DRU[TVO SVETI SAVAVasiqevi} u Spomenici Dru{tva iz 1936 , i kada su sva narodna inteligencija i narod zajedno prionuli da Àspasu svoj `ivaq u ju`nim oblastima od pobugarivawa", i

DRU[TVO „SVETI SAVA“

BRATSTVO2

DRU[TVO „SVETI SAVA“

BRATSTVO

X

Beograd, 2006.

BRATSTVO

âsopis Dru{tva ÀSveti Sava„

Ure|iva~ki odborBojovi} dr Zlata

Vlahovi} dr PetarGavrilovi} Mladen

@ivojinovi} dr DragoqubZupan Du{an

Mr{evi}-Radovi} dr Dragana

Glavni i odgovorni urednikprof. dr Zlata Bojovi}

Tehni~ki uredniciOlivera Jeli}

dr. Bojan \or|evi}

Korektordr. Bojan \or|evi}

Izdava~Dru{tvo ÀSveti Sava„

www.sveti-sava.org.yu, e-mail: [email protected]

Ovaj broj ÀBratstva„ {tampan je uz pomo} Ministarstva veraRepublike Srbije

Copyright 2006. by Dru{tvo ÀSveti Sava„

[tampaÀPegaz„ - Bijelo Poqe

Tira`300 primeraka

BRATSTVO4

Dru{tvo ÀSveti Sava" je tokom prole}a 2006.godine organizovalo Tribinu posve}enu velikim jubileji-ma srpske kulture. Predavawa su odràna u prostorija-ma Dru{tva ÀSveti Sava". Wima su obeleène zna~ajnegodi{wice - {est vekova od podizawa Manasije, jednogod najva`nijih kulturnih centara koje je Srbija u svo-joj pro{losti imala, dva veka od ro|ewa i vek i po odsmrti znamenitog komediografa i pokreta~a mnogihkulturnih delatnosti u Srbiji prve polovine XIX vekaJovana Sterije Popovi}a, sto pedeset godina od ro|ewanajzna~ajnijeg srpskog kompozitora Stevana Mokrawca,sto godina od carinske krize koja je na svojevrstanna~in svrstala Srbiju u modernu dràvu Evropepo~etkom XX veka.

Pored svih nacionalnih i kulturnih zadatakakoje je ÀBratstvo" od pokretawa imalo, uvek je prati-lo i aktuelna istorijska i dru{tvena zbivawa. U ovombroju posebna pa`wa je posve}ena jednom od najva`nijihpitawa na{e stvarnosti - Kosovu i Metohiji. Tako|eje, objavqivawem himne i drugih simbola, ozna~en vaàntrenutak u najnovijoj istoriji Srbije.

U ovoj godini Dru{tvo ÀSveti Sava" obeleàva idva svoja jubileja - 120 godina od osnivawa Dru{tva ideceniju izlaèwa obnovqenog ~asopisa ÀBratstvo".

Ure|iva~ki odbor

BRATSTVO6

SADR@AJ

\uro Damjanovi}: DVADESET SEDMI DAN ZVEZDE . . . . . . . . .9

Jovan \or|evi}: BO@E PRAVDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

Davorin Jenko: BO@E PRAVDE, HIMNA, NOTNI TEKST ZA HOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Jasna Jani}ijevi}: DRU[TVO ÀSVETI SAVA„ NEKAD I SAD:UZ 120 GODINA POSTOJAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

Oliver Tomi}: RESAVA DESPOTA STEFANA . . . . . . . . . . . . .21

Zorica Nestorovi}: SUDBINE I QUDI: JOVAN STERIJA POPOVI] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

Sneàna Nikolajevi}: MOKRAWAC-REALISTA I/ILI KLASI’̂ AR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45

Borislava Lili}: POGLED AMI BUEA NA ULOGU SRBIJE U BUDU]IM DOGA\AJIMA 19. VEKA. . . . . . . . . . . . . . .53

Svetozar Stojanovi}: KOSMETSKI PROBLEM U DOMA]EMI ME\UNARODNOM KONTEKSTU . . . . . . . . . . . . . . . . .59

Marija Lina Veka: IZGUBQENO KOSOVO (ODLOMCI) . . . . .89

Petar Vlahovi}: NAU^NO DELO MIODRAGA VASIQEVI]AU SVETLU ETNOLOGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

Ivica Todorovi}: MITSKO ZLATO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113

Brana Dimitrijevi}: IZ NARODNE MEDICINE:1. NARODNA MEDICINA U SRBA2. RWICA ILI [KRB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135

IZ PUTNE BELE@NICE

Mladen Gavrilovi}: ALEKSANDRIJSKA PATRIJAR[IJA . .149

Sa{a Nedeqkovi}: SRPSKI SOKO U DALMACIJI . . . . . . .159

SRBI U SVETU

SRBI U [VEDSKOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183

IZ STAROG ÀBRASTVA„

Jovan Haxi Vasiqevi}: PRILIKE POD KOJIMA JEPOSTALO DRU[TVO SV. SAVE I WEGOV RADOD POSTANKA DO DANAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .205

Mladen Gavrilovi}: IN MEMORIAM: DU[AN KOSTI] . . . .221

Jasna Jani}ijevi}: IZVE[TAJ O RADU DRU[TVAÀSVETI SAVA„ 2005 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .223

SADR@AJ RANIJIH BROJEVA ÀBRATSTVA„ . . . . . . . . . . . . .227

BRATSTVO8

DVADESET SEDMI DAN ZVEZDE

Dvadeset sedmi dan svete zvezde,dvadeset dana posle Hristovog dana,na dvadeset sedmi dan Prvog dana

silazi sa neba bela zvezdai nosi Zvezdokrsts Krstom sunca i Suncem krsta.

Zvezda na nebu sa Hilandara.Kad Sveti Sava silazi sa nebaSrbi uzle}u na nebo.

\uro Damjanovi}

BRATSTVO10

BO@E PRAVDE

Boè pravde, ti {to spaseod propasti dosad nas,~uj i odsad na{e glasei od sad nam budi spas.

Mo}nom rukom vodi, branibudu}nosti srpske brod,Boè spasi, Boè hrani,srpske zemqe, srpski rod!

Sloì srpsku bra}u draguna svak di~an slavan rad, sloga bi}e poraz vragua najja~i srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista granibratske sloge zlatan plod,Boè spasi, Boè hrani,srpske zemqe, srpski rod!

Nek na srpsko vedro ~elotvog ne padne gneva grom.Blagoslovi Srbu selo,poqe, wivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe danik' pobedi mu vodi hodBoè spasi, Boè hrani,srpske zemqe, srpski rod!

Iz mra~noga sinu grobasrpske slave novi sjaj,nastalo je novo doba,novu sre}u, Boè, daj!

Otaybinu srpsku brani,pet vekovne borbe plod,Boè spasi, Boè brani,moli ti se srpski rod!

Jovan \or|evi}

BRATSTVO12

BO@E PRAVDEHimna Kraqevine Srbije 1882-1918

BO@E PRAVDE 13

BRATSTVO14

Grb i zastava Republike Srbije

DRU[TVO ÀÀSVETI SAVA„„NEKAD I SAD

Uz 120 godina postojawa

Iako je tokom devedesetih godina 19. veka postojalo vi{epoku{aja da se osnuje jedno svesrpsko humanitarno prosvetno dru{tvopod imenom svetog Save, tek 1886. do{lo je do wegove realizacije.Desilo se to onda kada su se Srbi posle Srpsko-bugarskog rata(1885-1886), Àtrgnuli iz letargije", kako kaè Jovan HayiVasiqevi} u Spomenici Dru{tva iz 1936 , i kada su sva narodnainteligencija i narod zajedno prionuli da Àspasu svoj ìvaq uju`nim oblastima od pobugarivawa", i time olak{aju stawe svojihsunarodnika i u drugim krajevima koji su bili pod tu|om vla{}u.Kraq Milan i Milutin Gara{anin su zdu{no pomogli wegovoosnivawe, a stub ~itavog posla i Ànajja~i pobornik Dru{tva" bioje Svetomir Nikolajevi}, profesor Velike {kole i politi~ar,Àpostojani privrènik" kraqevih ideja. Ve} tada su opozicionestranke, naro~ito Radikalna preko svog organa ÀSamouprava„,pravile smetwe osnivawu Dru{tva. Otuda se Svetomir Nikolajevi}1888. godine, na drugoj skup{tini Dru{tva u Kragujevcu àli:

ÀZa istoriju ovoga Dru{tva potrebno }e biti da se zna, da je,pored op{teg odu{evqewa s kakvim je prihva}eno wegovo osni-vawe, bilo i malih sitnih nezgoda, koje su ga u samom po~etku sre-tale. Tako, ne moèmo pre}utati, a da ne kaèmo da partijska raz-draènost u na{oj zemqi nije mogla ostati, a da se unekoliko{tetno ne dotakne ovog Dru{tva."

Prvi koraci u pravcu osnivawa ovakve organizacijenapravqeni su u prole}e 1886. kada su se tri visoka intelektualca,

sva tri slobodni zidari, Svetomir Nikolajevi}, Sreta J. Stojkovi}i \oka Milovanovi}, dogovorila da stvore jedno patriotskodru{tvo. Wegov ciq bi pre svega bio prosvetni, i ono je trebaloda radi na otvarawu {kola u Staroj Srbiji i Makedoniji, kako bise na taj na~in potisnula probugarska propaganda me|u srpskimìvqem pod turskom vla{}u. Uskoro su se ovoj grupi inicijatorapridruìli i Stevan V. Ka}anski (pisac himne Dru{tva),Dimitrije S. Jovanovi}, \ura Kozarac, Quba Kova~evi}, Pera P.\or|evi}, Milovan R. Marinkovi}, i protosin|el Familijan.Prvi sastanci odràvali su se u ku}i Nikolajevi}a, i ubrzo se krugu~esnika znatno pro{irio. Oni su uskoro pripremili i osniva~kaakta, i 24. avgusta odràn je zbor u sali Velike {kole, na kome jeglavni besednik bio Svetomir Nikolajevi}.

Govore}i o potrebi da se podigne srpski ponos tamo gde jezbog tu|inske vlasti on po~eo da slabi, on je naglasio da se srpstvo preko prosvete mora oja~ati u tim krajevima, jer }e tu|iniina~e da otmu i jezik i veru tom narodu. Ukazao je na primer drugihsusednih naroda (Grke, Hrvate i Bugare) koji se upravo prekoovakvih dru{tava bore Àda otimaju od nas". Srbi, me|utim, ne trebada otimaju od drugog, ali moraju da se brane. A mogu se odbranitisamo ako se udruè. Ovakvim re~ima, Nikolajevi} je istovremeno ipodvukao razliku izme|u Srba i drugih, susednih naroda, smatra-ju}i da se prosvetnim radom i udruènim snagama srpstvo moèodbraniti, ne uzimaju}i ni od koga. Tako }e biti kasnije izapisano u dokumentima Dru{tva, naime, da ono ne}e biti ni bun-tovni~ko ni osvaja~ko, ve} da }e samo da ~uva svoje.

Osnovna ideja vodiqa Dru{tva, bila je da À{iri prosvetu ineguje nacionalno ose}awe i vrline u srpskom narodu" i da to ~iniÀ{kolom, kwigom, slikom i pesmom". Ona je zapisana u svimva`nim dokumentima Dru{tva do dana{weg dana, bez obzira naizvesne promene koje je Dru{tvo doìvelo tokom jednog veka. I dokje nekada najva`niji bio prvi deo ove re~enice, tj. {ireweprosvete, danas je naglasak na ovom drugom delu, tj. na negovawuose}awa pripadnosti srpstvu i wegovih tradicionalnih vrlina.Me|utim, geslo Dru{tva, na~elo zapisano u podnaslovu ~asopisaÀBrastvo„ koje je glasilo ÀBrat je mio koje vere bio," vi{e se nepojavquje na novom ÀBratstvu„. Istorijski razlozi tokom ~itavogdvadesetog veka, u~inili su ovu lozinku praznom frazom.

Prvi osniva~i Dru{tva nai{li su na odu{evqen do~ek usvim krajevima Srbije, pa i van we, pa se prvom potpredsedniku

BRATSTVO16

DRU[TVO ÀSVETI SAVA" NEKAD I SAD 17

Stevanu Ka}anskom ~inilo kao Àda Dru{tvo Sveti Sava iz du{enaroda srpskog ni~e i postaje". Zanimqivo je zapaziti sadana{weg stanovi{ta, da su se i u ono vreme vodile ù~nestrana~ke borbe i da su zbog toga osniva~i Dru{tva imali potre-bu da naglase u Àpravilniku" Dru{tva, da }e ono biti nestrana~koi da se ne}e me{ati u politiku. Otuda Svetomir Nikolajevi} gov-ore}i na prvoj redovnoj skup{tini Dru{tva (27. januara 1887)ukazuje da su sve politi~ke partije pozdravile osnivawe Dru{tvakao patriotsko, i da }e wegov zadatak biti Àda vaspostavi i utvr-di moralnu vezu me|u srpskim zemqama i politi~ki iskomadanomSrpstvu". Naglasio je ipak, da o tome mora i Kraqevina da sebrine, bez obzira koja je partija u kom trenutku na vlasti.

Pi{u}i u Spomenici o stvarawu i prvim godinama Dru{tva,Jovan Haxi Vasiqevi} nagla{ava va`nu ulogu koju je u tom trenutkuimao Svetomir Nikolajevi}, kao jedan od glavnih pokreta~a zawegovo osnivawe, ali i kao nesporni autoritet, budu}i da je biojedan od najuglednijih intelektualaca onog vremena sa sna`nimvezama i u inostranstvu.1 Nikolajevi} se, kaè Haxi Vasiqevi},svim bi}em zaloìo za Dru{tvo i razvio izvanredno wegoveprosvetne i kulturne delatnosti u prvih pet-{est godina. Krozwegovu ku}u pro{la su brojna deca, u~enici iz raznih krajeva podturskom vla{}u, koje je gospo|a Nikolajevi} nesebi~no pomagala,roditeqski ih do~ekuju}i. On sam, i pored brojnih obaveza uVelikoj {koli, kao profesor, kwièvnik i politi~ar, nalazio jevremena da se brine o materijalnom stawu Dru{tva i izvr{avawupostavqenih zadataka. Nikolajevi} je, po re~ima Haxi Vasiqevi}a,bio ne samo inicijator i organizator Dru{tva, ve} Ài wegovnajve}i trudbenik". ÀGovoriti o Svetomiru Nikolajevi}u", kaèon, Àa ne progovoriti o Dru{tvu Svetog Save, bilo bi nepotpuno,a govoriti o Dru{tvu Svetog Save, a ne pomenuti Nikolajevi}a -bilo bi nepravi~no."

Pi{u}i o {kolama koje je prvih godina svoga postojawa osni-valo Dru{tvo, istori~ar srpske prosvete, prof. dr Arsen \urovi}isti~e va`nu ulogu koju je ono imalo u Ào~uvawu nacionalnog i kul-turnog identiteta srpskog naroda u Staroj Srbiji i Makedoniji."On zapaà da aktivnost srpske diplomatije ne bi bila dovoqnosna`na bez wegovog delovawa, a da bi narod bio sasvim prepu{ten

1 S. Nikolajevi} je ina~e, osniva~ loè slobodnih zidara ÀPobratim" 1890, ~ijije ~elnik bio godinama.

tu|em uticaju. ÀU~iteqi i sve{tenici", pi{e \urovi}, Àali izanatlije koji su sticali nova znawa u {kolama koje su radile podokriqem Dru{tva Svetog Save, nakon zavr{enog {kolovawavra}ali su se u Àrodni kraj" nadahnuti idejom o nacionalnomoslobo|ewu i sa ube|ewem da }e svojom aktivno{}u zna~ajnodoprineti prosve}ivawu stanovni{tva.... Oni su svoju misijuispunili ~asno, s nadom i verom da dolazi vreme pobede, koje }e izsvesti potisnuti ose}awe nemo}i, straha i inferiornosti. Rad naprosve}ivawu stanovni{tva bi}e vesnik novog srpskog prole}a,koje je napokon stiglo 1913. godine."2

I pored izri~itog stava da se Dru{tvo ne}e politi~kiangaòvati niti me{ati u politi~ke prilike, ono se te{ko mogloodbraniti od kampawe koja se po~ela voditi protiv wega iz raznihrazloga, pre svega iz politi~ke i partijske uskogrudosti, ali ili~ne netrpeqivosti i neodmerenosti. Stranke i wihove koterijenapadale su i Nikolajevi}a, pre svega zbog wegovog slobodnogzidarstva, bez obzira na wegovu li~nu ~estitost i nespornu qudskuveli~inu, kao i na zna~aj rada samog Dru{tva u srpstvu.Nikolajevi} i drugi ~elnici Dru{tva godinama su uspe{no odol-evali takvim napadima, ali ve} od 1893. wegov je rad dosta utihn-uo, jer su napadi te{ko poga|ali wegovu organizaciju. Zbog toga jesam Nikolajevi} na vanrednom zboru 1904. dao ostavku na predsed-ni~ko mesto u Dru{tvu, svestan da wegovi napori na o~uvawu ide-ala koje je postavio postaju uzaludni.

Dru{tvo ÀSveti Sava„ tom prilikom bira novo rukovodstvoi poku{ava da ponovo razvije svoje aktivnosti, ali to nikada vi{ene}e biti isto kao u wegovim prvim godinama. U to vreme ve} seosnivaju i druga dru{tva sa sli~nim nacionalnim zadacima, kao{to su Kolo srpskih sestara, Srpska bra}a, i sl. Ipak, ~asopisÀBrastvo„ se {tampa, {kole rade i gradi se velelepni Dom SvetogSave na Dor}olu. Tokom Prvog svetskog rata, Dru{tvo je pretrpeloveliku materijalnu {tetu. Zgrada Doma je bila o{te}ena, a arhivagotovo u celosti propala. Posle rata, Dru{tvo nastavqa sa radom,odràva sednice, stvara tzv. Kwièvni Otsek, koji se brine o~asopisu i drugim izdawima, bira poverenike za celu zemqu kojistvaraju pododbore i rade na daqem angaòvawu ~lanstva.Smatraju}i da je upravo u novostvorenoj dràvi slogan Dru{tvaÀBrat je mio koje vere bio" dobio svoj puni smisao, Glavni odbor

BRATSTVO18

2 Arsen \urovi}, Kosmolo{ko tragawe za novom {kolom, BIGZ, 1999, str. 176.

{tampa proglas 1920. (u ÀBrastvu„ br. 7), kojim je èleo da odrìÀbudnom uspavanu svest na{eg naroda". Tu se posebno nagla{avazna~aj ~asopisa u kome Àsva bra}a" treba da sara|uju na prou~avawuÀistorije, jezika, eti~kih osobina, spomenika, na~ina ìvota,ekonomije... i sve drugo iz na{ih oblasti pod tu|inom." ZatoDru{tvo poziva narode koji su u{li u Troimenu kraqevinu, dapomognu u tom ciqu, i da se upi{u u Dru{tvo. ÀOno }e ih ~uvatida se ne odrode; ono }e ih hrabriti da se odrè; ono }e im poma-gati da oja~aju, te da vazda budu spremni i sposobni da postanuu~esnici na{e slobode i na{eg blagostawa" (109).

Obnova Dru{tva ÀSveti Sava„ zapo~ela je sa velikim nadama1994. godine, vi{e od pola veka od wegovog ukidawa po~etkomDrugog svetskog rata. Po~etni entuzijazam nije dugo trajao izna~ajna imena iz savremene srpske kulture i nauke ubrzo su sepovukla, ostavqaju}i Dru{tvo nekolicini onih koji su nastojalida sa~uvaju tradicionalne vrednosti jedne ovako stare i ugledneinstitucije. Najteè je bilo sna}i se za sredstva i u tome su poseb-no pomogli tada{we Ministarstvo kulture i dana{weMinistarstvo vera Srbije. Osiroma{eni gra|anski sloj srpskogdru{tva koji je uvek bio okosnica i potpora Dru{tva ÀSveti Sava„izgubio je svoj zna~aj, ugled i mo}, pa i mogu}nost da ga materijal-no pomaè. Otuda su i aktivnosti Dru{tva, posebno one u vezi sabrigom za Srbe u rasejawu, morale da budu svedene na najmawu meru.Me|utim, neke druge koje imaju va`nosti i smisla u dana{wevreme, izbile su u prvi plan.

Jedan od najva`nijih zadataka Dru{tva je i daqe izdavaweglavnog organa Dru{tva, ~asopisa ÀBratstvo„ (sada sa t). Ve} jeiza{lo 9 svezaka, i redakcija na ~elu sa prof. dr Zlatom Bojovi}bori se da okupi za saradnike i zna~ajna imena iz sveta nauke, kul-ture, umetnosti. Izdavawe ~asopisa smatra se va`nom karikom ulancu koja nas povezuje sa nekada{wim Dru{tvom. Ina~e, redakci-ja ÀBratstva„ je zapo~ela svoj rad nekom vrstom omaà svojim slavn-im prethodnicima, urednicima i izdava~ima predratnogÀBrastva„, izdavawem Zbornika (1997) u kome su bili objavqeni~lanci i studije izabrani iz vi{e od ~etrdeset brojeva stare edi-cije. Ure|iva~ka politika ~asopisa i danas po~iva na proverenimi strogim merilima koja su postavqena pre vi{e od sto godina, a usvakom novom broju na|e se mesto i za neki dragoceni tekst izstarog ~asopisa kome vreme nije moglo da umawi vrednost, i koji sena ovaj na~in ~uva od zaborava.

DRU[TVO „SVETI SAVA" NEKAD I SAD19

Delatnost koja predstavqa novinu u radu Dru{tva je redovnagodi{wa Tribina koja okupqa ugledne nau~nike i zna~ajne kul-turne poslenike i koja svojim biranim programima privla~ipa`wu publike. Preko predavawa, razli~itih tipova izlagawa ilimultimedijalnih programa, obeleàvaju se zna~ajni datumi izsrpske kulturne istorije, velike godi{wice istorijskih zbivawaili jubileji istaknutih pojedinaca. Ve}ina izlagawa se kasnije uobliku pisanih ~lanaka objavquje u teku}im brojevima ~asopisaÀBratstvo„.

Jedna od redovnih i ve} tradicionalnih aktivnosti Dru{tvaje i nagradni konkurs za |ake osnovnih i sredwih {kola sa slo-bodnom temom o svetom Savi. Svakog 27. januara, o slavi, konkursnakomisija saop{tava rezultate i dodequje nagrade i pohvale.Kwièvni radovi, pesme, pri~e, eseji, vrlo ~esto predstavqajuprave male bisere poezije i proze i svake godine stiè sve vi{eradova iz {kola {irom Srbije, ali i iz Crne Gore i RepublikeSrpske. Posle prvog petogodi{ta Dru{tvo je izdalo zbirkunagra|enih radova pod naslovom Mladi Svetom Savi. Ovim se izda-va~ka delatnost Dru{tva ne iscrpquje, a sva izdawa nose pe~at sve-tosavqa.

Ono, me|utim, {to je za Dru{tvo ÀSveti Sava„ danas jo{jedna va`na karika koja bi ga vezivala za prvobitno Dru{tvo, jesteosnivawe wegovih pododbora u drugim mestima i gradovima Srbije.@ele}i da i daqe {iri osnovnu misao vodiqu ~uvawa nacionalnesvesti i vrline, kao i duha svetosavqa, naro~ito me|u {kolskomomladinom, Dru{tvo osniva svoje pododbore koji kao samostalne,nepoliti~ke organizacije rade u istom smeru. Mewaju se idealijednog naroda, mewaju se istorijske okolnosti u kojima on ìvi,mewa se ~ak i wegova geografija i granice, ali nacionalna svestmora da ~uva svoje osnovne vrednosti: svest o samobitnosti i aut-enti~nosti srpstva, pre svega o wegovom kulturnom i duhovnomidentitetu. Jedan od na~ina da se to sa~uva jeste i postojawe orga-nizacija poput Dru{tva ÀSveti Sava„. Svojim zalagawem, delo-vawem i stalnom prisutno{}u, ono, zajedno sa svojim pododborima,~uva svest o srpskom nacionalnom bi}u i prenosi ga daqe, uvek sedrè}i maksime Svetomira Nikolajevi}a - da se ne otima tu|e, alii da se brani svoje.

Jasna Jani}ijevi}

BRATSTVO20

RESAVA DESPOTA STEFANA

Sredwi vek je bio razdobqe u kome granica izme|u svetog iprofanog nije bila o{tra kao {to je danas. I neuki seqanin, anekmoli vladar, posmatrao je svet o~ima hri{}anina kadrog da usvemu lepom opazi Gospodwu ruku na delu. Prekrasni pejza` ukoji dana{wi ~ovek beì iz gradske buke i smrada kao u kakvuoazu, za Srbina u doba Nemawi}a i Lazarevi}a bio je o~iti dokazboìjeg nauma. Zato su svi srpski manastiri podizani na osobitoslikovitim mestima, gde su se ktitori prosto sudarali sa lepo-tom kojom je Tvorac zasejao Zemqu. Na primer, na Àpustomlovi{tu zverova© Nemawa je doìveo ba{ takvu dramu ~iji je plodpostala Studenica.

U tom pogledu, Resava nije izuzetak. Sve se tu steklo na jed-nom mestu, po pravilima Àsakralne geografije©: dolina bistrereke i po~etak klisure gde po~iwu planine, ni preblizu, nipredaleko od puteva, mesto idealno za tihovawe, a opet u vezi saÀspoqa{wim© svetom i wegovim meteòm. Ipak, svaki manastirje morao biti utvr|en, na podobije ogra|enog Raja, na vrhu Edena,koji je, mada sa ogwenim straàrem i odavno nedostupan qudima,sve do Potopa bio fizi~ki prisutan u svetu i vidqiv, kao uspom-ena i opomena na izgubqeno blaènstvo. Ali, pore|ewe saEdenom nije potpuno: za razliku od rajskog vrta, manastiri subili i ostali otvoreni za sve, jer su na Vaskrs vrata pakla raz-vaqena, a Spasiteq je posebno do{ao radi gre{nih. Naravno,utvr|ewa su, pored simboli~ne, imala prakti~nu svrhu.Vizantijski izve{taji ~ak iz vremena mo}nog kraqa Milutina(1282-1321) svedo~e o prisustvu brojnih razbojni~kih bandi, pa je

oprez bio opravdan. Tako i Studenica ima utvrdu, gotovosavr{eni krug sa krstom crkve po sredini i sa trougaonimodbrambenim kulama, idealnim za izdràvawe opsade. U Resavesu, pak, zidine izuzetno visoke. Takvima se odlikuje jedino jo{Hilandar, mada je on (sem u vreme cara Du{ana) bio ne samo izvanteritorije srpske dràve, ve} na osetqivom mestu, koje sve slabi-ja Vizantija nije mogla dobro da brani, prvo od gusara, potom odTuraka. Hilandar je ba{ zahvaquju}i tim bedemima ostaouglavnom po{te|en (mada i stoga {to se ne vidi sa mora),naro~ito kada je po~etkom HÉÖ stole}a, stra{na Katalanska kom-panija opsedala srpsku lavru, brawenu verom i ve{tinom igumanaDanila, budu}eg srpskog arhiepiskopa.

S obzirom na veli~inu crkve i prate}ih objekata, utvrdaManasije ne samo da je visoka, ve} i kompaktna, relativno malepovr{ine, pa spoqa vi{e podse}a na utvr|ewa tog vremena, poputGolupca, ili unutra{we tvr|ave despota Stefana u okviruwegovog Beograda. Sli~nost sa Beogradom ogleda se i u ogromnojkuli-donònu, koji u Resavi jo{ vi{e pada u o~i nego {to je tobio slu~aj sa despotovom prestonicom. Sveukupno, ~itav kom-pleks svedo~i o burnim i nesigurnim vremenima, bez obzira {tosu ona bila ne{to povoqnija posle turskog poraza kod Angore(1402). [tavi{e, u izvesnom smislu bila su i teà, upravo zbognedostatka centralizovane jake turske vlasti, pa su banderazli~itog ba{ibozuka ~esto upadale u despotovinu.

Najve}e zdawe u okviru zidina nije, me|utim, bila crkva, ve}ogromna trpezarija, kadra da na obed posle slu`be primi stotinemonaha i gostiju. Razvaqenog krova i obru{enog poda (te se danas,u stvari, hoda wenim podrumom), ona je danas samo senka slave iìvosti koje su tu vladale u doba despota Stefana (1402-1427).Jedino se u ma{ti moè prizvati sve~ana povorka, sa igumanomna ~elu, koja se iz crkve uputila na sprat za ru~avawe i samo semoè zami{qati dostojanstveni obed izme|u dva zvona i glasmonaha koji ~ita ìtija svetih za taj dan. Dimenzije trpezarije ilingvisti~ko-paleografska istraìvawa od starine, na~inile suod ovog zdawa pomalo mitski centar takozvane Àresavske prepi-siva~ke {kole© (termin koji je u{ao i u àrgon sredwo{kolaca).Ne da se nije prepisivalo i pisalo: u svim srpskim manastiri-ma to se oduvek ~inilo, u doba Stefana Visokog mo`da vi{e noikad, ali ne u ovoj prostoriji, ve} u brojnim drugim,raspore|enim du` manastirskih zidina, danas zaraslim u

BRATSTVO22

br{qan.Tip glavne manastirske crkve je trikonhos, {to zna~i

upisani krst na slobodnim nosa~ima kome je sa ju`ne i severnestrane dodata jo{ po jedna bo~na apsida, po veli~ini ravnaoltarskoj. To je model koji je sa Svete Gore dospeo u Srbiju uvreme posle nestanka Nemawi}a, kada su, usled turskih naleta,~uveni monasi isihasti po~eli pristizati u ve}em broju u Srbijukneza Lazara - posledwe upori{te nezavisnosti i dràvnostipravoslavnog ìvqa na Balkanu. U pogledu osnove, dakle, Resavapripada moravskoj arhitekturi, ali wena spoqa{wa obradauop{te nije takva. Nema ìvopisnog {arenila, majstorskogsmewivawa kamena, opeke i malternih fuga, nedostaju srpskeÀ{ahovnice©, dijagonale i cik-cak linije, odsutni su kamenireqefi sa prepletima i fantasti~nim bi}ima koja tako {tedrokrase fasade Lazarice, Ravanice, Qubostiwe ili Kaleni}a(nema ni rozete, mada je ona predstavqena na modelu koji despotdrì na ktitorskoj kompoziciji). Kameni zidovi nagla{enihvertikala, prelomqeni lukovi u maniru gotike, lezene i nizovislepih arkada na krovnom vencu i na pet vitkih kupola vra}ajunas u dubqu pro{lost, u HÉÉÉ, ili ~ak HÉÉ vek. Za{to? Razlog jemo`da taj {to je despot Stefan bio po majci, kwegiwi Milici,Nemawi} poreklom od Vukana, pa je u svojoj nadgrobnoj crkvispojio o~evo i maj~ino predawe. Kao da je mauzolej svog ocaLazara, Ravanicu, dao odenuti u ruho nadgrobnih zadu`binaNemawi}a - Studenice, Bawske, De~ana ili Svetih Aran|ela kodPrizrena.

Izuzetno visoke proporcije (teme centralne kupole je na oko25m) i nagla{ena vertikalnost na fasadi sa Àgoti~kim© elemen-tima kao da su, na izvestan na~in, portret samog StefanaVisokog u kamenu izveden. Taj novi pravac u zidawu crkavautica}e ubrzo potom na Vra}ev{nicu ~elnika (Stefanovog i\ur|evog) Radi~a (1432) i smederevsku crkvu despota \ur|a(1427-1457), a kasnije na crkve u Bora~u (1533) i Gorovi~u (HÖÉvek). Daleki odraz resavska crkva }e na}i u manastiru Koviqu(1741), kada je cincarskim graditeqima Teodoru Kosti i NikoliKrapi}u izri~ito naloèno da novu manastirsku crkvu izgradena podobije Manasije. Oni su u tome uspeli samo izgledomeksterijera i spoqa{wom obradom fasada, ali ne i osnovom, kojaje bazilikalna. Ipak su oni, u skladu sa tada{wom modom,uglavnom gradili crkve Àzapadnog© tipa, poput one u sremskom

RESAVA DESPOTA STEFANA 23

selu Ne{tinu, pa je trikonhos za wih predstavqao odve} te{kore{ewe, kome nisu bili vi~ni. Kona~no, Manasiji je sli~na ismederevska crkva Andreja Damjanova iz HÉH veka, {to govori otrajnom uticaju koji je resavska crkva imala u srpskom gradite-qskom predawu sve do novijeg doba.

Ktitorska kompozicija na fresci u naosu svedo~i o ratnimvremenima, jer despotu an|eli predaju ma~ i kopqe (kao kraquMilutinu u Nagori~inu i caru Du{anu u Polo{kom - ali tu samopovodom pojedina~nih bitaka HÉÖ veka. Sem ne{to druga~ijekrune, despot uglavnom nosi vladarski ornat Nemawi}a sa Àko-lastom azdijom© - dvoglavim orlom, a u ruci drì model crkve,jedan od najvernijih i najdetaqnijih u srpskom sredwovekovnomslikarstvu. Pod modelom crkve, tako|e u despotovoj levici,ispisan je samo deo duga~ke prvobitne poveqe koja je morala bitizlatope~atna. Obi~aj ispisivawa dela poveqe i na samom ziducrkve nasle|en je tako|e od Nemawi}a: zna se da je ona nekad pos-tojala u Studenici, dok su zna~ajni fragmenti o~uvani nafreskama u @i~i i Gra~anici.

Posveta crkve Svetoj Trojici je posebno zna~ajna. Na prvipogled, reklo bi se da je to drskost, jer su postojala nepisanapravila u okviru hijerarhije naroda Àvizantijskog komonvelta©,kao {to je slu~aj u pogledu kovawa novca - Srbija je po~ela da kujenovac u vreme kraqa Radoslava, a srebrn je postao za vladavinewegovog brata Uro{a É (1242-1276), dok zlatnike nije kovao ~akni car Du{an. Tako je bilo i u pogledu posvete crkava: samo suvizantijski carevi podizali zadu`bine neposredno posve}eneHristu, Svetoj Trojici ili Boànskoj Premudrosti (Sofiji),vladari dràva Àdrugog reda© - Bogorodici (Studenica - Uspewu,Hilandar-Vavedewu, Gradac-Blagove{tewu), a vlastela pojedi-na~nim svetiteqima-za{titnicima. No, u slu~aju Resave, tosvakako nije drskost, ve} pre realnost istorijskog trenutka: des-pot Stefan bio je tada vladar najmo}nije i najve}e pravoslavnedràve (s izuzetkom daleke Rusije), pa je smatrao da na takvuposvetu ima pravo u ~asu kada je Vizantija bila svedena prak-ti~no na Carigrad sa okolinom, delove Peloponeza i ponekoostrvo u Egejskom moru (takvi izuzeci javili su se, iz sli~nihrazloga, i ranije, u doba Sopo}ana Uro{a É i De~ana sv. StefanaDe~anskog i sina mu Du{ana).

Mada izbledelo, lice despota Stefana zra~i plemenito{}ukoju je tako uverqivo opisao wegov biograf, Konstantin

BRATSTVO24

Filozof. Plemi} u najpotpunijem smislu re~i, istakao se kaoneustra{iv ratnik kod Angore, lojalan poraènom turskom sul-tanu Bajazitu do samog kraja, {to mu je donelo priznawe i odpobednika, Tamerlanovih Tatara. Potom, kao najugledniji gost navizantijskom dvoru, oven~an je titulom despota sa kojom se vra-tio u Srbiju. Kona~no, kao mudar vladar bio je okrenut i Zapadu,postav{i vitez me|unarodnog Zmajevog reda i slavan {iromzapadne Evrope. Sve to se samo nazire kroz o{te}ewa na fresci,gde se moè uo~iti i wegova ri|a kosa, ali jedva naslutitiplavetnilo wegovih o~iju. U razli~itim ìvotnim dobima,Stefan je predstavqen u nekoliko srpskih crkava. U Ravanici,jo{ de~ak, stoji ispod modela crkve (sa bratom Vukom) koji drèroditeqi i ktitori, Lazar i Milica, u Rudenici (tako|e sabratom), on, pak, li~no nosi model crkve, iako nije ktitor, alije sada posrednik izme|u Hrista (~ija se ruka pomaqa iz segmen-ta neba) i ktitora Vuka i Vukosave. U Qubostiwi, zadu`binikwegiwe Milice, tako|e je sa bratom, ali samo wemu kao despo-tu an|eli prinose insignije i ponovo ma~. Portret iz Koporinaje posebno zanimqiv zbog pretpostavke da je, sticajem okolnosti,posle iznenadne smrti, upravo tu sahrawen (a jo{ je otvorenopitawe je li telo prona|eno u tamo{wem grobu despotovo ili ne).Kona~no, i u Kaleni}u je prikazan wegov lik, uz ktitora, pro-tovestijara Bogdana. Ali svuda je wegovo lice o{te}eno, {tozubom vremena, {to rukom sujevernih seqana koji su skidalibojeni malter sa o~iju svetiteqa ne bi li, u smutnim vekovimaturske okupacije, narodnom medicinom povratili vid nekom odsvojih najbliìh.

Kako je izgledao? ÀVisoki©, crkvenkaste kose i plavih o~iju,vitka stasa, savr{ene gra|e i elegantne no{we. Na srpski dvordoneo je najboqe obi~aje Istoka i Zapada, brinu}i o istan~animdetaqima, manirima pona{awa, modi odevawa i vite{koj etike-ciji. Obrazovawe i kultura bili su prioritet despota Stefana,izvanrednog pisca i pesnika, a wegov ukus u pogledu umetnostiniko nije nadma{io. O tome svedo~i i jedan anonimni izvor HÖveka, verovatno ispisan ba{ wegovom rukom, o Àpet ~uda srpskeumetnosti© toga doba. Kao graditeqsko remek-delo, tu se pomiweprvo crkva manastira De~ani (koja netaknuta stoji i danas,uprkos svemu), najve}a od svih u sredwovekovnoj Srbiji,prekrasne skulpture i savr{ene kamene oplate. Pe}ka priprataarhiepiskopa Danila ÉÉ navedena je kao graditeqski biser,


svakako zbog svoje lebde}e lako}e velikog zdawa sa vi{e otvorano zidova, ali danas Àoteànog© brojnim prepravkama, osobito uvreme obnove Pe}ke patrijar{ije (1557). Od tre}eg ~uda, patosacrkve manastira Sv. Arhan|ela kod Prizrena ostalo je samo nek-oliko kamenih reqefa sa grifonima, {to u Beogradu, {to uSkopqu, u dubinama muzejskih depoa, dok je sve ostalo blagoraznobojnih kamenih plo~a i wihove igre na podu Du{anovezadu`bine izgubqeno zauvek. Nema vi{e ni ~etvrtog ~uda, zlatamanastira Bawske, nadgrobne crkve kraqa Milutina, ostrugane iprekre~ene rukama Turaka, pretvorene u xamiju, nesre}no restau-risane, ali sre}no oìvqene pre par godina kao srpski manas-tir na Kosovu. Ovakav izbor ~etiri dela iz vekova koji ovompisanom izvoru prethode, svedo~i o izuzetnoj nepristrasnostiposmatra~a i wegovom istan~anom ukusu, pa te{ko da je wegovautor mogao biti ko drugi do sam despot Stefan. Zato mu se malapristrasnost moè oprostiti pri navo|ewu Àpetog ~uda© -ÀResavskog pisanija©, odnosno fresaka Manasije, koje sustavqene iznad svih ostalih. Nezahvalno je i nemogu}e danasporediti po kvalitetu ìvopis Studenice, Sopo}ana, Kraqevecrkve u Studenici i Manasije, jer je svaki od pomenutih ukrasau svoje vreme predstavqao remek-delo. Ako je despotu Stefanunajbliè bilo slikarstvo wegove zadu`bine, ne moè mu se natome zameriti.

ÀPlavo i zlatno© iz stihova Vaska Pope prvo su {to posma-tra~u u resavskoj crkvi oduzme dah. Zlata je, dodu{e, u zadu`bina-ma Nemawi}a oduvek bilo, sve vi{e kako je HÉÉÉ vek odmicao,mada su od wega danas ostali samo tragovi. Ali resavska plava,kako bi to pomenuti izvor o umetni~kim ~udima rekao, Àne sre}ese nigde©. Posmatra~ potom biva prosto poraèn lepotom lica ivitkom gra|om svetiteqa u pokretu, koji ~itav ìvopis pret-varaju u nebeski kovitlac. Sa dana{we ta~ke gledi{ta zapawujeupravo to {to je utisak na posmatra~a bio za ktitora iìvopisce - drugorazredna stvar. Jer, u visokoj i uzanoj kupoli,prelepi proroci sa ispisanim svicima, prakti~no se ne moguvideti sa tla: videli su ih samo oni koji su ih naslikali, kao i,pet vekova kasnije, konzervatori koji su im vratili sjaj. Dalekood zapadwa~kog na~ela da je crkveni ukras puka ÀBiblija zanepismene©, resavske freske su svedo~anstvo o jednoj umetnostinamewenoj prevashodno Gospodu i wegovom proslavqawu, a wihovbri`qivi raspored nije tek ilustracija Svetog Pisma, ve} neod-

BRATSTVO26

vojivi deo Liturgije i wenog savr{enstva, kao i slika samogustrojstva spasenog i Àpopravqenog© Sveta. Za ovaj ìvopis ineke prethodne spomenike, dugo je u upotrebi bio termin Àdeko-rativnog© stila, ali je on preuzak da umetnost moravske Srbijeobuhvati u svoj wenoj {irini, dubini i visini, koliko god da jedekorativnih detaqa prisutno na zidovima crkava iz tog vreme-na.

Jedna od osobenosti ìvopisa tog doba, pa i Resave, jeste veli-ki broj prikazanih Hristovih ~uda i parabola, koje imaju,svakako, svoje liturgijskog utemeqewe. Ali brojna ~uda se javqajuna crkvenim zidovima upravo u vreme u kome je samo ~udo moglospasti Srbiju i pravoslavqe na Balkanu, dok se ciklusHristovih stradawa skra}uje i potiskuje upravo kada pravastradawa, od Marice (1371) preko Kosova (1389) tek otpo~iwu. Usvetlu tih vremena kada su Àìvi zavideli mrtvima© moè seobjasniti i prisustvo tolikog broja svetih ratnika. Bilo je togai ranije, kao u Sopo}anima, ali su oni tamo u dostojanstvenommu~eni~kom ruhu sa krstovima kao oru`jem u rukama, a drugde,pak, kao u Treskavcu ili Markovom manastiru, ratnici supretvoreni u plemi}e na Nebeskom dvoru, u rasko{nim dvorskimode`dama katkad bizarnog izgleda. U Resavi, ratnici sunaoruàni do zuba, ali nisu to neki prepotopski oklopnici,kakvi se vi|aju na zidovima mnogih srpskih zadu`bina. Sa savre-menim arsenalom oru`ja i najmodernijim dezenima carigradske iitalijanske mode, oni su ìvo svedo~anstvo despotovog kos-mopolitizma i vite{ke kulture.

Odakle su do{li zografi koje je despot pozvao da Manasijuukrase? Po koncepciji programa, freske su sli~ne ravani~kim,ali su slikarski neuporedivo savr{enije. Neki istraìva~i susmatrali da su ih izvezli majstori Àiz Primorja©, oslawaju}i sena tobo` zapadwa~ke elemente - upravo na detaqe vezane za dezeni materijale. Ali ni{ta sli~no tome tamo ne postoji radipore|ewa. Kada se resavske freske bri`qivo uporede sa ne{tostarijima u Ravanici i Sisojevcu, ili sa preslikanim ìvopi-som u kapeli Sv. Besrebrenika despota Ugqe{e Mrwav~evi}a uatonskom Vatopedu, kao i sa nekim fragmentima solunskogìvopisa s kraja HÉÖ veka, zakqu~ak se name}e sam po sebi. Drugipo zna~aju vizantijski grad (a za Srbiju u umetni~kom pogledu~esto prvi), Solun je taj koji je iznedrio velike ìvopisceManasije, poreklom Grke, ali tvorce jednog sasvim srpskog


slikarskog remek-dela (uostalom, po tom na~elu DomenikosTeotokopulos, zvani El Greko, nije gr~ki slikar, ve} {panski ito niko ne spori). Imena protomajstora i wegovih pomo}nika sudo danas nepoznata, u najboqem duhu one vi{e nadli~ne anonim-nosti, u kojoj je zograf doìvqavao samog sebe kao puki instru-ment u boìjoj ruci, kao {to je to ki~ica u wegovoj. Bilo je izuze-taka, naravno, i ranije, a i u despotovo vreme: postojisvedo~anstvo o jednom po imenu poznatom slikaru koji je radio uto doba, a jo{ je, povrh toga, bio svetovwak, {to je retkost - to jeRadoslav. On je autor minijatura u rukopisu koji se sada nazivapo wemu, a bio je poznat i kao Jevan|eqe duhovnika Visariona(1429). ûva se u Sanktpeterburgu, gde ga je svojevremeno odneoveliki Àqubiteq© i Àskupqa~© crkvenih kwiga, PorfirijeUspenski (isti je tako|e istrgao i onaj list iz Miroslavqevogjevan|eqa koji se tamo ~uva). Radoslavu se sada pouzdano prip-isuju i najboqe freske u manastiru Kaleni} (po najnovijem dato-vawu iz 1428). Postoje velike razlike izme|u resavskih majstorai Radoslava, mada su i jedni i drugi autori dela vrhunskih dometaza svoje doba. Ali, va`nije su od toga sli~nosti: prodor dvorskogìvota i ànr-detaqa u crkveno slikarstvo. Parabola o bogata{ui ubogom Lazaru iz Resave i ÀSvadba u Kani„ iz Kaleni}a delujukao zamrznute slike iz zbivawa u kakvoj palati despota Stefana.

Pomenuti upliv ànra i sklonost ka realisti~nom prikazi-vawu detaqa i materijala pokrenuli su svojevremeno diskusiju oodnosima slikarstva moravske Srbije sa Zapadom, posebnoItalijom u doba takozvane Àinternacionalne gotike©. Zano diPjetro, Mikele di Mateo ili \entile da Fabrijano jesu radiliu isto vreme, u duhu jednog pedantnog realizma, ali svakopore|ewe majstora Resave ili Radoslava sa wima je li{eno osno-va. Pre svega, srpsko slikarstvo u potpunosti je ostalo vernovizantijskoj koncepciji slike, gde se namerno izbegavao svakipoku{aj da se prostor iluzionisti~ki produbi, a da figuresteknu teìnu i volumen realnih tela (u stvari, na srpskim ivizantijskim freskama jesu prikazana realna tela, ali preo-braèna, na podobije onih kakva }e qudi imati na dan Op{tegVaskrsewa, bez efemernih detaqa - svedo~anstava prolaznosti).S druge strane, freske u Resavi (i Kaleni}u) pore|ene su saruskim slikarstvom s po~etka HÖ veka, i sli~nost je tu nesumwi-vo ve}a, jer sva dela pripadaju pravoslavnom hri{}anstvu.Osobito se insistiralo na izvesnoj lirskoj noti gestova, poet-

BRATSTVO28

skom elementu u komponovawu, melanholi~nom i zami{qenomizrazu mnogih svetiteqskih likova. Ali, dela Andreja Rubqova iwegovih savremenika odlikuju se, ipak, sasvim druga~ijim duhomu kome se osloba|awe od telesnog i detaqa daqe razvija, katkad dogranica apstrakcije. O tome svedo~e ne samo ~uvena Sv. Trojica,ve} Rubqovqeve freske u Novgorodu i minijature u Kremaqskom(tzv. ÀMorozovqevom©) jevan|equ. ÀResavsko pisanije© ostaje takopoglavqe za sebe u dugoj istoriji srpskog, a jo{ duòj vizanti-jskog slikarstva uop{te.

Te{ko je re}i u kom bi se pravcu srpska umetnost daqe razvi-jala, kakva bi ga Àrenesansa© zadesila i da li bi uop{te nas-tupilo i{ta tome sli~no. Istorija Srbije je krenula katastro-falnim pravcem, {to su svi naslutili kada je despot Stefaniznenada umro, ne ostaviv{i Srbiji naslednika. Ostavio je,me|utim, vi{e od toga: Beograd kao prestonicu, Slovo Qubve,Mramorni stub na Kosovu i - manastir Resavu, svoje posledwepo~ivali{te do Spasiteqevog Drugog Dolaska.

Oliver Tomi}


BRATSTVO30

SUDBINE I QUDI:

JOVAN STERIJA POPOVI]

1.

Samo letimi~an uvid u bilo koju leksikonsku odrednicu po-sve}enu Jovanu Steriji Popovi}u i neupu}enom ~itaocu pokaza}eda je kratki ‘ivotni put ovog zna~ajnog Vr{~anina od samo pede-set godina1 dovoqan da se ispune desetine drugih prose~nih qud-skih ‘ivota.

Po‘rtvovano i nesebi~no rade}i na dobrobiti srpske kultu-re, Sterija je svoj pe~at ostavio u oblastima nauke, prosvete,kwi‘evnosti, pozori{ne umetnosti, kwi‘evne kritike, leksiko-grafije, osnivawa i utemeqivawa osnovnih institucija kulture(SANU, Narodni muzej, Licej) onda{we Srbije koja je 1804. godine,velikim Kara|or|evim ustankom, zapo~ela svoj put ka modernojdr‘avnosti.

Zna~aja Popovi}evog prosvetiteqskog rada bili su svesni iwegovi savremenici. Me|utim, ta svest je decenijama, pa evo i ve-kovima nakon wegovog fizi~kog odsustva, narasla do uverewa oSteriji kao klasiku srpske kwi‘evnosti. îni se da je dana{werazumevawe pojma klasik ponekad toliko {iroko da se gotovo ponekakvoj inerciji svi dobri pisci kwi‘evne starine nazivaju kla-

1 Jovan Sterija Popovi} je ro|en u Vr{cu, 1. januara 1806. godine po starom ili13. januara po novom kalendaru, od oca Sterije Popovi}a i majke Julijane Nedeq-kovi}, udove slikara Vasilija Nedeqkovi}a. Umro je u rodnom gradu 26. februara1856. po starom kalendaru, odnosno 9. marta po novom ra~unawu vremena.

sicima. Biti klasik zna~i, me|utim, ne{to vrlo specifi~no jer,kako bi to rekao T. S. Eliot u svom ~uvenom eseju Tradicija i indi-vidualni talenat, napisanom 1818. godine À(...) razlika izme|u sa-da{wosti i pro{losti sastoji se u tome {to svesna sada{wostpredstavqa svest o pro{losti u meri i na na~in na koji pro{lostnikada ne mo‘e da se poka‘e da je svesna sebe. Neko je rekao: ÀMr-tvi pisci su daleko od nas zato {to znamo mnogo vi{e nego {to suoni znali„. Ta~no tako, ali su oni sami ono {to mi znamo o wi-ma.„

Otuda je u to na{e saznawe o mrtvim pesnicima ugra|eno sveono {to je u sadr‘inskom smislu ispuwavalo hod vremena koje jepo~elo da te~e onda kada je Jovan Sterija Popovi}, Àsli~no dan-skom filozofu Serenu Kjerkegoru, melanholi~nom hri{}anskomegzistencijalisti koji je umro na ulici, iznenada i naizgled bezpovoda, (...) jednoga februarskog dana 1856. iznenada pao mrtav„2 i,evo, stiglo do 2006. godine, godine u kojoj obele‘avamo dva veka we-govog ro|ewa i vek i po wegove smrti. Na toj pozadini meri se zna-~aj i sagledava veli~ina jednog pisca. Ona nekad mo‘e biti samokwi‘evnoistorijska, nekada ekscesna, nekada saznajna, nekadaumetni~ka. Sve ovo nije dovoqno da odre|eni pisac ponese odred-nicu klasika jedne kwi‘evnosti. Da bi to postao, svako novo ~i-tala~ko pokolewe treba da posvedo~i wegov zna~aj, da u wemu pro-na|e ne{to {to, iako, na primer, napisano 1854. godine, govorimodernom ose}awu sveta u 2006. Jer, Àpoetska mo} takvih pesnikasusre}e se sa najve}om realnom temom na kojoj se utemequje kulturai zajednica kojoj pisac pripada.„3 Frenk Kermod je ovakvu pozici-ju pisca i wegovog dela u vremenu nazvao PARADOKSOM jer se kla-sik u susretu sa novim ~itala~kim senzibilitetom mewa zadr‘ava-ju}i svoj identitet. Te promene su znak modernosti dok je nepro-menqivost identiteta znak klasi~nosti.4

Sterijin stvarala~ki opus je veoma raznovrstan. Neke od pre-ovla|uju}ih osobina svoga umetni~kog iskaza ovaj pisac je ispoqiove} u prvim godinama rada na poqu lepe kwi‘evnosti. U istorijisrpske literature ustanovqena je periodizacija razvoja wegove

BRATSTVO32

2 Vladeta Jeroti}, Psiholo{ka karakteristika Jovana Sterije Popovi}a, ZbornikMatice srpske za kwi‘evnost i jezik, kw. XXIX, sv. 2/1981, Matica srpska, NoviSad, 1981, str. 373.3 Milo Lompar, Apolonovi putokazi. Eseji o Crwanskom, Slu‘beni list SCG, Beo-grad, 2004, str. 291.4 Isto, 291—293.

umetnosti u duhu promena koje su obele‘ile wegov ‘ivot5, ~iji po-~etak ogla{ava Sterijino {kolovawe koje je bilo od velikog zna~a-ja za rano formirawe pi{~evog dvostrukog ose}aja posebnosti. Utom smislu kqu~nu je ulogu, kako svedo~e Sterijini biografi, od-igrala wegova majka jer je u de~aku, fizi~kom slabo{}u onemogu}e-nom da ‘ivi svakodnevicu ostale dece svoga doba, pobudila qubavka umetnosti koju je negovala uprkos kasnijim, u starijim de~a~kimdanima svoga sina, iskazanim osporavawima i negodovawima Ste-rijinog oca koji je odlu~io da sina ve‘e za porodi~nu tradiciju tr-gova~kog zanata. Wena smrt, koja je bila iznenadna i rana, ba{ kaoi wenog sina6, dovela je u pitawe Sterijine mogu}nosti ‘ivotnogopredeqewa. Izboriv{i se za svoje ciqeve mladi je pesnik u ocustekao potoweg za{titnika i po{tovaoca. Preko Vr{ca i Srem-skih Karlovaca do Novog Sada i Temi{vara, Pe{te i Ke‘marka,Sterija je hrlio u susret duhu znawa, poletno i ‘eqno, svaki koraknapravqen tokom {kolovawa sen~e}i sve{}u da je moglo biti idruga~ije. Taj svojevrsni izlazak u svet obele‘io je prvi period we-govog rada (|a~ki period: 1825—1830), ba{ kao {to je povratak iztog istog sveta u Vr{ac ozna~io po~etak novog vremena. Sterijinrodni grad duhovno je sredi{te wegove umetnosti i onda kada u we-mu nastaju wegova Àvesela pozorja„ (prvi vr{a~ki period: 1830—1840), i onda kad wegove ulice zamewuje prestoni~kim (Kragujevac,zatim Beograd), ispuwen ~e‘wom da svest obi~nog ~oveka onda{weSrbije oplemeni nau~nim i umetni~kim fenomenima ukazuju}i muna mogu}nosti racionalnog utemeqewa ‘ivqewa nakon te{kih vre-mena u kojima je jedino princip borbe sa Turcima omogu}avao sano lepoti (beogradski period: 1840—1848), i onda kada je, vrativ{ise u Vr{ac (drugi vr{a~ki period: 1848—1856) ispuwen bolom zbograzo~aranosti {to rade}i za op{te dobro ne mo‘e da postigne za-dovoqavaju}e rezultate usled sebi~nosti i uskogrudosti svojih su-narodnika, zatekao uskovitlanost previrawa sredine obuhva}enerevolucionarnim dahom 1848. godine.

Postoje dve dominantne tematske oblasti ili svojevrsna in-spirativna ishodi{ta Sterijinog dela. Prvo je ISTORIJA a dru-go ÔVEK. Zajedni~ko obele‘je im je VREME kao kontekst unutar

SUDBINE I QUDI: J.STERIJA POPOVI] 33

5 Mi se opredequjemo za periodizaciju koju je ustanovio Jovan Dereti}. V. JovanDereti}, Istorija srpske kwi‘evnosti, (tre}e, pro{ireno izdawe), Prosveta, Beo-grad, 2002, str. 619—620.6 Sterijina majka, Julijana Popovi}, preminula je u svojoj 53. godini, 9. juna 1822.godine po starom kalendaru.

kojeg je Sterija promi{qao status i istorije i ~oveka. Ideja pro-toka vremena je u uskoj vezi sa temom neprestane promene, nestal-nosti i sveop{te prolaznosti.

Promeno sveta, {ta je obi~nije, ~e{}e od tebe!Nepostojanstvo sudbe, {ta je od tebe br‘e!

Silno s’' napre‘e ~ovek ve~nostalna stvarati dela,Al' u prsima svak’ trule‘a usev nosi.

Jovan Sterija Popovi},Spomen putovawa po doqnim predelima Dunava

Bez obzira na ‘anrovsku prirodu svojih dela, odnosno da lisu u pitawu À‘alosna pozorja„, kako je Sterija nazivao svoje isto-rijske drame, ili Àvesela pozorja„, kako je u podnaslovima odre|i-vao svoje komedije, da li je re~ o istoriozofskom ili pak o antro-polo{kom krugu wegovog pesni{tva, pesnik je uvek iznova posta-vqao dva pitawa — o prirodi ~oveka (o odnosu strasti i razuma) io wegovom polo‘aju (i kao pojedinca i kao pripadnika odre|enognaroda) u istoriji. To su neka od onih ve~nih pitawa kojima se,kroz vekove, vra}ala qudska misao. Pa ipak, Sterija privla~ipa‘wu ne zbog toga {to ova pitawa postavqa, ve} {to odgovorimakoje na wih daje iskora~uje iz svog vremena i poeti~kog horizontaklasicisti~kog pravca i posvaja saznawa tako bliska duhu moder-nog doba. Nije stoga ~udno {to su sve one promene u ~itala~komprijemu neprestano i na paradoksalan na~in potvr|ivale identi-tet ovog pisca i wegovog dela.

U svom vremenu Sterija je bio najvi{e slavqen kao pesnik ipisac ozbiqne drame. Tek u drugom talasu recepcije koji je, pored\or|a Maleti}a i Jakova Igwatovi}a, zapo~eo Jovan Suboti}7, isam dramski pisac i stvaralac repertoara tek osnovanih prvihpravih pozori{nih institucija u srpskoj kulturi — Srpskog na-rodnog pozori{ta u Novom Sadu (1860) i Narodnog pozori{ta u Be-ogradu (1868), Àvesela pozorja„ ovog pisca uzimaju primat koji i dandanas traje. Kao da postoji nevidqivi i uvek prisutni znak jedna-kosti izme|u Sterije i odrednice komediograf. Ostala podru~jawegovog stvarala{tva tonula su lagano u ~itala~ki zaborav sele}i

BRATSTVO34

7 Videti o tome vi{e u: Vaso Milin~evi}, ÀSterija u svetlu kritike i istorijekwi‘evnosti„, Srpska drama do Nu{i}a, Rad, Beograd, b.g., str. 168—209.

se u kwi‘evnu istoriju. Me|utim, talas srpskog pesni{tva u dru-goj polovini XIX veka prepoznao je u wegovoj poeziji izraz svoga du-ha. Slika sveta oblikovana u Sterijinim istoriozofskim i antro-polo{kim stihovima uklopila se u poeti~ki horizont pesama na-stalih stotinu i vi{e godina nakon 1854. godine, godine u kojoj jeobjavqeno Davorje. Pored pesama nastalih na tragu Sterijinih sti-hova, to dodatno potvr|uju i otkrivala~ke studije dvojice pesnika,zaqubqenika u antiku, filosofiju i povest, Jovana Hristi}a iMiodraga Pavlovi}a.

Pesnik Sterija prikqu~io se tako Steriji komediografu, dabi nekako ubrzo potom i romanopisac Sterija do{ao u ‘i‘u inter-pretativne javnosti. Zanimqivo je da je ovaj deo pesnikovog radaistovremeno privukao pa‘wu i akademskog oblika kritike i samihproznih pisaca ba{ kao {to je to bio slu~aj i sa wegovom poezijomkoju su novom dobu najpre otkrili pesnici kao interpretatori8. URomanu bez romana Sterija je gotovo na postmodernisti~ki na~inpredstavio oblik antiromana tako {to je izla‘u}i postupcima de-konstrukcije osnovne elemente romaneskne strukture razvijenog inadasve popularnog oblika romana Milovana Vidakovi}a, postaviokqu~no pitawe o odnosu pisca, wegovog dela i publike, vra}aju}ise pri tom pitawu svih pitawa kwi‘evnosti kao umetnosti —pitawu odnosa istinitosti i fikcije.

I na planu novih interpretacija Sterijinog dramskog opusamogu se prepoznati odre|ene promene u razumevawu strukture wego-vih À‘alostnih pozorja„. Drame kao {to su Milo{ Obili}, SmrtStefana De~anskog, Lahan ili Naod Simeun se gotovo po inercijiizjedna~avaju sa istorijskim tragedijama. Me|utim, nijedna od na-vedenih, pa ni ostale koje pripadaju ovom korpusu, nisu prave tra-gedije jer u wima ne postoji tragi~ki junak. U svakoj od wih obra-|uje se susret pojedinca/~oveka sa svojim (dodeqenim ili izabra-nim) istorijskim nalogom unutar odre|enog istorijskog vremena,wegovog protoka i promene, i sagledavaju obrisi sudbine ~ovekakao pojedinca ili pripadnika odre|enog naroda. Stoga su to isto-rijske drame na temu vlasti unutar kojih se model vladavine i fi-gura vladara oblikuju na na~in sli~an onome koji postoji u [ek-spirovim delima ove vrste, ta~nije u wegovim chronicle plays.


8 V. Jovan Hristi}, Pesnik Sterija; Miodrag Pavlovi}; Miron Fla{ar, Studijeo Steriji, SKZ, Beograd.

Tragi~nost izostaje jer se u svakom smislu mo‘e dati jasan odgovorna pitawe ko je kriv? Sterija je uvek oblikovao temu moralne, daklezgre{ene a ne tragi~ke ili nezgre{ene krivice9 svojih junaka {toje wegovom racionalisti~ki ustrojenom duhu nudilo mogu}nosti zaukazivawe na eti~ki kontekst qudskog postupawa i na primat pou-ke unutar dramske pri~e.

2.

Jovan Sterija Popovi} je u Srbiji, dakle ju‘no od Dunava iSave, boravio u periodu od 1840. do 1848. godine. U ~emu je zna~ajovog perioda koji je u kwi‘evnoj istoriji nazvan beogradskim raz-dobqem? Svakako u brojnim delima nastalim u tom periodu, u ogrom-noj stvarala~koj energiji ispoqenoj ne samo u domenu kwi‘evnograda ve} i na planu prosvetiteqskih reformi koje su za rezultatimale osnivawe velikog broja zna~ajnih institucija i ogromne po-make u razvoju srpske prosvete, kulture i nauke.

Ipak, ovo je razdobqe zna~ajno i po jednom susretu koji se de-cenijama odigravao kad god bi neki poslenik pisane i javne re~i uprvoj polovini XIX veka, pregalac na poslovima razvoja srpskogdru{tva koje je s te{kom mukom, velikim naporima ali i sna‘nomvoqom izlazilo iz perioda vekovnog ropstva pod turskom upravom,pre{ao sa leve, na onu drugu, desnu obalu Dunava i Save, ozna~iv-{i ovim prelaskom reka povratak na tlo rodne zemqe koje je u ta-lasu Velike seobe 1690. godine bilo napu{teno. Bio je to susret dvado‘ivqaja sveta. Prvog koji je formiran u podru~jima ju‘ne Ugar-ske koja su nakon Velike seobe naselili Srbi be‘e}i od turske od-mazde. Pre{av{i na levu obalu Dunava i Save oni su iz Srbije, uto vreme pod upravom mo}ne Otomanske imperije od ~ije su se sna-ge pla{ili i drhtali u mnogim gradovima onda{we Evrope, stupi-li na tlo mnogoqudne Habzbur{ke monarhije. Prelazak preko rekenosio je u sebi kqu~no isku{ewe. Pre{av{i preko reka sa juga nasever, Srbi su ‘eleli da sa~uvaju ono na ~emu se temeqio wihovidentitet — svoju naciju, jezik i veru, a upravo su to najpre moglida izgube u novoj dr‘avi u kojoj su se obreli. Preostali Srbi na te-ritorijama ju‘no od Dunava i Save, gledali su u prosve}eni svetEvrope tra‘e}i u wemu pomo} sve dok nije izbio Prvi srpski usta-

BRATSTVO36

9 Maks [eler, ÀO fenomenu tragi~nog„, u: Teorija tragedije, priredio Zoran Sto-janovi}, Nolit, Beograd, 1984, 150—151.

nak, ÀDie Serbische Revolution„, kako ga je nazvao Leopold Ranke, re-volucija koja je zadivila Evropu. Srbi koji su na levoj obali Duna-va i Save ma{tali o Srbiji — majci u duhu najsvetijeg ose}awa ro-doqubqa, koji su svojom mi{qu, re~ju, delima ~uvali srpsko ime uneslovenskoj i nepravoslavnoj sredini velike Carevine, pohrlilisu da nakon prvih bojeva pomognu snagama obnovqene Srbije u we-nom povratku na svoju staru slavu. Tako je Dositej Obradovi} bioprvi ministar prosvete, u~iteq sina ustani~kog vo|e Kara|or|a.

Da ‘ivotni ~inovi na{ih prosvetiteqa katkad mogu bitiobele‘eni jednom dubqom simbolikom, svedo~i i slede}i podatak.ÀAutenti~ni ~ovek prosve}enosti, nesklon bilo kakvoj iskqu~ivo-sti, po prirodi blag i tolerantan, nagnut nad katalogom koji je sva-ki student Univerziteta u Lajpcigu trebalo da popuni, upisuje svo-je podatke: Demetrius Obradovics aus Serbien. Kako mo‘emo razumetiovaj istorijski trag? Da li to zna~i da je ovaj nepoznati student,poreklom iz âkova, iz Banata, podanik Habzbur{ke monarhije, ko-ji na svojim brojnim putovawima nikada jo{ ne be{e pohodio Sr-biju, upisao la‘ne podatke?

Da li je nekoga hteo da obmane? Varaju li nas istorijski za-pisi i tragovi na ovakav na~in? Ili je obmana skrivena u samojprirodi ~iwenice, koja je — kako veli Ni~e — glupa kao tele? Ugodini 1783, kada je nastao ovaj istorijski zapis i arhivski trag,nenamewen bilo kakvoj javnosti, nigde nije bilo te dr‘ave, ni ca-revine, ni kraqevine, niti despotovine, ona vi{e nije bila nika-kav pojam, kao grani~na turska provincija ni geografski nije obu-hvatala rasuti narod. (...) Bio je to skriveni i neprimetan znak dasu oni potpuno nepoznati qudi, zagubqeni u tami vremena, u kri-vinama neprohodnih puteva, skrivenih i pqa~kanih manastira, udubokim i tamnim {umama, uspeli da sa~uvaju ne{to bitno: ti ne-znani dijaci koji su — osvetqeni trepetom ‘i{ka u kandilu —prepisivali sredwovekovne zapise, poslanice, letopise, ‘itija,koji su tek ponegde na ivicama svojih na propast osu|enih kwiga,uspevali da ostave samo svoje ime, behu, dakle, uspeli da o~uvaju iprenesu kroz XV, XVI, XVII vek, duhovno-istorijsku svest o Srbi-ji. (...) Ta Srbija iz koje je do{ao Dositej, iako nikad pre u woj ni-je ni bio, bila je zemqa o~uvana i stvorena unutar jednog dugog isimboli~nog pam}ewa, oli~ena u kulturnoistorijskoj svesti koju jeba{ ~ovek novog doba, u mnogo ~emu sklon da prihvati wegove vred-nosti, utisnuo u svoj zapis. Dositejev potowi dolazak u Srbiju, kaosusret tog u jozefinskom smislu obrazovanog ~oveka, velikog


kwi‘evnog putnika, sa sredinom koja je bila epska, ubila~ka i ha-oti~na, predstavqa, otud, neminovni obol ovoj tako nevidqivoj do-slednosti, pa je znak da se ispod ~oveka putovawa i kulture, ~ove-ka koji oli~ava sav zna~aj zapadnog duha za na{u duhovnu formaci-ju, negde na dnu, prona{ao ~ovek povratka, ~ovek susreta sa svojimpam}ewem: on je stupio na neizbe‘nu stazu koja ~oveka navodi da sesretne sa sobom. Jer, Dositej je aus Serbien ili nije Dositej.„10

îni se da ne}emo pogre{iti ukoliko u svetlu ovih saznawabudemo razumevali i Sterijinu ~e‘wu ka Srbiji. Sudbine dvojiceprosvetiteqa dotakle su se u vremenu na na~in koji mo‘da nikad nebi bio toliko potpun i sna‘an da su se stvarno susreli. Fizi~kaodvojenost wihovih egzistencija omogu}ila je spontanost istovre-menog postojawa wihovih sudbina u iskustvu potomaka. Najdubqata~ka Dositejevog i Sterijinog susreta nije ni prosvetiteqski im-perativ kojem su obojica predano slu‘ili, kao ni iskrenost rodo-qubqa koje su negovali u duhu najve}e svetiwe, ve} racionalizam.Istovremeno to je i mesto wihovog razila‘ewa u duhu jer je, za raz-liku od Dositeja Obradovi}a koji je zahvaquju}i vedroj prirodi iekstrovertnosti karaktera prevazi{ao neudobnost usamqeni~kogposlawa prosvetiteqa, Sterija, iskustvom bolno i vi{estruko potvr-|uju}i u svakodnevici ono saznawe koje su mu preneli veliki pesnicistaroga Rima, a osna‘ili i ~ak do fizi~ke povre|enosti osvestili we-govi savremenici, potonuo u sumwu o mogu}nostima snaga razuma.

Tek’ kad u}uti bura, kad volne s’' utalo‘e {kodne,I kad sledstva na{ih dela iskusimo zla:

Trezan se javqa razum sa strahom da predstavi pro{lost,Uski istine put svaki, al’' ’pozno vidi.

(...)Gdi je stani{te sre}e? U vrtlogu vi{e o~ajnik,

Razum i nauka blesk slu‘e tek bede saznat,’.(...)Kao {to gluva uvom ne smu}ava groma opasnost,

Kao {to zavezanog snom ne stra{i gibeq bliska;Kao {to tvrda nesvest bolove trpi lako. —

Sretnije ‘ivi svaki bez sovesti, sudije dela,Kao {to besmislena zver kajat se ne zna za zlo.

BRATSTVO38

10 Milo Lompar, Kwi‘evni istori~ar Jovan Dereti}, Zadu‘bina Ilije M. Kolar-ca, Beograd, 2003, 17—19.

Tako vopija ~ovek na vrtlogu burna ‘ivota,Bedom i tugom tra‘e}i predel sre}e.(...)Voqa, sklona na zlo, i sklowena voqa na dobro,

Ta dobrodeteqi svet sa nagradom lepom nosi.Odbi zalaz i strast, ukaza}e s’' an|ela lice,

Al’' je na zemqi prestao su{t biti rod ~ove~iji’.

Jovan Sterija Popovi}, ôvek

Zanimqivo je da je spoznaju o tome da je na zemqi prestao su{tbiti rod ~ove~iji’, Sterija varirao u svim svojim delima. Paradok-salno, to najeksplicitnije iskazuju wegova Àvesela pozorja„ jer svo-jom strukturom odstupaju od uobi~ajenog kompozicionog ustrojstvakomedije. Iako veliki poznavalac retorike i pisac uxbenika izove oblasti, Sterija ne zavr{ava svoje komedije na na~in priro|enkraju klasi~nih ostvarewa ovoga ‘anra. Upravo je u tome wegovaoriginalnost u odnosu na sve one uzore koje je mogao imati na umuprilikom oblikovawa svojih komi~kih junaka. Da bi se komedija za-vr{ila veselom katastrofom, ‘eqenim happy end—om, glavni pro-tagonista komi~kog zapleta mora da razume razloge sopstvene sud-bine. Postupkom, jo{ kod Aristotela imenovanog komi~kog anagno-risisa pisac komedije treba da omogu}i svome junaku da razume sop-stvene mane i, uveren u wihovu pogubnost, odbaci ih u ime umere-nosti koja }e mu omogu}iti sre}u. Izostanak komi~kog anagnorisisau centralnim Sterijinim delima ovog kruga opomiwe nas na kasni-je mnogo ja~e izra‘en pesnikov stav o nemo}i ~oveka da se izborisa svojim strastima. Tako ve} na samom po~etku wegovog rada i toupravo u Àveselim pozorjima„, nailazimo na samo jezgro pi{~evogpogleda na svet koje biva jo{ ja~e izra‘eno na fonu tra‘enih ko-mi~kih efekata.

Do‘ivqaj istorije je, me|utim, ono poqe u okviru kojeg susretdvojice prosvetiteqa dobija karakter paradigme srodnosti wihovihpogleda na svet. Sterija nije napisao nijedno istoriografsko delomada je ~esto, katkad i neo~ekivano izra‘avao zapa‘awa, komenta-risao, pa i ocewivao rad onih koji su ponekad sa mawe, ponekad savi{e znawa i svesti o podvigu na koji se spremaju pristupali za-ma{nim, te{kim i vrlo odgovornim poslovima istoriografskogapisawa. Tako je prilikom objavqivawa prvog toma Povesnice srpskognaroda od najstarijih vremena pa do godine 1850. Danila Medakovi}a


iskazao veliko razo~arewe slabostima jedne tako dugo i{~ekivanekwige ~iji su dometi bili takvi da se mogla smatrati samo repli-kom slavne Istorije raznih slovenskih narodov... À‘u~enoga„’ JovanaRaji}a. No ovoj nepovoqnoj oceni prethodio je Sterijin komentarsopstvenog neupu{tawa u poduhvat pisawa srpske istorije, izvedenu gotovo sokratovskom duhu:

ÀU meni se pre nekoliko godina probudila ‘eqa, pored zva-ni~ni poslova, koje sam imao, i u ovoj struci poslu‘iti narodu na-{em. U ovoj ‘eqi mnogo sam i revnosno ~itao, kupio i biqe‘io,{to sam na cjel ovu nu‘no biti sudio. No kad me je posle ogrom-nost predmeta uverila da ne}u mo}i zadatak dostojno re{iti, pre-stao sam od toga, u nade‘di da }e se na}i ko drugi, koji }e ono {tosam ja ‘elio, ispuniti, a i nadvisiti.„11

U razumevawu Sterijinog do‘ivqaja istorije navedeni stavo-vi katkad mogu biti od neprocewive va‘nosti jer razotkrivaju we-gov pogled na to svojevrsno ogledalo nacije ali i qudskog roda, alii ukazuju na motive koji oblikuju okvir wegovog opredelewa da nenapi{e istoriografsko delo ve} da u literarnoj formi oblikujeepizode iz povesnice. Ukoliko imamo na umu kratki i nedovr{eninapis o Dositejevom stavu prema istoriografiji, ozna~enom jednomzanimqivom anegdotom iz ‘ivota ovog autenti~nog predstavnikaduha prosve}enosti, jasnije }emo razumeti odrednicu privatnosti usintagmi privatna povesnica koju susre}emo u ~uvenom predgovorudrame Rodoqupci:

ÀPripovedaju da je Dositej u vreme Kara|or|evog rata, kad suneki hoteli istoriju onog vremena pisati, rekao da se to ne ~ini:ÀJer ako istinu opi{emo (to su wegove re~i), bi}e za nas vi{e sra-mote nego slave, a da la‘emo, to za po{tenog ~oveka nije. Zato osta-vimo, neka tu|ini pi{u, a {to god budu o nama zlo pisali, drugi}e re}i da je to iz pristrastija, pa }e sumwati, i mi }emo sa~uva-ti ime na{e.„

Nastavqaju}i ovu svoju bele{ku, Sterija isti~e da je do‘ivqajone predstave koju je duh vremena ‘eleo o sebi da ima na osnovu pro-teklih vekova umnogome odudarao od slikovito opisane Dositejevete‘we. Stoga, prihvataju}i stavove slavnog pope~iteqa prosve{te-nija’ u Sovjetu Kara|or|evog vremena kaè:

BRATSTVO40

11 Jovan Sterija Popovi}, ÀPovesnica srpskog naroda od naéistarii vremena pado godine 1850.„, u: Jovan Sterija Popovi}, Kritike, polemike, pisma, priredioDu{an Ivani}, KOV, Vr{ac, 2001, str. 148.

ÀNo na svaki na~in nije imao Dositej pravo, to je op{temwenije u narodu. Jedni ka‘u pogre{ke treba ukriti, slabosti krozprste gledati, lepim stranama priqe‘nije ki~icu posvetiti, jer jeistorija ogledalo narodnog karaktera, narodne te‘we. To i drugirade, pa zato su i slavni. Jer svaki toliko va‘i u svetu koliko samsebi va‘nosti pridati ume. — Ko je lud verovati Grcima sve ono{to su, opisuju}i svoja djela, posle sebe ostavili? Ja opet sasvimsam drugog mwenija, i mislim da se istorija ponajbli‘e pi{e zanarod, i da je ona kwiga narodna, i ogledalo, u kom se zato ogleda-mo da nismo mr~avi u licu, da nam nisu krivo name{tene aqine, ikad smo sve dobro progledali, onda izilazimo u svet. Ali da pred-stavimo sebi ogledalo jedno koje ne samo {to ne pokazuje kao {toje, nego jo{t ulep{ava nedostatke, i neka takav izi|e me|’ qude, umisli da je na wemu sve lepo i uredno. [ta }e biti?„12

Pesnik istorijskom nasle|u svoga roda, sli~no Dositeju,pristupa krajwe beskompromisno, kriti~ki. Upori{te ovoga pri-stupa nije usko odre|eno nacionalnim usudom, odnosno istorij-skom sudbinom Srba, ve} proizilazi iz jednog mnogo {ire zasno-vanog, a dubqe fundiranog pogleda uperenog ka ~oveku i wegovomposlawu na zemqi, ka sme{nom zadatku qudske sudbine’ da razumomdosegne sre}u. Modernog ~itaoca Sterijinih À‘alostnih pozorja„ili pak Davorja ne privla~i toliko to kolika je u pesnikovoj vi-ziji pogubnost ~ovekovog predavawa sopstvenoj nagonskoj prirodive} prevashodno kakve su mogu}nosti koje se u wegovoj te‘wi ka sre-}i vezuju za snage razuma. Sunovrat ~oveka sa trona izabrane tvari’na ravan nesuvisle, nagonske prirode eksplicitan je i neporecivali ostaje upitanost o dometima i ja~ini onih upori{ta borbe sastrastima koja pripadaju razumskoj strani qudskoga bi}a. ÀSterijinpesni~ki govor nastaje uvek smi{qenom sintezom, od tradicional-nih slika i misli potvr|enog i poznatog va‘ewa. Sterija na taj na-~in ostvaruje impersonalnu objektivnost iskaza. I kad tu‘i nadSrpstvom i Kosovom, on govori o zakonitostima u ~ovekovom ‘ivo-tu i u prirodi. Stihovima izgra|enim oslawawem na slavne Hora-cijeve ode o prole}u i prolaznosti dodaje pesimisti~ku starozavet-nu poantu i tako wegovo pevawe o ve~nom kru‘ewu prirode i o ko-na~nosti kratkovekog ~oveka izrasta u istoriozofsko sagledavawe


12 Jovan Sterija Popovi}, À(Dositej o pisawu istorije)„, u: Jovan Sterija Popo-vi}, Kritike, polemike, pisma, priredio Du{an Ivani}, KOV, Vr{ac, 2001, str.175—176; 362—363.

i Srba, i Rimqana, i Grka — kao vremenski odelitih realizacijacikli~nosti povesnog toka, ne bez osude kobne afektivnosti ~ove-kove, oli~ene u individualnoj gladi za plo‘ajima i bogatstvom, apogubne u ‘ivotu pojedinaca i celih naroda. Pa i u povesnom ‘ivo-tu neslo‘nog naroda srpskog.„13

Istorijsko se u okvirima dramskih zapleta À‘alostnih po-zorja„ pojavquje kao pozornica na kojoj se odigrava drama ~oveka usvetu. Promena mizanscena ne uslovqava sadr‘aj prikazanog. Isto-rijske odrednice vremena i geografske karakteristike prostora semogu mewati ali qudska priroda zahvaquju}i nepromenqivostisvojih osnovnih osobina ostaje glavni akter. Upravo stoga nije mo-gu}e izdvojiti posebnog tragi~kog junaka jer se u Sterijinim ozbiq-nim dramama kvalitet tragi~nosti ispoqava tek u do‘ivqaju dram-skog korpusa kao celine, odnosno u sumi razli~itih a u su{tiniistih pri~a o susretu ~oveka sa sopstvenom sudbinom. Bez obzirana to {to ponekad ima lice qubavi ili mo}i, bez obzira na to {tokatkad preuzima obrazinu slu~aja ili predodre|enosti, sudbina uSterijinim dramama gospodari ~ovekom i wegovim postojawem.Katkad vidqiva, katkad nevidqiva ruka provi|ewa rukovo|enaprincipom ve~nih, Bo‘ijih istina, dovodi pojedince do kraja wi-hovog kratkog postojawa potvr|uju}i unapred postavqene ideje.

Ideja razuma, kao tre}e mesto susreta dvojice srpskih prosve-titeqa, Sterije i Dositeja, kqu~na je za razumevawe razli~itostiwihovih temperamenata koje su uslovile i su{tinsku razdvojenostodgovora ove dvojice prosvetiteqa na isku{ewa svakodnevice. Ose-tiv{i presudnost Kara|or|evog ustanka, Dositej iz Zemuna prela-zi na desnu obalu Dunava ne bi li u vladi boraca za slobodu od tur-skog ropstva postao ministar prosvete. Sterija pak, iako ose}a od-sudni zna~aj svoga poziva u vremenu kada su borbe sa Turcima pre-stale, ne mo‘e da odgovori dvostrukom zahtevu koji se pred wega po-stavqa: zahtevu da se u javnosti mora biti zarad zna~aja rada na ute-mequ prosvete, nauke i kulture, i zahtevu da se uprkos tome u javno-sti ne bude ukoliko se sagledaju sebi~nosti i uskogrudosti sredi-ne kojoj se pripada.

Velika o~ekivawa pokatkad mogu biti izneverena ali je to uSterijinom slu~aju bilo prouzrokovano prirodama qudskih karak-tera. Povukav{i se iz javnog ‘ivota Srbije na svoj zahtev, pesnik

BRATSTVO42

13 Miron Fla{ar, ÀEpilog. Davorje na poqu Kosovu„, u: Studije o Steriji, SKZ,Beograd, 1988, 528.

se u Vr{ac vratio ogor~en i povre|en, i jo{ jedanput uveren u te-{ko}e razuma da savlada strasti koje rukovode na{im postucima.No wegova qubav prema rodu nije prestala budu}i da je pri~e o po-jedina~nim sudbinama wegovo oko sagledavalo na {irokom platnuvaskolike qudske sudbine. Da li je, kao i veliki duhovi antike,znao da plodove svoga rada ne}e sa~ekati da ubere?14 Wihovo zrewedonelo je vreme koje se Sterijinom duhu do‘ivqalo kao ono koje tektreba da bude. I u tome je jedan deo veli~ine onih qudi koji se usvojim kratkim, prolaznim zemaqskim danima posve}uju misiji{to im tek post festum mo‘e pribaviti ve~nost u prolaznosti.

O tome mo‘da na najlep{i na~in svedo~e antikvarnice kojena svojim policama, rekli bismo, ~uvaju biblioteke svetskekwi‘evnosti. Me|utim, Ànema boqeg u~iteqa kwi‘evnosti od an-tikvarnice. Kao na grobqu, tu spadne sve: i sjaj, i bogatstvo, i sla-va, i poka‘e se go kostur kwi‘evnosti, ono bez ~ega se ne mo‘e, iono bez ~ega se mo‘e. (...) U ovoj {koli, profesori — koji, za raz-liku od profesora drugih visokih {kola, ne bi smeli da pi{u ni-{ta — govorili bi svojim u~enicima otprilike ovo:

ÀVidite, mladi ~ove~e, sve ove kwige napisane su sa ~vrstimuverewem da govore ne{to veliko i zna~ajno. Vremenom, na{le su sena policama raznih antikvarnica u svetu, i tu ostale, jer vi{e niko-me nisu govorile ni{ta. Danas samo znamo ono o ~emu one }ute. Sva-ki ~ovek koji dr‘i do sebe mora da pro~ita desetak takozvanih veli-kih kwiga; ali bi svaki pisac morao da pro~ita i bar desetak ova-kvih kwiga, kwiga koje su za}utale i pre nego {to su po~ele da govo-re. (...) Izdali ste kwigu ili dve, ali to jo{ ne zna~i da ste pisac.Svako mo‘e da izda kwigu ili dve, na svetu ima sasvim dovoqno iz-dava~a, nekom se mo‘e u~initi da mu je potrebno ba{ ono {to vi pi-{ete. Ali postali ste pisac onog dana kad na polici antikvarnicevi{e ne ugledate svoju kwigu, koja je ju~e ili prekju~e dospela tamo.I nemojte nikada zaboraviti: nema boqeg u~iteqa kwi‘evnosti odantikvarnice. Nema pouzdanijeg i nepodmitqivijeg u~iteqa„.15

Mo‘ete li se setiti kada ste posledwi put na policama neke anti-kvarnice videli neko delo Jovana Sterije Popovi}a?

Zorica Nestorovi}


14 V. Vladeta Jeroti}, Nav. delo, str. 370.15 Jovan Hristi}, ÀElegija o antikvarnici„, u: Profesor matematike i drugi eseji,Filip Vi{wi}, Beograd, 1997, str. 8—9.

BRATSTVO44

MOKRAWAC —-REALISTA I/ILI KLASIÂR

Po mnogim svojim odlikama opus Stevana Stojanovi}a Mo-krawca predstavqa poseban trenutak u razvoju srpske muzike — krajjednog procesa koji je trajao skoro pune tri decenije i u kome su sesvi tokovi slo‘ili u isti fokus i, istovremeno, zra~ewe koje }e umnogim koordinatama odrediti budu}nost srpske muzike, u nekimslu~ajevima ~ak do dana{wih dana. Zbog toga nije ~udno {to su Mo-kraw~eva dela tako ~esto i podrobno analizirana, a wegov ‘ivotistra‘en i opisan do detaqa. Sve su to zna~ajni tekstovi — odSpomenice Koste Manojlovi}a iz 1923. godine, preko mnogih na-pisa na{ih istaknutih kompozitora i muzikologa, pa sve do dese-totomne zbirke kompletnog Mokraw~evog opusa, koja je zavr{enapre nekoliko godina, na kojoj je radila grupa wegovih najboqih po-znavalaca i u kojoj su sva wegova dela data uz iscrpne analize i ob-ja{wewa.

Uz sav taj bri‘qiv i istrajan vi{edecenijski muzikolo{kirad, ostale su ipak neke dileme — vi{e u pogledu na~ina interpre-tacije Mokraw~evog opusa nego u teorijskom tuma~ewu. Wegovo me-sto u istoriji srpske muzike je nesporno — a svako to iskazuje nasvoj na~in. Dok Stana \uri}-Klajn, na primer, pi{e na akademskina~in da je Mokrawac Àprvi me|u srpskim kompozitorima, posta-viv{i temeqe jedne stvarala~ke {kole, slu‘io za uzor svojim po-slednicima„1, dotle dr Dragutin Gostu{ki to kazuje u svom pla-sti~nom i duboko li~nom stilu. ÀKada sam prvi put, ve} dosta dav-

1 Andreis-Cvetko-\uri}-Klein, Historijski razvoj muzi~ke kulture u Jugoslaviji, [kolska knji-ga, Zagreb, 1962, str. 631.

no, rekao da je Mokrawac jo{ uvek i na ‘alost najve}i srpski kom-pozitor — stoji u wegovom scenariju, za televizijsku seriju ÀRa|a-we srpske muzi~ke kulture„ — do‘iveo sam neprijatnosti od stra-ne ‘ivih pretendenata na tu titulu. Ustvari, ono Àna‘alost„ mo‘ei da se izostavi s obzirom na to da su i u istoriji kulturnijih na-roda svi najve}i umetnici Àbiv{i„.2

∗ ∗ ∗

Stevan Mokrawac je ro|en 9. januara 1856. godine u Mokrawu,selu u blizini Negotina, u kome je wegov otac, relativno dobrosto-je}i trgovac, bio ~ak vlasnik jednog hotela. No, kako je on umro sa-mo nekoliko dana posle Mokraw~evog ro|ewa, a wegova ‘ena o~i-gledno nije bila obdarena poslovnom ve{tinom, ta finansijska si-gurnost se postepeno tawila i na kraju sasvim nestala.

Mokrawac je u~io gimnaziju u Zaje~aru, zavr{io u Beogradu iupisao se na Prirodno−matemati~ki fakultet, gde bi, zahva}en ide-jama Svetozara Markovi}a, verovatno te{ko postao ono {to jeste,da wegov talenat nije bio toliko sna‘an i da ga nije uo~io tada-{wi predsednik Prvog beogradskog peva~kog dru{tva slikar StevaTodorovi}, uticajna li~nost, pa je Dru{tvo 1879. godine poslaloMokrawca na studije u Minhen.

îwenica je da Mokrawac, i pored sedmogodi{wih studija uinostranstvu, nije stekao diplomu. Me|utim, kako doktor Gostu{kika‘e, Àsa diplomom ili bez we Mokrawac ostaje ono {to jeste.„3 UBeograd se najpre vratio 1883, posle jednog ‘estokog sukoba sa rek-torom Minhenskog konzervatorijuma. Me|utim, taj nesporazum nijemu mnogo na{kodio: odmah po povratku u Beograd postao je horovo-|a Dru{tva ÀKornelije„, upoznao svoju budu}u ‘enu Micu i napi-sao svoju Prvu rukovet, jedinu za mu{ki hor. Ubrzo je dobio i novustipendiju. Najpre je boravio u Rimu, zatim u Lajpcigu, da bi se ko-na~no vratio u Beograd 1887.

Iako nije stekao diplomu, Mokrawac je, borave}i u ino-stranstvu, upoznao sve tekovine evropskog muzi~kog razvoja i tada-{wih dometa i osetio koliko je mogu}e primeniti ih i na koji jena~in mogu}e razvijati ih na na{em tlu. Budu}i da u vreme u komeje Mokrawac stvarao, u Beogradu nije postojala ni misao o simfo-

BRATSTVO46

2 Dragutin Gostu{ki, ôvek koga smo ~ekali, scenario za tv emisiju, 1987, str. 1.3 Nav. delo, str. 3.

nijskom orkestru, da su mogu}nosti za instrumentalno muzicirawebile veoma skromne, a da je, nasuprot tome, horski ‘ivot bio boga-tiji, on se potpuno okrenuo horu. Mokrawca je krasila jedna oso-bina svojstvena mudrim i uspe{nim qudima: on je, naime, znao me-ru svojih stvarala~kih sposobnosti i dometa i trudio se da nikadne za|e u prostore koji mu nisu bili bliski. Wegovo podru~je je,dakle, bila horska muzika i on je uspeo da se kroz wu potpuno iz-razi i da je dovede do najvi{eg vrhunca na dva vrlo ~isto i jasnorazgrani~ena poqa — na duhovnom i svetovnom.

∗ ∗ ∗

Celokupno Mokraw~evo stvarala{tvo zasnovano je na muzi~-kom folkloru. No, ne bi bilo ispravno re}i da se Mokrawac samooslawao na narodne napeve koje je jo{ kao dete slu{ao, a kasnije ta-ko priqe‘no zapisivao i odabirao za svoje Rukoveti; on je na nekineobi~an na~in Àsrastao„ sa tim materijalom. Mokrawac i Rukove-ti su tako bili i do danas ostali dva nerazdvojna pojma.

Rukovet bi se mogla ozna~iti svitom, dakle nizom mawih sa-mostalnih elemenata povezanih u jednu celinu, ili, mo‘da, rapso-dijom, u kojoj se muzi~ki materijal nadovezuje jedan na drugi. No, vr-sta kohezija koja postoji me|u pesmama u svakoj rukoveti, a koja jezasnovana na nizu parametara, daleko prema{a povezanost delova uobe prethodno navedene forme.

Svi se sla‘u u tome da su Rukoveti vrhunci na{e muzike acappella. ÀOd forme koja mu se nametala, Mokrawac zbiqa izvla-~i sve {to se mo‘e izvu}i i daje joj sve {to se mo‘e dati. Pre sve-ga unutra{wu koheziju koja i teoretski i prakti~no predstavqa naj-ve}i problem. Ne udaqavaju}i se od klasi~nog muzi~kog zakonodav-stva, harmonske veze su originalne i ~esto neo~ekivane, pa ipak ihose}amo kao legitimne i dubokologi~ne, potpuno srasle sa narod-nim duhom ~ije seme klija ispod onog {to nam se na prvi poglednudi. Sve se tako mo‘e objasniti ~iwenica da je Mokrawac od pri-vidno bezna~ajnih i harmonski upro{}enih melodija uspeo ponekadda stvori veli~anstvene tonske blokove.„4 Ni u jednoj rukoveti Mo-krawac ne sledi neku utvr|enu shemu, pa je svaka isklesana na po-seban na~in. Neke imaju mali broj pesama, neke mnogo ve}i, negdese pesme nadovezuju jedna na drugu, ostvaruju}i razvoj raspolo‘ewa,

MOKRAWAC-REALISTA I/ILI KLASIÂR 47

4 Dragutin Gostu{ki, Nav. delo, str. 5.

negde su, pak, kontrasti o{tri, u nekima se napevi ponavqaju gra-de}i unutar oblika mawe celine — ali je u svakoj ostvaren visokisklad sadr‘ine i forme.

Ima ih petnaest i predstavqaju destilat muzi~kog materijalaiz svih na{ih krajeva. Dodu{e, izraz Àna{i krajevi„, dobija u ra-znim istorijskim periodima razli~ito zna~ewe i odnosi se nadruge prostore, pa bi mo‘da bilo boqe dati ta~ne odrednice. Da-kle, Mokrawac je sazdao prvih {est rukoveti na muzi~kom materi-jalu koji je prikupio u Srbiji. Zatim kre}e na jug u tragawu zasve‘om inspiracijom, pa su tako sedma, osma, jedanaesta i dvanae-sta rukovet sa pesmama iz Stare Srbije i sa Kosova. U toku jednogboravka na Kosovu, na primer, doneo je oko 200 zapisanih pesama,a za svoju Dvanaestu rukovet, jednu od najlep{ih, odabrao je samo 6.To samo po sebi govori o selektivnosti koju je Mokrawac pokazi-vao pri odabiru pesama. Devetu rukovet Mokrawac je sastavio odpesama iz Crne Gore, deseta i petnaesta su iz Makedonije (i nekepesme iz sedme rukoveti su iz Makedonije), a ~etrnaesta je iz Bo-sne. U ovu skupinu mogu se ubrojiti i Primorski napjevi; iako imkompozitor ne daje ime Rukovet, oni imaju istu strukturu.

∗ ∗ ∗

Kada je 1901. godine Mokrawac postavqen za profesora Bogo-slovije odmah je primetio prazninu u uxbeni~koj literaturi i po-~eo da priprema kodifikaciju pojawa. Posle upornog zapisiva~kogmelografskog rada sa najboqim peva~ima u Srbiji, koji je trajaopreko 10 godina, i u koji je ulo‘io znatna li~na materijalna sred-stva, Mokrawac je pripremio tri veoma obimne i zna~ajne zbirke.Za wegova ‘ivota objavqen je Osmoglasnik — zbirka napeva koji sviimaju osnovu u osam melodijskih modela, sa mnogobrojnim i prak-ti~no neograni~enim mogu}nostima varirawa, na kojima je sazdanana{a duhovna muzika. Na osnovu crkvenih melodija koje je podrob-no upoznao Mokrawac je napisao mno{tvo kompozicija, dubokopro‘ivqenih i bogato nijansiranih, iz kojih se izdvajaju one veli-ke, najupe~atqivije — Opelo i Liturgija. Zbog svog sklada, oba de-la su omiqena i primenqiva koliko u bogoslu‘ewu, toliko i nakoncertnom podijumu. Wihovi interpretatori svedo~e o velikomuspehu Mokraw~eve duhovne muzike u svetu, koji ponekad nadma{u-je i domete sli~nih dela ruskih kompozitora.

BRATSTVO48

∗ ∗ ∗

Treba re}i da Mokrawac nije imao sre}e sa svojim original-nim kompozicijama, sa onima koje se nisu oslawale na unapred da-te teme, duhovne ili svetovne. Potopqen u moru melodija koje su gaspoqa saletale, dozvolio je da wegova individualna inspiracija iinvencija zakr‘qaju, pa ~ak na kraju i uvenu. Zbog toga na jednommestu dr Dragutin Gostu{ki ka‘e da ÀMokrawac nije bio neki uni-verzalni genije kome su iz rukava ispadala sve sama remek dela. Bioje to u su{tini samo veoma darovit ~ovek koji je u pojedinim tre-nucima uspeo da dotakne sam vrh evropske muzike. To je sve i do-voqno je.„5

Mokrawac je celog svog stvarala~kog ‘ivota bio vezan za Pr-vo beogradsko peva~ko dru{tvo — ono ga je slalo na studije, za we-ga je komponovao, sa wim je izvodio svoja dela, i{ao na gostovawa.Ceo wegov opus bio je inspirisan ovim ansamblom i posve}en we-mu. Sem Prve rukoveti, koju je napisao za dru{tvo ÀKornelije„,Mokrawac je sve ostale komponovao za ovo dru{tvo, a na turnejamakoje je sa wim pravio postizao je ogroman umetni~ki uspeh.

I dok je u svom stvarala{tvu zazirao od neispitanih prosto-ra i dr‘ao se horskog poqa koje mu je bilo blisko i dobro poznato,dotle je Mokrawac u svojoj nepokolebqivoj upornosti u nameri damuzici izbori dostojno mesto u jednoj kulturno nerazvijenoj zemqineprestano posezao za novim i nepoznatim. Ta namera da muziciutre put onakav kakav je ona imala u razvijenim evropskim zemqa-ma, dovela ga je na ~elo mnogih te{kih poduhvata, pa sa tim i in-stitucija. Mokrawac je, dakle, bio prvi direktor Muzi~ke {kole,{ef prvog Guda~kog kvarteta, predsednik prvog Udru‘ewa srpskihmuzi~ara, direktor prvog Peva~kog saveza. ÀKad god je postao {ef,direktor ili predsednik neke institucije, on je tu instituciju mo-rao prethodno sam da stvori, golim rukama, uz neopisive muke...Postojale su samo dve organizacije koje nije Mokrawac osnovao,ali wima nije ni predsedavao ve} je samo biran za ~lana. Bile suto Srpska kraqevska akademija i Me|unarodna zajednica slobodnihzidara.„6 Kada je 1914. po~eo rat i bombardovawe Beograda, Mokra-wac je, te{ko bolestan, sa ‘enom i sinom krenuo za Skopqe. Tamo


5 Isto, str. 7.6 Isto, str. 8.

je ~ak po~eo i da radi na 16. rukoveti, ali, na‘alost, u tom poslunije mnogo odmakao. Umro je 30. septembra 1914, u svojoj 58. godini,uva‘en i po{tovan, ostaviv{i trag koji do danas nije napravio ni-ko drugi.

∗ ∗ ∗

U obiqu istra‘enih, analiziranih i sistematizovanih poda-taka, u pogledima na Mokraw~ev opus i u tuma~ewima, koja su godi-nama dobijala u svojoj produbqenosti, ogleda se ipak jedna jedin-stvena linija koja vodi i sli~nim zakqu~cima — pre svega istica-wu realizma Mokraw~evog opusa. Takvo tuma~ewe zasnovano je napoliti~kim idejama kojima je bio zahva}en i na wegovoj naklonostika narodnoj pesmi. ÀRealisti~ki pravac, koji je preko SvetozaraMarkovi}a i Qubena Karavelova, propovednika novih socijalnihideja, prodirao u srpsku kwi‘evnost, nije mimoi{ao ni StevanaMokrawca — pi{e Stana \uri}-Klajn. — Nova, antiromanti~ar-ska i antiidealisti~ka, estetika zahvata i mladi}a iz NegotinskeKrajine. No, ne okre}u}i le|a patriotskim ose}awima...... Mokra-wac ipak ne pi{e vi{e borbene pesme..... Sli~no prvim srpskimrealisti~kim piscima, Milovanu Gli{i}u i Lazi Lazarevi}u, ko-ji daju sliku srpskog sela, i Mokrawac se svim srcem okre}e naro-du i wegovoj pesmi. Na taj na~in se u wegovom stvarala{tvu susre-}e i odra‘ava odumirawe romantizma i ra|awe realizma u srpskojmuzici.„7

Mokraw~evo oslawawe na narodnu muzi~ku tradiciju je neo-sporno, ali je mogu} i drugi pristup wegovom delu. ÀMokraw~evaveli~ina le‘i ba{ u tome {to je on klasik — pi{e dr DragutinGostu{ki. — [ta to zna~i? Klasik je, po mom poku{aju defini-cije, umetnik ~ijem delu minimalno opada vrednost sa vremenom,zahvaquju}i, izme|u ostalog i tome {to nije izrazito obele‘eno po-modnim karakteristikama. Nalaze}i se tako u jednom relativno ap-straktnom stilskom prostoru, klasi~no delo otvara pristup sa svihstrana, u svako doba i izaziva ‘equ za ponovnim susretom.„8

I zaista, Mokraw~ev opus, ima upravo te odlike. Wegova de-la su postala Àobrazac umetni~ke stilizacije folklora i slu‘ilakao uzor svim kiasnijim generacijama srpskih kompozitora za koje

BRATSTVO50

7 Andreis-Cvetko-\uri}-Klein, Nav. delo, str. 619.8 Dragutin Gostu{ki, Nav. delo, str. 3.

je nacionalni izraz predstavqao potku originalnog stvarawa„.9 Akako ârls Rozen, jedan od najboqih tuma~a klasi~nog stila, ka‘eda neke definicije ovog stila li~e na definiciju umetni~kog ob-lika uop{te zato {to je Àklasi~ni stil u znatnoj meri postao stan-dard po kome ocewujemo i svu ostalu muziku„10, onda se ~ini ume-sno posmatrati Mokraw~ev opus upravo kao klasi~nu vrednost re-alisti~nog odnosa prema nacionalnom idiomu.

Sneàna Nikolajevi}


9 Vlastimir Peri~i}, Muzi~ki stvaraoci u Srbiji, Prosveta, Beograd, str. 305.10 Charles Rosen, The Classical Style, Faber and Faber Limited, London, 1971, str. 58.

BRATSTVO52

POGLEDI AMI BUEA NA ULOGU SRBIJE U

BUDU]IM DOGA\AJIMA 19. VEKA

Amu Bue je jedno od najve}ih imena evropskih nau~nika i pu-topisaca koji su u 19. veku prou~avali narode i zemqe na Balkan-skom poluostrvu, me|u wima i Srbiju i srpski narod. Geolog i ge-ograf po struci, on je imao vrlo {iroko interesovawe za sve poja-ve politi~kog, dru{tvenog, ekonomskog i kulturnog ‘ivota u Srbi-ji i wenog dr‘avnog razvoja oko sredine 19. veka, ali uglavnom zavreme vladavine kneza Milo{a. O svojim nau~nim istra‘ivawimaostavio je veliko delo La Turquie d’Europe, izdato u Parizu, u ~eti-ri obimne kwige (preko 2.200 strana) kao i putopisne bele{ke Re-cueil’d Itineraires dans la Turquie d’Europe, koje su se objavile 1854. go-dine u Be~u, u dve kwige. Napisao je autobiografiju1, u kojoj imapodataka i o Srbima. Ami Bue bio je u prepisci sa Vukom Karaxi-}em i nekim drugim srpskim li~nostima, gde je pokazao ne samo ve-liko intresovawe ve} i solidno poznavawe na{e pro{losti, kao isavremenog polo‘aja Srbije.2

1 Autobiographie du Docteur medicine Ami Boué. Vienne 1879. — \uro Pillar, Ami Bouepo~astni ~lan Jugoslavenske Akademije znanosti i umjetnosti. Nekrolog. Rad, 65. Zagreb 1883,180—199, 186.2 A. Bue poznavao je ve}i broj ~lanova Dru{tva Srbske Slovesnosti i SrpskogU~enog Dru{tva, me|u kojima i Simu Milutinovi}a Sarajliju, Jovana Gavrilovi}ai dr., kao i vi{e li~nosti iz kne‘eve okoline. — Qub. Stojanovi}, Vukova prepi-ska, VII, Beograd 1913, 551, 553, 556, i dr.

1.

Ami Bue ispitivao je Balkansko poluostrvo tri uzastopne go-dine 1836, 1837. i 1838. godine. U Srbiju je do{ao preko Be~a, Bu-dimpe{te i Zemuna. Pre toga dobio je preporuke od Vuka Karaxi}aza vlasti u Srbiji. Knez Milo{ ga je, i kao doktora medicine, pri-mio prijateqski dav{i mu, sa svoje strane, preporuke za susedneturske pa{e, na ~emu mu se Bue kasnije i zahvalio u svome delu oevropskoj Turskoj. Ami Bue znao je prili~no srpski {to mu je omo-gu}ilo da boqe sagleda ‘ivot srpskog naroda. U pismu kojem ga jepreporu~io knezu Milo{u, Vuk je, januara 1836, pisao: À... Usu|ujemse, veli Vuk, prepokorno javiti Va{oj Svetlosti, da je ovde do{aoznatni mineralog i prezident Pariskog mineralogi~eskog dru-{tva, doktor Bue, i na prole}e misli u Srbiju. On je medicine dok-tor, ali se sad najvi{e zabavqa ispitanijama mineralogi~eskim igeognosti~eskim: ovim je poslom on proputovao gotovo po cijelojEvropi, a sad se sprema za Tursku (a naro~ito za Srbiju i Vla{ku).Kao {to mi je kazivao, rad je u Srbiji dugo baviti se, i nosi sa so-bom alat da mjeri brda, vode, i ostalo {to u wegov posao ide. On~esto dolazi k meni, i mnogo me je raspitivao kako je u Srbiji imo‘e li se slobodno i mirno putovati: ja sam mu kazivao sve ono— nastavqa Vuk — {to ~ini ~est Va{oj Svetlosti i narodu na{e-mu, i mislim da mu nisam ni u ~emu lagao. On je ov|e sa famili-jom svojom, ali je za sad misli ostaviti ... pa ako vidi da }e u Sr-biji dugo boraviti, onda }e i wu tamo prevesti„.3

Ami Bue do{ao je u Srbiju na preporuku Vuka Karaxi}a. Pri-metio je velike promene u Srbiji u smislu civilizacijskog preo-bra‘aja glavnog grada {to se delimi~no odnosilo na urbanu izgrad-wu i na op{ti izgled grada, tako da je u Milo{evo vreme Beogradsve vi{e dobijao izgled evropske varo{i a fizionomija Beogradasve vi{e gubila orijentalni karakter i dobijala oblike evropskegradske varo{i. Isto tako, on je primetio da su nastale velike pro-mene, i u vezi sa tim mewala se i dru{tvena atmosfera grada, takoda je umesto prethodne orijentalne civilizacije u Milo{evo vremeBeograd postao kapija evropske prosve}enosti, kulture, materijal-nog napretka novih dru{tvenih odnosa, jednom re~i se Beograd po-~eo ubrajati u evropske gradove kome je Bue predvi|ao veliku i sve-

BRATSTVO54

3 Qub. Stojanovi}, Vukova prepiska, II, Beograd 1908, 670.

tlu budu}nost, s obzirom na dr‘avni~ku i upravnu inicijativu ko-ju je knez Milo{ pokazivao u smislu op{teg preobra‘aja i Srbijei glavnog grada Srbije i budu}ih planova koje je on imao u vezi saoslobo|ewem srpskog naroda.

Prilaze}i Beogradu na Buea je najve}i utisak pri~inila pa-norama gradske tvr|ave, zatim minareta turskih xamija koja su mupri~iwavala sliku velike varo{i. Me|utim stvarnost je bila dru-goja~ija — i Bue, posmatraju}i je iz blizine, zapazio je wenu pot-punu zapu{tenost (ÀToute miserable que sa fortresse est dans l’interie-ur„). Bue navodi da je, u varo{i, tursko stanovni{tvo naseqavalokraj od platoa ispred tvr|ave pa celu padinu (la pente) prema Duna-vu4. Srpsko stanovni{tvo naseqavalo je deo koji je gravitirao Sav-skoj obali, a posebno dva predgra|a, izvan varo{kog {anca: Sa-vamalu i Vra~ar. Tu su ponikle nove zgrade u kojima su stanovalisamo Srbi. Bue navodi sastav i broj beogradskog stanovni{tva pre-ma zvani~nim podacima.5 Tako je Turaka-muslimana bilo lica 5.800u 860 ku}a. Jevrejska op{tina (La commune juive) sastojala se od1.382 du{e (ames) i 140 domova. Ostalo su bili hri{}ani, najve}imdelom Srbi — oko deset i po hiqada u oko 1.400 ku}a. Raznih stra-naca-Evropqana (étrangers de diverses parties de l’Europe) bilo je do900 lica. Sem ovih civila, gradski garnizon u to vreme sa~iwava-lo je 3 do 4.000 vojnika.

Od verskih hramova Bue pomiwe dve srpske crkve, sinagogu ijednu tursku mo{eju osim pomenutih xamija. Izvan {anca nalazilase i jedna razvaqena xamija (— kod Srba kasnije nazvana Àbatal xa-mija„). Bue je navodio da su verske zajednice ‘ivele podvojeno, neme{aju}i se me|usobno.

2.

Bue posebno isti~e da je knez Milo{, posle hati{erifa, na-stojao da nova izgradwa Beograda, sa javnim ustanovama srpske na-cionalne autonomije, kao i sa privatnim gra|evinama bude {toudaqenija od gradskih zidina i blizine turske vojske, razume se izrazloga opreznosti6 (Àc’est pour cela que le prince Milosch voulait tran-

POGLEDI AMI BUEA.. 55

4 Recueil d’itineraires II, 5.5 Jovan Gavrilovi} , Re~nike geografi~esko-statisti~ni Knÿ‘estva Serbie, Beo-grad 1846, 6.6 Recueil d itineraires, 6.

sportr la ville plus loin du chateau fort et en déhors de son ancienne en-ceinte sur la pente des coteaux de la Save...„). Bue navodi nove zgradesrpske uprave izvan varo{kog {anca koje je knez Milo{ naredioda se izgrade u novom delu Beograda. To je bila kasarna koja je mo-gla da primi hiqadu qudi, zatim zgrada za vojnu {kolu (une maisonpour l’école militaire), zgradu za sovjet, vojnu bolnicu, dvorac i crkvuu Top~ideru.7 Bue je u ovakvoj brzoj urbanisti~koj izgradwi Beogra-da video ‘equ srpskog kneza za {to br‘om evropeizacijom Beogra-da. Neuglednu ÀCigansku malu„, koja je smetala urbanizaciji Sa-vamale, srpske vlasti su rasturile i wene stanovnike premestile udruge krajeve Beograda.

Bue isti~e kako je beogradski pa{a zabrawivao Turcima daprodaju svoja imawa Srbima.8 Ali to nije spre~avalo Srbe da i udelu stare beogradske varo{i podi‘u reprezentativne zgrade, kao{to su bili Konak gospodara Jevrema (gde je odsedao i knez Milo{kada je dolazio u Beograd), zatim velika Saborna crkva, Mitropo-litov dvor, a na Savskoj obali velike zgrade |umrukane (carinar-nice), pored drugih privatnih i uglavnom trgova~kih ku}a (na Sav-skoj obali, t. j. u dana{woj Kara|or|evoj ulici, gde Turci nisuimali nikakve upravne vlasti). Bue posebno isti~e i zgradu Dr‘av-ne {tamparije i ~itav niz ku}a sa balkonima sagra|enih po ma|ar-skom uzoru, zatim hotel (une auberge).9 Bue je naglasio urbanisti~-ko i arhitektonsko ure|ewe Beograda posle 1833. godine10 sa pra-vim ulicama, novom varo{kom pijacom i modernim gra|evinama —kao kontrast starom orijentalnom izgledu Beograda sa krivim uli-cama, bez brojne oznake, malim tro{nim du}anima11 (boutiques á laturque) i turskim grobqem u sred varo{i — koje je dodu{e bilo za-bataqeno, ali koje je smetalo novoj urbanizaciji starog varo{kogcentra. Bue je, me|utim, zapazio u turskom delu varo{i jo{ sa~uva-ne turske ku}e sa ba{tama i raznim drve}em (il y a assez de jardinsaux arbres fruitiers). Bue je zapisao da je jo{ 1838. godine na obali Sa-ve, idu}i iz varo{i za Top~ider, postojao magacin za sme{taj so-li, koji je bio svojina kne‘eva (le magazin de sel du prince). U bli-zini ovog magacina, na uzvi{ici12 Bue je spomenuo da se tu nalazi

BRATSTVO56

7 Nav. m.8 Nav. m.9 Nav. m.10 Nav. m.11 Nav. m.12 Nav. m.

letwikovac doktora Kuniberta, sa malim vinogradom (Àque les versles hauteurs on remarquait une maison de campagne avec quelques vignesdu Dr. Kunibert„).13

Bueovo interesovawe za Srbiju, i posebno za prilike, qude iznamenitosti u Beogradu, bilo je veliko. Rade}i odeqak o Beograduza svoje delo o evropskoj Turskoj, on je zamolio Vuka za mnoga do-punska obja{wewa. Posebno su interesantna pitawa: koliki je go-di{wi prihod od |umruka, koliko se soli (iz Vla{ke) uveze u Sr-biju, da li knez Milo{ prodaje so u Bosni, da li mo‘e da dobijelatinski natpis koji je u kamenu na|en na Avali 1835, kao i onajdrugi koji se nalazi Àu dunavskoj dowoj vrati od beogradskog gra-da?„; wega interesuje tako|e i broj {kola i |aka, itd.

A. Bue je nameravao da poseti Beograd i 1839, kao {to se vi-di iz jednog wegovog pisma Vuku u leto te godine. Izgleda da ga jebolest u tome spre~ila. Me|utim wegova ‘eqa da {to vi{e sazna orazvoju Srbije i posle odlaska kneza Milo{a sa vlasti, ogledala seu povremenoj prepisci sa Vukom. On je sa velikom pa‘wom pratiopromene u Srbiji, razume se i u Beogradu, gde je 1841. godine iz Kra-gujevca bila preme{tena srpska prestonica.

3.

Bue je zavoleo Beograd koji je pokazao puno istrajnosti da sepreobrazi u modernu i veliku varo{ evropskog izgleda i savreme-nog ure|ewa u pogledu privrede, kulture i obrazovanosti. Srbi suga po~astvovali izborom za ~lana Dru{tva srbske slovesnosti(1841) i srpskog u~enog dru{tva (1864). To mu je veoma laskalo iakomu je ta po~ast do{la iz jedne male balkanske zemqe. Videv{i u Sr-bima ne samo jedan slobodoqubiv i juna~ki narod, ve} i obrazova-ne mnoge ugledne li~nosti iz Vojvodine i Srbije koji su unapredi-li Srbiju i u privrednom, tehni~kom i upravnom pogledu, a poseb-no u oblasti kulture, nauke i obrazovawa, Bue je ‘eleo da Beogradpostane ne samo politi~ko-oslobodila~ki centar za sve porobqenebalkanske narode, ve} da to bude i na jednom {irem civilizacij-skom planu. Kad su, preko Beograda, prolazili mnogi evropski na-u~nici i putopisci, kao {to su bili Blanki, Han, Kanic i drugi,

POGLEDI AMI BUEA.. 57

13 Nav. m. (Dr B. Kunibert slu‘io je kao prevodilac sa francuskog u razgovoru saknezom Milo{em).

Bue ih je upoznavao sa prilikama u Srbiji, i davao im preporuke zadobar prijem kod srpskih vlasti. Kao dobar poznavalac geografskihprilika na Balkanu on se zalagao za povezivawe Evrope sa Turskomcarevinom putem ‘eleznice koja treba da ide preko Beograda14, na-suprot austrijskim planovima da se srpska prestonica zaobi|e. Nanau~nom planu, polaze}i od Vukovih iskustava u pogledu prou~ava-wa narodne pro{losti, etnografije i jezika susednih Bugara i Al-banaca, davao je sugestije nekim srpskim predstavnicima za podi-zawe jednog albanskog instituta u Beogradu15 On je, isto tako, sma-trao Beograd ne samo kao lu~ono{u oslobodila~ke misli za balkan-ske narode, ve} i kao centar za politi~ko okupqawe Bugara i Ar-banasa za oslobo|ewe od turske vlasti. O Srbiji i Beogradu pisaoje po francuskim i nema~kim listovima i mnogim nau~nim ~aso-pisima. Time je doprineo da se Beograd, Srbija i srpski narod bo-qe upozna u Evropi, ne samo po svojoj oslobodila~koj borbi u Pr-vom i Drugom ustanku, ve} i po kulturnom napretku koji je pokazaovidne rezultate i u usvajawu obrazaca savremene evropske civili-zacije u svom dr‘avnom i dru{tvenom ure|ewu. Savremenik VukKaraxi}, ali i kasniji srpski nau~nici (Jovan Cviji},Aleksandar Beli}, Miodrag Ibrovac, Vladimir Stojan~evi} i dru-gi koji su posebno pisali o Ami Bueu,16 visoko su cenili ne samowegova nau~na dela ve} i wegovo po{tovawe srpske narodne pro-{losti kao i wegov veliki preporod u svim oblastima dru{tvenog,ekonomskog i dr‘avnonacionalnog razvitka.

Borislava Lili}

BRATSTVO58

14 O tome A. Bue je izneo svoja shvatawa, na osnovu li~nog poznavawa terena idrugih geografskih okolnosti, u spisu: Sur l’etablissement de bonnes routes et surtout dechemins de fer dans la Turquie d, Europe. Vienne 1852. — Vladimir Stojan~evi}, Vukovprijateq Ami Bue. — Kov~e‘i}, IX, Beograd 1971, 48.15 Autobiographie, XXXII. — Vladimir Stojan~evi}, nav. m.16 Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovena~ka, I. Beograd 1926, videti pod:Bue Ami.

KOSMETSKI PROBLEM U

DOMA]EM I ME\UNARODNOM

KONTEKSTU*

1. STRAHOVITI IZAZOV SRPSKOJ ELITI

Srpska elita, naro~ito elita mo}i, nije se pokazala nacio-nalno dalekovidom, realisti~nom, ~vrstom i ve{tom nekoliko pu-ta u novijoj istoriji. Ni prilikom odre|ivawa dr‘avnog ustrojstvaprve Jugoslavije i wenih unutra{wih administrativnih podela.Ni u vreme stvarawa druge Jugoslavije i wene podele na federalnejedinice i autonomne pokrajine, da o wenoj ustavnoj prekompozi-ciji u paralizovanu me{avinu konfederacije i federacije 1974. ine govorimo. Ni u toku definitivnog razbijawa Jugoslavije i sta-rawa za Srbe van Srbije.

Sada se ta elita nalazi pred jo{ jednim strahovitim izazo-vom. Pritom bi bilo najopasnije kad bi se weni pripadnici ustre-mili jedni na druge — histeri~no abreaguju}i zbog ose}awa nemo}ina Kosmetu. Bilo bi tako|e moralno ru‘no ako oni ne bi bili ka-dri da i li~no podele rizike re{ewa za koja se zala‘u. Od wih bipoliti~ki moral zahtevao da to doka‘u i u praksi, primerice akosu za dr‘avnu nezavisnost Kosmeta spremno{}u da sa porodicombarem neko vreme ‘ive na wemu.

Po mom uverewu prvenstveno treba da se anga‘ujemo za povra-tak proteranog i izbeglog srpskog i drugog nealbanskog ‘ivqa naKiM i postizawe {to povoqnijeg statusa za wega, a da se ne iscr-

*.Predavawe odr‘ano 8. maja 2006. godine u Kolar~evoj zadu‘bini u Beogradu, uokviru Tribine Srpsko-ameri~kog centra ÀSAD, Evropa i mi„

pqujemo oko ambicija tamo{wih Albanaca. I kad bi mogli, Srbine treba da vladaju Albancima na Kosmetu. Ali ni ovi wima. Zatoje potpuno neprihvatqivo nastojawe nekih zapadnih sila da im toomogu}e, barem de facto ako ne i de jure. Dosta je bilo smewivawadominacije jednih nad drugima u istoriji me|usobnih odnosa Srbai Albanaca. Stoga ih vaqa {to vi{e upravno-teritorijalno razdvo-jiti, pri ~emu treba — ako je ikako mogu}e — izbe}i stvarawe ho-mogeno nacionalnih za razliku od ve}insko nacionalnih entiteta.Nadati se da }e i albanska elita mo}i uvideti da je to razdvajaweboqe i za wu, jer i kad bi htela, verovatno ne bi bila u stawu daispuni bezbednosne i druge standarde zajedni~kog ‘ivqewa kaopreduslova za ostvarewe svog ciqa. (Da dodam da sam u diskrecijislu{ao od cinika sa Zapada da neispuwavawe tih standarda pred-stavqa dobrodo{ao izgovor za NATO trupe da na Kosmetu ostanuneodre|eno dugo, i to ne radi Srba nego zbog fundamentalisti~ko-islamisti~ke opasnosti.)

Na KiM ne postoji nikakvo jednostrano pravo na samoodre-|ewe i samoopredeqewe, nego samo pravo na saodre|ewe i saopre-deqewe. Dakako, takvo pravo bilo koje nacionalne mawine, pa na-ravno i albanske, nipo{to ne ukqu~uje pravo na otcepqewe i for-mirawe nezavisne nacionalne dr‘ave, pogotovo jo{ jedne. Kosmet-skim Albancima mo‘e da bude priznat, ako se to ‘eli ili mora, je-dino tzv. unutra{wi ali ne i spoqa{wi suverenitet. Na{ pregova-ra~ki tim je to i ponudio u upravo objavqenoj platformi za budu-}i status Kosmeta. Dr‘ava koja bi kosmetskim Albancima dopusti-la i taj potowi, neograni~eni suverenitet, bila bi svakako neodgo-vorna i sa stanovi{ta me|unarodnog prava i morala. Na{a dr‘avaje ionako ve} ratom pora‘ena, raspar~ana i ucewena, preoptere}e-na i drugim problemima, i tako|e slaba, te joj svakako nije potreb-no da jo{ bude i neodgovorna.

Naravno, mi Srbi pritom vaqa da polazimo ne samo od prin-cipa me|unarodnog prava i morala, nego i od vlastitih interesa,pogotovo dugoro~nih. Te interese svakako bitno odre|uje na{ demo-grafsko-teritorijalni trend. Drugim re~ima, mi vi{e ne smemo dabudemo politi~ki i socijalnopsiholo{ki opsednuti svojim jugom,budu}i da se gro na{eg stanovni{tva odavno pomerio i daqe pome-ra (kako teritorijalno tako i u pogledu o~uvawa nacionalnog iden-titeta) na sever i severozapad.

Evo nekih od kqu~nih pitawa koja treba da postavimo na{ojeliti mo}i i svima nama:

BRATSTVO60

Kako u na{oj zemqi posti}i {to {iru i trajniju saglasnosto re{ewu, naro~ito kad se uzme u obzir da }e se pregovori o KiMnajverovatnije protegnuti na vi{e od jedne Vlade i Skup{tine?

Za koje re{ewe na{a vlast ima mo} i demokratski mandat?Kakvi su izgledi demokratskih, patriotskih i istovremeno

proevroatlantskih snaga da i nadaqe dominiraju ako pristanu napojedina re{ewa?

Kakve su {anse da Srpska pravoslavna crkva podr‘i ili ba-rem ne spre~ava usvajawe pojedinih re{ewa?

Da li je mogu}e i kako spre~iti namere Albanaca na KiM inekih me|unarodnih faktora da tamo de facto i pre}utno (po{to jeto neuporedivo te‘e posti}i de iure i izri~ito) stabilizuju i oja-~aju stawe nepovoqno po srpski i ostali nealbanski ‘ivaq i na-{u zemqu u celini? Recimo wihovim pristankom na decentraliza-ciju, ali samo ako iskqu~uje bezbednosnu i pravosudnu vlast iupravno-teritorijalno povezivawe delova KiM na kojima je taj‘ivaq pre Àetni~kog ~i{}ewa„ ~inio ve}inu—povezivawe me|usobom i neposredno sa ostalom Srbijom?

Kome su koristili a kome odmogli oni koji su se zalo‘ili zapotpuno dr‘avno razdvajawe Crne Gore i Srbije? Kako pomiriti~iwenicu da one nisu ostale ni u labavoj dr‘avnoj zajednici, sastavom da Albanci navodno moraju ostati sa Srbima u dr‘avi Sr-biji?

Kakve bi bile posledice pojedinih re{ewa za KiM po terito-rijalni integritet Crne Gore?

Koje bi regionalne posledice (uglavnom na prostoru biv{eSFRJ) pojedinih re{ewa vaqalo o~ekivati i sa kakvom verovatno}om?

Koja se re{ewa mogu braniti pozivawem na obavezuju}e op{teprincipe, pravila i presedane u svetu?

Na me|unarodno i doma}e pravo?A koja na moral?Kako izgledaju predlo‘ena re{ewa u svetlu qudskih, gra|an-

skih, ve}insko nacionalnih i mawinsko nacionalnih prava idu‘nosti?

Kakvo re{ewe je u interesu odlu~uju}ih ~inilaca u dominant-nom svetu?

Da li je mogu}e i prihvatqivo povezati eventualni pristanakna{e dr‘ave na zna~ajnije ustupke na KiM sa wenim eventualnimubrzanim prijemom u EU i NATO, ali i finansijskim, privrednimi drugim kompenzacijama?

KOSMETSKI PROBLEM... 61

Da li bi bila korisna ideja o odr‘avawu svetskog kongresana{e dijaspore posve}enog srpskom pitawu u celini i posebno re-{ewu kosovskometohijskog?

Na {ta i kako {to boqe pripremati na{e javno mwewe?Kako argumentisati protiv nastojawa albanske ve}ine u Bu-

janovcu i Pre{evu da te op{tine budu ukqu~ene u Kosovo i Meto-hiju ako bi se usvojio moj davna{wi predlog o smawewu teritorijeAutonomne pokrajine u korist ostale Srbije (predlog o kojem }e ma-lo kasnije opet biti re~i)?

Da li bi bilo dobro problem KiM eksplicitno ukqu~iti ukompleks nere{enih nacionalnih pitawa na Balkanu, prvenstvenosrpskog, albanskog i makedonskog, te ga u skladu s tim i preimeno-vati?

Po{to je sa KiM ve} isteran ve}i deo romske nacionalnemawine i po{to wen ostatak ‘ivotari tamo u nemogu}im uslovi-ma, za{to se vi{e ne radi na internacionalizaciji wenog proble-ma i ukqu~ivawu wenih predstavnika u pregovore?

Kako }e reagovati srpski narod u Republici srpskoj, ~ak inezavisno od wenih vlasti, u slu~aju da Àme|unarodna zajednica„poku{a da Srbiji nametne neprihvatqivo re{ewe?

Za{to se odlu~no ne poradi na saradwi i integrisawu srp-skogra|anskih dru{tava, ne dovode}i u pitawe wihove me|unarodnopriznate dr‘avne granice?

Koliko i kako nastojimo da na KiM poboq{amo na{e demo-grafske, politi~ke, verske, privredne, obrazovne, kulturne...adute,kad ve} albanska strana i weni strani pomaga~i svim snagama na-stoje da na terenu stvore svr{eno stawe?

Da li bi bilo dobro da se za strate{ke probleme, doma}e ispoqne, obrazuje dr‘avni Savet za nacionalnu strategiju koji bipored glavnih politi~kih ukqu~io i druge misle}e glave i ugled-nike?

Da li bi se {anse da na{a zemqa ishoduje povoqno re{ewepove}ale ili smawile ako bi se paralelno sa pregovorima o KiModvijali novi parlamentarni izbori i donosio novi Ustav?

Kako na{a zemqa treba da reaguje ako Àme|unarodna zajedni-ca„ ne sugeri{e nikakvo Àkona~no re{ewe„ statusa KiM nego Àsa-mo„ rekonstrui{e svoj protektorat nad wim tako da glavnu ulogupreda EU koja treba da poja~a de facto samostalnost i dominaciju Al-banaca?

BRATSTVO62

2. ZAPADNI PRISTUP ÀOD SLUÂJA DO SLUÂJA„

Za{to se mnogi na Zapadu prave kao da na Balkanu postoji sa-mo albansko, a ne istovremeno i srpsko pitawe! Kad bi hteli da utom sporu budu iole nepristrasni, zapadni mo}nici bi lako moglida zamisle obrnutu situaciju: autonomnu pokrajinu u Albaniji sasrpskom ve}inom i ogromnim brojem Albanaca isteranih i izbe-glih u druge krajeve te dr‘ave—pa da se iskreno zapitaju kakav bistav onda zauzeli prema dr‘avorazornoj ambiciji takve pokrajine.

Lako je slo‘iti se sa zapadnim mo}nicima kad tvrde da mogutek selektivno da se usredsrede na pojedine probleme i krize u sve-tu po{to nisu u stawu da se posvete svima wima. Me|utim, oni ni-su u pravu kad istovremeno tvrde da ne postoje nikakvi obavezuju}iop{ti principi, pravila i presedani. U duhu svoje situacioni-sti~ke ideologije svaki slu~aj tretiraju kao tobo‘e bitno razli~itod svih ostalih. Usput: oni nikad ne bi javno primenili taj rela-tivizam na vlastite dr‘ave i dru{tva.

Po{to je teret dokazivawa na wima, neka nam ve} jedanputpoka‘u u ~emu se sastoji ta navodna jedinstvenost i izuzetnost ko-smetskog slu~aja. A evo ga u stvarnosti.

Albanska nacionalna mawina na Kosmetu i nasiqem je nasto-jala da svoju su{tinsku teritorijalno-politi~ku autonomiju (koja jeukqu~ivala ~ak i efektivno pravo veta na nivou Srbije i jugoslo-venske federacije) transformi{e u sedmu republiku te federaci-je; wene pobune su po nare|ewu Tita, ina~e zapadnog saveznika, si-lom gu{ene i ugu{ene; deceniju posle wegove smrti antizapadnire‘im Slobodana Milo{evi}a (uz saglasnost komunisti~kih ruko-vodstava u ostalim jugorepublikama) prakti~no ukida tu autonomi-ju; Albanci na to odgovaraju totalnom gra|anskom neposlu{no{}ui uspostavqawem svoje alternativne vlasti i dru{tvene organiza-cije; kada ni to ne dovodi do ‘eqenog ciqa, deo te mawine stvaraoru‘ane formacije i po~iwe ustanak; na to re‘im Slobodana Mi-lo{evi}a uzvra}a ogromnom silom; po svemu sude}i i taj ustanak bibio ugu{en da mu u pomo} nije pritekao NATO masovnim bombar-dovawem Srbije i Crne Gore; nastoje}i da obezbedi kqu~ni demo-grafski adut u — kako je verovao — neizbe‘nim budu}im mirovnimpregovorima NATO-a sa wim, Milo{evi}ev re‘im silom podsti-~e masovno be‘awe i isterivawe Albanaca sa Kosmeta; umesto tihpregovora, on je prinu|en da kapitulira, NATO fakti~ki oduzima


vlast nad Kosmetom od Srbije, Albanci se vra}aju a Srbi be‘e; po-{to ni time jo{ uvek nisu postigli kona~ni ciq, Albanci nasto-je da proteraju ostatak Srba i drugog nealbanskog ‘ivqa i praksomsvr{enog ~ina uspostave etni~ki o~i{}en i homogen Kosmet; bu-du}i da ni na taj na~in nisu postigli sve {to ‘ele, oni sada pre-te nasiqem i zapadnim protektorima ako im ne isposluju nezavi-snost. (U ~etiri oka vi{e puta sam ~uo da je glavna razlika o kojojZapad mora da vodi ra~una to {to su Albanci spremni da pribegnuteroristi~kim akcijama i protiv wega, dok Srbi to nisu).

îwenica da se kosmetski slu~aj superarogantno progla{avajedinstvenim i izuzetnim, ne ~ini ga dabome takvim i u stvarno-sti. Ako albanska nacionalna mawina na Kosmetu navodno imapravo na dr‘avnu secesiju, ne vidi se za{to ga ne bi imala i u Ma-kedoniji ili Crnoj Gori. I za{to ga, primerice, ne bi imali Sr-bi i Hrvati u Bosni i Hercegovini, tim pre {to po wenom ustavui Dejtonskom sporazumu imaju status dr‘avnokonstitutivnih naci-ja a ne nacionalnih mawina.

Nije ~udo {to podr‘avaoci albanskog separatizma ne}e ni da~uju za malo~a{wu naraciju o Kosmetu, a jo{ mawe za zamenu wenihkonstanti (albanska nacionalna mawina na Kosmetu i wena teri-torijalno-politi~ka autonomija u Srbiji i Jugoslaviji...) varija-blama (nacionalne mawine i wihove teritorijalno-politi~keautonomije u postoje}im dr‘avama...), jer bi ih to vuklo ka prizna-wu postojawa obavezuju}ih principa, pravila i presedana i kad jeKiM u pitawu.

I prethodna formula Àstandardi pre statusa„ i novija Àistandardi i status„ za Kosovo i Metohiju imaju su{tinske nedo-statke i otvaraju neka ne mawe bitna pitawa.

Protagonisti tih formula prave se kao da ne znaju da je sta-tus Kosmeta kao integralnog dela na{e zemqe ve} definisan ne sa-mo wenim Ustavom nego i reafirmisan Rezolucijom 1244 Savetabezbednosti UN.

Te formule ne izdvajaju pravo na ‘ivot kao pretpostavku svihostalih standarda, pravo koje je na Kosmetu masovno ugro‘eno — ta-ko se ose}a ne samo srpski i ostali nealbanski ‘ivaq nego i ne-ki Albanci, pa i pripadnici UNMIK-a i KFOR-a koji se trudeda sa~uvaju ‘ivote dok im ne istekne tamo{we dobro pla}enoslu‘bovawe.

Za{to se ne postavi prethodno pitawe: da li evropski i uop-{te zapadni standardi ukqu~uju pravo delova postoje}ih dr‘ava na-

BRATSTVO64

seqenih mawinama (pogotovo mawinama onih nacija koje ve} imajusvoje dr‘ave) da se samovoqno otcepe i pritom ~ak oslone na stra-nu vojnu intervenciju (za koju ~ak nije ni tra‘eno odobrewe Save-ta bezbednosti UN.)?

Da li ti standardi doista samo zabrawuju ujediwewe takostvorene druge dr‘ave iste nacije sa wenom ve} postoje}omdr‘avom?

Da li EU stvarno namerava da u svoje redove primi dve alban-ske dr‘ave?

Odgovaraju}i negativno na sve takve i sli~ne pristupe i pi-tawa, da li se Srbija bori samo za svoje interese ili istovremenoi za o~uvawe me|unarodnog i transnarodnog pravnog i moralnog po-retka?

Ako se od odlu~uju}ih sila ne mo‘e realisti~ki o~ekivati dasvuda primewuju iste standarde, to ne zna~i da od wih ne treba od-lu~no zahtevati da se barem dr‘e istih standarda u jednom i istomregionu, u na{em slu~aju negda{wi jugoslovenskom. Zato se s punimpravom vaqa pitati kako to da Kosmet ne mo‘e biti upravno-teri-torijalno podeqen, drugim re~ima da mora biti unitarno organi-zovan, kad je ve} susedna Bosna i Hercegovina uzdu‘ i popreko po-deqena na entitete, kantone i ~ak jedan distrikt sa specijalnimstatusom! Ili: kako to da se kao argument za davawe nezavisnostiKosmetu upotrebqava frustriranost Albanaca sada{wim stawem, ito bez upore|ewa sa neuporedivo ja~im protivargumentom o ‘ivot-noj ugro‘enosti Srba i drugog nealbanskog ‘ivqa! Otkud to da seodbacuje svako predlo‘eno re{ewe koje ne ukqu~uje otcepqewe Ko-smeta, i to ~ak u celini, zato {to se Albanci ne mogu s wimslo‘iti, a ne pita sa ~im bi se to mogli saglasiti ostali wegovistanovnici i cela Srbija! Najzad, kako to da nikakve podele Ko-smeta ne sme biti, ali zato Srbija, povrh ~iwenice da ve} ima dveautonomne pokrajine, sad treba jo{ i da pusti jednu od wih da sepotpuno otcepi! Kako to da me|unarodni faktori ne ka‘wavaju Al-baniju zbog asimilatorskog odnosa prema mawinama, posebno srp-skoj, dok istovremeno ozbiqno smeraju da albanskoj mawini u Sr-biji, pored postoje}ih autonomnih prava, priznaju ~ak i pravo nasecesiju! Da to zaokru‘im: opasno se zavaravaju oni koji polaze odtoga da Kosmetu mogu pristupati kao tobo‘e sasvim specifi~nomslu~aju, budu}i da je nemogu}e zamisliti da ostale nacionalne za-jednice u na{em regionu ne zahtevaju odlu~no da im Àme|unarodna


zajednica„ prizna barem ista prava i status kao i albanskoj naci-onalnoj mawini u Srbiji.

Na Kosmetu pored ostalih aktera imamo posla i sa ~itavomskupinom funkcionera kao inostranih izaslanika, poverenika, su-dija, savetnika, portparola, eksperata, vojnih i policijskih ofi-cira...koji su jako zainteresovani da wima povereno stawe prika‘uboqim nego {to jeste. Od uspe{nosti wihove misije, dabome, zavi-si i to da li }e i nadaqe dobijati lukrativne i presti‘ne po-lo‘aje, kod ku}e ili opet u inostranstvu. Dru{tveni istra‘iva~ibi morali da tom sloju posvete mnogo ve}u pa‘wu nego dosad, po-{to se bez wega ne mogu razumeti mnogi potezi u me|unarodnoj po-litici, naro~ito oni koji imaju za ciq dr‘avni i socijalniin‘ewering.

Evo jo{ nekih opaski i pitawa o odnosu zapadnih mo}nikaprema kosovskometohijskom problemu.

U nastojawu da opravdaju akcije protiv Srbije neki zapadnizvani~nici karakteri{u je kao Àproma{enu dr‘avu„ (failed state).Umesto toga, dobro bi bilo da se zabrinu nad mogu}no{}u da Ko-smet, ako bude nezavisan, postane ne samo Àproma{ena„ nego u pri-li~noj meri i mafija{ka, narkodilerska, xihadisti~ka...dr‘ava.

Koliko na kontinuitet politike Zapada prema Kosmetu uti-~e zainteresovanost tamo{wih dr‘avnika, politi~ara, vojnika, sa-vetnika, eksperata, propagatora...da prikriju svoje gre{ke, pa i sve-sne la‘i tokom razbijawa SFRJ, SRJ i Srbije?

Ho}e li Zapad priznati pravo svih dr‘avqana Srbije da se nareferendumu izjasne o predlogu za re{ewe do kojeg bi se do{lo usaradwi sa pregovara~kim timom Srbije, a da i ne pomiwemo re-{ewe koje bi eventualno nastojao da joj nametne? Kako bi to mogaoda odbije kad ve} toliko uzima u obzir ‘equ kosmetskih Albanacaiskazanu na davno organizovanom neformalnom i jednostranom re-ferendumu!

Mo‘e li Zapad i daqe da prenebregava mi{qewe tzv. Badin-terove komisije (od kojeg je polazio kad je priznavao odcepqewe po-jedinih republika SFRJ) da pravo na secesiju nemaju autonomne po-krajine?

Ako se Srbima veli da }e dr‘avne granice ionako izgubitina va‘nosti kad Srbi i Albanci u|u u EU — za{to se to prvenstve-no ne veli Albancima jer oni, a ne Srbi, ~ine sve za promenu na-{e dr‘avne granice?

BRATSTVO66

Zar stav da Srbija ne treba da bude primqena u EU pre nego{to se odrekne KiM, moralno, pravno i politi~ki ne pada u voduve} zato {to je ta ista EU primila Kipar ostavqaju}i turski deopo strani?

Za{to Zapad u pristupu KiM ne uzme u obzir presudu Vrhov-nog suda Kanade prema kojoj je za otcepqewe bilo koje provincije utoj zemqi neophodan ne samo odgovaraju}i ishod wenog referendu-ma nego i saglasnost centralnih vlasti?

Zar u tra‘ewe re{ewa za KiM ne treba ukqu~iti Makedoni-ju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, dr‘ave koje tako|e imaju veli-ke probleme i iskustva sa separatizmom?

Da li se problem KiM mo‘e ubla‘iti konsekventnim pri-znawem prava na dvojna dr‘avqanstva u zemqama biv{e SFRJ i Al-baniji?

Za{to Zapad iskqu~uje bilo kakvu podelu KiM, a to istovre-meno ne ~ini i sa mogu}no{}u wegovog otcepqewa ({to dabome nebi bilo ni{ta drugo nego podela Srbije)?

Kako to da pojedine krajwe pristrasne nevladine organizaci-je imaju ogroman uticaj na zapadnu politiku prema KiM, kad seprimerice jedna od wih, Me|unarodna komisija za Balkan, zala‘eza nezavisnost KiM dok istovremeno u izve{taju pod naslovomÀBalkan u budu}nosti Evrope„ priznaje: ÀPrema istra‘ivawu, slomMakedonije i osnivawe ‘Velike Albanije’ dva su scenarija koja bimogla da destabilizuju region. Rezultati istra‘ivawa pokazuju re-lativno visoko prihvatawe ideje Velike Albanije’ me|u albanskimstanovni{tvom i na Kosovu i u Albaniji. Kao celina ono se raz-likuje od drugih grupa u regionu po svom stavu da je budu}e ujediwe-we Kosova i Albanije i po‘eqno i mogu}e. Me|unarodna zajednicatreba da po{aqe jasnu poruku da Velika Albanija’ ili Veliko Ko-sovo’ nisu opcije.„ I daqe: ÀNa{e istra‘ivawe pokazuje da ve}inaKosovara ‘eli da ‘ivi u etni~ki homogenom Kosovu„. Pitam se,me|utim, za{to je uop{te trebalo tra}iti novac i trud na pomenu-to istra‘ivawe kad je op{tepoznato da ogromna ve}ina Albanaca odPrizrenske lige 1878. pa sve do danas ima te‘wu, naravno ni malo~udnu, da stvori jedinstvenu nacionalnu dr‘avu. Pa oni su i podTitom demonstrirali, ~ak nasilno, u nastojawu da izbore status re-publike, budu}i da kao autonomna pokrajina po Ustavu SFRJ nisuimali pravo na dr‘avno samoopredeqewe (mada su u svemu ostalomprakti~no bili izjedna~eni sa republikama).


Po{to dobro znaju da su svi pravni argumenti na strani Sr-bije, neki zapadni mo}nici sada nastoje da podr{ku za secesiju Ko-smeta na|u na moralnom terenu. Ali, ve} zbog svog pristupa Àod slu-~aja do slu~aja„ ti mo}nici nemaju {ta da tra‘e u sferi morala bu-du}i da wega nema bez principa poop{tivosti pristupa podjedna-kim slu~ajevima.

Oni tvrde da je Srbija zbog Milo{evi}evog nasiqa nad Al-bancima izgubila moralno pravo da upravqa Kosmetom. Me|utim,taj manevar je providan ve} zbog toga {to se Srbija bitno promeni-la posle obarawa Milo{evi}a; {to su mu Albanci neprekidnimbojkotovawem izbora fakti~ki pomagali da se dugo odr‘i na vla-sti; {to su i oni upotrebqavali i upotrebqavaju nasiqe da bi saKosmeta isterali {to vi{e Srba i drugog nealbanskog ‘ivqa i timsvr{enim separatisti~kim ~inom postigli svoj ciq; i najzad {to~ak i me|unarodnim snagama prete nasiqem ako im ne obezbede ne-zavisnost. Zbog toga bi bilo korisno da jedna me|unarodna nepri-strasna komisija ve} jedanput utvrdi broj albanskih u pore|ewu sasrpskim i ostalim nealbanskim ‘rtvama, i to odvojeno pre, za vre-me i posle NATO bombardovawa. Ose}aju}i da se aktuelnim alban-skim ‘rtvama ne mo‘e opravdati takva intervencija, Ernest Gel-ner, poznati dru{tveni nau~nik, tvrdi: ÀNATO bombardovaweslu‘ilo je da spre~i potencijalno masovno etni~ko ~i{}ewe„.(Odgovor Ani Ranitovi}, NIN, 20. oktobra 5.). U uspehe albanskeborbe za secesiju Kosmeta vaqa svakako ubrojati i to {to je u tokunasilnog razarawa Jugoslavije, u koju svakako spada i ta borba, bi-lo znatno vi{e muslimanskih, srpskih i hrvatskih nego albanskih‘rtava.

Postavqaju se i slede}a pitawa:Da li bi Zapad doista bio u stawu da privoli preostali srp-

ski i ostali nealbanski ‘ivaq da ne pobegne glavom bez obzira akoKiM dobije nezavisnost?

[ta ako Albanci masovno krenu u kona~no re{ewe nasilnimisterivawem ostatka tog ‘ivqa, ne diraju}i pritom zaadne pred-stavnike, vojnike i policajce ho}e li ovi ginuti da bi izvr{ilineospornu du‘nost ili }e prvenstveno brinuti o svojim glavama?

Da li bi onda bilo ko bio u stawu da spre~i srpski narod datamo{wim Srbima pritekne u pomo} svim raspolo‘ivim sredstvi-ma?

BRATSTVO68

3. KOSMET U UPRAVNO REORGANIZOVANOJ

SRBIJI

U nastojawu da doprinesem {to efikasnijoj raspravi na kon-ferenciji koju sam kao predsednik Srpsko-ameri~kog centra, zajed-no sa listom ÀPolitika„, organizovao 10. decembra 2003, sa~iniosam i u istom listu objavio popis predloga za re{ewe problemaKosova i Metohije (KiM). Naveo sam tek wihove najop{tije karak-teristike i pore|ao ih po Àradikalnosti„, ne ulaze}i u podvari-jante i po pravilu ne navode}i autore:

1) Plan Vlade Srbije za olak{awe polo‘aja srpskog i drugognealbanskog ‘ivqa na KiM putem decentralizacije vlasti i auto-nomno-teritorijalnog povezivawa delova KiM u kojima je taj ‘ivaqve}ina ili je to bio do pre nekoliko godina (pre teroristi~ko-et-ni~kih ~i{}ewa i NATO bombardovawa).

2) Podela KiM (u sastavu Srbije) na dva entiteta, albanski isrpski.

3) Administrativno-teritorijalno smawewe KiM ukqu~ewemdelova koji to ho}e u neposredni upravni sistem Srbije.

4) KiM kao ~lan konfederacije sa Srbijom i Crnom Gorom.5) Podela KiM i potpuno osamostaqewe onog dela na kome su

Albanci bili ve}ina do pre nekoliko godina.6) Srbija treba da Àponudi Albancima svoju teritoriju Koso-

vo na dugoro~nu socijalnu, politi~ku i ekonomsku upotrebu na vre-me od ..... godina uz godi{wu naknadu od $$$.......„ (Advokatska kan-celarija ÀVenabl„, Bob Turudi}, Xejms Xatras, kongresmen FilipKrajn i kongresmen Franc Volf, Va{ington DC).

7) [to skoriji prijem DZ Srbija i Crna Gora u EU sa nadomda }e Srbija lak{e mo}i da se pomiri sa gubitkom KiM u tom no-vom integrativnom okviru u kome su dr‘avne granice navodno pot-puno relativizovane.

8) Secesija celog KiM.9) Po{to mogu}nost nacionalno-dr‘avnog ujediwewa u regi-

onu ne mo‘e biti uzeta u ozbiqno rasmatrawe ako se ograni~i sa-mo na Albance, onda treba obaviti sporazumnu dr‘avnu prekompo-ziciju velikog dela teritorija biv{e SFRJ polaze}i od ‘eqe na-roda da se pre ulaska u E.U. ujedine u svoje nacionalne dr‘ave, {tobi primerice prakti~no zna~ilo pove}awe Albanije i Srbije, asmawewe Bosne i Hercegovine i Makedonije.


Po{to se u nas zahuktava nacionalna debata o Kosovu i Me-tohiji, ‘elim da jo{ jednom iznesem, daqe razradim i op{irnijeobrazlo‘im slede}u ideju koju sam prvi put publikovao 20-og avgu-sta 3. u ÀPolitici„, a ponovio na pomenutoj konferenciji 10. de-cembra 03, ali i 17. marta 4. u ÀSvedo~ewu„ (Testimony) pred Evrop-skim podkomitetom, Komiteta za me|unarodne odnose, Predstav-ni~kog doma Kongresa SAD, da bih je posle toga izlo‘io SvetomSinodu Srpske pravislavne crkve na wegov poziv.

Po mom mi{qewu i u novom Ustavu Srbije koji se pripremavaqa naglasiti suverenitet nad Kosmetom. Dabome, istovremenotreba garantovati Ànajvi{i stepen„ wegove politi~ko-teritorijal-ne autonomije. Pritom Srbiju vaqa administrativno i teritorijal-no reorganizovati polaze}i i od demokratskog prava onih kosmet-skih delova u kojima su ve}inu ~inili Srbi i drugi nealbanski‘ivaq (pre podvrgavawa albansko-teroristi~kom etni~kom ~i{}e-wu i NATO bombardovawu) da zahtevaju izuzimawe iz te Pokrajinei neposredno upravno ukqu~ewe u Srbiju. Pritom bi se sigurno po-stavilo i pitawe {ta ~initi sa onim delovima Metohije (prven-stveno oko Pe}ke Patrijar{ije i manastira Visoki De~ani) kojisu za nas od dodatne va‘nosti, ali se teritorijalno ne naslawaju naSrbiju nego na Crnu Goru (uzgred re~eno, tu teritoriju je 1912. cr-nogorska vojska oslobodila i prikqu~ila svojoj tada{woj dr‘avi).Zato za te delove Metohije Srbija i Crna Gora treba da potra‘e za-jedni~ko dogovorno re{ewe.

Kosmetsku autonomnu pokrajinu posle pomenute prekompozi-cije ~inile bi samo one teritorije na kojima su Albanci bili ve-}ina pre pomenutog etni~kog ~i{}ewa i bombardovawa. Po{to bise radilo o unutra{woj administrativnoj prekompoziciji, a ne omewawu dr‘avnih granica, na{e vlasti bi na to nesumwivo imalesuvereno i me|unarodno priznato pravo. U tom kontekstu vaqa pod-setiti da je KiM u Srbiji u sastavu SFRJ nekoliko puta mewao ve-li~inu i status (od autonomne oblasti do autonomne pokrajine).

U takvim novim uslovima mnogo realisti~nije i prakti~ni-je nego sada zvu~ala bi odredba Rezolucije 1244 o mogu}nosti po-vratka izvesnog broja na{ih vojnika i policajaca na Kosmet, jer bito u praksi moglo da va‘i jedino za oblasti sa srpskom i drugom ne-albanskom ve}inom, a ne i za smawenu Autonomnu Pokrajinu.

Naravno da bi i takva mawa Pokrajina trebalo da ima {to de-centralizovaniju vlast i pru‘a ubedqive garancije za ‘ivote iimovinu Srba i drugog nealbanskog stanovni{tva, crkve, grobqa i

BRATSTVO70

druge spomenike srpske-evropske-svetske kulture. Pritom mora bi-ti jasno da stepen autonomizacije treba da zavisi i od: realnih mo-gu}nosti za povratak izbeglica i interno raseqenih; vra}awa ilipravi~ne naknade za imovinu oduzetu svojevremenom nacionaliza-cijom i konfiskacijom i u novije vreme neposrednom uzurpacijom;kompenzacije za buxetsku, privrednu i kulturnu pomo} i ulagawaJugoslavije i Srbije u taj kraj; otplatu dugova... ûdi to {to prog-nanici sa Kosmeta jo{ uvek nisu zasuli tu‘bama Evropski sud zaqudska prava. U tematiku predstoje}ih pregovora o Kosmetu vaqalobi ukqu~iti i pravqewe neke vrste ~istih finansijskih, imovin-skih i ostalih ra~una izme|u Republike Srbije i te wene Autonom-ne Pokrajine.

Zalagawe na{ih vlasti za Àsu{tinsku decentralizaciju„ ipovezivawe dosada{wih i novih op{tina (sa srpskom ve}inom),kao i wihove specijalne veze sa Beogradom — ne samo da nije u su-protnosti sa mojim planom za teritorijalno smawewe KiM negomo‘e biti inicijalna faza u wegovom ostvarivawu.

A kad se govori o na{oj integraciji u Evropsku Uniju, ondabi trebalo isticati da ne mora sva Srbija na isti na~in i istombrzinom da se pridru‘uje EU. Drugim re~ima, wena smawena Auto-nomna Pokrajina Kosmet mogla bi da bude ostavqena po strani svedok ne obezbedi qudska, gra|anska i nacionalna prava, i na ostalena~ine ne funkcioni{e po pravilima civilizovane Evrope.

Na{e vlasti treba odmah da po{aqu specijalne emisare o Ko-smetu u zemqe ~lanice Saveta bezbednosti UN (koje su ina~e jemciRezolucije 1244. i statusa Kosmeta fiksiranog u woj), Konakt gru-pe, Grupe G-8 i brojne zemqe koje tako|e imaju probleme sa separa-tisti~kim tendencijama. Redovnim diplomatskim kanalima nemo‘e se dovoqno dramatizovati stawe u tom delu Srbije, kao niopasnost po na{u demokratiju ako se tako nastavi. Mislim na naj-kompetentnije i najuglednije qude koji dobro poznaju jezike, poli-tiku i kulturu tih zemaqa i imaju najboqe veze u wima — tu svaka-ko nema mesta ni za kakvo stran~arewe.

4. IDEJA O DR@AVNOJ PODELI KOSMETA

Ideju o dr‘avnoj podeli Kosmeta lansirao je Dobrica ]osi}(prvi put u u‘em krugu 1981) kad je tamo do{lo do masovnih demon-


stracija a ~ak i ustanka, a 1986. javno u razgovoru o jugoslovenskojkrizi sa Cirilom Zlobecom u dvorcu ÀZemono„ u Sloveniji.

Polaze}i od ideje o podeli, ali samo unutar Srbije, Brani-slav Krsti} je 1994. objavio kwigu Kosovo izme|u istorijskog i et-ni~kog prava.

U govoru na skup{tini SANU 1997. wen tada{wi predsednikAleksandar Despi} pomenuo je podelu kao jednu od dve racionalnemogu}nosti (druga je istinsko vaspostavqawe teritorijalno-poli-ti~ke autonomije).

I ja sam o podeli pisao u tekstu ÀZa{to nam se dogodilo Ko-sovo?„ u Nedeqnom Telegrafu 11. marta 1998.

Pariski magazin Figaro objavio je 19. aprila 1999. ]osi}evapel francuskom narodu da se zalo‘i za obustavqawe NATO napa-da na SRJ, apela u kojem je ponovo sugerisao dr‘avnu podelu Kosme-ta, a dve nedeqe kasnije to isto je u~inio u intervjuu ‘enevskom li-stu TAN.

Maja 11-og 1997. govorio sam na promociji nove kwige Bra-nislava Krsti}a Kosovo pred sudom istorije. Tom prilikom {irokoje podr‘ana Krsti}eva ideja o privremenom re{ewu putem podeleKosmeta na dva entiteta, prete‘no albanski i prete‘no srpski,pri ~emu bi oba ostali delovi te Autonomne Pokrajine u sastavuSrbije. Ja sam tom prilikom malo razradio Krsti}evu ideju sugeri-{u}i dve stvari. Prva, na{a vojska i policija trebalo bi da u|u usrpski entitet, a da se KFOR ograni~i na albanski, obezbe|uju}iÀgranicu„ izme|u entiteta i u albanskom entitetu srpske enklave,crkve i spomenike kulture. Druga, stepen autonomije dva entitetabio bi razli~it jer Srbi nemaju razloga da zahtevaju mnogo autono-mije od zemqe koju smatraju svojom, a Albanci bi mogli dobiti mak-simalnu autonomiju. Neboj{a ôvi} je ne{to kasnije javno izneo teideje, pa su one zbog wegove tada{we dr‘avne funkcije dodatno do-bile na te‘ini. Dabome, ne treba o~ekivati, barem ne zasad, da me-|unarodni protektori prihvate podelu Kosmeta na entitete, ali tone zna~i da na stvarawu de facto entiteta ne treba raditi.

Po svoj prilici dugoro~no i krajwe re{ewe vaqa tra‘iti udr‘avnoj podeli Kosmeta kakvo zagovara Dobrica ]osi}. To re{e-we zasad, naravno, nije realisti~no, a ne bi bilo ni dobro da ga za-stupa na{a vlast pre nego {to bi Àme|unarodna zajednica„ eventu-alno prihvatila univerzalizaciju prava svih nacija u biv{oj SFRJ,pa dakle i Srba van Srbije, na dr‘avno samoopredeqewe. Na nesre-}u, to je Zapad u razornoj krizi SFRJ svim silama ometao, ina~e bi

BRATSTVO72

izlaz iz we po svoj prilici bio mawe krvav i mawe nepravedan, asvakako i trajniji. Srpska elita mo}i propustila je jedinstvenupriliku da na po~etku razbijawa Jugoslavije zastupa univerzalizova-we prava na nacionalno samoopredeqewe. Umesto toga, nastavila jesa insistirawem na bitnoj razlici izme|u Àkonstitutivnih naci-ja„ i Ànacionalnih mawina„. Celom svetu je trebalo naprotiv ob-znaniti da Srbi za svoje sunarodnike u BiH i Hrvatskoj ne tra‘eni{ta vi{e od onoga {to su spremni da priznaju Albancima na Ko-smetu.

Ipak, Srbi koji podr‘avaju ]osi}evu idaju o dr‘avnoj pode-li Kosmeta, mora}e {to vi{e da nijansiraju i uslove to re{eweako ‘ele da im oja~a podr{ka u vlastitom narodu. Vaqa objasnitida se misli na vi{egodi{wi etapni proces u kojem bi se stepenautonomnosti i nezavisnosti albanskog dela Kosmeta pove}avao usrazmeri sa prakti~nim dokazima da albanska ve}ina po{tuje qud-ska, gra|anska i nacionalna prava, kao i crkve i druge kulturnespomenike svih mawinskih grupa na toj teritoriji; u srazmeri savra}awem prognanih kao i povra}ajem nacionalizovanih i konfi-skovanih imawa SPC i drugih; otplatom ogromnih sredstava koje jecela Srbija ulo‘ila u wegov razvoj; paralelno sa realizacijomdr‘avnog samoopredeqewa Srba van Srbije; pa najzad i pod uslovomda budu dobijene me|unarodne garancije za trajnu demilitarizova-nost tog dela Kosmeta posle wegovog osamostaqewa.

5. STARA I NOVA AHTISARIJEVA MISIJA

Sada kada je Marti Ahtisari od generalnog sekretara UN do-bio zadatak da vodi pregovore sa Beogradom i Pri{tinom o statu-su Kosmeta i drugim tamo{wim problemima, verujem da ne}e bitina odmet da ~itaoca upoznam sa mojim tekstom ÀUmesto pogovora.Nekoliko zapa‘awa o kwizi„, {tampanom kao pogovor prevodu Ah-tisarijeve kwige Misija u Beogradu (Filip Vi{wi}, Beograd,2001). Tada{wi finski ambasador u Beogradu, po nalogu iz Helsin-kija, odmah po objavqivawu vodio je razgovor sa mnom o tim kriti~-kim napomenama. Evo mog celovitog {tiva:

ÀPred nama je zna~ajno i pou~no svedo~ewe jednog od posredni-ka u ~etvorouglu SAD (i EU), Rusija, Kina i Slobodan Milo{evi}.Drugi posrednik je bio êrnomirdin, predstavnik jeqcinovske Ru-


sije. Po{to je Ahtisari bio izabranik SAD, jedine supersile, we-gova uloga je svakako bila neuporedivo va‘nija.

Ahtisarijeva kwiga ubedqivo potvr|uje ako neko uop{te sum-wa da SAD dominiraju savremenim svetom. Ona tako|e pokazuje ka-ko i koliko se jeqcinovska Rusija bezuspe{no trudila da tu pre-mo} ograni~i i prikrije kao Àravnopravno partnerstvo„, ~ak i uvlastitim o~ima. Vidi se da joj izuzev simboli~kih otpora i efe-kata prakti~no ni{ta nije polazilo za rukom na Kosmetu i u vezis wim, pa ni {ire u SRJ. Nipo{to nije htela dolazak NATO tru-pa (bezmalo 40.000) na Kosmet, a pomirila se sa prakti~nim sta-vqawem svog vojnog kontingenta od 3.300 qudi (najavqivala 10.000)pod wihovu komandu. Nameravala je da za svoj kontingent, poputSAD i drugih zapadnih zemaqa, isposluje poseban sektor, a prista-la je da ga rasporedi po tu|im sektorima. Pripremila se da na Ko-smet aviotransportuje svoje trupe, ali je bila nemo}na kad su je Ma-|arska, Rumunija i Bugarska ponizile odbijawem dozvole za prelet.Iz potaje je iz Bosne i Hercegovine prebacila jednu jedinicu i za-uzela pri{tinski aerodrom, ali je i wu i aerodrom ubrzo moralada podredi NATO komandi.

Ne verujem da bi êrnomirdinova svedo~ewa, a dobro bi bi-lo da ih i on sro~i, mogla bilo {ta bitno da promene u toj slicipotpune neravnote‘e mo}i u svetu. Bilo bi, me|utim, vrlo korisnoda detaqno opi{e kako je Jeqcin javnom antiintervencionisti~-kom retorikom uspe{no manipulisao patriotskim ose}awima iprosrpskim naklonostima u ruskoj Dumi, vojsci, masmedijima i jav-nom mnewu, da bi naposletku i ovog puta popustio Amerikancima.Uostalom, êrnomirdin je i sam bio wegovo politi~ko sredstvo, aposle toga i wegova politi~ka ‘rtva.

Ahtisari je putovao i u Kinu da bi pregovarao sa tamo{wimdr‘avnim vo|stvom. I u na{em slu~aju ispostavilo se da Kina ni-je voqna da sa o{trih antiintervencionisti~kih protesta (pa iburnih reakcija na bombardovawe wene ambasade u Beogradu) pre|ena odlu~nu upotrebu veta u Savetu bezbednosti UN.

Iz kwige se lepo vidi i to kako se Milo{evi}eva iluzija okakvoj-takvoj ravnote‘i mo}i izme|u Moskve i Va{ingtona zavr-{ila katastrofalno po wega. Ta Milo{evi}eva infantilna poli-ti~ka predstava o Àklackalici„ ve} odavno je bila toliko nahere-na na jednu stranu da ga je najzad poklopila svom te‘inom. Bio je topo~etak kraja Milo{evi}eve politike, politike sve samih poraza ikapitulacija samoprogla{enih za pobede. A do definitivnog kraja

BRATSTVO74

do}i }e kad se totalno uru{i spremnost wegovog represivnog apa-rata da ga masovnom i masivnom silom brani od naleta pobuwenihbira~a.

Ahtisariju je ba{ kao i wegovim ameri~kim nalogodavcimabilo jasno da je Milo{evi}u bilo najva‘nije da ostane na vlasti,makar i po cenu gubitka Kosova. O~ekuju}i brzu kapitulaciju oninisu razumeli da mu je upravo radi samoodr‘awa bilo neophodno dase vojni~ki {to du‘e opire. Zbog ta~nog uvida u Milo{evi}evu mo-tivaciju i prioritet Ahtisari je privoleo SAD da mu (Rusiji i Ki-ni tako|e) dopuste dvostruku fikciju: NATO trupe na Kosovu kaotobo‘e potpuno podre|ene Savetu bezbednosti UN i odr‘awe teri-torijalnog integriteta i suvereniteta SRJ nad Kosovom. Uzgred, za-padnim politi~arima, ukqu~uju}i i Ahtisarija, jo{ uvek nije sa-svim jasno za{to Milo{evi} nije pristao ni mogao pristati narambujeovski diktat, pa ~ak i da je bio za~iwen dodatnim fikcija-ma. Odgovor je prili~no jednostavan: po tom diktatu NATO trupebi dobile pravo da se slobodno kre}u ne samo po Kosovu nego i poceloj teritoriji SRJ. Milo{evi} }e kapitulirati na Kosovu tekonda kad je Ahtisarijev aran‘man iskqu~io to pravo, ali i tek on-da kad je zapretila opasnost da NATO napadne kopnenim trupama isvrati po wega’ u Beograd.

Moram otvoreno da ustvrdim da vrednost ove kwige izrazitopada kad god autor napu{ta opis vlastite misije i svedo~ewe o ono-me {to je sam video i ~uo, te prelazi na teoretisawe, tuma~eweistorijskih zbivawa, analizu razbijawa SFRJ, pripisivawe i od-meravawe odgovornosti individualnim i kolektivnim akterima, dao wegovom odobravawu ‘humanitarne vojne intervencije’ na prime-ru SRJ i ne govorim.

îtalac }e se uveriti da Ahtisari neubedqivo brani bombar-dovawe SRJ i zaobila‘ewe Saveta bezbednosti u odlu~ivawu o to-me (zbog izvesnog veta Rusije i mogu}eg veta Kine). Sti~e se utisakda on zaobilazno sugeri{e da je dono{ewem Rezolucije 1244 Savetbezbednosti na izvestan na~in naknadno uspe{no pravno verifi-kovao bombardovawe zapo~eto dva i po meseca ranije! Ahtisari ~akzamera NATO-u mlakost: Zbog lo{eg vremena a izgleda i zbog nedo-voqnih priprema, sa bombardovawem se krenulo postepeno i ono uSrbiji i u ostalim delovima Jugoslavije nije prouzrokovalo veli-ke {tete. Sada, posle svega, mogli bismo pretpostaviti da bi, da seodmah krenulo sa masovnim napadom na jugoslovensku infrastruk-turu, saobra}aj i proizvodwu energije, i ostali jugoslovenski gra-


|ani, a ne samo Crnogorci, naterali svoje rukovodstvo da popusti.Ovako su qudi bili navikli na bombardovawe i nije do{lo do ne-kog ve}eg protestnog pokreta.’ (25) Za razliku od Ahtisarija, me|u-tim, mi ne mo‘emo da ne pitamo koliko bi jo{ ratnih zlo~ina (ko-lateralnih {teta’!) onda bilo u~iweno od strane NATO-a.

Da bi opravdao bombardovawe Ahtisari se slu‘i izrazito ar-bitrarnim i zloupotrebqivim pojmom Àneuspele„ dr‘ave’. Kud bisvet dospeo ako bi uop{tio Ahtisarijev izgovor: ÀJugoslavija je kaodr‘ava neuspela u odnosu prema svojim gra|anima i zbog toga nemapravo da za sebe zahteva polo‘aj ravnopravnog partnera u pregovo-rima. Ona je grubo prekr{ila prava svojih gra|ana i mora pokaza-ti jasnu nameru za povla~ewe svojih snaga sa Kosova, da bi me|una-rodne snage mogle biti postavqene na wihovo mesto i tako bioobezbe|en povratak izbeglica„.’ (77)

Vaqda ose}aju}i da takvo pravdawe nije dovoqno, Ahtisari(nekriti~ki) prihvata zvani~nu zapadnu ocenu o Àpravom genoci-du„ nad Albancima kao glavnom razlogu za bombardovawe i kr{eweuzusa UN, iako mora znati da je pre bombardovawa broj ubijenih Al-banaca bio relativno mali (prema zvani~nim zapadnim podaci-ma)—{to razume se ne zna~i da i taj broj nije za ‘aqewe.

Ahtisari ne}e posumwati u opravdanost bombardovawa ~ak nikad napi{e slede}e o navodnom masakru u Ra~ku kao argumentu ko-ji je tobo‘ prelio ~a{u intervencionista: ÀZa {efa posmatra~kemisije imenovan je Amerikanac Vilijam Voker, koji je stekao isku-stva iz sukoba izme|u Srbije i Hrvatske. Wegovom poslu je smetaloto {to je, izgleda, imao ve} unapred pripremqeno mi{qewe o si-tuaciji na Kosovu i o tome ko je glavni krivac. Do incidenata jedolazilo sve vreme, i masakr u Ra~ku definitivno je sru{io Hol-brukov sporazum... Incident je privukao veliku pa‘wu, naro~itona Zapadu, i to je ubedilo vlade mnogih zemaqa ~lanica NATO-a uMilo{evi}evu nespremnost na miroqubivo re{ewe. O tome {ta sestvarno desilo u selu i ko je kriv, vo|ene su, i jo{ uvek se vode ras-prave. Istra‘ivawe, finansirano od strane EU, kojim je rukovo-dila doktorka Helena Ranta, pomoglo je u razja{wavawu doga|aja.Incident je pokazao da na Kosovu vlada potpuni haos i da ga nikone mo‘e obuzdati bez saradwe me|unarodne zajednice i sukobqenihstrana„.’ (33)

Pisac je dezinformisan i konfuzan i kad govori o razbija-wu SFRJ:

BRATSTVO76

ÀGodine 1991. Slovenija, sa mawe od dva miliona stanovni-ka, i Hrvatska (4,5 miliona stanovnika) proglasile su nezavisnost.Srbija (oko 11 miliona stanovnika) poku{ala je to da spre~i i po-slala je svoje trupe„.’ (21)

ÀMilo{evi} je prekr{io brojne odredbe me|unarodnog pra-va. On je napao nezavisne Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu, i ukinuo jegarancije o autonomiji pokrajini Kosovo„.’ (38)

Istina je dabome druga~ija. Sve i da je htela, Srbija nije mo-gla da po{aqe trupe u Sloveniju i Hrvatsku jer ih tada nije ni ima-la. Tamo se kao i u ostalim republikama druge Jugoslavije deceni-jama nalazila jugoslovenska vojska. Ta vojska je nastojala da spre~irazbijawe dr‘ave, {to razume se nije bilo nikakvo kr{ewe prava,ni me|unarodnog ni doma}eg, nego wena pravna obaveza. Najzad, pra-vi rat u Hrvatskoj i pogotovo Àrat„ u Sloveniji zavr{eni su preme|unarodnog priznawa tih unilateralno otcepqenih republikaSFRJ.

Ahtisari daqe veli: ÀJugoslovensko rukovodstvo je jedinikrivac za situaciju na Kosovu i na Balkanu uop{te„. (41) Kako to,me|utim, pomiriti sa slede}im ocenama:

ÀI Milo{evi} i kosovski pokret otpora su bezobzirne ubi-ce, i samo zajedni~ke akcije Zapada i Rusije mogu spre~iti totalnirat„. (30)

ÀOn (Tu|man - prim. S.S.) je, me|utim, bio navikao da delibalkanske oblasti, {to sa Srbima {to sa bosanskim muslimanima.Po wemu je to predstavqalo zgodan na~in za re{avawe etni~kihproblema„.’ (96)

ÀVe} samo wihovo (NATO trupa - prim. S.S.) prisustvo de-lovalo bi zastra{uju}e, {to je bilo potrebno budu}i da je OVKpredstavqala isto tako veliki problem kao i Srbija„.’ (55)

ÀProcena jednog mog poznanika bila je da polovinu OVK ~i-ne nacisti a ostatak staqinisti„.’ (69)

Po{to ho}u da izbegnem svaki nesporazum oko moje navedeneranije kritike Ahtisarija, ovde ‘elim da izrazim nadu da }e oba-vqaju}i novu misiju biti obave{teniji, nezavisniji i objektivni-ji nego {to je bio u vreme prethodne misije u Beogradu. Sada ve}ima dovoqno zapadnih funkcionera koji mu mogu biti od pomo}i.Recimo, Norma Braun koja je, posle penzionisawa 2000. kao diplo-matski slu‘benik SAD, provela osam meseci na du‘nosti {efa zapoliti~ko izve{tavawe u misiji OEBS-a za Kosovo. Evo nekolikonajzna~ajnijih fragmenata iz wenog opse‘nog teksta ÀLiberali, sa-


~ekajte jedan minut„ (objavqenom u listu ÀDanas„ u broju od 31. 12.05—3. 1. 06:

ÀU Sjediwenim Dr‘avama, glavni {ampioni antiratnog ta-bora jesu lideri liberalne levice u Demokratskoj partiji. Oni mi-sle da im ukazivawe na propuste Bu{ove administracije u Iraku,kad je re~ o konceptu i wegovoj realizaciji, daje prednost na izbo-rima 2006. Ali, sa~ekajte jedan minut. To su isti qudi koji su na-metnuli Srbiji tri meseca nemilosrdnog bombardovawa zbog navod-nih kr{ewa qudskih prava koja su se pokazala la‘nim...

NATO je revidirao svoj strate{ki koncept i kompletirao ganekoliko dana pre po~etka bombardovawa, {to je delom u~iweno dabi se obezbedilo opravdawe u okviru Poveqe NATO za upotrebu voj-ne sile protiv nacije koja nije u ratu. Dokument navodi kr{ewaqudskih prava zajedno sa brojnim formulisanim i implicitnimrazlozima za preventivnu vojnu akciju NATO, sprovedenu bez odo-brewa UN. Na kraju, jednom zloupotrebom sile NATO je izazvao go-tovo kopneni rat i to bi se verovatno dogodilo da Moskva nije is-koristila svoj uticaj da ubedi Milo{evi}a da popusti ve}ini zah-teva NATO...

Bombardovawe i efektivna podela Srbije koje su izvele sileNATO, kasnije pod okriqem UN nezainteresovanih da promene ne-{to, sprovedena su na osnovu tvrdwe da su srpske vlasti brutalnokr{ile qudska prava kosovskih Albanaca. Generalni sekretar NA-TO Havijer Solana insistirao je da je napad opravdan zbog Milo-{evi}eve beskompromisnosti. ÀMoramo da zaustavimo nasiqe i daokon~amo humanitarnu katastrofu koja se doga|a na Kosovu„’, rekaoje Solana. ÀImamo moralnu obavezu da to uradimo„’. Tvr|eno je da jemasakrirano na desetine hiqada nevinih civila koji su lopatamabacani u masovne grobnice. I dok su Srbi bili demonizovani,Oslobodila~ka vojska Kosova (OVK), sastavqena od dobro znanihkriminalnih elemenata anga‘ovanih u krijum~arewu oru|a i svegadrugog {to su mogli da stave u svoje ruke, pro{la je ~ak kroz zapre-pa{}uju transformaciju i postala kqu~ni saveznik NATO...

Sad svi dobro znamo da nije bilo masovnih egzekucija, masov-nih grobova napuwenih desetinama hiqada nevinih ‘rtava...

U trenutku kad se akcija NATO uveliko pribli‘avala, OEBSje daqe izve{tavao da OVK izgleda namerno provocira Srbe...

Na‘alost, izgleda da stvarna uloga OEBS koju je osmislioNATO nije bila ona koja se ti~e posredovawa i odr‘avawa mira ve}da obezbedi NATO izgovor neophodan za po~etak bombardovawa.

BRATSTVO78

OEBS je obezbedio taj izgovor takozvanim masakrom u Ra~ku. Tajslu~aj obuhvata otkri}e 13 tela kosovskih Albanaca koji nisu biliuniformisani, svi pogubqeni. ̂ ak i bez najosnovnije istrage ovihubistava, OEBS je saop{tio da je to bilo delo srpskih snaga...

Malo je verovatno da }e Srbima i ostalim etni~kim mawina-ma {irom zemqe biti omogu}eno da naprave svoj izbor u toj stvari.Umesto toga, me|unarodni autoriteti ponudi}e Srbiji ekonomske idruge podsticaje, kao i bezna~ajne formule za za{titu qudskih pra-va unutar novog entiteta. Po{to me|unarodna zajednica nije bila ustawu da to uradi ~ak i kad je kontrolisala poslove na Kosovu, ko-ja je vrovatno}a da }e to uspeti jednom kad etni~ki Albanci dobijukompletnu kontrolu?„

Na‘alost, za razliku od Braunove mnogi zapadni funkcione-ri nastavqaju sa otvorenom podr{kom albanskoj strani, mada bi ve}po svojim funkcijama morali biti nepristrasni. Tako je DorisPak, {ef delegacije Evropskog parlamenta za jugoisto~nu Evropu iBosnu i Hercegovinu prekora~ila svaku meru izjavquju}i: ÀOdlazakKosova je cena ra~una vladavine Slobodana Milo{evi}a koji demo-kratska Srbija mora da plati. Znam kako je Srbima, kako je wiho-vim politi~arima, kako je kad te okrivquju za ono {to nisi ‘eleo,u ~emu nisi u~estvovao i, na kraju krajeva, protiv ~ega si se borio.Mi smo u Nema~koj morali skupo da platimo zlodela koja su vr{e-na u na{e ime, tako i Srbi moraju da se suo~e sa onim {to je Mi-lo{evi} radio u wihovo ime„. (Intervju sa @eqkom Panteli}emdopisnikom lista ÀPolitika„, 12. januara 2006)

Ve} na prvi pogled bode o~i to pore|ewe Nema~ke i Hitlerasa Srbijom i Milo{evi}em, {to je apsolutno nedopustivo kako sa-znajno tako i moralno, pogotovo kad dolazi od jednog nema~kog zva-ni~nika koji dobro zna kakva je sve genocidna zlodela hitlerovskasoldateska po~inila nad Srbima. Uostalom, takvo pore|ewe je ne-prihvatqivo ve} i zbog toga {to se wime objektivno relativizujenacisti~ko zlo. Tako|e se ne mo‘e izbe}i zakqu~ak da Pakova, su-protno me|unarodnom pravu i moralu, zastupa kolektivnu krivicui odmazdu. Wu vaqa tako|e pitati {ta bi odgovorila nekome ko bislede}i wenu Àlogiku„ izjavio da je Nema~koj zbog Hitlerovih agre-sija i zlo~ina bila opravdano oduzeta Isto~na Nema~ka i da pre-ma tome nije ni trebalo dozvoliti weno ponovno ujediwewe, po{toje Nemce trebalo na taj na~in ka‘wavati jo{ vrlo dugo! Po logiciPakove ispalo bi tako|e da zbog savezni{tva sa fa{isti~kom Ita-lijom i nacisti~kom Nema~kom, kao i zbog Àetni~kog ~i{}ewa„


Srba za vreme tog savezni{tva, Albanci na Kosmetu ne bi za-slu‘ivali ni autonomiju.

Pakova je i na jo{ jedan na~in u zavadi sa vlastitom logikom:ÀLi~no, imam dobre kontakte sa kosovskim Albancima i oni znajuda u meni imaju prijateqa i da ‘elim da im pomognem. Ali, mojapodr{ka nije bezuslovna, naprotiv. îni me vrlo tu‘nom to kakose Srbi tretiraju na Kosovu. Kada putujem po Kosovu da bih stiglau srpske enklave i vidim u kakvim uslovima Srbi ‘ive, shvatamkoliko sam bila naivna kada sam verovala da }e se Albanci pona-{ati druga~ije u promewenim ulogama.„ Slede}i wenu Àlogiku„,me|utim, ~ovek bi o~ekivao da }e se Pakova zalo‘iti za to da i ko-smetski Albanci budu kolektivno ka‘weni, recimo tako {to bigodinama i godinama ostali pod ~vrstom me|unaodnom upravom.

6. NACIONALIZAM I ODNOS

VE]INE I MAWINE

Poznato je da adekvatan pojmovnik ima nezamenqivu ulogu i u‘ivotu nacija. One se politi~ki raspame}uju i putem raspojmqiva-wa. To se naj~e{}e ~ini, i kad su noviji Srbi u pitawu, trpawemsvih pojava nacionalizma u isti, vrednosno negativni ko{. Zato sepori~e, i to apodikti~ki, da mo‘e postojati bilo kakav umereni,demokratski, normalni, dobro}udni... nacionalizam - svaki naci-onalizam navodno mora biti vi{e ili mawe ekstreman, autorita-ran, patolo{ki, zlo}udan...

Tome se ve} dugo suprotstavqam najpre po~etnim neutralnimdefinisawem nacionalizma kao shvatawa i prakse koja u takmi~ewui sukobu nacinalnih interesa i pretenzija daje prednost jednoj na-ciji nad nekom drugom. Po mom mi{qewu tek u narednom koraku va-qa vrednosno razlikovati slede}e glavne vrste nacionalizma.

Prvu: kad se prednost daje svojoj naciji nad tu|om nacijomiako obe imaju podjednako pravo na ostvarewe tog interesa i preten-zije. Nacionalizam u tom zna~ewu predstavqa zdravorazumsku i op-{tepraktikovanu grupnu pristrasnost, od koje vaqda treba da pola-zi svaka realisti~ka dru{tvena koncepcija i praksa, ~ak i ona mo-ralna.

Drugu: kad se prednost daje svojoj naciji iako ona ima mawepravo ili ~ak uop{te nema nikakvo pravo na ostvarewe tog interesa

BRATSTVO80

i pretenzije. Nacionalizam u tom smislu treba vrednovati negativ-no.

I tre}u: kad se prednost daje tu|oj naciji nad svojom iako tu-|a ima mawe pravo ili ~ak uop{te nema nikakvo pravo na ostvare-we tog interesa i pretenzije. Takav nacionalizam mo‘e biti ne ma-we ekstreman, autoritaran, patolo{ki, zlo}udan... nego prethodnoopisani. Mogli bismo ga okarakterisati i kao mazohisti~ki, alisamo pod uslovom da i wegovi protagonisti trpe sve posledice teÀvelikodu{nosti„.

Na primeru takmi~ewa nacionalnih sportskih reprezentaci-ja da se vi{e nau~iti o fenomenu nacije i nacionalizma nego izmnogih uxbenika dru{tvene teorije. Pre po~etka utakmica svirajuse i u stavu mirno pevaju nacionalne himne, igra~i, treneri i na-vija~i uzbu|eno i ponosno nose nacionalne grbove i zastave, pri-sutni vode}i dr‘avnici otvoreno navijaju za svoje reprezentacije,nacionalni masmediji su tako|e na strani svojih timova, milioninavija~a bu~no proslavqaju wihove pobede ili grcaju u suzama zbogporaza... Kud }emo boqu potvrdu za snagu nacije kao velike kontinu-irano povesne grupe sa vlastitim imenom i do‘ivqajem sebe kao po-sebne zajednice sa kojom se weni pripadnici identifikuju i kojoj suprivr‘eni. Te{ko je zamisliti nekog pri ~istoj pameti ko bi sezgra‘ao nad tim {to svaki narod navija za svoju reprezentaciju a nepri‘eqkuje pobedu tu|e reprezentacije. Uostalom, bez te navija~kepristrasnosti ne bi ni postojala institucija Àtakmi~ewa nacio-nalnih reprezentacija„. To, naravno, ne zna~i da ne razlikujemoobjektivne od neobjektivnih, korektne od grubih, ~asne od ne~asnihigra~a, trenera, navija~a, funkcionera, novinara... Razlike se kre-}u u {irokom rasponu od onih koji po{tuju sportska pravila i ~akpriznaju zaslu‘enu pobedu boqem protivniku, do onih koji namer-no povre|uju protivni~ke igra~e, vre|aju i tuku sudije, demolirajustadione. Ako postoje fer igra~i i fer navija~i nacionalnih re-prezentacija, ne vidi se za{to bi Àfer nacionalisti„ morali dapredstavqaju contradictio in adjecto.

Postoji i meta-nacionalizam. Tada se polaze}i od interesa ipretenzija vlastite nacije zauzima stav prema sukobu interesa ipretenzija drugih nacija, prema sukobu tu|ih nacionalizama. Ako sepritom zbog interesa i pretenzija vlastite nacije daje prednost jed-noj naciji nad nekom drugom mada obe imaju podjednako pravo naostvarewe svog interesa i pretenzije - onda taj meta-nacionalizamni mawe ni vi{e nego opasna prva vrsta nacionalizma predstavqa


zdravorazumsku i op{te praktikovanu grupnu pristrasnost, od kojetako|e vaqa da polazi svaka realisti~ka dru{tvena koncepcija ipraksa, ~ak i Àpresuditeqske„ nacije daje prednost interesima ipretenzijama neke nacije nad drugom mada ima mawe pravo ili ~akuop{te nema pravo na ostvarewe tih interesa i pretenzija, ondatkava meta-nacionalizam vaqa vrednovati negativno, isto onakokao i drugu opisanu vrstu nacionalizma. Mogu}a je ali i retka tre-}a vrsta meta-nacionalizma: ona se me|u nacijama arbitrira na na-~in {tetan po vlastitu naciju—za ocenu te vrste meta-nacionali-zma, dabome, va‘i isto ono {to sam malo~as rekao za tre}u vrstunacionalizma.

Prou~avawe meta-nacionalizma od naro~ite je va‘nosti zarazumevawe i ocewivawe pona{awa velikih i mo}nih nacija. Wi-hov meta-nacionalizam je ~esto licemeran i destruktivan po{tosebi u ku}i dozvoqava ono zbog ~ega osu|uje mawe i nemo}nije na-cije, i po{to wegove Àmisije izgradwe nacija„ (nation building mis-sion) u inostranstvu ~esto rezultiraju wihovim razarawem.

Vrste nacionalizma svakako mo‘emo razlikovati ne samo uodnosu nacije prema naciji nego i unutar nacije. Tu se nacionali-zam u pozitivnom smislu deformi{e u nacionalizam u negativnomsmislu onda kada se od pripadnika nacije zahteva da sve svoje iden-titete, interese, pretenzije, prava, vrednosti, ciqeve, ideale, me-rila...pot~ine nacionalnim, a u ekstremnom slu~aju i sasvim uto-pe u naciju. Zato navija~e nacionalnih sortskih reprezentacija—dase vratimo tom primeru—mo‘emo podeliti na one koji ~uvaju in-dividualnu prisebnost i one koji se gube u kolektivnoj histeriji.

U mojoj oceni razli~itih vrsta nacionalizma i meta-nacio-nalizma, kao {to se dalo videti, presudnu ulogu ima odredba oÀpravu (istom, ve}em, mawem ili nepostoje}em) na ostvarewe naci-onalnih interesa i pretenzija„. îtalac }e s pravom pitati {ta tokonkretno zna~i i kako u takvoj oceni izbe}i pristrasnost, arbi-trarnost i uop{te subjektivnost. Potpun i zaokru‘en odgovor na topitawe bio bi mogu} samo polaze}i od postoje}eg me|unarodnog itransnarodnog prava i morala i wihovih normativnih teorija.Ograni~avaju}i se ovom prilikom tek na neke od glavnih izvora togprava i morala, pomenu}u Povequ Ujediwenih nacija i wihovuUniverzalnu deklaraciju o qudskim pravima, kao i brojne druge po-veqe, deklaracije, rezolucije i proklamacije: Ujediwenih nacija(ukqu~uju}i i wenu Milenijsku deklaraciju iz 2000), Saveta Evro-pe, Evropske Unije, OEBS-a, ali i Helsin{ku deklaraciju iz 1975.

BRATSTVO82

Pomenuto merilo (pravo... na ostvarewe nacionalnih intere-sa i pretenzija...), me|utim, nipo{to ne vaqa primewivati nezavi-sno od konkretnih prilika u kojima se nacije nalaze i koje obli-kuju wihove pobude i pokreta~e. Ako u ocewivawu nacionalizamane uzimamo u obzir okolnosti, bilo olak{avaju}e ili ote‘avaju}e(zna~i obja{wavaju}e, mada dabome ne i posve opravdavaju}e), grdno}emo pogre{iti i po~initi nepravdu. Zato, evo jedne (otvorene)liste takvih mogu}ih ~inilaca koja ve} na prvi pogled pokazuje daitekako ima nacionalizama i nacionalizama: siroma{tvo ili bo-gatstvo, nemo} ili mo}, o~ajawe, ‘eqa za slobodom, strah, odmazda,frustracija, (raz)o~arewe, zavist, mr‘wa, qutwa, gnev, bes, zlura-dost, osveta, sumwi~ewe, ose}awe opsadnog stawa, ose}awe neprav-de, ose}awe krivice, ose}awe trijumfa, predrasude, neznawe, inte-resi... Zato je potpuno proma{ena uop{tena Àborba protiv nacio-nalizma„.

Dosad sam kritikovao trpawe svih modusa nacionalizma uvrednosno negativni ko{, a sada evo jo{ jednog na~ina politi~kograspame}ivawa nacija putem raspojmqivawa. Mislim na Àprevi|a-we„ da pored Àtiranije ve}ine„ mo‘e postojati i tiranija mawine,pa i nacionalne mawine, tiranija omogu}ena recimo intervenci-jom spoqnih sila neuporedivo mo}nijih od doma}e nacionalne ve-}ine. Tada se tzv. pozitivna diskriminacija u korist nacionalnemawine efektivno zloupotrebqava i pretvara u negativnu diskri-minaciju nacionalne ve}ine. To ne uvi|aju oni intelektualci, na-ro~ito na Àlevici„, koji su radi tzv. politi~ke korektnosti Àuvekna strani slabijeg„. Kao da nacionalna mawina ve} samim tim {toje mawina nikad ne mo‘e biti u krivu i kao da je uvek slabija odnacionalne ve}ine.

Demokratska dr‘ava je svakako du‘na da podjednako tretirasve svoje gra|ane nezavisno od wihove kulturno-etni~ke nacional-nosti. Nema sumwe da gra|anizam (moj termin), ~ije je jedno od naj-va‘nijih na~ela ÀJedan gra|anin—jedan glas„, predstavqa ogromnodostignu}e moderne civilizacije bez kojeg uop{te nije mogu}a de-mokratija.

Me|utim, zbog masovnih kulturno-etni~kih nacionalizamakao generatora tragedije SFRJ, SRJ i Srbije, neki intelektualcisu poverovali da je gra|anisti~ki stav takore}i ve} po definici-ji imun na negativno nacionalisti~ko isku{ewe. U stvarnom‘ivotu, pak, i taj stav a ne samo kulturno-etni~ki, mo‘e da skli-


zne u negativni nacionalizam. Tada se otvara jaz izme|u proklamo-vano ideal-gra|anizma i praktikovanog real-gra|anizma.

Drugim re~ima, gra|anisti~ko pravno ustrojstvo ne predsta-vqa samo po sebi jemstvo protiv (A) zanemarivawa du‘nosti ve}in-ske nacije prema nacinalnoj mawini i protiv uspostavqawa wenedominacije nad mawinom, ali ni (B) protiv zanemarivawa du‘no-sti nacionalne mawine prema ve}inskoj naciji i protiv usposta-vqawa dominacije mawine nad ve}inom. U oba slu~aja princip gra-|anstva u pozitivnom smislu preokre}e se u svoju suprotnost—na-cionalisti~ki gra|anizam u negativnom smislu.

(A) U prvom slu~aju umesto da interesi, vrednosti, institu-cije, prava-du‘nosti nacionalne mawine zna~ajno uti~u na organi-zaciju i legitimaciju nacionalne dr‘ave ve}inskog kulturno-etni~-kog kolektiviteta, sve to biva ograni~eno iskqu~ivo na sferu gra-|anskog dru{tva, {tavi{e potpune privatnosti. Tada gra|anisti~-ka apstraktnost skriva dominaciju nacionalne ve}ine. Po svojprilici najupe~atqiviji primer za to je zvani~ni gra|anizam de-mokratske Francuske: ona ne priznaje ~ak ni postojawe nacional-nih mawina u svojim granicama, pa shodno tome ni wihova kolek-tivna prava, nego ih sve asimilatorski (u novije vreme Àintegra-torski„) ukqu~uje u Àfrancusku naciju„—{to je nedavno burno re-zultiralo wihovom getoizacijom i pobunom.

(B) A u drugom slu~aju nacionalna mawina pori~e kolektiv-na prava ve}inske nacije i vlastite du‘nosti prema woj, a i pravote ve}ine na svoju nacionalnu dr‘avu, apriorno je diskvalifiku-ju}i kao nacionalisti~ku, i to ~ak i kad ta mawina ima ogromnakolektivna prava. Albanska nacionalna mawina na Kosmetu u Sr-biji ide i mnogo daqe od toga veruju}i da ima pravo da ve}insku na-ciju proglasi za nacionalnu mawinu na Àsvojoj„ teritoriji, pa i dase otcepi od nacionalne dr‘ave Srba i zasnuje jo{ jednu albanskunacionalnu dr‘avu.

Nacionalni kolektiviteti, i mawinski, skloni su da svojeinterese i pretenzije, ~ak i one najsebi~nije i najneumerenije, pro-glase za prava iz kojih tobo‘e automatski proisti~u obaveze drugihnacionalnih kolektiviteta da im udovoqe. Na{a i druge sli~ne na-cionalne tragedije, po mom uverewu, pokazuju da najzad vaqa pristu-piti korenitoj reformi i dopuni me|unarodnog prava radi smawe-wa mogu}nosti primene dvostrukih i ~ak vi{estrukih standarda odstrane mo}nih zemaqa. Dobro bi bilo da se po~ne dono{ewem u UNjedne Univerzalne deklaracije o obavezama prema dr‘avama (pored po-

BRATSTVO84

stoje}e Univerzalne deklaracije o qudskim pravima) koja bi treba-lo da kodifikuje me|usobne odnose (prava i obaveze) dr‘avnokonsti-tutivnih nacija i nacionalnih mawina, kao i odgovaraju}a prava iobaveze me|u dr‘avama. Poseban problem predstavqalo bi tretira-we me|usobnih prava i obaveza dr‘avnokonstitutivnih nacija odkojih ni jedna ne ~ini ve}inu, kao {to je to slu~aj sa BiH i CrnomGorom.

Da je takva Deklaracija postojala, mo‘da bi strani mo}nicidobro promislili pre nego {to se stave na stranu secesionista uSFRJ, SRJ i Srbiji, kako onih iz redova dr‘avnokonstitutivnihnacija tako i onih iz redova nacionalnih mawina. Kako bi tako|ebilo da se formira jedan Forum sastavqen od svetskih znalaca iuglednika, koji bi ispitali i utvrdili pravnu, politi~ku i moral-nu odgovornost glavnih razbija~a tih dr‘ava, unutra{wih i spoq-nih?

7. SRPSKOGRA\ANSKA DR@AVA

U dosada{woj petogodi{woj debati o nacrtima novog ustavaSrbije do{lo je do prili~nog razmimoila‘ewa oko karakterizaci-je Srbije (u nacrtu preambule takvog ustava) kao gra|anske ili pakkao nacionalne dr‘ave. To ne iznena|uje, ali doista ~udi stepenpojmovne pometwe mnogih u~esnika u raspravi i razmere wihovognormativisti~kog prenebregavawa na{e nacionalne i dr‘avnestvarnosti.

Od po~etka javne rasprave ja se zala‘em za to da Srbija budeustavno definisana kao Àdemokratska dr‘ava srpskih i svih drugihgra|ana„ ili, druga~ije re~eno, kao srpskogra|anska dr‘ava. Osnov-ni je red da se barem na taj na~in eksplicitno pomene nacija koja~ini izrazitu ve}inu gra|ana (pogotovo ako se ne ra~unaju samoizu-zeti Albanci na Kosmetu) i koja je tu dr‘avu nepojamnim te{ko}a-ma i ‘rtvama stvorila i obnavqala.

Oni koji u nas forsiraju ~isto gra|anisti~ku definicijudr‘ave morali bi radi konsekventnosti da budu protiv toga da se unovom ustavu Srbije uop{te pomiwu nacionalne mawine, a kamoliwihova posebna kolektivna prava (koja bi po meni svakako vaqalozadr‘ati). Sem toga, kad se polo‘aj mawinskih nacionalnih grupa-cija tretira kao javna a ne iskqu~ivo privatna stvar pojedinaca-


gra|ana, za{to bi se onda suprotno potupalo sa srpskom nacional-nom ve}inom?

Sigurno je da se od Srba, Ma|ara, Roma, Albanaca, Slovaka,Bugara, Rusina... ne mo‘e o~ekivati da u odre|ewu svog kolektivnogidentiteta daju prednost Àsrbijanskom gra|anstvu„ (ÀSrbijanci„)nad nacionalnom pripadno{}u. Oni nisu nikakvi aspstraktni ne-go konkretni gra|ani koji imaju vlastite nacionalne identitete.Izgleda da su neki predlaga~i zaboravili da i preambula demokrat-skog ustava treba da korespondira ose}awima stanovni{tva, a ne daim protivre~i.

Povrh toga, ~isto gra|anisti~ki intonirana ustavna pream-bula bila bi u potpunoj suprotnosti sa ~iwenicom da dr‘avni grb,zastava, himna, praznici... ni ubudu}e ne}e poticati iz nekog iz-mi{qenog gra|anisti~kog arsenala, nego pre svega iz srpske naci-onalne i dr‘avne istorije i tradicije. Najzad, {ta }e nam i pro-tivre~nost izme|u deklarisawa ~istog gra|anizma, sa jedne, i ime-na Srbija, srpskog kao slu‘benog jezika i }irilice kao slu‘benogpisma, sa druge strane. Uzgred, za{to mi Srbi ne bismo imali idvojno slu‘beno pismo, }irili~no i latini~no, kad smo ve} sebidovoqno nacionalno naudili su‘avawem srpstva na pravoslavqe;mladi Srbi sa retkim izuzecima i ne znaju da je nekad bilo punowihovih sunarodnika muslimanske i katoli~ke vere.

Nacije imaju jezik, teritoriju, dr‘avu, tradiciju, religiju,obi~ajnost, simbole, ose}awe zajedni{tva... Jedan od wihovih pri-marnih interesa jeste o~uvawe i unapre|ewe vlastitog identiteta.Nacionalizam }e i u doglednoj budu}nosti ostati neuporedivo ve-}a snaga budu}i da je celo ~ove~anstvo izdeqeno na nacije i wiho-ve dr‘ave, dok je kosmopolitizam na‘alost jedva ne{to vi{e od mo-ralnog stava, institucionalnog zametka (pre svega u liku Ujediwe-nih nacija) i pozitivne utopije.

Srbi su sada i dodatno osetqivi i povre|eni zbog raspar~a-vawa i kolektivne satanizacije. Zato nikako ne bi trebalo potce-wivati opasnost da mnogi od wih do|u do qutitog zakqu~ka o na-stojawu da im se pod pla{tom demokratije i spre~avawa srpske do-minacije oduzme i ono malo preostale dr‘ave’. Takvi mogu lako po-stati plen partijskog tuma~ewa u nacionalisti~kom radikalizmu.Onda najve}u {ansu ne bi dobili ~ak ni protagonisti srpskogra-|anske kombinacije, da isti gra|anizam i ne pomiwemo, nego srp-ski ultranacionalisti.

Svetozar Stojanovi}

BRATSTVO86

Svetozar Stojanovi}, profesor Beogradskog univerziteta upenziji i predsednik Srpsko-ameri~kog centra u Beogradu.

Kao istaknuti filozof sa prostora nekada{we Jugoslavije i~lan poznate grupe ÀPraksis„ predavao je na mnogim inostranimuniverzitetima, prete‘no u SAD i Velikoj Britaniji, ali i u Ne-ma~koj, Austriji, Francuskoj i Rusiji. ^lan je mnogih stranih aka-demija i profesionalnih udru‘ewa i do‘ivotni predava~ na vi{estranih univerziteta.

Od 15. juna 1992. do 31. maja 1993. bio je specijalni savetniki vodio savetni~ki tim tada{weg predsednika SRJ Dobrice ]osi-}a. Dao je ostavku kada je ]osi} smewen.

Objavio je 6 kwiga, 4 bro{ure i oko 130 rasprava i ~lanaka.Radovi su mu prevedeni na 14 jezika (na engleski, nema~ki, fran-cuski, ruski, {panski, japanski i dr.). Izabrana dela u sedam kwi-ga nalaze se u {tampi (Zavod za izdavawe uxbenika Republike Sr-bije, Beograd, 2006).


BRATSTVO88

IZGUBQENO KOSOVO

(ODLOMCI)

Italijanska novinarka Marilina Veka, autor je kwige Izgu-bqeno Kosovo? u kojoj donosi svedo~anstva o tragi~noj sudbini Srbai drugog nealbanskog stanovni{tva na Kosovu i Metohiji u pret-hodnim godinama. Niz intervjua i autenti~nih pri~a iz svakodnev-nog ‘ivota prati stvarnost preostalih Srba posebno u vremenuposle intervencije NATO-a i me|unarodnog protektorata u ovoj po-krajini. U 26 naslova ove kwige — Situacija povratka je takva dapovratka nema (2002), Kosovo — praznina u se}awu, Klokot i Viti-na: Ko ‘eli smrt enklava na jugu (2002), Nema crkve bez naroda (Vi-tina, 2002), Pri~e svakodnevnog u‘asa (2002), Iz manastira VisokiDe~ani (2002), Iz eparhije ra{koprizrenske (2002), Podaci o ukupnombroju stanovnika u etni~kim grupacijama u op{tini Pe} (2001), Po-koq nevinih u enklavi Gora‘devac, Trgovina qudima i albanski kri-minal, Ka kona~nom re{ewu i ameri~koj Àpacifikaciji„ na ko‘i ne-albanskih mawina (2003), u razgovorima sa zvani~nicima, sa sve{te-nicima, sa obi~nim qudima — a svaki sadr‘i istoriju jedne poro-di~ne tragedije, kao i u bogatoj fotodokumentaciji sadr‘ana jeautenti~na slika ‘ivota nad kojim i pored svih poku{aja da budedruga~iji i daqe stoji znak pitawa. Iz kwige M. Veke, objavqenenaporedo na srpskom i na italijanskom jeziku, donosimo nekolikoodlomaka.

Smrt na putu za [ilovo1

...Poqubac An|ela Smrti

Na putu, koji se od Gra~anice pru‘a prema [ilovu, sa desnestrane nalazi se jedno brda{ce sa malom grupom ku}a, pre|e se uleg-nu}e na putu, gde prolazi jedan deo ‘elezni~kih {ina koje nisu uupotrebi i pe{ke se pewe na brdo. Tamo je bila rudarska oblast iu ku}ama su, verovatno, ‘iveli oni koji su radili u rudniku. Ku}esu zapaqene, uni{tene, poharane, skinuti su prozori, vrata, cigle,Àkao delo Hanibala„, kako mi jednom re~e jedan italijanski ofi-cir. Tuda su pro{li teroristi OVK, na kraju rata, juna 1999. i ni-su ostavili ni{ta: ni ‘ivot, ni uspomene, ni tela, ni{ta netak-nuto, celo, spaseno, u pre~niku od nekoliko kilometara. Tuda jepro{la smrt i smrt se i daqe ose}a korak po korak, dok se pewemona brdo.

Ku}a pri vrhu brda je izre{etana rafalima iz kala{wikova;verovatno su jedne no}i troristi iznenada u{li u tu ku}u, odmahposle zavr{etka rata, i pobili sve koji su tu ‘iveli, kao i one izsvih okolnih ku}a, koji su se bili sakupili da do~ekaju smrt. Zna-lo se, me|utim, da }e po zavr{etku rata eskalirati nasiqe — predo~ima KFOR-a — albanskih terorista OVK. Stanovnici tih ku}asu ostali da i{~ekuju smrt: mo‘da nisu imali vremena da odu oda-tle, mo‘da nisu ni ‘eleli da odu... svi su umrli u toj ku}i, a sli-ke svedo~e o u‘asu. Svedo~e i o u‘asnoj uspomeni koju su ostavili,da ne bi bilo mogu}e zaboraviti (iako su tela sakrivena, iako le‘e,mo‘da, jo{ uvek u nekoj zajedni~koj grobnici Ujediwenih nacija,koja bi mogla biti i sakrivena u albanska grobqa..); srpske poro-dice koje su ~ekale smrt, napisale su na zidovima, ispod zidnih ta-peta, svoja imena, visinu, te‘inu, imena svoje dece, neku bele{ku.Sve to, da ne bi bilo mogu}e re}i da se ni{ta nije dogodilo, da nebi bilo mogu}e zaboraviti...

BRATSTVO90

1 Iz kwige M. Veke Izgubqeno Kosovo? (Il Kosovo Perduto?). Izvodi pre{tampani uzsaglasnost izdava~a ÀHri{}anska misao: Hilandarski fond„, Beograd. Prevod saitalijanskog: Valentina Kora}, Nevena Drewakovi}, Aleksandra Lorencin.

Pripremite vreme

ÀPrevlast haosa i ludila mora zauvek prestati!„

Misli oca Save (Jawi}a), jun 1999.

Narod Kosova i Metohije pro‘ivqava najte‘e dane svojeistorije. Trenutno su Srbi ti koji su izlo‘eni patwi, prognanstvui smrti koji su posledica nemoralne destruktivne politike alban-skih nacionalista.

Ulazak me|unarodnih mirovnih snaga KFOR na Kosovo i Me-tohiju 13. juna 1999. imao je za ciq da garantuje mir i sigurnost sve-ukupnom stanovni{tvu pokrajine. Pa ipak, upravo od tog trenutka,vi{e od 180.000 Srba pobeglo je ili je isterano iz svojih domova.Albanski ekstremisti su ubili ili oteli na stotine qudi i zapa-lili na hiqade srpskih ku}a.

Od juna do oktobra 1999. godine, bez obzira na prisustvo vi-{e od 40.000 qudi odabranih od strane NATO-a, bez obzira na ci-vilnu upravu Ujediwenih nacija i mnogobrojne humanitarne orga-nizacije, nevladine organizacije, hiqade novinara itd., vi{e od 70pravoslavnih hramova, crkava i manastira je potpuno sravweno sazemqom, o{te}eno ili oskrnavqeno. Ovi vandalski ~inovi, kojihje sve vi{e, ne mogu biti jednostavno okarakterisani kao indivi-dualni ~inovi i slepa osveta; sve je o~iglednije da postoji siste-matska strategija u pozadini usmerena ka potpunom uni{tewu srp-ske i hri{}anske kulture na Kosovu i Metohiji. U ovoj zoni imapreko 1.400 sli~nih lokacija! Na{e crkve i na{i manastiri seobi~no uni{tavaju minama i to od strane vojno obu~enih lica. Veopre}utne konspiracije izme|u odgovornih i svedoka kriju ove ak-cije koje se ~esto ponavqaju.

Tako se desilo da Albanci u \akovici likuju u no}i 23. juna1999. nakon {to je jedan od najlep{ih pravoslavnih hramova na Ko-sovu i Metohiji sru{en. Vo|e OVK, koja ima potpunu kontrolu nadovim gradom i najve}im delom pokrajine, odmah su porekle odgovor-nost za ovo delo, ali istovremeno nisu u~inili ni{ta da spre~enova ru{ewa hri{}anskih crkava u srcu Evrope u dvadesetom veku.

Do sada KFOR nije uspeo da zaustavi i spre~i razarawa, iakosu neke od sru{enih crkava bile udaqene nekoliko stotina metaraod vojnih punktova.

IZGUBQENO KOSOVO (ODLOMCI) 91

Istrage nikada nisu otkrile krivce.Te{ko je verovati da je NATO nesposoban da srovede istragu;

me|utim, lako je posumwati da je nevoqan ili protivan.Krhki mir, progonstva, zlo~ini, etni~ka ~i{}ewa nealban-

skog stanovni{tva sa Kosova i Metohije, po‘ari, uni{tavawe srp-ske kulture i verskih spomenika, svakog dana sve vi{e pokazuju ne-uspeh misije me|unarodne zajednice.

Za{to je svet koji je ‘eleo da spre~i albanski egzodus ravno-du{an prema nezaustavqivom nasiqu nad srpskim narodom i wego-vom kulturom? Da li svet mo‘e dozvoliti da se fizi~ki i duhovnouni{te jedan evropski narod i wegova drevna civilizacija?

Kako va‘na umetni~ka i arhitektonska dela sredwovekovneSrbije mogu biti izlo‘ena stalnoj opasnosti od nestanka? Mogu lievropska civilizacija i svet dopustiti da politi~ka borba koja sevodi van teritorije Kosova i Metohije bude sprovedena istrebqi-vawem jednog naroda i uni{tavawem svetili{ta bez po{tovawaistorije i vere? Mora se zaustaviti ludilo nasiqa i mr‘we! Pre-vlast haosa i ludila mora zauvek prestati!

Nerazumna osveta nad nedu‘nim civilima, kao i vandlizamnad spomenicima ne smeju se u budu}noti dozvoqavati nijednom oddva naroda Kosova i Metohije, niti na~in uvo|ewa mira u pokra-jinu mo‘e ikada biti sli~an ovome do sada primewivanom! Kako jete{ko ispraviti nabore vremena...

Tri pri~e o Ànormalnom„, svakodnevnom, beskrajnom u‘asu

SA KOSOVA, JANUAR 2003.

CERNICASti‘em u Cernicu jednog sne‘nog i ledenog popodneva. Na

ulasku u selo, koje je do‘ivelo najkrvavije sukobe i mnogobrojneslu~ajeve mr‘we i okrutnosti, uznemiruju}i signal: veliki spome-nik koji se gradi u spomen OVK.

Ve} su zavr{ene mermerne stepenice, a na vrhu }e biti crnazvezda, u spomen na Àborce„ teroriste tobo‘we ÀOslobodila~ke voj-ske Kosova„.

Ulazi se u selo, i sa leve strane su u punom jeku radovi na iz-gradwi velike xamije, malo napred nova seoska {kola, moderna idoterana.

BRATSTVO92

[teta {to je otvorena samo za albansku decu i zatvorena zapoha|awe nealbnske mlade‘i. [teta tako|e {to u kancelariji di-rektora {kole, albanskog u~iteqa, centralno mesto zauzimaju foto-grafije Àmu~enika„ OVK i kalendar Àboraca„ albanskih ekstremi-sta: svi naravno obu~eni u uniforme i sa kala{wikovima.

Veoma pou~no za decu i veoma prigodno za stvarawe budu}no-sti mira i su‘ivota.

Policijskim Àland roverom„ nastavqamo put i ulazimo u si-roma{niji deo, tamo gde pre‘ivqavaju Srbi. Ovde je {kola mnogodruga~ija od prethodne: u stvari, i nije {kola, to je jedna {tala, ma-lo Àzamaskirana„ jednom rukom farbe. Unutra su tri male sobe, po-neka rasparena stoli~ica, stare drvene klupe, jedna tabla, jedna pe}na ugaq.

Ovo je {kola za srpsku decu. Direktor u svojoj sobi ne dr‘ifotografije boraca Àheroja„: samo ~uva se}awe na ~etvorogodi{wegsina koga su u leto 1999. ubili albanski teroristi. Pucali su mu uglavu a wegov mozak se raspr{io po zidu ku}e. Pokupio ga je, umi-ru}eg, jedan ameri~ki vojnik (Amerikanci KFOR-a su kontrolisa-li to podru~je). Izdahnuo je u naru~ju tog mladog Amerikanca. Voj-nik je izgledao mahnit od bola, po~eo je o~ajno da pla~e. Zatim po-tegne svoj pi{toq i prisloni ga na glavu svog poru~nika, vi~u}i:ÀGledaj {ta rade Albanci, a mi ih {titimo...„ Odmah je vra}en udomovinu.

[TRPCE[trpce, u blizini granice sa Makedonijom: udolina okupa-

na suncem, netaknut sneg a u pozadini planine... kao na razgledni-ci. Sti‘emo u [trpce (sa srpskim prevodiocem i karabinijerimaMSU) da bismo razgovarali sa dve devojke iz Uro{evca, Ivanom iJasminom.

Wihova pri~a je jedna od mnogih koje su o‘ivele statisti~kekontroverzije o realnosti nestalih osoba (Àmissing persons„). Mis-sing, nestali, i{~ezli bez traga. Koliko je qudi, naro~ito u mese-cima neposredno po Àzavr{etku„ rata (juni/oktobar 1999) oti{lo uni{ta, koliko wih pokupqenih sa ulica, sa radnih mesta, iz ku}a,izdatih od prijateqa i kom{ija, zaboravqenih od svih, od vlastikoje su morale da istra‘uju... ‘ivi samo u se}awima onih koji su ihvoleli, o~eva, majki, bra}e, supruga, dece. Nestali. MISSING. I{-~ezli.


Ovo je pri~a Ivane i Jasmine, pri~a kao mnoge druge: dve se-stre koje su izgubile oca 28. septembra 1999. godine. U{ao je u {ko-lu gde je radio kao direktor, u pratwi KFOR-a sve do ulaza, i ni-kada nije iza{ao. I{~ezao. Dve }erke sada ‘ive u [trpcu. Rade kaoprevodioci za Amerikance.

Sre}emo se u op{tini [trpce, ali te{ko je imati malo pri-vatnosti pored ameri~kog kaplara koji sedi u sobi... i onda idemou jedan srpski restoran da razgovaramo, sa karabinijerima i prevo-diocem. Ivana i Jasmina su lepe i mlade, na po~etku deluju kontro-lisano, skoro ravnodu{no, dok po ko zna koji put ponavqaju pri~uo onom danu koji im je promenio ‘ivot. Zatim im se o~i pune su-zama... pokazuju o~aj devojaka koje su izgubile oca ne znaju}i za{to,bez povoda, bez indicija, i koje nastavqaju da ga o~ekuju i da gatra‘e bez svake razumne nade... I pri~aju jo{ jednom: tog dana, 28.septembra, otac — zvao se Paun @ivkovi}, ro|en 26. novembra 1947.u selu Krotovu{a, u op{tini [trpce — zatra‘io je od pratweKFOR-a (bili su to Poqaci) da ga otprate u wegovu kancelarijuVi{e {kole u Uro{evcu gde je bio direktor, kako bi uzeo neka do-kumenta. U{ao je u {kolu, a do ulaza su ga pratili poqski vojnici.Ostavqen je sam sa Albancima koji su bili u {koli, ali on sam ni-je smatrao tu situaciju opasnom.

Sve ih je poznavao, bili su wegove kolege. Trebalo je da iza-|e posle pola sata kada je pratwa trebalo da se vrati po wega.

Niko ni{ta nije video, niko ni{ta nije primetio.Uhap{ene su dve osobe, zadr‘ane mesec dana, optu‘ene

la‘nim svedo~ewem, zatim su pu{tene.Porodica se obra}ala svim mogu}im autoritetima: KFOR-u,

komandantu KFOR-a, UNMIK-policiji, generalu koji je komando-vao nema~kim brigadama, jedinici UNMIK-a koja je zadu‘ena upra-vo za ÀMssing persons„, ÀCentral Criminal Investigations Unit„, ÀWarCrimes„, itd... Bombasti~ne skra}enice, zvu~na imena {to krijuprazninu...

Ni{ta, niko nikada nije dao nikakav odgovor o sudbini@ivkovi}a.

ÀImamo pote{ko}a ~ak i da se slobodno kre}emo„ — ka‘e Ja-smina — Àne mo‘emo nigde da idemo bez pratwe, da istra‘ujemo sa-me suvi{e je te{ko... ~ak nam je te{ko i da odr‘avamo kontakte saporodicama drugih nestalih lica. Mislimo na Marka Stojanovi}a,na Ivana An|elkovi}a, na @ivojina An|elkovi}a, na Vlastimira@ivkovi}a, svi nestali... U slu~aju na{eg oca ima na desetine o~e-

BRATSTVO94

vidaca koji su tog dana bili u {koli, studenti, profesori, ali ni-ko ne govori. Neko nam je rekao da je na{ otac otet kako bi bio raz-mewen za nekog Albanca koji je u zatvoru u Srbiji. Raspitivali smose kod svih Albanaca koji rade u {koli, kod svih kom{ija: svi suodgovarali da ne mogu da govore jer se boje OVK. A oni koji su togdana bili u {koli, bili su i na{e kom{ije... Mo‘da treba datra‘imo po grobqima KFOR-a, u Dardawu, me|u mrtvima zakopa-nim u xakovima KFOR-a, na stotine mrtvih bez imena.„ A Ivanadodaje: ÀMnogo je qudi nestalo, mnogi su pobijeni. Na{ stric jeubijen u julu 1999, zaustavila su ga nasred ulice trojica albanskihekstremista i ubila. Jedna ‘ena iz [trpca skoro je poludela, iz-gubila je sina, koji se nedavno o‘enio, a imao je i k}er od tri go-dine. Oteli su joj i mu‘a i zeta. Nestali su, i{~ezli. Svi su zna-li gde su zatvori OVK, svi su znali da su otete osobe odvodili ta-mo, ali niko nije uradio ni{ta. Mi mislimo da su isti oni qudikoji su bili u kancelariji sa na{im ocem, wegove kolege, obavesti-li OVK da do|u da odvedu na{eg oca. Jedan od wih, Agim Rexepi,bio je i direktor {kole, a sada, izgleda, radi u Radio Free Europe,u Pri{tini. Ostala dvojica, Fadil Sejdiu i Selman Sulejmani ta-ko|e su bili u sobi kada je na{ otac otet: i oni su dali suprotneverzije... da su pili ~aj u drugoj prostoriji, da su u{li maskiraniqudi, pokrivenog lica sa pi{toqima... la‘i, la‘i, mafija{ka so-lidarnost. I ti kriminalci sada sede u vladi, postali su politi~-ki lideri...„

ÀPoqski vojnici KFOR-a koji su onog dana bili u pratwina{eg oca, poslati su ku}i. Sa wima je bila jedna Albanka, prevo-dilac. U poqsku bazu nas ne pu{taju ni da u|emo. Kada su videli daje na{ otac nestao, pozvali su Amerikance KFOR-a. Na{ otac jeotet izme|u podneva i jedan sat. Oni su stigli oko dva, i umesto daga tra‘e u samoj {koli, oni su tra‘ili oko {kole. Obavestili sunas oko osam sati uve~e, tako smo saznali da je na{ otac i{~ezao.Jasno je da otmica na{eg oca nije bila slu~ajna, to je bio organi-zovani kriminal, imao je sau~esnike u {koli. Nudili smo novac,na{u ku}u, da bismo ne{to saznali. Ni{ta.„


KUSCEMajka Dragana Risti}a je starija ‘ena, obu~ena u tamno, sa

maramom na glavi i u naru~ju dr‘i devoj~icu koja se sme{i, svojumalu unuku.

Prima nas u svojoj ku}i, u selu Kusce, blizu Gwilana, ima‘ivahne o~i, otmeno lice, jo{ uvek lepo, ~vrst i umilan glas, ko-ji se povremeno prekida dok nam pri~a jednu drugu pri~u o stra-{nom u‘asu. Wen sin nestao je 22. juna 1999. godine. Ro|en je 16.marta 1963. u Gwilanu i bio je elektroin‘ewer.

Otet je u Gwilanu, ispred fabrike u kojoj je bio zaposlen narukovode}em mestu. Sve do rata. Sve dok 9. juna 1999. takozvani miri ulazak multinacionalnih snaga KFOR-a nisu ostavili slobodanput divqem nasiqu ekstremnih Albanaca.

Dragan je imao sina od 11 meseci, i suprugu. Oni su sada uSrbiji, a wegova supruga ne dozvoqava baki da vidi dete.

Na televizoru stoji Draganova slika. ÀOvu fotografiju nemogu da ti dam„ — ka‘e ‘ena — Àimala sam mnogo fotografija svogsina, dolazili su razni qudi i svako je od wih poneo po jednu, ovoje posledwa koja mi je ostala. Tra‘ili su fotografije da bi ga pro-na{li, ali niko ni{ta nije uradio. Sada vi{e nemam ni fotogra-fije ni svog sina.„

Pri~a po~iwe 21. juna 1999. godine. ÀKada je rat po~eo„ —pri~a Draganova majka Àmoj sin je porodicu odveo u Srbiju, wegova‘ena se bojala. Ali, on je hteo da se vrati ovde, na Kosovo, u svojeselo. Nije ‘eleo da ostavi svoju zemqu, svoju ku}u u Gwilanu. Tog21. juna hteo je da obi|e ku}u pa onda da ode u fabriku. Pozdraviome, ovde na vratima, a ja ga nisam zaustavila, ne znam za{to. Nisamose}ala nikakvu opasnost, nikakav predose}aj nisam imala. U Gwi-lanu ga je zaustavio jedan beli automobil u kome su bila ~etiri ~o-veka, rekli su da su iz vojne policije, pretresli su ga, on se nijebunio, rekao je da nema {ta da krije. Pustili su ga da ode. Draganmi je telefonirao posle toga, rekao mi je da budem mirna. Uve~e meponovo pozvao, hteo je da prespava u svojoj ku}i u Gwilanu. Sutra-dan ujutro, oko deset sati sam mu telefonirala, ba{ je hteo da se tu-{ira, nije mogao da na|e pe{kire... posle je nameravao da ode u fa-briku. Rekla sam mu: — Nemoj da ide{ sam, na|i nekoga da ide s to-bom! — On me umirio. To je posledwi put kada sam ~ula wegov glas.Spustilo se ve~e, poku{ala sam da ga pozovem ku}i. Ni{ta. Pozva-la sam kom{inicu. Nije ga videla. Onda sam zvala policiju, reklisu mi da ostanem u ku}i, a oni }e se pobrinuti da ga na|u. Posle

BRATSTVO96

sat vremena su me pozvali i rekli da je prethodnog dana uhap{en.Nije mogu}e, rekla sam, jutros sam sa wim razgovarala... mora da seradi o drugoj osobi.

Slede}eg jutra, 23. juna, moj drugi sin je oti{ao do fabrike:iza{li su oni iz OVK koji su se nalazili u zgradi. Rekli su: — Mismo ga uhapsili, zadr‘a}emo ga jo{ jedan dan... do sutra u 10 ujutro.Ali sutradan se on nije vratio. Obavestili smo vojnike KFOR-a daje OVK otela Dragana. Celo selo Kusce, oko 200 qudi, do{lo je sanama u Gwilane, ispred op{tine. Qudi iz KFOR-a hteli su da iz-begnu incidente, poslali su jednog prevodioca koji nas je umirio,rekav{i da }e KFOR osloboditi Dragana i da }e ga dovesti wego-voj majci. Dodao je da su oti{li da provere dva zatvora OVK, jedanje u Koretini, blizu Kamenice, drugi je u Internatu (nekada{wiPopravni dom) u Gwilanu... ~ekali smo, vratili su se oni izKFOR-a i rekli su nam da ga nisu na{li. Vratili su nas sve u Ku-sce, uz ogromnu pratwu kako bi se izbegli incidenti. Moj drugisin je ostao u sedi{tu KFOR-a u Gwilanu. Do{ao je jedan ameri~-ki oficir. Govorio je srpski, tra‘io je Draganov opis, rekao je:Nemoj da brine{, tvoj brat je u Internatu, sigurno }emo ga oslobo-diti ...sutradan sam u op{tinu odnela jednu fotografiju svog sina,opet je do{ao taj ameri~ki vojnik, rekao mi je: — Budi mirna, zakoji dan }emo ga osloboditi, u Internatu je...

— Amerikanac me zagrlio i zaplakao. Onda sam i ja zaplaka-la i rekla sam mu: — Imala sam dva sina, ako mi pomogne{ da seprona|e Dragan, od sutra }u imati tri sina... ti }e{ biti moj tre-}i sin.

— Zatim sam oti{la u stan u Gwilane: sve je bilo u neredu,skoro sve je odneto, name{taj, sanitarije... Ono malo {to je ostalo,ve} je bilo upakovano i spremno da se odnese... Zamolila sam jednukom{inicu Albanku da mi u svom stanu sakrije ono malo stvari{to je spaseno: odbila je, rekla je da se previ{e boji, nije mogla dami pomogne. Stigli su Amerikanci, i isti onaj oficir, sa dvade-set qudi... oficir re~e: — Mi sve znamo, mo‘emo da ga oslobodi-mo, ali ne mo‘emo da delujemo, nismo dobili nalog da to uradimo...

— Ne{to kasnije, preko jednog Albanca koji ‘ivi u Dragan-cu, zove se Ahmed Kadriu, saznali smo da je Dragan rawen dok je po-ku{avao da pobegne iz zatvora OVK, da je bio zatvorenik i da je bioprinu|en da radi u Elektri~noj centrali u Obili}u. Ovaj Albanacje rekao da je bio prisutan dok su mog sina odvodili ispred fabri-ke. Dok su poku{avli da ga otmu, on je vikao i pitao za{to? i ras-


pravqao se. Onda su mu vezali ruke i tek su tada uspeli da ga staveu auto. Taj Kadriu mi je zakazao sastanak, rekao je:

— Na}i }u tvog sina, u Albaniji je. Ali ho}u 10.000 maraka...— Nekoliko dana kasnije su nam javili: Vodimo ga u Skopqe, naautobusku stanicu... ali sada tra‘imo 60.000 maraka...

— Oti{li smo u Skopqe, ali od mog sina nije bilo ni tra-ga. Rekla sam tom Albancu da }u mu dati sav novac koji tra‘i, alitek kada budem videla svog sina. On je odgovorio: — Ne odlu~ujemsamo ja... treba da da{ novac mesec dana unapred... u svakom slu~aju,tvoj sin je u Albaniji i bi}e mu su|eno.

Potvrdio mi je da je rawen dok je poku{avao da pobegne izObili}a, zajedno sa jo{ jednim Srbinom iz Kosova Poqa. Od tada,bio je januar 2001, vi{e ni{ta. Ni KFOR, ni Crveni krst, ni UN-MIK... niko nam nije dao odgovor, nikakav odgovor. A svi znaju. AKZK — koja je i daqe OVK — jo{ uvek je u fabrici...„

Ovde u selu bila je jo{ jedna otmica, jedan srpski visoki ~i-novnik iz Vodovoda u Gwilanu. Albanci koji su radili sa wim bi-li su sau~esnici wegove otmice, svi to znaju. — Imali smo na de-setine kontakata sa ameri~kim oficirima, svaki od wih je dola-zio ovde, jeo je u na{oj ku}i, zatim bi me zagrlio i rekao: izvini!Sada se jedino nadam da se telo mog sina nalazi me|u onima koja suprona|ena u zajedni~kim srpskim grobnicama otkrivenim u po-sledwe vreme, kao {to je ona u Brekovcu... @elim da saznam bar me-sto na kome moguda ga oplakujem.„

Ka kona~nom re{ewu i ameri~koj Àpacifikaciji„

na ko‘i nealbanskih mawina

Kosovo, septembar 2003

Pri{tina, septembar 2003: neko je ve} zove ÀprestonicomKosova„ kao da je ve}insko albansko stanovni{tvo ve} steklo iozvani~ilo Ànezavisnost„ i brisawe formulacije, koja se danas ~i-ni paradoksalnom, Àautonomne pokrajine Srbije„. Pri{tina, mo-noetni~ka i nasilna, gde svi Srbi (ne{to malo vi{e od 100) ‘iveu jednoj zgradi, okru‘eni albanskim zgradama, prinu|eni da udi{uvzduh u hodniku, kao zatvorenici. Pri{tina, gde je dovoqno bitirasejan i odgovoriti na pozdrav na srpskom, ÀDobar dan„, da bi za-

BRATSTVO98

vr{ili na grobqu. Pri{tina u kojoj ni~u kao pe~urke, prodavni-ce, internet kafei, samoposluge na glavnim ulicama, koje se zovu—kakva slu~ajnost — ulica predsednika Klintona, ulica Majke Te-reze iz Kalkute. Pri{tina u kojoj izrawaju zgrade mo}i, kao {to jeona Ujediwenih nacija, Unmik policije, Àmarionetske„ vlade Ko-sova, i gde se pojavquju stotine Àsvetskih„ qudi, Àposlovnih„ qu-di, prostitutke, mawi ili ve}i {pekulanti. Ovde je ve} obavqenaÀpacifikacija„ koju su ‘eleli Amerikanci i wihovi saveznici,koja je zapo~eta pre ~etiri godine agresijom na Srbiju, ~ime je upotpunosti realizovana dezintegracija Jugoslavije, kao i projekatenergetskih koridora, organizovani sistematski genocid Srba naKosovu i Metohiji.

Pri{tina danas nosi znake ameri~ke kolonizacije, sa kopi-jom statue Slobode na ulasku u grad, sa ameri~kim i albnskim za-stavama koje se vijore na desetinama zgrada, sa nekulturom potro-{we robe, bilo kakve robe, sa arogancijom albanskih pobedni~kihlobija.

Dovoqno je krenuti putem koji vodi na jug, put koji vodi kaameri~koj bazi Bondstil, ka izgubqenim enklavama, da bi se vide-lo drugo lice pacifikacije, lice o kojem niko ne ‘eli da govori;{tavi{e, ono lice koje niko ne sme da vidi da bi o wemu svedo~io.

Ka makedonskoj granici, u dolini Tetova, situacija se pogor-{ava svakodnevno: grupa terorista poznata kao ÀAlbanska nacio-nalna armija„ (ANA) ima svoje kampove za obuku, koje su fotogra-fisali qudi iz KFOR-a iz helikoptera, u kojima se nalazi i ne-koliko ê~ena. Ratna zona dose‘e do 30 kilometara severno od ma-kedonske prestonice Skopqa. Nedavno su ispaqene granate na trivladine zgrade, ne zna se ~ak ni broj mrtvih i rawenih. Albanskunacionalnu armiju, administracija UN je zvani~no proglasila Àte-roristi~kom organizacijom„. Podvla~im Àzvani~no„ jer u stvarno-sti, podr{ka i skrivawe istine su, ~ini se, povezali neke qude izÀme|unarodnih organizacija„ sa kriminalnom vojskom koja delujena makedonskoj granici.

Vetrovi rata nastavqaju da duvaju u Makedoniji. Tenzija i da-qe ostaje na nivou pripravnoti u Tetovskoj dolini, koja je uzdrma-na obnovqenim tragovima albanskog terorizma, tragovima iza kojihse krije uvek Albansko-makedonska nacionalna oslobodila~ka voj-ska. Trenutni poku{aji etni~ko politi~ke destabilizacije Make-donije, multietni~ke dr‘ave u kojoj ‘ivi slovenska ve}ina (66,5%stanovni{tva) i albanska mawina (22,9%), uklapaju se u slo‘enu


dinamiku u kojoj se Balkan na{ao u protekloj deceniji. Oblast u ko-joj su se preplitali (i jo{ uvek se prepli}u) ekonomski i politi~-ko-strate{ki interesi zapadnih sila. U posledwim sukobima iz-me|u makedonske policije i albanskih Àboraca„, ubijeno je Àneko-liko„ qudi, tako barem ka‘u zvani~ni izvori. Specijalne jedini-ce policije izvele su operaciju u selu Brest, 15 kilometara sever-no od Skopqa. ANA je saop{tila da je izgubila dvoje qudi u vatre-nom obra~unu. Izgleda da je ubijen, najmawe, jedan civil. Makedon-ska policija bila je na tragu Avdila Jakupija, koji se tra‘i zbog ot-mice jednog policajca i civila. Smatra se da je Jakupi vo|a Alban-ske nacionalne armije, koja je aktivna u Makedoniji, Kosovu i najugu Srbije.

Skoro na granici sa Makedonijom nalazi se jedna od najve}ihpreostalih srpskih enklava na Kosovu, [trpce, u kojoj ‘ivi sko-ro 11.000 Srba. Wihov ‘ivot je u neprestanoj opasnosti. Jedan odkqu~eva kontrole Kosova i Metohije prolazi ovuda, na granici saMakedonijom. Ba{ u Makedoniji se nalaze kqu~na tuma~ewa ame-ri~kog prisustva na Kosovu i Balkanu.

Samo bi se trebalo podsetiti novog naftovoda koji prolazikroz Bugarsku, Albaniju i Makedoniju. Albanska, makedonska i bu-garska naftna kompanija AMBO koja je registrovana u SAD, radizajedno sa Shevronom i Exxonom Àradi optimalne realizacije ovoggrandioznog projekta„, i ve} je dobila pisma te tri balkanskedr‘ave, koje su zainteresovane za izgradwu naftovoda dugog 898 ki-lometara, koji }e spojiti Burgas, bugarsku luku na Crnom moru i al-bansku luku Flora. Naftovod bi imao kapacitet od 750 hiqada ba-rela dnevno, a finansirale bi ga zapadne firme {to bi omogu}i-lo Amerikancima da Ào‘ive„ nerealizovani projekat naftovodaBaku-Geiran, koji nije dovr{en, izme|u ostalog, zbog izvesnih po-liti~kih rizika koji su ceo projekat u~inili skupim. ÀKomandan-ti„ albanske gerile neprestano nagove{tavaju da ‘ele da unosnuÀcev„ stave pod svoju kontrolu.

Krhka makedonska etni~ka ravnote‘a do‘ivela je potres pri-livom 250.000 albanskih izbeglica sa Kosova, koji su pre{li gra-nicu po ranije utvr|enom planu, odr‘avju}i time veliku medijskula‘ radi opravdawa NATO agresije na Jugoslaviju. Priliv je bioekonomski neizdr‘iv za makedonsku republiku, ~ija je stopa neza-poslenosti u 1999. bila oko 30 odsto, a godi{wi prihod po stanov-niku 1.900 dolara.

BRATSTVO100

Su‘ivot izme|u albanske mawine i slovensko-makedonskeve}ine nikada nije bio lak, pre svega na severu Makedonije (sa al-banskom ve}inom) du‘ granice sa Kosovom.

Albanske grupe koje se nalaze u te dve oblasti pripadaju lin-gvisti~ki i kulturno plemenu Gege, koje se odlikuje ~vrstim veza-ma familijarne pripadnosti. Albanski terorizam tra‘i autonomi-ju Pre{eva, Bujanovca i Medve|e, s namerom stvarawa albanskedr‘ave, u kojoj bi bili osim ve} pomenutih regiona: Kosovo, ju‘naCrna Gora i, naravno, Albanija.

I dnevni skopski list ÀDnevnik„ otkrio je vezu izme|u pri-padnika OVK, ~lanova Kosovskog za{titnog korpusa (korpus for-miran od ~lanova raspu{tene OVK koji se pridru‘uju KFOR-u prikontroli — mo‘emo zamisliti sa kakvom nepristrasno{}u) i al-banskih ekstremista u Makedoniji.

Balkan predstavqa strate{ku oblast u me|unarodnoj politi~-koj igri, predstavqa mogu}i most koji vodi ka kavkaskim reublika-ma Turkmenistanu i Azerbejxanu, koje proizvode naftu. Prvi koraku ostvarivawu Àplanova kolonizacije Balkana„ u~iwen je stvara-wem takozvnog Koridora 8, realizacijom naftovoda koji }e pro}ikroz Bugarsku, Makedoniju i Albaniju, sve do Jadranskog mora.

SAD su potpisale dogovor za izgradwu jo{ jednog naftovodakoji }e iz Azerbejxana do}i do Turske, izbegavaju}i dr‘ave Àkojenisu prijateqi„, Iran i Rusiju. Energetski koridori, kroz logikuatlantskog osvajawa sveta, moraju da prolaze kroz dr‘ave politi~-ki kontrolisane — na mawe ili vi{e o~igledan na~in — od SADi zapadne Evrope.

Samo kroz takvu prizmu postaje jasna namera carstva SAD dase usredsredi na Balkan.

Rat na Kosovu i agresija protiv Beograda omogu}ili su da seelimini{e neprijatan protivnik, srpski narod i wegov suvereni-tet, spre~avaju}i time eventualno ra|awe Àopasnog prijateqstva„izme|u Milo{evi}eve Savezne Republike Jugoslavije, Belorusije iRusije. Prijateqstvo koje bi spre~ilo potpunu realizaciju zapad-nih ekonomskih planova.

Destabilizacija Makedonije predstavqa jo{ jednu zapadnuigru. Zapadna podr{ka na sav glas vladi u Skopqu, u stvarnosti ni-je ostavila mogu}nost izlaza Makedoniji, koja — nesposobna da sesama suo~i sa albanskom opasno{}u — prihvata posredni{tvo EU,s iluzijom o pridru‘ivawu male balkanske republike Evropskojuniji.


Amerikancima je potrebno vreme za potpunu realizaciju pla-na kolonizacije u srcu Evrope. Nije slu~ajno da je zemqi{te na ko-jem je nikla ameri~ka baza Bondstil, na Kosovu, iznajmqeno do2099. godine. Da li se mo‘da zbog ekonomskih interesa vode Àhuma-nitarni ratovi„?

ÀHumanitarni rat„ na Kosovu i Metohiji pokazuje sve suro-vije lice. Nealbanske mawine su u sve ve}oj ‘ivotnoj opasnosti iizlo‘eni pre‘ivqavawu, ali svet to ne treba da zna. Sau~esnik po-staje skrivena informacija, zid }utwe, striktno po{tovawe Àpra-vila anga‘ovawa„.

Na istoku gde Srba skoro nema, u enklavi Gora‘devac,pre‘ivqava wih stotinak, od 13. avgusta o~ekuju otkrivawe odgo-vornih za zlo~in nevinih, kada su dva deteta ubijena a troje te{koraweno, dok su se kupali u re~ici, i tako se na{li na ni{anu kom-{ija Albanaca.

U Belom Poqu gde je bilo 270 srpskih ku}a i 1500 stanovni-ka, gde je smrt pro{la i ostavila svoj trag, vratila su se, pre dvameseca, 24 Srbina. @ive u dva {atora u o~ekivawu da im se izgra-de ku}e. Nadziru ih ({tite) dva tenka, nemaju vodu ni struju, ni slo-bodu kretawa.

Kada ih pitam: ÀVa{a perspektiva?„, odgovaraju ÀOstati‘iv...„

Jedna nema~ka firma trebalo bi da izgradi ku}e, na ra~unKoordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, koji vodi potpred-sednik Vlade Srbije Neboj{a ôvi}. Predsednik privremene Vla-de Kosova, Albanac Rexepi, namenio je 7.000.000 evra za nealbanskemawine. Koliko }e od tog novca oti}i Srbima?

U Bi~i, blizu Kline (gde se na zidu op{tine nalazi muralposve}en OVK) vratile su se 34 srpske porodice. Samo wih 14 ima-ju vodu, bezbednost je nedefinisana (pucawe je uvek na dnevnom re-du), sloboda kretawa je san, neprestane su provokacije suseda Alba-naca, ne sti‘e nijedan vid informacija, nema {kole. Vo|a malesrpske zajednice Boban Don~i} ka‘e: ÀNema posla, ni slobode.Ipak smo do{li da ‘ivimo u miru. Ovo je na{a zemqa. Uprkos sve-mu, Srbi se vra}aju.„

Mala srpska enklava u Vitini, gde ‘ivi otac Dragan, za-du‘en za distribuciju pomo}i iz projekta ÀRinascia onlus„, sve jeo~ajnija. Struja nestaje u kontinuitetu. Opsadno stawe, fizi~ko ipsiholo{ko, neprestano traje.

BRATSTVO102

U Cernici gde je ubijen pre dve godine, ~etvorogodi{wi de-~ak, sin direktora male srpske {kole, 1. septembra eksplozija bom-be ubila je nastavnika iste {kole i ranila jo{ ~etiri osobe. Tusvi Srbi ‘ive u jednoj ulici, crna zastava ozna~ava ku}u ubijenogprofesora.

Direktor albanske {kole (zvani~no multietni~ke...) ka‘e dasu Srbi ti koji ne ‘ele da idu u {kolu sa drugima... a iza svog rad-nog stola dr‘i zaka~enu veliku kartu Albanije...

Svuda se nalaze znaci nezaustavqivog pogor{awa koje nagove-{tava Ànezavisnost„ Kosova, nezavisnost na sav glas tra‘i alban-ska ve}ina, a podr‘avaju je Amerikanci i Ujediwene nacije. Neza-visnost koja bi ozna~ila, u kratkom roku, potpuno uni{tewe srp-ske zajednice i nealbnskih mawina. Uni{tewe ostvareno u ti{i-ni, van doma{aja svetlosti cirkuskih pregovora, dok me|unarodnazajednica nastavqa da govori o Àmultietni~kom dijalogu„ i Àpaci-fikaciji„. Uni{tewe koje se poku{ava sakriti i o kome se ne ‘elipri~ati. Po svaku cenu.

Uprkos svemu, na{ projekat ÀRinascita onlus„, se nastavqa iima vrednost svedo~anstva. Uru~ili smo pomo}, Draganu, u vidukompjutera za medicinski dispanzer u Gu{terici.

Humanitarni i politi~ki projekat dobija zna~aj glasa kojiprekida ti{inu, znak prisustva i svedo~anstva.

Marilina Veka

Marija Lina Veka (poznata kao Marilina Veka), reporter inovinski komentator sa diplomom rimskog Univerziteta La Sapi-enza (studije istorije) i specijalizacijom u Vatikanskom tajnom ar-hivu iz paleografije, sticala je iskustvo bave}i se prevodila~kimradom, poslovima u press-slu‘bama i organizacijom me|unarodnihsusreta i konferencija. Od 1993. wena pa‘wa je usredsre|ena navojne akcije i etni~ke sukobe.

Pratila je Misiju Ibis u Somaliji. Od 1999. bavi se Àbal-kanskim scenarijem„, pri ~emu naro~itu pa‘wu poklawa tragedijinealbanskih zajednica na Kosovu i Metohiji.

Veka je pisala za rimski dnevnik Rinascita i desetak drugihitalijanskih publikacija. Autor je kwiga Skandal Somalija — Ana-tomija la‘i (Milano, 2001) i Izgubqeno Kosovo? (Rim, 2003). Bavise humanitarnim radom i sara|uje na projektu ÀRinascita onlus„ u ko-rist srpskih enklava na Kosovu i Metohiji.


BRATSTVO104

NAU^NO DELO MIODRAGA VASIQEVI]A

U SVETLU ETNOLOGIJE*

1.

Nau~no delo profesora Miodraga Vasiqevi}a (1903-1963) ve}nekoliko decenija privla~i pa‘wu muzikologa, etnomuzikologa,etnologa, folklorista i drugih istra‘iva~a na{eg kulturno- isto-rijskog nasle|a. Profesor Miodrag Vasiqevi} spada, to nije spo-rno, u najboqe poznavaoce i zapisiva~e srpskog tradicionalnogmuzi~kog i usmenog narodnog stvarala{tva. O ovome, me|u ostalim,svedo~e wegovi sabira~ki radovi objavqeni u kwigama: Jugosloven-ski muzi~ki folkoor, kw. I (1950) u kojoj su zapisi iz Kosova i Me-tohoje, zatim Jugoslovenski muzi~ki folklor, kw. II (1953) u kojoj suzapisi iz Makedonije, zatim Narodne melodije iz Sanxaka (1953), po-tom Narodne melodije iz Leskova~kog kraja (1960) i posthumno Narod-ne melodije Crne Gore (1965) i Jugoslavskie narodnie pesni iz Sanxa-ka zapisani ot narodnovo pevca Hamdii [ahinpa{i~a (1967) i druge.

Ovo je bio dovoqan razlog da se analizom muzikolo{ke ifolklorne delatnosti profesora Miodraga Vasiqevi}a pozabavebrojni wegovi savremenici i sledbenici, me|u kojima su: VladanNedi}, Olivera Mladenovi}, Dragoslav Antonijevi}, Nenad Qu-

* Ovaj je prilog saop{ten na Okruglom stolu ÀMiodrag Vasiqevi} — @ivot i de-lo„ 30. X 2003. godine u Institutu za kwi‘evnost i umetnost u Beogradu i predatza {tampu. Me|utim, po re~ima saurednika, prof. dr Zorislave Vasiqevi}, nijeobjavqen u Zborniku jer tekst nije bio otkucan na disketi — P. V.

binkovi}, Zorislava Vasiqevi}, Dragoslav Devi}, Dimitrije Gole-movi} i drugi koji su u Vasiqevi}evom nau~nom delu nalazili inalaze oslonac i podsticaj za prou~avawe na{eg duhovnog kulturnoistorijskog nasle|a. Zbog toga i ovaj rad ima ciq da skrene pa‘wuna neka pitawa i probleme ~ijom je obradom profesor Miodrag Va-siqevi} dao zapa‘en doprinos etnologiji. Ovo utoliko pre, po{tose zna da je Vasiqevi}ev na~in prou~avawa na{eg duhovnog narod-nog stvarala{tva bio veoma sli~an etnolo{kom pristupu i prou~a-vawu na{e tradicionalne duhovne narodne kulture.

Zbog toga ovaj osvrt skre}e pa‘wu na vreme i uslove u kojimaje stvarao Miodrag Vasiqevi}, zatim ocrtava prostor koji jeistra‘ivao, ukazuje na sadr‘aj rada i nau~nu problematiku koja jeod zna~aja za etnologiju u Vasiqevi}evom nau~nom delu i skre}epa‘wu na Vasiqevi}eva ishodi{ta i otkrivawe zakonitosti u raz-voju na{eg muzi~kog i drugog duhovnog narodnog stvarala{tva kojeje, ina~e, i predmet etnolo{kih prou~avawa. Ovi problemi ovdemogu biti samo nagove{teni, jer svaki od wih ~ini celinu za sebei ukazuje na doprinos Vasiqevi}evog nau~nog dela na{oj i op{tojetnolo{koj nauci.

2.

Vreme i uslovi u kojima je stvarao

@ivotna staza Miodraga Vasiqevi}a otpo~ela je, kao {to sezna, po~etkom prve decenije a zavr{ila se po~etkom {este deceni-je XX veka (1903-1963). U ovom razdobqu wegova u‘a domovina Sr-bija pro{la je kroz ~etiri krvava i te{ka rata: dva balkanska i dvasvetska. êtiri puta bila je na ivici uni{tewa kojega je moglo imoralo, kako bi rekao Wego{, spasavati Àpokoqewe za pjesmu stvo-reno„. Tim generacijama pripadao je Miodrag Vasiqevi} koji je ne-ke narodne muzi~ke instrumente kao de~ak upoznao ve} u prvomsvetskom ratu. Mo‘da je ova de~a~ka radoznalost slu~ajno bila onapokreta~ka snaga koja je u Miodragu Vasiqevi}u pobudila interesza kasnije prou~avawe na{eg muzi~kog nasle|a.

Izrastao iz naroda i kao u~iteqsko dete srastao sa wim svo-jim ranim ‘ivotom, Vasiqevi} je boqe nego mnogi drugi ose}ao sr‘narodnog pevawa. Ose}ao ga je i razumevao ga jer je prisno bio po-vezan sa svim manifestacijama narodnog ‘ivota, sa tegobama i ra-

BRATSTVO106

dostima, sa na~inom rada i mi{qewa, sa celokupnim duhovnim‘ivotom svoga vremena. To mu je omogu}avalo da lako pristupa pe-va~u iz naroda i da ga privoli da bez stida i zazora zapeva i ka‘esve {to zna i ume a da Vasiqevi} sve to korektno zabele‘i.

Miodrag Vasiqevi} se, kao {to se zna, ukqu~io u prou~ava-we na{eg tradicionalnog muzi~kog nasle|a ve} 1931. godine kaoprofesor gimnazije u Skopqu. Od tog vremena je otpo~elo wegovobele‘ewe i zapisivawe narodnog melosa na relativno {irokomprostoru rodopsko dinarskog planinskog pobr|a. Sabrao je, slede-}i metod Vuka Karaxi}a i Jovana Cviji}a, idu}i od ku}e do ku}e,od kaziva~a do kaziva~a, dragocenu i nepatvornu gra|u, jedno od iz-razitih do tada malo poznatih obele‘ja na{eg etni~kog identiteta.Ali, na‘alost, sudbonosnog aprila 1941, u vreme nema~kog bombar-dovawa Beograda, progutao je plamen brojne Vasiqevi}eve zapiseÀiz naroda i o narodu„. Iz tih razloga mnogo toga trebalo je pono-viti na ve} ranije pre|enim stazama u posve izmewenim dru{tve-no-politi~kim i kulturno-istorijskim prilikama koje su nastupi-le po drugom svetskom ratu.

3.

Prostor

Vasiqevi}eva prou~avawa na terenu, pored onih u Makedoni-ji i Staroj Ra{koj (Sanxaku) do Drugog svetskog rata, po Drugomsvetskom ratu obuhvataju {irok prostor. Re~ je o prou~avawu u Ma-kedoniji, na Kosovu i u Metohiji, Staroj Ra{koj, Leskova~kom kra-ju, Crnoj Gori i u crnogorskim oazama u Peroju u Istri i u Petro-vom Selu na Miro~u u severoisto~noj Srbiji. Ovoliki prostor ko-ji je u onda{wim uslovima obila‘en uglavnom pe{ke, mogao je dasavlada samo zaqubqenik i pravi sledbenik vukovsko-cviji}evskogistra‘iva~kog pristupa. Iz tih razloga je svaki Vasiqevi}ev zapisneponovqiv dokument iz perioda u kome je nastao, koji se mo‘e me-|usobno upore|ivati od Makedonije do Istre i od Timoka do crno-gorskih Brda i Jadranskog primorja.

NAU^NO DELO MIODRAGA VASIQEVI]A... 107

4.

Sadr‘aj Vasiqevi}evog dela

Vasiqevi} je sopstvenom intuicijom i nau~nom vizijom vi-deo, do‘iveo i u narodu sabrao dragocenu gra|u uglavnom za vremeletweg {kolskog raspusta kada se do kaziva~a te‘e dolazilo zbogpoqskih radova. Vasiqevi} podatke nije bele‘io od profesional-nih peva~a ve} je kaziva~e tra‘io u narodu, me|u obi~nim ‘iteqi-ma. Obra}ao je pa‘wu i na to da melodiju i tekst zabele‘i od poje-dinaca nasamo kako ih drugi svojim prisustvom ne bi ometali u in-terpretirawu i kazivawu. Otuda i veliki broj varijanti u Vasiqe-vi}evom delu. Najva‘nije od svega je da je znala~ki odabirao vrsnekaziva~e koji su mu, kao i informatori u etnologiji, uvek bili si-guran i pouzdan izvor. To se vidi i iz podataka o peva~ima i kazi-va~ima tekstova {to jo{ vi{e potvr|uje autenti~nost zapisa iostavqa prostor za wegovu proveru.

Jedan od problema kome je Vasiqevi} dao doprinos u nauci onarodu (etnologiji) predstavqa tipologija na{eg pesni~kog, poseb-no lirskog, usmenog narodnog stvarala{tva. Nekoliko Vasiqevi}e-vih studija to nepobitno potvr|uju. U dvotomnom delu Jugoslovenskimuzi~ki folklor, koje je objavila ÀProsveta„ u Beogradu (kw. I 1950;kw. II 1953.) Vasiqevi} u klasifikaciji sledi Vukov uzor i izno-si svoje vi|ewe problematike. Srpske narodne pesme i melodije sKosova i Metohije razvrstava na: qubavne, pe~albarske, uspavanke,de~je pesme, pesme u kojima se prikazuje qubav majke prema detetu i qu-bav sestre prema bratu. Vasiqevi} daqe izdvaja: stare rodoqubive pe-sme, pesme umetni~ke i narodne sa slikovima. Slede potom svadbenepesme, quqa{ke, ~obanske, kopa~ke, dodolske, ‘etvarske i bera~ke.Obuhva}en je, kao {to se vidi, ~itav radni ciklus i manifestaci-je koje ga prate kao i one pesme koje, po Vasiqevi}u, ulaze u krugprazni~nih pesama u koje spadaju: lazari~ke, kalinarske, velikden-ske, |ur|evdanske, troji~ke, slavske i koledarske.

Iz okvira ove tipologije koja je u osnovi prihvatqiva, kaoilustracija, mogu se izdvojiti dva-tri s reda uzeta primera. Iz kru-ga qubavnih pesama interesantan je motiv po kome se sluga-~oba-nin, ov~ar, ‘eni gazdinom }erkom (br. 79) i na taj na~in kao do-{qak postaje ~lan porodi~ne zajednice. U pe~albarskoj pesmi izDraga{a (Gora) devojka strpqivo ~eka povratak dragog i wegovu za-

BRATSTVO108

radu i ne}e da se uda za drugog koji je ina~e bogat (br. 166). Za na-u~nu obradu zanimqivi su i drugi sadr‘aji, kao preudaja pe~alba-reve ‘ene (br. 185 b) ili sestrino ‘rtvovawe sina za spas brata (br.207). Me|u rodoqubivim pesmama zanimqiv je motiv u kome devojkaizaziva Turke i sa wima deli megdan (br. 222).

Navedeni s reda uzeti primeri iz Vasiqevi}eve zbirke uka-zuju na niz va‘nih nau~nih pitawa koja u etnologiji predstavqajuzna~ajan nau~ni problem. Iz primera se vidi podela dru{tva naklase, zatim raslojavawe dru{tva, potom odnos ujaka i sestri}a ko-ji u nauci ukazuje na razvoj porodi~nih i dru{tvenih odnosa, po-znat kao problem avunkulata (pripadnost potomstva rodu majke a nerodu oca). Re~ je o elementima koji ulaze u osnovu i ~ine me|a{e urazvoju qudskog dru{tva u celini.

U pesmama iz Stare Ra{ke (Sanxaka) (1953) Vasiqevi} je uka-zao na pro‘imawa motiva, odnosno na preuzimawe pojedinih pesa-ma i wihovo preno{ewe iz jedne u drugu etni~ku grupu. Primer zato je pesma iz Pqevqa Vino pije Doj~in Petar (Petar Doci) koju sudoneli Austrijanci u kojoj je Doj~in Petra zamenio mladi Alija.Sli~no je i sa pesmom [kripi |eram, odnosno u Staroj Ra{koj \e-rdan zve~i ko je na bunaru, a ovo je putokaz o nastanku i {irewu na-rodnih pesama uop{te.

Me|u probleme koji ulaze u sferu etnologije Vasiqevi} uno-si, izme|u ostalih, pitawe prelaska srpskih imena u muslimanskai preuzimawa muslimanskih li~nih imena u srpskoj antroponimi-ji {to ima poseban kultni zna~aj (zbog uroka, na primer).

U leskova~kom kraju Vasiqevi} je sakupio (i objavio 1960. go-dine) mno{tvo obrednih pesama vezanih za zemqoradni~ki radniciklus. Prilikom izvo|ewa obreda ispoqava se ‘eqa za o~uvawezdravqa u porodici. Tome se pridru‘uju zdravice i blagoslovi ko-je su nameweni doma}inu i ~lanovima wegove porodice, zatimplodnosti stoke, wiva, vo}a i sveg drugog od ~ega ‘ivi porodica,odnosno obezbe|ewu blagostawa u zemqoradni~koj kalendarskoj go-dini.

Lazari~kim pesmama iz leskova~kog kraja Vasiqevi} je ukazaona zna~ajan nau~ni problem. Uzete su kao primer stvarala{tva ko-je deca kao obred izvode ve} vek ipo, od vremena no{ewa per~inana glavi koji je Kara|or|e zabranio do savremenog doba. LazariceVasiqevi} u Leskova~kom kraju promatra u svetlu sun~eve gradaci-je i privredne godine (vreme sejawa), wene kulminacije (vreme‘etve) i tako ulazi u sferu slovenske mitologije i daje dragocene


primere za weno boqe upoznavawe i tuma~ewe. Za obezbe|ewe bla-gostawa u porodici (ra|awe u porodici, plodnost stoke, plodnostwiva, obiqe u zemqoradwi) prve obrede u zemqoradni~koj godiniizvode odrasli, druge deca — zbog mlade godine, tre}e devojke, ko-jima se pridru‘uju i obredi staraca i baba. Sli~ne pojave se za-pa‘aju i u obrednom ~estitawu Nove godine i Bo‘i}a koje pratemnogi paganski i hristijanizovani elementi koje je Vasiqevi} na-veo iz kojih se jasno vidi narodno shvatawe ‘ivota i sveta.

Vasiqevi} je, {to je za etnolo{ka razmatrawa zna~ajno, utvr-dio skalu srpskog muzi~kog folklora i na{ao joj osnovu u indoe-vropskom nasle|u. Ova skala je utrla put op{toj slovenskoj hri-stijanizaciji a posebno wenom procesu na Balkanskom poluostrvua potom i u sredwoj Evropi.

Vasiqevi}eva studija o narodnim melodijama iz leskova~kogkraja sadr‘i i druge za etnologiju korisne podatke. Me|u wima su:obredne lirske pesme koje se izvode u toku zemqoradni~kog radnogciklusa, zatim koledarske pesme koje obiluju nehristijanskim sa-dr‘ajem tekstova, zatim prole}ne pesme i igre, letwe i jesewe pesmei igre, potom nekalendarske pesme koje prate pojedine narodne obi-~aje (‘ivotni ciklus), ne izostavqaju}i, kao obele‘je vremena i po-gleda na ‘ivot i svet, savremene borbeno-rodoqubive pesme. Narod-ni ‘ivot se prati, kao {to se vidi, u kontinuitetu od najranijegpa sve do savremenog doba.

Sadr‘ajem i obradom pesama iz Crne Gore, kao i onih pobe-le‘enih kod iseqenika iz Crne Gore u Peroju i Petrovom selu, Va-siqevi} je, {to je za etnologiju veoma bitno, razbio famu o nemu-zikalnosti Crnogoraca i uverio nau~nu javnost da u Crnoj Gori,pored guslara, epskih rapsoda prastarog homerovskog stila, ‘ivi isamostalna lirska vokalna pesma sa svadbenim, qubavnim, ~oban-skim, ‘etela~kim i drugim op{tequdskim sadr‘ajima.

Sadr‘aj i analiza pesama koje je u svojim delima objavio Mi-odrag Vasiqevi}, omogu}ava da se u etnologiji prati kontinuitetrazvoja na{eg usmenog narodnog stvarala{tva. Primer za to je pre-no{ewe arhai~nih elemenata u savremeno narodno stvarala{tvokoje omogu}ava da se pomo}u ovog kolektivnog narodnog blaga utvr-di odre|ena etni~ka distanca.

Miodrag Vasiqevi} uo~ava i registruje u svojim delima me-|usobne uticaje pojedinih etni~kih zajednica i uticaje starosede-laca na doseqenike kao i uticaje zavojeva~a (Ma|ari, Turci) naslovensku kulturu. Na ovaj na~in je Vasiqevi} otvorio niz drugih

BRATSTVO110

nau~nih problema i dao prilog etni~koj istoriji i etni~kim pro-cesima, odnosno etnogenezi, u balkanskim prostorima. Iz Vasiqe-vi}evih suptilnih analiza se uo~avaju uzroci prihvatawa deseter-ca u {irokim narodnim slojevima, pri ~emu su glavnu ulogu odi-grale gusle i organizovawe otpora prema neprijatequ. Turska oku-pacija na Balkanskom poluostrvu o‘ivela je kod Srba paganske ob-rede i ‘equ za o~uvawem tradicije pomo}u koje je epska pesma i pe-vawe uz gusle postalo etni~ko obele‘je kroz koje se izra‘avao na-rodni pogled na ‘ivot i svet.

Vasiqevi} je, {to je za etnologiju veoma bitno, skrenuopa‘wu na zna~aj metrike i ritmike na razvoj crkvene muzike koja jeu vreme robovawa kroz guslarsko-crkveni tonski sistem, kao poseb-no narodno obele‘je, postala zajedni~ka i crkvenom i svetovnompevawu. Vasiqevi} je u svom delu pratio uticaje savremene muzikekoji kod nas otpo~iwu u XIX veku i ukazuju na ve}a povezivawa se-la sa gradom. Povezivao je, dakle, znala~ki pro{lost sa sada{wo-{}u i stvorio osnovu za {ira i sveobuhvatnija prou~avawa na{egmuzi~kog i folklornog tradicionalnog kulturno-istorijskog na-sle|a.

5.

Zna~aj Vasiqevi}eve sinteze

Nau~no delo Miodraga Vasiqevi}a je, kao {to se iz prethod-nih nagove{taja mo‘e uo~iti, veoma kompleksno i sveobuhvatno.Sveobuhvatnost se ogleda ne samo u mnozini zapisanih melodija ne-go i u wihovoj raznovrsnosti, koja olak{ava pra}ewe razvoja na{egduhovnog kulturno-istorijskog peva~ko-muzi~kog nasle|a, a time izakonitosti razvoja na{ih lokalnih zajednica i {ire srpske et-ni~ke zajednice. Na ovaj na~in dao je prilog re{avawu mnogih na-u~nih problema u na{em tradicionalnom kulturnom nasle|u.

Prostor na kome je Vasiqevi} bele‘io narodne pesme i mu-zi~ko nasle|e ~ini osnovu za prou~avawe etni~ke strukture koja jepogodovala {irewu, kru‘ewu, pro‘imawu i prilago|avawu pojedi-nih motiva odgovaraju}im etni~kim zajednicama. Pored toga, kla-sifikovao je pesme po motivima (qubavne) i nameni (obredne, naprimer).


Primerima i sadr‘ajem pesama Miodrag Vasiqevi} je ukazaona tok razvoja na{eg muzi~kog nasle|a od indoevropske zajednice pasve do na{ega vremena. Zahvaquju}i pesmama koje je sabrao neposred-no na terenu, u narodu, kroz wihove analize na{ao je ishodi{te na-{em kulturno istorijskom nasle|u u staroslovenskoj ba{tini ipropratio inovacije koje je u to stvarala{tvo unela hristijaniza-cija kod Ju‘nih Slovena i ostalih balkanskih naroda.

Miodrag Vasiqevi} je, kao retko ko, uo~io zna~aj folklornognasle|a za ~uvawe na{eg etni~kog identiteta ne samo u vreme robo-vawa pod Turcima nego i u dijaspori (Rumunija, Ma|arska, Nema~-ka, Austrija, Italija). Ukazao je na me|usobne uticaje u folklornomstvarala{tvu razli~itih etni~kih zajednica i naroda na Balkan-skom poluostrvu i predo~io da se u na{em folklornom stvarala-{tvu uo~avaju kulturna preplitawa Istoka i Zapada.

Vasiqevi} je pobele‘io dragocen materijal neposredno naterenu, u narodu, koji daje osnovu za prou~avawe brojnih pitawa ~i-ji se koreni uo~avaju i prati wihov razvoj od najranijih epoha na-stanka qudskog dru{tva. O tome svedo~e pesme o odnosu ujaka i se-stri}a, dominaciji matrijarhata i stvarawu patrijarhalnih zajed-nica na ovim na{im prostorima. Zbog toga Vasiqevi}eva stru~nai nau~na delatnost, sa stanovi{ta etnologije, ~ini veoma zapa‘enprilog upoznavawu celokupnog na{eg usmenog nasle|a koje je pe-dantno zabele‘eno neposredno u narodu i tako sa~uvano od zabora-va za sada{we i budu}e nara{taje.

Petar Vlahovi}

BRATSTVO112

MITSKO ZLATO

Prilog prou~avawu mitologije tragawa za zla-tom na primeru gra|e iz svrqi{ke oblasti*

Tokom dosada{wih istra‘ivawa zabele‘ena je specifi~na gra-|a vezana za predawa o zlatu i odgovaraju}u kompleksnu mitologiju,koja u srpskoj narodnoj tradiciji zauzima izuzetno zna~ajno mesto, bu-du}i da se zasniva na nizu osobenih motiva i na razgranatom sistemuverovawa, koji na neposredan na~in povezuje nekada{wa i sada{waiskustva. O srodnoj problematici pisali su brojni autori1

* Tekst je rezultat projekta br. 147020: Srbija izme|u tradicionalizma i moderni-zacije: Etnolo{ka/antropolo{ka prou~avawa kulturnih procesa u Srbiji, kojifinansira MNZ@S RS.1 Zoja Karanovi}, Zakopano blago — ‘ivot i pri~a, Novi Sad, 1989; @ivka Romeli}, Le-gende o zlatu, Etno-kulturolo{ki zbornik V, Svrqig, 1999; Radoslav Radenkovi},Narodne pri~e o zakopanom blagu, Razvitak 6, Zaje~ar, 1990; Mirko Milojkovi}, Le-gende iz na{ih krajeva, Beograd, 1985; Jasna Mijailovi}, U potrazi za zakopanim blagom,Zbornik radova Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru 5/6,1987/1990; Dobrila Brati},Gluvo doba, Beograd, 1993; Tihomir \or|evi}, Jo{ koja o kopawu blaga, Delo kw. 6,Beograd, 1895; Veselin âjkanovi}, Stara srpska religija i mitologija, Sabranadela iz srske religije i mitologije, kw. 5, Beograd, 1994; Danica \oki}, Ispiranjezlata u slivu Peka — sa osvrtom na istorijski razvoj rudarstva i metalurgije, Zbornik radovaMuzeja rudarstva i metalurgije u Boru 5/6, 1987/1990 itd. Bibliografiju radova o za-kopanom blagu i srodnoj problematici videti u: Z. Karanovi}, n. d., 192-211. O ve-rovawima vezanim za zlato u susednoj Bugarskoj videti:Búlgarska mitologiÿ — en-ciklopedi~en re~nik, Sofiÿ, 1994, 147-148.

— ali i pored toga, mnogo je nepoznanica o predawima i verovawi-ma ovog tipa. O~igledno je da postoji i obimna Ànezabele‘ena gra-|a„, koja se uostalom svakodnevno uve}ava, {to i svaki odlazak nateren (pre svega kada je re~ o podru~ju isto~ne Srbije) iznova po-tvr|uje. Rad je zasnovan na materijalu iz svrqi{ke kulturne zone,gde su uo~eni posebno kompleksni sistemi verovawa i mitskihideja o zlatu. Na ovom mestu prvenstveno iznosimo verovawa zabe-le‘ena u ovoj oblasti, uz ilustrativni komparativni osvrt na srod-ne motive konstatovane na istoku srpskog etni~kog prostora (Ka-ra{evo)2. Isto tako, u radu dajemo i kra}i analiti~ki osvrt3.

Predawa i verovawa iz svrqi{ke oblasti

Mitske relacije uo~ene u svrqi{kom kraju ilustrativne su iupu}uju}e i kada je re~ o znatno {irem prostoru, po{to je isto~naSrbija puna srodnih predawa i verovawa, pra}enih odgovaraju}omÀpraksom„ tragawa za zlatom. Sli~no je bilo i u pro{losti; naprimer, zna se da je verovawe u skriveno blago mitskog cara Rado-vana bilo op{te rasprostraweno u isto~noj Srbiji i u XIX veku4.

Brojna su predawa o postojawu basnoslovnog blaga u ovim kra-jevima, a te pri~e naj~e{}e {ire Àzlatari„ (kako nazivaju traga~e

BRATSTVO114

O zlatu u op{tem slovenskom kontekstu: T. A. Agapkina, Zlato, u: Slovenska mito-logija — enciklopedijski re~nik, Beograd, 2001, 204-205. O ju‘noslovenskom kontek-stu videti odrednicu Zlato u: Qubinko Radenkovi}, Simbolika sveta u narodnojmagiji Ju‘nih Slovena, Ni{ — Beograd, Prosveta, Balkanolo{ki institut SANU,1996, 255-260. O simbolici zlata u globalnom okviru videti sa‘eto, na primer, u:D@. K. Kuper, Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola, Beograd, 1986, 192.2 Glavni kaziva~i bili su: Acko Mladenovi} (1948, \urinac), @iva Radowi}(1953, Crnoqevica), Rada Radowi} (1921, Crnoqevica; dev. Ra{i}), Mom~ilo Mi-lo{evi} (1930, Peri{), Bo‘idar Radowi} (1924, Crnoqevica); Miqa M. Radan(1977, Kara{evo). Najve}i deo predo~ene etnografske gra|e sakupqen je tokom kom-pleksnih istra‘ivawa duhovne kulure isto~ne svrqi{ke kulturne zone, sa nagla-skom na prou~avawu rituala litijskog ophoda, od 1997. do 2003. Navedene informa-cije predstavqene su u originalnoj verziji, onako kako su ih formulisali samikaziva~i.3 Kompletno razmatrawe mitologije zlata bi}e izneseno u zasebnoj, znano {irekoncipiranoj studiji, sa naglaskom i na arhetipskom kontekstu, kao i na izdvaja-wu osnovnih mitskih obrazaca.4 O predawima o zakopanom blagu i analognim mitskim predstavama, u vremen-skom i prostornom kontekstu, videti u: Z. Karanovi}, n. d., 15-26.

za zlatom). Tokom istra‘ivawa u razli~itim oblastima isto~neSrbije (Zvona~ka Bawa, Crna Trava, Gamzigrad itd.) zabele‘eni susli~ni motivi, ali su najkarakteristi~nije i najslo‘enije mitskepredstave uo~ene u isto~noj svrqi{koj kulturnoj zoni. U ovim mit-skim kompleksima su drevni obrasci sa savremenim li~nostima ide{avawima stopqeni u slo‘enu celinu, koja predstavqa izuzetnovitalan mitski sistem, {to se neprestano obnavqa i dopuwuje, po-~ivaju}i na arhetipskim semanti~kim obrascima.

Predawe o tri magaze zlata. U svrqi{koj oblasti ‘iva supredawa o razli~itim mestima, tako da nema sela za koje se ne ve-zuje pri~a o postojawu ostave zlata. Najbrojnija predawa o velikojkoli~ini zlata vezuju se za riznice Cara Kostadina (KonstantinaVelikog). Po Àzlatarskim„ verovawima, na teritoriji Svrqiga po-stoje tri magaze Àcara Kostadina„. To su, po kazivawima, velikekoli~ine zlata ozna~ene sa tri devetke. Veruje se da je jedna magazazakopana u Kopajko{arskoj pe}ini. Milutin Veqkovi}, svetski re-korder u du‘ini boravka u pe}ini je, po jednom kazivawu, namernoizabrao ovu pe}inu po{to je do{ao do podatka da se upravo ovde na-lazi zlato. Po verziji navedenog savremenog predawa, on je bio bu-garski oficir (druga~ijeg prezimena), koji je u Bugarskoj do{ao domapa ovog podru~ja. Bugari su, po Àzlatarskim„ pri~ama, oduzimalisve planove (pisane dokumente) putnika koji su iz Srbije putovaliza Tursku. Veqkovi} je do{ao do tih planova i krenuo je da prona-|e zlato. Kada su mu nudili da za svoj poduhvat (obarawe svetskogrekorda u du‘ini boravka u pe}ini) izabere pe}ine u Prekonogiili u Pop{ici, on ih je pogledao i odmah odbio. Tek kada su mupokazali pe}inu u Kopajko{ari, shvatio je da se nalazi na mestukoje je nazna~eno u mapama. Od vlasti je dobio sve {to je tra‘io, ato su bile ‘ivotiwe koje mogu da ‘ive u mraku: petao (Àzbog vreme-na„), patka (Àzbog vode„), prase (Àjer vidi dobro u mraku„), ma~ka(iz istih razloga) i pas (Àkao verni drug, i da bi osetio druge‘ivotiwe„). Kada je, posle godinu dana, iza{ao, tri helikoptera suutovarala Àneki materijal„, nakon ~ega su oti{li Àpreko Kameni~-ki vis„. Pretpostavqa se, po kazivawu, da je to zlato iz prve Kon-stantinove riznice.

Za drugu magazu se veruje da se nalazi u selu Ni{evac, a tre-}a u Manojlici ili u Gu{evcu. Za Àzlatare„ je posebno inspirativ-no ÀManojli~ko @drelo„, gde se po kazivawu nalazi Àmnogo lepomesto„, sa brojnim neobi~nim kamenim figurama i znakovima, me-

MITSKO ZLATO 115

|u kojima je i uklesana zmija, kubure sa pi{toqima, ~abrovi, kace,koko{ke.

Na mestu svrqi{ke kotline, po predawu, nekada se nalazilojezero, koje se prostiralo od Ni{evca (odnosno od kule starog Svr-qiga ili ÀEsverlina„) do Manojli~ke klisure. Veruje se da je carKonstantin boravio ovde i plovio po tom jezeru. Na ÀVetrilu„ jeimao odmarali{te, a wegovi ~amci su plovili kroz kotlinu. Pri-~a se da iznad okrugli~kog ÀVrela„ postoje alke, isto kao i u Guli-janu. Ovo su bila vezili{ta za te ~amce i brodove koji su plovilinekada{wim svrqi{kim jezerom.

Po Àzlatarskim pri~ama„, u svrqi{kom kraju se, na raznimmestima, nalaze brojni znaci i figure koji upu}uju na sakrivenozlato i predstavqaju {ifrovanu poruku o na~inu da se ono prona-|e i iskoristi. Tako|e, za Àzlatare„ je posebno zanimqivo to {tose na raznim mestima u svrqi{koj oblasti sre}u isti nazivi loka-cija.

Pomenuta druga Konstantinova magaza vezuje se za mesto zva-no ÀKula„ u Ni{evcu, gde je po predawu nekada bio grad. Po jednomkazivawu, magaza se nalazi u dvori{tu ~oveka koji ne veruje u tepri~e i ne dozvoqava da Àzlatari„ kopaju na tom mestu. Veruje se dase tu nalazi tona i po zlata, kao i izvajane zlatne figure svih mo-gu}ih ‘ivotiwa.

Uslovi i okolnosti pronala‘ewa zlata. Prokletstvo zlata.Me|u Àzlatarskim verovawima„, jedno od sredi{wih mesta zauzimashvatawe da je zlato opasno. Rimqani su, po mi{qewu nekih Àzla-tara„, otrovali (ozra~ili) taj metal. Po ovim savremenim tuma~e-wima traga~a za zlatom, Rimqani su imali neki À‘abqi otrov„ ko-ji deluje preko ko‘e i od kojeg ~ovek strada.

Veruje se, tako|e, i da prokletstvo zlata sti‘e potomke; u svr-qi{kom kraju zabele‘ene su brojne pri~e o prokletstvu zlata. Naprimer, jedna porodica u Crnoqevici je, po kazivawu, posedovalazlato, ali Àkad uzmu od tog zlata, uvek mora da im se desi ne{to„.Tako, kada su jednom prilikom oti{li da seku vrbu, vrba je polo-mila nogu ~oveku iz te porodice, jer su Àpoku{ali da uzmu zlato,ali im se ne podaje„. I wegovom unuku, koji je polomio nogu, desi-lo se ne{to sli~no kada je hteo da uzme zlato (Àubije ruku„). Me|u-tim, ‘ena tog ~oveka je uspela da uzme zlato, a da joj se ni{ta ne de-si (Àkad je od druge familije mo‘e da uzme zlato„).

BRATSTVO116

Zlato ne pripada svakome. Veruje se da zlato ne mo‘e da kori-sti svako. Po jednoj pri~i, deda je umro ali nije rekao gde je osta-vio zlato, pa je Àwihova baba i{la kod vra~ku„ kako bi to saznala.Me|utim, vra~ara je rekla: ÀVi to ne mo‘ete nijedan da uzmete nida na|ete; na}i }e neki va{ unuk, praunuk ili l’skavac„ (to je jo{daqi potomak); vra~ara joj je rekla i da }e to zlato samo po sebi dase na|e (Àoni ne}e da ga tra‘e, al’ }e da ga na|u„).

Ne treba sa svakim i}i u potragu. Za Àzlatare„ je veoma zna-~ajno i verovawe da ne treba i}i sa svakim u tragawe za zlatom. Pretoga treba se okupati i ni u kom slu~aju se ne sme misliti zlo dru-garu ili dru{tvu s kojim se odlazi na taj posao. Brojne su pri~e omisti~nim do‘ivqajima Àzlatara„, prilikom potraga za zlatom. Pojednoj od wih, Àzlatari„ su na osnovu nekih zapisa i planova pro-na{li odre|ene znake koji su upu}ivali na to da se u Tijovcu na-lazi zlato. Doneli su i odgovaraju}e aparate, elektronskeistra‘iva~e, koji su pokazivali da Àne{to ima dole„. Iskopali suoko jedan metar, i aparat je opet aktivno reagovao, ali nisu ugleda-li nikakvo zlato. Ina~e, na ovom mestu je kaziva~ naveo verovaweda Àne treba i}i sa svakim u taj Àsport’„, ~ime je aludirao na ~iwe-nicu da i pored toga {to je aparat Àizuzetno aktivno reagovao„, ni-su ni{ta videli. U jednom trenutku, kopa~ (Àzlatar„) koji je bio urupi rekao je ostalima da stanu, Àda ~ujete pleh-muzika kako svira„.Ostali Àzlatari„ mu u prvi mah nisu poverovali. Po kazivawu:ÀSi|em ja u rupu, jeste muzika; bije pleh-muzika, pa se trese zemqa.Iza|emo gore — nema ni{ta. Produ‘ismo daqe, terali smo 30 do40 santimetara i odjednom muzika nestaje, i vaqaju se metalni bu-ri}i; lupa, grmi, kao da se ru{i ko zna {ta, tako tropa kao metal-ni buri}„. Ali, i pored sve te buke, i toga da je aparat jo{ uvek re-agovao, Àzlatari„ i daqe nisu ni{ta prime}ivali (Àsve je to bilokao neka zabluda, nikog nema u sred no}i„). I odjednom, iza{la jemeka zemqa: ÀNe treba a{ov, s lopatu se mo‘e ide„. Jedan od Àzla-tara„ je zahvatio zemqu i podigao — kad odjednom on na lopati iz-vadi belog je‘a (kaziva~ je upotrebio i izraz Àteraje‘„) i izbaci gagore na zemqu. Je‘ se skotrqao na zemqu i odjednom nestaje, nema ganigde: ÀProbamo jo{ jednom aparat i aparat ne reaguje — nema ni-{ta vi{e„. Me|utim, ovde nije kraj pri~e. Sutradan je tuda prola-zio neki ov~ar iz Tijovca. Na dnu rupe primetio je zemqani }up ipomisli, za{to da ne si|em i vidim kakav je ovo }up. Onda je si-{ao u rupu i uzeo }up, shvativ{i da je te‘ak. Stavio je }up u bisa-

MITSKO ZLATO 117

ge, otvorio ga i video da je pun dukata! Kaziva~ zakqu~uje: ÀTo je ono{to nije predvi|eno za nas, nego je nameweno za drugog ~oveka kojije sasvim slu~ajno nai{ao tu — i on ga na{ao.„ Drugim re~ima, zla-to nije nameweno svima, i ne mo‘e svako da ga prona|e i koristise wime, ma kako blizu bio. A taj stari ~obanin je stekao, po kazi-vawu, veliko bogatstvo. Sagradio je ku}e za sinove, Àima svega isva~ega, maltene vile i hangari u to selo, a pre toga ni{ta„. U stva-ri, onaj beli je‘ je bio zlato.

Tragawe je naporan i te‘ak posao. Po Àzlatarskim„ verovawi-ma kopawe zlata, tragawe za zlatom je izuzetno slo‘en posao, kojipodrazumeva odre|ena pravila: ÀTaj posao se radi ozbiqno i }utise dok se to radi„. Kada se krene u tragawe za zlatom nose se: sve-}a, beli pe{kir i litar prirodnog crnog vina. Zapali se sve}a,prekrsti se, presipa se vinom unakrst i po~ne sa kopawem. ÀZla-tar„ mora da bude okupan i da ne misli zlo — Àonda }e Bog da tenagradi„!

Gorewe zlata. U Àzlatarskim„ predawima ~est je motiv Àgore-wa zlata„. Od kaziva~a po~esto se mo‘e ~uti: ÀJa sam jednu no}i{ao kad je gorelo zlato...„ Veruje se da zlato Àgori„ samo odre|e-nim danima, pre, oko i posle \ur|evdana. Po verovawu, oko \ur-|evdana, ~im prva ki{a padne, mo‘e da se vidi gde ima zlata, jer sepokazuje Àtaj plamen„. Po pri~i, jedan Àzlatar„ je do{ao kod drugog(kaziva~a) i rekao mu da Àu Izvorsko gori zlato„. Poneli su aparati odmah krenuli na to mesto. Kad su do{li u poqe, a Àono gori kaoda je zapaqeno trwe„. Ovo se de{avalo negde po~etkom aprila i jo{je bilo po malo snega. Zlatari su, zatim, po{li prema plamenu, alina mestu gde su iz daqine videli da gori plamen, nije bilo ni~ega.I sa tog mesta opet su primetili plamen, ali ispred wih. I{lisu, i{li, ali opet nisu ni{ta prona{li. A kad su se okrenuli, vi-deli su da je opet iza wih plamen! Po kazivawu, na tom mestu se na-laze zapis (miro drvo), krst i kladenac. Za kladenac se vezuju raz-ne pri~e, jo{ Àiz vreme Turci„, pa su Àzlatari„ pomislili damo‘da tu ima ne~ega. Probali su Àlaser„, Àvu~e tamo gde gori, aaparat ne pokazuje ni{ta„; naime, Àlaser te mo‘e odvede na pravac,a aparat registruje ta~no mesto gde je„. Kaziva~ je zavr{io pri~u re-~ima: ÀI tako smo to videli, ali ni{ta nismo na{li„. Posle to-ga je taj drugi Àzlatar„ umro, navodno je nastradao zbog toga {to je,ipak, uspeo da prona|e to zlato! A, kao {to je pomenuto, u verova-

BRATSTVO118

wima ve}ine Àzlatara„ za svako zlato je vezano i odre|eno proklet-stvo.

Zlato treba bratski podeliti. Pri~a se da ni jedan Àod tihTuraka ili Rimqana„ (za koje se vezuju predawa o zakopanom zlatu)nije sam ostavqao zlato, nego su uvek bili u dru{tvu. U skladu stim, veruju svrqi{ki Àzlatari„, onaj koji prona|e to zlato trebalobi da ga podeli sa dru{tvom, bratski, kao {to su ga ovi zajedni~kiostavili, jer Àako pomisli{ da nekoga prevari{, ne}e ti se datida ga na|e{.„

Zlata najvi{e ima na me|ama. Veruje se da u svrqi{kom krajuima puteva kojima su samo Turci prolazili i da se obi~no poredtih puteva nalaze ostave sa blagom kao i brojni zapisi i znaci ko-ji upu}uju kako se mo‘e do}i do blaga. Ovakva su mesta posebno broj-na na granici koja se nalazila na Gramadi: ÀTamo je bilo tursko, aovamo srpsko„. Na primer, kao jedno od posebno interesantnih me-sta za Àzlatare„ navodi se ÀJe~mi{te„, jer je tu bila À~etvorome|a„,odnosno tu se nalazila granica i karaula (Àtamo je bila turska wi-va, a sa na{e strane srpska„) i veruje se da Àu tu klisuru ima sva-{ta„.

Razotkrivawe u snovima. Isto tako, u predawima stanovni-{tva svrqi{kog kraja ~esto se javqa i motiv razotkrivawa u sno-vima mesta gde je zakopano blago. Recimo, po pri~i jednog kaziva-~a, wegov te~a je sawao mesto zvano ÀRumewak„. Nedaleko od tog me-sta nalazio se kladenac gde su vodeni~ari zahvatali vodu. Po te~i-noj pri~i, u interpetaciji kaziva~a: ÀI idu}i od taj izvor prekozvano mesto Stra‘u’ na sred put sawam ja jednog belog starca na tustazicu, sedi na trono{ku, podbo~io se na ruke i na laktovi. Japrolazim i ne obra}am pa‘wu na wega. I obrnu se, a starac me upi-ta: Videne, jesi l’ to ti’? Ja sam, bre, dedo’. (A on misli da je to ne-ki wegov deda Mita {to je umro.) E, pa, Videne, kad si to ti, daide{ da zovne{ Davida, i ovo {to je ovdekaj ostavqeno da uzmete,to je va{e’. I sunu se sa prst ispod trono{ku i ka‘e: Evo, ba{ ov-de je, dobro zapamti’. I izgubi se deda i ja projdo. I ja produ‘im da-qe i posle se razbudim„. I preko zime je ~ovek, koji je sawao ovajsan, i{ao sa pomenutim Davidom u lov: ÀIdem ja, a on ide po me-ne. Ja dolazim na tu stazicu, a sneg do kolena. A na tom mestu zmi-ja ovolka (ogromna) na sneg. Davide, kam si, odi gore. Na sneg zmi-ja! Pogledaj’, ka‘e. Stvarno zmija’. Zmija ovolka debela, ima dvade-set kilogram meso od wu. Golemi crveni krst ima na ~elo. Pote‘e

MITSKO ZLATO 119

David pu{ku, pu~e pu{ka i izgubi se zmija, niti ima zmija, nitije ubilo, niti kakvo„. Po mi{qewu kaziva~a (koji za sebe tvrdi daje Àzlatar„), trebalo je da uhvate tu zmiju, ili da dobro zapamte me-sto, da ne pucaju. Na tom istom mestu se nalazio Àstepeni kamen„;na sred stepenika je, po se}awu Àzlatara„, bio neki znak, uklesanko zna kad: ko~ije i kola, devojka koja sedi na kamenu, dr‘i kudequi prede. Kada su, kasnije, pomenuti Àzlatari„ oti{li sa aparatom,nisu mogli da prona|u to mesto! Znak, tj. sliku devojke-preqe, Àzla-tari„ su videli samo pre pucawa, a nakon {to su pucali nisu mo-gli da vide taj znak, Àstepenik je bio tu, a znaka nema„.

Princip ambivalencije. Odnos stanovni{tva isto~ne Srbijeprema zlatu je nagla{eno ambivalentan (À~ovek ne zna kako da po-stupi i {ta da radi u vezi toga„). S jedne strane, Àzlatari„ ose}a-ju veliku privla~nost prema zlatu, ‘ele da ga prona|u i obogate se,a s druge strane, po wihovim verovawima, zlato je istovremeno iprokleto, i onoga ko ga prona|e sti‘e nesre}a. Posebno se insi-stira da zlato ne sme da se dira ukoliko se nalazi na nekom Àcr-kvenom mestu„, na mestu koje je posve}eno. Ako se takvo zlato dira— À}e da se desi u familiju ne{to„.

Mitska biqka — raskovnik. U mitskom sistemu koji se obra-zuje u vezi sa motivom tragawa za zlatom, u svrqi{koj oblasti, sre-di{we mesto je rezervisano za ~udesnu biqku raskov ili raskovnik(oba oblika su {iroko rasprostrawena). Po narodnom verovawu, unajve}em broju slu~ajeva samo uz pomo} raskova mo‘e se do}i do zla-ta.5

BRATSTVO120

5 O raskovniku videti: Nenad Qubinkovi}, Biqka raskovnik, Raskovnik, 50, Beo-grad, 1987/1988. U radu se navode i dva specifi~na predawa o raskovniku upravo izsvrqi{kog kraja (karakteristi~an je motiv Àbrata raskovnika„), {to dodatno pod-vla~i reprezentativnost ovog podru~ja kada je re~ o prou~avawu mitologije tragawaza zlatom i srodnih sistema verovawa; videti: Dragi{a Petkovi}, ÀDajte mi brataraskovnika„, Raskovnik, br. 26, Beograd, 1980. U vezi sa ranijim pomenima raskov-nika videti literaturu na koju se poziva i N. Qubinkovi}; pre svega videti odred-nicu raskovnik u: Vuk Stefanovi} Karaxi}, Srpski rje~nik (1852) II, Beograd, 1986,873; Pavle Sofri} Ni{evqanin, Glavnije biqe u narodnom verovawu i pevawu kod nasSrba, Beograd, 1912 itd. Primera radi, Veselin âjkanovi} o raskovniku bele‘i: ÀUmitske biqke dolazi i toliko spomiwani raskovnik, koji otvara svaku bravu i pro-nalazi skriveno blago. Ko ho}e da ga na|e, treba sam sebe da stavi u okove i da idelivadom; pa gde okovi sami od sebe spadnu, tu }e ga na}i;ili }emo ga na}i kod je‘a,koji se u pripovetkama smatra za vrlo mudru ‘ivotiwu, i koji

U svrqi{kom kraju su izuzetno rasprostrawena predawa oblagu Pop-Martina (ili Pop-Marinka), kao i o Àmapama Pop-Ma-rinka„ (na koje upu}uje oznaka MPM, za kojom tragaju Àzlatari„).Hajduk-Veqko je, po predawu, znao gde se nalazi ovo blago. Wega suubili Bugari i Ma|ari upravo da bi se domogli raskova, Àzemaq-skih kqu~eva„, jer se mislilo da se oni nalaze kod Hajduk-Veqka.Raskov je, po verovawu, biqka ~iji je koren u obliku ~oveka, mu-{karca — raskov ima sve {to ima i mu{karac. Pomo}u raskova mo-gu da se otvaraju katanci, riznice koje su zatvorene i sli~no. Pokazivawu Acka Mladenovi}a, drugo ime za raskov (ili raskovnik)je Àzemaqski kqu~evi„. Ma|ari i Bugari, i pored toga {to su popredawu ubili Hajduk-Veqka, nisu uspeli da do|u do Àzemaqskihkqu~eva„. Po kazivawu, deda Borko, travar, jedini je na{ao Àtograskova„, Àna zvano mesto Crvene stene’„, na Svrqi{kim planina-ma. Po ovom kazivawu, raskov raste samo na tom vrhu, i to iskqu-~ivo mu{ki. Postoji samo jedan mu{ki dok je ‘enskih vrsta rasko-va ~ak devet, od kojih je samo jedan Àpravi„ i smatra se majkom. Ka-da se prelomi jedan wegov Àprstak„ iz wega ide bela voda, kao mle-

MITSKO ZLATO 121

ga dr‘i pod jezikom. Od ‘ivotiwa mo‘emo dobiti i ‘zemaqski kqu~’, koji ima istumo} kao i raskovnik; tu travku poznaje tica ‘uwa. Kada ona izleti iz gnezda, trebazatvoriti izlaz i podmetnuti crvenu maramu, pa kad ‘uwa vidi da ne mo‘e u}i, do-ne}e tu magi~nu travku i otvoriti ulaz; ali ~im to u~ini, gleda}e ona da travku uni-{ti, pa }e je onda baciti na crvenu maramu, misle}i da je vatra, i onda je ~ovek mo‘euzeti„ (V. âjkanovi}, Stara srpska religija i mitologija, 181; videti i str. 193-194).Tako|e videti i odrednicu mitsko biqe u: Vojislav \uri}, Dodatak âjkanovi}evomÀRe~niku„, u: V. âjkanovi}, Re~nik srpskih narodnih verovawa o biqkama, Sabrana de-la iz srpske religije i mitologije, kw. 4, Beograd, 1994, 277-279. O sveprisutnom ve-rovawu u mitsku biqku raskovnik i tragawu za wom u Srbiji u XIX veku videti in-teresantan primer u: Velibor Savi}, Raskovnik i krajinsko sokrovi{te, Raskovnik,100, Beograd, 2000. Zna~ajne informacije o mitskim biqkama, u ju‘noslovenskomkontekstu, mogu se prona}i i u studiji: Q. Radenkovi}, Simbolika sveta u narodnojmagiji Ju‘nih Slovena, 215-217; Q. Radenkovi} pomiwe i raskovnik kao najpoznati-ju od ~udotvornih biqaka (isto, 215). On tako|e navodi i podatak da su u SlavonijiÀzabele‘ena verovawa o biqci zemaqski kqu~, koja su sli~na verovawima o raskov-niku (isto, 215), a od drugog ~udotvornog biqa pomiwu se e‘ trava, demirbozan, mo-dra sjekavica, {pigrasta trava, djetelina sa ~etiri pera, mra~na trava, alske trave,sedmak trava, visino sito itd. (isto, 215-217). O raskovniku u op{tem slovenskomkontekstu: Q. Radenkovi}, Raskovnik u krugu sli~nih biqaka — Slovenske paralele,Raskovnik, 100, Beograd, 2000; u radu je navedena i obimna literatura koja upu}uje naprisustvo mitskih biqaka sinonimnih raskovniku u razli~itim oblastima i kod go-tovo svih slovenskih naroda. O lingvisti~koj pozadini ove problematike: Aleksan-dar Loma, O imenima raskovnika i sli~nih biqaka, Raskovnik, 100, Beograd, 2000.

ko, tj. ovaj raskov izgleda kao majka koja doji. A kada se mu{kom ras-kovu prelomi jedan Àprstak„ (tj. bilo koji wegov deo) iz wega idevoda crvena kao krv — i ona se tretira kao Isusova krv. Veruje sei da svaka vrsta ‘enskog raskova ima svoju namenu. Ina~e, neki ka-ziva~i izjedna~uju raskov sa biqkom mandragorom.

Zabele‘eno je verovawe da je zakopano blago ostavqeno Àpodzaverom zemaqskog kqu~a„ ili raskova, tj. da u svakoj riznici mo-ra da postoji ili mu{ki ili ‘enski raskov. Ako je u riznici ‘en-ski raskov, onaj ko ‘eli da otvori riznicu mora da donese mu{ki,i obrnuto, ako je u riznici mu{ki, donosi se ‘enski. Tokom dva-deset minuta oni vode qubav. Tada nastaje cika i pi{tawe, pa za tovreme, dok su raskovi zauzeti ~ovek mo‘e nesmetano da iznese izriznice {ta god ‘eli. A posle tih dvadeset minuta ne mo‘e da seiznese Àni jedan rust„, odnosno ni najmawi predmet.

Ukoliko ~ovek koji do|e do pravog mu{kog raskova ne zna darukuje wime, to mo‘e biti ubita~no. Isto je ubita~no i ako ne znakog je pola raskov koji se nalazi u riznici. Jer, ako je u riznicimu{ki raskov, to mo‘e biti opasno po ‘ivot, po{to tada nastajeborba izme|u dva mu{ka raskova, Ài to ru{i kamen i brda, i sve seru{i, i ~ovek ostaje tamo„. Po jednom kazivawu, upravo iz tih raz-loga Àzlatari„, koji su otvarali magazu u planini Kukavici, kodLeskovca, nisu vi{e iza{li.

êsto kaziva~i navode da raskovnik raspola‘e ogromnom si-lom, prosto neshvatqivom obi~nom smrtniku. Sli~no je i u drugimkrajevima. Po jednom kaziva~u (iz etno-filma Kamenka Kati}a):ÀTo je neka sila Bo‘ija, ko to zna {ta je„6. U svrqi{kom kraju setako|e veruje da raskov ima toliko mo}nu silu Àda ru{i brda, ste-we, sve mogu}e„. Jedna od situacija kada se u najve}oj meri mo‘e sa-gledati mo} kojom raspola‘e raskov, jeste upravo navedena borbadva mu{ka raskova, tokom koje se osloba|a ogromna energija.

Nekada se raskov u{ivao u deo ode}e onih koji su i{li u rat(À‘ena ili majka im negde u{ije raskov„) po{to se veruje da raskov{titi i od metka (Àtu metak ne prolazi uop{te, mo‘e da puca ka-kvo o}e, ali metak ne dolazi do wega„).

Treba naglasiti da je za kori{}ewe raskova, po verovawu, po-trebno posebno znawe. Pre svega va‘no je znati Àkako da ga na|e{,

BRATSTVO122

6 À@iv sam, jo{ nisam umro„, proizvodwa RTS TV Beograd, 2000; scenario, etno-log i re‘ija Kamenko Kati}; trajawe: 38 minuta. Film je na Devetom me|unarod-nom festivalu etnolo{kog filma u Beogradu dobio prvu nagradu.

kako da ga iskopa{, kako da ga transportuje{ do odgovaraju}eg me-sta i kako da ga upotrebi{, ako ga samo stavi{ u xep, nikakav efe-kat nema{ od wega, jer on gine„. Veruje se da raskov ne mo‘e da‘ivi bez crnog vina. Treba pripremiti vo{tanu kutiju i nalitiprirodno crno vino u wu, i to potpuno prirodno vino, od ~istogzrna gro‘|a. îm se raskov iskopa, treba ga staviti u tu kutiju savinom i posmatrati {ta on radi. îm dospe u vino, raskov po~neda se pomera i okre}e, sve dok se i ne okupa. Tek kada se okupa, onse umiri. Onda se kutija poklopi vo{tanim poklopcem, umota se ubeli pe{kir i nosi se ku}i, Ài s tim posle mo‘e{ da radi{ {taho}e{, jer on je mo}an dok je ‘iv, a kad je mrtav nema nikakav efe-kat„. Raskov se, po nekim verovawima, mo‘e prona}i samo uo~i\ur|evdana, u pono}. Najboqe je ako traga~ zna na kom mestu raskovÀizlazi„. Onda Àmora{ da sedne{ tu i da motri{ kako on ni~e iraste, jer dok ne svane sunce on raste, cveta i procvetava, i ne po-znaje se gde je bio„. Ako traga~ ne zna ta~no na kom mestu raskov ni-~e, mora da posmatra ve}u povr{inu i da sa~eka da prva zora zaru-di. Tada orao Àiz ko zna koju daqinu i visinu„ dolazi i Àtr~i daotkine cvet i da ga proguta, jer ga ~uva i daje mu mo} ‘ivota dugogodina; ka‘e se u narodu ‘‘ivi kao si}evi~ki orao’, jer taj cvet ga~uva„. Ali, prvo je potrebno prekrstiti se i zapaliti sve}u, pa tekonda po~eti sa kopawem tamo gde je orao otrgnuo taj cvet.

Kao {to je ve} re~eno, veruje se da se u svakoj riznici nala-zi raskov koji je ~uva. Kada je u riznici mu{ki raskov, treba done-ti ‘enski i obrnuto. Dok oni vode qubav, magaza je slobodna za iz-no{ewe blaga. Kada se pogre{i, i donese se ‘enski raskov do ri-znice u kojoj se nalazi tako|e ‘enski, reakcije nema. ÀZlatar„ ni-ti mo‘e da u|e, niti }e mu ‘ivot biti ugro‘en. Me|utim, kada sedonese mu{ki raskov do riznice, u kojoj se ve} nalazi tako|e mu-{ki, dolazi do stravi~ne buke, sve se ru{i i lomi. Po jednoj pri-~i, qudi iz dr‘ave Jordan su dolazili u isto~nu Srbiju, u Golubac,u \erdapsku klisuru, i doneli pravi ‘enski raskov, ali nisu ni-{ta uspeli da urade, {to je dokaz da se tamo tako|e nalazi ‘enskiraskov. Po verovawu, u goluba~koj tvr|avi postoji magaza, koja je ne-kada pripadala Hajduk-Veqku.

Za kori{}ewe raskova najbitniji je koren, u obliku ~oveka.Tako|e, raskov ima i cvet koji cveta uo~i \ur|evdana (kao {to jeve} re~eno).

Veruje se da su Àzemaqske kqu~eve„, raskov, imali HajdukVeqko i Deda Borko, travar. Smatra se da je Deda Borko mogao da

MITSKO ZLATO 123

le~i upravo zato {to je posedovao raskov. Po jednom kazivawu, onje 40 godina tra‘io raskov da bi ga na{ao. Izlazio je, uo~i \ur|ev-dana, sa {atorom na planinu, i po 4 do 5 dana boravio na woj,tra‘e}i raskov. Samo je jednom prona{ao raskov i to mu je slu‘ilodok je bio ‘iv. Po kazivawu, Deda Borko, travar, ‘iveo je Àoko 98godina„, a wegova dugove~nost se tako|e pripisuje dejstvu raskova.

Raskov kad se iskopa, Àizlazi bel kao suza, ~ist kao da si garibao sa riba}u ~etku, bez obzira kakvo je blato okolo„. Kada seuzima raskov, ne sme da se dodiruje golom rukom, ve} ga treba uzi-mati belim pe{kirom ili maramicom koji su ~isti, ispeglaniÀkao dete kad okupa{ i povije{ ga u belu pelenu„. U vinu se raskovokre}e Àsad u jednu, sad u drugu stranu„. Ako se stavi na le|a on seokrene na stomak, i obrnuto, ako se stavi na stomak, on se okrenena le|a.

Mnogo qudi traga za raskovom (Àqudi zemqu kopaju da na|u tajraskov„). Po jednom kazivawu, postoje neka mesta u jugoisto~noj Sr-biji gde se zna da ima magaza, ali se navodno Àtra‘i taj raskov„, jerse veruje da je bez wega nemogu}e osloboditi blago iz tih riznica.Na nekim mestima ne postoji smetwa da se u|e u magazu. ôvek mo‘eda u|e, da gleda, da pretura, da se raduje, ali ako po‘eli da iza|e,ne mo‘e ni da mrdne (Àko~i te neka sila, kao neki zid te spre~a-va„). îm se ostavi bilo kakav oblik tog blaga, odmah je mogu}e dase nesmetano iza|e. Misli se da u takvim situacijama samo raskovpoma‘e. Po kazivawu, podzemni prolaz koji vodi prema granici,riznici Pop-Martina, je poznat. Ali, kad se do|e ispred vrata, tuse nai|e na mno{tvo poluga i katanaca i Àzlatar„ daqe od toga nemo‘e da pri|e: ÀIsto te spre~i neka sila, neki zid, ne mo‘e{ damrdne{ napred„. Za tu riznicu kazuju da je najbogatija u jugoisto~-noj Srbiji i da se ta~no zna gde je to mesto.

Veruje se da ~ovek mo‘e da prona|e raskov uz pomo} korwa~e.Treba zazidati korwa~ino gnezdo dok ona nije tu. Oko korwa~inoggnezda se splete pru}e, napravi se ko{ i zagradi se i na tom mestuse sa~eka, jer korwa~a ne mo‘e na drugi na~in da savlada preprekui otvori gnezdo, sem da prona|e raskovnik. Korwa~a zna gde mo‘eda ga prona|e, uzme ga u usta, donese i Àsamo dodirne zazidano„, na-kon ~ega se zid razru{i.

Tako|e se veruje i da Àraskovnik devetokril„ poma‘e nerot-kiwama. Naime, postoji i mu{ki i ‘enski raskovnik, a plod mu jeu obliku malog deteta. Mu{ki raskovnik Àima i pa~ence i sve„, i

BRATSTVO124

to ‘ene koje nemaju decu nose za pojasom (Àu tkanice„), Àpotope gau vodu, pa piju vodu„.

Za neke od poznatih li~nosti veruje se da su imali raskovnik.Na primer, ~etni~ki vojvoda Kosta Pe}anac imao je, po kazivawi-ma, raskovnik usa|en u dlan i zbog toga mogao je da otvori svakubravu.

Raskovnik je ~esto zami{qan kao mali ~ovek (Àkad izvaderaskovnik, pup~i} mu vezan za koren; i kad ga otkinu, ono mu kap-ne krv od pupak„). Ova predstava je op{te rasprostrawena, a po ka-ziva~u iz pomenutog etno-filma raskovnik se zami{qao kao mali~ovek (Àkao palac veliki„) koji le‘i u travi i Àsjaji kao jaje od ko-ko{ke„7.

Veruje se da se raskovnik mo‘e prona}i u planini (Àmoja ma-ti posle no}i tra‘ila raskov po planini; ona je imala raskovnik,isto kao detence, ima i kosicu na glavu; to je kao mala lutkica„).

Tako|e, veruje se i da svako zakopano zlato poseduje svoj Àku-ran„. To je na~in, tj. informacija, na koji mo‘e da se uzme i da seskinu ~ini sa wega, da bi moglo da se koristi. Misli se da posto-je qudi Àkoji znaju da uklone prokletiju zlata„.

Kao {to je ve} re~eno, informacija o pronala‘ewu zlatamo‘e se, po verovawu, dobiti i u snovima. Tako se u snu jednoj ‘eni(Àmajka Novke Bo{kove„) javilo da treba da odnese okrvavqenu mu-{ku detiwu ko{uqicu na mesto gde joj je Àkazato„ da se nalazi zla-to. Ona nije pristala na to i kasnije je to dete umrlo, zapalila muse ko{uqica pored vatre i od opekotina je dete umrlo.

Rasponi zlatarske mitologije. ûveni grad Esverlin. Po kazi-vawu, Àzlatari„ su prona{li i uz pomo} Ànekog vladike„ preveliprastari zapis u kojem se govori o tome da je Àgrad Esverlin„ (da-na{wi Svrqig) bio najve}i grad u Srbiji. Zbog toga su tu i bora-vili car Kostadin (Konstantin) i carica Jelena, a uspomenu nawih ~uvaju mnoga sveta mesta i zapisi: ÀIma tri crkve u Ni{evac,crkva cara Kostadina u Manojlicu, crkva cara Kostadina u Svr-qig„. Po Acku Mladenovi}u, grad Esverlin se pomiwe u spisimakoje je on li~no na{ao. On pomiwe i cifru Àod 500 do 600.000 sta-novnika„, koliko je tada{wi grad Svrqig (ÀEsverlin„) imao (ka-ko to stoji Àu tim starim zapisima„). Po kaziva~u, Àto su zapisikoje smo na{li u neke kwige, u Ni{evac-kule, u neku pe}inu, to su

MITSKO ZLATO 125

7 Videti napomenu 6.

kwige na vo{tano platno, to nam preveo jedan vladika„. Po vero-vawu, u Ni{evcu (ÀNi{evac-kule„) nalazila se kovnica cara Ko-stadina (Ài sad stoje tu kazani i nakovaw„). U ovoj kwizi (tj. zapi-sima) se, po kazivawu, pomiwe i jezero koje je, u svrqi{koj obla-sti, postojalo u vreme cara Kostadina, a o ~emu svedo~e i mnogo-brojne alke za brodove koje se danas mogu prona}i u ovom kraju, naraznim mestima. U istom spisu (koji ima Àoko dvadesetak strani-ca„) pomiwu se i tri magaze (cara Kostadina).

Tehni~ki ure|aji. O svom Àzanimawu„ sami Àzlatari„ ka‘u ka-ko je Àzlatarstvo skup sport„. Ovde se pre svega misli na mno{tvotehni~kih ure|aja kojima se Àzlatari„ koriste kako bi otkrili zla-to. Me|u ovim ure|ajima nalaze se Àameri~ki laseri„ i Àdubinskiaparati„. Po jednoj pri~i, pomo}u ovih aparata neki oficir je ÀuDrajinsko„, na mestu zvanom ÀMa~ja glava„, prona{ao À‘u}kastostewe„, za koje se kasnije ispostavilo da je 60-procentna zlatna ru-da. Ovo je ustanovqeno na Institutu u Boru, a po svedo~ewu jednogÀzlatara„, borski in‘eweri koji su radili u okolini Kur{umlijerekli su da }e u Kur{umliji biti najbogatiji rudnik zlata na svetu.

Znaci. Svrqi{ki Àzlatari„ veruju da su oni koji su zakopalizlato istovremeno ostavqali i znake, kako bi, ukoliko pre‘ive ivrate se, znali gde da ga na|u. Misli se da je retko ko ostavio zla-to kod samog znaka, znak je samo orijentir. Ovih znakova, po re~i-ma Àzlatara„, u svrqi{kom kraju ima zaista mnogo i raznovrsnog sukaraktera, ali naj~e{}e ipak predstavqaju ‘ivotiwe. Na primer,kod peri{kog Pandirala uklesana je riba u kamenu, a postoji, istotako, i predawe o tri orla koji kodiraju poruku o mestu gde se na-lazi basnoslovno blago Pop-Marinka (Martina)8.

Mape. U ‘eqi da se domognu zlata, Àzlatari„ tako|e tragaju iza mapama (planovima) na kojima je ucrtano gde se blago nalazi. Po-sebno su poznate tzv. Àmape Pop-Marinka„; po jednom predawu, tri

BRATSTVO126

8 I u drugim oblastima i okolnostima, zakopano blago je obi~no obele‘eno nekimznakom, a Àznaci su simboli u obliku kantara (kantar sa tegovima na sedmom pode-oku), drveta, ribe ili neke druge ‘ivotiwe (kvo~ka sa dva ili tri pileta)„ (J. Mi-jailovi}, n. d., 173). Blago mo‘e biti zakopano na raznim mestima, a Àmostovi, drve-}e i izvori su samo neka od tajnovitih mesta gde je blago zakopano„; po jednoj pri-~i, Àvojnik iz sela Gorwane, na samrti je zavetovao druga da iskopa blago sakrivenona tri drveta i da napravi i wemu nameni ~esmu sa tri slavine„ (Isto, 173).

oznake MPM se nalaze kod tri figure orla, koje su raspore|ene usvrqi{kom kraju. Misli se da se najvi{e mapa nalazi kod Bugara,jer Àkad su Turci odstupali Bugari su im oduzimali sve papire„.Ove mape, me|utim, nije jednostavno protuma~iti, jer u planovimasu ~esto zamewene strane sveta. Naime, oni koji su ostavqali zla-to i iscrtavali, tj. ispisivali mape, ra~unali su da do tih mapamo‘e da do|e i neko drugi, i zbog toga su, na primer, umesto Àza-padno„ pisali Àisto~no„.

De{ifrovawe podataka. Tako|e, postojali su i drugi na~inida se ove mape u~ine nedostupnim Àneposve}enima„. Po jednoj pri-~i, neki Bugarin je dao jednom ~oveku iz Vlahova Àoriginal plan nako‘ici„, na kojem je sve bilo napisano iglom, i Àkad se ko‘icarazvu~e sve ~ita{ na wu {ta pi{e, a kad se sastavi ne vidi se ni-{ta„. Ina~e, na toj mapi su mere izra‘ene u Àturskim pojasima„(Àna onu ko‘icu pi{e 34 turska pojasa zapadno, pa severno„). Pore~ima kaziva~a Àzlatara„, imali su velikih problema (Àpet godi-na smo se mlatili da uklopimo podatke„) jer nisu mogli da odrededu‘inu Àturskog pojasa„ i prona|u zlato u ataru svrqi{kog sela\urinac (Àtra‘i se kru{ka; ispod kru{ku ima stolovni kamen, ito se pomiwe u plan, kamen bel, kao jaje iznad zemqu„). U ovom pla-nu su zamewene strane sveta, kako bi se traga~i zbunili. Kasnije jena tom istom mestu (Àmesto Teskalo u selo \urinac„) ~ovek izoraocrnu kuglu. Posle je pri~ao kako je kugla bila izuzetno te{ka. Uda-rao je kuglu sekir~etom, ali ni{ta nije postigao. Tek je sa pijukomuspeo da razbije kuglu. A unutra je bilo 6,5 kilograma dukata. Kuglaje bila toliko ‘ilava jer je napravqena od skuvanih bivolskih ro-gova; to pocrni i ne mo‘e da se polomi ni za ‘ivu glavu. Taj ~o-vek, koji je, po kaziva~u, prona{ao crnu kuglu, uskoro je kupio ku-}u i nakupovao ma{ine, obogatio se. Ovo je samo jedna od mnogihpri~a koje se u svrqi{kom kraju mogu ~uti o qudima {to su se obo-gatili.

Sli~na verovawa o zlatu rasprostrawena su u celoj isto~noj Sr-biji, kao i na ~itavom istoku srpskog etni~kog prostora. Kao primer na-vodimo verovawa Kara{evaca, nastawenih u rumunskom Banatu9.

MITSKO ZLATO 127

9 O nedvosmisleno srpskom poreklu Kara{evaca videti u radovima Mihaja N. Ra-dana; videti, na primer, wegovu studiju: Zna~aj slave i jo{ nekih proslava sa kult-nim obele‘jem za odre|ivawe etni~kog bi}a Kara{evaka, Etno-kulturolo{ki zbor-nik IV, Svrqig, 1998.

Kara{evska verovawa o tragawu za zlatom

Za bogate qude se, kod Kara{evaca, obi~no pri~a kako su pro-na{li zlato, Àkomoru„. Po jednoj pri~i, izvesni predak porodiceKokora stavio je odre|enu koli~inu blaga u kotao. Nakon toga jeprokleo to zlato, da ga na|e tek deveto koleno i niko van wihovogroda. Jednom prilikom, dva ~oveka su i{la no}u i videla u daqi-ni plamen za koji su pretpostavili da je zlato, da Àigra komora„.Ina~e, veruje se da Àkomora„ igra jednom u sedam godina. Onda su sepribli‘ili i obele‘ili mesto u nameri da sutradan tu do|u, da ko-paju i da izvade zlato. Po dogovoru, sutradan su do{li sa alatom,na{li to mesto i po~eli da kopaju. Kopali su i kopali, dok najzadnisu stigli do ogromne ru‘ne ‘abe. Po jednoj verziji su se upla{i-li, a po drugoj razo~arali jer su umesto Àkomore„ nai{li na ‘abu,nakon ~ega su se vratili ku}i. To je bilo na nekoj livadi sa kuku-ruzom. Gazda, ~ija je to livada bila, kada je prolazio tuda video jeneki nered, poga‘en kukuruz i sli~no. Pomislio je da su divqesviwe, a kada je pri{ao bli‘e video je rupu i raskopanu zemqu, iu rupi kotao pun dukata. Taj gazda je bio iz te porodice Kokora ito je znak da mora da bude ispuweno onako kako je prokleto, da ni-ko izvan roda pre devetog kolena ne mo‘e da prona|e zlato. Ovaj ga-zda je pokupio dukate i po~eo da kupuje placeve i gradi ku}e. Obez-bedio je celu porodicu i od tada su svi Kokori}i imu}ni.

Po drugoj pri~i, porodica Karaba{ sti~e bogatstvo i gradiogromnu ku}u nakon pronalaska blaga odnosno Àkomore„. Jednomprilikom, ~ovek iz te porodice je silaziv{i sa brda primetioneobi~an plamen i pomislio da Àigra komora„. Zapamtio je to me-sto i kasnije do{ao i bez problema pokupio blago. To se desilo naimawu izvesnog Lafta{a, koji nije bio ni u kakvom sredstvu ilivezi sa Karaba{om.

Veruje se da je zlato |avolovo (vragovo) i da je prokleto. Kadase vidi plamen, do zlata se mo‘e do}i uz primenu pravila da se ni-po{to ne sme govoriti, a kad se stigne do tog mesta treba bacitiili {e{ir ili maramu preko wega i no‘em zaokru‘iti to mesto.Kada se {e{ir (ili marama) prevrnu, onda }e biti puni dukata.Ako je zlato prokleto i ne da se nalaza~u, nestaje sa mesta gde igraplamen (ka‘e se Ào{lo u zemqu„) i ~ovek mo‘e da kopa koliko god‘eli ali ne}e ga na}i jer je ono Àoti{lo u zemqu„.

Misli se da ako neko ima zlatan predmet koji je po{teno za-radio ili nasledio, dobio, u slu~aju da ga na trenutak izgubi taj

BRATSTVO128

predmet vi{e nikad ne}e na}i jer je zlato prokleto, i to se potvr-|uje mno{tvom primera.

Veruje se i da u pono} uo~i svetog Ilije, paprat jedini put ugodini pu{ta cvet koji ima posebne mo}i, odnosno mo‘e da otvo-ri bilo koja zatvorena vrata, bravu, katanac i sve {to je zatvoreno.Treba biti neobi~no hrabar da bi se ubrao ovaj cvet. To se radi upono}, van sela, a najstra{nije su tri prepreke koje treba savlada-ti. Kada se ~ovek pribli‘i mestu gde se nalazi paprat (u ovoj pa-prati ni~e samo jedan cvet) i odlu~i da krene da ga ubere, dolazido promene cele te oblasti, Ànije vi{e kao na ovom svetu„. ôvekvidi paprat i cvet, ali se pojavquje mnogo vatre, i cela vojska |a-volova koja ide prema wemu. Me|utim, on ne sme da napravi koraknazad, ve} treba da bude svestan da je to samo privid i da se na tajna~in ku{a wegova hrabrost. Ako uspe da ne uzmakne, |avoli nesta-ju, ali ~im napravi korak napred, pojavquje se ogromna propast(provalija) i zemqa mu odlazi ispod nogu a on upada u tu provali-ju. On treba da veruje da ne mo‘e da padne, iako mu zemqa izmi~epod nogama. Ukoliko uspe da ga ne obmane taj privid, onda prova-lija nestane i mo‘e da nastavi prema ciqu. Nakon toga se pojavqu-je tre}a prepreka, ogromna crna reka prete}i da ga odnese i udavi.Ako i to savlada, i ne upla{i se, onda sve nestaje i traga~ mo‘e bezbojazni da ubere cvet. Cvet se odse~e britvicom, kojom treba ise}ii ko‘u na dlanu radi ubacivawa celog cveta u dlan, nakon ~ega ~o-vek dobija mo} da otvori sve {to dotakne rukom.

Postoji i verovawe vezano za je‘a. Naime, ako ~ovek ‘eli dadospe do trave, biqke koja otvara sve {to je zatvoreno (ova biqka jesli~na mandragori), treba da uhvati mladun~e je‘a i stavi u poseb-no spravqenu kutiju, klopku (Àpecalo„), zatvori je i onda je‘ morada nabavi biqku i otvori Àpecalo„, nakon ~ega ostavqa ~udesnubiqku i odvodi svoje mladun~e. Tada ~ovek do|e i uzme biqku kojommo‘e da otvori sva vrata.

Zavr{no odre|ewe

Nakon {to je predstavqena osnovna etnografska gra|a, naprimeru svrqi{ke oblasti, neophodno je u najkra}im crtama ukaza-ti i na bazi~ne relacije u vezi sa mitolo{kim komleksom tragawaza zlato, uz odgovaraju}i sa‘eti analiti~ki osvrt.10.

MITSKO ZLATO 129

10 Detaqna i kompleksna analiza bi}e saop{tena u posebnoj studiji.

Dosada{wa detaqna terenska istra‘ivawa narodne religijesvrqi{ke oblasti omogu}avaju da primetimo kako Àzlatarska„ pre-dawa danas predstavqaju jedan od naj‘ivqih i varijantnim motivi-ma najbogatijih mitskih sistema ove kulturne zone, a sli~na je si-tuacija i u mnogim drugim delovima srpskog etni~kog prostora.[tavi{e, ~ak bismo se mogli usuditi i da tvrdimo (naravno, pod-vla~e}i ovu vezu iskqu~ivo na formalnom planu) kako ono {to jena ritualnom planu za svrqi{ki kraj i isto~nu Srbiju nekada zna-~io obred litijskog ophoda11, to na mitskom planu (kada uzmemo uobzir prisustvo i razgranatost razli~itih motiva) danas predsta-vqa kompleks predawa i verovawa vezan za tragawe za zlatom.

Na mitolo{kom planu, tragawe za zlatom odvija se u prosto-ru izme|u ovostranog i onostranog, u kontekstu komunikacije Ào-vog„ i Àonog„ sveta, gde se prepli}u sadr‘aji koji pripadaju dvemaodvojenim kategorijama stvarnosti. U istom smislu treba posmatra-ti i odgovaraju}a verovawa i ritualne radwe koje se praktikuju u ve-zi sa tragawem za zlatom, od ‘rtve do obaveze }utawa za vreme tra-gawa, na primer12.

Me|utim, dubqa analiza predo~ene problematike mo‘e bitiostvarena jedino u okviru razmatrawa op{teg mitsko-ritualnog si-stema srpske narodne mitologije, zajedno sa sagledavawem drugih,srodnih, mitolo{kih entiteta i odgovaraju}ih podsistema (npr.zmaj, talason, zmija ~uvarku}a, srebrni car, itd.)13 — koji su na

BRATSTVO130

11 Videti studiju: I. Todorovi}, Ritual uma — zna~ewe i struktura litijskog op-hoda, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU 53, Beograd, 2005.12 ÀPodzemno blago, ma gde se nalazilo, bilo je pre svega zakopano u onostranom,ve} po prirodi svoje tajnovitosti i otu|enosti od dru{tva. Uostalom, i prostori ukojima se uop{te blago moglo nalaziti odreda su ne~ista mesta, koja ~ovek ili ni-je zauzeo svojom delatno{}u (priroda) ili ih je napustio (ku}i{ta, razvaline), {tozna~i da automatski pripadaju natprirodnom svetu„ (D. Brati}, n.d., 98). ÀSve pome-nute nesre}e, do kojih dolazi u konaktu sa blagom, ili posredno sa ~uvarima: pret-wa kataklizmom (manipulacija vremenom), smr}u, bolestima, ili wihovo ostvare-we, prema tradicijskim verovawima, le‘e u domenu htonskog i demonskog (Mele-tinski), pa se u ovoj ~iwenici mogu tra‘iti odgovori na pitawe otkuda opasnostod dodira sa zakopanim blagom„ (Z. Karanovi}, n.d., 88). videti i: Q. Radenkovi},Simbolika..., 256-257.13 Videti, na primer, radove: Slobodan Ze~evi}, Talasoni — mitska bi}a za{tit-nici gra|evina i zakopanog blaga, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu (GEM) 28-29, 1966; Isti, Neka verovawa iz tradicije stanovni{tva priobalnih naseqa, GEM57, 1993; Tihomir \or|evi}, Na{ narodni ‘ivot 3, Beograd, 1984, 412-414; DraganJacanovi}, Srebrni car u svetlu arheolo{kih i etnolo{kih prou~avawa,

ta~no odre|en na~in inkorporirani u mitsko-ritualni konteksttradicionalne duhovne kulture Srba. Gra|a nas upu}uje i na pret-postavku o semanti~koj bliskosti predo~enih verovawa o zlatu idrevnih mitolo{kih koncepcija, odnosno predstava o odgovaraju-}im bo‘anstvima povezanim sa zemqom i wenom unutra{wo{}u,kao i sa drugim vidom solarnog principa (ideja o Àpodzemnom sun-cu„)14, na koje su se naslojavale i kasnije pristigle mitske pred-stave.

Naime, u razli~itim kulturama prepoznajemo solarne motivekoji su u neposrednoj vezi sa zlatom, tako da se op{ti zakqu~akmo‘e svesti i na konstataciju o potvrdi ve} dokazane ~iwenice dapostoji neposredna povezanost izme|u simbolike sunca i simboli-ke zlata. Prema tome, zlato bi, u ovom smislu, moglo biti sinonim-no sa dnevnim suncem koje je, nakon zalaska, no}u oti{lo u zemqui Àumrlo„ (ili se transformisalo), zgru{avaju}i se u ovaj element.Po analognom mitolo{kom scenariju, svakog jutra se ra|a novo sun-ce koje svake ve~eri umire, odlaze}i u podru~je onostranog, gde va‘ezakoni Àonog sveta„, {to bi bio i jedan od glavnih razloga za{tose zlatu pristupa sa stanovi{ta uspostavqawa kontakta sa onostra-nim entitetom, pri ~emu va‘e pravila karakteristi~na za komuni-kaciju sa onostranim: }utawe (zabrana govora), kopawe tj. tragaweiskqu~ivo no}u i sli~no, uz mno{tvo primera kontakata sa ono-stranim li~nostima odnosno entitetima (Àstarac na trono{cu„,Àumrli predak„ itd.). S obzirom na to da je, u ovom mitolo{komkontkstu, nekada predstavqalo sunce, logi~no je da zlato posedujeogromnu energiju i misti~nu auru, to su osobine koje se pridajumitskom raskovniku, kao jednoj vrsti neophodnog uslova za prona-la‘ewe zlata.

Isto tako, i jedan propovski prilaz navedenoj problematiciu ovom smislu bi tako|e mogao biti inspirativan i komplementa-ran, pre svega u okviru nagla{avawa inicijacijskog Àkqu~a„ za tu-ma~ewe. Pri tome se Àumirawe sunca„, u okviru op{teg mitolo-{kog koda, prisutnog u bajkama i mitovima {irom sveta, koji raz-

MITSKO ZLATO 131

Etno-kulturolo{ki zbornik VI, Svrqig, 2000. Naravno, literatura vezana za na-vedene mitske entitete je izuzetno obimna i zahteva posebno razmatrawe, prevas-hodno kada je re~ o odnosu zmaja i zlata/zakopanog blaga.14 ÀZlato se naj~e{}e asocira sa svetlo{}u, ta~nije ono je odraz sunca, wegov dru-gi, podzemni lik, kao {to je ikona odraz svetog. U tome se razlikuje od srebra, ko-je mo‘e biti simboli~ka zamena za belinu dana, za vidqivo i qudsko„ (Q. Raden-kovi}, Simbolika..., 256).

otkriva Prop15, mo‘e posmatrati u kontekstu wegove privremenesmrti inicijacijskog tipa, nakon ~ega sledi novo ra|awe. Uosta-lom, u srpskoj narodnoj mitologiji jasno je, u smislu prolaska kroznovu inicijacijsku fazu, nazna~en solarni (parahri{}anski) vre-menski kalendarski okvir Àra|awa mladog Boga„ (odnosno entite-ta sa solarnim karakteristikama) svake nove godine16.

S obzirom na wenu slo‘enost, sagledavawe drugih zna~ew-skih dimenzija mitologije zlata nala‘e i druge interpretativnepotrebe i mogu}nosti. Na primer, jungovski pristup ovoj proble-matici neposredno nam predo~ava upravo arhetipski karakter zla-ta, odnosno wegovo zna~ewe primordijalne i savr{ene materije ko-ja je komplementarna sa odgovaraju}im (prvobitnim) stawem duha,odnosno sa op{tim Àprosvetqewem„ i samoostvarewem17. Od po-sebnog zna~aja su, svakako, i primeri nagla{enog eshatolo{kogkonteksta koji se u okvirima srpske tradicije vezuje za zlato18.Isto tako, i strukturolo{ki uvid u razmatranu problematiku pre-do~ava nam postojawe specifi~nih strukturnih obrazaca, koji se

BRATSTVO132

15 Vladimir Prop, Historijski korijeni bajki, Sarajevo, 1990.16 Videti i u: I. Todorovi}, Ritual uma, poglavqe VII, 3.17 Sa ovog stanovi{ta je od posebnog zna~aja obratiti pa‘wu na specifi~no zna-~ewe i zna~aj zlata u razli~itim tradicijama, pre svega u alhemijskoj i analognimtradicijama povezanim sa misticizmom duha zemqe, gde zlato ~esto predstavqa su-{tinski princip, odnosno simbol dostizawa vrhunskog smisla. U vezi sa srodnomproblematikom videti: K. G. Jung, Psihologija i alhemija, Beograd, 1998.18 Naime, zlato se u novijoj srpskoj mitologiji javqa i u neposrednoj vezi sa esha-tolo{kim kontekstom, odnosno u vezi sa idejama o Àkraju vremena„ i Srbiji kao me-tafizi~kom sredi{tu sveta, gde }e se odvijati i kona~na, odlu~uju}a bitka izme|uDobra i Zla. Tako se u proro~anstvu koje se pripisuje Àjednom nema~kom monahu, iz17. veka„ upravo u ovom kontekstu pomiwe zlato (Pavle Mati, Tajne proroka, Beograd,1990, 108-110), a sli~an je slu~aj i sa eshatolo{kim predawima zabele‘enim u svr-qi{kom kraju, konstatovanim upravo kod kaziva~a Àspecijalista„ za zlatarska pre-dawa (Acko Mladenovi}), tj. za pri~e o tragawu za zlatom i odgovaraju}u tradiciju.U sli~nom se kontekstu, uostalom, pomiwe i mitski grad Esverlin, kao jedna vrstasredi{ta sveta. Me|utim, svi ovi motivi se neposredno nadovezuju na jedan od naj-zna~ajnijih i najrasprostrawenijih savremenih srpskih mitova (u naj{irem smisluove odrednice), koji je u prethodnim radovima definisan kao idejni sistem ÀSrbi,narod najstariji„ (I. Todorovi}, Mitska istina Srba, Beograd, Zvonik, 2005; Isti,Idejni sistem ÀSrbi, narod najstariji„, Glasnik Etnografskog instituta SANU,XLVIII, 2000).

naslawaju na koncepte primarne strukture mi{qewa i primarnemitske matrice, predstavqene u ranijim radovima19.

S druge strane, zabele‘ena etnografska gra|a neposredno nampredo~ava i upliv savremene mitologije i predstavqa odli~an ma-terijal za razmatrawe pro‘imawa raznorodnih mitskih elemenatai motiva. Osim ve} navedenih motiva (prisutnih u predo~enoj svr-qi{koj gra|i), kao posebno ilustrativan mo‘emo navesti primersavremenog verovawa zabele‘enog u isto~noj Srbiji, o kojem Àispodvodopada reke koja proti~e kroz selo Balta Berilovac postoji ka-men u obliku sedla i ispod koga se nalazi blago„, a ovakav oblikkamena poti~e otuda jer je na wega Àiz aviona pao Kraqevi} Mar-ko„20.

Mitologija zlata, kao {to je ve} re~eno, predstavqa izuzetnoslojevit fenomen i navedena problematika bi mogla biti razmatra-na na ~itavom nizu semanti~kih planova, a me|u wima najve}upa‘wu treba obratiti na one koji su zna~ewski specifi~ni i po-sebno ilustrativni. Osim ve} navedenih dimenzija (interesovaweprvenstveno treba usmeriti na one aspekte koji nas direktno upu-}uju na zakqu~ak o izuzetnom zna~aju mitologije zlata i u drevnomi u savremenom sistemu srpske narodne mitologije, kao i u kontek-stu razmatrawa odgovaraju}ih na~ina preno{ewa i transformacijatradicionalne kulture i sistema verovawa), sa stanovi{ta prou~a-vawa mitologije zlata posebno su zna~ajni problemi razmatrawaeti~kog konteksta povezanog sa tragawem za zlatom, zatim motivaopasnog zlata, odnosa zlata i mitskih bi}a (npr. ‘ivotiwa — ~u-vara) i sli~no. Od posebnog zna~aja je i razmatrawe veze zlata i po-trage za vrhunskim principom, kao i pitawe simbolike zlata uhri{}anstvu i op{teg zna~aja zlata u globalnom kulturnom i ri-rodnom kontekstu.

U svakom slu~aju, mo‘emo zakqu~iti (kako na osnovu dostup-ne literature, tako i na osnovu predo~ene neposredne zabele‘eneetnografske gra|e) da se u mitskim predstavama o zlatu na speci-fi~an na~in susre}u i dopuwuju izuzetno stare mitolo{ke predsta-ve i savremeni kontekst, kao i da ovaj mitski sistem predstavqanagla{eno kompleksan i vitalan fenomen, posebno ukorewen irasprostrawen u isto~noj Srbiji, {to je ovom prilikom potvr|eno

MITSKO ZLATO 133

19.I. Todorovi}, Ritual uma, 364-370; I. Todorovi}, Mitska istina, poglavqeVII,3.20 J. Mijailovi}, n. d., 174.

i na primeru svrqi{ke oblasti. Mno{tvo zabele‘enih podataka,odnosno neposredne etnografske gra|e, predstavqa i sasvim direk-tan dokaz za stanovi{te (suprotstavqeno izvesnim poku{ajima na-metawa suprotnih nau~nih te‘wi) da je tradicionalna kultura Sr-ba jo{ uvek ‘iva i neprou~ena, kao i da je jedan od osnovnih zada-taka savremene etnolo{ko-antropolo{ke nauke u Srbiji, isto kaoi u prethodnim periodima, upravo sakupqawe i analiti~ko sagle-davawe savremenih izraza tradicionalne narodne kulture (kao itragawe za wima), ~iji koreni se‘u u davnu pro{lost21.

Ivica Todorovi}

BRATSTVO134

21 U vezi s ovim zakqu~kom videti: I. Todorovi}, Prioriteti savremene etnolo-{koantropolo{ke nauke u Srbiji, Etnologija i antropologija: stawe i perspektive,Zbornik Etnografskog instituta SANU 21, 2005.

IZ NARODNE MEDICINE

1.POVODOM NARODNE MEDICINE U SRBA

DR VLADANA \OR|EVI}A

Kwi‘ica dr \or|evi}a1 retko pomiwana, nezaobilazna je izbog zadate teme a i zbog dvadeset{estogodi{weg pisca. Ubrzo po-sle povratka u rodni Beograd, sa medicinskih studija i specijali-zacije hirurgije u Be~u, wegovim trudom osnovano je Srpsko lekar-sko dru{tvo 1872.

Be{e mu poznato da nauke {tedro poma‘u jedna drugu, i kadasu udaqene. Stoga on kwi‘icu posve}uje profesoru dr ValtazaruBogi{i}u Àmnogopo{tovanom i dragom prijatequ, moralnom pokre-ta~u i ovog nau~nog posla„. Jer, Bogi{i} je pokazao da su Àpravniobi~aji narodni va‘ni ne samo za politi~ku istoriju doti~noganaroda, nego i za op{tu istoriju prava... i za narodnu psihologiju„,po{to su nakazni zakoni u mla|im dr‘avama u kojima se zakonodav-ci nisu obzirali na nepisano pravo u narodu, ve} Àpresa|ivahu tu-|e zakone onakve kake su ih u tu|im zemqama na{li„. I daqe na-stavqa: ÀKao {to je gotovo u celoj evropskoj kwi‘evnosti„ tako sei u nas uvukao nerazumni obi~aj da se populari{e specijalna pato-logija i terapija... Dovoqno je da podsetim na Rozenovu kwigu ÀPo-

1 Narodna medicina u Srba. Napisao Dr. Vladan \or|evi}, redovni ~lan Srpskogau~enog dru{tva u Beogradu, r. ~lan Antropolo{kog dru{tva i Lekarske zadruge uBe~u. — Srpski letopis za godinu 1872. kwiga 114. Izdaje Srpska matica. U No-vom Sadu... 1872. str. 1-71+ Pitawa za skupqa~e Ànarodne medecine„, str. 71-77.Pre{tampano, str. 78.

uka o doma}em le~ewu bolesti„, na novine ÀDoma}i lekar„, na~lanke i rasprave u kojima... se u~i kako mo‘e da se ~ovek sam le-~i... Toj literaturi kriv je profesor Bok... Wegova kwiga ÀO bole-snom i zdravom ~oveku„... na~inila je buru me|u ~itala~kim svetom.Razgrabili je u hiqadama egzemplara. Rozenova je kwiga du{evno de-te Bokovo„ (4).

A posledice? ÀPrvo se umno‘io broj onih bolesnika kojistradaju od À(h)ipohondrije„. Ma kako da je kratko vreme od kako kaole~nik praktikujem, opet su me i u Be~u i u Frankfurtu na Majnii ovde u Beogradu, ~esto pitali za savet bolesnici, koji su bili ustawu da mi opi{u potpun niz od znakova kakve te{ke bolesti, zakoju oni tvr|ahu da je na sebi imaju, a ja ne bejah u stawu da na|emni traga kakvoj bolesti na wima ... Po koji razqu}en {to mu ka‘emda mu ne fali ni{ta, vadi onda iz xepa kakvog Àdoma}eg„ pa mi cr-no na belo pokazuje da on ima sve one znake koji se u toj kwizi na-vode... Druga je {teta...{to i kada se razbole pa zovnu lekara, nisuu stawu da ka‘u samo ono {to ose}aju Àdoista„ imaju ve} gotovu di-jagnozu„ (5)2.

[ta bi, onda, bio zadatak literature prosvetiteqske? ÀDa{iri na~ela razumne dijetetike, nauke koja kazuje {ta je za ‘ivotod koristi a {ta od {tete, na~ela profilaktike, nauke o tome ka-ko se vaqa sa~uvati od bolesti...

U pojedinim gromadnim varo{ima nagomilava ih se na stoti-ne, a po provincijama ~esto nema vi{e od jednog jedinog na 10-20-30 ra{trkanih velikih sela. Tako je po svoj Evropi. A u Srbiji jegore. Srezovi i okruzi su bez ikakvog nau~enog lekara... Daleko jekada }e svako seoce imati svoga, a i onda, ... narodna medicina vr-{i}e svoju neograni~enu vlast (kurziv je \or|evi}ev) (6). Sakupqenanarodna medicina dala bi dakle mnogo gra|e za profilaktiku„ (7).

Ne pomiwe Pasterovu nauku ali ona je bezmalo tu. ÀZa koli-ko bolesti znamo danas da ih proizvode izvesni ‘ivotiwski ibiqni paraziti... Koliko je ko‘nih bolesti do skora le~eno pije-wem ribqeg uqa, a znamo da ih izazivaju maju{ne biqke koje se poko‘i rasprostiru. Znamo i da niko ne}e dobiti glistu pantqi~aruako nije progutao wen za~etak u kakvom nepe~enom i nedokuhanom

BRATSTVO136

2 Vizionarski! Dana{wa ~itala~ka publika ve} zamorena od kwiga i kwi‘ica apo ugledu na nekada{weg Àhit-mejkera„ profesora Boka, rado guta najraznovrsnijealternativno-medicinske varijante.

mesu... Mada su nam izaziva~i kolere, tifusa, difterije, {arlahajo{ nepoznati„...

Da bi opisao narodnu medicinu, morao je i o nau~noj. Ali te-ren je klizav. Znak jednakosti izme|u odobrene i nau~ne medicine,be{e mogu}. ÀKoji u Beogradu i po Srbiji ne zna za pokojnu baba-Staniju... koja je s onakom sre}om name{tala stare i nove luksaci-je (i{~a{ewa) zglavaka, koja je onako dobro znala Ànamestiti„ sva-ku slomqenu kost. Wene su zasluge tako velike, da se srpska vladaonoga doba postarala da ne propadne weno znawe, pa joj je dala ne-koliko Àsposobnih |aka„. (Potez koji }e Pelagi} pohvaliti u svomÀNarodnom u~itequ„). Jedan od pitomaca te narodne operatorske{kole je À‘andar„ Aleksa, kome se svaki Beogra|anin obra}a kadslomi ili ugane {ta na sebi. Jo{ interesantniji je jedan narodnilekar iz Po‘areva~ke nahije koji naro~ito ve{to le~i prelome. Je-dan na{ vojni lekar u tome kraju be{e slomio golenicu, i diplo-misane kolege pusti{e da fragmenti srastu pod ogromnom disloka-cijom (koja vodi sakatosti). Narodni lekar slomi nanovo r|avo iz-le~enu kost, ispravi dislokaciju, pa ve‘e nogu u nepomi~ni tvrdizavoj od cigaqa, sapuna, ku~ine itd... u kome je kost za {est nedeqaprekrasno srasla„ (8).

ÀA ovo su osobito slavna imena u narodnoj hirurgiji: JevtoDu~i} iz Nadluga u Hercegovini, pre{lo mu je 90 godina. U BociMarko Giqa~a i Andrija @ivaqevi}, a Krsto Medigovi} iz Pa-{trovi}a. U Crnoj Gori: Marko Ili~kovi} iz Crmni~ke nahije,Manda Petrovi}ka u Trebiwu, Laza Goroku}a u Budvi, Mitar Pe-trov Merxanovi} iz Risna„3 ...

ÀAli, veliko je i hvalisawe wihovo (vidara). Ne samo da sutoliko i toliko qudi izle~ili od ove i one bolesti, nego se poga-|aju da izle~e i od jektike (tuberkuloze), koja je toliko survala bo-lesnika da ni jedan laik ne sumwa o nemogu}nosti da se i tu jo{pomogne. Skoro je okru‘ni fizik u Kru{evcu morao da preda sudujednog takvog koji je mnogim qudima uzeo 30-40 dukata da ih izle~iod floridne tuberkuloze, a koji su brzo po isplati te sume poumi-rali. Hvalisawe nije samo znak wihove neobrazovanosti (dr MilanJovanovi} — Batut bi na ovom mestu rekao grabqivosti), nego je iosveta, {to im je dopu{teno da samo ispod ruku le~e. Àêsto kad ih

IZ NARODNE MEDICINE 137

3 Rukopis Vuka Vr~evi}a, Obi~ne narodne bolesti i kako se lije~e, pokupqeno po Bo-ci Kotorskoj, Crnoj Gori, Dalmaciji i Hercegovini. (Arhiv Srpskog u~enog dru{tva).

zovu nekome bolesniku odgovaraju ironi~no: ÀNa{to ne zovete u~e-nog doktora. Ja ni{ta ne znam.„ I tek kada mu se dobro pozlatiuvre|eno ~astoqubqe, umek{a nemilostivo srce, on polazi u po-mo}. Govori se da narodni lekari Àza sevap„ rade, ne napla}uju svo-je usluge. To je mahom istina, samo {to oni svagda tako znadu ude-siti, da im svaki bolesnik ne{to pokloni... Ali, i pored svih po-klona koje izmami opet je narodni vidar od u~enog lekara jeftini-ji. Pa i ako se seqo re{i da zovne u~enog, skupog lekara, to za ce-lo bolesnik nije dete{ce ili kakav deda bolestan, nego neko ko jenu‘an u poqu ili na wivi. Za malo dete i za ~i~u ne vredi se ba-cati u tro{ak„ (10).

Prihvataju}i da je le~ewe kod u~enog doktora (recepta{a ka-ko }e ih ozna~iti Pelagi}) u pore|ewu s narodnim skupqe, dr \or-|evi} ne prihvata (suprotno Pelagi}u) da su potowi stoga ~estiti-ji. Mogu biti ali samo dok se dr‘e tih svojih uskih znawa. Pre|uli tu granicu, nema ~estitosti, ma le~ili i besplatno4. A prela-ze je lako ({to }e proma}i Pelagi}u). À@andar„ Aleksa trpa u istutorbu svaku bolest koja je na kakvoj kosti ili zglavku. I ka‘e: to jeÀuganuto„! Te ~ak i kod naju‘asnijeg zapaqewa u kakvom zglavku vu-~e i trza da to namesti5.

ÀAli, kakav tek jad i pokor nastaju kada je o unutra{wim bo-lestima re~! Uprkos ra{irenim verovawima da je bolest Bo‘ja ka-zna ili posledica ~ini ili uroka, osnovno shvatawe patologije, usviju evropskih naroda pa i u srpskom, je humoralno. Sokovi (hu-mores) ili te~ni sastojci tela najpre se pobole, tek onda stradaju~vrsti (solida)„ (18). Suprotno shvatawe da se u svakoj bolesti mo-raju najpre razboleti ~vrsti sastojci, na primer ‘ivci, pa se tekrad wihove bolesti pokvare i sokovi u telu ~ove~jem — u Srba ne-ma. I srpska narodna medicina dr‘i da je celo ~ove~je telo jednamre‘a od laguma i isprepletanih kanala i u wima teku sokovi. Do-kle su oni ~isti pa mirno teku, dotle je sve dobro. îm se krv zgu-

BRATSTVO138

4Sku~enost dijagnosti~kih znawa nije samo medicinsko i moralno, nego i pravnopitawe. U Hamurabijevom zakoniku, propisano je da }e lekaru koji bolesniku nijeizle~io obolelo oko wegovo za kaznu biti izva|eno. Iz toga proisti~e pravo leka-ra da odbije da le~i, ako prepoznaju}i bolest zna da obolelom pomo}i nema, te jepotowi bio za{ti}en od {arlatana i guliko‘a.5 Vi{e od jednog veka potom ta pri~a }e se nastaviti. ÀGotovo svako ve}e mjesto uCrnoj Gori ima i danas po jednog narodnog vidara, Àspecijalistu„ za namje{taweruku i nogu„. (Filip [o}, Narodna i nau~na medicina u Crnoj Gori, Podgorica 2002, str.96.)

sne vi{e nego {to treba, ~im se nakupi mnogo vode u krvi, ~im seprehladi, suvi{e ugreje, nastaju bole{tine. Osim ne~iste krvi glav-ni spoqa{wi uzrok je nazeb. Mada narodna medicina nema ni poj-ma o zapaqewu. Iako nedostatna, narodna medicina uti~e na ceonarodni ‘ivot, jer ne dejstvuje samo kada, navodno, le~i. Iz te na-rodne op{te patologije obrazuju se dijetetska pravila, te sastavqa-ju zakonik. A wega svako znade na izust, iako tome nije posebno na-u~avan bio. Po wemu se i upravqa: hrani se, bira ode}u, ure|uje svo-je stani{te6.

Veza izme|u narodne nauke o bolestima (patologije) i narod-ne dijetetike i profilakse, jedan je od najdalekose‘nih, upozorava-ju}ih zakqu~aka. Ba{ ta pogubna tradicija pokaza}e se najotporni-jom. Odre}i }e se Srbin i svetog Save, i zastarelih moralnih nor-mi, majke Jevrosime, ali ne i shvatawa o nazebu. ÀUz to je narodnamedicina — sva~ije imawe7. U varo{ima zovu odmah lekara kodsviju naprasnih bolesti, koje svojom burno{}u zastra{e okolinu;ili kad ko slomi kakvu kost, kad {ikne krv iz kakve rane, ili ka-da Àbabica„8 prizna da se weno znawe iscrplo i da pri nekoj po-rodiqi nastaju Àdoktorske stvari„. Kod svih ostalih bolesti, a na-ro~ito unutra{wih, sve }e se najpre poku{ati, sva bajawa i svi na-rodni lekovi bi}e isprobani, pa tek kada se uvidi da vajde nema,tek onda tr~i, zovi lekara. I koliko god da bi ~ovek o~ekivao da jenarod u le~ewu bolesti fatalista, to ipak nije tako. Jedno, seqak


6 Evo jo{ pravila: samo je debeo ~ovek kako vaqa zdrav, trudna ‘ena nipo{to nebi smela da se kupa, jer bi se dete u woj udavilo; a ako trudna ‘ena ima vrlo po-kvarene zube, nipo{to da ne dade izvaditi ni jedan, za svih devet meseca, ma i po-ludela od bola, ina~e }e joj dete brzo umreti. âk i u drugoj polovini pro{logaveka vladao je me|u doktorima stomatologije neobja{wiv strah kada bi trebalo dase trudnici vadi zub. Tome je doprinosila, po iskustvima pisca ovih redova, i{kola (fakultet). Nije se dovoqno insistiralo da trudno}a nije bolest, da seoboleli zub, osobito pod anestezijom, mo‘e i mora da se vadi i tada. O va|ewu zu-ba kod trudnica govorilo se kao i o va|ewu zuba kod obolelih od uremije, {e}ernebolesti, hemofilije. Uz op{irnu, neretko dvosmislenu pri~u da se za svaki slu~ajkonsultuje ginekolog. Te se neretko doga|alo u Beogradu (!), da gradska no}naslu‘ba vrati trudnu ‘enu, ve} ionako smla}enu zuboboqom, jer prvo ginekolog mo-ra da ka‘e svoje.7 ÀZavij prst, pro|i selom, pa }e{ videti koliko ima lekara.„ Napisa}e u kwiziNadrilekari 1923. dr Milan Jovanovi} Batut.8 Znaci navoda su dr \or|evi}a. Wima se ukazuje da je re~ o ‘enama iz naroda ko-je se bave babi~lukom, a ne o {kolovanim babicama.

i ne veruje da mo‘e neka boqka da se isceli sama od sebe, drugo {tonema kad da bude bolestan. Stoga navali s najzamr{enijim sredstvi-ma od po~etka, ne bi li se {to skorije prekrhalo, crno jal’ belo.Nestrpqewe je u wih tako veliko, da ne ~ekaju ni da vide ho}e lineko sredstvo pomo}i ili ne, nego odmah povrh wega dodaju drugilek„9.

ÀDe{ava se da su bolesniku dozvali doktora, i da bolesnikuzima lekove vrlo savesno, ali eto danas su bile prija Nasta sa tet-ka Savkom i ~itavim ~oporom besposlenih tetaka, strina, kumica.Do{le su Àda posede„, Àobi|u bolesnika„, donele su mu Àponude„;pa je prija Sin|a ispri~ala, kako je kuma{in wene jetrve imao ba{tu istu bolest (kurziv je \or|evi}ev), te se spomogao punim lon-cem rasola. U Beogradu izvestan sloj ‘ena drugo i ne radi, ide nababine, na da}u, i kad se ko razboli. Pa ako bolesnik posle narod-nog leka, na primer rasola, ipak umre: e, to je Bo‘ja voqa, ko semo‘e boriti s Bogom... Ali ako je posle doktorovog leka nastupilasmrt, onda je lekar kriv. Narodno le~ewe nikada ne krivi ni za ~ijusmrt„. (Kurziv je moj).

Kwi‘ica poput \or|evi}eve vapila je da bude napisana. Oda-brav{i nau~no gledi{te, prihvatio je {ire, ali’ mu ne be{e dora-stao. Nedostajao mu je mukotrpan terenski rad. Otuda sa svakom na-rednom stranicom, posle ovako burnog po~etka, opadaju uverqivostali i vrednost ove kwi‘ice, i ostavqaju utisak da je pisana na br-zinu.

Usledio je ‘estok odgovor, ne lekarskih ve} kwi‘evnih kru-gova: ÀKwigu napisati zna~i: ideje koje se u mozgu ~ove~jem stvara-ju metnuti na hartiju... Svaki kwi‘evnik ima svoju tekovinu. Nekije stekne sa ori|inalnosti svojih misli, drugi mukom i trudom ku-pe}i ono {to se od najstarijih vremena nahodi u narodu (neka namza primer slu‘i Vuk). No, pojam Ànapisati„ odnosi se i na tre}islu~aj (...), a to je kad jedan ~ovek iz sli~nih kwiga na stranom je-ziku izvadi pone{to, te sastavi jedno celo, koje posle pod wegovimimenom prodaje. Ovo se ve} ne sme i ne mo‘e zvati tekovina i svo-jina pi{~eva, koji u ovom slu~aju nije ni{ta drugo do prevodilac.ÀNarodna medicina u Srba„ ... skoro je jedinstvena u svom rodu (...).Pokrao je Mili}evi}a i fra-Juki}a, prevode}i potowega sa hrvat-skog, poharao je Vr~evi}a... I, barem da je prepisivao kako treba,

BRATSTVO140

9 Kraq Milan pona{a}e se prema dr \or|evi}u, svom dvorskom lekaru isto tako.Tek {to bi popio propisani mu lek, ve} bi zapa‘ao da ne deluje!

ako ve} izvore nije navodio... A {to se g. Vuka Vr~evi}a ti~e... Ono{to pri~a g. Vr~evi} o sebi uzimqe g. dr Vladan za sve bolesnike;(gre{ku koju Pelagi} ne}e ponoviti!), ono {to radi stari Goroku-}a, veli g. dr Vladan da tako radi ceo narod; ono {to je bilo u Bu-dvi g. dr Vladan pri~a kao op{tu crtu iz narodne medicine. DrVladan se brani da je sistematizovao sirovi materijal koji je bio uVr~evi}a, Juki}a, Mili}evi}a onako razbacan i naslagan bez si-stema ..., ali prizna}e g. dr Vladan da je razlika izme|u sistemati-zirati i napisati. Sve u svemu, neka svako donese svoj sud o ovojbesprimernoj kwi‘evnoj kra|i„10.

Dr \or|evi} se oslawao i na nema~ke pisce. Wima be{e po-nesen i nadahnut. Otkrivawe Sage o Nibelunzima mo‘e se lako do-vesti u vezu s porastom istra‘iva~kih poduhvata i u oblasti nema~-ke narodne medicine, iz istih onih razloga koje je on naveo povo-dom srpske. A navode se danas, od strane istra‘iva~a etnomedici-ne. Otkrivawe srpske usmene ba{tine, i wen odjek {irom Evrope,vodilo je i ovom poduhvatu, a na podsticaj Matice srpske.

Otuda je izostavqawe presporog posla sakupqa~kog, vodilo dr\or|evi}a ka uop{tavawu, {to mu je, ostavi li se po strani mu~nopitawe kwi‘evne kra|e, najkrupniji nedostatak. Jer, ni pojava le-gendarnih narodnih vidara ne govori da je postojala jedinstvenadoktrina. Nisu se u svim krajevima kostolomi i rane le~ili naisti na~in, a ni s jednakim uspesima. Ve{tine su se prenosile skolena na koleno, tvrdi dr \or|evi}, ali je vaqalo da to doka‘e.O me|usobnoj razmeni vidarskih iskustava nije moglo biti ni re-~i. I najneznatniji su svoja Àznawa„ ~uvali kao tajnu, izdaju}i seza samouke.

Proizilazi, ali tek na osnovu upitnika datog na krajukwi‘ice da je i dr \or|evi} postajao svestan svih ovih nedostata-ka. Uop{tavawe, uz sistematizaciju gra|e a po uzoru na univerzi-tetski uxbenik, poslu‘ilo mu je samo za pore|ewa. Srpsku narod-nu medicinu postavio je uz nema~ku, pa zakqu~io da je u pogledu le-~ewa spoqa{wih bolesti srpska boqa. Ali, tu staje. Ne obave{ta-va da Nema~ka jo{ izodavna ima zanatlijsko udru‘ewe svojih hirur-ga nelekara, sistem ispitnih provera, izdavawe diploma da bi sedobila dozvola za rad. Stoga nema~ka narodna medicina nije mora-la da se razvija u tom pravcu. âk obrnuto, bila je prinu|ena na


10 J. N. Petrovi}, Narodna medicina u Srba od dr Vladana \or|evi}a, Pravda, Beo-grad, br. 17. i 19-21. X 1872.

opreznost. Narodnim le~ewem unutra{wih bolesti moglo se, mimovlasti, zaraditi znatno vi{e. Jo{ da je tu svoju sklonost ka hvaqewi-ma ispoqio posle ratova Srbije protiv Turske 1876. i 1877. moglo bise i razumeti. Tada su se u le~ewu ratnih rana, i u Srbiji (Rakovac) iu Crnoj Gori (Ili~kovi}i), narodni vidari ba{ istakli.

Pola veka kasnije \or|evi}ev Àkqu~ni ~ovek„ î~a Dimi-trije iz Para}ina, prikazan je kao {arlatan; izvikani ~udotvoraczbog koga mnogi oslepe{e. Boqe ne}e pro}i ni narodni hirurzivi~ni va|ewu kamena iz be{ike11.

Dr \or|evi} je verovao i glasinama te je zanet uzdizawem sr-ske narodne hirurgije gubio ve} ionako nesigurno tlo. Bio je varo-{ki lekar. Nedostajalo mu je seosko iskustvo, te zapada{e i u po-vr{na obja{wewa. Tvrdio je da je narodna hirurgija boqe razvijenau sto~arskim krajevima, jer tamo{wi svet odli~no poznaje anato-miju ‘ivotiwa, pa je ispadalo da su poqodelci redom — vegeteri-janci!

Be{e rad hvaliti makar i deli} srpske narodne medicine, jertime i svoj rod hvali, a opet mu je kao u~enom doktoru moralo bitijasno ~emu to vodi. Klackav taj wegov stav zastupqen je, neretko, ikod savremenih istra‘iva~a etnomedicine na Balkanu.

Humoralna doktrina ne be{e srpska osobenost, {to dr \or-|evi} s pravom isti~e, ali propu{ta da uka‘e, da je dugo vladalauniverzitetskom medicinom {irom Evrope. Stizala je Àodozgo„;narodnom geniju pripadala je ponajmawe. Pu{tawe krvi be{e naj-~e{}a wena posledica.

Uticaj ove kwi‘ice osta}e neispitan. Zna se da sa Valenti-nim i wegovim upitnikom, niko nije krenuo u narod12. I upitnikje za sebe kwiga, ali o namerama.

BRATSTVO142

11 Dr Milan Jovanovi} — Batut, Nadrilekari — kako varaju, globe i zatiru narod.Neobave{tenom i lakovernom svetu za pouku, Beograd, 1923, str. 115-119.12 Dr Jovan Valenta, zdravstveni prosvetiteq, iskusniji i stariji od dr \or|evi-}a. Ipak je upitnik sa navodno 79 pitawa, jer bilo ih je mnogo vi{e ra~unaju}i ipropratna raspodeqenih u osam poglavqa, bio preop{iran. Ima, naravno, pitawakoja su tada mogla biti postavqena i drugde po Evropi, i u najrazvijenijim wenimdelovima. Mnoga zaslu‘uju pa‘wu jer ukazuju na pravce istra‘ivawa. Na primer:Ima li kod vas doktora, travara, vidara i baba? (...) Ili: Ima li (povodom travara)pojedinih porodica u kojima od vajkada prelazi ovo znawe? Dr‘e li travari ovo zna-we za tajnu? Ima li u va{em kraju baba ili vidara ili ranara koji osobito znaju le-~iti kad ko slomi ili ugane {togod na telu„? U sledu ovih pitawa je ve} sadr‘anasumwa u zapis Vuka Stefanovi}a Karaxi}a da su srpski narodni vidari i travarimahom samouci.

Uticaja je bilo. U svom zdravstveno-prosvetiteqskom listuZdravqe (1878-1882), Batut kao da od po~etka nastoji da izbegne me-todolo{ke mane dr \or|evi}a. Koristio je, to je i prednost peri-odike, protok informacija u oba pravca. Jer, osim odgovora na pi-tawa ~italaca, Batut postavqa svoja13. Tako prikupqa jezi~ku, et-nomedicinsku, etnoeti~ku i etnolo{ku gra|u, ali duboko uveren daje narodna medicina {tetna. Otud je i gromoglasan Pelagi}ev zah-tev da svoje lekare narod bira lakomislen. Ve} po opa‘awima dr\or|evi}a, u~enim lekarima narod ne be{e sklon. Batut u kwiziNadrilekari, to potkrepquje, navode}i da su u Jagodinskom okrugu,krajem pretpro{log veka, ustali ‘iteqi tra‘e}i svojim potpisi-ma da se dopusti rad vidarici koja uspe{no À~upa {arlah iz grla„!

Batut je sledio ali i osporavao dr \or|evi}a (a i delovao po-sle pobede Pasterove nauke), ne samo u Àdetaqima„, kao povodomî~a Dimitrija. Ukazivao je da je narodna medicina trajan izvor nesamo pogre{nog pona{awa, ve} i nadrilekarstva. No, uz wu ne bitrebalo da nestane i narodni jezik; ~ega se dr \or|evi} be{e tekdotakao.

Kwi‘ica dr \or|evi}a (kao i Pelagi}ev Narodni u~iteq)bila je, svakako, poznata dr Lazi Dimitrijevi}u, koji je prve stra-nice svojih zapisa Kako na{ narod ‘ivi {tampao ba{ u \or|evi-}evoj ÀOtaxbini„. I ve} pri letimi~nom pogledu opa‘a se da niDimitrijevi}, kao seoski doktor, nije gubio vreme na upitnike, naanketu. Prihvatio je kwi‘evni pristup, onaj sa prvih desetak stra-nica \or|evi}eve kwi‘ice. Skaz brzih, fotografskih, lekarsko-prirodwa~kih zapa‘awa; no, s posledicama po strukturu.

Kako god bilo Àma|ijski improvizator dr Vladan„ — kako }ega docnije okarakterisati dr Stanojevi} — ispoqi}e i tu svoju oso-binu u kwizi Narodna medicina u Srba. Silna wegova radna ener-gija, erudicija, ne~uvena vidovitost, curiculum vitae od koga se bez-malo muti um, ali i wegovo pa~awe u sve i sva{ta, nave{}e Stano-jevi}a da ga naposletku nazove enciklopedistom i amaterskom pri-


13 ÀKoji su obi~aji u Vas o pokladama oko jela i oko sudova za kuhawe i jelo? Ili:ÀVa{anica (va{ac, va{tica, rujbe) mala ~ibuqica {to nai|e na nozi odozdo (natabanu) pod ko‘om pa svrbi. Pritiskuju ih ugrijanim lu~em i ka‘u da od toga pro-|e ili bar prestane svrbqeti. Kakva je to ~ibuqica i kako dolazi? Ima li je ~estopo narodu i lije~i li se samo tako? Ima li i drugijeh imena„? Qekarska pitawa,Zdravqe, Cetiwe, 1880, br. 1 str. 32.

rodom14 {to je protivure~no. Dr \or|evi} je, obja{wava Stanoje-vi}, Àqubio {irinu a ne dubinu, te jedva da i postoji oblast u ko-ju nije stigao da zakora~i, i tu nadma{i profesionalca„.

Be{e na{ prvi {kolovani lekar-hirurg, ali ne i osnivalachirurgije u Srbiji. A gde je wegovo, do sad jo{ neoceweno, kwi‘ev-no delo, gde ÀOtaxbina„ koju ure|iva{e godinama? Gde je dr \or|e-vi} zakonodavac, istori~ar, politi~ar, gradona~elnik, ministar,dr‘avnik, ambasador, ali i su‘aw...

Dr Stanojevi} je ‘alio {to dr Vladan \or|evi} nije ostaosamo u medicini, kojoj je, ipak, najvi{e dao. Ustalasao je do tadu~mali, a malobrojni, lekarski stale‘. Postao uzor, otac i deda,mnogih potowih poduhvata. Be{e, odista, za ugledawe, ali i neugle-dawe u pone~em, o ~emu svedo~i Narodna medicina u Srba. Iz visi-na se nije moglo s takvom temom, onako ba{ orlovski. Bio je pole-tan ali mu je nedostajao uporan rad. I uz opasne pozajmice kwi‘icaje mogla biti boqa. Ipak ostaje nezaobilazna.

2.RWICA ILI [KRB

Ko je pisac ~lanka sa sigurno{}u se ne mo‘e re}i15 . No re-~it opis i danas stoji:

BRATSTVO144

14 Vladimir Stanojevi}, Istorija srpskog vojnog saniteta & na{e ratno sanitet-sko iskustvo, Beograd, 1925, str. 150.15 ÀZdravqe„. Qekarske pouke narodu. Ure|uje dr Milan Jovanovi} — Batut. Na Ce-tiwu 15. I 1882, II, br. I, str. 5-6 (Fototipsko izdawe 1982). Prvi broj ~asopisaÀZdravqe„ {tampan je latinicom a pet dana kasnije }irilicom, 15. januara 1880. Po-toweg je novosadski ÀJavor„ do~ekao s odu{evqewem, isti~u}i da je Àod sviju na{ihpotreba najve}a i najpre~a zdravqe pojedinca i zdravqe naroda„. A uskoro i hrvat-ski list ÀSmotra„, koji je izlazio u Temi{varu, Àumoqava dr Milana Jovanovi}a —Batuta da izdaje ~asopis i latinicom i pod tim imenom za hrvatsku publiku„. [toiz materijalnih razloga ne be{e, zatim, mogu}e. Cetiwsko ÀZdravqe„ nastavak jesomborskog. ÀList uz saradwu vi{e lekara izdaje i ure|uje dr Milan Jovanovi} —Batut„ . Oba imaju u podnaslovu: ÀZdravqe je sre}a i snaga, a bolest najamnik propa-sti„. Pisac najve}eg broja priloga bio je Batut. Odgonetnuti su jo{: dr KonstantinPei~i} (Pan~evo), dr \or|e Nato{evi} (Novi Sad), dr Radmilo Lazarevi} (Beo-grad), dr Konstantin Rankovi} (Melenci), dr Jovan Stefanovi} Vilovski (Be~). Iu somborskom i u cetiwskom izdawu, ~lanci su potpisivani inicijalima, ali imai nepotpisanih. [to se cetiwskog ti~e, saradnika lekara sa podru~ja Crne Gore ta-da nije bilo. Ipak, pretpostavka da je Batut autorstva pre}utkivao kako bi kod ~i-tala~ke publike (barem u Crnoj Gori) sopisom ÀZdravqe„ stvorio utisak da nije

ÀU za~etku srasta lice dje~je iz vi{e djelova. Dvije stranerazvijaju se podjednako, a kad se sastanu sa sredom sklope lice. Tajred mo‘e gdjekad da omahne. Polovice se razvijaju, ali se u vrijemene stignu, a izme|u wih ostane zjap ili pukotina. Dijete se rodi swome i ve} mu vi{e nikada ne zarasta.

Takijeh pukotina ima naj~e{}e na gorwoj usni (rilici) ina{ ih narod zove r’wa (rnica, hrwica, {krb). Na sred gorwe usni-ce dubok usjek ~ak do pod nos i razi{ao se tako, da se desni vide.Gdjekada je po dva taka usjeka, a me|u wima tek mali komadi} usne,od prilike kao neka resica ili mesnati ro{~i}. Ho}e gdjekada tapukotina da bude ve}a, i onda zahvati ~ak do u nos i ~ak duboko uusta, kroza cijelo nepce. Kad je tako, onda je i u kosti {upqina, teusta i nos nijesu odijeqeni. Rodi li se u nas tako dijete, onda je ru-ga gotova. Svijet zbori od svake ruke, a sama jadna majka ‘eli ro|e-nom svom djetetu smrt. Kao da je ona kriva, ili kao da je dijete zgri-je{ilo, {to se priroda malo preturila i nakazu u~inila.

I jo{ bi se ruga nekako podnijela, da nije te{kijeh muka okotakog djeteta. One dosade najgr|e. Dijete usje~ene usne ne mo‘e dauhvati sisu, ne mo‘e da povu~e mlijeko, ne mo‘e da se prirodno od-hrani. Pa i hrana iz ruke nije mu zgodna i ne mo‘e je, ve} ako te-{kom mukom i svojom i nudiqe svoje. Tegote te dodijaju tako, da jeprosta smrt prema takom jadnom ‘ivotu.

Pa {ta da radi na{ narod s takim djetetom?Ni{ta. Odhrani ga nekako mukom i trudom, da ve} ne ogrije-

{i du{e, a kad dijete poodraste, na teret je i sebi i domu. [to sta-rije, r na mu se sve vi{e razvija i sve je gr|a, pa ve} kad dohvatidoba moma~ko ili djevoja~ko, onda je teret najve}i. Grdan zjap nagorwoj usni ne da mjesta brcima, a iz wega vire zubi kao iz zvije-ra. Je li i nepce provaqeno, onda je jo{ gr|e. Zbor se takome jad-niku ne razumije, a iz pukotine sipa pqunka i bala. Bio momak, bi-la djevojka, te{ko im obojima! U osami od dru{tva omrznu na svi-jet i na sebe, a bi im najgr|a smrt bila milija od ovakoga ‘ivota.

Kad se pustimo u te misli, ~isto nam je milo, {to mo‘emore}i, da je i tu pomo}i. Narod mo‘da ne zna, ali qekarska vje{ti


sam, ne stoji. Bilo mu je stalo do utisaka, da se ~a nevoqnici ne upu}uju ovom ilionom lekaru, jer iz ÀZdravqa„ ne progovara pojedinac, ve} nauka. U woj je mo}. Le-kar je wen izvr{ilac. Ma koji i ma gde bio postupa po wenim pravilima. Kao {toje ÀZdravqe„, ma gde se {tampalo, da li u Somboru da li ’ na Cetiwu.

na u~ini i od te nagrde ~ovjeka, da mu opet ‘ivot omili. Nije togrijeh ovoga ili onoga, nije to kazna bo‘ja, nego prirodan nedosta-tak, koga ruka ~ovje~ja i mo‘e i smije popraviti.

R’wa se vje{tinom qekarskom popravqa i ima slu~ajeva, da setako u~ini kao da je i ne bje{e. Qekari je sijeku i {iju, te od na-grde opet u~ine ~ovjeka. Kako se to radi, ne da se lako nau~iti, aldosta je ako nau~ite to, da ima tome lijeka, i da ga zarad sre}e jed-noga ~ovjeka vaqa svakako potra‘iti.

I ovo vam vaqa znati. R’wa se najboqe sije~e i {ije u sa svi-jem ranom djetinstvu, najboqe na odoj~etu. Dijete je lak{e svladati,a i rane mu najboqe zara{}uju, {to je u ovoj prilici najva‘nije. Netraje nekoliko dana, a djetetu lijepo zamirila usna i tek tanka pru-ga pokazuje, gdje r’wa bje{e. Dijete hvata sisu i napreduje kao i naj-zdravije. Kad odraste jedva mu se o‘iqak pozna. Je li mu{ko, zaklo-ni brcima i ono malo o‘iqka.

Te‘e je s r’wom, koja se prote‘e uza nepce, ali i tu je lijeka.R’wa na samoj usni opravi se lako, brzo i bez straha, ali r’wa kroznepce treba vi{e i muke, i vje{tine i vremena. To vam rekosmo,da ne gledate skr{tenijeh ruku nesre}u, nego da joj tra‘ite pomo}i.Ko tra‘i, na|e, a ne na|e li, ostaje mu lijepa utjeka i jama~no bla-gorodno priznawe, da je u~inio, {to je mogao. Vi{e svojijeh silanikud, a mawe no {to je za wih (u dobru) nikad„.

[ta je mogao da bude ciq ovako smelog ~lanka? Obavestitinevoqnika, wegovu porodicu, da se zapute preko sedam mora i sedamgora, ali gde? U Be~, Padovu, ili jo{ daqe, radi leka, ali po pro-tokolu stare hirurgije, koja re{ava sve, u potezu, ali narkozom jo{nije ovladala? (ÀDijete je lak{e svladati„). Mada ve} u to doba je-ste. Vaqana je, upozorava pisac ~lanka, sasvim sigurno za heloshi-ze (kada je rascepqena samo gorwa usnica). Mada ni danas ne uspe-va uvek, i kod svakog, jednom jedinom operacijom. A gde su varijan-te kada se rascep du‘ tvrdog i mekog nepca pru‘a!?

Uprkos tome, ~lanak nosi va‘nu poruku da dete ro|eno s ta-kvim rascepom Ànije grijeh ovoga ili onoga„. [to je i danas naj-te‘e da se shvati ne samo od {ire okoline, ili naju‘e porodice de-tetove, nego i od strane obave{tene savremene majke, poreklo ano-malije, istinski razlozi wenog nastanka. Niti je mati na sugrebstala, a niti su je ma|ije splele, ni urok nije, a ni bo‘ja kazna, ne-ma krivice ni do matere, a ni do oca, ni do deteta neposredne. Pa,ko je onda tome kriv? Priroda, kazuje pisac ~lanka. (ÀLice se kat-

BRATSTVO146

kada ne sklopi kako treba„). A gre{ku prirode ~ovek mo‘e i ume itreba da ispravi.

Brana Dimitrijevi}


BRATSTVO148

Iz putne bele‘nice

Zabele{ka sa putovawa Mediteranom

ALEKSANDRIJSKA PATRIJAR[IJA

Na aleksandrijskom Korni{u — Misija svetog Save

— Patrijar{ija Crnog kontinenta

Moj prvi susret sa Aleksandrijom dogodio se krajem leta 1950.godine kada sam tamo krenuo jednim na{im trgova~kim brodom izRijeke, preko Trsta, Monfalkonea, Venecije, Latakije u Siriji iBejruta u Libanu. Plovidba je bila izvanredno prijatna: more tiho,a pramac broda sekao je male talase bez onih penu{avih kruna kojese vaqaju sa Istoka na Zapad. Mediteran sa svojim bliskim obala-ma ~ini se kao malo more ~ija je du‘ina u neskladu sa dugom isto-rijom civilizacija koje su ovde nastajale i odumirale.

Posle desetak dana, sa zadr‘avawem broda u usputnim lukamagde se vr{io utovar ili istovar robe, na{li smo se pred Aleksan-drijom — biserom isto~nog Sredozemqa. Stali smo na prili~nojudaqenosti od luke, ~ekaju}i pilota lokalne kapetanije da nas do-vede do gata provla~e}i brod kroz pli}ak, nadomak afri~ke obaleu delu delte Nila koji svoj plodonosni muq rasipa po morskom dnudozvoqavaju}i samo brodovima plitkog gaza da uplovqavaju u lukubez pomo}i pilota.

Kona~no stupam na tlo Afrike, sav ushi}en i radoznao da{to pre zakora~im ulicama Aleksandrije. To je vreme kada je Egip-

tom vladao kraq Faruk, ne ba{ omiqeni vlastodr‘ac ovog siroma-{nog naroda felaha i malobrojnih radnika.

Egipatski bogata{i, vladaju}a klasa, okupqeni oko Farukauglavnom su se nalazili u Evropi, izbegavaju}i nesnosne vru}ineletwih meseci.

I kasnijih godina ponovo sam navra}ao u Aleksandriju. Jula1952. godine boravio sam tamo sa na{om novinarskom delegacijomkoja je do{la u jednonedeqnu posetu egipatskoj novinarskoj organi-zaciji. Stigli smo u ovu prijateqsku zemqu neposredno posledr‘avnog udara kada je vlast preuzela grupa mladih oficira na ~e-lu sa pukovnikom Gamalom Abdelom Naserom. Ve} pri prvom susre-tu on je izrazio ‘equ da budemo gosti koji }e ga narednih mesec da-na pratiti na wegovom putovawu po zemqi u kojoj je kod narodau‘ivao velike simpatije. Wegovi vatreni govori u Luksoru, Asua-nu, Nag Hamadiju, Aleksandriji i drugim mestima bili su danisvetkovine. Tada sam stekao i prva saznawa o patrijar{iji koju samkasnije posetio borave}i ovde kao specijalni dopisnik Radio Be-ograda vi{e od mesec dana.

Mnogo godina kasnije, po~etkom osamdesetih, obreo sam se na~uvenom aleksandrijskom Korni{u, aveniji dugoj dvadesetak kilo-metara koja le‘i na samoj obali mora. Tu se u nedogled pru‘aju ve-lelepne palate ~ije dowe delove fasada zaklawaju redovi palmi igusti busenovi ru‘a puzavica.

Prolazim kraj kafanica za ~ijim stolovima sede gosti izsvih krajeva sveta. Pored arapskog, mogao se ~uti francuski, engle-ski, italijanski, a ~esto i gr~ki jezik. Gr~ka zajednica je nekadaovde bila najbrojnika. Grci su vezani za ovaj grad ne samo zato {toga je osnovao jedan ~uveni Grk, Aleksandar Veliki, ve} i zbog reli-gije. Aleksandrija je jo{ od prvog veka bila sedi{te ~uvene Patri-jar{ije koju je osnovao apostol Marko. Kasnije, Grci su se oprede-lili za pravoslavqe, zajedno sa lokalnim egipatskim Koptima. Do-godilo se to daleke 1204. godine kada je do{lo do sukoba isto~nog(Vizantijskog) i zapadnog (Rimskog), odnosno Latinskog carstva.Iste godine krsta{i su zauzeli Carigrad i nastojali da pod svojuvlast podvedu patrijar{ije u Nikeji, Jerusalimu i Aleksandriji.Wihovo Latinsko carstvo je bilo kratkog veka i prestalo da posto-ji 1261. godine, kada su u sna‘nom prodoru nikejskog cara Vizan-tinci povratili Carigrad i time okon~ali nasilnu podelu Vizan-tije.

BRATSTVO150

Pred jednim kafe-barom na Korni{u sre}em na{eg zemqaka.@ivi ovde sa ocem, majkom i bra}om. Igra omiqenu igru trik-trak saprijateqem iz koptske zajednice. Ka‘em mu: ÀSigurno je potrebna do-bra koncentracija i razmi{qawe da bi se pobedio protivnik„.

On me posmatra preko levog ramena, a lice mu se razvuklo udiskretan osmejak: ÀSvaka koncentracija voqe istiskuje ‘ivot. Tomu do|e kao Arhimedov zakon. Mi to ne radimo. Ovo je zabava. Re-laksacija i odmor!„

]utim dok me na{ zemqak posmatra. Nestao mu onaj osmeh okousana. Ka‘e mi: ÀTe{ko je boriti se sa ‘eqom svog srca koje dobi-ja sve {to ‘eli, a pla}a du{om!„ Razgovor se prenosi na Aleksan-drijsku patrijar{iju, nadaleko ~uvenu biblioteku i na patrijarhekoji su o~uvali pravoslavqe u ovom delu Mediterana i pro{iriliga na dobar deo isto~ne i centralne Afrike. Moj sagovornik kao daje ~itao moje misli i sa posebnim zadovoqstvom predlo‘i da meprovede kroz kompleks Patrijar{ije i upozna s jednim gr~kim sve-{tenikom, veoma obrazovanim, koji ima mnoga saznawa o ‘ivotugr~ke i koptske zajednice.

Idemo Korni{om prema Patrijar{iji, posmatraju}i feluke1

kako promi~u kraj obale natovarene velikim balama pamuka. Topaovazduh su{i usne, sluzoko‘u nosa i izaziva svrab u o~ima. S vre-mena na vreme izmewamo po koju re~ dok nas uskovitlani pesak saplo~nika ne obavije i natera da rukama prekrijemo lice. Prizna-jem samom sebi da nas je obojicu pro‘ela du{evna posustalost. Ve-tar duva jo{ ja~e i di‘e svu pra{inu i pesak sa plo~nika, sve dovisokih krovova ~etvorospratnica ovog {etali{ta-avenije. I, kaoposledwi trzaj, odnosi svu naslagu peska i pra{ina prema talasa-stim dinama pustiwe na domaku Aleksandrije.

U dvori{tu Patrijar{ije, sede}i na stolici sa novinama uruci, ~ekao nas je prijateq na{eg zemqaka. Po{to je stalo‘eno sa-slu{ao {ta je podru~je mog interesovawa, on mi postavi nekolikopitawa a zatim sa izvesnim pijetetom pomenu ime mitropolita ke-nijskog Makariosa Tiliridisa sa kojim se nedavno sastao i razgo-varao. Sa velikim interesovawem sam slu{ao wegovo izlagawe oistorijatu Patrijar{ije, dok je polako iznosio podatke. Ipak, ni-sam uspeo sve da zabele‘im jer sam, slu{aju}i ga, istovremeno u ma-{ti poku{avao da stvorim sliku vremena o kojem je bila re~. Hri-

ALEKSANDRIJSKA PATRIJAR[IJA 151

1 Feluke — mali, obalski brodovi Egip}ana kojima prenose robu. Koriste se i zaplovidbu Nilom.

}anstvo je prodrlo u oblast Aleksandrije veoma rano, na samom po-~etku prvog milenijuma. Ono {to je najzanimqivije jeste to da je ve-liki broj Jevreja prilazio Grcima koji su preneli hri{}anstvo izEvrope na tlo Severne Afrike. Vezivawe zna~ajnog broja Jevreja zahri{}anstvo dovelo je i do me{awa razli~itih kultura u ovom pod-ru~ju. U takvom ambijentu delovao je apostol Marko, prvi patrijarhAleksandrijske patrijar{ije. Brzo {irewe hri{}anstva u prvom idrugom veku dogodilo se ne samo u Egiptu i na zapadu, u Libiji, ve}je zahvatilo i jug, Sudan i Etiopiju, gde je podignut ~uveni mana-stir Lalibela. Iz Etiopije je hri{}anska vera do{la sve do Nubi-je i Jemena na isto~noj obali Crvenog mora. U vekovima koji suusledili, Aleksandrija je dobijala na ugledu. âk ni cepawe Vizan-tijskog carstva nije umawilo {irewe pravoslavnog hri{}anstva,pre svega u Egiptu i Etiopiji.

U tre}em veku postoje, me|utim, sve uo~qivije neslagaweEgip}ana i Grka. Obe zajednice postale su svesne da ni zajedni~kahri{}anska pravoslavna vera nije dovoqna za su‘ivot u harmoniji.U to vreme rimski katolici po~iwu da podi‘u svoje hramove i u~i-li{ta, pa su se Egip}ani na{li u nedoumici, jer nisu ‘eleli pri-kqu~ewe ni katolicima, ali ni gr~kim pravoslavcima. Zadr‘ava-ju}i pravoslavno u~ewe, oni osnivaju koptsku crkvu u kojoj se oku-pqa najve}i broj Egip}ana. Razvija se posebna, koptska kultura, a uhramovima se slu‘i posebna verzija hri{}anske liturgije.

Aleksandrija je sa novim milenijumom postala mesto novihideja koje su se na{le u sukobu sa onima koje su bile propovedanepre hri{}anske ere.

Korak po korak, novo se probijalo ne ba{ lako i bez ‘rtava.Otvarani su centri umetnosti, organizovane teolo{ke propovedi onovoj veri — hri{}anstvu. Duh qubavi i mira je zahvatio ovaj grad.Novo je dovelo i do ra|awa jeresi. Tako se pojavio gnosticizam, od-nosno ‘eqa za povratkom na staro, odnosno za pomirewe sa drev-nim gr~kim teorijama o ‘ivotu. Pobornik starog bio je izvesni Ba-silidis, dok je nove ideje zagovarao veliki broj mladih. Basilidi-sa je podr‘avao Valentius, sposoban i vredan propovednik. Uvidev-{i veoma brzo, me|utim, da su izgledi na uspeh veoma mali, on na-pu{ta Basilidisa i odlazi u Rim gde zauzima istaknuto mesto me-|u onima koji dovode gnosticizam do novih podela — u {kole mi-{qewa Istoka i Zapada. Sve ovo vredno je spomena kako bi se bo-qe sagledao razvoj koji je doveo do izdvajawa Egip}ana i stvarawakoptske crkve. Zbog toga je jedan od najve}ih problema Aleksandrij-

BRATSTVO152

ske crkve bio odnos gr~kih pravoslavaca sa egipatskim hri{}ani-ma, odnosno nastojawe da se zaustavi odliv vernika.

Razgovor u porti Patrijar{ije trajao je sve dok nije po~elo dase smrkava.

Ponovo sam na ulici. Kre}em se ka trgu na kome je velikispomenik Mohameda Alija na kowu, ulica Fuad sa svojim pra{wa-vim plo~nicima deluje nekako provincijski. Odlu~ih se da popi-jem ~aj u jednom malom kafe baru. Ovde ~aj slu‘e u malim uskim ~a-{ama sa dr{kom. Ose}am ukus mente pome{an sa indijskim ~ajem.Prija mi. Jutarwi zraci sunca obasjavaju zid nasuprot krevetu. Uhodniku hotela ~uje se galama prido{lih turista: grupa Francuza,verovatno profesora sredwih {kola sa svojim u~enicima. [ta li}e im pri~ati? Verovatno istoriju o tome kako je Pariz izgubioEgipat i Suecki kanal, koji je izgradio wihov zemqak FerdinandLeseps. Da li ova generacija ose}a jo{ uvek nostalgiju za tim vre-menima?

Posle doru~ka ‘urim ka kompleksu patrijar{ijskih zgrada dabih nastavio ju~era{wi razgovor sa bogoslovom. Pritom sam sve-stan da to i nije bio pravi razgovor, nego vi{e izlagawe, odnosnopravo predavawe vrsnog teologa.

Iskoristio sam predah, dok je svodio svoje misli, da ga upi-tam da li mu je ne{to poznato o boravku srpskog arhiepiskopa iprosvetiteqa svetog Save i wegovim misijama u Aleksandriji i pomanastirima na Sinaji. Kao da je o~ekivao ovo pitawe. Spremno jeodgovorio da bi se ne{to verovatno moglo na}i u manastirima, alida su arhive Patrijar{ije u vi{e navrata spaqivane, odnosno de-lile sudbinu svoje prethodnice, ~uvene Aleksandrijske biblioteke.

Piju}i kafu dok se on udaqio da obavi neki posao u patri-jar{iji, setio sam se da sam sli~an odgovor dobio i u Jerusalim-skoj Patrijar{iji, koju sam tako|e posetio prilikom putovawa pozemqama Levanta.

Sedim i razmi{qam o Savinim misijama. Mnogo stvari se tuizgubilo u ponoru vremena i doga|aja.

Poznati bogoslov Dimitrije Vitkovi} ulo‘io je veliki na-por da bi otkrio ta~nost tvrdwi monaha Domentijana i Teodosijakoji su pisali o boravku svetog Save na ovim prostorima, iako nijedan od wih dvojice nije bio wegov saputnik.

Pozivaju}i se na Domentijana, Vitkovi} pi{e da je sveti Sa-va od Aleksandrijskog patrijarha dobio vodi~e za obilazak Egiptai manastira na Sinajskom poluostrvu. Vodi~i su, kako se navodi,


posebno bili korisni za obilazak pustiwskih naseobina zapadnood Aleksandrije — Livije i Mareote 1228. godine.

Vitkovi} je, me|utim, prona{ao i neke propuste i neta~no-sti kod Domentijana, posebno kada se radi o geografskom polo‘ajumesta koje je, navodno, posetio sveti Sava.

Sve te i druge rasprave i tvrdwe i danas ostaju bez nau~neosnove, odnosno preostaje zadatak da se obave nova, detaqnaistra‘ivawa. Takozvana nova Jugoslavija u drugoj polovini dvade-setog veka nije bila za to zainteresovana, niti je podr‘avala napo-re koji su se u tom pravcu preduzimali pre Drugog svetskog rata. Za-to smo i dan danas u tom pogledu tamo negde gde se stalo 1941. godi-ne.

Kada se na vratima ponovo pojavio moj sagovornik bogoslov,bio sam u dilemi: da li bi bilo korisno jo{ jednom povesti razgo-vor o misijama svetog Save? Na pre~ac sam doneo odluku da odusta-nem, jer da je ne{to vi{e znao, svakako bi mi rekao.

Umesto toga, ~uo sam novi deo bogate istorije ovog kraja Vi-zantija je u vi{e navrata u toku osmog, devetog i desetog veka poku-{avala da ovlada Egiptom. Svi poku{aji zavr{ili su se bez uspe-ha.

Aleksandrijska crkva je u sredwem veku gotovo sto godinaprolazila kroz nebrojene te{ko}e. Pravoslavni Grci nisu se ni-kako mirili sa idejom da prihvate Arape za svoje gospodare. [to seti~e egipatskih Kopta oni su gajili izvestan optimizam u to vre-me i nastojali da se na neki na~in pribli‘e arapskim vlastodr-{cima, mada su, istovremeno, sa razlogom gajili mnoge sumwe i ne-poverewe u wihov korektan odnos.

Na ~elu Aleksandrijske patrijar{ije nalazio se u to vremepatrijarh Kosmas (727-787) koji je bogatim darovima nastojao daodobrovoqi kalifu Hi{ama ne bi li se povratile konfiskovanecrkve gr~kih pravoslavaca, kao i one koje su preuzeli Kopti. Pa-trijar{ija je od ve}eg broja hramova spala samo na jedan — crkvuSvetog Marka. Broj pravoslavaca je opao sa tri stotine hiqada nasto hiqada. Patrijarh je provodio vi{e vremena u manatiru SveteKatarine na Sinaji ili u Konstatinopoqu /Carigradu/, nego u ovomsedi{tu.

U 16. veku Patrijar{ija je zapala u velike finansijske te-{ko}e tako da se patrijarh morao obratiti Rusiji za pomo}.

Moj sagovornik je sa o~itim zadovoqstvom konstatovao da suruski car i moskovski patrijarh uvek pozitivno odgovarali na sve

BRATSTVO154

zahteve Aleksandrijske patrijar{ije. Zahvaquju}i ruskoj pomo}i,mnoge crkve i manastiri bili su obnovqeni. Poseban deo ruske po-mo}i bio je dodeqen restauraciji ikona i obnovi gra|evinske kon-strukcije crkve Svetog Marka. I decenijama kasnije, kad god je Pa-trijar{ija zapadala u te{ko}e, mogla je da ra~una na pomo} Moskve,koja je odr‘avala prisnu saradwu sa Patrijar{ijom u Aleksandri-ji.

Jedan od najuspe{nijih patrijaraha 18. veka bio je Mateos, ro-dom sa ostrva Andros (1746-1765). On je unapredio unutra{we orga-nizaciono ure|ewe Patrijar{ije. Zalagao se za ja~awe pozicijeprestonih episkopa, {irio kulturu me|u sve{tenicima upu}uju}iih na {kolovawe u inostranstvo. Bio je protivnik me{ovitih bra-kova, {to mu je zamerano od strane pojedinih evropskih vlada. Po-sebnu pa‘wu poklawao je vezama sa etiopskim pravoslavcima {a-qu}i misionare u centar etiopskog crkvenog i manastirskog ‘ivo-ta — Lalibelu kraj jezera Tane.

U jednom trenutku u~inilo mi se da sam primetio umor kodmog sagovornika. Ustao je sa stolice i po~eo da {eta dvori{tem:tra‘io je predah ili sabirao svoje misli da bi ih onda, kao prova-la oblaka, izru~io sa zami{qene katedre.

Dvojica patrijaraha iz osamnaestog stole}a ostali su zapam-}eni po brizi za obnovu Aleksandrijske biblioteke. Bili su toPartenios Drugi (1788-1805) i Teofilos Drugi (1805-1825). Teofi-los se, pored toga, dosta anga‘ovao na podizawu bolnica i {kola.Wihov posao je zatim nastavio u 19. veku Jeroteos Prvi (1825-1845).Daqu modernizaciju u gr~koj zajednici nastavio je patrijarh Jero-teos Drugi (1847-1858).

Zanimqivo je da moj sagovornik nije poklawao ve}u pa‘wuvlastima egipatske pro{losti. Tu i tamo je govorio o arapskoj iturskoj vladavini. Ono {to je posebno zanimqivo u spletu istorij-skih zbivawa jeste rivalstvo Engleske i Francuske oko Egipta, ko-je je zapo~elo kada se krajem 18. veka sa svojom ratnom flotom is-pred aleksandrijske luke na{ao Napoleon Bonaparta. Pohod Napo-leona bio je rezultat dugo pripremanog plana. Me|utim, kod Abuki-ra britanski admiral Nelson odr‘ao je lekciju ambicioznomFrancuzu i dokazao mu da se Egiptom ne mo‘e vladati ako se ne vla-da morem — a kao dokaz za to bila je — engleska flota. Vlast nadEgiptom bila je ‘ivotna potreba Londona, kako bi se obezbedio po-morski put za Indiju, pogotovo onda kada je Francuz FerdinandLeseps prokopao Suecki kanal i u~inio plovidbu za Indiju preko


rta Dobre Nade nepotrebnom. Britanija je ovim potezom u~vrstilasvoj imperijalni put London-Gibraltar-Malta-Suec-moreuz Bab elMandeb kraj Adena, sve do luke u Bombaju. Egipat se oslobodio bri-tanske uprave tek dolaskom Nasera. U periodu britanske admini-stracije veliku korist je izvukla katoli~ka crkva, dok su pravo-slavci i Kopti sa dosta problema sa~uvali svoju poziciju.

To je bio i kraj pri~e bogoslova. Posmatrali smo jedan dru-gog bez re~i. Moj pogled je lutao po fasadama zgrada koje su nasokru‘ivale. Zahvalio sam mu se na vremenu koje mi je posvetio ka-ko bih do{ao do {irih saznawa o pro{losti Aleksandrijske pa-trijar{ije. Pre nego {to sam se pozdravio, on mi je poklonio bi-ografiju jednog monaha za kojeg je jo{ tada, skoro ~etvrt veka rani-je, predvideo da bi jednom mogao biti izabran za patrijarha.

Tada na tu prognozu nisam obratio ve}u pa‘wu, ali se wego-vo proro~anstvo ostvarilo 9. oktobra 2004. godine kada je sveti si-nod, pod imenom Teodoros Drugi, izabrao tog crkvenog velikodo-stojnika za novog patrijarha svih pravoslavaca Egipta i cele Afri-ke. Wegovo kr{teno ime bilo je Nikola Horeflakis. Ro|en je naostrvu Kritu 1954. godine, zna~i posle mog prvog dolaska u Alek-sandriju. Zakalu|erio se u manastiru Agaratoa na Kritu. Ka‘u da jeveoma obrazovan i tolerantan prema razli~itim religijama, ideo-lo{kim opredeqewima i qudima razli~itog stepena obrazovawa.

∗ ∗ ∗

U spokoju tihe aleksandrijske ve~eri ostala mi je tad jednapraznina: nisam uspeo da doku~im ne{to vi{e o boravku svetog Sa-ve u ovom mediteranskom gradu-luci. I dok sam prolazio uskimulicama prepunim sveta, slu{aju}i razli~ite jezike, imao sam‘equ za nekim mirnim kutkom u kome bi sredio svoje ju~era{we idana{we utiske. U malom parku trga ispred hotela ÀSemiramiz„na{ao sam praznu kamenu klupu. Sede}i, sa pogledom uprtim ka mo-ru na ~ijoj su se povr{ini vaqali talasi sa jedva vidqivom belomkrunom pene, razmi{qao sam — mi nismo dovoqno bogati, nitisna‘ni da bi na~inili izbor i anga‘ovali i druge da nam pomog-nu u istra‘ivawu misije na{eg sveca koji je za ‘ivota svojim de-lom stekao prijateqe u ~itavom prostoru Isto~nog Mediterana iLevanta.

BRATSTVO156

Negde pred Drugi svetski rat profesor Beogradskog univer-ziteta istori~ar Stanoje Stanojevi} objavio je istoriju Vizantije iSrba. Pi{u}i o misijama svetog Save, on se osvrnuo i na usluge ko-je je svetiteq ~inio susedima. Tako sam saznao i razlog zbog kojeg jesveti Sava putovao ovim prostorima. On je, naime, odgovorio namolbu bugarskog cara Asena koji je ‘eleo da u svojoj dr‘avi, koja setada protezala od Crnog pa do Jadranskog mora, ima i nezavisnu cr-kvu sa obnovqenom patrijar{ijom. Za to su bila potrebna prizna-wa trojice najva‘nijih patrijaraha — vaseqenskog (carigradskog),aleksandrijskog i jerusalimskog. Sava se prihvatio te delikatnemisije, da u Asenovo ime poseti svu trojicu patrijaraha i uveri ihda se saglase i priznaju pravo Bugarskoj na obnavqawe patrijar{i-je. Wegova va‘na diplomatska misija okon~ala se punim uspehom,ali malo materijalnih tragova ima da bi se na wegovo delo bacilajo{ ja~a svetlost.

∗ ∗ ∗

Sutradan posle doru~ka vra}am se u sobu da spakujem stvari zapovratak. Izlazim na balkon da jo{ jednom udahnem vazduh koji do-lazi sa mora. Ose}am izvesnu tugu {to napu{tam ovaj grad. Za{to?Kasnije se ispostavilo da je to bilo posledwe na{e vi|ewe poslebar desetak mojih poseta Aleksandriji u tri decenije...

Tako je ostalo zapisano u bele‘nici u kojoj su se na{li po-daci, utisci i razmi{qawa o ovim susretima sa istorijom. Tu je imoj poku{aj da pru‘im skroman doprinos rasvetqavawu jedne epi-zode u bogatom opusu na{eg sveca. I kada se ovih dana ponovo vra-}am na to, gledaju}i po‘utele listove koje sam nekad ispisao, uve-ren sam da su potrebni novi napori, nove ‘eqe i novi qudi da sepopune beline u na{oj pro{losti i pravilno sagleda i vrednujena{ doprinos pravoslavqu i saradwi me|u pravoslavnim narodi-ma.

Mladen Gavrilovi}


BRATSTVO158

Panorama Aleksandrije

SRPSKA DRU[TVA U DUBROVNIKU

U drugoj polovini 19. veka centar primorskih Srba bio je Du-brovnik. Kwi‘evni ~asopis ÀSlovinac„ koji je izlazio od 1878. do1884. g. bio je ~asopis Àslovinskog„ pokreta. U redakciji ~asopisabili su Niko i Medo (Orsat) Puci}, Luko Zore, Ivan Stojanovi},Marko Car, Jovan Sunde~i} i Mate Vodopi}. Prvi srpski list uDubrovniku ÀGu{terica„ izlazio je 1882/83 g. Posle ÀGu{terice„novine dubrova~kih Srba bile su list ÀGlas Dubrova~ki„ (1885/86),ÀDubrovnik„ (osnovan 1892), kalendar-almanah ÀDubrovnik„ (osno-van 1897) i ~asopis ÀSr|„ (osnovan 1902). ÀGu{tericu„ i ÀGlas Du-brova~ki„ ure|ivao je Nik{a Matov Gradi. List Srpske narodnestranke na Primorju ÀDubrovnik„ ure|ivao je posle Vuka Vr~evi}akwi‘evnik Antun Fabris od 1895. do svoje smrti 19041. Ure|ivaoje tako|e kalendar ÀDubrovnik„, ÀSr|„ i izdawa Srpske dubrova~-ke biblioteke.

Nacionalni rad primorskih Srba odvijao se preko prosvet-nih i privrednih dru{tava. Dru{tva su okupqala Srbe katoli~kei pravoslavne vere. Srpsko bratstvo, osnovano 1897. trudilo se dacelokupni javni ‘ivot Srba koncentri{e u jedinstvenoj organiza-ciji i na politi~koj osnovi. Austrijske vlasti su Srpsko bratstvozabranile 1899. godine.

Na skup{tini u Kninu, 20. i 21. oktobra 1901. godine, sasta-li su se poslanici, op{tinski na~elnici, sve{tenici, u~iteqi,zanatlije, trgovci i vi|eniji seqaci primorskih Srba i osnovaliprosvetno-privredno dru{tvo ÀSrpska zora„. Najzaslu‘niji za

1 Izabrani ~lanci Antuna Fabrisa, sakupio i predgovor napisao dr H. Bari}, Iz-dawe ÀDubrovnik„ Beograd, 1940, str. XI.

osnivawe dru{tva bio je Antun Fabris. Novo dru{tvo je posle is-kustva sa Srpskim bratstvom odvojilo prosvetnoprivredni rad odpolitike. Na skup{tini u Dubrovniku, 9. maja 1902. usvojena supravila dru{tva i izabrana uprava pod predsedni{tvom Mateja[ari}a, apotekara iz Dubrovnika. U tu su upravu, koja je imala 16~lanova, u{li najugledniji Srbi sa Primorja. Ustanovqeni suPododbori Srpske zore u mestima gde je bilo najmawe 30 ~lanova.Sedi{te dru{tva bilo je u Dubrovniku. Rad dru{tva kretao se u dvapravca. S jedne strane radilo se na unapre|ewu privrede, a sa dru-ge na podizawu op{te prosve}enosti primorskih Srba. Taj dvostru-ki rad razvijao se uporedo, preplitao se i dopuwavao, kako su tozahtevale potrebe naroda i omogu}avale lokalne prilike na terenu.

Da bi unapredila privredu Srpska zora je podsticala osni-vawe zemqoradni~kih zadruga po selima i {tedionica po gradovi-ma. Na ~elu pokreta za osnivawe zadruga bili su Srbi Dubrov~ani,dr. Rudolf Sardeli}, Matej [ari} i Luko markiz Bona. Prva Srp-ska zemqoradni~ka zadruga na Primorju osnovana je 1902. godine uBoki Kotorskoj u selu Kamenari. U prvoj polovini 1904. osnovanesu zemqoradni~ke zadruge u Glavati}u, Glavatima, Prijeradima,Mokrinama i Orahovcu (u Boki Kotorskoj); u \evrskama i Kista-wima (u Severnoj Dalmaciji). Ukupno su do 1914. u Dalmaciji osno-vane 42 zemqoradni~ke zadruge, 2 ribarske zadruge (Bao{i} i Sv.Stefan) i 3 uqarske zadruge. Uz pomo} Srpske banke iz Zagreba iwenog prokuriste Stevana Kramate osnivane su {tedionice: Srp-ska boke{ka {tedionica u Kotoru 1901, Srpske {tedionice u Za-dru i Dubrovniku 1902. Na inicijativu Srpske zore osnovan je1905. Savez srpskih privrednih zadruga na Primorju sa sedi{tem uDubrovniku. Prvi zbor srpskih zadruga na Primorju odr‘an je 7.avgusta 1908. u Dubrovniku. Na wemu je u~estvovalo izaslanstvo za-drugarstva iz Srbije na ~elu sa Mihailom Avramovi}em, tvorcemzemqoradni~kog zadrugarstva u Srbiji.

Uporedo sa radom na {irewu srpskoga zadru‘nog pokretaSrpska zora je po selima delila poqoprivredne alate, plavi kamen,ve{ta~ko |ubrivo i semewe deteline. Radi semewa i gladnih godi-na seqacima je preporu~ivala ustanovu Zadru‘nih ambara. Na ini-cijativu Saveza srpskih privrednih zadruga osnovana je 1909. u Du-brovniku Centralna kasa srpskih privrednih zadruga na Primorju.Savez srpskih privrednih zadruga je zajedno sa srpskim kreditnimzadrugama i {tedionicama iz Zadra, Dubrovnika, Kotora, Budve,Herceg-Novog, Risna, Knina, Kistawa, Skradina i Srpskom cen-

BRATSTVO160

tralnom bankom za Bosnu i Hercegovinu 1913. osnovao Srpsku cen-tralnu banku za Primorje u Dubrovniku. Banka je preuzela aktivu ipasivu Centralne kase.

Srpska zora davala je pomo} i stipendije siroma{nim u~eni-cima. Najve}i deo prihoda Srpske zore i{ao je na stipendiraweu~enika u Mu{koj u~iteqskoj {koli u Zadru i u~enica u @enskoju~iteqskoj {koli u Dubrovniku. Za {kolsku 1913/14. godinu Srp-ska zora odredila je 12.300 kruna za {kolovawe 33 u~iteqska pri-pravnika i pripravnice2. Preko Srpskog privrednog dru{tvaÀPrivrednik„ iz Zagreba slati su siroma{ni u~enici na u~ewe za-nata. Od 1907. izlazio je dva puta mese~no list ÀSrpska Zora„ Àzaprosvetu i privredu„, koji je dospeo i u najzaba~enije srpsko selona Primorju. Urednik ÀSrpske Zore„ bio je u~iteq Nikola Brki}.Glavni poslovo|a u dru{tvu Srpska zora i urednik ÀSrpske Zore„1914. bio je Mita Pu{ibrk. Za kurseve opismewavawa Srpska zoradavala je besplatno svoje bukvare sa ~itankom. Kod svake zemqorad-ni~ke zadruge osnivala je Zadru‘nu biblioteku a u gradovima Na-rodne kwi‘nice. Kwi‘nice su redovno dobijale listove ÀSrpskaZora„, ÀPrivrednik„ i kalendar ÀSrpska Zora„. Pomagala je radsrpskih peva~kih dru{tava: ÀJedinstva„ (osnovan 1839) u Kotoru,ÀBranka„ u Zadru, ÀSrbadije„ u [ibeniku i ÀSloge„ (osnovane1874) u Dubrovniku. Tako|e pomagala je rad srpske muzike u Dubrov-niku (Dubrova~ka Gra|anska muzika) u Kninu. U prosvetnom raduSrpska zora sara|ivala je sa Dobrotvornim zadrugama Srpkiwa uDubrovniku, Kninu, Zadru... Rad Srpske zore omogu}avali su dopri-nosi ÀVidovdanskog darka„; redovnih ~lanova, utemeqiva~a i do-brotvora, prilozi prigodom narodnih i privatnih sve~anosti iproslava; srpskih op{tina; prihodi od artikala koje je sama izda-vala.

Matica Srpska osnovana je 1909. kao zadu‘bina trgovca Kon-stantina Vu~kovi}a. Upravu Matice sa~iwavalo je Tutorstvo srp-sko-pravoslavne crkvene op{tine u Dubrovniku. Sekretar Maticebio je dr.Frano Kuli{i}. Ciq Matice bio je: 1) izdavawe srpskihkwiga iskqu~ivo }irilicom, 2) nagra|ivawe kwiga i ~lanaka, 3){irewe izdatih i nagra|enih kwiga, 4) osnivawe biblioteke, 5)pomagawe {kolskih ustanova i u~enika3. Izdavala je kwige srpskih

SRPSKA DRU[TVA U DUBROVNIKU 161

2 Soko, Wujork, 1913, 9, str. 222.3 Unutra{wi pravilnik Matice Srpske u Dubrovniku, str. 24; Marko Car, Na{ePrimorje, Izdawe Matice Srpske u Dubrovniku, Srpska Dubrova~ka [tamparija,Dubrovnik, 1910, Kwiga 1.

pisaca Iva ]ipika, Danila Petranovi}a, Iva Vojnovi}a i drugih.Sa Maticom Srpska zora dobila je sna‘nu pomo}nicu za podizaweprosvete primorskih Srba. U aprilu 1912. Ivo Vojnovi} posetio jeBeograd. Na povratku iz Beograda u Zagreb izjavio je dopisnikuÀRije~kog novog lista„: À... Vratio sam se u svoju ku}u. Vojnovi}i su‘ivjeli i umirali slavom i tugom Srbije... do{ao sam i ja, pa mise ~inilo kao da nisam nig|e drug|e bio. Ta iz Dubrovnika do Be-ograda nema nego skok prostora, — a tradicije historije i obi~ajasu jo{ sve ‘ive. Ta koliko sam dragih Dubrov~ana na{ao! I sjenavelikog Orsata Puci}a {etala se sa mnom po Kalimegdanu i po Te-razijama. Imao sam wegove pjesme u ruci, pa ~itao i gledao — i ra-zumio sve... Bog me htio nadariti za sve pregarawe ‘ivota, pokazu-ju} mi zemqu obe}awa!„4.

Zalagawem pregalaca oko Srpske zore osnivana su gimnasti~-ko-trezvewa~ka dru{tva. Osnivawe gimnasti~kih dru{tava bio jenovi vid zajedni~kog rada pregalaca i omladine u borbi za ujedi-wewe srpskog naroda. U ]esarovini prva gimnasti~ka dru{tvaosnovana su 1903. Obili} u Mostaru i Srpski Soko u SremskimKarlovcima. Obili} je osnovan po ugledu na vite{ka dru{tva Du-{an Silni u Srbiji. Prva dru{tva na Primorju osnovana su 1907g., Srpsko gimnasti~ko dru{tvo ÀDu{an Silni„ u Dbrovniku iSrpski Soko u Risnu. Na ~elu ÀDu{ana Silnog„ bio je Mate Gra-di}, vlasnika Srpske {tamparije u Dubrovniku, a na ~elu Srpskogsokola kapetan Aleksandar Vidovi}. Du{an Silni okupio je preko100 ~lanova. U po~etku dru{tvene prostorije i ve‘baonica bile susme{tene u zgradama stare{ine Gradi}, vlasnik Srpske {tampari-je u dubrovniku, a na ~elu Srpskog sokola kapetan Aleksandar Vi-dovi}. Du{an Silni okupio je preko 100 ~lanova. U po~etku dru-{tvene prostorije i ve‘baonica bile su sme{tene u zgradama sta-re{ine Gradi}a na Pilama. Vite{ko vaspitawe bilo je istovreme-no telesno, moralno i narodnosno vaspitawe. U upravi dru{tva bi-li su 1910. g. starje{ina dr Mato Gradi}, podstarje{ina Ivo [u-bert, tajnici D. Pu{ibrk i D. Marinovi}, ekonom \. Mari}, bla-gajnik Jovica L. Perovi}, zamjenici odborni~ki Kristo P. Do-minkovi}, urednik lista ÀDubrovnik„, i M. Mili{i}, barjaktarErmene|ildo Job i zamenik Vlaho Ragu‘5. Zalagawem stare{ine

BRATSTVO162

4 S. Roca, Veze Dalmacije sa Beogradom i Srbijom, Beogradske Op{tinske Novine,Beograd, 1940, br. 7-8, Juli-Avgust, str. 642.5 Srpski Soko, Sremski Karlovci, februar 1910, IV, br. 7, str. 138.

Mate Gradi}a, podignut je Dom Du{ana Silnog u Dubrovniku. ^landru{tva Jovan L. Perovi} spevao je pesmu Du{anovka, a muziku zapesmu (mar{) komponovao je Ivan vitez î‘ek, kapelnik srpskemuzike u Dubrovniku6.

DU[ANOVKA

Napred, napred, bra}o mila,Drug uz druga nek’ je svog;Srpskog roda snago ~ila,Pomog’o te vi{wi Bog!Stare slave zv’jezda jasnaU imenu na{em sja;Misao je na{a ~asna,Zdravo Silni, zdravo svi!

Ko god ja~a snagu t’jela,Duhu svome di‘e let!Za juna~ka kadar djela,I}i borbi u susret!Uzdanice slave nove,Misô sama kr’jepi nas;Budu}nost nas roda zove,Napred Silni, napred svi!

Da bi potpomogli osnivawe vite{kih dru{tava dubrova~kiDu{anovci su 1910. priredili izlet brodom u Cavtat i Boku Ko-torsku. Posle izleta osnovana su nova dru{tva u Kotoru, Herceg-Novom i \enovi}ima. Du{anovci su u~estvovali na sletu u Sofi-ji 1910. Pri povratku u Beogradu primio ih je u oficirskom domukraq Petar. Razgovarali su o prijateqima kraqa Petra u Dubrovni-ku. Kraq Petar je nekada stanovao u ku}i Kova~evi}a na vrhu Viso-ke ulice. Du{anovci Àdonose u Dubrovnik Wegove poruke puneo~inske qubavi i hrabrewa„7. Vesla~ko odeqewe (8 vesla~a) Du{a-na Silnog priredilo je 1911. izlet od Dubrovnika do Kotora. Za 12sati i 30 minuta pre{li su 80 km (46 morskih miqa). âmac se za-


6 Srpski vitez, Beograd, 1 mart 1912, br. 3, str. 67.7 Jedini i vrhovni uslov na kome je osnovano Sokolsko dru{tvo Dubrovnik, Jugoslo-venska [tamparija, Dubrovnik, 20. jula 1940, br. 28, str. 2

ustavqao u Herceg Novom i Risnu. Sokoli su svuda pokazivali pre-ma Du{anovcima bratsku pa‘wu, naro~ito u Risnu, gde je Du{anov-cima bila prire|ena bogata ve~era, na kojoj je bilo oko 60 osoba.Ri{wanski sokoli, na ~elu sa svojim stare{inom kapetanom Alek-sandrom Vidovi}em, ispratili su ih na ~amcu sve do Perasta. PredKotorom im je iza{lo u susret vesla~ko odeqewe kotorskog SrpskogSokola8. Srpska sokolska ‘upa na Primorju osnovana je 1911. U@upu je u{lo 7 dru{tava iz Boke Kotorske (Risan, Kotor, Herceg-Novi, \enovi}, Bijela, Budva i Pa{trovi}i-Kastio), 1 iz Dubrov-nika i 1 iz Knina. Da bi pomogli u organizaciji primorske ‘upeiz Sremskih Karlovaca, sredi{ta srpskog sokolstva u ]esarovini,uputili su Milana Teodorovi}a9. @upa je bila deo Saveza srpskogsokolstva u Beogradu. Za stare{inu @upe izabran je Mirko Komne-novi}, stare{ina Srpskog sokola u Herceg-Novom, istaknuti ~lanSrpske zore i potpredsednik Saveza srpskih privrednih zadruga naPrimorju. Grupa srpskih sokola predvo|ena dr Lazom Popovi}em,stare{inom Fru{kogorske @upe, posetila je 17 avgusta 1911. Du-brovnik. Na obali (Gru‘) do~ekali su ih postrojeni du{anovci saGra|anskom Dubrova~kom muzikom. U povorci du{anovaca i muzi-ke sokoli su posetili Gunduli}ev spomenik. Pred spomenikom jedr Laza Popovi} izrekao nekoliko biranih re~i i polo‘io venac.Du{anovci su u podne priredili sokolima obed u svojim prosto-rijama. U ime Du{ana Silnog Niko \ivanovi} pozdravio je soko-le iz Vojvodine, Srbije i Stare Srbije. Istog dana sokoli su paro-brodom ÀSoko„ posetili Cavtat. Grad je bio iski}en zastavama, asokole je do~ekala op{tinska muzika i gruvawe prangija. Na grobValtazara Bogi{i}a polo‘io je dr Laza Popovi}, uz nekoliko bi-ranih re~i, venac sa srpskom trobojnicom. Posle razgledawa gra-di}a, Bogi{i}evog muzeja i kwi‘nice sokoli su se vratili u Du-brovnik. Du{anovci i Srbi Dubrov~ani su sokolima priredilive~eru u hotelu ÀImperijal„. Sutradan du{anovci su prirediliJavnu ve‘bu i koncert. Sokoli, du{anovci (~lanovi, mu{ki i ‘en-ski podmladak) i srpska muzika krenuli su zajedno vozom 19. avgu-sta 1911. u Trebiwe na II Hercegova~ki Srpski Sokolski Slet.Slet je trajao dva dana. Na Sletu je du{anova~ki mu{ki podmladakizvodio ve‘be palicom, pod upravom A. Kurtovi}a. @enski pod-

BRATSTVO164

8 Srpski Soko, Sremski Karlovci, V, 9-10, str. 166.9 Spomenica Karlova~kog sokola 1904-1929, Srpska manastirska {tamparija, Srem-ski Karlovci, 1929, str. 23.

mladak izveo je ve‘bu kopqem i ve‘bu vretenima. ^lanovi Du{anaSilnog izveli su ve‘bu piramide na lestvicama10. U Kotoru je 1.septembra 1912. razvijena sokolska zastava i odr‘ane ve‘be dru{ta-va Boke i Dubrovnika. Prvi Slet Srpske sokolske ‘upe na Pri-morju odr‘an je 12.10.1913. u Dubrovniku. Slet je po~eo povorkom izDubrovnika ka vje‘bali{tu u Gru{kom poqu. U povorci su u~estvo-vali: 1) Dubrova~ka Gra|anska muzika; 2) Sokolske zastave; 3) Star-je{instva ‘upa i dru{tava; 4) Hrvatski sokoli; 5) Sokolski pod-mladak ÀDu{ana Silnog„; 6) Svi srpski sokoli redom; 7) ÀDu{anSilni„ iz Dubrovnika. Posle vje‘bi sokoli su oti{li na Brsaqe,gdje je bila javna zabava i veseqe. U~estvovalo je 500 sokola11 Povo-dom Sleta @upa je izdala razglednicu. Na skup{tini @upe u Du-brovniku 1914. izabrana je nova uprava. Izabrani su: starje{inaMirko Komnenovi}; podstarje{ina Dr. Mato Gradi}; tajnik JovoSekulovi}; blagajnik Petar To{i}; vo|a Leso Kurtovi} i od sva-kog sokolskog dru{tva po jedan ~lan uprave. Za nadzornike @upeizabrani su: za Boku Kotorsku B. Jovovi}, a za Gorwu DalmacijuVeqko Pokrajac12. Naredni slet @upa je odr‘ala na DalmatinskomKosovu kod crkve Lazarice, kraj Knina na Vidovdan 1914. Na sle-tu je Grga An|elinovi} odr‘ao govor podeqen u 4 dela a svaki se za-vr{avao refrenom: ÀNe kli~em zdravo ni meni ni vama, ve} onimjunacima koji }e skoro ginuti za narodno ujediwewe„13.Po objavi rata Srbiji 1914. godine zabrawena je upotreba }irili-ce i sva srpska dru{tva. Frankovci su opusto{ili Dom Du{anaSilnog, potopili dru{tveni ~amac, skinuli natpis Du{an Silnisa Doma i gimnasti~ke sprave bacili u more. ÀIlustrovani list„iz Zagreba objavio je 18. jula 1914. na naslovnoj strani 4 fotogra-fije demolirawa Doma Du{ana Silnog pod naslovom Demonstraci-je u Dubrovniku14. U listu ÀDubrovnik„ o napadima na srpske {ko-le: ÀVe} 4. jula 1914, {est dana nakon ubijstva nadvojvode FrancaFerdinanda, nesvijesna ruqa svakog olo{a i dogonske fukare, na-hu{kana od organa austrijske vojne i civilne vlasti, bija{e pro-valila i u lokale srpskih {kola, polomila namje{taj, skrhala u~i-


10 Srpski Soko, Sremski Karlovci, 1911, 11 i 12, str. 18211 Soko, Wujork, 1913, God III, br. 11, str. 26812 Soko, Wujork, 1914, IV, br. 5, str. 110.13 Soko na Jadranu, Split, januar-april 1936, 1-4, str. 3614 Demonstracije u Dubrovniku, Ilustrovani list, Zagreb, 18 srpwa 1914, I, 29;

la, raskidala razna akta i bacila ih kroz prozor, ...„15. DelatnostMatice Srpske obustavqena je, a pregaoci zatvoreni16. Rat je pre-sekao celi zadru‘ni polet. Za vreme rata tamnice su bile ispuwe-ne nacionalnim pregaocima, ~lanovima zadruga, predwacima soko-la. Na Mamuli bili su zatvoreni Mirko Komnenovi} i kapetanVidovi}. Pregaoci iz Dubrovnika na ~elu sa Ivom Vojnovi}emsprovedeni su u tamnicu u [ibenik. Kristo P. Dominkovi} opi-sao je svoje uspomene iz tao{tva i internacije u kwizi Piqci ikr‘ine17. Pomorski kapetan Milan Srzenti} (23. g.), predwak du-{anova~kog dru{tva u Dubrovniku streqan je 17. septembra 1914.godine u tvr|avi [pawola (Herceg-Novi). Primorski Srbi nasto-jali su da prebegnu i kao dobrovoqci stupe u vojske srpskih dr‘ava.Mnogi u tome nisu uspeli. Niko Kaput, Srbin katolik iz Dubrov-nika, borio se u odredu Vojislava Tankosi}a u odbrani Beograda18.Bataqon Bokeqa dobrovoqaca posle kapitulacije crnogorske vojskepridru‘io se srpskoj vojsci pri povla~ewu preko Albanije. Mir-ko Komnenovi} radio je u Rusiji me|u zarobqenicima i prebezimana organizovawu Srpskog dobrovoqa~kog korpusa. Delovi korpusasu se uz velike napore posle revolucije u Rusiji prebacili na So-lunski front. Na front su stigli dobrovoqci iz Severne i Ju‘neAmerike sa svojim sokolskim zastavama. U redovima srpske vojskeu~estvovali su u proboju Solunskog fronta i osloba|awu domovine.List ÀDubrovnik„ objavio je govor Bo‘a Hope u dubrova~kom srp-skom peva~kom dru{tvu ÀSloga„, odr‘an 1940. godine prilikomproslave 22. godi{wice dolaska srpske vojske u Dubrovnik 13. no-vembra 1918: Àna gru{koj stanici i dobrim dijelom gru{kog puta,sila odu{evqenog naroda nestrpqivo i{~ekivala dolazak na{ihheroja; ...pretsjednik Narodnog vije}a dr. Petar îngrija ... dobro-do{licom pozdravio Bijele Orlove, ...zatim nepregledna povorkakrenula za vojskom put grada, uz veselu popijevku i svirawe Srpskegra|anske muzike, kli~u}i Kraqu Petru i srpskoj vojski; ...predgradskim vratima kapetan \or|evi} zaustavio vojsku i kazao: ÀVoj-

BRATSTVO166

15 Jovica Perovi}, Srpske {kole u Dubrovniku za vrijeme rata 1914-1918., ÀDubrov-nik„, Jugoslovenska [tamparija, Dubrovnik, 25 maja 1940, XXVII, 21, 3.16 K. Milutinovi}, Matica Srpska u Dubrovniku, Jugoslovenski kwi‘evni leksi-kon, Matica Srpska, Novi Sad, 1971. str. 31317 Kristo P. Dominkovi}, Piqci i kr‘ine, Uspomene i reflekcije iz tao{tva iinternacije 1914-1917, Srpska {tamparija, Dubrovnik, 1922.18 M.P., Vojislav Tankosi}, Dubrovnik, 2. novembra 1940, Kotor—Dubrovnik, 2-3,43.

nici kraqa Petra! U ovom istorijskom ~asu kada smo stigli predkapiju grada sv. Vlaha, prekrstimo se prije nego u|emo u slavnigrad„ — I vojnici se pobo‘no krste i klawaju se liku sv. Vlaha ko-ji je povrh gradskih vrata, kao simbolu na{e stare dr‘ave, na{egponosa, na{e nekadawe slave i veli~ine. Dirqiv je bio onaj ~as kadje vojska ..., ulazila tiho u grad, ...„19. Na Dan ujediwewa, 1. decem-bra 1918. godine, akademik i istori~ar Quba Jovanovi}, iz Kotora, iz-javio je: ÀEvo dana i ~asa na koji je mislilo i za koji je radilo, za kojije stradalo i za koji je ‘ivelo na{e pleme ... Sve {to smo u pro{lo-sti imali, najboqe i najvi{e u plemenu na{em, radilo je za ovaj ve-liki ~in, koji je danas, evo, svr{en.„20. Posle ujediwewa svi so-kolski savezi i dru{tva ujedinili su se u sokolski Savez S.H.S.Sokolsko dru{tvo Dubrovnik je zajedno sa sokolskim dru{tvimasrpskog primorja u{lo u Sokolsku ‘upu Mostar ÀAleksa [anti}„,osnovanu 1920. godine. Stare{ina ‘upe bio je êdo Mili}, istaknutinacionalni i sokolski pregalac. Sa vrlo skromnim sredstvima naci-onalni pregaoci su po‘rtvovanim radom uspeli da okupe, pokrenu ipovedu primorske Srbe u borbu za oslobo|ewe i ujediwewe.

IZ PRO[LOSTI SOKOLSTVA

1.

DUBROVA^KI SOKOLI I DUBROVNIK U BANOVINI HRVATSKOJ

Posle stvarawa Banovine Hrvatske 1939 g. odmah je po~eo ma-sovni progon Srba, Jugoslovena i sokola u Dubrovniku i okolini.O svemu {to se de{avalo sokoli su obave{tavali sokolsku {tampua na prvom mestu ÀSokolski glasnik„, organ Saveza Sokola kraqe-vine Jugoslavije. ÀSokolski glasnik„ objavqivao je te ~lanke bezpotpisa. U ~lanku Ima li progona u Banovini Hrvatskoj navodi se:


19 Bo‘a Hope, Dolazak oslobodilaca u Dubrovnik, ÀDubrovnik„, 30. novembra 1940,br. 47, str. 3.20 Oko sokolovo, 1. decembar 1936, Beograd, 1, str. 1.

ÀPro{lih dana je Ministarstvo po{ta otkazalo slu‘bu, svima ugo-vornim po{tarima u srezu Dubrova~kom, koji su ~lanovi Sokola.Otkazana je slu‘ba po{tarima u selima Maranovi}i, Luka [ipaw-ska, Kolo~ep, Topolo i Ora{ac, a izgleda da }e biti otkazano ionome u Zatonu. Svi ti po{tari su najsavesnije vr{ili svojudu‘nost, ali gospodin ministar po{ta im otkazuje samo zato {tosu Sokoli, i {to tako tra‘e lokalni partijski sovjeti.„ (prista-lice H.S.S.) ÀDa je to ta~no, najboqe dokazuje ~iwenica, {to su tilokalni sovjeti bili obave{teni o otkazu pre no {to je odnosnimpo{tarima stigao zvani~ni akt, a {to su oni trijumfalno razgla-sili po celom srezu, kao Àpobedu„.À Na istoj strani je ~lanak So-koli i po{umqavawe u kome se navodi: ÀOmladinska sekcija na{egsokolskog dru{tva se zavetovala, da }e, u okviru Petrove Petolet-ke, preduzeti akciju po{umqavawa, pa je i ove godine zatra‘ilasadnice u tu svrhu. Me|utim su nove vlasti odbile da joj dadu sad-nice, izjavquju}i, da omladina svoju akciju vr{i nedeqom, a da ka-toli~ka crkva zabrawuje svaki rad u nedequ. I sa takvom nemogu}ommotivacijom onemogu}uje se sokolski rad, kojem je jedini ciq da ko-risti javnosti„21 Petrova Petoletka bila je petogodi{wa akcijaSaveza Sokola od 1936. godine do stupawa na presto kraqa Petra II1941. godine. Sokolska dru{tva su se zavetovala da }e podi}i so-kolske domove, isu{iti bare, osnovati kwi‘nice... U ~lanku Ka-zne i denuncijacije: ÀPi{u nam iz Cavtata: Sresko na~elni{tvo uDubrovniku je, 6. marta, kaznilo sa po 120 dinara ~lanove ovda{wegsokolskog dru{tva: Miqana Vlatka, Mati}a Franu, Ku{eqa Peru,Kvarantoto Iva i Lele Antuna, zato {to su, na praznik Prvog de-cembra, kad im je bila zabrawena proslava Dana ujediwewa, izlaze-}i iz sokolane pevali pesme ÀJugoslavija„, ÀPoleti sivi sokole„ iÀHej truba~u„. To pevawe je u odluci kvalifikovano kao Àizaziva-we i naru{avawe no}nog mira„, a denuncirani su bili od strane~lanova ÀHrvatske za{tite„. Na denuncijaciju sa te iste strane iz-vr{en je, 11. marta, pretres u 28 stanova jugoslovenskih nacionali-sta, od kojih su ve}ina ~lanova ovda{weg sokolskog dru{tva. Pret-stavnici vlasti su izjavili da se premeta~ina vr{i zato, {to jeprijavqeno da se u tim ku}ama skriva oru‘je. Ali ni u jednoj od wihnije na|en ni najmawi trag o tom oru‘ju! Nije bez interesa nagla-siti, da je jo{ gore 1914, u biv{oj Austriji, kod ve}ine tih istih

BRATSTVO168

21 Ima li progona u Banovini Hrvatskoj, Sokolski glasnik, Beograd, 12. april1940, br. 15, str. 4

qudi vr{ena premeta~ina, i to zbog istih denuncijacija, a dobrimdelom i zbog istih denuncijanata...„22. Na istoj strani u ~lanku Pi-{u nam iz Dubrovnika: ÀNakon mnogobrojnih otpu{tawa sokolskih~lanova i Jugoslovena iz dubrova~ke op{tine, 13 marta su do{le nared nove ‘rtve, pa su iz slu‘be gradskog poglavarstva otpu{teniin‘iwer Jozo Dra‘i}, stalni ~inovnik sa 9 i po godina slu‘be;Milivoj ûrlica, stalni ~inovnik, sa isto toliko godina slu‘be;Ivo Premi}, strojar vodovoda, sa 8 godina slu‘be; i Ivo Laba{,~uvar bolnice, sa 5 godina slu‘be. Jedini razlog wihovog otpu{ta-wa je, {to su ~lanovi Sokola. Otpu{ten je tako|er i Andro @ile,~inovnik blagajne, sa 8 godina slu‘be, zato {to je Jugosloven. —îtava trezvena i ~estita javnost je ogor~ena zbog ovih sramotnihprogonstava„23. Sokolski glasnik prenosio je ~lanke iz doma}e{tampe u kojima je pisano o sokolima. Preneo je sa‘eto prikaz tek-sta iz lista ÀDubrovnik„ koji je posvetio dug ~lanak pod nazivomHrvatski i srpski sokoli u Dubrovniku o otkazu prostorija Sokol-skom dru{tvu u Dubrovniku24. List ÀDubrovnik„ bio je glasnik Sr-ba katolika na srpskom primorju. Geslo lista bilo je: ÀPomagatiÀDubrovnik„ zna~i pomagati {irewe nacionalne misli na na{emPrimorju„. Vodio je polemiku sa hrvatskom {tampom o tome ima liprogona ili nema. U ~lanku Doktoru Krwevi}u na znawe list je re-agovao na izjavu predstavnika H.S.S. o ~etiri slu~aja progona od-govoriv{i da Àu samome Dubrovniku i to kod samo jednog nadle-{tva, Gradskog Poglavarstva od sporazuma do danas otpu{teno,upravo na ulicu ba~eno, ta~no 70 (sedamdeset) lica, koja su stalnobila namje{tena dugi niz godina.... Ovo je samo, g. dr. Krwevi}u, uDubrovniku, i to samo jednog nadle{tva. [ta mislite g. Krwevi-}u, koliko je sli~nih progona kroz dana{wu banovinu Hrvatsku„25.Slede}i broj doneo je spisak od 96 otpu{tenih. Novinari listaÀDubrovnik„ izra~unali su da je zajedno sa porodicama otpu{tawi-ma pogo|eno 300 lica, a prethodni spisak otpu{tenih dopunili su

IZ PRO[LOSTI SOKOLSTVA 169

22 Kazne i denuncijacije, Sokolski glasnik, Beograd, 22. mart 1940, br. 12, God. XI,str. 523 Pi{u nam iz Dubrovnika, Sokolski glasnik, Beograd, 22. mart 1940, br. 12, God.XI, str. 524 Hrvatski i srpski sokoli u Dubrovniku, Sokolski glasnik, Beograd, 2. avgust1940, br. 31, str. 2.25 Doktoru Krwevi}u na znawe, Dubrovnik, Dubrovnik, 20. januar 1940, br. 3, str. 3.

u broju 6 sa jo{ 9 lica sa porodicama26. U ~lanku Ba~eni na ulicurazmatrao se polo‘aj otpu{tenih ~inovnika u Dubrovniku Àdo sa-da izgubilo namje{tewe blizu stotinu raznih namje{tenika... Mno-gi od ovih ba~enih na ulicu, zapali u pravi o~aj, i samo {to nije-su i poduzeli neki o~ajni korak...„27, . U ~lanku Kako se raspola‘esa zimskom pomo}i kod nas list je kritikovao na~in dodele zimskepomo}i, Àali ona nije dobila zimske pomo}i, jer nije u listi, a ni-je u listi s toga, kako nam ka‘u, jer wezin mu‘ nije glasovao za Ma-~eka.„ List je preneo izve{taj dopisnika ÀJugoslovenske Po{te„ izSarajeva: ÀPoznavaju}i raspolo‘ewe onih koji su sa ovom pomo}iraspolagali, na{ elemenat uop}e, a pravoslavni pogotovo, nije seusudio prijaviti. Od onih koji su kroz ovu godinu ba~eni iz slu‘bena ulicu niko nije dobio ni jednu paru, ali je zato nekolicini pre-poru~enih potpora dostavqena na ku}u u zatvorenim kuvertima„28.O poku{aju povratka dva otpu{tena radnika list prenosi wihovuizjavu: ÀMi smo tako|e bili vra}eni, ali su nas {efovi u radio-nici odmah formalno izbacili i saop}ili Gradskom Poglavarstvuda je tako — Àzakqu~ila organizacija„.„ U istom ~lanku se navodida je na Sokolskom domu sa [ipana razbijeno sve {to se razbitimoglo. Starosta {ipanskog sokola izjavio je Àda ga taj zlo~in ni-malo ne iznena|uje„29. U to vreme paqeni su sokolski domovi poHrvatskoj. List je 15. juna 1940. komentarisao otpu{tawe 5 stalnih~inovnika me|u kojima je bio i Nino [uti}30. Ne{to kasnije 20.jula 1940. godine list je u rubrici ÀDubrova~ke vijesti„ bez komen-tara objavio da je Nino [uti}, starosta (stare{ina) sokolskog dru-{tva u Dubrovniku sa familijom otputovao u Beograd Àda tamo ra-di — — —„. U istoj rubrici list je preneo opro{taj Nina [uti-}a sa svim svojim prijateqima i poznanicima31. ^lanovi Gra|an-ske Za{tite, me|u kojima je bilo ~lanova Hrvatskog radni~kog sa-

BRATSTVO170

26 ÀDubrovnik„, Dubrovnik, 27. januara 1940, br. 4, str. 3, i 10. februara 1940, br.6, str. 2. 27 Ba~eni na ulicu, ÀDubrovnik„, Jugoslovenska [tamparija, Dubrovnik 6. januara1940 br. 1, str. 4.28 Kako se raspola‘e zimskom pomo}i kod nas, Dubrovnik, Boke{ka {tamparija,Kotor-Dubrovnik, 4. januara 1940, br. 1, God XXVII, str. 4.29 Civis Ragusinus, ÀTodore, Todore...„, Dubrovnik, Dubrovnik 3. februara 1940, br.5, str. 2-3.30 [ta rade sa ispravnim qudima!, ÀDubrovnik„, Dubrovnik, 15. juna 1940, br. 24,str. 4.31 Odlazak, Opro{taj, ÀDubrovnik„, Dubrovnik, 20. jula 1940, br. 28, str. 4.

veza uz asistenciju policije vr{ili su racije po Dubrovniku. Rad-nici koji nisu bili ~lanovi Hrvatskog radni~kog saveza bili sudovedeni no}u u policiju uz veliko osigurawe Za{tite i policije.List je komentarisao da su racije Àdokaz kako se od strane nekihindividua nastoji uvesti najgori teror, koji bi poga|ao najsiroma-{nije radni~ke slojeve i to one koji tim individuima nijesu po-}udni„32. U ~lanku Brisawe srpskih op{tina komentari{e se pri-kqu~ewe op}ine Cavtat konavskoj op}ini sa sedi{tem u Grudi:ÀJer, ne postoji nikakvih razloga, da se op}ina Cavtat, koja je po-kazala sposobnost svog samoupravqawa, bri{e prosto s toga, {totime ho}e da se utvrdi, kako kod nas ne postoji srpskih op}ina, iprema tome ni Srba, i ako smo o svemu i po svemu srpski rasnitip„33. List je preneo izjavu jednoga iz vo}stva H.S.S. izre~enu nasednici u Dubrovniku: ÀMi dobro znamo da je to za Cavtat propast,ali neka propada, isto nije na{!„34. U ~lanku Razbija~i list je re-agovao na slu~ajeve razbijawa }irili~nih natpisa u Dubrovniku35.Bez komentara list je u broju 29 preneo vest da je odlukom bana dr.I. [uba{i}a stavqeno na raspolagawe ministru prosvjete nekoli-ko profesora iz u~iteqske {kole i gimnazije u Dubrovniku36. Ubroju 31, list je konstatovao za profesore stavqene na raspo-lo‘ewe: ÀSva ~etiri nastavnika su Srbi.„37. U ~lanku Povodom do-ga|aja na na{oj gimnaziji komentar lista o stawu u gimnaziji bio je:ÀTom diktatu ulice pala je ‘rtvom i na{a gimnazija. Tri ~etvrti-ne profesorskog kadra, koji je bio nacionalan, koji je |ake u~io obratskoj qubavi, o uzajamnoj trpeqivosti, o slozi, o odanosti pre-ma... i Jugoslaviji, morao je da se seli iz Dubrovnika i da prepustimjesto novim, mla|im, ...tako da je od nekada poznatog odli~nog pro-fesorskog zbora dubrova~ke gimnazije, sada je uglavnom sastavqenod jo{ neiskusnih mla|ih sila, ve}inom partijski preve} za-


32 Dubrovnik u novoj banovini, ÀDubrovnik„, Dubrovnik, 20. aprila 1940, br. 16,str. 4.33 Brisawe srpskih op{tina, ÀDubrovnik„, Dubrovnik, 18. maja 1940, br. 20, str. 4.34 Cavtajske prilike, ÀDubrovnik„, Kotor-Dubrovnik, 8. februara 1941, br. 6, str. 2-3.35 Razbija~i, Jugoslavenska [tamparija, ÀDubrovnik„, Dubrovnik, 22. juna 1940,br. 25, str. 4.36 Profesori na raspolo‘ewu, ÀDubrovnik„, Dubrovnik, 27. jula 1940, br. 29, str. 4.37 Stavqeni na raspolo‘ewe, ÀDubrovnik„, Dubrovnik, 17. avgusta 1940, br. 31,str. 4.

gri‘enih, {to utje~e lo{e i na same |ake„. Oti{li su profesori„koji nijesu, gotovo na silu, kroatizirali svakoga ko je kato-lik,..„38. Komentari{u}i penzionisawe Anke Kurtovi} list je is-takao da je bila savestan i vrlo sposoban ~inovnik Àali je imalajednu manu, da je osje}ala, kao svaka ~estita Srpkiwa, nacionalno,puna qubavi prema Jugoslaviji ...„39. List je zamerao u ~lanku Pri-like u na{oj op{tini zbog toga {to je samo polovina ~lanova op-{tinske uprave koju je postavila Banska uprava bila rodom iz Du-brovnika. Kritikovao je nameru nove uprave da mewa nazive ulicai da otpu{ta preostale op{tinske ~inovnike, jugoslovenski ori-jentisane40. U ~lanku Ono {to ima veze sa Dubrovnikom list je ko-mentarisao skidawe table Trg cara Du{ana i plo~e ÀPut XIII no-vembra„. Prema nare|ewu op{tinskom po~elo je da se uklawa saulica Àsve ono {to nije nikada imalo veze sa Dubrovnikom„. Ume-sto plo~e ÀPut XIII novembra„ op{tina je re{ila da postavi ÀPut20 februara„, Àkao uspomenu na dan kad su slavom ovjen~ani i ne-pobedivi ÀTrenkovi panduri„, donijeli Dubrov~anima slobodu„41.Uprkos ovome Savjet dubrova~kih kulturnih i nacionalnih ustano-va (Dubrova~ka Gra|anska muzika, Dubrova~ko Radni~ko dru{tvo,D.S.P.D. ÀSloga„, Matica Srpska, Narodna Odbrana, O.N.O. ÀNo-va Jugoslavija„, Pododbor dru{tva Kwegiwa Zorka i Sokolsko Dru-{tvo) proslavili su godi{wicu oslobo|ewa svog grada 13. novem-bar 1918. godine. List je konstatovao da dok su srpska i jugosloven-ska dru{tva istakla dr‘avne zastave Àkao prestavnici istinskog ipravog Dubrovnika. — Op{tina i hrvatska udru‘ewa tog dana dava-li su izgled potpuno jednak svim XIII novembrima u biv{oj Austri-ji.„ Tako|e list je preneo upozorewe vlasti da se u slu~aju insul-tirawa ne smje reagovati. ÀDakle, svakome olo{u je slobodno insul-tirati, jer druga strana ne smije reagirati!„42. Povodom proslaveDana Ujediwewa list je pisao: ÀZabrawuje im se da polo‘e vijenacna spomenik na{eg Osloboditeqa Kraqa Petra; zabrawuje se da po-

BRATSTVO172

38 Povodom doga|aja na na{oj gimnaziji, ÀDubrovnik„, Kotor-Dubrovnik, 15. febru-ara 1941, br. 7, str. 2.39 Penzionisana, ÀDubrovnik„, Dubrovnik, 3. avgusta 1940, br. 30, str. 4.40 Prilike u na{oj op{tini, ÀDubrovnik„, Dubrovnik, 25. maja 1940, br. 21, str. 2.41 Ono {to ima veze sa Dubrovnikom, ÀDubrovnik„, Boke{ka {tamparija, Kotor-Dubrovnik, 12 oktobra 1940, br. 40, str. 4.42 Kroz grad i predgra|e, ÀDubrovnik„, Boke{ka {tamparija, Kotor-Dubrovnik, 16.novembra 1940, br. 45, str. 3-4.

lo‘e vijenac na spomen-plo~e uzidane na ~ast palih boraca za slo-bodu iz Dubrovnika„. Skromna proslava Dana Ujediwewa u Dubrov-niku, ograni~ena je na sve~anost prire|enu u Sokolani43. U broju49 list je pisao o proslavi: ÀDru{tvima koja bi se usudila da neposlu{aju ... g. {ef policije zapretio je upotrebom sile i hap{e-wem ~lanova uprave... Pred vratima svih zgrada u kojima se nalazenacijonalna dru{tva stajalo je na dan Ujediwewa po dva i tri po-licajca u uniformi ili bez we.... Posebnu pa‘wu privla~ila je si-lueta jednog biv{eg c. k. policijskog agenta koji je pod svodovimaSponze brojio i kontrolisao u~esnike na sve~anoj sjednici Sokol-skog Dru{tva, taman onako i sa onog mjesta, sa kojega nas je konro-lisao 1912 godine... Dvadeset kora~aja od biv. c. k. agena u slu‘bidana{we policije — vidjeli smo tri mlada ~ovjeka; ... Na licu i uo~ima mogao si im jasno pro~itati, da vr{e onaj isti posao, kojegje toga ~asa vr{io biv. c. k. policijski agent, te sa razli~itomdu‘nosti, da o onome {to su vidjeli referi{u nekomu drugomu, ko-ji vodi ra~una o onima koje strah i persekucije jo{ nijesu izvukleiz Sokolane i kruga nacionalnog Dubrovnika.„44 O metodama pri-tiska donosi: ÀBa{ na gospu Kandeloru, ispred terace ku}e jedneugledne dubrova~ke obiteqi na Pilama, pojavi se jedan stra‘ar. Nateraci se slu~ajno nalazila gospo|ica te obiteqi, te ju stra‘ar po-zdravi na na~in, sa kojim se ne{to ‘eli. Na upit gospo|ice {totra‘i, on joj odgovori, da opa‘a da su na wenoj teraci izvje{enedvije jugoslavenske zastave i da to ne smije biti, ve} da mora umet-nuti i jednu hrvatsku. Na upit gospo|ice, po ~ijem se to nalogutra‘i, stra‘ar je odgovorio da mu je tako nare|eno, ali nikako ni-je htio da ka‘e ko. Gospo|ica je odmah razumjela da je to diktat na-{e poznate ulice, te mu kazala da wegovu ‘equ ne}e ispuniti, jerneka zna da su wenog oca austrijske vlasti {ikanirale zbog jugoslo-venstva, a wen brat da se na Solunskom frontu borio zajedno sa ba-nom dr. Ivom [uba{i}em, za Jugoslaviju. Stra‘ar se pokuwi iode...„45. List je pisao o aktivnostima ekstremnih elemenata na ko-je vlast nije reagovala: Àve} prosto kao izlijev raspolo‘ewa onih


43 Proslava Dana Ujediwewa u Dubrovniku, ÀDubrovnik„, Boke{ka {tamparija (D.J.êlanovi}) Kotor-Dubrovnik, 7. decembra 1940, br. 48, str. 4.44 Mozaik dana{wice, ÀDubrovnik„, Boke{ka {tamparija, Kotor-Dubrovnik, 14 de-cembra 1940, br. 49, str. 3-4.45 Kad ulica gospodari, ÀDubrovnik„, Kotor-Dubrovnik, 15. februara 1941, br. 7,str. 4.

masa, koje, nemaju}i smjelosti da se otvoreno poka‘u kao frankov-ci, paveli}evci, i drugi ekstremni elemenat, za{ti}uje se pla-{tom hrvatskog imena i kao ~lanovi H.S.S. ... Prozvani ne samo{to Àne mogu„ da prona|u zlo~ince, nego mogu vrlo brzo da na|u iprona|u onoga ko reagira na ove zlo~ina~ke ispade. Najnoviji zlo-~in ovih elemenata jeste oskrnavqewe spomenika Kraqa Petra IOslobodioca u vratima od Pila.„46 Reaguju}i na izjavu dr Stepin-ca o hrvatskom karakteru Boke Kotorske list je {tampao ~lanaksvog saradnika iz Kotora [ta dokazuje kamewe Boke Kotorske u ko-me se navodi da u Boki ima 836 srpskih bratstava od kojih su 137starinci zetskog tipa ve}inom katolici, 325 bratstava iz Crne Go-re i 288 bratstava iz Hercegovine47. Donosi i dopis iz Tivta: ÀJa-dran, naime, pla~e i Srpske obale. Naprimer: Dubrovnik i BokuKotorsku, u kojoj se, na vjerovatno veliku ‘alost g. Peru{ine, tri~etvrtine naroda osje}a i priznaje Srbima. Ovaj narod, svijestansvoga prava i svoje snage, mo‘e mirno da pre|e preko deklamacijai nemo}nog bijesa g. Perutine i wemu sli~nih.„48 Povodom grani-ce kod Sutorine: ÀKod Sutorine ...prema Herceg Novome, odnosnou banovini Zetskoj, udareni su veliki stupovi sa tablama, sa obli-gatnim hrvatskim grbom, da se zna gdje po~imqe u qutom boju izvo-jevana, nova dr‘ava u dr‘avi..„49. U ~lanku Padobranci list je raz-matrao istorijski razvoj antisrpstva u Dubrovniku: ÀTim se sred-stvom slu‘ila u svoje vrijeme Austrija, u mirno doba, kad joj je tre-balo da izvr{i neki prenos qudi svoga povjerewa iz jednog mjestau drugo, neprimjetno, ne u velikom broju, ali postepeno, da se na|uu zgodno vrijeme na odre|enom mjestu, a da to nikome ne stvara ne-kog podozrewa. Ona je na taj vrlo prakti~an na~in htjela da u nekommjestu koje joj nije mnogo mirisalo lojalno{}u i odano{}u, para-li{e gra|anstvo koje je odisalo liberalizmom i m‘wom protiv wesvojim povjerqivim qudima, dou{nicima, koji }e joj svakom prili-kom biti na usluzi i s vremenom izmijeniti lice mjesta u kom }e‘ivjeti, i koje }e tako postati ‘rtva wenih smjelih preduze}a i am-

BRATSTVO174

46 Ponovo oskrnavqewe spomenika Kraqa Petra I, ÀDubrovnik„, Kotor-Dubrovnik,8. marta 1941, br. 10, str. 3.47 Jadranski, [ta dokazuje kamewe Boke Kotorske, ÀDubrovnik„, Kotor-Dubrovnik,1. mart 1941, br. 9, str. 2.48 Jadranski, Na{i dopisi, ÀDubrovnik„, Kotor-Dubrovnik, 22. februar 1941, br.8, str. 3-4.49 Udaraju se granice!!!, ÀDubrovnik„, Kotor-Dubrovnik, 8. marta 1941, br. 10, str. 3.

bicija. ..To je Austrija uradila sa Dubrovnikom.„50 List je smatraoda je zadatak Srba Dubrov~ana da budu ‘ivi most izme|u slavne pro-{losti i budu}nosti Dubrovnika: ÀOvi postepeno i sistematskikopa{e i iskopa{e jaz izme|u starih vremena i novih, izme|u sta-rog i novog nemetnutog i neprirodnog duha... Na nama je dakle Sr-bima dubrova~kim ostalo sve ono {to je bilo, {to jest ... Mi jedi-ni, kao ‘ivi most, ve‘emo preko dubokog jaza i neslavne sada{wi-ce, slavnu i uzvi{enu pro{lost Dubrovnika s wegovom budu}no{}u...„51 Opisuju}i odu{evqewe koje je izazvao prevrat 27. marta 1941.godine list navodi: À~estitawa jedno drugom i izvje{avawem narod-nih zastava, kojima se je ~itav grad okitio. ...Jednom na{em sugra-|aninu, radniku, velikom komunisti, slu{aju}i vijesti radija opreuzimawu dr‘avne vlasti od strane na{e uzdanice, na{eg mladogKraqa, poteko{e mu suze. Na upit, kako to da on, komunista, i ta-ko osje}a, odgovori: istinski osje}aj je ja~i od nakalemqenog. I Du-brovnik ujedno sa narodom ~itave Jugoslavije, osje}a sre}u koju muje donio 27 marta 1941 godine.„ U istom posledwem broju ÀDubrov-nika„ {tampan je pozdrav koji su uputili Sokoli Dubrovnika iokoline mladom Kraqu: ÀI najsvetiji zavjet da }emo sa pjesmom nausnama hrliti u boj za ~ast mladoga Kraqa a za slobodu, veli~inu inezavisnost Jugoslovenske Otaxbine.„52 Sve ovo {to se doga|alo uDubrovniku i okolini bio je uvod u sve ono {to se de{avalo uNDH. Me|u prvim ‘rtvama usta{kog terora bili su ~inovniciSrpske banke u Dubrovniku.

2.

SOKOLSKA [TAMPA O BANOVINI HRVATSKOJ

Na udaru hrvatskih separatista u kraqevini Jugoslaviji na-{li su se Dalmatinci, Srbi katolici i jugoslovenski opredeqeniHrvati. Oni su bili ~lanovi Saveza Sokola Kraqevine Jugoslavi-je i o svemu {to im se doga|alo obave{tavali su sokolsku {tampu.Separatistima je smetala i sokolska priprema za odbranu zemqe i


50 Padobranci, ÀDubrovnik„, Kotor-Dubrovnik, 21. septembra 1940, br. 37, str. 1.51Na Mrtvih dan, ÀDubrovnik„, Kotor-Dubrovnik, 2. novembra 1940, br. 43, str. 1.52 Dubrovnik je sre}an, Telegrafski pozdrav Sokola, ÀDubrovnik„, Jugoslovenska[tamparija, Dubrovnik, 29. marta 1941, br. 12, str. 2.

zato su progonima nastojali da sokole {to vi{e onemogu}e u timpripremama.

Sokolska ‘upa Su{ak-Rijeka jula 1939. godine priredila jeslet na Su{aku. Slet je organizovan uz veliko u~e{}e sokola iz‘upa Su{ak-Rijeka, [ibenik, Zadar, Split, Zagreb, Karlovac, Ma-ribor, Ceqe, Qubqana i Beograd. Gradski stadion bio je prepuntakmi~ara, vojske i mno{tva naroda. Ceo program takmi~ewa, po-vorka kroz grad i javna ve‘ba izvedena je na op{te zadovoqstvo gle-dalaca. Istovremeno pored tribina prolazila je povorka pristali-ca H.S.S. sa bakqama a povodom ro|endana doktora Ma~eka kli~u-}i slobodnoj Hrvatskoj i hrvatskom Su{aku. Posle zavr{enog pro-grama do{lo je do pojedina~nih incidenata i do napada na sokolepri povratku ku}ama. Za postradale sokole na sletu nov~anu pomo}poslala je Beogradska ‘upa53.

Nova situacija u Jugoslaviji nastala je sklapawem sporazumaCvetkovi}-Ma~ek 26. 8. 1939. godine. Posle osnivawa BanovineHrvatske po~eli su masovni napadi na sokole. Uz svesrdno odobra-vawe ~elnika banovine Hrvatske i samog bana Ivana [uba{i}aGra|anska Za{tita je vr{ila napade na sokole. (Du{an Cvetkovi}-~lan stare{instva Sokola Jugoslavije). Vi{e o doga|ajima u Hrvat-skoj mo‘e se pro~itati u kwizi Zlo~in je po~eo ranije od Veqka \u-ri}a Mi{ina. ÀSokolski glasnik„, glasilo Saveza Sokola Kraqe-vine Jugoslavije, izve{tavao je o napadima Hrvatske za{tite na so-kole. U broju 20 od 17. maja 1940. godine javqao je o upadu nao-ru‘anih pripadnika Za{tite u ku}u Vjekoslava Ben~i}a u selu Kra-ju kod [ibenika. U ku}i se nalazilo 10 ~lanova tamo{we Sokol-ske ~ete. ÀStali su da ih grde i vre|aju, tra‘e}i da odmah napusteBen~i}ev stan. Kad su ih ~lanovi na{e ~ete izbacili, vratili suse ~lanovi Za{tite u trostrukom broju, prete}i im, da }e poru{i-ti ku}u, ako se svi ne razi|u. Pred takvom opasno{}u na{a su bra-}a poku{ala da pobegnu, ali su neki od wih te{ko raweni.„ (Ben-~i} Vice, Qubanovi} Andrija i Mazi} Dragutin) ÀIste ve~eri su~lanovi Za{tite napali jo{ neke sokolske ~lanove i silom ih pre-tresli. A na ku}u stare{ine Krste Ben~i}a napali su kamewem.Istoga dana bio je napadnut tajnik ~ete, Petar Ben~i}, koji se na-lazio u Biogradu na moru, od tamo{wih ~lanova Za{tite„54. Tako-

BRATSTVO176

53 D. @, Sokolski slet, Oko sokolovo, Beograd, 1939, br. 7 i 8, str. 98-99.54 Napadaji Hrvatske Za{tite, Sokolski glasnik, Beograd, br. 20, God. XI, str. 6.

|e je obave{tavao o otpu{tawima: ÀPro{lih dana je Ministarstvopo{ta otkazalo slu‘bu, .. svima ugovornim po{tarima u srezu Du-brova~kom, koji su ~lanovi Sokola.„ pristalice H.S.S. su À...biliobve{teni o otkazu pre no {to je odnosnim po{tarima stigao zva-ni~ni akt, a {to su oni triumfalno razglasili po celom srezu, kaoÀpobedu„„55. U ~lanku Kazne i denuncijacije: ÀSresko na~elni{tvou Dubrovniku je, 6 marta, kaznilo sa po 120 dinara ~lanove ovda-{weg sokolskog dru{tva: Miqana Vlatka, Mati}a Franu, Ku{eqaPeru, Kvarantoto Iva i Lele Antuna, zato {to su, na praznik Pr-vog decembra, kad im je bila zabrawena proslava Dana ujediwewa,izlaze}i iz sokolane pevali pesme ÀJugoslavija„, ÀPoleti sivi So-kole„ i ÀHej truba~u„. To pevawe je u odluci kvalifikovano, kaoÀizazivawe i naru{avawe no}nog mira„, a denuncirani su bili odstrane ~lanova ÀHrvatske za{tite„. Na denuncijaciju sa te istestrane izvr{en je, 11 marta, pretres u 28 stanova jugoslovenskih na-cionalista, od kojih su ve}ina ~lanova ovda{weg sokolskog dru-{tva. Pretstavnici vlasti su izjavili da se premeta~ina vr{i za-to, {to je prijavqeno da se u tim ku}ama skriva oru‘je. ali ni u jed-noj od wih nije na|en ni najmawi trag o tom oru‘ju! Nije od inte-resa naglasiti, da je jo{ godine 1914. u biv{oj Austriji, kod ve}i-ne tih istih qudi vr{ena premeta~ina, i to zbog istih denuncija-cija, a dobrim delom i zbog istih denuncijanata...„56. O op{temraspolo‘ewu: ÀPre kratko vreme putovao sam u Zagreb, ...pokazaosam na ‘eqezni~koj stanici, zbog identiteta, sokolsku legitima-ciju ...me|utim kad je ~inovnica videla da je to sokolska legitima-cija, bacila mi je kroz prozor, izjavquju}i da to Àni{ta ne vredi„.Isto mi je izjavio i kondukter u vozu, a kad sam se po‘alio jednomvi{em ~inovniku, taj mi je izjavio, da Soko u Banovini Hrvatskojvi{e ne postoji i da sokolska legitimacija nema zna~ewa. BlizuNovske pri{ao mi je jedan gospodin i izjavio mi, da skinem sokol-sku zna~ku, dok ne do|e ÀZa{tita„ i dok gore ne pro|em„57. ÀOkosokolovo„, glasnik sokolske ‘upe Beograd pisao je o napadima iizbeglicama iz Hrvatske: ÀIznenadnim napadajima kamenicama,


55 Ima li progona u Banovini Hrvatskoj, Sokolski glasnik, Beograd, 12. april1940, br. 15, str. 4.56 Kazne i denuncijacije, Sokolski glasnik, Beograd, 22. mart 1940, br. 12, God. XI,str. 5.57 Pi{e nam jedan brat iz Velike Kikinde, Sokolski glasnik, Beograd, 15. mart1940, br. 11, God. XI, str. 6.

motikama, no‘evima, bokserima i revolverima padali su premla-}ivani, rawavani i ubijani mladi i svesni sokoli. I ispred re-volverskih metaka, rawavawa, premla}ivawa i ubistvom prete}ihpisama pobegli su pojedinci, pa i ~itave porodice, napu{taju}isvoja ogwi{ta na domaku jesewih i zimskih dana, tra‘e}i za{titu,...„58. Na vanrednoj skup{tini sokolske ‘upe Beograd pozvani susvi sokoli sa teritorije ‘upe da prikupqaju pomo} za izbeglicekojih je svakim danom bilo sve vi{e. U Beogradu je 16. novembra1939. godine otvorena sokolska kuhiwa za izbeglice. Otvarawu jeprisustvovao pro~elnik Narodno odbrambenog otseka Saveza Soko-la Kraqevine Jugoslavije Qubomir Maksimovi}, general u penzi-ji59. Kuhiwu su vodile ~lanice Socijalnog odseka ‘upe. ^lanovi‘upskog socijalnog odseka bili su predsednik odseka prota Milu-tin Magazinovi}, @ivka Melentijevi}, Slavka Vu~kovi}, MilkaMladenovi}, Momir Sinobad, Milutin Mitrovi}, Sava Surutka,Mi{a Mati} i Milojko Jeftimijades. Najvi{e se zalagala @ivkaMelentijevi}. Kuhiwa je u po~etku delila ru~ak i ve~eru za oko 50osoba u letwoj ku}ici (letwe ve‘bali{te) Sokolskog dru{tva Be-ograd VII60. U prvih 30 dana kuhiwa je izdala 2.414 obroka. Do ja-nuara 1940. godine kuhiwa je izdavala obroke za 85 osoba. U Pregle-du rada ‘upske kuhiwe iznose se podaci da je u novembru ishrawi-vano 61 lice, u decembru 82, u januaru 1940. 74, u februaru 81, u mar-tu 86. Pomo} je pru‘io Otsek za zimsku pomo} gradskog poglavar-stva grada Beograda, Sokolsko dru{tvo Stari Banovci, preduze}a,uredi i pojedinci61. Izbeglice su se zahvaqivale preko sokolske{tampe za ukazanu pomo}. Kao primer mo‘e se navesti Pavle K.Popovi}: ÀPo obrazovawu Banovine Hrvatske, otpu{ten sam izdr‘avne slu‘be. ... Kao ~lan Sokola, obratio sam se Sokolskoj‘upi Beograd. @upa me je sa sa‘aqewem primila i pomogla u is-hrani. Budu}i sam dobio name{tewe, puno se zahvaqujem bratskojSokolskoj ‘upi na iskazanoj bratskoj qubavi, a naro~ito sestri

BRATSTVO178

58 Izve{taj o radu socijalnog odbora, str. 43, u: Godi{wi izve{taj o radu sokolske‘upe Beograd za XX redovnu godi{wu skup{tinu 7 aprila 1940 godine, Oko sokolovo,Beograd, 1. april 1940, God. IV,br. 4. 59 Milojko Jeftimijades, Kuhiwa sokolske ‘upe Beograd, Sokolski ‘ivot, Oko so-kolovo, Beograd, 1. januar 1940, br. 1.60 @upski socijalni odsek, Vesti, Oko sokolovo, Beograd, 1. mart 1940, br. 3, God.IV.61 Milojko Jeftimijades, Pregled rada ‘upske kuhiwe, Oko sokolovo, Beograd, 15.maj 1940, br. 5 i 6, str. 97.

@ivki koja je toliko vodila ra~una o nama izbeglicama. Uz po-zdrav!„62. drugi primer je pismo Ton~i} Tomice: ÀSmatram za svo-ju svetu du‘nost, da, nakon {to mi je uspjelo posretstvom i prepo-rukom bratskog Saveza, dobijem mjesto na vojnom aerodromu, da seovime na~inom naro~ito zahvalim bratskoj Sokolskoj ‘upi Beogra-da na svemu onome {to je za nas do sada u~iweno, a naro~ito da sezahvalim na{oj po‘rtvovanoj sestri @ivki, koja nas sa maj~inskompa‘wom susretala i skrbila se za nas je kao za svoju posvojenu de-cu, koja su izgubila vlastitu majku.

Ovaj plemeniti ...gest .....za koji se mi nikada ne}emo mo}iodu‘iti. Budite uvjereni, da mi nismo do{li k vama s razloga {tose bojimo za vlastiti ‘ivot; ve} naprotiv natjerala nas je, da na-pustimo na{e domove i na{e borbene polo‘aje samo nu‘da, jer sunas na{i protivnici li{ili zarade i kruha, ..... Za sve ovo nekaVam bude svima bratska hvala, a od Boga pla}a, a mi stojimo i na-daqe ~vrsti borci za na{e svete sokolske ideale i na{u uzdanicu,na{eg mladog ... Stare{inu Kraqa Petra II„ U istom broju ÀOkaSokolovog„ objavqeno je pismo Sokolske ‘upe Zagreb: ÀVal noveÀslobode„, koji je zahvatio i prekrio ove na{e krajeve prisililo jemnogu na{u bra}u, mnoge sestre, da ili pojedina~no ili sa svojimporodicama ostave doma}e ogwi{te ..... te da ... begaju u krajeve, gdeta Àsloboda„ svojim gre{nim zagrqajem jo{ nije ugu{ila svaki ple-meniti ose}aj, svojom cini~kom hipokrizijom nije uni{tila pra-vo na ‘ivot i opstanak svakog pojedinca, o kome vole svakom pri-godom da govore ba{ ti najgrlatiji propovednici i sledbenici tenove Àslobode„.

U tim po nas tako crnim danima i opet je do{lo do izra‘ajapravo sokolsko bratstvo, koje je na najefikasniji na~in potvrdilostaru re~, da se u nevoqi poznaje prijateq. Do{lo je do punog iz-ra‘aja u na{oj dragoj prestonici i wegovom Sokolstvu, u prvom re-du kod bratskog Saveza, a jednako i kod bratske @upe te bratskihdru{tava Beograd II i Beograd VII. Svi ste Vi, bra}o i sestre,ulo‘ili za na{e bednike toliko qubavi, toliko mera i truda, to-liko fizi~kih i materijalnih ‘rtava, da bi svaka na{a re~ pohva-le Va{eg iskrenog i srda~nog bratstva izi{la tek bledom i banal-nom frazom. Na{a je jedina ‘eqa da bi {to skorije osvanuli u na-{im Àoslobo|enim„ krajevima tako svetli i radosni danci, da bi


62 Brat Pavle K. Popovi} pi{e: Sokolski ‘ivot, Oko sokolovo, Beograd, 1. mart1940, br. 3.

Vam svima Va{u qubav, Va{e gostoprimstvo mogli da vratimo ra-dosna srca .....

Vama i svemu ~lanstvu Va{e ‘upe na{ iskreni bratski po-zdrav„63 Zbog pisawa o izbeglicama napadnuta je @upa i wena hu-manitarna akcija u zagreba~kom ÀJutarwem listu„. U ~lanku Odgo-vor Jutarwem listu Milojko Jeftimijades je istakao: ÀNije tolikibroj ubijen, rawavan, napadan, otpu{tan iz slu‘be i progawan pre-te}im pismima umorstvom po svojoj molbi i ‘eqi. Nije toliki brojdo{ao kod nas bez sredstava za ‘ivot na po~etku hladnih zimskihdana iz ‘arke ‘eqe da poseti Beograd i da se u wemu provodi. Zarto nisu progoni? Jo{ se na nekima vide o‘iqci rana„64. Na pisa-we ÀJutarweg lista„ reagovao je i ÀSokolski glasnik„ u ~lanku Bez-du{na hajka na sokolstvo: ÀPod ...naslovom ÀNesmetano se nastavqasokolska kampawa protiv Hrvatske„ objavquje ÀJutarwi list„, od 3januara, vest, ..., ..da je Sokolsko dru{tvo u Loznici, u Srbiji, .....ÀOd ~istog prihoda 50% ide za socijalni fond sokolske ‘upe Beo-grad, u korist kuhiwe za prehranu izbeglica iz Hrvatske Banovi-ne„.....sam ultrahrvatski ÀHrvatski narod„ objavio je triumfalnuvest o pale‘u doma u Betini, kao pad Bastiqe, ...A pravi ciq sve-ga tog pisawa vidi se iz zavr{etka, u kome se ponovo tra‘i, da sesokolski domovi oduzmu Sokolima ... Mi me|utim ponavqamo: Imasamo jedan na~in da prestanemo da se brinemo za na{e izbeglice, ato je, da tih progona i tih izbeglica vi{e ne bude!„65. ÀOko Soko-lovo„ prenelo je iz ÀPolitike„ vest da je Vlada Jugoslavije odlu-~ila da sokolima isplati pomo} od 500.000 dinara kao nadoknadu{tete koju su im nanela razna neodgovorna lica kojima se nije mo-glo u}i u trag66. Kao odgovor iza{ao je ~lanak Za moralne reparaci-je! na naslovnoj strani ÀSokolskog glasnika„ u kome se navodi: À...Mi, me|utim jo{ i danas, sedam meseci iza osnivawa Banovine Hr-vatske, imamo ~itav niz sokolskih domova, koji se protuzakonito,...nalaze u rukama, ne Àlica, ~iji se identitet nije mogao utvrditi„,ve} organizacija, kojima se dao poluzvani~ni karakter, a da vlast

BRATSTVO180

63 Brat Ton~i} Tomica uputio je ovo pismo, Zna~ajno pismo, Vesti, Oko sokolovo,Beograd, 1. mart 1940, br. 3.64 Milojko Jeftimijades, Odgovor Jutarwem listu, Zagreb, Oko sokolovo, Beograd,4. februar 1940, br. 2, str. 40.65 Bezdu{na hajka na sokolstvo, Sokolski glasnik, Beograd, 12. januar 1940, br. 2,str. 3.66 Naknada {tete, Vesti, Oko sokolovo, Beograd, 1. april 1940, br. 4.

jo{ uvek nema snage da toj otima~ini stane na kraj. Takav je slu~ajsa skolskim domovima i imovinom u Crikvenici, Delnicama, Va-ra‘dinu, Pagu, Kusto{iji, Zagrebu itd. ...Sokolstvo ne}e odre}i je-dinstvenosti svoje organizacije za ~itavu Jugoslaviju...67.

Usledio je napad na êdu Mili}a, stare{inu @upe Mostar,jednog od najistaknutijih sokolskih i nacionalnih prvoboraca. Otome je pisala i ÀPolitika„. Napad je izvr{en u vi{e navrata po-sle zavr{ene skup{tine dru{tva Imotski 11. 2. 1940. i predodr‘avawe skup{tine u selu Glavini kod Imotskog. PripadniciHrvatske seqa~ke za{tite wih stotiwak napalo je grupu sokola naputu izme|u Imotskog i Glavine bacawem kamewa prema grupi,zvi‘dawem i drugo. Nova grupa napala ih je pri ulasku u Imotskia zatim u kafani u koju su se sklonili. Razbili su staklo, demoli-rali prostoriju i inventar pri ~emu su se i sami ozledili. Nikood sokola nije povre|en. Ovim povodom ponovo se oglasila ÀPoli-tika„ donose}i Saop{tewe sa sednice Izvr{nog odbora Saveza So-kola Kraqevine Jugoslavije kojim se najo{trije osu|uje zlo~ina~kinapad na stare{inu ‘upe Mostar i druge sokole. Poslat je telegrambanu Hrvatske banovine dr Ivanu [uba{i}u u kome se tra‘i is-traga i hitno ka‘wavawe krivaca. Beogradsko i zemunsko sokolstvo17. 3. 1940. donelo je rezoluciju: À.....Vlasti u banovini Hrvatskojne pokazuju ozbiqnu nameru da spre~e teror, te se stvara verovaweda one favoriziraju sve ove zlo~ine, {to prouzrokuje krajwu bezob-zirnost i brutalnost neodgovornih elemenata. Posledica toga susve ~e{}i i te‘i napadi,... . Beogradski i zemunski sokoli smatra-ju da je vreme da ispune dani zavet, ..... i da ustanu u odbranu sokol-ske jugoslovenske misli, i to idejno i na~elno dok ih protivnicinapadaju idejno i na~elno a silom ako ne prestanu sa nasiqem. Pre-stoni~ko sokolstvo ..... tra‘i da se najenergi~nije istraje u namet-nutoj borbi. Progone i napade na bra}u i sestre iz Banovine Hr-vatske ose}aju kao napade i progone na celo sokolstvo i solidari-{u se sa wihovim ‘ilavim otporom i borbom.„68. Sokoli u bano-vini Hrvatskoj su izrazili priznawe za pisawe sokolske {tampe.Kao primer mo‘e se navesti saop{tewe Za sokolski glasnik: ÀNaskup{tini sokolske ‘upe Split, ... usvojen je jednoglasno zakqu~akda se redakciji ÀSokolskog glasnika„ izrazi priznawe za odli~no


67 Za moralne reparacije! Sokolski glasnik, Beograd, 22. mart 1940, br. 12, str. 1.68 Rezolucija, str. 73, Oko sokolovo, br. 5-6, 15. maj 1940, Beograd.

ure|ivawe lista, a naro~ito za odlu~an i borben stav u odbranuslobode sokolskog rada u Banovini Hrvatskoj69 . Sve {to se dogo-dilo u Banovini Hrvatskoj bilo je predigra za ono {to se de{ava-lo u Nezavisnoj Dr‘avi Hrvatskoj. Stvarawem NDH posle April-skog rata sokoli kao nepo}udni zavr{avaju u logoru u Jasenovcu. UJasenovcu umro je stare{ina Sokolske ‘upe Zagreb dr Oton Gavran-~i}.

Sa{a Nedeqkovi}

BRATSTVO182

69 Za sokolski glasnik, Sokolski glasnik, 22. mart 1940, br. 12, str. 3.

SRBI U SVETU

SRBI U [VEDSKOJ

Ovu sliku — mozaik kratkih informacija i pri~a o istoriji,polo‘aju i razmi{qawu Srba u [vedskoj ÀBratstvo„ sa zahvalno{}uduguje ÀDijaspori„ ~asopisu {to izlazi u toj dalekoj zemqi i wego-vom osniva~u i uredniku gospodinu Aci Dragi}evi}u. On je radio kaoprofesionalni radio reporter u âpqini, Mostaru i Nevesiwu, biodopisnik ÀOslobo|ewa„ i programa Radio-Sarajeva. Danas ‘ivi i ra-di u [vedskoj gde je osnovao taj dvojezi~ni {vedsko-srpski ~asopisza kulturu, u kojem ima i informacija i prakti~nih saveta za na{equde, i vesti iz Matice, i raznih inicijativa koje se ti~u svih Sr-ba u dijaspori, i svih drugih koji su zainteresovani za na{e qude,wihove probleme i na~in ‘ivota u tu|ini.

U ovo vreme Interneta i brzih i svestranih informacija ni-je ~udo {to ~asopis ima i svoj istoimeni dvojezi~ni sajt na kojemse nalazi iscrpan izbor tekstova koji privla~e pa‘wu posetilaca.

Uredni{tvo ÀBratstva„ je ‘elelo da izborom tekstova i sli-kom crkve ÀSveti Sava„ u Stokholmu pru‘i ~itaocima samo onuprvu informaciju o Srbima u [vedskoj, za ostalo upu}ujemo ~ita-oce na Internet prezentaciju www.dijaspora.nu.

[vedska kao domovina

Aco Dragi}evi} (ÀDijaspora„, januar-februar 1998, br. 1)

Stanovni{tvo biv{ih jugoslovenskih republika, Srbije, Cr-ne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije

slovi za najraseqenije me|u rasijanim narodima. Prema nekim pro-cjenama, prije izbijawa jugoslovenske krize, u dijaspori je ‘ivjelaskoro polovina od ukupnog stanovni{tva druge Jugoslavije. Najbroj-nija je srpska i hrvatska emigracija, dok Crnogoraca i Makedona-ca ‘ivi u pe~albi, posebno u prekomorskim zemqama, vi{e nego uCrnoj Gori i Makedoniji. Razlozi pokretawa sa rodne grude su raz-li~iti, dok se naj~e{}e sa‘imaju u onu dobro znanu Àtrbuhom zakruhom„. Nemirni prostori Balkana, tako|e, ~esto su pokretaliqude i narode, kao i za posledweg gra|anskog rata, kada je, ilustra-cije radi, svaki drugi stanovnik iz nekada{we centralne jugoslo-venske republike Bosne i Hercegovine postao izbjeglica ili rase-qeno lice. Vjerovatno, danas, nema zemqe na svijetu u kojoj ne ‘ivenekada{wi stanovnici nekada{wih repubika a danas suverenihdr‘ava Srbije i Crne Gore (koje su zadr‘ale ime Jugoslavija), Ma-kedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.

Savjet Evrope 1991. godine objavio je podatak da je u [vedskoj‘ivjelo, tad 41.053 gra|anina sa paso{em SFRJ. U to vrijeme, pre-ma istom izvoru, u ovoj skandinavskoj zemqi ‘ivjelo je vi{e od20.000 stanovnika biv{e Jugoslavije koji su primili {vedskodr‘avqanstvo. [vedski sociolog Sel Magnuson tvrdio je osamde-setih godina u magazinu ÀIntervju„ (Beograd) da su u jugoslovenskojkoloniji u [vedskoj najbrojniji Srbi (40%) i Hrvati (20%). Hen-ri Bak, analiziraju}i svojevremeno sastav vi{e od 140 jugosloven-skih klubova, iznio je podatak da su 40% wihovi ~lanovi Srbi. Uzkonstataciju da se podaci {vedskog Dr‘avnog zavoda za useqeni~kapitawa i Evropskog savjeta bitno ne razlikuju, oko 70.000 useqeni-ka po~etkom devedesetih godina, treba re}i da zvani~na {vedskastatisika ne prati nacionalnu pripadnost. S tim u vezi podatke onacionalnoj pripadnosti treba primiti kao rezultat li~nogistra‘ivawa pojedinaca koji mogu, ali ne moraju biti pouzdani.Ovo tim prije ako se zna da velik broj pojedinaca iz svakog naci-onalnog korpusa nema postojan kontakt, odnosno ~lanstvo u organi-zacijama iz zemaqa porijekla a koje su registrovane i djeluju u[vedskoj.

Iz zavi~ajnog prtqaga na izlo‘bu u Svetosavskom centru uStokholmu, krajem 1997. godine, Hercegovci koji ‘ive u ovom gradu or-ganizovali su izlo‘bu etnografskih predmeta koje su u zavi~ajnom pr-tqagu doneli sobom iz starog kraja. Na izlo‘bi se tako, pored osta-log, na{lo burilo za vodu, {tap za mla}ewe mleka ~ak i torba u kojoj~obani u Hercegovini nose hranu. Torbu koja je stara skoro jedan vek u

BRATSTVO184

[vedsku je donela Joka Brstina (93) verovatno najstarija osoba me|uizbeglicama u ovoj zemqi. Sastavni deo izlo‘be bili su i crte‘i samotivima iz Hercegovine a ~iji su autori Momo Kapor i Branko Ko-koq. Svetosavski centar je bio mesto gde su Hercegovci oganizovali iposelo. Nadat se da }e ovakvih i sli~nih manifestacija biti i vi{ei ~e{}e. Da li }e se neki od izlo‘enih eksponata sa izlo‘be o Her-cegovini u Stokholmu na}i u budu}em muzeju Srba u [vedskoj, potvr-di}e vreme.

Dolazak Jugoslovena u ovu zemqu vezan je za Drugi svjetski rat.Naime, zarobqenici iz Jugoslavije deportovani su u Norve{ku gdjeje bilo vi{e logora. Rijetki pre‘ivjeli iz tih logora ostali su‘ivjeti u nekoj od skandinavskih zemaqa.

Poslije ratnih zarobqenika ovdje su stizali politi~ki emi-granti koji nisu prihvatali jugoslovenski totalitarni komuni-sti~ki sistem vlasti. U to vrijeme, ranih pedesetih godina, u[vedskoj je ‘ivjelo oko stotinak Jugoslovena. Wihov masovnijidolazak vezan je, pak, za {ezdesete godine i ekonomsku migraciju. Udesetqe}u 1960 - 1970 u [vedsku je stiglo oko 10.000 radnika, is-ti~e u kwizi ÀSvi Srbi sveta„ dobar poznavalac jugoslovenskeemigracije publicista Marko Lopu{ina. Jugosloveni su u to vri-jeme, ne ra~unaju}i useqenike iz nordijskih zemaqa bili, uz Wem-ce i Italijane, najmasovnija useqeni~ka grupa, tvrdi sociolog OkeEk u kwizi Aspekti useqavawa Jugoslovena u [vedsku. Danas u[vedskoj, prema podacima Dr‘avnog zavoda za statistiku sa koji-ma raspola‘e Dijaspora, ‘ivi oko 160.000 stanovnika iz biv{e Ju-goslavije. Najbrojnija je useqeni~ka kolonija dana{we Jugoslavije(Srbija i Crna Gora) sa oko 100.000 stanovnika. Novi talas useqe-nika javio se nakon raspada druge Jugoslavije. [vedska je u godina-ma rata pru‘ila uto~i{te za 78.361 lice sa prostora biv{e Jugo-slavije.

U to vrijeme statisti~ki izvje{taji otkrivaju, uz masovnijidolazak useqenika, jo{ jedan karakteristi~an pokazateq — prihva-tawe {vedskog dr‘avqanstva. U vremenu od 1986. do 1990. godineprosje~no 1.100 useqenika iz Jugoslavije prihvatalo je {vedskodr‘avqanstvo. Me|utim, tokom petogodi{we krize u zemqi porije-kla 28.028 wenih gra|ana (prosje~no 5.600 godi{we) postali su no-vi [ve|ani. Snove ali i realnost ‘ivota nekada{wih radnika naprivremenom radu najboqe }e osjetiti i u sna‘nu pjesmu preto~itipjesnik Uro{ Stepanov Ro{ ~ija se poezija ra|a ovdje, na licu mje-sta, i pjeva o radostima i tugama tu|ine; ÀNa privremenom radu/pri-

SRBI U SVETU 185

vremeni qudi/privremeno ‘ive/samo su dugovi i bol/koji otpla}u-ju/stalni„. [vedsko dr‘avqanstvo prihvatali su stari useqenicikoji dugo ‘ive u ovoj zemqi, jer — prema {vedskom Zakonu odr‘avqanstvu kqu~ni uslov za naturalizaciju je da Àlice u trenut-ku podno{ewa zahtjeva ima domicil u [vedskoj 5 godina„. U nared-nom statisti~kom pregledu vjerovatno }e se podaci o broju useqe-nika sa prostora biv{e Jugoslavije mijewati, pogotovo nakon odlu-ke {vedske vlade da stimuli{e povratak u zemqu porijekla.

DRUGA GENERACIJA SRBA U [VEDSKOJ

Srbi danas ‘ive u stotinak zemaqa na svim kontinentima. Ito je jedini pouzdan podatak. Koliko je razvejanih po belom svetu —to, kako izgleda, nikad niko ne}e saznati. U nedavnom poku{aju dase izvr{i popis Srba u rasejawu (re~ je o iseqenicima iz Srbijei Crne Gore), do{lo se do brojke od 400 hiqada iseqenika.

[to se ti~e [vedske, zemqe u kojoj se poklawa velika pa‘wastatisti~kim podacima, nije te{ko saznati koliko je i(u)seqeni-ka, ilustracije radi, stiglo iz Jugoslavije. Statistika u ovoj zemqiuseqenika, me|utim, prati po zemqi porekla, a ne po nacionalnojpripadnosti. U ovda{woj literaturi koja se bavi useqenicima, mo-gu se na}i procene {vedskih sociologa — od ukunog broja useqeni-ka iz Jugoslavije 40% su Srbi. Statisti~ki podaci govore da u[vedskoj ‘ivi oko 200 hiqada useqenika iz druge Jugoslavije.

Neophodna su temeqitija istra‘ivawa da bi se utvrdila ta~-na godina kada su pripadnici srpskog naroda stigli u ovu skandi-navsku zemqu. Sude}i po relevantnim statisti~kim podacima, u[vedskoj danas ‘ivi desetak {ezdesetogodi{waka iz Jugoslavijekoji pripadaju drugoj generaciji useqenika. Ovaj podatak otvara pi-tawe: Koliko generacija useqenika srpskog porekla ‘ivi danas u[vedskoj? Tri ili vi{e!? Ako se opredelimo za {ezdesete godineminulog veka, kao godine masovnijeg doseqavawa na{ih qudi, ondase mo‘e re}i da ve} stasava tre}a generacija useqenika, starosnedobi izme|u deset i petnaest godina.

Prose~an predstavnik druge generacije, me|utim, ima gimna-zijsko obrazovawe, radije komunicira na {vedskom nego na mater-wem jeziku, tek se zaposlio ili tra‘i posao, rado odlazi na kon-certe peva~a narodne ili zabavne muzike iz otaxbine kada gostujuovde, ali ne i u srpske klubove, dru{tva i udru‘ewa.

BRATSTVO186

Stariji pripadnici druge generacije, oni u starosnoj dobiizme|u 25 i 30 godina, a takvih je desetak hiqada u [vedskoj, ve}su krenuli u svet biznisa. Najuspe{niji me|u wima su Goran Mir-kovi}, koji ima lanac prodavnica kompjutera i kompjuterske opre-me ili Zoran Sekuli}, koji se bavi biznisom u svetu mobilnih te-lefona. Akademski obrazovani mladi qudi srpskog porekla u[vedskoj govore tri-~etiri svetska jezika i poseduju znawa kojamogu biti od koristi drugim qudima. Jedan broj wih po~eo je uspe-{no da se bavi naukom — kao lekar Svetlana Lai}, koja se baviistra‘ivawem na Karolin{kom institutu. Wen projekat stipendi-ra dr‘ava sa sto hiqada kruna. Tu je i Velimir Ninkovi}, koji jena Univerzitetu u Upsali, jednom od najstarijih univerziteta nasvetu, odbranio doktorski rad. Na postdilomskim studijama suistori~ar Du{an Topalovi} i elektroni~ar Aleksandar Filipov-ski. Stasali su i prvi kwi‘evnici druge generacije: Danijel Pa-vlica skrenuo je pa‘wu na sebe ve} prvom kwigom, a \or|e @arko-vi} uspe{nim prevodima nekoliko dela srpskih autora.

Me|u pripadnicima druge generacije uo~qiva je ‘eqa za ~vr-{}om vezom sa otaxbinom svojih roditeqa. Prema jednomistra‘ivawu koje je obavqeno me|u mladima, ilustracije radi, sva-ki od trideset ispitanika ‘eli da zna materwi jezik i odr‘ava ve-zu sa kulturom naroda kojem pripada. Prema rezultatima ankete ko-ji su bili osnova za utvr|ivawe koncepcije ~asopisa ÀDijaspora„,interesovawe za sva pitawa koja se ti~u srpske kulture iskazalo je35% ispitanika. Zatim je sledilo interesovawe za kwi‘evnost(30%), religiju (15%), istoriju (12%) i sport (8%).

Oni koji su posrnuli, a pripadaju i prvoj i drugoj generaci-ji i(u)seqenika, ~esto su na stranicama dnevne {tampe.

Qudi sa dva kulturna identitetaNedjeqko Radanovi}(ÀÀÀDijaspora„, 2002)

[ta re}i o na{im putevima i na{im stranputicama pod ka-pom nebeskom. Mislim da bi ih najboqe bilo nazvati na{im luta-wima, jer mi smo, ustvari, narod koji vjekovima luta. Pri tome ja-ko malo izvla~imo pouka iz na{eg lutawa.

SRBI U SVETU 187

Razmi{qao sam, kao i svi vi, o tim na{im du{evnim i pro-stornim lutawima po svijetu. Prilikom jednog kwi‘evnog susretaovdje u Stokholmu, prije godinu i po dana, na{em velikom misli-ocu i pjesniku Be}kovi}u, postavio sam pitawe o na{oj sudbini.Pitao sam: ima li pameti i uma u na{em narodu, koja mo‘e da zau-stavi na{e raslojavawe i propadawe? Dobio sam odgovor: ÀBoqe bibilo da sam ja tebi postavio to pitawe„. Odgovor je bio po{ten, jerdok se luta ne zna se ni ciq ni put, ni gdje }e se sti}i. Tako je usu{tini sa svima nama koji smo se okupili ovdje.

Danas je mnogo te‘a situacija sa na{im nacionalnim raslo-javawem i rasulom. Horizont je mnogo mra~niji i neizvjesniji negoprije deset godina. Matica doga|aja nosi nas br‘e i ‘e{}e. Duh po-sustaje, pogotovo kod nas starijih, jer na{ povratak u domovinu jesve neizvjesniji.

Nas koji smo u rasejawu — tu|a rije~ dijaspora vrije|a, mu~edvije brige. Kako pomo}i sebi i kako pomo}i otaxbini. A otaxbi-na nema ni sluha ni snage da se odazove na na{e vapaje. Ona sije irasejava svoju djecu po svijetu. Izgleda uzalud se otimati odro|ava-wu, {to je tragi~no, pogotovo za tre}u generaciju. Kako wima obja-sniti da se ta i takva Majka treba voqeti po du‘nosti.

Program ovog Okruglog stola trebao bi biti iskqu~ivo popitawima kulture. Sa kulturom mo‘emo sa~uvati svoj identitet iprenjeti ga na mlade generacije. Me|u nama ovdje u [vedskoj, kao i{ire u svijetu, ima mnogo stru~nih i {kolovanih qudi koji mogudati smjernice u na{em radu — jedino treba dobra orgnizacija. Kadbi se sabralo sve {to se stvara na poqu kulture imalo bi se {taponuditi i otaxbini, da nau~i od nas. @elio bih podsjetiti da imavrlo lijepih i velikih primjera postojawa na{ih kulturnih centa-ra od prije 2,5 vijeka, u onda{woj Evropi. To su Sent Andreja u Ma-|arskoj, Trst u Italiji a da ne spomiwem Vuka, Branka i ostale uBe~u, pa onda Maticu srpsku u Budimpe{ti. Tragi~no je da na wihpada zaborav u na{em narodu. Za{to se ne ugledati na wih. Da li}e se dogoditi ista stvar sa nama. Danas ima {irom svijeta na sto-tine takvih centara, ali na‘alost nisu objediweni. Prije nekoli-ko godina na sav glas govorilo se o Svjetskom srpskom centru u[vajcarskoj. Poslije je to utihnulo. Bojim se da je to bila opet sa-mo jedna politi~ka ujdurma. Mi{qewa sam da bi nam trebao jedantakav koordinacioni centar.

Govore}i o nama u rasejawu moglo bi se postaviti pitawe: dali mi, zaista, pripadamo na{em nacionalnom krugu i na{oj kultu-

BRATSTVO188

ri (!?) ili smo postali ne{to posebno, specifi~no, nakon tride-set ili ~etrdeset godina ‘ivota u tu|ini? Objektivno gledano po-stali smo qudi sa dva kulturna i nacionalna identiteta. @eqelimi to ili ne, ‘ivot je u~inio svoje. Sabrale su se misli i godineu toku na{eg dugog boravka u tu|ini. Stvara se i na kulturnom po-qu i pored svih te{ko}a. To dugo i veliko iskustvo trebalo bi pre-ko kulturnih institucija prenjeti na mase mla|e generacije. Jedanskup, kao ovaj danas, trebao bi biti dobar po~etak i dobar primjerukoliko sagledamo ~iwenice i izvu~emo prave zakqu~ke o svim pi-tawima sa kojima se suo~avamo.

Svi mi znamo da je kultura va‘an segment u na{em ‘ivotu, apogotovo za nas koji smo odvojeni od rodne grude. Pitawe je koli-ko smo se kao pojedinci anga‘ovali i pomogli razvoj na{e kultureovdje me|u nama u [vedskoj. Kada je u pitawu kultura u iseqeni-{tvu, nave{}u samo jedan primjer za koji sam nedavno saznao. U mo-jem Herceg Novom postoji Gradska biblioteka i u woj Zavi~ajnazbirka koju posjetim svaki put kad se na|em u rodnom kraju. Prijepetnaest godina poslat je legat od 6.000 kwiga jednog mog Bokeqa izBuenos Airesa, kao pokon Zavi~ajnoj zbirci. Me|u tim kwigamaprona|ena je kwi‘ica O srpskom karakteru Boke Kotorske. Prekote male kwi‘ice do{lo se do pisca Laza M. Kosti}a autora veli-kog i obimnog djela od 10.000 stranica koje je nastalo u egzilu — u[vajcarskoj i koje je na{oj kulturnoj javnosti bilo potpuno nepo-znato do prije tri godine. Gospodin profesor doktor Lazo M. Ko-sti} porijeklom iz Boke Kotorske napisao je u odbranu srpstva vi-{e nego svekoliko iseqeni{tvo zajedno. Radio je to onda kada senije smjelo slobodno pisati, niti braniti. Djela Kosti}a objavqe-na su pro{le godine u Beogradu.

Ne smijemo zaboraviti da sav ovaj na{ nacionalni lom i ra-slojavawa proizilaze iz razloga {to je na{ narod u posqedwih 55godina bio izlo‘en jednom nehumanom politi~kom eksperimentu —{ta i koliko se mo‘e uraditi sa jednim narodom. Izgleda da je toposqedwih deset godina preuzela takozvana me|unarodna zajednica.Vjerovatno smo pogodni kao objekt za eksperimente. Kroz sve mukekroz koje je pro{ao i prolazi na{ narod, pro{li smo i propatilii mi ovdje, iako daleko od domovine. Malo nam je pomogla utjeha daodavde nijesmo u~estvovali u svemu tome. Kad se drvo zasjeca, potre-saju se sve grane. Oduzeto je i nama deset godina normalnog ‘ivota.

@ivjeli smo, radili, ra|ali djecu i umirali u iseqeni{tvu— sve privremeno. Za na{a gra|anska prava u matici niko ni{ta

SRBI U SVETU 189

nije pitao, niti je ko pomiwao ta prava. Do‘ivjeli smo da vidimoda su bili privremeni i oni koji su nam ispirali mozak. Novivlastodr{ci u na{oj otaxbini mnogo podsje}aju na NATO. Mnogopri~e o demokratiji i slobodi, a tamo samo hap{ewa i su|ewa, ne‘ele dijalog sa nama u rasejawu. Ispada mnogo su zauzeti vla{}u kaoi wihovi prethodnici. Malo novog. Prvo demokratsko na~elo jestepravo glasa, a nama je to pravo uskra}eno. Kako onda da uspostavi-mo dijalog sa maticom, kako da sara|ujemo, kako da uti~emo na su-{tinske odluke koje se ti~u ba{ nas u iseqeni{tvu — a o kulturida i ne govorimo. Smatram da je pravo glasa su{tinsko pitawe i dabi ga trebalo pokrenuti u Skup{tini Jugoslavije. Isto tako, tre-balo bi pokrenuti pitawe posjedovawa nasqedne imovine u otaxbi-ni za one koji imaju strano dr‘avqanstvo. Sve dok se to ne uradiuzaludni }e biti ovakvi i sli~ni skupovi. Iako smo stranidr‘avqani, ovdje u [vedskoj, imamo pravo glasa na komunalnim isreskim izborima. Prije dvanaest godina pro~itao sam jedan oglasu ÀDagens Niheteru„, na pola stranice, koji je objavila ambasadaBrazila u [vedskoj. Obavje{tavali su svoje gra|ane u [vedskoj dasu u toku komunalni izbori u Brazilu i da mogu glasati u konzula-tu ili ambasadi. Koliko se sje}am Brazil je tih godina imao vojnudiktaturu. Mislim da je ovo lijep primjer o gra|anskim na~elima,za koje se mi, na‘alost, tek trebamo izboriti. Samo sa priznava-wem prava glasa mo‘emo biti punova‘an i uva‘en partner u jednomdijalogu, neovisno o ~emu se radilo, a pogotovo o pitawima kultu-re kao najva‘nijem segmentu u o~uvawu identiteta Srba u iseqeni-{tvu pa i kraqevini [vedskoj.

Bele{ka o autoru:

Nedjeqko Radanovi} prije 33 godine preselio se iz HercegNovog u [vedsku. Danas ‘ivi u Eskilstuni. Prije toga bio je po-morac. Po~eo je kao kuvar u jednom hotelu a kasnije se {kolovao ipostao stru~wak za kompjutere. Penzionisan je kao radnik firmeÀAlfa — Laval„. Posjeduje porodi~nu biblioteku od 2.500 kwiga.Neke od wih su posebna dragocjenost, kao ilustracije radi, Gorskivijenac na {vedskom — izdawe iz 1913. godine, fototipsko izdaweZakonopravila ili nomokanona Svetog Save (sa komentarima na sa-vremenom srpskom) iz 1262. godine ili Rat protiv Rusije 1854-1855na {vedskom iz 1856. godine. Dio ove kwige koja govori o Krim-skom ratu posve}en je Crnoj Gori. U prevodu Nedjeqka Radanovi}a

BRATSTVO190

prilog o Crnoj Gori objavqen je u ~asopisu ÀDijaspora„ i na sajtu,Srpska zemqa — Crna Gora (http://njegos.org/arhsrpski/bonnier.htm)

[vedsko-srpski re~nik na globalnoj mre‘i

Elektronsko izdawe [vedsko-srpskog re~nika objavqeno je uizdawu {vedskog Zavoda za razvoj {kolstva na globalnoj mre‘i.[vedsko-srpski re~nik objavqen je na adresi http://lehin.na-da.kth.se/sve-ser.shtml i omogu}uje posetiocima dvosmerno kori{te-we-pra}ewe sa {vedskog na srpski ali i sa srpskog na {vedski je-zik. Na globalnoj mre‘i, ina~e, objavqeno je on-line 11 rje~nika ame|u wima, uz srpski, i re~nici za druge ju‘noslovenske jezike.

Izlo‘ba ikona u Stokholmu(2003)

U Nacionalnom muzeju [vedske do 17. avgusta ove godine bi-}e postavqena izlo‘ba ikona koje se nalaze u bogatom fundusu togmuzeja.

Prva dva dana nakon otvarawa — 27. marta, izlo‘bu je pratioi nau~ni simpozijum posve}en ikonama i ikonopisawu. Simpozi-jum je okupio vi{e poznavalaca ikona i ikonopisawa iz celog sve-ta. Izlo‘ba se realizuje pod naslovom ÀProzor ka nebu — ikone izzbirke Nacionalnog muzeja„.

Nacionalni muzej [vedske vlasnik je jedne od najobimnijihi najbogatijih zbirki ikona u zapadnoj Evropi. Tre}ina ikona na-stala je pre 1700 godine; ve}ina poti~e iz Rusije, dok je jedan brojiz Gr~ke, te iz zemaqa na Balkanskom poluostrvu. U Stokholmu jepohraweno 320 ikona. Od tog broja, izlo‘eno je 50 ikona, a re~ je oveoma reprezentativnom izboru.

Me|u izlo‘enim ikonama mo‘e se videti i ona na kojoj su umolitvi sa Hristom Bogorodica i Jovan Krstiteq. Ta ikona je 1962.godine ukradena iz Nacionalnog muzeja [vedske u ~ije je vitrine,spletom sre}nih okolnosti i dobrotom sve{tenika — oca Matija-sa iz Ruske pravoslavne crkve, ipak vra}ena.

SRBI U SVETU 191

Srpski pisci na {vedskom jeziku

Koja dela i koji srpski pisci se mogu pro~itati na {vedskomjeziku?

To je pitawe koje ~esto postavqaju useqenici srpskog pore-kla u ovoj zemqi. Jedan od razloga je to da, ~itaju}i dela koja su ve}pro~itali, ovog puta na {vedskom, produbquju poznavawe jezika ze-mqe u kojoj ‘ive. Naravno, nije bez zna~aja ni to da se na ovaj na-~in odr‘ava veza sa kulturom kojoj se izvorno pripada. ÀDijaspora„se od po~etka odlu~ila da pi{e o kwigama srpskih pisaca na {ved-skom jeziku. Nastojimo da registrujemo pojavqivawe novih dela na-{ih autora na {vedskom, ali isto tako da tragamo za starim prevo-dima.

Tako je ve} u prvom broju ~asopis podsetio na to da se na{vedskom jeziku nalaze antologijske pri~e srskih klasika: Laze La-zarevi}a, Stjepana Mitrova Qubi{e, Janka Veselinovi}a, SimeMatavuqa. List je pisao i o prevodu Gorskog vijenca na {vedski je-zik i wegovom reprint izdawu. Da podsetimo, {vedski jezik bio jeme|u prva ~etiri strana jezika na kojem se pojavio Gorski vijenac.Bilo je to u okviru obele‘avawa stogodi{wice ro|ewa vladike Ra-da.

Nastoje}i da budemo u slu‘bi popularizacije kwige i da sto-jimo na usluzi qubitequ dobre kwige, publikujemo rezultate, slo-bodno mo‘emo re}i, istra‘ivawa o prisustvu kwiga srpskih auto-ra na {vedskom jeziku. Na{e interesovawe za ovu temu pokazalo je,treba to ista}i, da su {vedski slavisti vrsni poznavaoci srpskekwi‘evnosti. Potvrda za ovu tvrdwu nalazi se u ~iwenici da je{est od deset najzna~ajnijih proznih dela srpskih pisaca koja supublikovana u posledwih stotinu godina objavqeno na {vedskom je-ziku: Dervi{ i smrt (Dervishen och doden), Seobe (Vandringar), Hazar-ski re~nik (Kazarisk uppslagsbok), Prokleta avlija (Helvetets forglrd),Na Drini }uprija (Bron over Drina), Grobnica za Borisa Davidovi~a(En grav for Boris Davidovitj).

Ne zaslu‘uje samo ovaj podatak isticawe. U maju 2003. godinebilo je vi{e od 80 dela 60 srpskih autora na {vedskom jeziku. Je-dan broj dela, posebno Ive Andri}a i Danila Ki{a, ali i dva ro-mana Zvonimira Popovi}a, do‘iveo je vi{e izdawa, ali i speci-jalna izdawa za ~itaoce sa o{te}enim vidom.

Interesovawe za srpsku kwi‘evnost u [vedskoj ne prestaje.U maju je iz {tampe iza{la Ti{mina zbirka poezije, a u tom mese-

BRATSTVO192

cu u {tampu je u{la jedna od kwiga Borislava Peki}a, koji se uprevodu \or|a @arkovi}a pojavquje na {vedskom jeziku.

U pripremi baze podataka o srpskim piscima na {vedskom je-ziku koristili smo dva pouzdana izvora: LIBRIS, koji opslu‘ujeuniverzitetske biblioteke u [vedskoj, te BURK, koji opslu‘uje na-rodne i gradske biblioteke u ovoj zemqi. Naravno, koristili smoi dnevnu {tampu u [vedskoj, kao i stare brojeve ÀDijaspore„, na~ijim stranicama su objavqivane vesti o novim kwigama srpskihautora na {vedskom. Tako dobijene podatke ~asopis je prokontroli-sao u razmeni pisama sa slavistima koji danas ‘ive i rade u [ved-skoj.

ÀDijaspora„ je (na {vedskom jeziku) prvi put objavila ve}ibroj radova srpskih autora. Za ovu bazu podataka, me|utim, izdvoji-li smo wih nekoliko — Dangu Radoja Domanovi}a, Pesmu o HristuJovana Du~i}a, romansiranu biografiju Marka Miqanova sa vi{eprimera iz wegove kwige Primjeri ~ojstva i juna{tva, Kamenu uspa-vanku Stevana Rai~kovi}a, Pregled srpske kulture u posledwih sto-tinu godina Dragana Laki}evi}a. U ovom ~asopisu, na {vedskom je-ziku, ~italac je imao priliku da pro~ita prilog o pismenosti kodSrba i wihovom prvom bukvaru. Autor je poznati slavista Marga-reta Atios Sohlman. ÀPrvi srpski bukvar„ vrednovan je na {ved-skom jeziku, {to je izuzetno zna~ajno. Ovo tim pre {to se i u otax-bini o ovoj kwizi, za koju se saznalo tek pre nepunih stotinu go-dina, malo pi{e i govori. U vreme {tampawa Bukvara inoka Save(16. vek) malo je koja evropska zemqa i kultura raspolagala sli~nomkwigom. Za ovu kwigu nisu znali Vuk Stefanovi} Karaxi}, a niSavo Mrkaq. Prilozi srpskih autora koji su objavqeni u ÀDijaspo-ri„, a ukqu~eni su u ovu bazu podataka, te prilog o Prvom srpskombukvaru objavqeni su i u elektronskom izdawu ~asopisa.

U svoju bazu podataka ukqu~ili smo i dva {vedska pisca srp-skog porekla — Zvonimira Popovi}a i Danijela Pavlicu, kao i iz-vanredno autobiografsko delo Nikole Tesle — Moja otkri}a (Minauppfiningar). Dva Popovi}eva romana — Tamni vilajet (Morkiriket) iBagrem miri{e (Akacin viskar), do‘ivela su po dva izdawa. Popovi-}ev roman ÀTamni vilajet„ objavqen je kod izdava~a ÀPaRo„ iz Ze-muna na srpskom jeziku u prevodu Dragoslave Lazi}-Savi} (Gete-borg). Bagrem miri{e iza{ao je i na danskom (Akacien hvisker) kodizdava~a ÀRR„ u prevodu Jete Francen. Kwiga Danila Pavlice Pr-va godina ili slike iz {kolske u~ionice (Forsta lret) ekranizovana jei do‘ivela je vi{e izdawa na STV.

SRBI U SVETU 193

Vidovdan i knez Lazar u tu|ini(2002)

Osvanuo je jo{ jedan Vidovdan daleko od otaxbine. U gradu ukojem ‘ivim, Srbi prvi put odlu~ili da zajedni~ki proslave Vi-dovdan. Ina~e su okupqeni oko tri pravoslavne crkve, a u pro{lo-sti su bili rijetki kontakti izme|u onih koji su se istom Bogu mo-lili na razli~itim mjestima. Sad im palo na pamet da bi mogli ida se slo‘e i da na veliki dan budu zajedno. Dugo im trebalo.

Uzbu|ewe traje ve} nedeqama. Stalno se ne{to pregovara, do-govara, a svi bi htjeli da ba{ wima pripadne zasluga {to }e se Vi-dovdan proslaviti zajedno.

Biv{a u~iteqica i dugogodi{wi ~lan jednog amaterskog po-zori{ta u Srbiji, Vidosava, priprema sve~anu akademiju. Glavnata~ka je dramski komad ÀBoj na Kosovu„. Vrlo ambiciozno za Vido-savu, pogotovo za tridesetak novope~enih glumaca koji su joj potreb-ni za predstavu. Tra‘i i mali{ane. Oni }e u jednom trenutku da bu-du vojska dva tabora i da ukrste ma~eve pred publikom, na otvore-noj sceni.

Ulogu je dobio i Milo{, sedmogodi{wi sin mog prijateqa.Na probi ~uo da je neko bio u slu‘bi kod kneza Lazara, pa pita ocaje li to Àu slu‘bi„ zna~i da je bio u zatvoru. Ocu nezgodno. Falemu rije~i na engleskom da objasni {ta zna~i slu‘ba. Na kraju je is-palo Àemployed„ — zaposlen.

Vra}am se u djetiwstvo i skoro sam siguran da je Vidovdan bi-la jedna od prvih rije~i koje sam zapamtio kad sam po~eo sricati.Bila mi neobi~na.

îni mi se da su ~itave generacije dje~aka iz Hercegovineistinski nau~ile da ~itaju prelistavaju}i epske pjesmarice. Takvekwi‘ice su se, bezmalo, ~uvale u svakoj ku}i, a Vidovdan se pomi-wao bar na svakoj drugoj stranici. Ni oni koji nisu znali ~itati,nisu imali previ{e problema. Dovoqno im je bilo da slu{aju gu-sle. Gotovo da nije bilo desetogodi{waka koji nije znao kne‘evukletvu. Sa bri‘qivo izabranim {tapovima umjesto ma~eva, bosono-gi ~obani su se Àqetni dan do podne„ igrali Kosovskog boja. Najja-~i su obavezno dobijali ulogu Milo{a, a najslabiji i najmla|i Mu-rata. Rijetki su bili izuzeci.

Da su ti dje~aci kojih se sje}am sada ovdje, Vidosava ne biimala problema. Mogli bi i bez proba da iza|u pred publiku, a naj-

BRATSTVO194

te‘e bi bilo obuzdati ih da ne izgovore ~itav ciklus. Trebalo biim dva dana.

Milo{ opet povla~i oca za rukav: ÀA ko je bio Kinez Lazar,tata?„ Interesuje me odgovor, a ne mogu da uzdr‘im smijeh, pa na-pu{tam popri{te na kojem }e moj prijateq prvo poku{ati da obja-sni razliku izme|u Kineza i Srba. Ne vjerujem da }e danas i sti}ido Lazara. Kako li }e tek objasniti sinu po kome je dobio ime? Mojse zove Strahiwa, a nadimak mu Bane. Ne mogu Australijanci da muizgovore first name.

Vi{e od polovine gluma~ke trupe s kojom Vidosava radi no-si imena: Du{an, Lazar, Milo{, Milan, Vuk, a ko ih ~uje kako raz-govaraju u pauzama proba, pomisli}e da im je engleski materwi je-zik. Mislim da je Vidosava mogla lako da rije{i zadatak kako dapodijeli mali{ane u dva tabora. Na jednoj strani su mogli da buduoni koji znaju ne{to srpskog, a na drugoj oni koji ga ne znaju nima-lo.

Kre}e i predstava. Skoro hiqadu du{a u sali sa nejakim ozvu-~ewem ne trep}e. U uho se pretvorili.

ÀKom }u ovu ~a{u nazdraviti?„

Priznajem da me ponijelo. Sti{}em Strahiwu uza se. Stari-ji glumci za stolom na bini korektno izgovaraju stihove. Ska~e iMilo{. Optu‘en je.

ÀNevjera ti sjedi uz koqeno,ispod puta pije ladno vino.„

E, {ta sad? Ili je za stolom ili ispod puta. Gre{ka prola-zi. Niko ne reaguje. Lazar smiruje situaciju. Kostimi plijenepa‘wu. Muzika poznata starijim. Ma~evi ukr{teni. Padaju mali-{ani na mig re‘isera. Dok le‘e, tra‘e pogledom roditeqe po sa-li. Pomjeraju noge da pro|e Kosovka djevojka. U sali pla~. Istin-ski. Starica ispred mene govori stihove prije glumice.

— [to su se udarali? — zapitkuje Strahiwa.— Nisu za prave, ovo je predstava.— [to onda le‘e kad se stvarno nisu udarali?— Treba da le‘e, rekla im ona teta tamo kod zavjese.— Ja ne bih le‘’o, ne da mama da se prqam.— Nikad glumca, ni junaka, od tebe, Strahiwa.

SRBI U SVETU 195

Pi{ti Kosovka djevojka:

ÀJao jadna, ude ti sam sre}e!Da se jadna za zelen bor ,vatim...„

Sje}am se kad sam kom{iju Radoja, poznatog seoskog guslara,pitao {ta zna~i ono Àude„ i da mi je kratko odgovorio: Àkurate„.Poslije sam na{ao i jezi~ku vezu.

Sti‘e i zavr{na scena. Sluga Milutin nosi desnu u lijevojruci i izvje{tava caricu Milicu.

ÀMilo{ zagubi turskog car Muratai Turaka dvanaest hiqada...„

Gdje tolike da ih zagubi, sad na kraju? Koliko li ih je tek po-bio kad je tolike zagubio? Da li je Murata zagubio prije ili posli-je nego {to ga je zgubio? Nema veze. Sada se prolama od aplauza. Svisu na nogama. Glumci se vra}aju po nekoliko puta. Pada zavjesa najo{ jednu bitku. S rije~ima. S jezikom. Nepoznata posjetiteqka pi-ta u prolazu ho}e li poslije ru~ka nastupati folklorna grupa ÀKo-sovski bon‘ur„.

— Ho}e, na francuskom, odgovaram.— [to na francuskom? — pita.— Onako, prigoda je.Sti{}em Strahiwu za ruku i napu{tam boji{te.Jednom sam, za Vidovdan, u Sarajevu, s ocem popio fla{u cr-

nog vina u kafi}u À071„. Preko puta, svega nekoliko metara, bilesu utisnute Gavrilove stope, a iza je bio most s wegovim imenom.Kafi} odavno nije na istom mjestu, stope su uklowene, a most se zo-ve druga~ije.

— Tata, ho}e{ li me sutra voditi u kinu da gledamo ÀSnowDogs?„

— Ne}u — u Kinu. Ima bioskopa bli‘e.Strahiwa me ~udno gleda. Na Vidovdan.

Dragan Tepav~evi}, ÀDijaspora„, [vedska

BRATSTVO196

Vladika Nikolaj je cvet mu~eni~ke Srbije

Pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve i Wegove sve-tosti patrijarha Pavla nalazi se jedan broj pravoslavnih [ve|ana.U {vedskim pravoslavnim hramovima bogoslu‘ewa se vr{e na{vedskom jeziku a istovetna su sa bogoslu‘ewima u srpskim pravo-slavnim hramovima. Kod Borosa u mestu Bredared, na jugu [vedske,postoji pravoslavni manastir Sveta Trojica (Heliga TreenighetensKloster). Nastojateq je [ve|anin iguman Dorotej (Forsner) koji jekao mlad monah proveo sedam godina u manastirima Kaona i Leli}u Srbiji. Iguman Dorotej danas te~no govori srpski i ima veomalep }irili~ni rukopis, prevodi pravoslavne bogoslu‘bene teksto-ve na {vedski i bavi se i umetni~kim duborezom.

O vremenu provedenom u Srbiji i o vladiki Nikolaju kao sve-titequ, otac Dorotej je u izjavi za ÀDijasporu„ rekao:

— Srbija je dobra zemqa koja je natopqena mu~eni~kom krvqu.Iz te zemqe izniklo je stablo. Na tom stablu narodnom postoji vi-{e cvetova kao Sveti Sava, Sveti Simeon Miroto~ivi, VasilijeOstro{ki i jo{ mnogi a u posledwa vremena je iznikao novi cvet— a to je vladika Nikolaj. Ne mo‘e sluga mnogo re}i o gospodaru.Mi smo deca vladike Nikolaja i mi treba da primamo ono {to jeon propovedao.

U Leli}u sam proveo dve godine. Za te dve godine, mnoga sam~uda do‘iveo i video borave}i uz mo{ti vladike Nikolaja.

Jedno dete za~elo se van materice. Lekari u Vaqevu su reklida se mora obaviti abortus. Majka je do{la u Leli} i mi smo, nawenu molbu, pro~itali iscjeliteqsku molitvu kod mo{tiju. Majkaje donela na ovaj svet de~aka koji je dobio ime Nikola i danas je po-{ao u osnovnu {kolu. Ili jedno drugo ~udo. Jedna porodica u Le-li}u sedam godina nije imala dece. Kod mo{tiju svetog Nikolaja ~u-dotvorca pro~itana je molitva za roditeqe koji nemaju decu. I ta~-no na taj dan kad je ~itana molitva iz Trebnika dogodilo se za~e}e.To dete se, isto tako, zove Nikola i danas ima 6 godina.

Istra‘iva~ko novinarstvo: Fond Rajko i Maj \ermanovi}

U [vedskoj, posledwom voqom Rajka \ermanovi}a i wegovesupruge Maj, 1977. godine utemeqen je fond koji danas raspola‘e sa

SRBI U SVETU 197

preko dva miliona kruna a namewen je za stipendirawe studenatasrpskog porekla.

Studente poreklom iz biv{e Jugoslavije koji se ‘ele usavr{a-vati u [vedskoj — u ovoj zemqi ~eka dva miliona kruna na koje mogura~unati. Sredstva su obezbedili Rajko i Maj \ermanovi}. Prioritetprilikom dodele stipendije imaju studenti srpskog porekla a koji po-ti~u sa Banije iz Like i sa Korduna. Prema posledwoj voqi \erma-novi}a na drugom su mjestu tako|e Srbi iz drugih krajeva Jugoslavijei na tre}em mestu studenti iz drugih naroda. Molbe se predaju Srp-skoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu a kona~nu odluku o dode-li stipendije donosi [vedska akademija nauka. Do danas iz ovog fon-da koji je utemeqen daleke 1977. godine nije iskori{tena ni jedna kru-na.

Do ÀDijaspore„ je pre nekoliko meseci stigla suvoparna in-formacija kako Àu [vedskoj postoji fond \ermanovi} za stipendi-rawe studenata iz Jugoslavije„ i da Àfond raspola‘e ogromnom sumomnovca„. I naravno sugestija da to istra‘imo. U radnu bele‘nicuupisali smo prezime \emanovi}, naravno, sa znakom pitawa. Pod-setilo je to na novinarski zadatak od skoro pre tri decenije, kadaje trebalo pripremiti biografiju Hercegovca Ivana [}epi}a. Ta-da se uz ime i prezime raspolagalo i godinom ro|ewa ~oveka. U kan-celariji mati~ara, kod sve{tenika, u selima gde se pretpostavqaloda je [}epi} ‘iveo, me|utim, dobivao se isti odgovor; Àto je kaoda tra‘ite iglu u plastu sijena„ (prezimena [}epi} skoro jedanvek nema u Hercegovini). Da li }e u primeru \emanovi} bititra‘ewe igle u plastu sena?

Nadu da }emo uspeti davala nam je na{a reporta‘a ÀSoba bezkwiga sli~na je tijelu bez du{e„ koja je objavqena u jednom od pr-vih brojeva ÀDijaspore„ a u kojoj je zaqubqenik u kwige Ne|eqkoRadanovi} ispri~ao kako je ~itaju}i kwigu o svom rodnom selu, ov-dje u [vedskoj, saznao da tu ‘ivi i wegov nekada{wi kom{ija.Prona{ao ga je za tridesetak sekundi — koliko je trajao razgovorsa slu‘bom informacija. Umesto slu‘bi informacija, javili smose Poreskoj upravi, objasnili o ~emu se radi i {ta tra‘imo. U ba-zi podataka o stanovni{tvu, na‘alost, nismo prona{li ni jednoprezime \emanovi}. Qubazna slu‘benica pitala nas je i za prezi-mena koja bi mogla asocirati na \emanovi}. Bezuspe{no. Na krajusavetovala nas je da se obratimo gradskom arhivu u Stokholmu, ode-lewu za stanovni{tvo. I gle ~uda. Umesto \emanovi}a prona{lismo osnovne podatke o Rajku \ermanovi}u: Ro|en 23. novembra 1898.

BRATSTVO198

godine (Jugslavija), umro 6. juna 1991. godine, udovac od 18. januara 1985godine. Posledwa adresa na kojoj je ‘iveo, Park jorgovana broj 1,(Syrenparken 1, 133 35 Saltsjöbaden) na periferiji Stokholma — za-pravo je Stara~ki dom. Od slu‘benice Ekberg dobili samo kontakttelefon Stara~kog doma i mati~ni broj pokojnog Rajka \ermanovi-}a.

Uskoro javili smo se Stara~kom domu, predo~ili podatke ko-je smo dobili u Gradskom arhivu Stokholma i izrazili molbu danam se pomogne. Pretpostavqali smo da je gospodin \ermanovi},ukoliko je ta~an podatak da postoji fond, to objasnio u svom testa-mentu. I tu u Stara~kom domu nai{li smo na razumevawe ali i ob-ja{wewe da }emo morati du‘e ~ekati tra‘ene podatke — ali }e sti-}i na adresu ~asopisa koju smo ostavili na recepciji Stara~kog do-ma. Bi}e to, reko{e nam, posle godi{wih odmora. I bilo je tako.

U obe}anom pismu iz Stara~kog doma, u testamentu \ermano-vi}a, zaista, pi{e kako je wihova posledwa voqa da se utemeqiÀFond Rajko i Maj \ermanovi}„. Odredili su i wegova pravila izadu‘ili izvr{ioce. U testamentu pi{e kako }e se Àsredstva pre-vashodno upotrebqavati za specijalizaciju jugoslovenskih dr‘avqa-na, mu{karaca i ‘ena koji dolaze u [vedsku na predlog Jugosloven-ske akademije nauka i umetnosti u Zagrebu ili Srpske akademije na-uka u Beogradu.

Prilikom izbora stipendista primewiva}e se slede}i kri-teriji:

1. Srbi iz krajeva u Jugoslaviji poznati kao Banija, Kordun iLika,

2. Srbi iz ostalih delova Jugoslavije,3. Ostali dr‘avqani Jugoslavije.Uporedo sa ~ekawem testamenta nastavili smo prikupqati

podatke za kompletirawe biografije Rajka \ermanovi}a. Kqu~nipodatak sti‘e od Marka Milunovi}a koji nam je rekao da je \erma-novi} bio diplomata FNRJ i da se razi{ao sa komunistima. Pret-postavka da se, mo‘da, biv{i diplomata javio kao autor kwige o Ju-goslaviji pokazala se ta~nom. U Librisu — bazi podataka o svimkwigama koje se nalaze u {vedskim bibliotekama pronalazimo me-|u autorima Rajka \ermanovi}a i wegovu kwigu Sudbinski put Ju-goslavije (Jugoslaviens ödesväg).

\ermanovi} je ro|en u Zagrebu, zavr{io je pravni fakultetna univerzitetima u Zagrebu i Parizu a u Parizu je doktorirao1927. godine. Imao je advokatsku kancelariju u Beogradu i bio je ge-

SRBI U SVETU 199

neralni sekretar Samostalne demokratske stranke. Jedna je odkqu~nih li~nosti demokratske opozicije kraqevoj diktaturi izme-|u dva svetska rata. Drugi svetski rat proveo je u koncentracionimlogorima u Nema~koj. Nakon oslobo|ewa dolazi u Beograd i prihva-ta se da radi u diplomatiji nove Jugoslavije. Bio je socijal-demo-krata po ube|ewu, nikad nije bio komunista mada je bio wihov am-basador u Norve{koj, Brazilu, Kanadi, Danskoj i [vedskoj. Nakonslu~aja \ilas odbija da radi u diplomatiji i ponu|eno mjesto am-basadora u Japanu. Zatra‘io je i dobio politi~ki azil u [vedskoj.Govorio je pet svetskih jezika. Radio je kao profesor na Univerzi-tetu u Stokholmu.

\ermanovi}i su testament napisali 1977. godine. U nekoli-ko navrata vra}ali su se dokumentu koji je obja{wavao wihovu po-sledwu voqu i dopuwavali g. Za ~itaoce ÀDijaspore„ i {iru javnostmo‘e biti zanimqiva pri~a o familijarnoj kolekciji umetni~kihdela poznatih srpskih slikara Milunovi}a, Aralice, Lubarde idrugih. O tome }emo, verovatno, pisati u nekom od narednih broje-va ÀDijaspore„.

Nije ovo bilo, ipak, Àtra‘ewe igle u plastu sijena„. Nije za-hvaquju}i na{oj upornosti, anga‘ovawu velikog broja saradnika i~italaca ÀDijaspore„, ali i spremnosti {vedskih slu‘benika danam iza|u u susret. Ukoliko nisu mogli pru‘iti podatak koji smotra‘ili, savjetovali su nas na koja vrata trebamo pokucati. Upravotome zahvaquju}i uspeli smo prona}i dve fotografije bla‘enopo-~iv{eg dobrotvora Rajka \ermanovi}a.

Uzgred i ‘ivotna pri~a o Ivanu [}epi}u s po~etka repor-ta‘e nije ostala nerazja{wena. Istina trebalo je potro{iti dese-tostruko vi{e vremena i novca nego u pripremi ove reporta‘e.

Smatramo vrednim obelodavawe ~iwenice da postoji ÀFondRajko i Maj \ermanovi}„. Ni{ta mawe nije vredan i podatak okwizi Rajka \ermanovi}a. Odre|uju}i joj proro~anski naslov Kob-ni put Jugoslavije autor se upustio u analizu totalitarnog komuni-sti~kog sistema vladavine i slutio wegov koban kraj u zemqi ~ijimnarodima Ànikad nije pru‘ena pravi~na {ansa da stvore demokra-tiju„ kako je \ermanovi} zapisao u kwizi. To {to Jugoslavija pa ineke institucije koje se spomiwu u posledwoj voqi \ermanovi}ane postoje, ni u kom slu~aju ne zna~i da se sredstva Fonda ne mogukoristiti. Zainteresovani studenti za specijalizaciju u [vedskoj,uz pomo} sredstava iz ÀFonda Rajko i Maj \ermanovi}„, treba da seobrate Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu. Kona~nu

BRATSTVO200

odluku o izboru stipendista, da ponovimo, donosi Akademija nauka[vedske.

Intervju: Lisbet Valin, [ef ra~unovodstva Kraqevske akade-mije nauka u Stokholmu govori za Dijasporu o fondu ÀRajko i Maj\ermanovi}„

Nema specijalnih uslova za dobijawe stipendije

Iz \ermanovi}evog fonda je dodijeqivo pola miliona kruna.

Dijaspora: Koje uslove studenti treba da ispuwavaju da bi kon-kurisali za sredstva iz Fonda Rajko i Maj \ermanovi}?

Lisbet Valin: Uslovi proisti~u iz testamenta. Svrha fondaje da podr‘i nau~nu razmjenu izme|u [vedske i Jugoslavije. Pri-nos fonda }e se prevashodno koristiti za dodjelu stipendija za na-u~ni rad ili specijalizaciju jugoslovenskih dr‘avqana, mu{kara-ca i ‘ena koji dolaze u [vedsku na prijedlog Jugoslovenske akade-mije znanosti i umjetnosti u Zagrebu ili Srpske akademije nauka uBeogradu. Prilikom izbora stipendista primjewivati }e se sqede-}i redoslijed prioriteta:

1. Srbi iz krajeva u Jugoslaviji poznatih kao Banija, Korduni Lika,

2. Srbi iz ostalih dijelova Jugoslavije,3. Ostali dr‘avqani Jugoslavije,4. Gore spomenuti redoslijed mo‘e se mimoi}i ako Kraqev-

ska akademija li~no poznaje kandidata iz Jugoslavije i smatra dawegovi ili weni zapa‘eni uspjesi opravdavaju davawe prvenstvaprilikom dodjele stipendije.

Dijaspora: Za koje se nau~ne oblasti mo‘e tra‘iti stipendija?Lisbet Valin: Koliko se iz testamenta da sagledati, ne posta-

vqaju se nikakvi dodatni uslovi u pogledu nau~nih kvalifikacija.Testamentom se ne propisuju nikakve posebne nau~ne oblasti.

Dijaspora: Da li se stipendije dijele iz glavnice ili od kama-ta?

SRBI U SVETU 201

Lisbet Valin: Dodjeqiva sredstva ~ini zbir kamata i drugihprinosa, umawen za iznos tro{kova upravqawa fondom — 90% dokse 10% svake godine izdvaja za kapital.

Dijaspora: Koliko stipendija godi{we se mo‘e podjeliti?Lisbet Valin: Ne postoji ta~no odre|en broj stipendija koje

se daju svake godine.

Dijaspora: Kolika je prosje~na stipendija danas u [vedskoj i stim u vezi kolika se stiendija mo‘e o~ekivati iz fonda \ermanovi}(iznos na godi{wem nivou)?

Lisbet Valin: Ja na‘alost ne mogu da odgovorim na to pita-we. Vrijednost stipendija koje mi dodijequjemo mnogo varira odstipendije do stipendije i mislim da je to svugdje slu~aj. Kad je\ermanovi}ev fond u pitawu, mogu re}i da je kapital fondacije(ukwi‘ena vrijednost) 2 229 808 kruna. Od toga: Nu‘ni kapital (ko-ji nije dodeqiv) iznosi 1 712 936 kruna. Slobodni kapital odnosnoonaj dio iz kojeg se dodjequju stipendije iznosi 516 872 kruna. To-liko novca se nakupilo zato {to ve} vi{e godina nije bilo dodje-le stipendija. Ako se ra~una s godi{wim prinosom od 3%, prilivdodjeqivih sredstava u fond bi iznosio oko 60 000 kruna godi{we.Na temequ sada{weg stawa bi se dalo zakqu~iti da bi se iz fondasvake godine mogle dodjeqivati velike sume novca, ali to nije ta~-no.

Pripremio: Aco Dragi}evi}(Prilozi objavqeni u ÀDijaspori„ br. 46 i 47-48)

BRATSTVO202

SRBI U SVETU 203

U prelepom delu Stokholma, u neposrednoj blizini ~uvenog Glibena,nalazi se hram posve{}en Svetom Savi. Crkva je osve}ena 4. feb-ruara 1990. godine. Parohija Sveti Sava, u okviru koje danas delu-je istoimeni kulturni i duhovni centar i Kulturno dru{tvoÀRastko„, osnovana je 15. juna 1973. godine. Fotografija je sadopisnice koju je izdao ~asopis ÀDijaspora„, s blagoslovom WegovogPreosve{tenstva episkopa Britansko-skandinavskog G. Dositeja. Snimio Aco Dragi}evi}, Stokholm, o Savindanu 2006. godine

BRATSTVO204


PRILIKE POD KOJIMA JE POSTALO

DRU[TVO SV. SAVE I WEGOV RAD

OD POSTANKA DO SADA*

Druga vlada Kneza Mihajla zlatno je doba srpske istorije uXIX v. Kroz karakter i duh ovoga velikoga srpskoga vladaoca pono-vo je Srbiju i srpski narod ozario genije koji je rukovodio Kara-|or|a i Milo{a u borbi protivu velike turske imperije za oslo-bo|ewe srpskoga naroda. — Pod odmerenim impulsom ovoga, svogavremena najve}ega Srbina, {estdesete godine su doba, kada je kulti-visawe na{ega nacionalizma dostiglo svoj najve}i rascvat. Po svi-ma duhovnim i umnim proizvodima, kojima se odlikuje onda{wa do-ma}a, kako zabavna, tako i nau~na, kwi‘evnost; po doma}oj ‘urna-listici i celokupnoj dr‘avnoj i narodnoj politici, u to doba sunajvi{e o‘iveli narodni ideali iz pro{losti; onda su najvi{evaskrsli veliki na{i uzori; onda se najvi{e ra{irila ideja o Du-{anovom Carstvu; o ujediwewu na{ega naroda, i onda su postalinajsla|i snovi na{ega naroda o Velikoj Srbiji.

Najomiqenije pesme onog vremena:

ÀPrag je ovo milog Srpstva„————————————————-ÀGde je Srpska Vojvodina„————————————————-ÀHej truba~u s bojne Drine„

* Brastvo, 1924, XVIII, str. 1-14.

————————————————-ÀUstaj Srbe, tebe zove Car Du{ana grob„————————————————-

i mnoge druge, bile su op{te narodne himne, koje su do dna du{epro‘imale sve redove onda{we na{e generacije.

Blagotvorni taj dah iz Srbije {irio se svuda oko wenih gra-nica i po celome Srpstvu i ju‘nom Slovenstvu. Wegovi su odzivibili: op{ti polet Srpstva i ju‘nog Slovenstva i zna~ajan Omla-dinski pokret, koji je zahvatio celo Srpstvo i sav Slovenski jug;zadobijawe gradova, ustanak Bokeqa, Nevesiwska pu{ka, pokretsrpskog naroda u klasi~nim srpskim zemqama, poja~ana samoodbra-na na{ega naroda u granicama Austro-Ugarske radi odr‘avawa svo-jih prava i privilegija i narodne samouprave u politi~kom pogle-du.

Nasuprot toj blagotvornoj akciji Srbije i srpskog naroda, se-damdesetih godina stvarala se na drugoj strani, i ako neprirodna iprevremena, sve ja~a reakcija. — Dve velike evropske sile, Rusija iAustro-Ugarska, ~itav vek pre toga, te‘i{te svog pro{irewa bilesu prenele na Balkansko poluostrvo. I ako s razli~itim te‘wamai metodama, glavne linije wihovih interesa i wihove politikeudarale su i preko srpskih zemaqa. Dokle je Rusija, u izvo|ewu tesvoje koncepcije podizala bugarski, dotle je Austro-Ugarska stavi-la sebi u zadatak da sa svoga puta ukloni srpski narod i da utre sva-ki trag srpskoga dr‘avnoga ‘ivota. I ako s prijateqskom te‘wom,i samo nesvesno, i ruska politika je i{la protivu interesa srp-skoga naroda. Za onako veliku koncepciju, kao {to je bila ona Ru-sije onoga vremena, interesi jednoga maloga naroda nisu ni moglibiti uvek pravilno shva}eni i pravedno za{ti}eni. — Da bi se is-punio amanet Petra Velikog i ostvarili najprijatniji snovi ru-skoga naroda: da se na Sv. Sofiji u Carigradu uspostavi krst; pri-vidno da se balkansko slovenstvo sa~uva od jelinizma, a u stvari dase oslabi autoritet Vaseqenske patrijar{ije, ruski slovenofili iruska politika sugerirali su Bugarima ideju o slovenskom Eksar-hatu. Stoga {to su ovu ideju izvodili jo{ onda nezaja‘qiva bugar-ska inteligencija i lakomisleni ruski politi~ari, mesto sloven-skoga dobiven je bio bugarski Eksarhat. I ako iz sasvim drugih ten-dencija, dobijawe bugarskoga Eksarhata pomagala je i Austro-Ugar-ska.

BRATSTVO206

Zbog toga {to su u granice Eksarhata bile uvu~ene i klasi~-ne srpske zemqe, izme|u srpskoga i bugarskoga naroda otvorila seborba, koja je, i ako s malo prekida, trajala sve do 1918 g. To je bi-la borba u kojoj Bugari nisu prezali ni od upotrebe najvarvarski-jih sredstava. Ako je ta borba dostigla kulminaciju za posledwegaevropskoga rata, onda je i zavr{ena na na~in koji }e ostati kao naj-izrazniji primer bugarske negativnosti u istoriji evropskih naro-da.

Borba, koju je srpski narod u Turskoj, pomagan Srbijom, vo-dio protivu Bugar. Eksarhata po~ela je od 1870. g. i bila je o~ajna.Srpski narod u Turskoj jo{ u to doba je izdr‘ao mnoge napore iprineo mnogo ‘rtava, ali je izvukao i jednu korist. Iz te borbesrpska {kolska nastava iza{la je poja~ana i savr{enija. Gotovosve, dotle manastirskoga metoda, {kole bile su preobra}ene u mo-derne {kole, sa modernim metodom. Nausnicu i psaltir zamenilisu novi uxbenici koji su slati iz Srbije. Starovremske u~iteqe za-menili su novi, koji su dolazili iz Srbije i Vojvodine. Mnogi odwih bili su i sa vi{om spremom. Oni su postavili osnove novojsrpskoj nastavi; oni su onom srpskom narodu otkrili pravi smerBugarskoga Eksarhata; oni su suzbili bugarsku propagandu u srp-skim zemqama; oni su podigli svest u na{ega naroda i osposobiliga da sa~uva svoje ime i svoj jezik, i da izdr‘i najve}a isku{ewa.

Po vi{im i op{tim prilikama u Srpstvu, nastali su rato-vi s Turskom za oslobo|ewe i ujediwewe Srpstva 1876. do 1878. g.Najpre sama, potom uz svoju sestru Rusiju, Srbija je prinela velike‘rtve u tim ratovima. I ako je narodnu trobojku bila pobila na Ko-sovu, na Osogovu i pred samim ]ustendilom, ona je i daqe ostala uuskim, neprirodnim i nespretnim granicama. Ruskim i wenim‘rtvama osnovana je San-stefanska Bugarska kne‘evina u granica-ma u kojima su bile ozna~ene i srpske klasi~ne zemqe, koje je biozahvatio Bugarski Eksarhat. U zemqama koje su i daqe ostale podTurskom, ugasio se bio svaki na{ prosvetni rad. [ta je bilo sa Bo-snom i Hercegovinom, svaki je Srbin osetio.

I ako su Nema~ka i Austro-Ugarska, po svojim interesimaabolirali stipulacije San-stefanskoga preliminara, Srbija isrpski narod su, po odredbama Berlinskoga Kongresa, i daqe osta-li izme|u dve susedne monarhije kao izme|u ~eki}a i nakovwa.

Dokle je Austro-Ugarska u okupiranim na{im zemqama spro-vodila svoj jezuitski sistem istrbqewa srpskog ‘ivqa, dotle jeTurska i daqe u tome predwa~ila svojim grubim sredstvima i svi-

IZ STAROG BRASTVA 207

repim na~inima. U zemqama na{im pod Turcima ime je srpsko bi-lo proka‘eno; {kole srpske, koje su bile zatvorene za vreme rato-va 1876-1878 g. nisu se mogle ponovo otvoriti; posle proglasa Sr-bije za kraqevinu Porta je sprovela op{tu proskripciju za prvequde na{ega naroda sve do granica Bosne i Hercegovine do krajwe-ga na{ega juga i istoka; Bugarskom Eksarhatu u na{im zemqama do-tle pritekla je u pomo} za pobugarivawe na{ega naroda i kne‘evi-na Bugarska, koja je od prvih svojih dana pokazala sve negativne ka-rakterne strane bugarskoga naroda. U mnoge na{e eparhije vratilisu se bili bugarski episkopi, i do 1885 g. Ve} su mnoge na{e na-cionalne pozicije bile u rukama bugarske propagande. U tom je na-stao i Srpsko-bugarski rat 1885-1886. g. Posledice ovoga nerazum-no vo|enoga rata po~ele su se brzo ose}ati. Lakomisleni i samoob-manqivi kao {to su Bugari, wima se u~inilo da je nastalo pogod-no vreme da srpski narod u granicama Eksarhata potpuno ocepe odmatice Srbije i da ga sasvim odrode od srpskoga plemena. Zbog to-ga su kidisali na na{e nesalomqive sunarodnike i krajwim svire-pim sredstvima.

Takvo te{ko stawe na{ih sunarodnika pod tu|inom izazvaloje sve ja~e uzbu|ewe i brigu, ali zvani~na Srbija nije mogla ni{tau~initi da se to stawe popravi. U svem XIX v. najte‘e doba za Sr-biju i srpski narod bilo je ono osamdesetih godina. Otkako je Sr-bija oslobo|ena, nikada wen me|unarodni polo‘aj nije bio te‘i odonoga osamdesetih godina. — Izme|u ostaloga, u to doba se vr{iloi grupisawe velikih evropskih sila prema razli~itim koncepci-jama o onome {to je izbilo na{ih dana i {to je dovelo do sada{wekonstelacije u Evropi. [to se same Srbije ti~e, pored svih drugihte{ko}a, woj se nametala i ta, {to je, poznatom konvencijom sAustro-Ugarskom, bila sputana za svaki nacionalan rad izvan svo-jih granica, pa i samim granicama svojim. Me|utim, i da nije ovakonvencija vezivala ruke srpskim vladama onoga vremena, one ne bimogle s uspehom raditi ove poslove ve} i po tome {to nije bilo do-voqno spremnih qudi za to. Ono {to je od ranijih nacionalnihradnika u neoslobo|enim oblastima ostalo posle ratova u Srbiji,wih je Porta smatrala za kompromitovane u ratovima za oslobo|e-we 1876-78., a ono {to ih je ostalo u Turskoj wih je vi{e od polo-vine bilo uni{teno poznatom proskripcijom. Dve tre}ine od togavelikoga broja ostavile su kosti svoje po dalekim arhipela{kimostrvima i po kazamatima u kontinentalnim malo-azijskim grado-vima.

BRATSTVO208

Pri svem tom, interesovawe i uzbu|ewe o te{kim prilikamau kojima su se nalazili na{i sunarodnici u Staroj Srbiji i Ma-}edoniji, u Srbiji je dostiglo najve}u meru. Rodoqubi su se po~elizgledati i dogovarati; iz svih redova dru{tva, i sa svih stranaSrpstva po~ela je probijati misao o osnivawu jednoga kulturno-prosvetnog dru{tva, koje bi moglo odoleti nacionalnim protivni-cima; bra}i pod tu|inom prite}i u pomo} i o~uvati ime i jeziksvoj u zemqama u kojima je najvi{e uzleteo genije srpski, i koje subile alem kamen u carskoj srpskoj kruni. — Iz tih ose}awa, i iztoga uzbu|ewa i dogovora kristalisala se misao o osnivawu Dru-{tva Sv. Save.

Sa svih strana Srbije ~uo se ovaj glas: À[to mi sami ne preg-nemo da podgrejemo i podignemo srpski ponos onamo gde je on, poduticajem tu|in{tine, po~eo slabiti? [to mi sami ni{ta ne radi-mo, da se prosveta i se}awe na lepe srpske radwe {iri i utvr|ujeu onim krajevima gde se tu|in{tina maroderski okomila da namkrade ime, jezik i veru. [to se ne ugledamo na Bugare, na Grke iHrvate, na koga ho}ete drugog. Svi oni imaju dru{tava da otimaju odnas; za{to se mi ne zdru‘imo da se branimo.„

Kao uvek za oslobo|ewe i napredak Srpstva i za za{titu we-gova prava i interesa, i ovoga puta je Srbija povela kolo. I ovo ko-lo je jo{ od po~etka svoga bilo i veliko i puno i veselo. Na ~eluovoga idealnoga pokreta jo{ od prvoga ~asa stalo je deset izbrani-ka rodoquba i swima je D. S. S. i po~elo svoj ‘ivot i rad; to su bi-li: Svetomir Nikolajevi}, Sreta J. Stojkovi}, Stevan Ka}anski,\oka Milovanovi}, Dimitrije Jovanovi}, \ura Kozarac, Quba Ko-va~evi}, Pera \or|evi}, Milovan Marinkovi} i protosin|elFirmilijan. Onda je u sav glas, kroz svaki kut Srbije, sve od kra-qevske palate pa do kolibe, strujila patriotska misao: ÀDanas [u-madija di‘e zastavu Sv. Save i poziva bra}u iz svih krajeva na pa-triotski posao, koji ne}e biti mawe va‘an od posla na{ih o~eva.Pohitajmo pod tu zastavu; misao je sveta, kao {to je i znamewe sve-to. Sklopimo jedno veliko dru{tvo od patriota iz svih srpskihkrajeva, ve‘imo jedan veliki lanac, koji }e obuhvatiti srpske ze-mqe, srpsku ku}u i {kolu i ne dajmo da se u taj krug uvla~i zarazatu|in{tine. Branimo se, ~uvajmo na{e ime, na{ jezik, na{e narod-ne vrline. ûvajmo se tako da se, kad se pregrme sve neprilike ko-je prete sad na{oj narodnoj misli, i kad nastanu prilike udesnije,da se na|emo svi u jednom politi~kom i kulturnom kolu neotu|enii nerazdvojeni...„


Kad su rodoqubi u Srbiji jednom zazvonili i pozvali Srbena okup za olak{avawe stawa svojih sunarodnika u neoslobo|enimkrajevima, za kratko vreme se pod zastavom D. S. S. iskupilo neko-liko hiqada iz svih srpskih oblasti nose}i svaki svoju leptu i nu-de}i svaki svoju saradwu.

Tako je osnovano D. S. S. Wegova je deviza bila i ostaje, da{iri prosvetu i neguje nacionalno ose}awe i vrline u srpskom narodu,a wegovo je geslo: Brat je mio koje vere bio.

Osnovano jednom u leto 1886. g., Dru{tvo Sv. Save je pozvalou svoje kolo svakoga Srbina i Srpkiwu koji vole svoju veliku otax-binu, da rade na odr‘avawu svih onih narodnih vrlina koje su va-zda bile najtvr|i {tit narodne misli i moralnoga jedinstva. ÀWe-gov posao nije buntovni~ki; nije osvaja~ki. Ono poziva da se ~uvasvoje. U wegovom kolu mo‘e raditi svaki Srbin, ‘iveo on ma na ko-jem kraju na{e velike otaxbine, bio on ma koje vere, ma koje poli-ti~ke ispovesti, wega je izazvala potreba koja se ose}ala odavno ucelome Srpstvu.„

Pojavu D. S. S. pozdravilo je celo Srpstvo s velikim odu{e-vqewem i s velikim nadama u wegov rad. U celoj Srbiji javno, a umnogim krajevima onda jo{ potla~enoga Srpstva tajno, odr‘avanisu mnogi zborovi i dogovori o D. S. S. — Za nepunu godinu danaiskupilo se pod zastavom D. S. S. preko 800 ~lanova. Samo iz jed-noga, i ako duhovnoga centra za sve Srpstvo pod Austrijom, ina~emaloga srpskoga mesta, upisalo se u toku prve godine postojawa D.S. S. 57 ~lanova.

Dokle je D. S. S. onako odu{evqeno prihvatio srpski narod,dotle su na{i nacionalni takmaci i neprijateqi bili prema we-mu stalno na oprezu. I do sada je poznato {ta su sve Turska i Bu-garska radile i kakva sredstva nisu upotrebile da spre~e rad D. S.S. u zemqama pod Turcima, a otkako su pristupa~ni tajni be~ki ar-hivi, na|eno je u wima dosta dokumenata, iz kojih se vidi da je D.S. S. pojavom i radom svojim, veliku brigu zadavalo ne samoaustrijkim faktorima na Balplacu ve} i samom caru Frawi Josi-fu.

Do~ekano je pra}eno s onolikim odu{evqewem i postavqenona onako ~vrste osnove, D. S. S. je brzo po svome postanku pristu-pilo izvo|ewu svoga zna~ajnoga programa. Wegove uprave su hitnopo{le putovima kojima se kretala na{a kulturno-prosvetna radwasedamdesetih godina; pohvatale su veze sa svima na{im nacional-nim radnicima u neoslobo|enim krajevima koliko ih je bilo pre-

BRATSTVO210

ostalo; uspostavile odnose izme|u Srbije i na{ih krajeva; po~elesu sprovoditi kulturno-prosvetnu organizaciju za odbranu svogaimena i svoga jezika i po~ele, polako ali stalno, vra}ati u svoje,narodne, ruke jednu od izgubqenih pozicija.

Prva briga u daqem radu bila je, da se spreme nastavnici inacionalni radnici. Toga radi dovedeno je bilo iz neoslobo|enihkrajeva u Beograd preko 100 mladi}a i {kolovano u raznim dr‘av-nim {kolama u Srbiji. Broj taj rastao je svake godine sve vi{e. Iztih redova mladi}a rekrutovani su prvi po vremenu srpski pro-svetni i prvi nacionalni radnici u neoslobo|enim krajevimaonoga perioda. Iz tih redova Dru{tvenih pitomaca ima danas vi-{ih oficira, vi{ih diplomatskih i prosvetnih radnika i ~inov-nika, politi~ara i poslanika; iz toga kola su bili najizrazitijinacionalni radnici: Babunski, Dovezenski, Kosti} i dr. I ako je,kao {to }e se videti, Dru{tveni pansionat trajao malo godina,krozaw je pro{lo oko 400 mladi}a.

@ivo razvijaju}i svoju delatnost u ovom pravcu, D. S. S. jeisto takvu pa‘wu poklonilo i kwizi. Od prvoga svoga po~etka,kwiga je bila wegovo najja~e sredstvo. Samo na nekoliko meseci posvome postanku, ustanovilo je Dru{tvo izdavawe svoga poznatogagodi{waka Brastva sa odabranom patriotskom i pou~nom sa-dr‘inom. Prvih godina postojawa D. S. S. Brastvo je {tampanosvake godine u po 8000 prim. I razdavano narodu besplatno. Od po-stanka svoga pa do sada u celom Srpstvu je jedino Dru{tvo Sv. Sa-ve, koje svoja izdawa razdaje ~lanovima besplatno. Pored Brastva,D. S. S. je po~elo otkupqivati i dobijati i drugih vaqanih kwigai sve ih je, kao i svoja izdawa, razdavalo besplatno onamo gde je bi-lo potrebno podizati qubav prema narodnom jeziku i buditi narod-no ose}awe. Samo u 1887 i 1888 g. D. S. S. je na taj na~in rasturi-lo u narodu na 2000 prim. samo Vukovih narodnih pesama.

S toga {to je izdavato s prekidima, od Brastva je od Evrop-skoga rata izi{lo svega 14 kwiga a 23 Dru{tvena izdawa. PoredBrastva, D. S. S. je jo{ od po~etka izdavalo i druge korisne kwi-ge. I ako, iz pojmqivih razloga, ne nosi etiketu D. S. S. u svoje vre-me monumentalno delo Sp. Gop~evi}a ÀMa}edonija i St. Srbija„koje je iza{lo na nema~kom jeziku i vr{ilo veliki uticaj na stva-rawe pravilnoga suda o Ma}edoniji u evropskom javnom mnewu, upola je izdawe D. S. S. Vi{e od toga, za ovo se delo mo‘e re}i, daga je i uredio onda{wi Gl. Odbor D. S. S. Sve {to je piscu bilopotrebno za ovo delo: gra|a, rasprave o pojedinim pitawima, opi-


si, slike, statistika i t. d. sve mu je Gl. Odbor D. S. S. stavio , go-tovo, na raspolo‘ewe. Koje u originalu, koje u srpskom prevodu, D.S. S. je od dela Gop~evi}eva rasturilo oko 3000 primeraka.

Isto tako u izdawima ovoga Dru{tva do Evropskoga rata iza-{le su kwige Drag. Ili}a ÀPosledwi borac„ i Bdinova ÀIstori-ja Bugarizma„. Oba ova dela rasturena su u narodu u 20.000 prim. Su-marno, do Evropskoga rata razdalo je D. S. S. narodu 216.000 prim.svojih izdawa i drugih vaqanih kwiga.

Jo{ u prvoj godini svoga rada, veliku pa‘wu poklonilo je D.S. S. {koli i crkvi u neoslobo|enim oblastima. Hitno spremaju-}i u~iteqe, ono se ‘ivo staralo i o podizawu zgrada za narodne{kole iznova, a nema slu~aja da je odbilo svoju pomo} za dovr{ewekakve {kolske zgrade ili crkve. Prema arhivskim podacima, D. S.S. je do Evropskoga rata pomoglo podizawe 74 {kolske zgrade i 193crkve u Srpstvu; pomoglo ih je nov~anom pomo}i, crkvenim kwiga-ma i utvarima. Srpska crkva Sv. Save u Solunu od 1904 g. u‘ivastalnu godi{wu potporu od D. S. S.

I posle oslobo|ewa 1918 g. D. S. S. nije umawilo svoju pa‘wuprema srpskoj crkvi. Izme|u ostaloga, obilnom pomo}i pomoglo jedovr{ewe crkve u Kratovu, koja je posve}ena najmla|em srpskomsvetitequ \or|u Kratovcu i namewena za kosturnicu na{ih junaka,koji su izginuli u Balkanskom, Bugarskom i Evropskom ratu. Jo{ve}u pa‘wu i pomo} poklonilo je D. S. S. crkvi Sv. Arhangela Mi-haila u [timqu na Kosovu koju je podigao Odbor Gospo|a ÀKnegi-wa Qubica„ i namenio za kosturnicu kosovskih osvetnika.

Od prvih godina svoga postanka po~elo je D. S. S. da poma‘ematerijalno i na{e prosvetne i nacionalne radnike izvan Kraqe-vine Srbije, razne kulturno-prosvetne i naconalne ustanove.

Tek je bilo navr{ilo godinu dana od svoga postanka, D. S. S.je osnovalo u Beogradu svoju Ve~erwu Svetosavsku [kolu.

U prvo vreme ovu su {kolu pohodila deca iz neoslobo|enihoblasti koja su bila u Beogradu na raznim zanatima. To su bila de-ca zidarska, pekarska, ciglarska, mlekarska i t. d. Bilo ih je izsvih srpskih krajeva. Najvi{e ih je bilo iz Pore~a, iz Veleskog iPrilepskog kraja. Ta su se deca u ovoj {koli nau~ila ~itati, pisa-ti, ra~unati i svoju otaxbinu voleti slu‘iti joj. Malo docnije, ova{kola bila je reformisana; dobivena je bila i Ve~erwa Priprav-na [kola, koja je spremala kandidate za u~iteqe i dr. prosvetneradnike. Osnovna je postojala neprekidno sve do Balkanskog rata aPripravna je u nekoliko mahova bila ukidana i uspostavqana. Za 24

BRATSTVO212

godine svoga postojawa, ova je {kola bila od neocewive koristi zasrpsku narodnu stvar. Kroz wu je pro{lo i nau~ilo se skro 20.000srp~i}a. Sva ta deca i mladi}i tek u svojim krajevima su bili pra-vi apostoli srpske misli. Neosporno je, da je ova {kola najvi{edoprinela da di~ni srpski Pore~ postane srpska nacionalna Van-deja i dobije ime ÀMala Srbija„. Ova je {kola veoma mnogo u~ini-la podstreka za na{e narodno delo i u samoj Kraqevini. Weni iz-leti i koncerti, koje je ~inila i dr‘ala po celoj Srbiji, stalno suna{ svet odr‘avali s mislima i ose}awima na Staru Srbiju i Ma-}edoniju, na Bosnu i Hercegovinu. U~enici ove {kole prvi su pro-neli kroz Srbiju divne srpske melodije iz Ma}edonije i Bosne,razne patriotske pesme o slobodi i o oslobo|ewu potla~enoga Srp-stva. Prema prilikama koje su nastale za D. S. S. od 1890 g., na ovuje {kolu Dru{tvo prenelo gotovo svu svoju pa‘wu; zbog toga je onai dala one lepe rezultate. Da bi im turske vlasti odobrile u~iteq-sku profesiju u Turskoj, u~enici Pripravne [kole svr{avali suskra}eni, godi{wi kurs u dr‘avnim u~iteqskim {kolama.

Ve} u godini 1888 po~eto je gra|ewe Dru{tvenog Doma. Za onovreme to je bila prva palata u Dunavskom kraju u Car Du{anovojulici. Kad je otpo~elo gra|ewe Doma, Dru{tvena Uprava nije ima-la nikakve gotovine u kasi za taj ciq. Jo{ jula meseca, kada su ~i-wene pripreme za zidawe (Doma), Gl. Odbor nije imao za taj ciq ninajmawu sumu, a ve} posle tri meseca bejahu dignuti visoki zidoviSvetosavskog Doma. Rodoqubqe je srpsko nabrzo pru‘ilo i u dobro-voqnim prilozima i sudeluju}i u prire|enoj lutriji toliko sred-stava, da je do kraja iste jeseni velika trokatnica bila ve} pod kro-vom. U spomenici koja je uzidana u temeq Doma napisano je bilo:ÀDru{tvo Sv. Save polo‘i temeq svome Domu koji ima da bude pri-be‘i{te i ko{nica srp~i}ima ‘udnim nauke iz raznih krajeva Srp-stva...Svetiqa na uzburkanom moru srpskog rodoqubqa, simvol jedin-stva vascelog Srpstva; prete~a lep{e budu}nosti srpskoga naroda„.

îm je Dom bio dovr{en, ustanovqena je bila Dru{tvena Bo-goslovsko-U~iteqska [kola. U ovu {kolu su bili dovedeni sviDru{tveni pitomci, sem onih koji su slu{ali na Velikoj [koli.Na ~elu ove {kole stao je Milo{ S. Milojevi} najve}i na{ naci-onalni radnik onoga vremena. Ali ova {kola, po programu svome izamisli svoga upravnika Milo{a S. Milojevi}a, tako korisnaDru{tvena ustanova na koju su polagane velike nade bila je vrlokratkoga veka. S toga {to je bila ure|ena prema iskustvu ovoga osve-do~enoga apostola srpske misli i na{ega velikoga nacionalnoga


revolucionara, protivu wena programa i rada pobunile su se bilevlade Turske, A-Ugarske i Bugarske, toliko, da ju je moralo samoDru{tvo, pod pritiskom svoje vlade, zatvoriti u istoj {kolskoj go-dini. Sa ‘aqewem se mora priznati, da za ukidawe ovoga plodnogarasadnika perfektnih nacionalnih radnika najvi{e krivice le‘iu vladinom nedovoqnom shvatawu pravih na{ih narodnih interesau St. Srbiji...

U ostalom, godina 1890 i po drugim okolnostima, koje su uti-cale na D. S. S., ~ini veliki preokret u radu i napredovawu wego-vom. I ako kratak, u toj godini se zavr{ava prvi period intenziv-noga rada i velikoga poleta ovoga kulturno-politi~kog i nacio-nalnog dru{tva.

Uzroka za to bilo je vi{e, a glavni su ovi:Rad D. S. S. jo{ jasnije je pokazao merodavnima u Srbiji po-

trebu predstavnika Srbije u glavnim centrima u St. Srbiji i Ma-}edoniji. Na godinu dana i ne{to vi{e po postanku D. S. S., srp-ska vlada je otvorila konsulate u Solunu i Skopqu i po~ela i sa-ma pripremati rad na prosvetno-poiti~kom poqu. Najpre je biloustanovqeno Prosvetno odeqewe za neoslobo|ene krajeve u Min.Prosvete. Posle nekog vremena preme{teno je to odeqewe u Min.Inostranih Dela i po~elo se ne{to raditi i iz Ministarstva. Me-|utim, dve ove organizacije, Dru{tvena i Ministarstvena, jo{ odprvoga svoga susreta na terenu nisu se mogle slo‘iti, ali su se u tovreme jo{ trpele, da se docnije ja~e jedna na drugu okome. U to ba{vreme, 1889 g., pada i promena vladavine u Srbiji. Poznatu konven-ciju s Austro-Ugarskom bacio je prvi kraqevski namesnik u dnojednoga ormana s uzvikom, da Bog da da se nikad vi{e ne pojavi nabelo videlo. Promenom re‘ima 1889 g. u onako velikom stilu, ste-kle su se povoqnije politi~ke okolnosti, i vlada je po~ela sve vi-{e raditi u St. Srbiji i Ma}edoniji, zalaze}i, polagano i opre-zno, i u samu Bosnu i Hercegovinu.

I ako je D. S. S. osnovano privatnom inicijativom, wega jeu radu, donekle i materijalno, pomagala onda{wa napredwa~ka vla-davina. U Upravama Dru{tvenim se i posle pada napredwaka ose-}ao uticaj qudi koji su ili pripadali naprednoj stranci, ili ko-ji su bili protivu radikalne vladavine. — A uticajni ~inioci no-voga re‘ima jo{ mawe su trpeli ove qude u D. S. S. Preterano is-kqu~ivo partijsko koterijski ‘ivot ne samo u Srbiji nego i u ve-}em delu Srpstva; nimalo principijelan, ni na~elan, ve} potpunoli~ni, bacio je ‘alostan refleks i na ovaj narodni posao u St. Sr-

BRATSTVO214

biji, i D. S. S. je ustuknulo pred ovom drugom organizacijom, kojaje sve vi{e, bar formalno, ja~ala i raspolagala velikim sredstvi-ma.

Metode D. S. S. u svome radu sa metodama koje su po~eli dasprovode vladini organi na terenu razlikovale su se i u osnovi iu pojedinostima. Otuda se izrodila o{tra i li~na polemika koja jepoga|ala D. S. S. i naudila op{toj narodnoj stvari, i uko~ila radD. S. S. — Od toga doba nastalo je ‘ivotarewe D. S. S. bila ga jeu~malost i sav se wegov rad sastojao u odr‘avawu materijalnog sta-wa, u izdavawu nekoliko Brastava i u odr‘avawu i razvijawu Sv.Savske Ve~erwe [kole. Zato, pak, u ovo doba pada najaktivniji radove Dru{tvene {kole, koja je, kao {to smo ve} napomenuli, mnogou~inila za op{tu narodnu stvar.

Period pre‘ivqavawa te{ke krize dr‘ao je sve do 1904 g. Pai tada su iz u~malosti izvukli D. Sv. Save wegovi osnovaoci. Sagodinom 1904 po~iwe period oporavqawa i pribirawa snage za no-ve podvige koji }e se vremenom nametnuti D. S. S. Taj period pre-poro|aja dr‘i u D. S. S. sve do Evropskoga rata To je doba u kome jeD. S. S. nastavilo izvo|ewe svoga programa na na~ine koji su spo-menuti u izlagawu prvoga perioda rada. Najve}u pa‘wu u ovo dobapoklonile su Dru{tvene uprave pripremawu i {kolovawu mladi}akoji bi poslu‘ili narodnom poslu. Za tih 10 godina, D. S. S. je uvi{im i sredwim {kolama izdr‘alo 126 mladi}a iz raznih kraje-va Srpstva i razne veroispovesti.

Kad se srpski narod u St. Srbiji i Ma}edoniji morao lati-ti oru‘ja da se odbrani od bugarske kame i revolvera, D. S. S. je,pored Narodne Odbrane, zauzelo prvo mesto u pomagawu i organi-zovawu te odbrane. Pomenuli smo ve} da su najizrazitije na{e ~et-ni~ke vojvode: Babunski i Dovezenski bili pitomci D. S. S. U ovodoba, u D. S. S. nalazili su uto~i{ta i potpore i vojvoda GligorSokolovi} i Micko vojvoda i mnogi drugi. Mnogi na{i postrada-li sunarodnici na{li su skloni{ta i potpore u ovom Dru{tvu.Godinama je D. S. S. izdr‘avalo majku i decu na{ega proslavqeno-ga ~etni~kog vojvode, Lazara Kujunxi}a, koji je poginuo u Ho~i kodPrizrena i mnogu drugu neja~. — Kao u~enik VI razr. Gimnazije uBeogradu, Dru{tvenu je pomo} u‘ivao i na{ sarajevski junak koji jeonako juna~ki kaznio predstavnika klike koja je pripremala mu~kinapad i uni{taj Srbije.

I ako po cenu velikih i skupih ‘rtava na{ega naroda, naj-lep{e nade wegove ispuwene su krajem 1918 g. Vite{ka srpska voj-


ska uravnala je i uklonila sve pregrade i nasilno ostavqene pre-preke troimenoga naroda i to je D. S. S. dovelo pred novu situaci-ju za koju samo ono ima da primi svoj zaslu‘ni deo. XI redovna Dru-{tvena skup{tina, koja je dr‘ana 1. februara 1920 g. stavila je Gl.Odboru u zadatak da Dru{tveni program {to intenzivnije razvijekod oslobo|ene bra}e.

Sav svoj rad od oslobo|ewa do sada D. S. S. je razvijalo, uglav-nome, u tri pravca, i to da novooslobo|enoj bra}i i svima dobrimsudr‘avqanima i prijateqima Dru{tvenoga programa objasni glav-ni zadatak Dru{tveni; da im ka‘e ko je i {ta je D. S. S.; da im ob-jasni Dru{tveno geslo ÀBrat je mio koje vere bio„ i da ih pozovepod Dru{tvenu zastavu na zajedni~ki rad za odr‘avawe narodnog je-dinstva i za dobro i napredak svega svoga naroda; drugo, da radi in-tenzivnijega izvo|ewa Dru{tvenoga zadatka, a pod teretom sadaweskupo}e, uve}a Dru{tvene prihode, i da {to vi{e svojih izdawa idrugih korisnih kwiga rasturi u narodu kao dar D. S. S.

U ciqu pozivawa bez razlike vere pod Dru{tvenu Zastavu,Gl. Odbor je uputio, jo{ u februaru 1920 g. apel Bra}i Srbima,Hrvatima i Slovencima ove sadr‘ine:

ÀBra}o Srbi, Hrvati i Slovenci„

Brat je mio,Koje vere bio

Dru{tvo Svetoga Save ima za zadatak da {iri prosvetu i ne-guje nacionalno ose}awe i vrline u na{em narodu. Osnovano 1886.godine, u te{ka vremena, kada se od strane Bugara kovala paklenazavera, koja je pretila da odrodi od Srba gotovo sav srpski narodtada{we Turske Carevine, Dru{tvo Svetoga Save je, od postanka pado danas, {ire}i na{u narodnu prosvetu i neguju}i na{e narodnoose}awe i vrline, visoko nosilo na{u nacionalnu zastavu,odr‘alo budnu, budilo uspavanu na{u narodnu svest i radilo naoslobo|ewu i ujediwewu na{ega plemena do krajwih granica wego-vih, — dokle je god to bilo dopu{teno i mogu}e. Wegova osnovnadeviza, wegov ve~iti ciq i program rada, wegov stalni moto, nasvim kwigama, koje je izdavalo, bili su: Brat je mio, koje vere bio.Ono je podjednakom qubavqu volelo sve delove na{ega raskomadano-ga naroda. Ono je, s obzirom na veru bilo ne samo liberalno, i ne

BRATSTVO216

samo prete~a dana{weg naprednog gledi{ta sinova na{e zajedni~-ke Otaxbine, ve} i prorok na{eg narodnog jedinstva. Me|u fakto-rima, koji su pripremali zemqi{te da od idealno lepih ‘eqa isnova na{ega plemena bude dana{wa veli~anstvena java, Dru{tvoSvetoga Save ima svoj pristojan i ~astan deo.

Glavni teren, na kome je Dru{tvo Svetoga Save razvijalo svo-ju delatnost, bio je u onim krajevima na{ega naroda, koji su bilipod tu|inskom vla{}u. Rezultati posledwih krvavih ratova, u ko-jima je na{ narod ulo‘io nad~ove~ansku snagu i prineo na ‘rtvucelu svoju krvavu tekovinu, celo svoje slobodno ogwi{te i svu na-du na budu}nost na{ega plemena, vaqalo je da budu u punoj srazmerisa najuzvi{enijim ‘eqama i idealima na{im. Ispuwewem tih‘eqa, i izvr{ewem tih ideala, trebalo je da bude uveliko izvr{eni najglavniji deo programa Dru{tva Svetoga Save i da sva na{abra}a, ma gde bila, i ma kojoj veri pripadala, budu ujediwena i slo-bodna.

Na ‘alost, ni ovaj tako skupi rat nije zadovoqio na{a pra-vedna o~ekivawa. I ako granice na{e nove Dr‘ave nisu jo{ defi-nitivno utvr|ene, ipak se vidi da joj me|e ne}e i}i do krajwih gra-nica protezawa na{ega plemena, i da }e, oko na{e Zemqe, ostati,bez preterivawa, vi{e od jednog miliona na{e bra}e: Srba, Hrva-ta i Slovenaca pod tu|inom. Mnogi od wih bi}e, u budu}nosti, ute‘im i opasnijim prilikama, no {to su bili u pro{losti. Doksu, u pro{losti, mnogi na{i saplemenici, u Turskoj i Austriji,bili u zemqama bez jednostavnog op{teg nacionalnog obele‘ja, do-tle }e, u budu}nosti, svi biti u nacionalnim i skroz {ovinisti~-kim dr‘avama.

Svi moramo biti budni i aktivni. I Dru{tvo Svetog Savestoji spremno na svome starome mestu sa svojom starom devizom:Brat je mio, koje vere bio, i sa svojim starim programom da {iriprosvetu i neguje nacionalno ose}awe i vrline svima sredstvima,koja mu stoje na raspolo‘ewu. Ono ho}e i daqe da odr‘ava budnu, ibudi uspavanu, nacionalnu svest na{ega naroda. Ono ho}e da wegovorgan Bratstvo bude centar, u kome }e se prou~avati: jezik, istori-ja, etni~ke osobine, spomenici, na~in ‘ivota, ekonomija, stati-stika i sve drugo iz na{ih oblasti pod tu|inom, i u kome }e se pra-titi i dr‘ati u evidenciji svaki pokret u oblastima tih zemaqa.Zbog toga Dru{tvo Svetoga Save poziva svu bra}u: Srbe, Hrvate iSlovence da ga pomognu. U tom ciqu, Dru{tvo Svetoga Save po-


tra‘i}e veze radi zajedni~kog rada i sa bratskim Dru{tvima ÀSve-toga ]irila i Metodija„ i ÀSvetoga Mohara„.

ÀBra}o, Srbi, Hrvati i Slovenci!Upisujte se za ~lanove Dru{tva Svetoga Save. Ono je svih nas.

Ono }e se sa jednakom qubavqu brinuti za sve na{e saplemenike,ma gde ‘iveli i ma koje vere bili. Ono }e ih ~uvati da se ne odro-de; ono }e ih kura‘iti da se odr‘e; ono }e im pomagati da oja~aju,te da vazda budu spremni i sposobni da postanu puni u~esnici na-{e slobode i na{ega blagostawa.„

Pored ovoga, upu}ena su, uskoro zatim, jo{ dva apela. [ta vi-{e, III Dru{tvena vanredna skup{tina, koja je dr‘ana 25. marta1921 g., u~inila je radi toga izmene u Dru{tvenim Osnovnim Pra-vilima koliko je bilo potrebno da se konstatuje potpuna jednakostbra}e sva tri imena i sve tri vere. U tim izmenama ime Srbin isrpski narod zameweno je imenom: na{ narod i sav na{ narod.

Me|utim, na sve te pozive, odziv je bio dovoqan samo iz obla-sti u kojima se slavi i praznuje Sv. Sava. — Od oslobo|ewa do sa-da upisalo se za ~lanove D. S. S. 29 dobrotvora, 548 utemeqa~a i 414redovnih ~lanova. S izuzetkom jednoga Slovenca i tri Hrvata, svisu drugi ~lanovi Srbi. Od toga velikog broja dobrotvora i uteme-qa~a 1/6 pada na na{u di~nu Vojvodinu. Samo iz Sr. Karlovaca iokoline upisalo se i ispunilo ~lanske obaveze, wih 84; iz BawaLuke wih 53; iz Splita wih 41; iz Pirota 54, iz Velesa 35, i t. d.,i t. d.

Radi postizawa ovoga ciqa, tra‘ena je veza i sa kulturno-prosvetnim dru{tvima sli~noga programa u bra}e Hrvata i Slove-naca, ali do danas sve bez uspeha. Me|u tim bilo je odziva u sarad-wi na Bratstvu i od bra}e Hrvata i Slovenaca iz najvi{ihkwi‘evnih i nau~nih svera, i ta veza postaje svakim danom sve ja-~a.

Raznim legatima i ~lanarinom za ove tri godine, uve}ana jei Dru{tvena imovina. Hartije od vrednosti koje Dru{tvo ima i we-gova nekretna imovina iznosi danas oko 25,000.000 dinara. Dru-{tveni godi{wi buxet rashoda posledwe tri godine iznosio je oko250.000 din. godi{we. I svakom godinom sve je ve}i i to ne po vi-{im cenama ve} po sve ve}im partijama rashoda na Dru{tvene ci-qeve.

Pod povoqnijim prilikama od oslobo|ewa na ovamo i za srp-sku kwigu, Dru{tvo Sv. Save je, u toku posledwe tri godine, nasto-jalo da {to vi{e kwiga rasturi u narodu gde se ~ita }irilica. Naj-

BRATSTVO218

ve}u pa‘wu u tom pogledu pokonile su uprave ju‘noj i isto~noj Sr-biji, gde su Bugari za vreme okupacije 1915-1918. uni{tili sve srp-ske kwige, i Hercegovini i Dalmaciji kamo se nisu, ranije, mogledoturivati srpske kwige }irilicom {tampane.

Pored tri kwige Brastva odli~ne sadr‘ine {tampalo je Dru-{tvo u svome izdawu i impozantno delo ÀKraqevi} Marko„ i jo{dva druga izdawa. Kao Brastvo, i delo Kraqevi} Marko razaslato je~lanovima Dru{tvenim; ustupqeno je Min. Prosvete za ju‘nu i is-to~nu Srbiju, Matici Srpskoj za Vojvodinu, Prosveti Sarajevskojza Bosnu i Hercegovinu i t. d.

Kao uvek od postanka svoga, tako je Dru{tvo i od oslobo|ewana ovamo, pored svojih izdawa i kupovalo korisna dela i rasturalou narodu. Na taj na~in je Dru{tvo, u toku posledwe tri godine, ras-turilo u narodu 37.000 primeraka raznih dela. Svaka sredwa {kolau celoj zemqi sem u Hrvatskoj i Slovena~koj dobija za svojukwi‘nicu besplatno svako Dru{tveno izdawe. Od izdawa Kraqevi}Marko dobilo je po jedan primerak i 106 na{ih pukova, sve Podo-ficirske {kole i sve vojne ustanove; svi dr‘avni Domovi za za-{titu i vaspitawe dece i sve javne kwi‘nice u zemqi. U Hrvatskui Slovena~ku ne {aqu se Dru{tvene kwige zbog toga {to se tamojo{ ne ~ita koliko treba }irilica.

Uveren o krajwoj oskudici i najpotrebnijih kwiga za inte-lektualno podizawe i usavr{avawe na{e gimnazijske omladine,Dru{tveni Gl. Odbor odvojio je od Dru{tvenih sredstava dovoqnusumu i u 20 gimnazija u na{im oblastima ustanovio |a~ke kwi‘ni-ce snabdev{i ih velikim brojem najboqih dela za u~enike vi{ihrazreda gimnazije.

Iz istih razloga, i {to leti mnogi na{ svet provodi u ma-nastirima u ju‘noj Srbiji dosta vremena, Odbor je i u 25 manasti-ra ustanovio, tako|e bogate, manastirske kwi‘nice.

U ciqu razvijawa voqe za rad u na{e gimnazijske omladine iwenog intelektualnog razvi}a i postojanstva u radu, Gl. Odbor je, udogovoru sa direktorima gimnazija, u 20 gimnazija u ju‘noj Srbijiustanovio Svetosavski temat. Po dve nagrade temata iz na{e kul-turne i politi~ke istorije i kwi‘evnosti daju se, tre}a je ve} go-dina, iz sredstava D. S. S. Isto tako i u toku ove tri godine pomo-glo je Dru{tvo sve nacionalne ustanove u na{oj zemqi, koje su muse obratile za pomo}, a obratilo mu se mnogo wih. Pomoglo jeodr‘awe na{ih glasila kako na Jadranu tako i na krajwem na{emjugu i istoku i u~inilo je dosta, da se odr‘e u svesti na{i suna-


rodnici, koji su, po zloj svojoj sudbini, potpali pod Grke i Arba-nase...

Veliki su i mnogi podvizi ovoga najizrazitijega na{ega kul-turno-prosvetnog i nacionalnog dru{tva. Svi se ne mogu ni pobro-jati; o iridentisti~kom wegovom radu tek }e budu}i nara{taji zna-ti.

Pokoqewa djela sude; {to je ~ije daju svjema. Kad se jednom bu-de odavalo istinsko priznawe za pripremawe ovakvoga jedinstvana{ega naroda, Dru{tvu Sv. Save }e pripasti vrlo pristojan deood toga. Ono je i dana{wi dan u tesnoj vezi sa svima prosvetnim inacionalnim radnicima u na{im zemqama. Wemu se danas obra}a-ju sa svih strana na{e otaxbine; tra‘e wegovu pomo} i saradwu;tra‘e wegovo mi{qewe za mnoge nacionalne poslove i svuda ga od-likuju kao najstarije i najizrazitije na{e kulturno-prosvetno i na-cionalno dru{tvo.

Danas ~lanovi i prijateqi D. S. S. mogu biti potpuno zado-voqni {to se ime, zna~aj i uloga ovoga Dru{tva svakim danom svevi{e podi‘u i cene i u {irim masama na{ega naroda. Dru{tvoSv. Save }e ulo‘iti sve svoje sile, da se zastava wegovoga velikogapatrona Sv. Save, kao sveto znamewe na{ega naroda, prenese svu-da po na{oj prostranoj otaxbini, da se sva bra}a zadahnu ose}a-wem i nacionalnim idejama koje je onako plodno rasa|ivao Sv.Sava; da prosveta na{a prostruji po svima redovima na{ega naro-da, i da se Dru{tveno geslo brat je mio koje vere bio usadi u srcasve na{e bra}e svih vera.

Jovan Haxi-Vasiqevi}

BRATSTVO220

In memoriam

STVARALAC I HUMANISTA

Dr Du{an Kosti}

(1925-2005)

U Beogradu je u 81. godiniìvota preminuo profesor drDu{an Kosti}, kompozitor, velikihumanista i jedan od obnoviteqarada Dru{tva ÀSveti Sava©.

Kada se krajem 1993. godinegrupa beogradskih intelektualaca,koju su sa~iwavali akademici, pro-fesori Beogradskog univerziteta,kwièvnici i novinari, okupilada bi pokrenula obnovu radaDru{tva Svetog Save, Du{anKosti} je bio jedan od inicijatora

ove aktivnosti. Kao stari Dor}olac, gde se smestilo sedi{tena{eg dru{tva s kraja 19. stole}a, Du{an Kosti} je do{ao nazajedni~ki skup sa mnogobrojnim planovima i novim idejama. Bioje aktivan na svim sastancima. Mi smo znali da u wemu imamopredanog ~lana budu}eg rukovodstva Dru{tva. Sve {to je u~inio,radio je punim srcem. Nalazio je vremena i pored svoje profe-sionalne zauzetosti plodnog kompozitora, dirigenta ili preda-va~a na Fakultetu muzi~ke umetnosti. Bio je u stalnom pokretu:

od svojih |a~kih dana u Prvoj mu{koj gimnaziji, pa do svojihstudija u Beogradu i Bajrjgu u Nema~koj. Po zavr{etku studija idoktorata radi kao profesor Muzi~ke {kole ÀMokrawac„, azatim Fakulteta muzi~ke umetnosti. Napisao je vi{e teorijskihstudija: Harmonski jezik, zatim Izraàjna sredstva Musorgskog,Dezintegraciju i integraciju harmonije, Gregorijansku umetnost.Dokazao se i zbornim dirigovawem.

Kosti}eve kompozicije odi{u duhom na{eg naroda, na{imobi~ajima i muzi~kim slikawem na{ih krajeva. Brojne kantatestvara na temeqima tradicije. Najpoznatije su Brod, Du` duge,Duge ulice zatim, Mora~a, Otaxbina, Kragujevac, Ni{ki epitaf idr. Najzna~ajnija od wih je nesumwivo poema Kragujevac, ~ija sedramatur{ka linija isti~e u prva dva stava, da bi kao finaledo{la orkestralna stavka na tekst pesme Desanke Maksimovi}Krvava bajka. Komponovao je i na stihove Milana Raki}a a na{irok odjek u javnosti nai{le su Dve ba~ke po{alice sa kojima seDu{an Kosti} predstavio kao kompozitor kome nije bila stranaburleska. Ona se zapaà i u nekim wegovim klavirskim kom-pozicijama, ~ime se obja{wava wegova te`wa da se oproba i uoperskom muzicirawu (Majstori su prvi qudi sa delovima farskei komada sa pevawem.)

Me|u mnogobrojnim kompozicijama vredno je spomenutiCrnogorsku svitu za orkestar, Koncert za violinu i orkestar,Sve~anu uvertiru, êtvrti guda~ki kvartet, Koncert za klavir iorkestar i dr.

Tokom svoje {iroke muzi~ke i kulturno-dru{tvene aktivnos-ti, Du{an Kosti} nije znao za nemogu}e. Nasuprot tome, svaki~ovek po wemu nosi u svojoj univerzalnoj biti ono {to egzistirakao qudska univerzalnost MOGU]EG. On je to kao zvezdu vodiqunosio u svojoj du{i pedagoga, profesora, kompozitora,dru{tvenog radnika, humaniste i iznad svega - prijateqa.

Smr}u Du{ana Kosti}a Dru{tvo Svetog Save je izgubilo svogvernog ~lana i prijateqa.

M. G.

BRATSTVO222

GODI[WI IZVE[TAJ O RADU

DRU[TVA SVETI SAVA

2005.

Projektima Dru{tva ÀSveti Sava„ u 2005. godini ‘eleli smopre svega da nastavimo ve} ustaqenu tradiciju Svetosavskog kon-kursa za osnovce i sredwo{kolce, kao i rad Tribine na obele‘ava-wu zna~ajnih datuma iz srpske kulturne istorije. Veliku pomo} uradu Dru{tva na ispuwavawu svojih planova i programa, dalo jeMinistarstvo vera Srbije, koje je bilo pokroviteq slave i Sveto-savskog konkursa, kao i glavni finansijer {tampawa ~asopisaBratstvo.

Uz slavsku ceremoniju i prigodan program u kome su u~estvo-vali nagra|eni u~enici, slava Dru{tva ÀSveti Sava„ proslavqenaje krajem januara, radosno i veselo za sve prisutne. Sve~anost jeodr‘ana pod pokroviteqstvom Ministarstva vera Srbije koje jesvojom donacijom omogu}ilo da se slava dostojanstveno obele‘i ida se u~enicima daruju posebne nagrade. Doma}in slave bio je ~lanIzvr{nog odbora i potpredsednik Dru{tva, g. Du{an Zupan. Veli-ku nagradu Dru{tva dobila je u~enica 3. razreda Saobra}ajno-teh-ni~ke {kole u Zemunu Kristina Jockovi}, kao i gimnazijalci Mi-lo{ Soldatovi} iz â~ka, Jelena Bakovi} iz Nove Varo{i, Pre-drag Obradovi} iz Beograda, i osnovci @eqana Vukanac iz BelogPotoka, Mila Vlatkovi} iz Ba~ke Palanke, Uro{ Xakovi} izU‘ica i drugi. Nagrade u kwigama su i ove godine darivale izda-va~ke ku}e iz Beograda, Slu‘beni List, Zavod za izdavawe uxbeni-ka, Narodna biblioteka Srbije, kao i Ministarstvo vera Srbije.

Naredni veliki projekat Dru{tva ticao se obele‘avawa sto-godi{wice Beogradskog univerziteta. Tribina koja je tim povodomorganizovana tokom aprila i maja meseca, okupila je nekoliko is-taknutih predava~a koji su govorili o prerastawu Velike {kole uUniverzitet kao i o zna~ajnim intelektualcima-profesorima kojisu se {kolovali u inostranstvu, a potom predavali na ovoj visokojinstituciji (prof. dr Q. Trgov~evi}-Mitrovi}, prof. dr S. Bojo-vi}, dr M. Nemawi}), zatim o radu Bogoslovskog fakulteta, o ~emuje govorio prof. dr Predrag Puzovi}. O jednom od velikih rektora,ali i osniva~a Dru{tva ÀSveti Sava„, Svetomiru Nikolajevi}u,govorio je prof. dr A. \urovi}, a o razvoju nau~nih disciplina naUniverzitetu akademik P. Vlahovi}, prof. dr M. Vasi} i g|a B.Jordovi}.

Deveti broj ~asopisa Bratstvo iza{ao je na vreme za Sajamkwiga u oktobru, kada je Dru{tvo imalo svoj mali {tand na kome jeizlo‘ilo svoja izdawa. âsopis je nai{ao na dobar odziv publikei u wemu su bila, izme|u ostalog, {tampana i izlagawa govornikana Tribini Dru{tva posve}enoj stogodi{wici Beogradskog uni-verziteta.

Godina 2005. obele‘ena je pored ve} ustaqenih projekata iprograma i sa nekoliko novih zadataka. Naime, ve} vi{e godinaDru{tvo ÀSveti Sava„ poku{ava da o‘ivi nekada{wu praksu osni-vawa pododbora u gradovima i varo{ima Srbije. Ispostavilo se dato nije jednostavan zadatak, s obzirom da osnivawe pododbora zna-~i anga‘man jednog broja lokalnih, vi|enijih qudi koji su sprem-ni da rade volonterski na na~elima zacrtanim u Statutu Dru{tva.Ove godine, me|utim, uspeli smo da osnujemo jedan pododbor u Mla-denovcu i da ostvarimo prethodni dogovor sa qudima iz Uba. Takosmo 22. aprila 2005, u mladenova~koj Osnovnoj {koli ÀSveti Sa-va„, u prisustvu ve}eg broja ‘iteqa ove varo{i, uprili~ili sve~a-nost zajedno sa aktivistima novoosnovanog Pododbora Dru{tvaÀSveti Sava„ u Mladenovcu. Sa strane Dru{tva u sve~anosti su,pored predsednika prof. dr Aleksandra Milo{evi}a, u~estvovalii potpredsednik g. Du{an Zupan i generalni sekretar prof. dr Ja-sna Jani}ijevi}. Publici se pozdravnim re~ima obratio prof.Milo{evi}, posle ~ega je generalni sekretar odr‘ala besedu o sve-tom Savi. D. Zupan je uru~io prigodne poklone novom pododboru ukwigama i kompletima Bratstva za {kolsku biblioteku. Uslediloje zvani~no potpisivawe odluke o osnivawu prvog pododbora Dru-

BRATSTVO224

{tva od wegove obnove 1994. godine. Za predsedavaju}eg je izabran g.Branko Vi{wi} iz Mladenovca.

Petog novembra u Ubu je odr‘an nau~ni skup u organizacijitamo{we gradske biblioteke ÀBo‘idar Kne‘evi}„, posve}en jed-nom od osniva~a Dru{tva, Svetomiru Nikolajevi}u. Sa strane Dru-{tva na skupu su sa referatima u~estvovali ~lanovi Glavnog odbo-ra, prof. dr Sne‘ana Nikolajevi} i prof. dr Arsen \urovi}, kaoi generalni sekretar Dru{tva, prof. dr Jasna Jani}ijevi}. Isko-ristili smo priliku posle sastanka da obavimo preliminarne rad-we u vezi sa osnivawem pododbora, prosle|ivawem i potpisivawemakata, s tim da tokom 2006. to i ozvani~imo jednom prigodnom sve-~ano{}u. Za predsedavaju}eg osniva~kog skupa izabran je g. @ivo-rad Todorovi}, upravnik Gradske biblioteke u Ubu.

Veoma zna~ajan doga|aj za Dru{tvo bilo je i otvarawe sajta naInternetu. Taj projekat je koncipirao i realizovao g. Du{an Zupan.Preko sajta posetioci mogu da saznaju sve o istorijatu i aktivno-stima Dru{tva, ~lanovima Izvr{nog i Glavnog odbora, pododbori-ma, publikacijama, teku}im planovima i projektima, kao i da do-biju obave{tewa o nagradnom konkursu. Sajt Dru{tva www.Sveti-sa-va.org.yu, veoma je pose}en, i nadamo se da }e pomo}i da rad i pro-jekti Dru{tva dopru do {to ve}eg broja zainteresovanih.

Rezimiraju}i aktivnosti i delovawe Dru{tva ÀSveti Sava„ u2005. godini, mogli bismo da budemo zadovoqni ostvarenim rezul-tatima. Ono {to, me|utim, i daqe ne uspevamo da postignemo jesteda obnovimo i omasovimo ~lanstvo, kao i da obezbedimo redovnijipriliv sredstava. Pa ipak, zahvaquju}i pre svih Ministarstvu ve-ra Srbije i wegovom ~elniku, ministru prof. dr Milanu Radulo-vi}u, sredstva za {tampawe Bratstva kao i za nagrade u~esnicimasvetosavskog Konkursa su, barem za sada, obezbe|ena. Time ostvaru-jemo neki od najva‘nijih godi{wih projekata Dru{tva, a ostaje na-da i da }e se i neki za sada neostvareni planovi mo}i realizovatiu dogledno vreme.

Jasna Jani}ijevi}, generalni sekretar Dru{tva

GODI[WI IZVE[TAJ O RADU... 225

BRATSTVO226

SADR@AJ RANIJIH BROJEVA

„BRATSTVA“

BRATSTVO I, 1997.

PREDGOVOR

Matija Be}kovi}: PRIÂ O SVETOM SAVI

Tanasije Mladenovi}: SVITAC — LAMENT ZA PESNIKOM

IVANOM V. LALI]EM

Momo Kapor: U SLAVU TROJERUÎCE

Radmila Marinkovi}: @IVOT I DELO SVETOG SAVE

Nenad Qubinkovi}: SVETI SAVA — BO@JI UGODNIK,

DR@AVNIK, MITSKI RODONAÊLNIK

(osmi{qena samogradwa kulta)

Vasilije Kresti}: SRPSKA NARODNO-CRKVENA

AUTONOMIJA I MA\ARSKE VLADE

Milorad Ekme~i}: SRPSKO PITAWE U ISTO^NOJ KRIZI 1875—1878.

Dragoqub R. @ivojinovi}: VELIKA BRITANIJA I SRPSKO

PITAWE NA BERLINSKOM KONGRESU 1878. GODINE

Petar Vlahovi}: KRSNA SLAVA I WEN ZNAÂJ U SRPSKOM NARODU

Borislava Lili}: SVETOSAVQE U PIROTSKOM KRAJU

Aleksandra Vrane{: ÂSOPIS ÀBRASTVO„

KAO GLASILO ÀDRU[TVA SVETOG SAVE„

Du{an Zupan: SVETSKI MEDIJI U HAOSU LA@I I

SMUTWI (zloupotreba {tampe protivu Srbije i srpskog naroda)

Slobodan Mileusni}: DUHOVNI GENOCID

Vladimir Stojan~evi}: JOVAN HAXI-VASIQEVI],

ISTORIÂR SRBA U TURSKOJ

(BESEDA POVODOM OBNOVE ÂSOPISA ÀBRATSTVO„

SA IZBOROM RADOVA OBJAVQENIH OD 1877. DO 1941.

GODINE)

POMENIK

M. G.: MIOMIR DENI]

Petar Vlahovi}: AKADEMIK VOJISLAV J. \URI]

D.Z.: MILAN DAMJANOVI]


Grgur Jak{i}: STANOVNI[TVO MA]EDONIJE U

POÊTKU XIX VEKA

POVODOM OBNOVE RADA DRU[TVA ÀSVETI SAVA„

M.G.: TRADICIJA ZA BUDU]NOST

NAGRADNI LITERARNI KONKURS

BRATSTVO II, 1998 (rasprodato)

Desanka Maksimovi}: SAVIN MONOLOG

Predrag Palavestra: OSAM VEKOVA SRPSKE KWI@EVNOSTI

Mihailo Vojvodi}: RAD ÀDRU[TVA SVETOG SAVE„ 1886-1891.

Mladen Gavrilovi}: PUT U ATOSKI HILANDAR

Vladimir Stojan~evi}: JOVAN TOMI] O AUSTROUGARSKOJ

POLITICI PRODIRAWA U STARU SRBIJU

Borislava Lili}: PIROTSKI KRAJ U PLANOVIMA VELIKIH

SILA OD SANSTEFANSKOG MIRA DO BERLINSKOG

KONGRESA — POVODOM 120 GODINA OSLOBO\EWA

OD TURAKA

Breda i Petar Vlahovi}: BAÎJA I KATUN

JU@NOKARPATSKE I CENTRALNOBALKANSKE ZONE

Aleksandar Loma: \AVOQE KUMSTVO

Roksanda Pejovi}: MIHOVIL LOGAR (1902-1998) U SRPSKOM

MUZI^KOM STVARALA[TVU

Bojan \or|evi}: PROSLAVA SVETOG SAVE U SRBIJI

POD OKUPACIJOM (1941-1944)

BRATSTVO228

Zlatomir Gruji}: DALEKO JE KRAJINA — EGZODUS SRPSKOG

NARODA IZ HRVATSKE

Qubodrag Dimi}: ÂSOPIS ÀBRASTVO„ I PISCI

ISTORIJE OKUPQENI OKO WEGA

Nada Milo{evi}-\or|evi}: ÀSVETI SAVA U NARODNIM

I UMETNI^KIM PESMAMA„

Jovan Haxi Vasiqevi}: MUSLIMANI NA[E KRVI U

STAROJ SRBIJI

M. G.: IZ RADA DRU[TVA ÀSVETI SAVA„ — NA

VETROMETINI BALKANA

BRATSTVO III—IV, 1999-2000.

Milosav Te{i}: GLOSA VAVEDEWSKA

Milivoje Pavlovi}: SVETOSAVSKA HIMNA

Vladimir Stojan~evi}: DELATNOST TODORA STANKOVI]A,

KONZULA U STAROJ SRBIJI (1890-1898)

Dragoqub R. @ivojinovi}: KONSTANTIN FOTI] I POLITIKA

SAD U JUGOSLOVENSKOJ RATNOJ DRAMI 1941—1944. GODINE

Borislava Lili}: SRPSKA KWIGA NA TERITORIJI PIROTSKOG

OKRUGA DO OSLOBO\EWA OD TURAKA

Zlatomir Gruji}: SRCE OBILI]A

Brana Dimitrijevi}: ATANASIJE PUQO — OSNIVA^

STOMATOLOGIJE U SRBIJI

Vladimir Jovanovi}: NIKOLA CVEJI] (1896—1987) OPERSKI

PEVA^ I VOKALNI PEDAGOG

Du{an Kosti}: NESTANAK AUTOHTONE NARODNE PESME U NAS

Anton Sovre: NA SVETOJ GORI ATOSU

Stani{a Vojinovi}: BIBLIOGRAFIJA JOVANA HAXI-VASIQEVI]A


V. T-}: SRBI I SRPKIWE U PRIZRENU DOBROTVORI

SVOGA NARODA

SA PREDSTAVQAWA KWIGE MIHAILA VOJVODI]A

ÀDRU[TVO SVETOG SAVE — DOKUMENTI 1886—1891.„

Vladimir Stojan~evi}: DRU[TVO SVETOG SAVE — DOKUMENTI

1886—1891.

SADR@AJ RANIJIH BROJEVA BRATSTVA 229

Arsen \urovi}: DRU[TVO SVETOG SAVE — ULOGA U DRU[TVENOM

@IVOTU BEOGRADA 1886—1891.

Jasna Jani}ijevi}: IZVE[TAJ O RADU DRU[TVA ÀSVETI SAVA„

TOKOM 1998. I 1999. GODINE

BRATSTVO V, 2001.

Slobodan Rakiti}: SVETI ARHAN\ELI, KOD PRIZRENA

Damwan Petrovi}: KWI@EVNOST NA KOSOVU I METOHIJI

U SREDWEM VEKU

Mom~ilo Spremi}: ODNOSI IZME\U PRAVOSLAVNIH

I RIMOKATOLIKA U SRPSKOJ DESPOTOVINI

Ivan V. \or|evi}: PREDSTAVA SILASKA SVETOG DUHA

NA APOSTOLE U SRPSKOM ZIDNOM SLIKARSTVU

SREDWEG VEKA

Golub M. Dobra{inovi}: KOVÊ@I]

Milica Grkovi}: IME, POLITIKA I ZAKON

Dragoqub R. @ivojinovi}. EKUMENIZAM: POKRET ZA POMIREWE

CRKAVA U EVROPI DVADESETOG VEKA

Petar Vlahovi} KAPE I PREDMETI ZA UBRA\IVAWE U

NA[EM NARODNOM PREDAWU I VEROVAWU

Vladimir Bovan: O PUTOPISU MILO[A S. MILOJEVI]A

ÀPO STAROJ SRBIJI„

M. S. Gavrilovi}: ZADU@BINA DESPOTA STEFANA LAZAREVI]A

SPISAK POSTRADALIH SRBA I UNI[TENIH SPOMENIKA

KULTURE NA KOSOVU I METOHIJI


Prota St. M. Dimitrijevi} — BOGOSLOVSKO-UÎTEQSKA [KOLA

U PRIZRENU

M. S. G.: NA[I OSNIVAÎ, OBNOVITEQI I PREDSEDNICI

Jasna Jani}ijevi}: IZVE[TAJ O RADU DRU[TVA ÀSVETI SAVA„

ZA GODINU 2000.

SADR@AJ RANIJIH BROJEVA ÀBRATSTVA„

BRATSTVO230

BRATSTVO VI, 2002.

Tanasije Mladenovi}: PUT DO SAVINE POQANE

Sne‘ana Samarxija: SVETI SAVA ME\U JUNACIMA

ÀSREDWIH VREMENA„ VUKOVE ZBIRKE

Dragoqub @ivojinovi}: VERSAJSKI MIROVNI SISTEM

— IZME\U NAÊLA NARODNOSTI I

STRATEGIJSKIH ZAHTEVA

Darko Tanaskovi}: ISTORIOGRAFSKE STRANPUTICE

ZVANI^NOG BO[WA[TVA

Vladimir Stojan~evi}: PETAR KOSTI] — ISTORIÂR PRIZRENA

Milan Ivanovi}: PETAR KOSTI] O CRKVENIM NEPOKRETNIM

I POKRETNIM SPOMENICIMA SRPSKOG NARODA

U PRIZRENU I OKOLINI

Petar Vlahovi}: NARODNI SABORI I SABOROVAWA U SRBIJI

Golub M. Dobra{inovi}: ÀBLAGODETEQI SRPSKOG KWI@ARSTVA„

Borislava Lili}: [KOLE I PROSVETA NA TERITORIJI

PIROTSKOG OKRUGA DO OSLOBO\EWA OD TURAKA

IZ PUTNE BELE@NICE

M. S. Gavrilovi}: MA[TAWA I ZBIQE POD ZIDINAMA

MANASTIRA VOQAVÂ

Petar Vlahovi}: UZ STOGODI[WICU ETNOGRAFSKOG

MUZEJA U BEOGRADU (1901—2001)


Svetozar Tomi}: DESETOGODI[WICA UJEDIWEWA SRBIJE

I CRNE GORE

IZ RADA DRU[TVA ÀSVETI SAVA„

D. Zupan: IMOVINA DRU[TVA ÀSVETI SAVA„

Arsen \urovi}: ÂSOPIS ÀBRASTVO„ U SRPSKOJ NAUCI

I KULTURI

Prof. dr Jasna Jani}ijevi}: IZVE[TAJ O RADU DRU[TVA

U 2001. GODINI



BRATSTVO VII, 2003.

Stevan Vladislav Ka}anski: POD ZASTAVOM SV. SAVE

Dragan Novakovi}: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U STAROJ

SRBIJI I MAKEDONIJI OD UKIDAWA PE]KE

PATRIJAR[IJE 1766. GODINE DO OSLOBO\EWA

Vladimir Stojan~evi}: [VAJCARAC ARÎBALD RAJS O SRBIJI

I SRBIMA ZA VREME PRVOG SVETSKOG RATA

Dragoqub R. @ivojinovi}: NEUTRALNOST ILI RAT: KRAQEVINA

JUGOSLAVIJA 1939—1941

Petar Vlahovi}: ULOGA MANASTIRA MORAÊ U

KULTURNOISTORIJSKOM NASLE\U CRNE GORE

Irena Arsi}: O SVETOSAVSKIM SVEÂNOSTIMA U DUBROVNIKU

KRAJEM XIX VEKA

Vladimir Jovanovi}: POEZIJA DESANKE MAKSIMOVI] KAO

INSPIRACIJA NA[IH MUZI^KIH STVARALACA

Dragana Mr{evi}-Radovi}: PAREMIJE: TEKSTUALNI OKVIR ZA

NACIONALNU KULTURU

Zlata Bojovi}: SRPSKA PAREMIOGRAFIJA

Biqana Sikimi}: ZAPISI O VUÂRIMA NA KOSOVU

IZ PUTNE BELE@NICE

M. S. Gavrilovi}: MANASTIR SAVINA TREZOR ISTORIJSKE

GRA\E NA[E KULTURNE PRO[LOSTI I DUHOVNOSTI

SRBI U SVETU

Du{an Zupan: SRBI I SLOVENCI: PRIJATEQI ZAUVEK?

Nikola Milovan~ev: SRBI I SRPSKA VLASTELA BRANKOVI]I

U SLOVENIJI I SEVERNOJ ITALIJI U XV VEKU

Goran Ba{i}: POLO@AJ ETNI^KIH MAWINA U DR@AVAMA

NASTALIM NA PROSTORU PRETHODNE JUGOSLAVIJE

IZ RADA DRU[TVA ÀSVETI SAVA„

Prof. dr Jasna Jani}ijevi}: IZVE[TAJ O RADU DRU[TVA

ÀSVETI SAVA„ U 2002. GODINI

Prof. dr Jasna Jani}ijevi}: ÀSAVINDAN„ – REVIJA ZA SRPSKU

DUHOVNU OBNOVU 2003.


Mitar S. Vlahovi}: LU@I^KI SRBI I WIHOVA DOMOVINA


BRATSTVO232

BRATSTVO VIII, 2004.

Rajko Petrov Nogo: SUZNA MOLITVA

Dragoqub R. @ivojinovi}: PRILIKE U BEOGRADSKOM PA[ALUKU

I POÊTAK PRVOG SRPSKOG USTANKA 1790—1804. GODINE

Sne‘ana Samarxija: LIK KARA\OR\A U VUKOVOJ ZBIRCI

Bo{ko Suvajxi}: KA POETICI USTANI^KE EPIKE FILIPA

VI[WI]A

Mihailo Vojvodi}: STOJAN NOVAKOVI] I RUSIJA

Petar Vlahovi}: OSNOVNA OBELE@JA SRPSKIH SELA U XIX

I PRVOJ POLOVINI XX VEKA

Arsen \urovi}: ULOGA HUMANITARNIH ORGANIZACIJA U

DRU[TVENOM @IVOTU KRAQEVINE SRBIJE

POÊTKOM XX VEKA

Nedeqko Radosavqevi}: RELIGIOZNOST SRPSKOG DRU[TVA

KRAJEM XVIII I POÊTKOM XIX VEKA

Milo{ Nemawi}: KWIGE, IZDAVAWE KWIGA I BIBLIOTE^KE

USTANOVE U SRBIJI XIX VEKA

Borislava Lili}: SAVA FILARETOV I VUK KARAXI]

Du{an Kosti}: HOROVI ME\U FRESKAMA

Vladimir Stojan~evi}: MILO[ S. MILOJEVI] I WEGOV PUTOPIS

O KOSOVU I METOHIJI

Mladen Gavrilovi}: POD APSIDOM JERUSALIMA

Sa{a Nedeqkovi}: KULTURNO DELOVAWE SRBA U PRIMORJU

SRBI U SVETU

Petar Vlahovi}: TRAG SRBA U RUSKOM CARSTVU KOJIH

VI[E NEMA


Borivoje Drobwakovi}: TOPOLA, KARA\OR\EVA PRESTONICA.

GODI[WI IZVE[TAJ O RADU DRU[TVA ÀSVETI SAVA„ 2003.

Dragana Mr{evi}-Radovi}: DU@AN KAO GR^KA

STATUT DRU[TVA ÀSVETI SAVA„



BRATSTVO IX, 2005.

Kristina Jockovi}: SLOVO SVETOM SAVI

Sneàna Bojovi}: OSNIVAWE BEOGRADSKOG

UNIVERZITETA 1905. GODINE

Arsen \urovi}: SVETOMIR NIKOLAJEVI] — REKTOR VELIKE

[KOLE I PREDSEDNIK DRU[TVA ÀSVETI SAVA„

Petar Vlahovi}: ETNOLOGIJA NA UNIVERZITETU U BEOGRADU

Predrag Puzovi}: BOGOSLOVSKE [KOLE SRPSKE PRAVOSLAVNE

CRKVE PRE OTVARAWA BOGOSLOVSKOG FAKULTETA

Irena Arsi}: MATIJA BAN I POKU[AJ OSNIVAWA DRU[TVA

SVETOG SAVE

Vladimir Stojan~evi}: [VAJCARAC DR ADOLF FI[ER O SRBIMA U

SVOJOJ KWIZI AN DER SERBISCHEN FRONT, U BALKANSKOM RATU

1912. GODINE

Dragoqub @ivojinovi}: ADMIRAL ERNEST ^. T. TRUBRIX: DNEVNIK

IZ SRBIJE 1915.

IZ PUTNE BELE@NICE

Mladen Gavrilovi}: MANASTIRI LALIBELE – SVETIWE

PRAVOSLAVACA SA ROGA AFRIKE

Qubinko Radenkovi}: VODENICA U KULTURI SRBA

Sa{a Nedeqkovi}: IZ PRO[LOSTI SOKOLSTVA

SRBI U SVETU

Dragan Nedeqkovi}: VETO NA NESLOGU


Radoslav Perovi}: DNEVNIK JEREMIJE GAGI]A

Jasna Jani}ijevi}: GODI[WI IZVE[TAJ O RADU

DRU[TVA ÀSVETI SAVA„ 2004.


BRATSTVO234

235

Documents

DRU[TVO SVETI SAVAVasiqevi} u Spomenici Dru{tva iz 1936 , i kada su sva narodna inteligencija i narod zajedno prionuli da Àspasu svoj `ivaq u ju`nim oblastima od pobugarivawa", i