mukog stanovnitva je

iznosio 48.7%, a udeo enskog 51.3%.Karakteristika starosne strukture stanovnitva optine je da se ono moe svrstati u

grupu demografski starih populacija. Podaci iz 2002. godine ukazuju da je brojstanovnika mlaih od 20 godina i broja stanovnika starijih od 60 godina gotovo isti(22.4% prema 22.0%). Udeo lica starijih od 80 godina iznosi 2.6%.

51000

51500

52000

52500

53000

53500

1 9 9 1

.

2 0 0 0

.

2 0 0 1

.

2 0 0 2

.

2 0 0 3

.

2 0 0 4

.

2 0 0 5

.

2 0 0 6

.

BROJ STANOVNIKA


10/38


10

U optini Mladenovac, kao i u ostalim prigradskim optinama Beograda, obrazovna

struktura stanovnitva je na znatno niem nivou u odnosu na gradske optine. Iakonajvei procenat stanovnitva ima srednje obrazovanje, broj stanovnika bez osnovnekole je znatno vei od broja stanovnika sa viim i visokim obrazovanjem, pri emu su

jasne razlike i po polu (tabela 2).Poslednjih godina belei se trend poboljanja obrazovne strukture, mada je znatnousporen naglaenom emigracijom visoko obrazovanog stanovnitva.

Tabela 2. Obrazovna struktura stanovnitva optine prema popisu 2002. godine

UkupnoBez

kolskespreme

1-3razredaosnovne

kole

4-7razredaosnovne

kole

Osnovnoobrazovanje

Srednjeobrazovanje

Vieobrazovanje

Visokoobrazovanje

Nepoznato

Ukupno 44269 2058 807 6792 11685 18657 1686 1784 800ensko 22896 1638 617 4007 6196 8468 826 783 361Muko 21373 420 190 2785 5489 10189 860 1001 439Ukupno

%100% 4.6% 1.8% 15.3% 26.3% 42.1% 3.8% 4.0% 1.8% Izvor: Republiki zavod za statistiku Srbije, Optine u Srbiji 2007, Beograd, 2008.

Statistiki podaci Republikog zavoda za statistiku prema proseku za 2006. godinu pokazuju da Mladenovac ima 35.296 (67.8%) radno sposobnog stanovnitva, dok je nateritoriji ove optine zaposleno 11.744 stanovnika (o buhvaeni sui dnevni migranti izdrugih optina)mahom u preraivakoj industriji. Na osnovu ovih podataka ne moe sezakljuiti koliki je procenat zaposlenih sa podruja ove optine u odnosu na procenatradno sposobnog stanovnitva. Podaci o broju nezaposlenih ukazuju da je ova optina u poreenju sa ostalim beogradskim optinama najugroenija. Broj nezaposlenih na 1000stanovnika iznosi 141 (od toga je nezaposleno 54.9% ena), to je znatno vie u

poreenju sa ostalim beogradskim optinama (tabela 3).Tabela 3. Broj nezaposlenih u beogradskim optinama na 1000 stanovnika za 2006. godinu

Beogradske optine Broj nezaposlenih na 1000stanovnikaSurin 62Lazarevac 66 Novi Beograd 75Vraar 76Rakovica 79ukarica 80Savski Venac 81Stari Grad 83Grocka 83

Vodovac 85Zvezdara 88Palilula 93Zemun 102Barajevo 108Sopot 112Obrenovac 113Mladenovac 141Svega Grad Beograd 87



11/38


11

2.3. Privreda

Razvoj Mladenovca je godinama unazad bio oslonjen na industiju, koja je zbog brojnih nepovoljnih deavanja u zemlji zapala u krizu. I danas, uprkos svim problemima,industrijska proizvodnja u ovoj optini jeznaajan inilacnjenog privrednog razvoja.

Veina industrijskih kapaciteta optine koncentrisana je u optinskom centru u dvezone. Privredno-saobraajna zona Sever sa postojeim industrijskim (Petar Drapin iRazvitak) i saobraajnim preduzeima (Lasta, Jugopetrol i AMSS) locirana je nasamom ulasku u centralno gradsko podruje, a simbolian naziv Sever dobila je jer jeod najueg gradskog jezgra udaljena svega par kilometara u pravcu severa.Industrijsko-komunalna zona Jug 1 i 2 sa diversifikovanom strukturom industrijskihgrana (metalopreraivaka, prerada nemetala, pr ehrambena, elektroindustrija) locirana je juno od gradskog naselja.

Generalni plan Mladenovca do 2021. godine, predvia da se saobraajno-privrednazona Sever u celosti zadri na postojeoj lokaciji, s tim da se za njeno funkcionisanje iizgradnju novih sadraja ili prenamenu postojeih kapaciteta uslovljava obavezna primena mera zatite i unapreenja ivotne sredine.U okviru ovog plana za industrijsko-privrednu zonu Jug pored rekonstrukcije,modernizacije i restruktuiranja pojedinih kapaciteta predvieno je i njeno irenje juno od postojee industrijske zone.U zoni Jug 1 i 2 planiran je razvoj: postojeih preduzea i njihovo restruktuiranje,razvoj ostalih delatnosti (saobraaj, graevinarstvo, proizvodno zanatstvo i dr.) uzneophodnododatno komunalno opremanje i sprovoenje mera zatite ivotne sredine.U potencialno aktivnoj zoni Jug 3 planira se razvoj razliitih privrednih delatnosti imalih i srednjih preduzea. To zahtevaureenje vodotoka Luga, pripremne radove(nivelacija terena i dr.) i infrastrukturno opremanje ove lokacije.

Ovakav prostorni razmetaj industijskih kapaciteta nikako ne ide u prilog razvojuturizma,imajui u vidu da se znaajni turistiki potencijali nalaze u neposrednoj bliziniovih industrijskih zona (Selters banja) i da je dosadanja industrijska proizvodnja bezsprovoenja adekvatnih mera zatite dovela do toga da Mladenovac prema stepenuzagaenosti pripada II kategoriji po ugroenosti kvaliteta ivotne sredine.

Postojei razmetaj industijskih i turistikih kapaciteta ne namee zakljuak da je

njihov paralelanrazvoj nemogu, ali podrazumeva njihovo usklaivanje i industrijskirazvoj koji jeusklaen sa zahtevima zatite ivotne sredine i razvoja turizma. Usuprotnom moe doi do znaajnih konflikta.


12/38


12

Podruje optine Mladenovac sa17 seoskih naselja predstavlja privredno -

demografski reon kojiraspolae odlinim prirodnim uslovima za razvoj biljne, voarske ivinogradarske proizvodnje. Razvoju ovih poljoprivrednih grana posebno pogoduju povoljne klimatske karakteristike i konfiguracija terena, kao i sastav zemljita. Biljna i

stoarska proizvodnja prvenstveno se ogleda u proizvodnji sirovina i zasniva se na oko27.000 ha obradivog zemljita i delimino izgraenim prer aivakimkapacitetima.

Dosadanji razvoj poljoprivrede u ovoj optini nije na zavidnom nivou, jer je njenrazvoj na neki nainzanemarivan u korist razvoja industrije. Njena dosadanja uloga jevie povezana sa pogodnim prirodnim uslovima i tradicijom ovog kraja, na ta ukazuje iinjenica da je za veinu stanovnika optine poljoprivreda samo dodatna delatnost ili akhobi. Znaajni poljoprivredni kapaciteti uglavnom su zasluga pojedinihdomainstavakoja su linim radom dovela svoje poizvodne kapacitete na nivo regionalnog znaaja.

Strategija oivljavanja poljoprivredne proizvodnje ove optine treba da bude

usmerena ka organizovanom razvoju, poev od edukacije proizvoaa, prekoudruivanjau interesne asocijacije/zadruge i zajednikih investicija u proizvodnju, do organizovanogotkupa i plasmana na trite ireg regiona. Sve to moe biti znaajno i za razvoj turistike ponude i afirmisanje koncepta zdrave ishrane uz popularizaciju proizvoda sa autentinommladenovakom robnom mar kom -sir, kajmak, mladenovaka pogaa i dr. Preduslovza ovakav koncept je, svakako, ekoloki prijateljski razvoj (environmental friendly)industije i poljoprivrede.Imajui u vidu mogunosti za razvoj turizma i blizinu beogradskog trita trebalo bi organizovanozapoeti i organsku proizvodnju hrane.


13/38


13

3. TURISTIKI RESURSI OPTINE

3.1. Kosmaj

Kosmaj (slika 5 i 6) je, u geolokom i geomorfolokom smislu, niska (626 m),relativno mala ostrvska planina,okruena pobrem i plitkim renim dolinama. Pripadagromadnim planinama vulkanskog porekla, to se i danas vidi po kupastim brdima kojaga okruuju. Karakterie ga umereno -kontinentalna klima sa pojavom jugoistonih(koavskih) i zapadno-severozapadnih vetrova.

Povrinske vode Kosmaja ini vei broj potoka i reica, a podzemnih voda ima uvidu izdana i prazne se preko brojnih izvora od kojih desetak ima znaajnu izdanost(Zmajevac, Orovac, Vrelo,akovica i dr.). Veina izvora je prilagoena potr ebamavodosnabdevanja,a nekoliko je uraeno u vidu javnih esmi (Manastirska esma,

Hajduica, esma kneza Aleksandra, akonovac). Vegetaciju Kosmaja predstavljaju etiri (osnovne) umske i tri zeljaste biljne

zajednice. Oko 670 ha povrine planine je pod umskom vegetacijom,od ega je 550 ha pod listopadnim (najvie hrast i bukva), a oko 120 ha pod,vetaki podignutim, pretenoetinarskim umama gde preovlauju bor, jela, smra i kedar (TOM, 2007: 6).

Floru Kosmaja ini 550 vrsta biljaka, svrstanih u 298 rodova i 74 familije.Meunjima ima i 5 vrsta koje su prirodne retkosti, 150 vrsta u kategoriji lekovitih i jestivih ioko 60 vrsta koje su pod kontrolom korienja. Ovo podruje je izuzetno bogatogljivama, kojih ima oko 300 vrsta, od kojih je 120 determinisano.Fauna je takoeizuzetno bogata i ine je 24 vrste gmizavaca i vodozemaca, 51 vrsta sisara od kojih je 30vrsta na listi prirodnih retkosti, 96 vrsta ptica od kojih se 29 nalazi na Listi prirodnihretkosti Srbije, odnosno Svetskoj i Evropskoj crvenoj listi ugroenih vrsta, veliki brojrazliitih grupa insekata od k ojih je 17 novo za faunu Srbije (Regional environmentalcenter, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine grada Beograda, Gradski zavod za zatituzdravlja, 2006: 42).

Podgorinu Kosmaja ini ruralni predeo u komeratarske povrine preovlauju nadlivadama,vonjacima i umama. Planina je okruena starim seoskim naseljima (Rogaa, Nemenikue, Ameri, Koraica i Velika Ivana) koja se ire uglavnom du puteva. Jednaod privrednih aktivnosti stanovnitva je poljoprivreda, pre svega ratarstvo i stoarstvo, azatim i voarstvo. Na Kosmaju ima preko 1000 vikendica,oko 450 u ataru Koraice (slika 7).

Kosmaj predstavlja i podruje od posebnog kulturno-istorijskog znaaja, sa veim brojem zatienih kulturnih dobara. Zatienekulturno-istorijske vrednosti su manastirPavlovac i spomenik kulture izatieno arheoloko nalazite Kasteljan. Manastir Tresije,crkva Sv. Petra i Pavla u Nemenikuama i crkva Sv. Trojice u Koraicisu na listi


14/38


14

spomenika kulture koji uivaju prethodnu zatitu. Evidentirano je i nekoliko objekatanarodnog graditeljstva koje bi trebalo zatititi.

Slika 5. Spomenik na vrhu Kosmaja Slika 6. Staza do vrha Kosmaja Slika 7. Vikendica u na selju Koraica

Izvor: www.panoramio.com, Fotografija: Marina Popovi, Izvor: www.tom.co.yu,25.09.2008. 03.10.2008. 25.09.2008.

Planina Kosmaj pripadateritoriji administrativnog podruja Beograd, gradskeoptine Mladenovac- delovi katastarske optine Ameri, Koraica i Velika Ivana, povrine 1598 ha (45%) i gradske optine Sopot-delovi katastarske optine Rogaa i Nemenikue, povrine 1915 ha (55%).

Kosmaj je od gradskog naselja Mladenovac udaljen svega 14 km, a lokalnim putevima planina je dobro povezana isa ostalim turistikim atraktivnostima optine.

Skuptina grada Beograda je 26. decembra 2005. godine donela Reenje o stavljanju pod zatitu planine Kosmaj, kao predela izuzetnih odlika (Slubeni list grada Beograda, broj 29/05). Reenje je doneto na osnovu predloga Zavoda za zatitu prirode Srbije koji jesproveo istraivanja, finansirana od strane Grada,u 2003. i 2004. godini i sainiostudijsku dokumentaciju,odnosno struni predlog za zatitu prirodnog dobra Kosmaj. Na osnovu Pravilnika o kategorizaciji prirodnih dobara, Zavod za zatitu prirode Srbijeocenio je ispunjenost uslova da se prirodno dobro Kosmaj zatiti kao predeo izuzetnihodlika (slika 8).

Utvreno je da planina Kosmaj poseduje vrednosti ko je mu daju svojstvo prirodnogdobra, a ocena o ispunjenosti uslova za njegovu zatitu izvrena je prema osnovnimkriterijumima: izvornosti (autohtonosti), reprezentativnosti (jedinstvenosti,tipinosti), retkosti, raznolikosti i celovitosti estetskih kriterijuma (ambijentalno-pejzanevrednosti, atraktivnost) prirodnog dobra (ibid.).

Po osnovu kriterijuma izvornosti, osim reljefa i geoloke podloge koji nisu pretrpeliznaajnije antropogene promene, ostali elementi prirode su sa malom ili nikakvomouvanou svojih izvornih obeleja (osiromaenje vodotoka zbog kaptiranja izvora, zamena izvornih visokih uma cera i sladuna izdanakim hrastovo-bukovim umama i poljoprivrednim, preteno ratarskim povrinama i dr.).Reprezentativnost podrujaKosmaja ogleda se u umovitosti planine,znaajnom broju izvora kao i biljnim i


15/38


15

ivotinjskim vrstama, kulturno-istorijskim vrednostima i vrednostima pejzaa.Retkosti su uglavnom izraene kod biljnog i ivotinjskog sveta. Raznolikost prirodnogdobra ogleda se u predeonim obelejima i ivom svetu,s obzirom na neoekivano veliki broj vrsta ivotinja i biljaka na ovom relativno malom, niskom i geoloki dosta

homogenom podruju. Kosmaj zadovoljava i kriterijum celovitosti jer se njegova lepota prvenstveno odnosi na pejzana obeleja i raznovrsnost ambijenta (ibid.)

Na osnovu reenja o stavljanju pod zatitu prirodnog dobra Kosmaj utvreni sureimi i mere zatite i razvoja ovog prirodnog dobra. Upravljanje, odnosno staranje je povereno JP Srbijaume- umsko gazdinstvo Beograd.

Kosmajsko podruje ima tradicionalnu izletniku funkciju i predstavlja velikituristiki potencijal koji treba adekvatno zatititi, urediti i promovisati javnosti. Neke odturistikih aktivnosti kojemogu da se razvijaju na ovom zatienom prirodnom dobru su:rekreativne i odmorine aktivnosti zavisno od godinjeg doba, planinski biciklizam,

nastava u prirodi, sankanje i skijanje, jahanje, sportske aktivnosti, etnja u prirodi i dr.

Slika 8 . Mapa zatienog prirodnog dobra Kosmaj

Izvor: www.srbijasume.co.yu, 15.12.2007.


16/38


16

3.2. Selters i Koraika banja

Mladenovaka Selters banja je, posle Bukovike banje, druga banja umadije i

jedna je od mlaih u Srbiji i ako radi ve due od sedamdeset godina (slika 9). Pripadaturistikoj regiji umadijske planine i prema Prostornom planu Republike Srbijerangirana je kao banja II stepenaod nacionalnog znaaja.

Slika 9. Selters banja

Izvor: www.rehabilitacija.com, 24.10.2008.

Nalazi se u istonoj podgorini Kosmaja na nadmorskoj visini od 136 m, u dolinireke Veliki Lug i sa leve strane puta Beograd-Kragujevac. Od centra Mladenovcaudaljena je 1.5 km, od Beograda 45 km,a od Aranelovca 20km. Sa Beogradom iKragujevcem, Smederevom i Smederevskom Palankom dobro je povezana prugom i putevima.

Klima u Banji je umereno-kontinentalnasa dosta sunanih dana u godini idominantnim vetrovima sa Kosmaja,Bukulje i Venaca.

Lekovita voda Selters banje eksploatie se sa dva izvora. Voda sa starijeg izvora jealkalno murijatina i bogata natrijum hidrokarbonatom i hlorom, temperature oko31-32C, a voda sa mlaeg izvora koji se upotrebljava od 1978. godine pripada grupialkalno murijatinih ugljeno-kiselih hipotermi, temperature 50C.Zahvaljujui svojimfizikim i hemijskim svojstvima spada u kategoriju mineralnih voda irokog dijapazonalekovitosti. K oristi se kao znaajno terapijsko sredstvo kupanjem, inhalacijama i pijenjemi uspeno lei oboljenja disajnih organa, hronina oboljenja eluca, creva i mokranih puteva, srana i reumatskaoboljenja kao i oboljenja perifernog nervnog sistema i posledice oteenja centralnog nervnog sistema. Zbog svojih kvaliteta voda se flaira jood 1900. godine.


17/38


17

Banja se prostire na 17 ha parka gde su smeteni odeljenje za leenje (stacionar) i

hotel Selters. Odeljenje Selters u Mladenovcu opremljeno je medicinskom opremom zadijagnostiku i leenje, a o pacijentima se brinu specijalizovani lekari, terapeuti, psiholozi,medicinske sestre,socijalni radnici i drugo struno osoblje u saradnji sa Medicinskim

fakultetom u Beogradu.U okviru stacionara nalazi se 230 soba, polu intenzivna nega, bazen sa mineralnom

vodom (32-36C) i oko 20 kada za razne vrste terapija. Hotel Selters je B kategorije iraspolae sa 230 soba (jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne). U sklopu hotela nalazise bazen, fitnes sala, sauna, savremeno opremljen amfiteatar sa 160 mesta koji pruamogunost organizovanja kongresa i seminara, banket sala, biblioteka, prodavnicameovite robe, frizerski salon i pota (slike 10, 11 i 12). I u hotelskom delu gostima stojina raspolaganju struno medicinsko osoblje.

Kompletan kompleks Selters banje nalazi se u okviru Instituta za rehabilitaciju

Beograd jo od 1989. godine.

Slika 10. Bazen sa mineralnom vodom Slika 11. Kade za terapiju Slika 12. Banket sala

Izvor: www.rehabilitacija.com/selters/galerija.htm, 16.12.2007.

Hotelski sadraj, park u okviru kompleksa okruenetinarskom umom i strunomedicinsko osoblje pruaju gostima mogunost za relaksaciju, odmor, rekreaciju, etnju ioporavak. Okolina Banje obiluje brojnim turistikim atraktivnostima (Kosmaj, Oplenac,Bukovika banja, Markovako i Rabrovako jezero) i istorijskim znamenitostima, tozajedno sa raznim kulturnim deavanjima (muzike veeri, izlobe, vaari i sl.) ini boravak u Selters banji jo zanimljivijim.

Koraika banja nalazi se na jugoistonoj strani planine Kosmaj, udaljena je odMladenovca oko 3 km, a od Selters banje 1 km. U neposrednoj blizini nalazi se i put

Beograd -Kragujevac, put za Aranelovac i Markovako jezero. Mineralna voda Koraike banje potie iz vie pojedinanih izvora sa dubineod 180

do 207 m, temperature 30C. Poznata je po korisnom dejstvu kod leenja nekihreumatskih i stomanih oboljenja, kao i hroninih oboljenja organa za disanje.

Termalni reon ove banje obuhvata oko 3,5 ha povrine, od ega je 1 ha pod umom,gde preovlauju hrast i cer. Ouvano je i nekoliko hrastova starih vie od 100 godina.


18/38


18

Po nainu korienja prirodnog faktora, Koraika banja je pripadala slobodnom

zdravstvenom turizmu. Nije imala organizovanu zdravstvenu slubu i za vreme boravka posetioci nisu koristili lekarsku niti druge vidove medicinske pomoi.

Mineralna voda Koraike banje pronaena je 1895. godine na privatnom imanju.Tadanji vlasnik, a kasnije i njegov sin iskoristili su prirodne prednosti i izgradili sadraje(banjsku zgradu, kupatilo sa kadama, garderobu sa kabinama za presvlaenje i mali bazen) koji su svojevremeno privlaili brojne posetioce (slika 14). Banja je 1957/58godine otkupljena od strane optine koja je izgradila prilazni asfaltni put, restoran i veliki bazen (slika 13). Od tada se u banju nije ulagalo, a vodoizdanost mineralne vodevremenom se poela smanjivati usled zaepljivanja i cementacije buotine to je dovelodo toga da poslednjih decenija banja naglo propada.

Slika 13. Bazen u Koraikoj banji Slika 14. Banjski objekti

Fotografije: MarinaPopovi, 03.10.2008.

Trenutno stanje u kojem se banja nalazi ne prua nikakvu mogunost za razvoj bilokakve turistike aktivnosti, jer pored prirodnog potencijala koji poseduje ne postojeodgovarajui sadraji i objekti, a postojei nisu u funkciji. Od skoro banja je privatizovana i zatvorena za posetioce.

Generalnim planom Mladenovca predvieno je da se banjsko-rehabilitacioni centarSelters, parkovsko-rekreativnim povrinama u dolini Alinakog potoka, fiziki poveesa Koraikom banjom u jedinstven banjski kompleks. Dinamika realizacije planazavisie od kapaciteta izvorita i investicionih ulaganja u proirenje prostora, to je posebno ocenjeno u studiji Strategija razvoja Selters banje.


19/38


19

3.3. Markovako i Rabrovako jezero

Markovak o jezero (slika 15) je jo jedan potencijalkoji bi znaajno mogaodoprineti razvoju turizma u Mladenovcu. Nalazi se na svega 6 km od centra grada, odvrha Kosmaja 20 km, pored puta Beograd-Kragujevac i nepun sat vonje odAranelovca, Topole, Oplenca, Oraca, Rudnika i Bukulje. U blizini Markovakog jezeranalaze se i manastiri Pokajnice, Kasteljan, Tresije i Pavlovac, a nedaleko su i banjeSelters, Koraika, Bukovika i Kiseljak.

Markovako jezero sagraeno je 1965. godine kao vetaka akumulacija nastala pregraivanjem reke Koarne. Dugo je 1000 m i iroko 500 m, povrine oko16 ha. U dubinama i do 11 m krije se aran, som, tuka,smu, grge, crvenperka,deverika, bandar, amur i cverglan te je ovo jezero raj za sportske ribolovce. Stanovnici priobalja su divlje patke, veliki gnjurac, bela i siva aplja i crna lisa, a u hrastovoj,cerovoj i bagremovoj umi koja okruuje jezero ima zeeva, fazana i prepelica.

Ovo jezero prua mogunost za brojne aktivnosti poput ribolova, aktivnosti na vodiu letnjoj sezoni, rekreaciju i etnju, a predstavlja i pravu oazu za ljubitelje odmora u prirodi i izletnike,naroito kampere. Preduslovza sprovoenje ovih turistikih aktivnosti je svakako komletno ureenje prostora oko jezera.

Slika 15. Markovako jezero Slika 16. Rabrovako jezero

Izvor: www.serbija-tourism.org, 16.12.2007 Fotografija: Marina Popovi, 03.10.2008.

U seoskom naselju Rabrovac oko 15 km od Mladenovca nalazi se Rabrovako jezero (slika 16)dugako 700 m, iroko 100 m, a dubine i do 16 m. Nastalo kao vetaka

akumulacija podizanjem 13 m dugake brane na potoku Trstena.Slui za navodnjavanjeobradivih povrina. Jezero je poribljeno i obiluje ribom poput arana, deverike i amurazbog ega privlai brojne ribolovce koji su trenutno i jedini posetioci ovog jezera.

Za razliku od Markovakog jezera gde se trenutno mogu odvijati skromne turistikeaktivnosti, Rabrovako jezerone prua takvumogunost jer je u potpunosti neaktiviranturistiki resurs.


20/38


20

3.4. Kulturno - istorijski spomenici

Optina Mladenovac i njena neposredna okolina predstavljaju podruje od posebnog

kulturno-istorijskog znaaja, sa veim brojem zatienih kulturnih dobara i evidentiranihspomenikih objekata i mesta. U ovom radu bie obraeno nekoliko znaajnijih ituristikiatraktivnih.

Veina kulturno-istorijskih spomenika nalazi se na podruju planine Kosmaj, nakojoj ima tragova koji ukazuju na boravak Rimljana, nekoliko ob jekata potie iz srpskogsrednjevekovnog perioda, a i u doba despotovine kao i u turskom periodu na Kosmaju je bujao ivot.

Manastir Tresije nalazi se na severozapadnim padinama Kosmaja, sa sopotskestrane.Posveen je Saboru Svetih Arhangela. Nastanak manastira vezuje se za kraj XIII

veka, kada su u vreme kralja Dragutina postavljena crkvena zvona. Jedan vek kasnijedespot Stefan Lazarevi obnovio je i dogradio Tresije. Krajem XVII veka, od straneTuraka, manastir je poruen i spaljen,a obnovljen je 1709. godine o emu svedoi inatpis uklesan na kamenoj ploi sa leve strane ulaznih vrata u pripratu crkve. Manastir jesruen i za vreme I srpskog ustanka i bio je u ruevinama do 1936. godine kada je poelaobnova koja je prekinuta usled rata 1941. godine. Poslednja obnova izvrena je 1951.godine (slika 17).

Crkva manastira Tresije spada u graevine koje su u velikoj meri vezane za tradicijurake kole.Crkva je jednobrodna sa bonim ulazom i trostranom oltarskom aspidom izidana je od tesanog kamena. Ikonostas je novijeg datuma, a krajem dvadesetog veka

izgraen je i novi konak sa kapelom i zvonarom (www.srbijasume.co.yu, 22.12.2007.).Manastirski kompleks uiva prethodnu zatitu Zavoda za zatitu spomenika kulture

Srbije.

Slika 17. Manastir Tresije Slika 18. Manastir Pavlovac

Izvor: www.tom.co.yu, 06.10.2008.


21/38


21

Manastir Pavlovacnalazi se na junim padinama Kosmaja, u ataru sela Koraica.

Podignut je poetkom XV veka kao zadubina despota Stefana Lazarevia. Od samognastanka ovaj manastir je bio centar pismenosti srednjevekovne Srbije u kosmajskojoblasti.Manastir je bio letnja rezidencija i lovaki zamak despota Stefana o emu svedoi

i pismo upueno knezu Dubrovake republike koje se uva u arhivi manastira.Poto je bio sagraen na vanomstrategijskom putu koji je vodio iz Beograda premaRudniku i Ibarskoj dolini, napadnut je od strane Turaka i razruen. Od tada pa sve do80-ih godina XX veka,kada je poela njegova rekonstrukcija, manastir je bio uruevinama (slika 18).

Manastirski kompleks sastoji se od crkve izgraene u kamenu i konaka, a predstavlja jedan od najsavremenijih spomenika moravskog graditeljstva na podr ujuSrbije. Iznad manastirske crkve nalazi se i rimski sarkofag, predpostavlja se iz III veka,koji potie sa jednog rimskog nalazita na Kosmaju (www.mladenovac.info,22.12.2007.).

Manastir Pavlovac je zatien i kategorisan kao spomenik kulture od velikogznaaja.

Manastir Kasteljan nalazi se naseveroistonim padinama Kosmaja u ataru sela Nemenikue. Predpostavlja se da je sagraen krajem XIII ili poetkom XIV veka, uvreme vladavine kralja Dragutina. Manastir Kasteljan, kao i Pavlovac i Tresije, vezuje seza despota Stefana Lazarevia koji je poetkom XV veka obnovio manastir. Padomdespotovine i dolaskom Turaka manastir je poruen.

Podruje na kome se nalazi manastir predstavlja jedno od najznaajnijih arheolokihnalazita ovog kraja. Arheolokim istraivanjima na ovom lokalitetu od 1968. do 1971.godine otkriven je znaajan graditeljski kompleks. Danas su vidljivi temelji crkve Sv.ora, trpezarija i konak. U toku je priprema za njegovu restauraciju.

Kasteljan je od strane Zavoda za zatitu spomenika kulture Srbije zatien kaoarheoloko nalazite 1987. godine.

Na samom vrhu Kosmaja nalazi se spomenik podignut Kosmajsko-posavskom partizanskom odredu 1971. godine koji svojom visinom i oblikom dominira iromokolinom (slika 5).

Spomen esma Crkvenac nalazi se u uem podruju grada. Izgradili su je srpskivojnici 1915. godine u znak zahvalnosti prema sanitarnoj misiji kotskih ena koje su naovom prostoru leile srpske vojnike. esma je obnovljena 1985. godine kada je ureen iokolni prostor.


22/38


22

Spomen-kompleks Varovnice podignut je na istoimenom vrhu na kojem je 1914.

godine voen boj u okviru uvene Kolubarske bitke u Prvom svetskom ratu.

Znaajne kulturno-istorijske znamenitosti su i spomen kompleks Crkvine podignut

na mestu gde je despot Stefan Lazarevi izdahnuo, spomen podruje Vrbica, crkvauspeniju presvete Bogorodice i mnogobrojne spomen esme i objekti narodnoggraditeljstva.

Sve vei broj turista zainteresovanih za obilazak kulturno-istorijskih spomenika podruja na kome se nalazi, ukazuje da ovako bogato kulturno-istorijsko naslee predstavlja znaajan turistiki resurs koji treba valorizovati na pravi nain i adekvatnozatititi.


23/38


24/38


24

3.6. Ruralna podruja

Autentina ruralna podruja (slika 22), ouvana priroda, blaga klima, ist vazduh, bogata flora i fauna, blizina Kosmaja, Markovakog jezera, Selters i Koraike banje ikulturno-istorijskih znamenitosti, pruaju dobru osnovu za razvoj ruralnog turizma u blizini Beograda.

Mogue je organizovatispektar aktivnosti, usluga i dodatnih sadrajana porodinimgazdinstvima. Turistike aktivnosti obuhvataju: aktivnosti u prirodi (lov, ribolov, peaenje, biciklizam), upoznavanje turistasa kulturom, istorijom, o biajima i ostalimkar akteristikama ruralnog podruja i uestvovanje u svakodnevnom seoskom ivotu itradicionalnim poljoprivrednim radovima.Osnovno je da se omogui interakcija turistesa lokalnim stanovnitvom, podstakne ekonomski razvoj i podie ivotni standardruralnih zajednica.

Ovo podruje ima potencijal za razvoj ruralnog turizma, ali je potrebno i mnogotoga usaglasiti. Jedan od najvanijih zadataka je sprovoenje edukacije seoskihdomainstava koja bi se mogla ukljuiti u obavljanje ove aktivnosti i njihovoupoznavanje sa svim standardima vezanim za prihvat i smetaj gostiju, odgovarajuimhigijenskim zahtevima, nainom pruanja usluga, ponaanjem prema gostu. Lokalnomstanovnitvu je neophodno predoiti i znaaj ovog vida turizma za ekonomski razvoj tog podruja i ukazati na koristi koje oni ostvaruju posebno kroz prodaju poljoprivrednih proizvoda.Veliki deodomainstava zainteresovanih za ukljuivanje u ovaj vid turizmanema adekvatno reeno pitanje smetaja turista. Neophodno je da svi oblici smetajaispune propisane sanitarno-tehnike uslove i dase razvrstaju u odgovarajue kategorije.

Potrebna su i znaajna ulaganja u infrastrukturu, posebno u putnu mreu, jer su postojei putevi u ovim selima u loem stanju, a neki jo uvek nisu asfaltirani. Neophodno je reitii pitanje vodosnabdevanja, kanalizacije i odlaganja komunalnog otpada i spreitinekontrolisanu i neprimerenu izgradnjukako bi se ouvala autentinost ovog podruja.

Prirodni potencijal, dobra lociranost (blizina Beograda) i blizina ostalih turistikihatraktivnostinisu dovoljni da bi se ruralna podruja ukljuila u turistiku ponudu. Veoma je znaajno da se u celokupan razvoj ukljue i lokalni organi vlasti i da se obezbedinjihova saradnja sa lokalnim stanovnitvom zainteresovanim za razvoj turizma.

Slika 22. Ruralno podruje u podnoju Kosmaja

Izvor: www.panoramio.com, 26.12.2007.


25/38


25

4. PROBLEMI I PRIORITETI ZATITE TURISTIKIH RESURSA I

IVOTNE SREDINE OPTINE

Zatita ivotne sredinei turistikih resursa optine Mladenovac javlja se kao jedanod imperativa budueg razvoja ovog podruja. Zbog toga optina mora da se stratekiopredeli za odrivi razvoj i u tim okvirima i za odrivi razvoj turizma.

Na podrujuKosmaja, kao predela izuzetnih odlika, ustanovljen je dvostepeni reimzatite.

Povrina pod reimom II stepena zatite obuhvata 677 ha i na njoj su ustanovljene posebne mere zatite i korienja kojima se zabranjuje izgradnja objekata izuzevrekonstrukcije,adaptacije i sanacije postojeih, eksploatacija mineralnih sirovina,kaptiranje izvora radi vodosnabdevanja, lov,sea i krenje uma, sadnja, zasejavanjei naseljavanje novih vrsta biljaka i ivotinja stranih za prirodu i izvorni ivi svet naKosmaju, ulazak motornih vozila u umu i kretanje umskim putevima, loenje vatre,kampovanje i parkiranje vozila osim na mestima odreenim za tu namenu, branje gljiva iumskih plodova bez odobrenja nadlenog organa (www.srbijasume.co.yu, 15.12.2007.).

Povrina pod reimom III stepena zatite obuhvata 2837 ha gde su utvrene optemere zatite i korienja kojima se zabranjuje izgradnja industrijskih, poljoprivrednih,ekonomskih, stambenih,vikend i drugih objekata koji mogu negativno da utiu naivotnu sredinu, eksploatacija mineralnih sirovina,razgradnja i drugi vidovi oteenja iunitavanja objekata koji predstavljaju spomenike narodnog graditeljstva, prekomerno,nestruno i nepropisno korienje i sea uma, odlaganje i bacanje komunalnog otpadakao i otpada od poljoprivrednih domainstava van mesta odreenog za tu namenu, neregulisano isputanje otpadnih voda iz domainstava, ugostiteljskih, uslunih i drugihobjekata, rukovanje hemikalijama i opasnimmaterijama na nain koji moe prouzrokovati zagaenje zemljita i vode, zaputanje obradivog poljoprivrednogzemljita, puteva, vodotoka, povrina namenjenih za rekreaciju, okolnih kulturnih dobara,istor ijskih spomenika i javnih esmi(ibid).

Model zatite Kosmaja je restriktivan, tako danamee znaajna ogranienja zarazvoj, korienje prirodnih resursa,ureenje prostora i razvoj turizma.

Dosadanje sprovoenje propisanih mera zatite nije na zavidnom nivou, to je

posledica nedovoljne informisanosti lokalnog stanovnitva i posetilaca (ne postojeinformativni panoi, znaci upozorenja i fizika ogranienja) i odsustva kontrole iadekvatne kaznene politike od strane nadlenih organa.


26/38


26

Selters banja ima dobru osnovu za razvoj banjskog turizma s jedne strane, ali se

suoavasa brojnim problemima koji ugroavaju njen prirodni potencijal i umanjuju njenuturistiku atraktivnost, s druge.

Prvi problem vezan je za razvoj industrije u neposrednom okruenju banje to je usuprotnosti sa njenim osnovnim funkcijama, tj. stvaranja optimalnih uslova za odmor,rekreaciju, leenje i rehabilitaciju gostiju. Celokupnu situaciju znatno pogorava korienje zastarelih i prljavih tehnologija usled dugogodinjeg privrednog itehnolokog zaostajanja industrijske proizvodnje.Postojea putna mrea takoenepovoljno utie na prirodni potencijal banje, zbog velike frekvencije tranzitnogmotornog saobraaja pored banjskih objekata. Istovremeno i ograniava proirenje banjskog kompleksa. Ne treba zanemariti ni injenicu da je banja sastavni deo gradskognaselja Mladenovac i da joj sa te strane preti opasnost od zagaenja karakteristiih zaurbana podruja (loita, saobraaj, buka...), ali i od preterane urbanizacije.

Upravo zbogovako specifinelokacije mora se potencirati na integralnoj zatiti banjskog prostora sa neposrednim okruenjem, stroijim merama zatite i zoniranju prostora (sadanjeg i predvienog kompleksa).

Predviene su tri zone zatite banje:

Prva zona zatite podrazumeva najstroiji reim zatite i njome se obezbeujuizvorita banjske vode od svih oblika zagaivanja i degradacije prostora. U ovojzoni sprovode se mere revitalizacije, o bnove i unapreenja vegetacije.

U drugoj zoni se obezbeuje ambijentalno ureenje i opremanje prostora za

potrebe zdravstvene i turistike rekreacije. U okviru nje je mogua izgradnja svihonih objekata koji su u funkcijikorienja banje kao resursa.

U treoj zoni primenjuju se selektivne mere zatite. Pri tome je dozvoljenaizgradnja objekata koje su u skladu sa zahtevima zatite podruja (MladenovakiSelters - strategija razvoja, 2003: 37).

Predvienim zonama zatite obuhvaeni su i Koraika banja i dolina potoka Alinackao sastvani delovi budueg jedinstvenog banjskog kompleksa tzv. Mladenovake banje. Ovaj prostor je rezervisan za tu namenu, tako da su izgradnja objekata i neplansko ineracionalno korienje zemljita na tom potezu zabranjeni.

Markovako i Rabrovako jezero povereni su na staranje JVP Srbijavode koje usaradnji sa optinom Mladenovac treba da se stara oodravanju, korienju i zatiti jezerai njihove okoline.Problemi sa kojima se ove institucije susreu, a koji dovode dodegradacije prirodnog potencijalaMarkovakog jezera i njegove okoline jesu:


27/38


27

divlja gradnja od strane lokalnog stanovnitva usled ega dolazi i do krenja

okolne ume, neprimereno odlaganje otpada (naroito kabastog), nekontrolisan lov ribe.

Prirodni potencijalRabrovakog jezera je znatno manje ugroen jer je terennepristupaan pa samim tim i neatraktivan za posetioce i lokalno stanovnitvo. Toukazuje na potrebu da se turistiki razvoj ovog jezeramora planirati vrlo oprezno da bi sespreila degradacija, kao preventivna mera, to daje mnogo bolje rezultate od saniranja posledica naruene ekoloke ravnotee.

Kulturno-istorijski spomenicina podruju optine su u nadlenosti Republikogzavoda za zatitu spomenika kulture Srbije i Zavoda za zatitu spomenika kulture gradaBeograd koji propisujumere vezane za uvanje, odravanje i korienje kulturnih dobarai njihove zatiene okoline.Optina Mladenovac bi mogla da doprinese njihovoj zatiti

izgradnjom odgovarajue infrastrukture (prilazni putevi, parkinzi, rasveta, turistikasignalizacija)i spreavanjem izgradnje objekata u neposrednoj blizini, kako se ne binaruavao prirodan ambijent koji okruuje nepokretna kulturna dobra.

Zatita turistikih resursamora da se odvija uporedo sa zatitom ivotne sredine.Prioritet ima smanjenje emisije zagaenja od industrije i saobraaja.

Podruje gradskog naselja Mladenovac presecaju magistralni put M 23 i spletregionalnih puteva. Zbog toga se na gradskoj mrei javlja intenzivan tranzitni i teretnisaobraaj sa negativnim posledicama po ivotnu sredinu. Izgradnjom obilaznice koja je predviena Generalnim planom Mladenovca i izmetanjem saobraajnog vor a naraskrsnici magistralnog puta M 23, regionalnog puta 206,3 Kosmaj-Mladenovac i uliceVeljka Vlahovia severno od budueg banjskog kompleksa obezbedie se povoljni usloviza odvijanje saobraaja gradskog karaktera i smanjenje frekventnosti motornogsaobraaja pored ban jskih objekata. To e omoguiti proirenje kompleksa Selters banje injegovo povezivanje sa K oraikom banjom.

Sanacijom i redovnim odravanjem putne mree prvenstveno u prigradskimnaseljima stvorie se uslovi da se postojei sistem prigradskog prevoza, kao znatnorentabilniji za lokalno stanovnitvo, proiri i pobolja i time smanji upotreba motornihvozila, potronja goriva i pritisak na postojeu gradsku saobraajnu mreu.

Prioritet zatite ivotne sredine optine je smanjenje pritiska na ivotnu sredinu odindustrije. U cilju minimiziranja tog negativnog uticaja i usklaivanja industrijskograzvoja sa zahtevima zatite ivotne sredine neophodno je preduzeti sledee mere:


28/38


28

primena novih ,istijihi energetski efikasnijih proizvodnih tehnologija; uvoenje sistema za preiavanje industrijskih otpadnih voda (trenutno se bez

preiavanja isputaju u reku Veliki Lug) ime bi sestvorili uslovi da setehnoloka voda kroz ponovnu upotrebu racionalnije koristi, a u velikoj meri bi se

reio i problem zagaivanjazemljita, povrinskih i podzemnih voda; adekvatno zbrinjavanje internog i tzv. opasnog industrijskog otpada; sprovoen je efikasne zatite od hemijskih udesa pri proizvodnji, prevozu i

skladitenju opasnih materija; dislokacija i prenamena odreenih preraivakih kapaciteta; poveanje zatitnog zelenog pojasa; prelazak na gas kao trenutno najrentabilniji izvor energije sa minimalnim uticajem

na ivotnu sredinu; kontinuirano praenje i procena uticaja industrijskih aktivnosti na ivotnu sredinu

optine; redovna kontrola odstrane nadlenih organa o sprovoenju mera zatite i

adekvatna kaznena politika.U cilju zatite vodoizvorita neophodno je sprovoditi redovnu kontrolu njihovog

kvaliteta (naroito u seoskim naseljima) i dinamike potronje. Od velikog znaaja jeiuvoenje sistemaza preiavanje otpadnih voda iz postojee gradske kanalizacije. Zarazuenaseoska naselja, farmei turistike objekte gde ne postoji mogunost uvoenjakanalizacione mree, treba predvideti sistemvodonepropusnih septikih jama sa man jimsistemima za mehaniko i bioloko preiavanje. Problem neracionalne potronje vodeza pie u naseljima koja se snabdevaju vodom iz gradskog vodovoda treba reavati politikom realnih cena vode i merama racionalizacije/smanjenja potronje.

Za kontrolisano prikupljanje i tretman otpada neophodno je proirenje obuhvataorganizovanog iznoenja komunalnog i kabastog otpadai uvoenje sistema kanti zaindividualna domainstva prvo u prigradskim naseljima, a potom i u ruralnim naseljima.To zahteva i poveanje kapaciteta postojee gradske deponije poveanjem stepenarecikliranja otpada.

Projektom pod nazivom Prikupljajte PET ambalau, spremite je za reciklauoptina Mladenovac je uspeno reila problem deponovanja PET ambalae koja se nemoe razlagati prirodnim putem, a svojim volumenom dodatnooptereuje deponijski prostor. Celokupan projekat je veoma dobro podran i od strane lokalnog stanovnitva. Ni finansijski efekti nisu izostali, te su prihodi od prodaje ove sekundarne sirovinedovoljni da se pokriju trokovi sakupljanja, lagerovanja i mlevenja otpadne PETambalae.

Specijalnoj bolnici za interne bolesti u Mladenovcu ove godine je, u okviru programa Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj, dodeljena maina za preradu idezinfekciju medicinskog otpada ime je reen i dugogodinji problem njegovog bezbednog odlaganja.


29/38


29

Da korienje obnovljivih izvora energije nije samo deo budunosti, govori i primer

Selters banje kojae eksploatacijom geotermalne energije zapoeti ovogodinju grejnusezonu. To e omoguiti dase postojeih 30.000 kvadrata u banji greju mineralnomvodom umesto dosadanjeg korienja mazuta (za grejanje banjskih objekata bilo je

neophodno 250 t mazuta godinje).U pogledu zatite ivotne sredine optine i racionalnije upotrebeelektrine energije

poseban znaaj treba dati i intenzivnijem korienju gasa(gasifikacija naselja uticae nasmanjenje emisije iz individualnih loita) i istraivanju ostalih energetskih potencijala poputsuneveenergije i biomase.

Zajednika saradnja lokalnih vlasti, stanovnitva, kao i preduzea turistike i ostale privrede znatno bi doprinela ouvanju kvaliteta ivotne sredine ime bi se ouvao ikvalitet turistikog proizvoda.


30/38


30

5. MOGUNOSTI RAZVOJA TURISTIKE PONUDE OPTINE

5.1. Problemi dosadanjeg razvoja

Dugogodinja ulaganja u oivljavanje industrijske proizvodnje dovela su do toga da je razvoj turizma u ovoj optini skoro u potpunosti zanemaren. Godinama se nije obraala panjana znaajne turistike resurse, pasu shodno tome izostala neophodna ulaganja urazvoj turizma.

Izuzetno su slabo razvijeni smetajni kapaciteti i u kvantitativnom i u kvalitativnomsmislu. Trenutno jedini raspoloiv i kategorisan hotel (B kategorije) je Selters, a ako setome pridodaju nekategorisani smetajni kapaciteti u nekoliko motela onda je potencijalnim gostima izbor skoro u potpunosti uskraen. Prilikom organizacije veih

manifestacija (Meunarodni festival folklor a, likovna kolonija i dr.) ovaj problemnaroito dolazi do izraaja.

Veina prigradskih naselja nema javnu rasvetu, a i putna mrea je veoma loegkvaliteta (putevi se ne odravaju, a neki jo uvek nisu asfaltirani) to se negativnoodraava na kvalitet dostupnosti.Turistika signalizacija nedostaje na svim punktovima ideonicama.

Dugogodinji problem nadlenosti, kao posledica nereenih imovinsko pravnihodnosa izmeu optine Mladenovac,Sopot i JP Srbijaume, pokazao se kaoograniavajui faktor u dosadanjem razvoju turizma na Kosmaju. Velike prostornemogunosti sa kojima ova planina raspolae najveim delom su neiskoriene.

Selters banja, iako na izgled jedini aktivirani turistiki resurs, jo uvek je gotovoiskljuivo orjentisana na domau tranju. Veina usluga u rehabilitacionom centruSelters pokriva se iz sistema socijalnog osiguranja radnika pa je naglasak stavljen nakvalitet zdravstvene usluge, a znatno manje na kvalitet smetajne, ugostiteljske i zabavne ponude koja ne moe da odgovori zahtevima inostrane tranje.

I pored potencijala, zbog dugogodinjih neulaganja,Koraika banja je trenutno vanfunkcije. Da bi se ovaj turistiki resurs ponovo aktiviraoneophodno je ispitati kapaciteteizvorita mineralne vode i uloiti znaajna finansijska sredstva.

Prirodni potencijal i postojei ugostiteljski objekti na Markovakom jezerunisudovoljni da bi se onoozbiljnije turistiki razvijalo. Trenutno se resursi ovog jezera koristeiskljuivo od str ane lokalnog stanovnitva. Prvi problem vezan je za sam prilaz jezeru, jernisu izgraene staze za peake, a veliki problem imaju i motorizovani posetioci jer nijereeno pitanje parkinga. Na jezeru nema rasvete pa je nona poseta skoro nemogua. Ovo jezero ima letnju sezonu kupanja, ali postojee betonske plae nisu adekvatne (male su istrme, a na betonu setaloi mulj pa su i veoma opasne za kupae), a ne postoje ni


31/38


31

najosnovniji higijensko sanitarni uslovi (javna kupatila, tuevi, esme). Prostor za ribolovnije odvojen od prostora za ostale aktivnosti te u letnjoj sezoni dolazi do njihovogmeusobnog ugroavanja.Jedan od veih problema vezan jei za reavanje imovinsko- pravnih odnosa iz ega proistie i problem nadlenosti. Markovako jezero nalazi se na

teritoriji optine Mladenovac, a povereno je na staranje JVP Srbijavode.Meutim nioptina ni preduzee Srbijavode ne ulau i ne sarauju dovoljno po pitanju razvoja izatite jezera.

Rabrovako jezero je u potpunosti neaktiviran turistiki resurs. Zbognepristupanosti terena i dislokacije u odnosu na gradsko naselje neatraktivno je ak ilokalnom stanovnitvu. Uovom sluaju na tose ne mora gledati kao na nedostatak, jer jeslab dosadanji razvoj sauvao prirodne resurse ovog jezera to je dobra polazna osnovaza njegov budui razvoj.

Brojne manifestacije i bogato kulturno-istorijskonaslee ovog podruja prolaze

nedovoljno zapaeno u iroj javnosti.Jedan od problema dosadanjeg razvoja turizma u optini jeste i nedostatak turistiki

obrazovanog kadra kao i odsustvo saradnje kljunih aktera razvoja .


32/38


32

5.2. Mogunosti razvoja turistike ponude i razliitih vidova turizma

Turistiki resursi optine Mladenovac pruaju mogunost turistima da istovremenouivaju u blagodetima planine, jezera, banja, okolnih sela i kulturno-istorijskog naslea. Veoma povoljan saobraajno-geografski poloaj optine i brojneneiskoriene turistike atraktivnosti predstavljaju veliki potencijal za razvoj razliitih vidova turizma.

Zdravstveni turizam - predstavlja jedan od znaajnih trendova dananjeg turizma. Ovajvid turizma donekleima svoju tradiciju u Selters banji i za sada je orjentisan iskljuivo nadomau tranju. Ukoliko se realizuju predvieni planovi o povezivanju Selters iKoraike banje stvorie se uslovi (proirenje banjske teritorije) za razvojsportsko-rekreativnih i turistikih sadraja namenjenihsve popularnijem wellness turizmu. Turistikoji preferiraju zdravstveni i wellness turizam, pored oporavka i rehabilitacije odnosnoodravanja i podizanja psihofizikog zdravlja kao glavnih motiva dolaska, vole da se bave i aktivnostima na otvorenom (peaenje, biciklizam) i da upoznaju kulturno-istorijsko naslee sredine u kojoj se nalaze, a esto su zainteresovani i za kratke izlete uokolini zbog ega je znaajno da se ova ponuda povee i sa ostalim atraktivnostimaoptine.

I zletniki i rekreativni turizam - mogue je razvijati na Kosmaju, Markovakom iRabrovakom jezeru.Ureenjem prostora i izgradnjom odgovarajuih sadraja poveao bi se broj moguih aktivnosti koje sutrenutnoveoma ograniene. Pri tom je vano dasvaki od ovih lokaliteta turistima ponudi drugaije iskustvo/doivljaj to e se postiidiversifikacijom sadraja.

Dei ji i omladinski turizam - usko je povezan sa izletnikim i rekreativnim turizmom paga je mogue razvijati na istim lokacijama. Izgradnjommanjeg deijeg kampa po sistemu kole u prirodi i postavljanjem tzv. balona sa terenima za fudbal, koarku ili tenis ovajvid turizma ne bi zavisio od vremenskih uslova i mogao bi se realizovati tokom celegodine.

Ribolovni turizam - mogue je razvijati na Markovakom i Rabrovakom jezeru. Tozahteva kreiranje prostora za ribolov i njegovo fiziko odvajanje od prostora predvienogza ostale aktivnosti kako ne bi dolo do njihovog meusobnog ugroavanja. U ciljuzatite riblje populacije veoma je vano kontrolisati lov ribe propisivanjem strogih pravila i metoda lova (oprema koja moe da se koristi, vrsta i koliina ribe koja moe dase lovi i ponese i dr.).

Tranzitni turizam - povoljan saobraajno-geografski poloaj optine Mladenovac pruamogunost da se du postojeih tranzitnih saobraajnica, od kojih najvei znaaj imamagistralni put M 23, formira ponuda (benzinske pumpe, servisne stanice, restorani,moteli,menjanice i dr.) koja e zadovoljiti potrebe putnika u tranzitu. Izgradnjom tzv.umadijske magistrale ova vidturizma e jo vie dobiti na znaaju.


33/38


33

Ruralni turizam - razvoj ruralnog turizma za sada treba da se bazira na organizovanjuvikend tura na seoskim gazdinstvima u podnoju Kosmaja. Jednodnevni izleti s jednestrane pruili bi mogunostturistima da uivaju u ruralnoj scenografiji, autohtonimspecijalitetima i tradicionalnoj gostoljubivosti lokalnog stanovnitva, a sa druge strane

lokalno stanovnitvo bi se postepeno navikavalo na turiste i vrlo brzo bi uvidelo sve prednosti seoskog turizma. Dalji razvojnee zahtevati vea finansijska ulaganja ukolikose stare kue u seoskim domainstvima prilagode potrebama turista. Na taj nain e seouvati i autentinost ovog podruja. S obzirom na blizinu beogradskog trita imogunosti za razvoj ovog vida turizmatrebalo bi podsticati seosko stanovnitvo daorganizovanozapone proizvodnju organske hrane.

Kulturni turizam - u optini Mladenovac ne moe se razvijati samostalno tj. bez povezivanja sa ostalim vidovima turizma. Kulturni turizam trebalo bi da bude dopunaostalim vidovima turizma s obzirom da je za veinu turista obilazak kulturno-istorijskognaslea usputna aktivnost. Neophodno je osmisliti animaciju i kreirati atraktivnost

kulturnog naslea objedinjenog sa prezentacijom lokalne kulture. Razvoj ovog vidaturizma imae vei znaajukoliko se povee sa kulturno-istorijskim nasleem drugihoptina ili gradova u cilju organizovanja lokalnih i nacionalnih kulturnih itinerera.

Kongresni turizam - manje poslovne skupove ili seminare naroito iz oblasti medicinemogue je organizovati u Selters ban ji koja ima savremeno opremljen amfiteatar sa 160mesta i hotel za smetaj gostiju.

Razvojturistike ponude i razliitih vidova turizma u optini Mladenovac zavisieiskljuivo od budueizgradnje odgovarajuih sadraja i zahtevaturistiketranje, zbogega prethodnu podelu treba shvatiti vrlo uslovno.


34/38


35/38


35

Optinska uprava i destinacijska agencija bi trebalo da podstiu i pomognu

formiranje klubova za razliite turistike i rekreativne aktivnosti, preko kojih bi seostvarivala kontrola pritisaka turista na okruenje i olakala edukacija korisnika (turista)o znaaju i merama zatite ivotne sredine i naslea.

Pored optinske uprave Mladenovca i novoformirane destinacijske agencije,znaajnu ulogu u upravljnaju odrivim razvojem turistike destinacije imaju sledeegrupe aktera u domenu:

- zatite ivotne sredine optinska sluba i Sekretarijat za zatitu ivotnesredine Grada Beograda, Uprava za ivotnu sredinu Ministarstva ivotnesredine i prostornog planiranja, Republiki fond za ivotnu sredinu,Republika agencija za zatitu ivotne sredine, turistike organizacije Grada ioptine, preduzea turistike privrede, nevladine organizacije u Beogradu ioptini i dr.,

-

zatite prirodnog i kulturnog naslea Republiki i Gradski zavod za zatituspomenika kulture, Zavod za zatitu prirode Srbije, Sektor za zatitu kulturne batine Ministarstva kulture, staraoci dobara,nevladine organizacije, turistikeorganizacije Grada i optine, preduzea turistike privrede i donatori,

- ruralnog razvoja Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede,sluba optinske uprave i Sekretarijat za privredu Grada Beograda, regionalnakancelarija za ruralni razvoj, zadruge/asocijacije poljoprivrednika i dr.,

- infrastrukturnog ureenja prostora nadlena optinska javna preduzea idirekcije za graevinsko zemljite, puteve, vodovod i kanalizaciju, zelenilo ikomunalni otpad, republika javna preduzea za puteve i eleznicu,elektrodistributivna preduzea u optini i Gradu i dr.,

- ureenja i izgradnje prostora optinska uprava i direkcija za urbanizam igraevinsko zemljite,

- javnih slubi optinska sluba i gradski sekretarijat za zdravstvo, kulturu iobrazovanje, optinski dom kulture i zdravstvene ustanove, donatori i dr., kaoi mnogi drugi.

Optinska uprava i destinacijska agencija, u saradnji sa obrazovnim institucijama,domom kulture i nevladinim organizacijama, trebalo bi da razvijaju programe zaedukaciju i uenje kroz itav ivot o zatiti ivotne sredine i naslea, kontroli kvaliteta proizvoda, pruanju turistikih usluga i sl.


36/38


36

ZAKLJUAK

Veoma povoljan saobraajno-geografski poloaj, prirodni i antropogeni turistikiresursi optine Mladenovac nisu dovaljan preduslov za razvoj turizma. U proteklom periodu nije dovoljno uraeno na zatiti, poveanju dostupnosti i atraktivnosti turistikihresursa. Nije se vodilo rauna ni o zatiti ivotne sredine i turistikih resursa od pritisakadrugih aktivnosti (industrije i saobraaja). Iako reavanje ovih problema u neku ruku predstavlja izazov, koristi koje se mogu ostvariti razvojem turizma za ekonomski isocijalni prosperitet ovog podruja nisu zanemarljive.

Izgradnja odgovarajuih sadraja, kreiranje tematskih itinerer a i njihova promocijaod kljunog su znaaja da bi se privukli turisti. Svaki lokalitet/turistiki resurs turistimamora da ponudi drugaije iskustvo/doivljaj, pa samim tim i mogunost da sami kreirajuturistiki proizvod.

Razvoj turizma u optini Mladenovac bi trebalo da bude usmeren na objedinjavanje ponude sa drugim turistikim destinacijama u Turistikoj regiji umadijske planine ucilju zajednikog nastupa na tritu. Naroito je znaajno da se ponuda Selters iKoraike banje objedini sa ponudom banjskih centara u okruenju, ali i da sediversifikuje u odnosu na ponudu Bukovike banje i Palanakog Kiseljaka, kako bi sve banje bile konkurentne, pre svega, na beogradskom tritu.

Budui razvoj turizma u optini Mladenovac trebalo bida se zasniva na tri principa.Prvi je uvoenje ekoloke svesti, to jest ideje o neophodnosti ouvanja prirode i ivotnesredine kao preduslova za razvoj turizma. Drugi princip je kreiranje prepoznatljivihturistikih proizvoda na kojima e se bazirati razvoj turistike destinacije optineMladenovac. Trei princip je da razvoj kvalitetnog turistikog proizvoda podrazumevaodrivi proizvod i potronju, a time i odrivu turistiku destinaciju.

Polazei od vrlo slabog stanja planske i razvojne dokumentacije optine, prioritet jeda se uradi Prostorni plan optine, Program odrivog razvoja turizma i Akcioni plan zazatitu ivotne sredine (LEAP).

Neophodno je razgraniiti nadlenosti i obaveze postojeih i buduih/novih aktera u planiranju i upravljanju odrivim razvojem turizma na podruju optine. Uspean razvojturizma u optini Mladenovac zahteva blisku saradnju i usklaivanje interesa svih nivoaupravljanja (republiki, gradski i lokalni), lokalnog stanovnitva, turistike ikomplementarne privrede, razliitih udruenja/asocijacija, nevladinih organizacija i dr.

Kljuni akter u domenu turizma bi trebalo da bude meuoptinska Agencija zarazvoj turizma, kojoj bi optine prenele deo svojih nadlenosti u domenu upravljanjaodrivim razvojem turistikih prostora na podruju optine, a naroito monitoring ikontrolu razvoja turizma. Ova agencija bi preuzela i poslove postojeih optinskihturistikih organizacija, ili bi ove organizacije razvile dobru koordinaciju aktivnosti i


37/38


37

akcija na realizaciji programa odrivog turizma. U prvoj fazi, razvoj agencije bi trebaloda bude podran od strane drave (gradske i optinske uprave), a potom bi poslovi narealizaciji programa odrivog razvoja turistike destinacije mogli da se odvijaju i uzukljuivanje privatnog sektora, ili da se ugovorom poveravaju privatnom sektoru.

Prioritet je da se formira, razvija i odrava informacioni sistem turistike destinacije,radi praenja razvoja turizma, njegovog uticaja na turistike resurse i ivotnu sredinu imonitoringa napretka u ostvarivanju programa odrivog razvoja turizma.

Kompletna destinacija ima potencijal za razvoj zdravstvenog, wellness, kulturnog irekreativnog turizma, koji kroz diverzifikovane i fleksibilne programe treba da buduusmereni, prvenstveno, na beogradsko trite.


38/38


Literatura

Regionalni prostorni plan administrativnog podruja Beograd (2004) , Slubenilist grada Beograda, broj 10/04

Generalni plan Mladenovca 2021 ., Slubeni list grada Beograda, broj 9/05 Prostorni plan Republike Srbije, Slubeni glasnik republike Srbije, broj 13/96 Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu - Institut za prostorno planiranje,

Mladenovaki Selters- strategija razvoja , Beograd, 2003. Regional environmental center, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, Gradski

zavod za zatitu zdravlja,Kvalitet ivotne sredine grada Beograda u 2005. godini ,Standard 2, Beograd, 2006.

Republiki zavod za statistiku Srbije,Optine u Srbiji 2007 , Beograd, 2008. Turistika organizacija Mladenovac, Mladenovac turistiki potencijal , TOM

publikacija, VD Luki, Mladenovac, 2007.

Turistika organizacija Mladenovac,Predlog smernica za izradu stategije razvojaturizma optine Mladenovac do 2020.godine , Mladenovac, 2007. Turistika organizacija Mladenovac, Inicijativa za razvoj seoskog turizma u

podnoju Kosmaja , Mladenovac, 2007. Horwath Consulting Zagreb, Ekonomski fakultet Beograd, Ministrastvo trgovine

turizma i usluga Republike Srbije, Strategija razvoja turizma Republike Srbije - prvi fazni izvetaj , Beograd, 2005.

Popesku J., Menadment prirodnih i kulturnih resursa , ispitni materijal, Beograd,2005.

Popesku J., Menadment turistike destinacije, ispitni materijal, Beograd, 2006.

Internet:

www.srbijasume.co.yu www.natureprotection.org.yu www.heritage.sr.gov.yu www.belgradeheritage.com www.urbel.com www.mladenovac.org.rs www.tom.co.yu www.merr.sr.gov.yu www.sopot.co.yu www.mladenovac.info www.mladenovac.com www.rehabilitacija.com

Documents

DR - Mogućnosti za održivi razvoj turizma opštine Mladenovac.pdf