Duci Simonovi: "Sport u movari droge", analiza sporta kroz sve razorniju industriju dopingaLjubodrag Duci Simonovi vrijeme objave: Petak - 18. Sijeanj 2013 | 19:00 (11)

FOTO: ryot.org Lance Armstrong, najbolji biciklist svijeta, u etvrtak naveer javno je priznao je da je uzimao doping, "sva poricanja i lai u vezi dopinga su zavrene", prenose svjetski mediji. Armstrong je priznao uzimanje testosterona i hormona rasta, kao i EPO-a, te je rekao kako je primao transfuzije krvi da bi postigao najbolje rezultate u svijetu profesionalnog biciklizma. Lanceu Armstrongu oduzeti su svi naslovi nakon to je amerika anti-doping agencija objavila svoj izvjetaj. Lance Armstrong izjavio je u intervjuu Oprah Winfrey da su "i svi drugi takmiari uzimali doping." Povodom priznanja Lance Armstronga, donosimo opirnu analizu tamne strane sporta u destruktivnom kapitalistikom okruenju. Tekst prenosimo u izvornom obliku, uz zahvalu gospodinu Simonoviu na izuzetno pounom

materijalu. Ljubodrag Duci Simonovi: SPORT U MOVARI DROGE Svake godine sve vei broj sportista nestane u sve dubljoj movari droge. Do raspada Sovjetskog Saveza i "realnog socijalizma" glavni krivac za beskrupolozniju manipulaciju sportistima je bio "komunistiki totalitarizam". U odnosu prema njoj "sluajevi dopinga" na Zapadu su izgledali kao igra nevaljale dece koja ne sluaju svoje roditelje. U meuvremenu se pokazalo da je "slobodni svet" razvio svoju industriju dopinga koja je po svojoj monstruoznosti daleko prevazila "dostignua" zemalja "realnog socijalizma". Samo u Sjedinjenim amerikim dravama vrednost sportskog trita droge dostigla je vie milijardi dolara godinje. Da stvar bude gora, upotrebljavaju se sve razornija sredstva. Na optuenikoj klupi su, naravno, "pokvareni sportisti". Ne poriui odgovornost sportista, i to kako za doping tako i u zaveri utanja povodom dopinga i drugih prljavih igara u sportu, trebalo bi utvrditi i odgovornost gospodara sporta koji vuku poteze iz senke i od sportista stvaraju sredstvo za ostvarivanje politikih i materijalnih interesa. Poimo od meunarodnih sportskih asocijacija i njihovih doping-kontrola. Kanadski sudija arls Dabin (Charles Dubin), koji je demontirao "sluaj Ben Donson (Ben Johnson)", razorio je bedeme lai koje su meunarodni sportski zvaninici digli oko dopingkontrola. On je ubedljivo dokazao da ljudi poput Arne Ljungkvista (Arne Ljungkvist), voe medicinske komisije Meunarodne atletske federacije, sistematski dovode u zabludu svetsku javnost kada iznose podatke o broju "uhvaenih" sportista na doping-kontrolama. Dabin, naime, tvrdi da Ljungkvist i drugi sportski zvaninici nastoje da stvore sliku o rasprostranjenosti dopinga u sportu na osnovu relativno malog broja "pozitivnih" sportista nastojei, na taj nain, da sakriju prave razmere dopinga. (1) U svom izvetaju kanadskoj vladi u vezi sa "sluajem Ben Johnson", sudija Dabin konstatuje: "Iako je zdravstvenim komisijama meunarodnih sportskih udruenja, kao to su to Meunarodna atletska federacija i Meunarodni olimpijski komitet, ve godinama poznato da doping-kontrole za vreme takmienja ne daju zadovoljavajue rezultate, oni nisu preduzeli nikakve korake da razjasne ovu besmislicu. Na taj nain sa samo doprineli stvaranju utiska da se njihova takmienja odvijaju po pravilima fair-play-a i da istraivake laboratorije ne mogu da budu prevarene". (2) Svedoenje Klifa Vilija (Cliff Wiley), amerikog sprintera na 400 metara, ukazuje na ta su sve spremni gospodari svetskog sporta da bi ostvarili svoje interese. Na Svetskom atletskom prvenstvu u Helsinkiju (1983.) "bar trideset osmoro sportista imalo je pozitivan doping-test, od

ega je bilo sedamneaest Amerikanaca. Ali, oni su bili toliko poznati, da organizator nije smeo da objavi njihova imena". Doktor Robert Voj (Robert Voy), ovek koji je otkrio prevaru, optuio je Svetsku atletsku federaciju i njenog predsednika Primo Nebiola (Primo Nebiolo) da su "sakrili rezultate testova". (3) To praktino znai da vrhovi meunarodnih sportskih asocijacija odreuju (u dogovoru sa organizatorima sportskih priredbi) koliko sportista (i kog ranga) sme biti "uhvaeno" - da se ne bi kompromitovalo takmienje i izgubila planirana zarada. To vie nije "zavera utanja", ve sve beskrupuloznija zavera laganja.

Nebiolo je otiao jo dalje. Na Svetskom atletskom prvenstvu u Rimu (1987.) odigrao je "svoju" ulogu u aferi oko nametanja rezultata italijanskom skakau u dalj Evangelistiju (Evangelisti). (4) Njegovom poslednjem i odluujuem skoku je pridodato skoro pola metara ime je zadobio treu poziciju i time bronzanu medalju. Italijanska dravna televizija je uspela da u detalje rekonstruie prevaru. Dolo je do protesta, Evangelisti je vratio medalju, a Nebiolo je, umesto da je zauvek izbaen iz sporta, uskoro postao predsednik Meunarodne atletske federacije! Engleski trka Sebastian Koe (Sebastian Coe) je jo 1982, na Olimpijskom kongresu u BadenBaden-u, zahtevao da se dopingovani sportisti do kraja ivota udalje sa sportskih terena, to je podrano ood mnogih sportista irom sveta. (5) Gospodari svetskog sporta su taj zahtev jednoduno odbili (iz "humanistikih" razloga), znajui da bi to dovelo ne samo do zaustavljanja "progresa" u postizanju "vrhunskih rezultata", ve da bi vratilo rezultate na nivo ezdesetih, od kada je upotreba "stimulativnih sredstava" postala sastavni deo "juria na rekord" - to bi dovelo do opadanja interesovanja za "vrhunski sport" i znaajno umanjilo prihode grupa koje sport dre u svojim rukama. Samo u poslednjem "olimpijskom ciklusu" IOC je "ostvario" prihod od preko 3 milijarde maraka. Nisu samo vrhovi sportske mafije, u vidu Huana Antonia Samarana (Juan Antonio Samaranch), Primo Nebiola i oao Avelana (Joao Havelange) zainteresovani za prikrivanje dopinga, ve su to, iz istog razloga, i firme-sponzori. Opadanje popularnosti sporta, zbog sve eih doping afera (nakon "sluaja Krabe (Krabbe)" jo samo 5% graana u Nemakoj veruje da se pobede u sportu mogu postii bez upotrebe dopinga), (6) negativno deluje na business. Samo "Mercedes" godinje uloi vie od 60 miliona maraka (podaci iz 1992.) za reklamiranje putem sporta. (7) Televizijske kompanije, kojima sportski prenosi (zbog reklama) donose enormne zarade, ivotno su zainteresovane za to da se stvori to neprobojniji zid lai oko "vrhunskog sporta". Po slobodnim procenama svetski business koji se ostvaruje u sportu i putem sporta vredi preko 700 milijardi dolara godinje, s tim to se procenjuje da e do kraja veka iznositi preko 1 000 milijardi dolara! Javna je tajna da "vrhunski sportisti" uzimaju "stimulativna sredstva" pod neposrednim

nadzorom sve traenijih i plaenijih strunjaka za doping koji rade za firme-sponzore, velike farmaceutske kompanije, meunarodne sportske asocijacije, sportske saveze, nacionalne olimpijske komitete i imaju podrku i zatitu od zvaninih dravnih institucija (ukljuujui i ministarstva). Oni koji organizuju tzv. "doping kontrole" i oni koji organizuju i spovode sistematsko dopingovanje sportista - na istom su zadatku, to znai da se radi o zajednikom timu. Indikativan je nain na koji Primo Nebiolo, "prvi ovek" svetske atletike, opravdava sabotiranje doping-kontrole i sistematsko unitavanje sportista: "Nalazimo se u velikom cirkusu; ako isuvie razmaknemo stubove atora, krov e se sruiti na nas. Moramo da mislimo globalno, a ne polazei samo od jednog aspekta. Ne elimo da se krov srui." (8) "Borba protiv dopinga" neodoljivo podsea na doskoranju "borbu protiv profesionalizma i komercijalizacije sporta". Bila je to, zapravo, borba protiv onih koji su pozivali na iskorenjivanje uzroka koji dovode do profesionalizma. U meuvremenu, profesionalizam je postao realnost i samim tim pojava koja se vie ne moe dovesti u pitanje. Slino je i sa dopingom:iza prividno glasne kritike dopinga sve se vie uoava nastojanje da se zauzme "fleksibilniji stav" prema tom pitanju (teza o "kontrolisanom dopingu"). Politiki instinkt ideologa sporta upozorava da treba smanjiti jaz izmeu sportske realnosti i moralistikih zahteva koji se pred sport postavljaju, jer je jasno da je sport samo kondenzovani izraz onoga to se deava u dananjem drutvu koje ne treba isuvie "pritiskati" problemima koji u okviru njega ne mogu da budu razreeni. Inae, gospoda iz Meunarodnog olimpijskog komiteta su otila najdalje u nastojanju da se "stane na put dopingu". Po njima, trebalo bi organizovati "iznenadne inspekcije" kampova u kojima se sportisti pripremaju za takmienja i na licu mesta proveriti da li su sportisti "isti". Praktino, predlae se lov na sportiste kao da se radi o bandi najopasnijih kriminalaca, a oni zvanino vae (kakve li ironije!) za "najvie predstavnike" osnovnih vrednosti dananjeg sveta i kao takvi postaju "idoli" masa! to se tie odgovornosti nacionalnih sportskih asocijacija za upotrebu "nedozvoljenih sredstava" u sportu, karakteristian je primer Italijanske atletske federacije koja je od sredine osamdesetih (na elu se nalazio Primo Nebiolo) organizovala nabavku doping sredstava (iz SAD) i sistematsko dopingovanje svojih sportista. Najvii italijanski sportski zvaninici su ucenama i obeanjima navodili sportiste da se podvrgnu sistematskom dopingovanju. Da bi skinuli odgovornost za mogue posledice sa sebe, oni su napravili tipski "ugovor" koji su sportisti morali da potpiu i koji glasi: "Ja...(ime sportiste) ovim izjavljujem, da elim da se kao dodatak mome treningu podvrgnem terapiji sa anabolicima... (naziv supstanci). To inim po slobodnom volji i na sopstvenu odgovornost." Kasnije je dolo do kozmetikih izmena u tekstu: "Ja... (ime sportiste) ovim izjavljujem, da se po slobodnoj volji elim podvri terapiji sa medikamentima koji e biti prepisani od strane lekara Italijanske atletske federacije. Biu obaveten o doziranju, moguim prateim dejstvima i negativnim posledicama i upoznat sa moguim toksinim dejstvima." (9)

Na postojanje organizovanog dopinga u Italiji upuuje i izjava Karla Vitorija (Carlo Vittori), biveg trenera nekadanjeg svetskog prvaka na 200 metara Pijetro Meneae (Pietro Mennea), data italijanskom listu "La Republica", da je Italijanska atletska federacija jo 1985. godine ustanovila "centralu za doping" koja italijanskim sportistima deli anabolne steroide. Po tvrenju Vitorija, u pismima koja su upuena "vrhunskim sportistima" Italije od strane voa italijanskog sporta, onima koji "budu uzimali anabolne steroide u dogovorenim koliinama, obean je uspeh i puno novca".Kada se Vitori sa svojim dokazima obratio FIDAL-u, Luiano Bara (Luciano Barra), generalni sekretar tog udruenja, zatraio je od njega da to "ne iznosi u javnost". (10) Polazei od istraivanja profesora Melvina Vilijamsa (Melvin Williams), sa kraja osamdesetih, moe se rei da upotreba dopinga u Sjedinjenim Amerikim Dravama ima karakter epidemije. Govorei o upotrebi anabolnih stereoida Vilijams navodi da u dizanju tereta i body-building-u preko 90% sportista uzima anabolike; kod bacaa kugle, koplja i diska, kao i kod ragbista, 70-80 % koristi to sredstvo; kod printera i desetobojaca 40-50 %, dok je kod sportova izdrljivosti 10%. to se ena tie, u sportovima snage zastupljenost je 20%, dok u sportovima izdrljivosti samo 1% uzima anabolike. Interesantno je i to da sportisti upotrebljavaju anabolike na nain koji praktino onemoguava njihovo utvrivanje na takmienjima. Istovremeno, u sve veoj meri se upotrebljavaju druga sredstva, kao to je to "hormon rasta" (HGH - Human Growth Hormone) koji se od 1985. godine dobija i na sintetiki nain. (11) U meuvremenu, izuzetnu popularnost u SAD je dobio i clenbuterol. U svojoj knjizi "Drugs in Sports" kanadski lekar i farmakolog Mauro di Paskvale (Mauro Di Pasquale) pie: "Primena clenbuterola kod sportista dobila je dimenzije epidemije". On se, zbog toga to mu se bre "gubi trag" u organizmu, sve ee upotrebljava kao alternativa "klasinim" anabolicima. Njegova upotreba je u toj meri rairena, da je novinar najpoznatijeg sportskog magazina u SAD, "Sports Illustrated"-a, napisao da njega "svako uzima". (12) to se tie koarke, po procenama izvrnih tela NBA lige sa poetka osamdesetih od 40-75% igraa je uzimalo kokain a oko 10% "free base", specijalno pripravljen kokain sa pojaanim dejstvom. (13) Nema nikakve sumnje da je u meuvremenu i u tom sportu dolo do "progresa" i da su u upotrebi savremenija doping sredstva. to se tie krvnog dopinga on, po tvrenju profesora Williams-a, nije prisutan samo u biciklizmu, ve i u drugim sportovima izdrljivosti kao to je to maraton. "Njujorki ulini maraton" predstavlja jedan od transparentnih oblika primene krvnog dopinga u sportu. (14) Na postojanje dugogodinjeg organizovanog i obaveznog dopinga u SAD-u upuuje i Dek Skot (Jack Scott): "Kada sam u prolee 1970. godine razgovarao s grupom sportista sa Kalifornijskog univerziteta Dim Kalkins (Jim Calkins), pomonik kapitena "Cal" ragbi tima, mi je rekao da su mu treneri i klupski lekar davali anaboline stereoide. I jedni i drugi su ga uveravali da e mu

takva sredstva pomoi da uvea miinu masu i da ojaa, to se i desilo. Ali, nisu gubili vreme oko toga da mu skrenu panju na mogue opasne pratee posledice. "Dobio sam puno na teini kao to su mi i rekli, ali nakon otprilike jednog meseca ti stereoidi su stvarno poeli da me zafrkavaju" - rekao mi je Dim. "Otiao sam kod klupskog lekara i on mi je priznao da su mogue loe pratee posledice. Pre ovoga sam imao potpuno poverenje u trenere i lekare, i oseao sam se izdanim." I mogao je, budui da je poznato da stereoidi dovode do atrofije testisa, otupljivanju seksualnih podsticaja, oteenja jetre i lezda, a neki lekari veruju da oni uzrokuju rak prostate. A oni su u irokoj upotrebi. estoki i brutalni igra sa kojim se televizijski gledalac oduevljava preko vikenda esto je sintetiki proizvod. Kad sam pristupio Nacionalnoj ragbi ligi upoznao sam igrae koji uzimaju ne samo stereoide, ve i amfetamine i barbiturate i to u zapanjujuoj koliini. Veina NLF trenera se vie bavi ovim stvarima nego proseni narkos. Bilo mi je drago kada je ragbi veteran Hjuston Rid (Houston Ridge) (...) podneo obimnu tubu prolog prolea protiv svog kluba, optuujui njegove zvaninike za planiranje dopinga i za njegovu zloupotrebu. On ukazuje na to da stereoidi, amfetamini, barbiturati i druga sredstva nisu upotrebljavani "radi leenja i ozdravljenja, ve s namerom da se pomou njih stimulie duh i telo tako da bi igrai mogli da igraju grublje". (15) Dajana Vilijams (Diane Williams), amerika sprinterka, je 1989. godine posvedoila da je njen trener primoravao da uzima anabolike. Dobijala je "pilule koje izgledaju kao male fudbalske lopte - dianabol", inae poznati i u SAD veoma popularni anabolik. Godinu dana od kada je poela da ih uzima ona je ustanovila promene na svom telu koje su bile sve vidljivije: poeli su da joj rastu brkovi i brada, klitoris je dobio "neprijatne proporcije", dobila je dubok glas, kosa joj je ubrzano rasla i postala je nimfomanka. (16) Da su Amerikanci "ampioni u dopingu" (po tvrenju britanskog strunjaka za doping profesora Arnolda Beketa (Arnold Beckett)) (17) pokazali su i dogaaji koji su prethodili Olimpijskim igrama u Los Anelesu (1984.). Olimpijski zvaninici SAD su organizovali svojim sportistima, "radi prosveivanja", posetu laboratorijama u kojima je trebalo da se izvre analize dopingtestova olimpijskih uesnika. Radilo se, zapravo, o detaljnom upoznavanju sa nainima na koji sportisti mogu da prevare doping-kontrolore. U Los Anelesu ni jedan Amerikanac, za razliku od sportista iz drugih zemalja, nije bio uhvaen u dopingu. Nisu svi ameriki treneri uestvovali u ovom skandalu. Pat Konoli (Pat Connolly), jedna od trenera enskog tima, izjavila je na sasluanju pred Senatskom komisijom: "Kada sam saznala o predolimpijskom probnom programu Amerikog olimpijskog komiteta, koji je trebalo da omogui naim sportistima da kroz upoznavanje sa zvaninim test-metodama uspenije izbegnu da budu otkriveni, oseala sam se prevarenom kao dete koje su roditelji ostavili na cedilu." (18) Amerika sprinterka Florens Grifit Dojner (Florence Griffith Joyner), poznate pod nadimkom "Flo-Jo", izvanredan je primer hipokrizije koji vlada kako u zvaninim sportskim strukturama SAD-a, tako i u amerikom drutvu - kada su u pitanju "nacionalni interesi". Po rang-listi "Track-Field News"-a iz 1987. godine, ona nije bila ni meu prvih deset najbrih sportistkinja. U

SAD se nalazila tek na sedamnaestom mestu meu printerkama na sto metara. U toku jedne godine ona je postigla rezultat za koji je arli Frensis (Charlie Francis), bivi trener Bena Donsona (Ben Johnson), rekao da je "unitio istorijsku putanju razvoja sporta" i da su njeni rezultati "pedeset godina ispred planiranih rezultata". U Seulu je osvojila tri zlatne medalje i postavila dva svetska rekorda. (19) Neki novinari su je proglasili za "dopingom napumpanog hermafrodita", a optube su stizale i od Karla Luisa (Carl Lewis) i Darel Robinsona (Darrell Robinson) koji je izneo da joj je lino prodao flaicu sa deset kubnih centimetara mukog hormona rasta. Dojnerova je Robinsona nazvala "umobolnim laovom", a Luisu zapretila da e da ga "sredi". (20) Inae, na dopingtestovima je uvek bila "ista" - ne postoji test za "hormon rasta". Imajui u vidu njen izgled i rezultate koje je postigla, i laiku je moglo da bude jasno da su njeni rekordi sve samo ne sportski rezultati. Ono to je najvanije je da je Dojnerova sa amerikom zastavom u ruci trala poasne krugove na stadionu i da je sa oduevljenjem bila pozdravljena kako od amerikih vlasti, tako i od amerike publike - kao "velianstveni simbol slobodnog sveta". Dojnerova je umrla u 36. godini. to se tie Karla Luisa, maratonka Klaudija Mecner (Claudia Metzner) je postavila pitanje: "Zbog ega Karl Luis u slobodnom vremenu nosi zubnu protezu?" Sama je dala odgovor: "Svako ve zna, da zbog upotrebe hormona rasta vilica dobija abnormalne dimenzije." (21) Na sudskom procesu koji je u prolee 1989.odran u Torontu povodom doping-afere sa kanadskim sprinterom Benom Donsonom, njegov trener arli Frensis je izneo da su zvaninici Kanadske atletske federacije "od poetka osamdesetih znali za upotrebu steroida meu kanadskim sportistima". (22) Inae, kod Donsona je, jo je u pripremnom periodu pre Seula, krajem 1987.godine, primeeno da mu, zbog dugogodinje upotrebe anabolika, raste leva dojka i da se pretvara u enu. (23) Utvreno je da je Donson koristio i "hormon rasta" (za deset flaica je dao 10 000 dolara), kao i da je drugi Donsonov trener, Dord Astafan (George Astaphan), sastavio program dopingovanja "hormonom rasta" za Mark MekKoja (Mark McKoj), Angelu Isajenko (Angella Issajenko) i Desai Vilijams (Desai Williams).(24) Naravno, kanadski sportski zvaninici su inili sve to je u njihovoj moi da uvere kanadsko javno mnenje da je kanadski sport "ist". Od najavljenih "provera" nije bilo nita i Donsonu i njegovim kolegama je utrt put do Seula koji je "asnim olimpijskim zvaninicima" trebalo da donese politike poene i gomile dolara. to se tie Engleske, u njoj su jo 1985. godine poeli da kontroliu takmienja na kojima uestvuju i mladi od dvanaest godina starosti (!) jer je ustanovljeno da treneri daju doping

supstance i deci pred-pubertetskog uzrasta. aron Dejvis (Sharron Davies), biva lanica engleskog olimpijskog plivakog tima, konstatuje da je to "alosni pokazatelj razvoja naeg sporta".(25) Zapadna Nemaka je upotrebu dopinga jo od kraja sedamdesetih digla na nivo zvanine dravne politike, s tim to je sistematsko dopingovanje u Zapadnoj Nemakoj poelo da se sprovodi jo u jeku priprema za Olimpijske igre koje e se odrati u Minhenu (1972.). (26) Profesor Klaus Hajneman (Klaus Heinemann), predsednik Naunog saveta (Zapadno) Nemakog sportskog saveza je jo 1988. godine nedvosmisleno objasnio o emu se radi: "Nemaka mora da investira u sport, jer on olakava poistoveivanje graana sa dravom". (27) Nemaki sportski funkcioneri su se, u razvoju sporta, rukovodili "prognozom" Vildor Holmana (Wildor Hollmann), jednim od vodeih zapadno-nemakih sportskih lekara i predsednikom parlamentarne komisije za vrhunski sport, da "nikada vie, ak ni u dalekoj budunosti, neemo imati vrhunski sport bez dopinga." (28) Istovremeno (1984.) Holman izjavljuje: "Postigli smo maksimum - sportisti su doli do kraja svojih biolokih mogunosti". Tri godine kasnije on konstatuje da su sportisti doli do svojih fiziolokih granica i, polazei od primera vrhunskih trkaa na 400 metara, tvrdi da njihovo prekoraenje vodi "samounitenju elija". (29) Holmanova neprincipijelnost simbolino izraava poloaj dananje nauke koja se "lomi" izmeu injenica, koje ukazuju na sve vee unitavanje oveka, i lojalnog odnosa prema njenim gazdama. Za glavnog atletskog trenera Zadane Nemake Kristian Germana (Kristian Gehrmann), upotreba anabolika je bila obavezna. Meu njegovim "tienicama" (nemaki sociolog Brigite Berendonk (Brigitte Berendonk) ih naziva Germanovim "doping haremom") su bile i Eva Vilms (Eva Wilms) (svetska atletska rekorderka), Ingra Maneke (Ingra Manecke) (osam puta prvakinja Nemake u bacanju diska) i Klaudia Lo (Claudia Losch) (olimpijska pobednica u bacanju kugle). One su, na njegovu sugestiju, doping sredstva nabavljale preko pote ne znajui da iza te "trgovine" stoje on i njegov pomonik Simon - koji su na tom "poslu" ostvarivali proviziju od 2 000%! Utvreno je da su funkcioneri Zapadno Nemake atletske federacije godinama bili upoznati sa Germanovim prljavim poslovima, ali da nisu nita preduzeli - zbog medalja. (30) Kada je sve izalo na videlo, German je "kanjen" tako to je nastavio da radi u sportu i to ak sa reprezentativkama, a Simon sa decom predpubertetskog uzrasta! Evo kako je German u ZDF televizijskom intervjuu, iz 1989. godine, odgovorio na pitanje da li daje doping sredstva svojim "tienicama": "Ako kaem ne, smejae mi se moje kolege; ako kaem da, izgubiu posao." (31) Poteno, nema ta! Inae i pored dramatinih upozorenja majke Ingre Maneke o sve loijem zdravlju i psihikim poremeajima njene keri, sportski funkcioneri Zapadne Nemake nisu nita

preduzeli da spree sistematsku zloupotrebu kojoj je bila izloena. (32) Ovde i podatak da je zapadno-nemaka sedmobojka Birgit Dresel (Birgit Dressel), koja je umrla u aprilu 1987.godine (u 26.godini) od posledica trovanja "stimulativnim sredstvima" (ije je zdravlje bilo pod nadzorom najveeg autoriteta u zapadno-nemakoj sportskoj medicini Armina Klimpera (Armina Klmper)), koristila 101 medikament! ("Der Spiegel",37/1987.) Jedan od onih sportista koji su najvie doprineli razbijanju mita o "potenom nemakom sportu" je i dugogodinji golman fudbalske reprezentacije Zapadne Nemake, Toni umaher (Toni Schumacher). Po njemu, "u svetu fudbala postoji doping - naravno preutni, uvan kao najstroija tajna, tabu". A evo kako su izgledale zavrne pripreme nemakog tima za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Meksiku iz 1986. godine: "Poelo je sa tri litara minerlanog napitka...koje smo morali dnevno da popijemo". "Nakon treeg treninga svi smo dobili proliv". "Svako jutro smo uz na elektrolitski napitak gutali gomile tableta: gvoe, magnezijum, vitamin B u najveim dozama, vitamin E, par hormonia za privikavanje na visinu..." "Pored tableta pljutale su injekcije. Sam profesor Lizen (Liesen) je ubrizgao 3 000 inekcija. U njima je bilo svega mogueg: biljni ekstrakti za jaanje telesnog odbranbenog mehanizma, vitamini C i B u visokim dozama, ekstrakt meda da bi se potpomogao rad srca i krvotoka, telei krvni ekstrakt protiv posledica visinskog vazduha." "Uz sve to su obavezno ile i tablete za spavanje." (33) to se tie Bundeslige, umaher tvrdi da u njoj "doping ima dugu tradiciju". On navodi da je jo kao mladi igra bio "ofer" najboljim igraima i da ih je, pred vane meeve, odvozio kod jednog kelnskog lekara koji im je davao pilule i inekcije. Neki od njih nisu vie mogli da zamisle opstanak u sportu bez specijalnih preparata koji su sadrali anabolike, amfetamine i druga doping sredstva. Bilo je reprezentativaca koji su uz pomo "hemije za jaanje" redovno osvajali titule prvaka sveta. Meu njima je bio i jedan minhenski igra koji je sam spravljao razne "specijalne preparate" i na sebi isprobavao njihovo dejstvo. Kolege su ga prozvale "pokretna apoteka". umaher priznaje da je i sam uzimao doping. Ujesen 1984. godine trebalo je da se u Kelnu, po tvrenju uprave kluba, odigra "sudbinska utakmica". Po ko zna koji put se radilo o "opstanku kluba". Budui da je jedan broj igraa ve upotrebljavao kao doping sirup protiv kalja, koji sadri visoku dozu efedrina, odlueno je da se upotrebi taj napitak. Pod dejstvo efedrina, "kolege su kao avoli leteli po terenu". Utakmica je dobijena, ali su igrai u toj meri bili iznureni i izmueni da su odluili da nikada vie ne posegnu za tim sredstvom." (34) umaher se dopingovao i na treningu. Radi se o captagonu koji "poveava agresivnost, izdrljivost i otpornost". "Posledice su loe: prekorauju se i to gotovo nasilno sopstvene granice uinka. U duem periodu ovek crpi svoj bioloki kapital. Bez ikakve kontrole, bez pouzdanog telesnog upozerenja: "Ne mogu vie!". A onda je danima potpuno slomljen. Ne moe da se naspava i pored najveeg umora. to se ljubavnog (seksualnog) ivota tie: on je mrtav. Ni najmanja reakcija. U ovoj avanturi sam nauio: stalna upotreba dopinga nije samo opasna po ivot, ve je i poniavajua. Zato ruke dalje od ovih eksperimenta." (35)

Ovo umaherovo upozorenje treba svakako pozdraviti, ali je sam umaher, u istoj studiji, ubedljivo dokazao da je doping neminovan ukoliko se eli ostati u sportskom show-business-u: "premor protiv koga se nita ne moe uiniti", "dostignute bioloke granice uinka", "sve vei zahtevi za veim uinkom", "stres-situacije" (dodajmo tome neminovne povrede i starenje) - sve to, po umaheru, primorava sportistu da posegne za dopingom i da postane zavistan od njega. (36) Govorei o (zapadno) nemakom profesoru Manfredu Donikeu (Manfred Donike) kao simbolu sporta u kome dominira nauka, Hoberman konstatuje da je vrhunski sportista postao "ekvivalent biolokom organizmu", odnosno, "integritet linosti zamenjen je integritetom tela" i da "telo sportiste potvruje svoju autentinost u obliku hemijske analize, dok se karakter sportiste njegov dar za potenjem, za dostojanstveno ponaanje - odbacuje kao nepouzdan." (37) Hoberman napominje da novinari u svojim izvetajima prave od sveta vrhunskog sporta "mitsku subkulturu" u kojoj je "nauka pomeana sa romantikom" i gde "sportisti, naunici i tehnike treninga dobijaju oreol jezivog". (38) Postoji realna opasnost genetske manipulacije, odnosno, da se rezultati biotehnologije primene i na ljude i to pre svega u oblasti sporta. Radi se o "ponovnom raanju vetakog monstruma Viktora Frankentajna (Viktor Frankenstein) u obliku vetakog sportiste" ili, savremenim renikom kazano, o stvaranju "robotizovanog humanoida" ili "biomehanikog oveka". (39) Beki doping-ekspert Ludvig Prokop (Ludwig Prokop) (koji smatra da je itav svet sporta postao "jedna velika mafija") ima pred sobom slinu "stravinu viziju" sporta: "dehumanizovani, robotoliki sportista koji dela u stanju hipnoze, kreatura koja ne osea bol, ili nije u stanju da mu se suprodstavi." (40) Na slian nain razmilja i Rihard fon Vajcseker (Richard von Weizscker) koji u govoru, od 16. novembra 1985, pred funkcionerima Nacionalnog komiteta Zapadne Nemake, upozorava da "stvaranje specifinih tipova tela za specifine sportske discipline", uz pomo "genetikih manipulacija", "vie nije domen naune fantastike", nego pojava koja je "ve uoljiva na horizontu". (41) Po Hobermanu, gentehnologija je ta koja e omoguiti najdublju bioloku transformaciju oveka. Mogue je da e ova tehnologija biti primenjena u vrhunskom sportu pre nego u drugim oblastima budui da je kod te vrste delatnosti najlake uspostaviti korelaciju izmeu aktivnosti odreenih gena i obeleja koja upuuju na uinak. Sportisti bi, dakle, trebalo da budu prvi zamorii "humane" gentehnologije. Mogunosti genetskog ininjeringa u sportu do sada su bile uslovljene razvojem "ljudskog genom-projekta" identifikacijom svih od tri milijardi bazinih DNS parova koji sainjavaju ljudski "genom". Poreenjem gena "manje talentovanih" sa genima "vrhunskih sportista" moi e da se doe do "gena-uinka" i da se postigne njihova sinteza koja

e biti ubrizgana u fetus koji se nalazi u materici. Sledei korak bi mogao biti "kloniranje" genetski istovetnih individua iz "genoma" nekog "vrhunskog sportiste". (42) Po amerikom profesoru Melvinu Vilijamsu (Melvin Williams), "manipulacija genima" je verovatno poslednje sredstvo sa kojim se moe obezbediti dalji rast uinka u sportu. Koristei se ovim sredstvom, "sportski lekari e u pravom smislu rei biti u stanju da proizvedu super-atlete. "One kojima "ovakve misli moda izgledaju preterano", Vilijams podsea na Adolfa Hitlera koji je "isto tako bio opsednut idejom da stvori rasu nadljudi, Arijevaca", koristei se "bazinom tehnikom sparivanja mukaraca i ena koji su imali eljene arijevske karakteristike". Vilijams dolazi do sledeeg zakljuka: "Tehnike pretpostavke za manipulaciju genima postoje. Polazei od politikog znaaja koji najvee svetske sile pridaju sportu (neke drave pobedu na olimpijskim igrama tumae kao potvrdu za nadmo njihovog politikog sistema) moda je samo pitanje vremena kada e manipulacija genima biti primenjena u sportu." (43) Piui ove redove Vilijams je pre svega imao u vidu tadanji SSSR koji je u meuvremenu nestao, a stvari u sportu su se jo vie pogorale. Optuujui SSSR za sva zla na svetu Vilijams je, kao i mnoge njegove kolege, postao sauesnik u stvaranju zastora lai sa kojim je godinama prikrivana sve monstruoznija mainerija smrti koja se razvijala na Zapadu. Imajui u vidu destruktivnu prirodu dananjeg kapitalizma, tempo sa kojim se razvijaju sve monstruozniji "nauni projekti", kao i simbolinu ulogu koju ima sport kao otelotvorenje osnovnih principa na kojima se temelji razvoj kapitalistikog drutva (uz to i kao reklamni pano firmi i izvor prihoda) - moe se oekivati da e gospodari sporta uiniti sve, ukljuujui i manipulaciju sa ljudskim genima, da omogue dalji "progres" u sportu. Ono to graanski teoretiari i naunici u svojim analizama "previaju" je i "injenica" da je tehniki napredak postao glavna mera "progresa" i "uspeha" i da je sportista, upravo kao otelotvorenje "tehnike civilizacije", postao jedan od najtransparentnijih simbola "napretka". Robotizovani sportista, koji tei "tehnikom savrenstvu", je iva demonstracija razvojne snage kapitalizma i sredstvo za njegovu propagandu. Sposobnost da se za krae vreme postigne vei rezultat, uz sve veu dominaciju tehnike nad ovekom, osnovni je "motor napretka". Najvanije je uvek iznova stvarati utisak da se "stvari kreu napred", pa makar se to izraavalo i u hiljaditim delovima sekunde. Na tom, sa ljudskog aspekta beznaajnom, pomaku stvara se "spektakularna" predstava sa kojom se prikriva sve stravinije unitavanje kojima su planeta i ovek izloeni. Mit o "bezgraninim mogunostima razvoja nauke i tehnike" postaje najvanije sredstvo sa kojim treba dokazati perspektivnost i venost kapitalizma. Graanski teoretiari "previaju" i to da je manipulacija ljudima u sportu izraz uspostavljenih odnosa vlasti (potinjavanja) koji su u drutvu uspostavljeni, odnosno, jedan od oblika delovanja struktura koje imaju mo da (zlo) upotrebljavaju ljude kao orue za ostvarivanje svojih (privatnih) interesa. Kritika manipulacije ljudima u sportu je besmislena ukoliko istovremeno nije kritika manipulacije ljudima u drutvu.

Jedno je sigurno: postajanjem sporta reklamnim programom multinacionalnih kompanija u njihovom sve bespotednijem ratu za opstanak - njegova sudbina, to znai sudbina sportista kao najamnika kapitala, je zapeaena. Otuda ne iznenauje stav Hajde Rozendal (Heide Rosendahl), olimpijske pobednice iz Minhena, da su sportisti "marionete" funkcionera i sponzora koji nastoje da njihove "proizvode" prodaju u obliku sportskog spektakla." (44) Jedan od najstravinijih naina manipulacije ovekom u sportu je tzv."doping-trudnoa". Polazei od toga da se u toku trudnoe koliina krvi u organizmu povea do 40%, da se uveava srce i umnoava broj crvenih krvnih zrnaca, sportistkinja se oplouje da bi se nakon nekoliko meseca maksimalne "upotrebe tela" za postizanje "vrhunskih rezultata" izvrio nasilni prekid trudnoe. Ne zna se pouzdano u kojoj je meri ova pojava rasprostranjena, ali je indikativno da je krajem osamdesetih u Strazburgu odran ginekoloki kongres na kojem je jedna od najvanijih tema bila dopingovanje planiranom trudnoom. to se tie sportistkinja, na osnovu ispitivanja magazina "Sports", iz druge polovine osamdesetih, 37,3% nemakih atletiarki smatra "da mogu da uine sa svojim telom ta im je volja". (45) To nije ljudska, ve fanatina (samo) destruktivna svest. I naini koji se koriste da bi se prevarila doping kontrola pokazuju kakvim je sve manipulacijama i poniavanjima izloena ena u sportu. Jedan od njih je lagerovanje "istog" urina na hladnom sa kojim e se pred doping-kontrolu napuniti tzv."vaginal bag" ("vaginalna kesa") koja se smeta u vaginalnu upljinu sportistkinje. O ovom metodu bilo je dosta rei u aferi povodom dopingovanja zapadno-nemake sprinterke Katrin Krabe, ali je izvesno da je on rasprostranjen u itavom meunarodnom sportu. (46) Sve vee trite dopinga (samo u SAD preko tri miliona korisnika po podacima iz 1994. godine) i sve vea mogunost za "zaradu" doveli su do stvaranja organizovanog doping-business-a koji poinje da funkcionie na isti nain kao business sa drogom. "Der Spiegel" je u prolee 1994. objavio tekst pod naslovom "uti ili umri" u kome je pokuao da se rasvetli poleinu "samoubistva" britanskog sportskog novinara Klifa Templa (Cliff Temple), ubistva amerikog prodavca dopinga arlsa Luisa Silkoksa (Charles Lewis Silcox), kao i ubistva biveg ekog trkaa i naunika Jozefa Odloila. Templ je platio ivotom to je uspeo da doe do dokumenata o prljavim poslovima mafijake grupacije prodavaca dopinga u Velikoj Britaniji - koji u svojim rukama dre britanski "vrhunski sport". Ucene, podvoenje ak i maloletnih sportistkinja gospodarima doping-podzemlja, razni oblici manipulacije, sve je to deo sve stravinijeg britanskog sportskog mozaika. Silkoksa su izboli noevima oni koji su hteli da ga spree da bude "krunski svedok" u procesu protiv najveeg doping-kartela u SAD, "Kalifornia Five". to se Odloilove smrti tie, postoje opravdane sumnje da se radi o osveti "anabolik-mafije" zbog Odloilove anti-doping kampanje i straha da e se objaviti dokumenata koji otkrivaju doping-metode u bivoj ehoslovakoj koji su preuzeti i dalje razvijani od, u meuvremenu stvorene, eke doping-mafije. (47)

Smrt je postala sastavni deo sporta. "Spiegel" je 1991. godine objavio tekst pod naslovom "Mulj u venama" u kome navodi da je u toku nekoliko prethodnih godina od preterane upotrebe erytropoietina (EPO), ve vie godina "hit" posebno meu biciklistima (hormon koji se stvara u bubrezima i koji uzrokuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca koji transportuju kiseonik u miie) umrlo bar 18 holandskih i belgijskih biciklista, s tim to postoji opravdana sumnja da su u toku 1990. godine i etiri mlada (zapadno)nemaka biciklista umrla zbog upotrebe tog medikamenta. Februara 27. izjutra izdahnuo je, nakon sranog napada, Johanes Draijer (Johannes Draaijer), dvedeset sedmogodinji holandski biciklistiki profesionalac. Njegova supruga je potvdila da je uzimao EPO. Uskoro, naprasno je umro njegov kolega Def Laheji (Jef Lahaye). U Belgiji, u zemlji u kojoj je biciklizam isto tako popularan, u jednoj godini su umrli profi Patrik Bar (Patrice Bar) i vodei amateri Dirk de Kauver (Dirk De Cauwer) i Gert Rejnart (Gert Reynaert). Godinu dana ranije pet holandskih biciklista je iznenada umrlo, meu kojima i Bert Osterbo (Bert Oosterbosch), star 32 godine, koji je dva puta bio svetski prvak i vie puta etapni pobednik u "Tour de France". U toku 1987. i 1988. godine umrlo je sedam holandskih i jedan belgijski biciklista, meu kojima i Koni Majer (Connie Meijer), dvadeset petogodinja biciklistkinja koja je pala sa bicikle i umrla na cilju pre nego to je mogla da joj se prui pomo. Po amerikom lekaru Rendi Ajhneru (Randy Eichner), rukovodiocu hematolokog odelenja na univerzitetu u Oklahomi i poznatom nauniku, "oni su bili mladi, utrenirani i sa velikom verovatnoom zdravi. Jednoga dana su legli u krevet i umrli. Jednostavno tako. Lekari kau da su umrli prirodnom smru". Komentariui dijagnoze svojih kolega, Ajhner je u svom izlaganju pred 700 uesnika na kongresu sportskih lekara u Orlandu (Florida, 1991.), koje je naslovio sa "Umreti za pobedu", zakljuio: "Ukoliko bi to bilo tano, onda bismo se suoili sa najneobinijom epidemijom u istoriji sportske medicine." (48) Na zahtev rodbine, neki od umrlih su bili secirani. Osim proirenog srca, koje je "normalno" za sportiste koji se izlau velikim naporima, nije pronaeno nita to bi moglo da uzrokuje smrt. Po Ajhneru, biciklisti su najverovatnije umrli od erytropoietina (u Nemakoj se prodaje pod nazivom "Erypo" i "Recormon"), supstance koja deluje momentalno i ije prisustvo se ne moe utvrditi: zbog ogromne koliine novonastalih krvnih zrnaca koji se stvaraju njenom upotrebom, krv se u venama prvo pretvara u "mulj", a onda u "kamen". Zbog njenog izuzetnog dejstva biciklistiki magazin "Velo News" nazvao je EPO "atomskom bombom biciklizma". Interesantno je da ljudi poput Jozefa Kojla (Jozeph Keul), dugogodinjeg rukovodioca lekarske ekipe (zapadno) nemakog olimpijskog tima i jednog od najglasnijeg propagatora upotrebe anabolika u sportu, preporuuju "doziranu" upotrebu ovog preparata. Inae, mnogi "veliki asovi" biciklistikih staza uhvaeni su u korienju dopinga. Meu njima su i Edi Merks (Eddy Merckx), ak Anketil (Jacques Anquetil), Felis imondi (Felice Gimondi), Ditrih Turo (Dietrich Thurau)... to se tie nemakog "biciklistikog heroja" Rudija Altiga (Rudi Altig), on je dobio

naziv "kotrljajua apoteka": u njegovom urinu je pronaeno dvanaest supstanci! Pozivajui se na iskustvo eksperata, "Spiegel" je jo 1977. godine objavio da je do te godine oko 1000 (!) biciklista umrlo od preterane upotrebe dopinga. (49) U meuvremenu, upotreba EPO-a se proirila i na druge sportove, pogotovu na one u kojima dominira izdrljivost: maratonci, plivai, hodai na skijama, veslai - postali su njegovi "oboavaoci". Interesantno je da EPO-epidemija uglavnom hara Zapadom, budui da sportisti biveg "istonog bloka" nemaju dovoljno sredstava da upotrebljavaju ovu, inae ne ba jeftinu, supstancu. Beki profesor Ludvig Prokop je u januaru 1985. godine naveo cifru od 70 poznatih sluajeva smrti od posledice dopinga na Zapadu, s tim da je prava cifra umrlih "sasvim sigurno mnogo vea". (50) O smrtnim sluajevima na Istoku nema pouzdanih podataka, ali se procenjuje da se radi o stotinama sportista. Meu njima su bugarski prvak sveta u dizanju tereta Boleslav Manolov (Boleslaw Manoloff) (naprasno umro u 23. godini) i jedanaest sovjetskih olimpijskih pobednika: ski-hoda Fjodor Terentjev (Fjodor Terentjew) (37), moderni petobojac Albert Mokejev (Albert Mokejew) (33), hrva Avtandil Koridze (Awtandil Koridse) (30), rukometa Jurij Lagutin (Jurij Lagutin) (29), biciklista Genadij Komnatov (Gennadij Komnatow) (29), hokeja Viktor Blinov (Wiktor Blinow) (22) koji je umro na ledu, koarka Alaksandar Belov (Alexander Below) (26)... Na pogubno dejstvo "stimulativnih" supstanci upuuju i istraivanja ekog profesora sa Prakog instituta za sportsku medicinu L. mita (L.Schmid) koji je izvrio obdukciju 780 sportista i utvrdio da je 218 umrlo od zloudnih tumora iji se nastanak i razvoj vezuje za upotrebu dopinga. (51) Imajui u vidu "eksploziju u upotrebi dopinga" u zadnjih deset godina, moe se nasluti za koliko je uvean broj umrlih do danas. Kada je re o valjanosti rezultata koji su do sada postignuti, poznati hokejaki reprezentativac biveg SSSR-a Igor Larionov (Igor Larionow) je izneo da je na Svetskom hokejakom prvenstvu u Moskvi, 1986. godine, kompletna sovjetska ekipa bila dopingovana. Uz pomo sovjetskog lana Meunarodnog hokejakog udruenja, u toaletu u kome su lanovi sovjetske ekipe "dali" urin za doping-kontrolu bio je, iza kotlia za vodu, sakriven "isti" urin koji je lekar sovjetske ekipe usuo u test-boice svojih igraa. (52) Nemaki baca kugle Ralf Rajhenbah (Ralf Reichenbach) je u televizijskom intervjuu priznao da je postigao rekord uz pomo anabolika. (53) Budui da je Meunarodna atletska federacija donela (1983.) propis po kome vreme za ponitavanje rekorda iznosi est godina - Rajhenbah je, kao i mnogi drugi sportisti, ostao nosilac rekorda i titule koje je, po sopstvenom priznanju, stekao na nedozvoljen nain. Da bi se sauvala sve klimavija piramida sporta, legalizovana je i dokazana prevara. Mozaik je sklopljen: zajedno sa meunarodnim sportskom mafijom, koja u

svojim rukama dri meunarodne i nacionalne sportske asocijacije kao i sportska takmienja, "ampioni" - prevaranti postaju nosioci "progresa" u sportu. "Pomeranje granica snova" u bacanju kugle je jo jedan primer "uspenog" dejstva doping supstanci. Godine 1976. olimpijski pobednik je Udo Bajer (Udo Beyer) koji je, na osnovu podataka za internu upotrebu u DDR-u, u proseku dobijao godinje 3 955 miligrama anabolika. etiri godine kasnije, olimpijsko zlato osvaja sovjetski takmiar Vladimir Kiseljov (Wladimir Kiseljow) koji je priznao da je jo u mladosti bio kljukan hormonskim preparatima. Godine 1984. najvie olimpijsko odliije je pripalo Italijanu Alesandro Andreiu (Alessandro Andrei) koji je, pod sumnjom da uzima doping, morao da trenira pod nadzorom. Rezultat:bacio je kuglu tri metara manje od svog biveg rekorda. Sledei olimpijski pobednik postaje istono-nemaki baca kugle Ulf Timerman (Ulf Timmermann). Za istono-nemake "naunike", Timerman je bio najbolji primer "uspenog dejstva" njihovog omiljenog doping-preparata, oral-tubinola, koji stoji iza mnogih pobeda i svetskih rekorda istono-nemakih takmiara. (54) Kada je re o Udo Bajeru interesantno je napomenuti da je njegov kolega iz Zapadne Nemake Uve Bajer (Uve Beyer), baca kladiva,doao do dnevne doze od 18 miligrama anabolika, to na godinjem nivou iznosi skoro 6 500 miligrama u odnosu prema 3 995 miligrama koji su istononemaki lekari dali Udo Bajeru. Stvari stoje jo gore kada se uzmu u obzir tvrdnje Uve Bajera da su njegove zapadno-nemake kolege, uz preporuku i saglasnost vodeih sportskih lekara i funkcionera Zapadne Nemake, uzimali "i do 40 miligrama" anabolika dnevno, (55) to na godinjem nivou iznosi neverovatnih 14 400 miligrama! I kada je re o dopingu moe se videti "objektivnost" i "nauna zasnovanost" tvrdnji graanskih teoretiara i "zvaninih" naunika zapada: kada govore o sportu SSSR-a (i drugih zemalja biveg "istonog lagera") oni mu obavezno dodaju odrednicu "komunistiki" nastojei da pokau uslovljenost sporta prirodom drutvenog poretka u kome nastaje. Meutim, kada govore o zapadnom sportu, ne samo da nedostaje odrednica "kapitalistiki", ve se stie utisak kao da je sport oblast koja nema nikakve veze sa drutvom. Kada sovjetski takmiari uzimaju doping, to je rezultat "manipulacije sportistima" od strane "komunistikog totalitarizma"; kada zapadni sportisti uzimaju doping,to je posledica njihovog "nepotenja" (budui da su ubedljiva veina crnci, upotreba dopinga samo treba da zaokrui rasistiku sliku o "pokvarenim crnugama"). Drugim reima, u bivem SSSR-u, kao i u dravama "socijalistikog lagera", ljudi su bili "dobri", a sistem "zao"; u Evropi i SAD-u ljudi su "zli", a sistem je "dobar". Sa raspadom "realnog socijalizma" i uspostavljanjem (Jeljcinovog) kapitalizma u Rusiji, u kojem su sportisti postali pokretni panoi zapadnih firmi nastavljajui da uzimaju doping, dolo je do antropolokog hokus-pokusa: ljudi su (nanovo) postali "zli", a novouspostavljeni poredak "dobar"! A evo ta maarski trener Laslo Ki (Laszlo Kiss), ovek koji je od Kristine Egeregi (Krisztine Egerszegi) "stvorio" jednu od vodeih svetskih plivaica, kae o "promenama" koje su se desile u

dojueranjem "socijalistikom sportu": "Novac, koji smo nekada dobijali od Partije, sada stie od sponzora; kole za trening su ostale u stvari se nita nije promenilo". (56) Istini za volju treba pomenuti i primer "Newsweek"-a koji je, u znak protesta povodom beskrupulozne manipulacije sportistima i Olimpijskim igrama u Barceloni od strane multinacionalnih koncerna, objavio naslov: "Vratite komuniste!" (57) Odnos prema kineskim plivaicama, koje ve vie godina dominiraju svetskom plivakom scenom, ukazuje na "dvostruke standarde" kojima se slue zapadni sportski zvaninici i treneri kada je re o zemljama koje jo uvek nisu pod dominacijom meunarodnog kapitala. Tako je Rej Isik (Ray Essick), predsednik Plivakog saveza SAD, zatraio da se izvri korekcija rezultata koji su postignuti na zadnjem Svetskom prvenstvu u plivanju (Rim) iako ni jedna od dvanaest Kineskinja koje su osvojile medalje nije uhvaena od strane doping kontrole. (58) Plivaki savez Nemake se zaloio za bojkot Svetskog plivakog kupa (Peking) napadajui Kineze da su dobili pomo od svoje "komunistike brae" iz DDR-a, istovremeno dok "ujedinjena" Nemaka preuzima od DDR-a itavu industriju za proizvodnju rekordera i stvara od nje udarnu snagu za razvoj "novog" nemakog sporta! Meu doping-ekspertima iz DDR-a se nalaze i plivaki treneri Folker Frike (Volker Frischke), Ginter Baumgart (Gunter Baumgart), Uve Nojman (Uwe Neumann), Stefan Hecer (Stefan Hetzer) i drugi - ija je specijalnost bila stvaranje i primena doping-programa za decu. (59) Svi su oni, upravo zbog svog iskustva u radu sa dopingom, doli na istaknuta mesta u sportu "ujedinjene" Nemake - da bi nastavili sa svojom zloinakom praksom koja, kao i u bivem DDR-u, obuhvata i devojice predpubertetskog doba. Da stvar bude bizarnija, utvreno je da su vodee linosti i doping-eksperti Zapadne i Istone Nemake, uprkos javnom neprijateljstvu, godinama pomno saraivali. Tako je ef istono-nemakog doping tima Manfred Hopner (Manfred Hoppner) postao "bliski prijatelj" Jozefa Kojla, jednog od vodeih "zvaninih" zapadno-nemakih doping-eksperata. "Dobri odnosi" izmeu dva "neprijateljska" tabora su se do te mere razvili,da su na meunarodnim savetovanjima zapadno-nemaki sportski zvaninici ponekad u raspravama koristili ak i argumente DDR-a. (60) Ovde treba rei i to da nisu naunici i politiari Zapada, koji govore u ime "slobodnog sveta", ti koji trae radikalne promene u sportu, ve su to pre svega "zeleni" koji su, na tragu humanistike kritike sporta koja se razvila nakon studentskog pokreta iz 1968. godine, jo poetkom osamdesetih radikalizovali svoj stav prema sportu zahtevajui da se zaustavi "rat tela", "darvinistika" selekcija nacionalnih timova i "beskrupulozno iscrpljivanje inherentnih granica ljudske prirode", pogotovu iskoriavanje dece u sportu. Oni su 1988. godine izneli zahtev u parlamentu, koji je ve bio postavljen od strane Nemakog udruenja za zatitu dece, da se zabrani uee dece do 18 godina starosti u "vrhunskom sportu". Sam Hoberman konstatuje da je "politika ironija da su ovi napadi na vrhunski sport, a sa njima i na doping koji neminovno ide

sa njim, efikasnije suzbijeni u demokratskoj Nemakoj nego u klimavoj diktaturi na Istoku". (61) to se tie SAD, u njima nema javne, ve samo "privatne" kontrole dopinga. Po Hoberman-u, ova "privatizacija vrhunskog sporta dovela je do suzbijanja prave javne diskusije u SAD o drogama kojima se poveava uinak u sportu". (62) Imajui u vidu nivo dostignutih rekorda i naine na koji su oni postignuti; znaaj sporta za dalji razvoj "potroakog drutva" i odravanje stabilnosti kapitalistikog poretka; prirodu sporta kao delatnosti u kojoj je ovek sveden na telesnost, to znai na predmet obrade i orue za postizanje rekorda; metode i sredstva koja se ve primenjuju za proizvodnju "rekordera" kao i one koji se razvijaju; sve raniju selekciju i sve straviniju zloupotrebu dece koja e uskoro da prevazie praksu lekara-monstruma u nacistikim logorima smrti - moe se zakljuiti da je "vrhunski sport" postao suprotnost slici sporta koju njegovi gospodari i dalje nastoje da nemetnu svetskoj javnosti. 1)Uporedi:Vyv Simson/Andrew Jennings,Gled,Macht und Doping,251.s,Knaus-Verlag, Mnchen, 1992. 2)Simson,237.s. 3)Uporedi:Simson,242.s. 4)Isto,211-233.s. 5)Isto,237.s. 6)Uporedi:"Der Spiegel",9/1992. 7)Isto, 8)Kod:Simson,246.s. 9)Kod:Simson,246.s. 10)Kod:H.Lnsch,Doping in Sport,41.s,Fachbuch-Verlagsgesellschaft, Erlangen, 1991. 11) Uporedi:Melvin H.Williams, Rekorde durch Doping?,104.s,Meyer-Meyer Verlag, Aachen,1990. 12)Uporedi:"Der Spiegel",38/1992. 13)Uporedi:Richard Lapchick,Broken Promises,214.s,St.Martins-Mayer,New York, 1984. 14)Uporedi:Melvin H.Williams,Rekorde durch Doping?,120.s. 15)Uporedi:Jack Scott,The Athletic Revolution,61.s. 16)Uporedi:Simson,238,239.s. 17)"Der Spiegel",15/1985. 18)Uporedi:Simson,243. 19)Uporedi:Simson,248.s. 20)Isto,248.s. 21)"Der Spiegel",32/1993. 22)"Sports Illustrated",March 20,1989.

23)Uporedi: Simson,248.s. 24)"Der Spiegel",11/1993. 25)"Der Spiegel",15/1985. 26)Detaljnije o tome kod: Brigitte Berendonk,Doping,Rowohlt,Reinbek bei Hamburg, 1992. 27)Kod:John Hoberman,Sterbliche Maschinen,277.s,Meyer-Meyer,Aachen,1994. 28)Isto,303.s. 29)Isto,304.s. 30)Vidi:"Der Spiegel",22/1992. 31)Kod:Brigitte Berendonk,Doping,293.s. 32)"Der Spiegel",22/1992./ 33)Uporedi:Toni Schumacher,Der Anpfiff,109-113.s,Knaur-Verlag, Mnchen, 1988. 34)Isto,122,133.s. 35)Isto,119,120.s. 36)Uporedi:isto,119.s. 37)John Hoberman, 33.s. 38)Isto,33.s. 39)34.s. 40)Isto,326.s. 41)Isto,37. 42)Uporedi:John Hoberman,330,331.s. 43)Uporedi:Melvin H.Williams,Rekorde durch Doping?,194.s. 44)"Der Spiegel", 33/1992. 45)Vidi:"Der Spiegel",37/1988. 46)Uporedi:"Der Spiegel",8/1992. i 12/1993.;Kada je re o eni,Gnter Bosch, ovek koji je "otkrio" Borisa Beker-a, polazei od sve veih zahteva koji se u sportu postavljaju i sve vee upotrebe medicinskih supstanci putem kojih se ena pratvara u mukarca, konstatuje da devojica koja eli da igra tenis stoji pred odlukom "da li hoe da bude ena ili teniserka".U:"Der Spiegel",27/1992. 47)Uporedi:"Der Spiegel", 4/ 1994. 48)"Der Spiegel",24/1991. 49)"Der Spiegel",15/1977. 50)"Der Spiegel",15/1985. 51)"Der Spiegel",27/1985. 52)Kod:H.Lnsch,Doping in Sport,41.s. 53)Uporedi: H.Lnsch, 55.s. 54)"Der Spiegel",31/1992. 55)Uporedi:Brigitte Berendonk,277,278.s. 56)"Der Spiegel",36/1994. 57)"Der Spiegel", 33/1992.

58)"Der Spiegel",49/1994. 59)Uporedi:"Der Spiegel",17/1994. 60)Vidi detaljnije:"Der Spiegel", 12/1994. 61)Uporedi:John Hoberman,Sterbliche Maschinen,279.s. 62)Isto,276.s.