SOCIOLOGIJA Drutvena stratifikacijaVladimir Damid vdzamic@singidunum.ac.rs

Koncept Pojam drutvene stratifikacije; Sistemi drutvene stratifikacije; Teorije o klasi i stratifikaciji; Mapiranje stratifikacije: klasne eme; Pojam srednje klase; Rod, rodna ravnopravnost i stratifikacija

Pojam drutvene stratifikacije Drutvena stratifikacija (raslojavanje) proistie iz nejednakosti meu pojedincima i drutvenim grupama; esto se govori o stratifikaciji na osnovu imovine (vlasnitva); Pored imovine, reper stratifikacije mogu biti: pol, starost, verska pripadnost, profesionalna sposobnost; Stratumi (slojevi) koji su hijerarhijski poreani u jednom drutvu: neki su privilegovani, neki nisu (vrh i dno lestvice drutvene stratifikacije).

Sistemi drutvene stratifikacije1. ropstvo; 2. kasta; 3. stale; 4. klasa.

ROPSTVO ekstremni oblik nejednakosti u kome postoji vlasnitvo jednih ljudi nad drugima (robovlasnici i robovi); ljudi kao roba koja se moe prodati (trgovina robljem); politika, ekonomska, pravna i drutvena nejednakosti; danas gotovo da ne postoji, a nekad: Egipat, Persija, Grka, Rim, Sjedinjene Drave (do administracije predsednika Abrahama Linkolna).

Kasta vezuje se za indijski potkontinent i verovanje o reinkarnaciji (ponovnom raanju); kastinski sistem se zasniva na ideji da de oni koji se ne pridravaju rituala kaste, u narednom ivotu biti u podreenom poloaju; u kastama je strogo zabranjen kontakt sa pripadnicima razliitih kasti (ranga).

Stalei deo mnogih ranijih civilizacija, ukljuujudi i evropski feudalizam; U Evropi su postojala tri stalea: 1) aristokratija i plemstvo; 2) svetenstvo (kler); 3) obian svet zanatlije, trgovci, kmetovi (tzv. tredi stale).

Klasni sistem Klasa iroko grupisanje ljudi koji dele ekonomske resurse; Klasne razlike nastaju na osnovu razlika u bogatstvu i zanimanju; Razlike u odnosu na prethodne sisteme raslojavanja: 1) klase se ne uspostavljaju putem religijskih ili pravnih normi, niti na nasleenoj poziciji, zakonu ili obiajnim pravilima (mnogo su elastinije od drugih sistema raslojavanja, nema formalnih ogranienja brakova meu pripadnicima razliitih klasa i nema jasnih granica izmeu klasa)

Razlike klase i drugih sistema raslojavanja2) pripadnost klasi se ne dobija roenjem, nego se stie vremenom; drutvena pokretljivost uzlazno ili silazno kretanje u klasnoj strukturi (mnogo je veda nego kod ostalih sistema, npr. kasti); 3) klase zavise od ekonomskih razlika, dok u drugim sistemima ta zavisnost jeste najpre neekonomska (npr. religijska);

Razlike klasa i drugih sistema raslojavanja4) kod ostalih tipova stratifikacije nejednakost se najpre izraava kroz lini odnos dunosti i obaveza izmeu feudalca i kmeta, roba i gospodara, vie i nie kaste; kod klase veze su bezline (npr. nejednaki uslovi rada i sl.)

Teorije o klasi i stratifikaciji Tri su najznaajnije teorije o drutvenoj stratifikaciji; Karl Marks, Maks Veber,

Erik Olin Rajt.

Marksova teorija stratifikacije Posebno se bavio prouavanjem klase; Klasa je grupa ljudi koja ima istovetan odnos prema sredstvima za proizvodnju; Dve glavne klase u modernim drutvima su: kapitalisti i radnika klasa (proletarijat); Negativan stav prema kapitalizmu radnici rade vie nego to je proizvoaima potrebno (tzv. viak vrednosti); Pauperizacija siromaenje radnike klase; Besklasno drutvo kao ideal (komunizam).

Veberova teorija stratifikacije Drutvena stratifikacija nije samo pitanje klase ved je i pitanje statusa i partije; Status razlike meu drutvenim grupama u pogledu prestia ili potovanja koje im daju drugi; Status ne zavisi od klasne podeljenosti drutva i menja se nezavisno od nje; Partija je grupa pojedinaca koji rade zajedno na osnovu zajednikog porekla, interesa ili ciljeva i predstavljaju znaajan aspekt modi.

Teorija stratifikacije Erika O. Rajta klase se definiu na osnovu tri vida kontrole nad ekonomskim resursima; klasne lokacije poloaj klase u drutvu kontrola nad investicijama; kontrola nad fizikim sredstvima za proizvodnju (zemljite, fabrike i sl.); kontrola nad radnom snagom; kapitalisti i radnika klasa na suprotstavljenim klasnim lokacijama.

Goldtorpova klasna ema Klasne eme: opisne, teorijske, relacione (slue za objanjenje klasne strukture drutva); slubenika klasa (profesionalci vieg i nieg ranga); meuklasa (slubenici, sitne zanatlije, vlasnici, farmeri i sl.); radnika klasa (KV radnici, NKV radnici, najamni radnici u poljoprivredi).

Pojam srednje klase ta je srednja klasa? Aristotel Politika; Nastaje usled porasta broja belih u odnosu na plave okovratnike; Porast kancelarijskih slubenika, profesionalaca u odnosu na radnike koji obavljaju tzv. manuelne (rune) poslove; Zato je za drutvo vano postojanje srednje klase?

Burdijeova teorija kulturnog i ekonomskog kapitala pojedinci se sve vie razlikuju ne na osnovu svog ekonomskog stanja ili profesionalnog statusa, ved po kulturnim ukusima i nainu (stilu) ivota; Ko utie na formiranje stila ivota? Reklame, modni kreatori, stilisti, lini treneri, terapeuti i slino.

Rod i stratifikacija Kakva je klasna pozicija ena? Goldtorp: poloaj ena zavisi od poloaja njihovih mueva; Sve vie protivnika Goldtorpovog shvatanja, koje je tradicionalistiko i konvencionalno;

Pojam i vrste drutvene pokretljivosti Kretanje pojedinaca i grupa meu razliitim pozicijama u drutvu; Vertikalna pokretljivost uzlazna ili silazna mobilnost; Horizontalna pokretljivost geografska mobilnost; esto se javljaju uporedo jedna sa drugom.

Meritokratija Meritokratija je vostvo zasnovano na zaslugama, talentu, vetini, inteligenciji i sposobnosti, pre nego na nasledstvu, bogatstvu ili volji vedine.

HVALA NA PANJI!

vdzamic@singidunum.ac.rs konsultacije etvrtkom od 16 do 17h