POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS

s u b o t a - n e d e l j a , 1 0 - 1 1 . j u l a 2 0 1 0 .

Neke investicije koje sam obe}ao suzapo~etete, a neke bi trebalo uskoro da

budu realizovane. Kosjeri} bi trebalo dapreporode investicije u oblasti proizvodnjegra|evinskog materijala, prerade vo}a,seoskom i sportskom turizmu, za {ta jeStrategijom ekonomskograzvoja od 2010. do 2014.godine, koju je lokalniparlament usvojio,predvi|eno 32.93 milionaevra - ka`e za Danaspredsednik op{tine mrDragan Vujadinovi},priznati ekonomista,autor serijala knjiga podnazivom Obrnutaekonomija, kolumnista inekada{nji narodniposlanik DS,

poru~iv{i da taj gradi} ima dobru perspektivu,za ~ije ostvarenje su potrebni stru~ni, a nepartijski kadrovi.

Obe}ano uglavnom ura|eno

- Krajem jula trebalo bi da po~neeksploatacija dijabaza, retkog gra|evinskog

kamena, na lokaciji Tavani, a investotorje Inter kop iz [apca u partnerstvu sanema~kom firmom za proizvodnjupru`nih pragova. To preduze}e zaposli}e50 radnika i proizvodi}e 300.000komada pragova godi{nje, {to je veoma

va`no jer }e uslediti rekonstrukcijapruga u Srbiji. Druga velika investicija je

fabrika eletronskih mera~a te~nosti u halinekada{njeg preduze}a

Kristal, u koju }e na{sugra|anin Mi}ko

Jeftovi},investirati sa

partnerima iz [vedske. U njoj }e biti zaposlenotako|e pedesetak radnika, od kojih }e najve}ideo biti elektroin`enjeri, a gotovo kompletnaproizvodnja je preliminarno ugovorena za ruskotr`i{te. Tre}a investicija je fabrika briketa nalokaciji nekada{njeg GP Grad, na povr{ini odpet hekrata, za {ta je zainteresovan ZoranDrakuli}. Nedavno je otvorena i velika fabrikavo}nih rakija Destilerija Zari}, vlasni{tvo VujiceZari}a, koja }e otkupljivati dve tre}ine rodavo}arske proizvodnje iz na{eg kraja, a njenkapacitet je tri miliona litara. Imali smo 15hladnja~a, a trenutno se gradi {est ili sedamnovih, pa }e njihov ukupan kapacitet biti okosedam hiljada tona maline. Pove}an je i brojzasada, tako da bi u Kosjeri}u, po trenutnim

cenama, proizvo|a~ka vrednostmaline trebalo da bude oko 10miliona evra.

DRAGAN VUJADINOVI]:Imamo perspektivu, potrebni su nam stru~ni ljudi

OSNOVNI CILJEVIEKONOMSKOG RAZVOJA

OP[TINE KOSJERI] U PERIODU

OD 2010. DO 2014. GODINE

�Zaustavljanje demografske depresije ismanjivanje stope nezaposlenosti za 50 odsto(sa hiljadu na pet stotina), uklju~uju}i i vra}anjedela mladih i obrazovanih ljudi;�Unapre|enje primarne poljoprivredneproizvodnje (zasadi malina i {ljiva, sto~arstavo) i{to br`i po~etak rada punim kapacitetompreduze}a za preradu - Fabrike vo}nih rakijaDestilerija Zari} i Klanice Div~ibarac d.o.o, novihhladnja~a, mlekara, su{ara...�Po~etak rada preduze}a za eksploatacijudijabaza na lokalitetu Tavani (mogu}e zaposlitioko 200 radnika) i aktiviranje novihpotencijalnih investicija - Fabrika briketa nalokalciji Grada; Fabrika elektronskih mera~a uhali Kristal; Fabrika vode u Dubnici i stovari{tavode u Kosjeri}u, Tehni~ki centar kompanijeDunav, Fabrika betonske galanterije Inter kop[abac, hotel Skrape` firme N.S.T, izgradnja minihidrocentrala i drugih objekata koji koristeobnovljivu energiju kao i pospe{ivanje svihdrugih oblika preduzetni{tva;�Zna~ajno pove}anje kori{}enja postoje}ihsme{tajnih kapaciteta u ruralnom turizmu,njihovo dalje pro{irenje i {to br`a realizacijainfrastrukturnih projekata u funkciji razvojaruralnog turizma (brana i jezero u Nedi}ima,turisti~ki put Nedi}i - Div~ibare, Skakava~kabanja, izgradnja mini akva parka kodolimpijskog bazena, rekonstrukcija turisti~kogputa Kosjeri} - Brdo Grad itd);�[to ve}a ulaganja u rekonstrukciju i izgradnjulokalne infrastrukture sa akcentom na kapitalneinvesticije u gradu - vodovod, gasifikacija,dalekovod i trafostanica Zeki}i, rekonstrukcijaulica i sli~no, i pove}anje kvaliteta `ivota useoskim sredinama (dovo|enje op{tinskih inekategorisanih puteva u pristojno stanje,ure|ivanje vodovoda, popravka i stavljanje ufunkciju zadru`nih domova itd);�^uvanje kvaliteta `ivotne sredine kao jedneod osnovnih pretpostavki odr`ivog razvojaop{tine Kosjeri} i neprihvatanje bilo kakvihaktivnosti (spaljivanje komunalnog otpada i sl),ukoliko se time ugro`ava zdravlje gra|ana i`ivotna sredina.

Moj osnovni zahtev bio je da se politika ne me{a u funkcionisanje op{tinske uprave i javnih preduze}a: Dragan Vujadinovi}

�Strana 2K

Urednik Dragan Sto{i}, tekst i fotografije Nenad Kova~evi}, korektura Marjana Jak{i}, Nada Ka~ar, prelom Zoran Spahi}

3 KK2 KKs u b o t a - n e d e l j a , 1 0 - 1 1 . j u l 2 0 1 0 .

kosjeri} danas

Pored toga, velika klanica firme Div~ibarac uRa`ani, ~ija je izgradnja u fazi zavr{nih grubihradova, apsorbova}e i sto~nu proizvodnju sa na{egpodru~lja i prva faza porizvodnje trebalo bi dapo~ne do kraja ove godine. Poku{avamo dao`ivimo i druga podru~ja na{e op{tine,prvenstveno podsticajem razvoja seoskog turizma.� Pre godinu dana, kada ste izabrani zapredsednika op{tine, obe}ali ste i investicije uoblasti komunalne infrastrukture, poput

magistralnog vodovoda, de~jeg vrti}a... [ta jeod toga ura|eno?

- Zavr{en je vodovod, investicija od 56 milionadinara, koju smo realizovali sa Direkcijom za vodeMinistarstva poljoprivrede, {umarstva ivodoprivrede, a skromna sve~anost povodompu{tanja u rad bi}e tokom obanskih dana.Zavr{avamo de~ji vrti}, investiciju od 20 milionadinara, uz sufinanaranje NIP, pa }e stotinak dece,koja su na ~ekanju, od 1. septembra ove godinekrenuti u obdani{te. Ipak, gre{kom nismoplanirali opremu za vrti}, ali mora}emo daobezbedimo novac da i to zavr{imo. U toku jeasfaltiranje ulice Mileve Kosovac, {to ko{ta 20miliona dinara, a za par dana treba da po~nu iradovi u ulicama Hajduk-Veljkovoj i AleksePopovi}a, {to }e ko{tati tako|e 20 miliona dinara,a zavr{ili smo dva kilometra puta za brdo Grad,{to je investicija od devet miliona dinara. Zaulaganja u mesne zajednice odvojili smo 30miliona dinara uz u~e{}e me{tana 30 do 40 odsto,ali op{tina se ne me{a u to {ta }e se u kojoj mesnojzajednici raditi, ve} na{e slu`be samo kontroli{uradove i nabavke.

Onaj ko radi bi}e nagra|en

� Govori se da posao predsednika op{tineobavljate poput menad`era u nekompreduze}u, a morali ste i da ka`njavateslu`benike. Da li je time pobolj{an rad javnogsektora?

- Uveo sam varijablu od 0.8 do 1.2 odsto i poredtoga {to su mi govorili da to nije po zakonu,smatram da je to logi~no i potrebno, jer tr`i{naekonomija po~iva na tome da onaj ko radi budenagra|en, a onaj ko ne radi dobija manju platu. Biloje otpora, ali uspeli smo. Rekao sam im da mogu dame tu`e, ali ube|en sam da radim pravedno. Nemaka{njenja, nema reprezentacije, svi moraju da rade ito va`i za sve, pa i za mene. Mislim da smo napravilidiskontinuitet i da se u op{tinskoj upravi pona{amokao u firmi u kojoj svako mora da odgovara za svojrad i po{tuje rokove.� Kako je re{en problem prekobrojnih ulokalnoj administraciji i javnom sektoru?

- Broj zaposlenih u upravi i javnimustanovama u skladu je sa kriterijumima uodnosu na broj stanovnika. U op{tinskoj upravi ijavnim ustanovama imamo 56 zaposlenih, ~ije seplate ispla}uju iz bud`eta, a u javnimpreduze}ima, koja sama sebe finansiraju, radi 60radnika. Pro{le godine osmislili smo programtehnolo{kog vi{ka i svega jedanaestoroslu`benika je dobrovoljno napustilo radno mesto,ali odustali smo od toga zbog te{ke ekonomskekrize i zbog toga {to to niko drugi u Srbiji nijeuradio. Ipak, to je nu`no da bismo stvorili usloveza prijem stru~nih ljudi. Na`alost, ljudi su sezapo{ljavali po partijskoj ili rodbinskojpripadnosti, tako da imamo ljude sakavlifikacijama koje nam nisu potrebne, anemamo pravnike, ekonomiste, in`enjere,informati~are i druge stru~njake.� Vladaju}u koaliciju, koja ima tesnu ve}inu ulokalnoj skup{tini, ~ini nekoliko stranaka. Da lije mogu}e zanemariti njihove interese?

- Moj osnovni zahtev bio je da se politika neme{a u funkcionisanje op{tinske uprave i javnihpreduze}a. U po~etku je bilo problema, ali i tosmo re{ili. Lansirao sam pravilo „cifre ispredpolitike“ i to se po{tuje. To zna~i da Vujadinovi}ni bilo koja partija ne mogu da odre|uju {ta }e seraditi, ve} }e se raditi ono {to je predvi|enobud`etom. S druge strane, mislim da niko oddirektora javnih preduze}a nisu ~lanovi partija.Izabrali smo ih na konkursima, a ve}inu nismomenjali. Mo`da bi neke trebalo promeniti, ali neda bi na ta mesta do{li partrijski ljudi, nego boljimenad`eri. Partokratija je ne{to najtu`nije {to jeSrbiju zahvatilo posle 2.000 godine, pa se ljudipona{aju onako kako im partija naredi. Ja neslu`im nijednoj stranci, ve} isklju~ivo gra|anima,

radim po zakonu i niko nema privilegije poosnivu strana~ke pripadnosti, ve} se cenestru~nost i u~inak. Ipak, glavne odluke u SO suusvajane tesnim skup{tinskom ve}inom. Te{kosam podnosio i kritike od pripadnika opozicije,koje nisu bile opravdane, jer znaju da sampotpuno posve}en poslu. Ipak, navikavam se i natakvu vrstu okru`enja.� Bud`et Kosjeri}a je 330 miliona dinara, {to uodnosu na broj stanovnika nije mali iznos.Koliki deo te sume je planiran za platezaposlenih i ostale tro{kove, a koliko jepredvi|eno za infrastrukturu?

- Tro{kovi op{tinske uprave, javnog sektora iplate zaposlenih ~ine 40 odsto, a 60 odsto bud`etaje planirano za infrastrukturu i Fond za razvojpoljoprivrede. Kosjeri} je po tom odnosu me|uretkim lokalnim samoupravama u Srbiji. Osmislilismo i sopstvene programe za zapo{ljavanje. Sa 50odsto finansiramo anga`ovanje jedanaestpripravnika u preduze}ima. Primili smo i desetvolontera u op{tinsku upravu i javni sektor. Nakonkurs se javilo dvadeset petoro, pa }emo mo`daanga`ovati i nove volontere. Osim dr`avnog

konkursa za samozapo{ljavanje imamo i na{konkurs. Sa Univerzal bankom potpisali smoprotokol, tako da op{tina pla}a polovinu kamateza kredite lokalnim preduzetnicima, za {ta smoplanirali 30 miliona dinara. Taj iznos je potro{en,pa }emo obezbediti jo{ 20 miliona dinara, kakobismo u ovom veoma te{kom ekonomskomtrenutku pomogli preduzetnicima.

Realne {anse za razvoj u tri oblasti

� Tranzicija i te{ka ekonomska kriza u~inili suda mnogi gra|ani nemaju za osnovne potrebe.Kolika su izdvajanja iz bud`eta za za{titusiroma{nih?

- Usvojili smo Strategiju socijalne za{tite od2010. do 2014. godine, ali i odluku o posebnim ipro{irenim pravima. Osim mera standardnesocijalne za{tite, koje su zakonom propisane,planirali smo 15 miliona dinara godi{nje zanekoliko programa iz te oblasti. Sigurni smo danismo svima pomogli, ali insistiram na tome dane poma`emo samo onima koji takvu pomo}stalno tra`e, ve} da do|emo i do onih kojima je

pomo} neophodna, a ne tra`e je, a takvih jenajvi{e u selima. Ispla}ujemo jednokratnesocijalne pomo}i i to isklju~ivo preko Centra zasocijalni rad, koji o tome odlu~uje na osnovuodre|enih kriterijuma i u saradnji sa Crvenimkrstom.� Proteklih godina gra|ani Kosjeri}a inevladine organizacije ukazivali su na problemaerozaga|enja, za {ta su posebno prozivalicementaru. Kakav je danas odnos lokalnesamouprave i te fabrike?

- Pre pet godina gra|ane je uznemirilo to {to tafabrika kao gorivo koristi petrol koks. Tada supotpisani ugovori sa cementarom i njena je obavezada u bud`et upla}uje 30 miliona dinara za razvojloklane samouoprave, {to ona ~ini. Novina uZakonu o za{titi ivotne sredine je uvo|enjeekolo{ke takse, koja predvi|a da cementara odvaja~etiri promila od poslovnog prihoda. Sve {to jedugovala, fabrika je uplatila, nakon na{ih dokaza danijedan dinar od toga nije utro{en za tro{kove, ve}za infrastrukturne projekte. Saradnja je dobra ifabrika u~estvuje u finansiranju mnogih projekata,podr`ava sve manifestacije, pa i obanske dane,

kulturu i sport, a nadamo se da }e obezbediti polabud`eta za KK Crnokosa. S druge strane, javnost jeuznemirena zbog potencijalnog uvo|enjaspaljivanja komunalnog otpada u fabrici, nakon {tosu predstavnici Ministarstva za za{titu ivotnesredine i cementne industrije potpisalimemoradnum. SO Kosjeri} usvojila je zaklju~ak dase fabrici ne dozvoli spaljivanje komunalnogotpada, ali on za fabriku nije obavezuju}i, jer se toure|uje zakonom. Ipak, va`no je da se na{askup{tina o tome izjasnila i sada i{~ekujemo {ta }ebiti. U me|uvremenu, Ministarstvo za za{titu`ivotne sredine obezbedilo je deset miliona dinara

za kontinualni monitoring, pa }e gra|animasvakodnevno biti dostupni podaci o aerozaga|enju.� Kako re{iti problem zaga|enja i preduze}a izhemijske industrije, posebno cinkare izpreduze}a „Elkok“ na {ta gra|ani tako|eukazuju i tra`e pomo}?

- Poslovodstvo tvrdi da je sve u dozvoljenimgranicama, a gra|ani ukazuju na posledice.Nemam re{enje, a va`no je da se na|eargumentacija i utvrdi istina. Deo gra|anasumnja u njihova merenja, jer ne verujurezultatima jedne agencije iz Jagodine, a iz Elkokauzvra}aju - uzmite vi pa merite i platite merenja.Mislim da je potrebno utvrditi istinu i ondapreduzeti potrebne mere.� Ako Kosjeri} trenutno ima 1.000nezaposlenih i oko 1.600 penzionera, a radisvega 2.200 ljudi, od kojih oko 400 radnikaCementare Titan imaju pristojne plate uproseku oko 63.000 dinara, gde je ishodi{teva{eg optimizma?

- U tome {to Kosjeri} ima realne {anse zarazvoj i to u tri oblasti - industriji gra|envinskogmaterijala, preradi poljoprivrednih proizvoda iseoskom turizmu. Imamo olimpijski bazen, dvafudbalska igrali{ta, sportsku halu, ~ijarekonstrukcija treba da po~ne za nekoliko danakako bi KK Crnokosa mogao da se takmi~i uprvoj ligi. Trebalo bi da privu~emo investitore ida takve {anse postanu stvarnost. Najmanje 500ljudi trebalo bi da se zaposli u naredne dve-trigodine, a da li }e se to dogoditi zavisi samo odnas, na{eg znanja i rada. Imamo sjajne {anse i zaseoski turizam, ali u~inci su slabi, jer namnedostaju stru~ni ljudi da na{e {anse pretvore urealan `ivot. �

Kosjeri} se nalazi u Zlatiborskom okrugu, u za-padnoj Srbiji, na pola puta izme|u Valjeva i U i-

ca, u podno`ju Maljena, Povlena, Crnokose i JeloveGore, na nadmorskoj visini od oko 400 metara. Kroznjega proti~u reke Skrape i Kladoriba. Skoro dve tre-}ine stanovni{tva `ivi na seoskom podru~ju. U blizi-ni su turisti~ki centri Div~ibare, Tara i Zlatibor.

U srednjem veku bio je deo dr`ave Nemanji}ado pada Srbije pod tursku vlast 1463. godine. Ta~novreme naseljavanja dana{njeg prostora koje obu-hvata op{tinu ne mo`e se sa precizno{}u utvrditi.Istori~ari navode da se ta oblast osetnije naseljava-la uo~i narodne pobune, poznate kao Ko~ina kraji-na, u drugoj polovini 18.veka.

Ime grada poti~e od doseljenika porodice Kosijeriz Crne Gore, odnosno, kako predanje ka`e, Anto-nije Kosijer je u to podru~je do{ao sa svoja tri sina.Polovinom 19. veka razvija se zanatstvo i ugostitelj-stvo (za varo{ Kosjeri} je progla{en 1893. godine),po~inje ubrzano da se razvija izgradnjom pruge Be-ograd - Bar, koja je pu{tena u saobra}aj 1972. godi-ne. Kosjeri} je op{tina sa najve}im standardom uZlatiborskom okrugu, zahvaljuju}i uspe{nom po-slovanju Fabrike cementa Titan. Poznat je po poljo-

privredi, posebno po proizvodnji maline, ali i poproizvodnji prirodnih rakija sa za{ti}enim geograf-skim poreklom i potencijalima u seoskom i sport-skom turizmu.

Me|u njazna~ajnijim kulturno-istorijskim spo-menicima je Crkva brvnara, posve}ena svetom \or-|u, a koja se nalazi u selu Se~a Reka, u blizini grada.Veruje se da poti~e iz 15. veka, a dana{nji izgled do-bila je 1812. godine. Tu je i zdanje Turski han iz1854. godine i pod za{titom je dr`ave. Ispred hana

je i spomenik Antoniju Kosijeru, za koga se verujeda je prvi doseljenik, a time i osniva~ Kosjeri}a.

Kosjeri} je i rodno mesto zna~ajnih ljudi. U seluRa`ana ro|en je general Svetomir \uki} (1882 -1968), osniva~ Srpskog olimpijskog komiteta 1910.godine u Beogradu i na{ prvi ~lan Me|unarodnogolimpijskog komiteta.

Velika slikarka Liza Mari} Kri`ani}, tako|e je ro-|ena u Kosjeri}u 1905. godine. Zavr{ila je francuskijezik na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a slikar-stvo je usavr{avala u Parizu i Londonu. Njeno sli-karstvo kriti~ari su ocenili kao poetski realizam, a1992. godine Kosjeri}ani su se odu`ili velikoj slikar-ki vrativ{i je iz zaborava 1992. godine, deset godinanakon njene smrti, kada su otvorili legat sa oko pe-desetak njenih dela.

Kosjeri} je danas varo{ica, ~ije stanovnike mu~eisti ili sli~ni tranzicioni problemi, kao i sve gra|aneSrbije, ali i varo{ica koja ima perspektivu u industri-ji gra|evinskog materijala, preradi vo}a, seoskom isportskom turizmu. Nedavno je Skup{tina op{tineusvojila Strategiju ekonomskog razvoja Kosjeri}aod 2010. do 2014. godine, kojom su predvi|ene in-vesticije u iznosu od 32.93 miliona evra. �

Pomo} poljoprivrednicimaImamo op{tinski Fond za razvojpoljoprivrede kojim smo predvideli 16miliona dinara za razne programe. Poredtoga, tu je i fond od 20 miliona dinarafomiran na osnovu posebnog ugovora sadr`avom. Po pet miliona dinara obezbe|ujuop{tina i dr`ava, a ostatak banka. Uskoro}emo raspisati konkurs za kreditiranjepoljoprivrednika, uklju~uju}i i seoskiturizam. Pro{le godine takve kredite uiznosima od 1.000 do 1.500 evra koristilo je30 poljoprivrednika. Oni koji nisu uspeli daih dobiju, jer je bilo prijavljeno njih oko sto,dogovorili smo se da konkuri{u kod banke,a op{tina }e pla}ati deo kamate. Znam da tonije mnogo, ali poku{avamo da pomognemopoljoprivrednicima.

Partokratija je ne{tonajtu`nije {to je Srbijuzahvatilo posle 2000.godine, pa se ljudipona{aju onako kako impartija naredi. Ja neslu`im nijednoj stranci,ve} isklju~ivo gra|anima,radim po zakonu i nikonema privilegije po osnovustrana~ke pripadnosti, ve}se cene stru~nost i u~inak

VUJADINOVI]:Imamo perspektivu, potrebni su namstru~ni ljudi

Nastavak sa strane 1K

Planirana investiciona ulagawa Kosjeri} - op{tina sa najve}im standardom u Zlatiborskom okrugu

BrojkePovr{ina 358 kvadratnih kilometaraBroj stanovnika 12.500Broj zaposlenih 2.200Broj nezaposlenih 1.020Broj penzionera 1.611Godi{nje se ra|a 80-100 deceGodi{nje umire 300 ljudiProse~na plata 39.473 dinaraLokalna vlast DS-SPS-PUPS-SPO

ZOOM

Nedavno je u Kosjeri}u otvorena Destilerija Zari}, vlasnika Vuji-ce Zari}a, koja }e godi{nje proizvoditi tri miliona litara vo}nih ra-kija sa za{ti}enim geografskim poreklom iz kosjeri}kog kraja.Proizvodi savremene tehnologije, uz po{tovanje evropskih stan-darda i u luksuznoj ambala`i, ve} su prona{li kupce {irom sveta.

Cementara Titan

Spomen-~esma Svetomiru \uki}u

4 KK s u b o t a - n e d e l j a , 1 0 - 1 1 . j u l 2 0 1 0 .kosjeri} danas

Trideseti, jubilarni obanski dani ove godinevra}aju se na brdo Grad, gde su nastali, a

prema re~ima Dragana Vuji}a, predsednikaOrganizacionog odbora te menifestacije, koji jei zamenik predsednika op{tine, taj prostor jepripremljen da prihvati sve goste.

- Posle Sabora truba~a u Gu~i, ^obanski dani

su najzna~ajnija manifestacija koja neguje etnosadr`aje i na{e nasle|e. Me|utim, proteklihnekoliko godina po~ela je da gubi zna~aj upravozbog promena mesta odr`avanja, a i program seizmenio. Ranije su bila takmi~enja frula{a,folklora, sportske igre, ali neke od tih sadr`ajasu preuzeli drugi. Ipak, zadr`ali smo jedan odnajzna~ajnijih programa, a to je staro pevanje uSrba, {to bi i dalje trebalo da bude centralniprogram u okviru obanskih dana - podse}aVuji} i navodi da }e ovog puta, osimuobi~ajenih sadr`aja, u revijalnim programugostovati Konji~ki klub iz Bajine Ba{te i jednapatrola Konji~ke brigade MUP Srbije.

Na{ sagovornik isti~e da je ka brdu Grad

asfaltiran put, postoje i alternativni pravci,postavljena je javna rasveta, sanitarneprostorije, a nedavno je izgra|en vodovod.

- Pou~eni iskustvom iz ranijih godina, kadapostoje}i put nije mogao da primi saobra}aj uoba smera, ove godine obezbedili smoalternativne pravce. Dolazak na brdo Grad je ujednim, a odlazak u drugom pravcu - ka`e Vuji} idodaje da je ure|en prostor za parkiranje, takoda ne}e biti problema za prihvat i do 5.000 vozila.

- Cena parkiranja je 50 dinara za jedan dan, azakup je 10 dinara po kvadratnom metru. To supristupa~ni iznosi, jer smatramo da, u vremeekonomske krize, ljude ne bi trebalo

optere}ivati, a i elimo da {to vi{e ljudi do|e i davratimo stari ugled te manifestacije, koju je dopre nekoliko godina pohodilo i do 20.000 ljudi -obja{njava Vuji}, dodav{i da su sva mesta nacentralnom delu zakupljena nekoliko dana prepo~etka te manifestacije.

Ina~e, obanske dane organizuju Turisti~kaorganizacija i Narodna biblioteka, a generalnipokrovitelj je op{tina Kosjeri}. Ministarstvokulture izdvojilo je 300.000 dinara, generalni

sponzori su pekara Artos, a Fabrika cementaTitan tu manifestaciju podr`ava ve} tridecenije.

- Procena je da }e obanski dani ko{tati oddva i po do tri miliona dinara, a najve}i deo tognovca trebalo bi da prikupimo od sponzora,dok }e u~e{}e op{tine zavisiti od toga koliko}emo novca prikupiti od sponzora - zaklju~ujeDragan Vuji}, predsednik Organizacionogodbora obanskih dana. �

^obanski dani, 30. put od 9. do 11. jula 2010. uKosjeri}u i na brdu Grad�Petak, 9. jul - Kosjeri}- Otvorena manifestacija izlo`bom ru~nih

radova „Vredne ruke - tkanje kroz vreme“ ugalerijskom prostoru Narodne biblioteke ikoncertom bendova Atheist rap, Nightpleasures i did`ejeva na brdu Grad;

�Subota, 10. jul - Brdo Grad- Zlatne ruke - takmi~enje majstora

tradicionalne kuhinje (od 8 do 14 sati);- obanske sportske igre (od 10 do 16 sati,

pauza izme|u 12 i 14);- Etno predstava KUD Dukat iz Kosjeri}a (od 16

do 17 sati);- Revijalni program KUD Maksim Markovi} i

gostiju (od 18 do 20 sati);

�Nedelja, 11. jul - Brdo Grad- Saborski defile (u 13 sati);- Smotra de~jeg folklora Zlatiborskog okruga

(od 14 do 15.30 sati);- Glavni program od 16 sati (smotra Staro

pevanje u Srba, izbor najlep{e ~obanice, izbornajlep{eg ~obanskog para, progla{enjepobednika i uru~enje nagrada, zatvaranjemanifestacije).

- Estradni program (koncert Zorice Markovi} igostiju - Vesna Zmijanac, Vendi i plesa~ice)

DRAGAN VUJI]: ^obanski dani su posleGu~e najzna~ajnija etno-manifestacija

Pou~eni iskustvom iz ranijihgodina, kada postoje}i put nijemogao da primi saobra}aj uoba smera, ove godineobezbedili smo alternativnepravce: Dragan Vuji}

„^obanski dani“

prethodnih godina