Dusanka Matijevic

8/18/2019 Dusanka Matijevic

1/10

I edijatrijska prev enti vna kardiologija

U V O D

Skolsk a deca otnladin a zbog svojih bioloSkih socijalnih karak teristika Cine posebnu

grupaciju koja zahteva specifiEne mere

11

otuvanju i ilnaprederlju zdravlja, u Cijem

sprov oden ju pored zd ravstven ih radnika. znai-ajno mesto imaju ueitelji, nastavnici profesori

(1

.

Os nov na bioloSka karaktcristika Skolske dcc e om ladinc jestc rast razvoj, a osnovna

socijalna karakteristika je poh adan je Skole Skolovanjc. Dec a Skolu ,,donose bioloSke

(naslede) socio-ekonomske socio-kulturalne karakteristike vezane za proces primarne

socijalizacije porodici ilk lju ti~ ji~ kiavike pona ianje vezano za zdravlje (2).

U

Gkoli, kao osno vno m po ligonu seku ndarn e socijalizacije, dcte je izlo ien o Citavom

nizu Cinilaca koji, osim neposre dne Skolske sredine podra zum evaju nastavak uticaja

porodice ali sve sn ain iji uticaj vrSnjaka (3).

Osim toga , pored niza reform i, redovni Skolski prog ram. imajudi u vidu broj Easova i

pomeranje pojedinih nastavnih jedinica iz viSih razreda u ni ie , postavlja pred decu s ve vede

zahteve, Cesto neprilag oden psiho fiziCkim karakteristikama decc od red eno g uzrasta

4 3 .

Stoga promocija zdravlja ilCcnika u Skoli ima kompleksan zadatak da angakovanjem

svih aktera u edukativnom procesu: nastavnika, struCnih saradnika, roditelja, predstavnika

lokalne zajednice samih uten ika obezbedi zdravo, bezbedno ltreativno ok ruien je u Skoli

njenoj neposrednoj okolini

6,7) .

Promocija zdravlja uEenilta

u

Skoli danas se u najvedoj meri realizuje kroz programski

zdravstveno-vaspitni rad. Ovaj rad treba da sprovode zdravstveni radnici Skolskih dispanzera

u dom ovima zdravlja u saradnji sa prosvetnim radnicirna, a utvrden je

u

dva, joS uvek vaieda ,

programska dokum enta: Program zdravstvenog vaspitanja u osno vnoj srednjoj Skoli.

Ko liko je postojedi naCin rada u skladu sa realnim zdra vstven o-prom otivnim

potrebama problemima Skolske sredine, sagledanirn od strane dominantnih aktera

edukativnog procesa u celini, pokuSade da bar donekle, razmotri ovaj rad.

ILJ RADA

1.

Razmatranje osnovnih teoretskih postavki prornocije zdravlja

u

Skoli;

2. Sagledavanje prioritetnih zdravstveno-promotivnih problema potreba u Skolama od

strane onih koji neposredno uCestvuju

u

edukativnom procesu

u

naSoj sredini;

3.

Analiza podataka o realizaciji zdravstveno-vaspitnih programa u osnovnim srednjim

Skolama u Beogra du.

JUSAD studija 2008

1073


2/10

Pedijatrijska preventivna kardiologija

METOD RADA

U

radu je primenjena analiza primarnih podataka dobijenih rezultatima pilot

istraiivanja ankete, kao i obrada podataka dobijenih od strane sluibi primarne zdravstvene

zaStite o realizaciji prog ram sko planskih zdravstveno prom otivnih aktivnosti u osnov nim

i

srednjim Skolama

11

Beogradu.

a Cilj prom ocije zdravlja urenika u Skoli je da d eca:

1

Steltnu osnovne informacije o zdravlju;

2.

Forrniraju navike

i

razviju veStine neophodne za postizanje zdravog ponaianja,

oEuvanje

i

promociju zdravlja;

3 Primene steCena znanja

i

veStine u svakodnevnom iivotu osposobljavajuci se za

pravilan izbor zdravog iivo ta u cilju otuv anja zdravlja;

4

Razviju pozitivnu sliku o sebi, odno sno prihvate svoja osedanjima, ie lje i potrebe

kao jedan od preduslova zdravog naCina iivo ta razvoj samopouzdanja

i

samopoStovanja;

5 Postepeno razvijaju kapacitete za interpersonalne komu nikacije sposobnost

dobre komunikacije sa okolinom osedaj pripadnosti);

6

Obczbedenje uzajamne saradnje Skole, porodice

i

lokalne zajednice na razvoju,

zagtiti

i

unapredenju zdravlja utenika.

b

Uloga prosvetnih radnika u zdravstve nom vaspitanju:

1 Obezbedenje osnovnih informacija o zdravlju

i

razvoj osedaja odgovornosti za

oCuvanje

i

unaprebenje zdravlja utenika;

2.

Intenziviranje napora zapo tetih u porodici pravilni oblici ponaSanja i navike u

odnosu na zdravlje;

3.

Razvijanje sposobnosti uCenika za reSavanje liCnih problema vezanih za

hn kc ion isa nj e u grupi poro dici, Skoli, Siroj socijalnoj sredin i) usvajanje veStina

za koje je, uz Skolu. znaeajna podrSka poro dice i gn lpe ko-joj ueenik pripada;

4 Intenziviranje napora zapoCetih

u

porodici u smislu primene pravilnih oblika

ponaSanja

i

navika uCenika

11

odnosu na zdravlje;

5.

Usmeravanje aktivnosti ilCenika ka zdravlju uz sopstveni pozitivni model

zdravstveno g ponaSanja;

6

Po stepc no kontrolisano osamostaljivanje uCenika za primen u zdravih stilova

iiv ot a IiCna higijena

i

higijena i iv otn e sredine, fizitl


3/10


d Uloga roditelja

Od roditel ja s e oteku je:

PomoC u identifikaciji zdravstveno-vaspitnih potreba dece i definisanju

program skih ciljeva;

Uk aziva nje tla na jracionalnije naCine ItoriSdenja postojecih resursa u zajednici;

Davan je podrSke stavovima o zdravlju zdravstveno j praksi koja se sprovodi u

okviru programa

u

Slcoli;

Povratna informacija o efelctima programa;

Veza izmedu Skolsltog program a unapred enja zdravlja u porodici;

Pozitivni uzori zd ravstvenog ponaSanja.

e Zdravstveno vaspitanje u Skolama bike efikasnije a ko se obezbedi da:

Vaspitno-obrazovna strategija u Skolama obezbedi odgovarajuCu vainost zdravlju

za sve u Sltoli i na taj naCin po drii ciljeve zdravstv eno -vas pitno g program a;

Zdra vstve no-v aspitn i program i budu pa iljiv o planirani, praCeni i integrisani

u

nastavni proces;

Postoje dobri meduljudslti odnosi jer se na taj naCin deli odgo vornost, a

individualne snage m ak si~n aln o oriste;

Zdravstveno vaspitni programi budu u sltladu sa sociokulturnim karakteristikama

sredine, zdravstvenim zdravstveno-vaspitnim potrebam a svih utesn ika programa;

Roditel-ji budu nezaobilazni partneri u edukativnotn procesu pa je v ain o da budu

ultljuCeni

11

sve faze sprovodenja evaluacije zdravstveno -vaspitnog programa

u

Skoli;

Poruke o zdravlju budu integrisane u celolcupan program i da budu jasne i

nedvosmislene;

Saradnja sa zdravstvenim slu iba ma u zajednici bude k ontinuiran proces;

~ k o l a ce lini preds tavlja zdravo oluuienje .

f

Prethodna i kontinuirana edukacija

Evaluacija je sastavni deo svakog zdravstveno-vaspitnog

i

zdravstveno promotivnog

programa u Skoli. Ona se sprovodi od strane nastavnika, zdravstvenih radnika, struEnih

saradnika, ute nik a kao tehn itltog osoblja svih onih koji u Sltoli bora ve zdravstven o-

vaspitnog odbora.

Svi koji borave

u

Slcoli na stav nic i, psih oloz i peda goz i, uCenici, tehniCko osoblje, kao i

roditelji uCenika, treba da bu du uk ljut eni u kreiranje takve ii vo tne i radn e sredine koja Ce

davati podrSku zdravlju u svi m aspektim a funkcionisanja iiv ot a rada u Skoli.

h Ciljne grupe urenika

UCenici od prvog do osmo g razreda osn ovne Skole,

UCenici od p rvog do Cetvrtog razreda sredn je Skole.

JUSAD studija 2008 1075


4/10


PRIORITETN I ZDRAVSTVENO PROMOTIVIVI PROBLEM1 I POTREBE U

SKOL M

fak tor i r iz ika po zdrav l je Skolskoj s red in i

Gradski zavod za javno zdravljc sa Sekretarijatom za socijalnu i deeijir zaStitu grada

Beograda organizovao je

u

SkupStini grada:

, , SEMINAR ZA

STRUCNE

S A R A D N I K E 1

PROFESORE O S N O V N I H S R E D N J I H

SKOLA u B E O G R A D U sa temom: SKOLA

ZDRAVLJE

U ~ E N I K A .

edna od radionica podrazumevala je direktan doprinos uCesnika u

definisanju

i

rangiranju onih faktora rizika u Skoli koji m ogu i~g roz iti dravlje kako uCenika

tako zaposlenih 11 Skoli.

Od 95 evidentiranih, i~pit nike popunilo 92 utesnilta.

U

najvec em br oju s u bili prisutni

psiholozi (35) i profesori biologije (29 ), a zatim pedagozi

(1 I ,

pedijatri (12), socijalni radnici

(2), novinari (2) i jedan defelttolog.

UCesnici su zamoljeni da rangiraju probleme, koji postoje u njihovoj Skoli, s tim Sto

im je pon udena lista problema proizvoljno nabrojanih, koje su oni prethodno , metodom ,,brain

storminga izlistali.

Prosvetni radnici osnov nih Sltola napravili s11 sledecu r a n g listu p ro bl em a:

1 . Agresivnost utenika;

2 .

Kriminogena i delikventna ponaianja uCenika;

3. Nastavni plan i program neprilagoden uzrastu ~Cenikalprenaporan;

4 Nezainteresovanost

i

loSa motivacija za rad nas tavnika ;

5. Nez ainteres ovano st uCenika za rad;

6 Nezainteresovanost roditelja de ce i njihova loSa saradnja sa nastavnicima;

7 Neadekvatni uslovi rada uCenika;

8. LoSi higijens ko-sa nitarni us lovi u Skoli;

9. Riz itna ponaSanja po zdravlje ueenika (puSenje, droga , alkohol);

10. Neadekva tni uslovi rada nastavnika;

1 1. Neadekvatna, nedovoljna, zastarela nastavna sredstva;

12. ZapiiSten izgled Skole u celini;

13. LoSi tneduljudslti odnosi 11 Skoli (medu zaposlenima);

14. RiziCna ponaSan-la po zdrav lje n astav nika.

Prosvetni radnici srednjih Skola rangirali su problem

u

svojim Skolama na sledeCi

nat in :

1. RiziCna ponaSanja po zdravlje uCenika (puSenje, droga, alkohol);

2. Nezainteresovanost

i

loSa motivacija za rad nastavnika;

3

Nastavni plan

i

program neprilagoden uzrastu uCcnika1 prena poran;

4 Nezaintercsovanost ute nika za rad;

5. Kriminogena

i

delikventna ponaianja uCenika;

6 Neadekvatni uslovi rada uCenika;

7. Nez ainteres ovano st roditelja dece njihova loSa saradnja sa nastavnicima;

8.

Agresivnost utenika;

9. Nea dekva tna, nedovol-jna, zastarela nastavna sredstva;

10. LoSi medu ljudski odnos i u Sl


5/10

Na pitanje: Koji su to problenzi 2iien1 bi re9ar)anju olzi sunzi t~z og li a doprinescr

veiirn angaz'ovanjern? , prosvetni radnici su istakli sledede probleme:

- Agresivnost ute nika;

-

Neza in te resovanos t u ten~kaa rad;

-

LoSi meduljudski odnosi u 3koli (rnedu zaposlenirna);

-

RiziCna ponaSanja po zdravl-ie ui en ik a (puScnje, droga , alliohul);

-

RiziCna ponaSnnja po zdravljr nastavnika;

-

Nezai~lteresov anvst odite lja d ece

I

njihova loSa saradnja sa nastavnicima.

Na pitanje: Gtle vide trzu,y~rC~~ostpotrebu z ponzok otl strnne dr~rgil~? rosvetni

radnici su ukazali na sledede probleme:

ZapuSten izgled Skole celini;

Neadekvatni uslovi rada uCenilia:

Nez ainte reso vano st loSa motiva cija za

m d

nastavnika;

LoSi higijensko-sanitarni uslovi;

Neadckv atni uslovi rada nastavnika;

Nastavni plan program neprilagoden uzr asti ~ tenilia;

Neadekvatna, ncdovoljna, zastarela nastavna sredstva;

Kr i~n ino gen a delikventna pona9anja uCenika;

R izi tn a ponaSan-ja

po zdravlje utcnika puicnjc , droga, a lkohol).

POSTOJECE Z D R A V S T V E N O P R O M O T I V N E

AK TIVIUO STI

u SKOLAMA

O R G A N I Z A C IJ A S P R O V O D E N J A

Nacionalni program promoc ije zdravlja prccizno je utvrdio mod clc zdravstveno-

promotivnog rada sa uicnicinia osnovniin srcdn ji~ii kola ~na roz dva osnovna programska

dokurnenta: , . U N A P R E D E N j E Z D R A V L J A U C E N I K A

U

O S N O V N I M

SKOLAMA

, ,U N AI - 'RE D E N JE Z D R A V L JA U C E N I K A

U

S K E D N J I M SKOLAMA .

Ovi dokumenti predstavlja-ju osnovu zn rcalizaciju zdravstveno-promotivnih

intervcncijn s tirn da svaka Skola ima svojc spccifiCnosti

i

prioritetnc problelnc i potrcbe. S

toga jc neophodno da t i ~ n ,,zdravstvcno vaspitni odbor ) u Skoli (direlitor Skole, prcdstavnici

prosvetnih radn ika, oso blja Skole. i~Cen ika, dr-a\,stvenih radnilta, roditelja i lokalnc zajcdnicc)

uradi prcthodnu analizu zdravstvcnog stanja, uslova rada, zdravstvenog ponaganja svih

i~ tes ni ka editl iat ivnog procesa (pi~Scnjc , a l liohol droga. l~igi jena, niedusobni odnosi i

komunikacijc, itd), utvrdi prioritctc po to ~ nicfiniSc spe cit ltn e

zdra~~stveno-pronio t ivne

cre,

sad ria je rada intcrvencijc. Kontinuirana cvaluacija dos tig ~iu tog c sastavni deo proccsa

for~niranja razvo-ja zdravog i bezb edno g okruieri-ia Skoli kojc podr azun leva neophodn ost

primenc adckvatnih obrnzaca ponaianja otl stranc svih utcsn ika u edukativnom procesu.

I Promocija zdravl ja ntenika osnovnih Skola - podrazitmeva dostizanjc odredenih

opStih spe cif itn ih cil-jcva.

-

Sticanjc znanja. formirail-je stavova

ponaSanja utenika LI skladu sa zdraviln

naeinorn i ivota;

-

Unapreder l- le zdra \s t \ ,enog vas p i t a~~ ja o s n o m i ~ n Skola lna

2

s t ru tno

usavr5avanjc prosvetni h radliilia;

p p p

JUS D studija 2008 1077


6/10

Petlijatrijska preventivna kardiologija

Una prcd enjc higi-jcnsltih radnih i~ slo va Skoli eliminacija uticaja faktora koji

Stctno dcl11-ji~a zdravljc s \ ih i~kcsnika

1

cdultativnorn proccsu;

Ostv ariva nje akti vno g odn osa uzajarnne saradnje Sltole, porodic e zajednice na

razvoju, zaSti li i~ na pr ed ct ju dravlja uCenika.

Osposobl-javanje dece da vrSe pravilne izbore onih oblika ponaganja koji

pozitivno utii.u na zdravl-jc;

0sp oso blja van .je prosv etnih I-adnika za eduk aciju zrt zdrav lje Bkolske dece;

Motivisanje svih koji bor:ice 11Blioli za zd rav naein kivota;

Pvdsticanjc prosvctnih radnil ta, i~tcnika zajednicc na aktivan odnos prema

un ap reb cn ji~ zdra \,lja ii\. otn e srcdine kroz razlieite zajedniCke1 partnerske

aktivnosti u Skolama (lol


7/10

edijatri jska 11l e~entivna ardio logija

Shema

I

Promocija zdravlja u osnovninl

i

srcdnjim Skolama

roditelji

A

r K O ?

Shema

2

Metod rada

KAKO?

utenici svih razreda

individualni zdravstveno-vaspit~~iad s a iiCenicima

rad u

grupi ,

I


8/10

Pedijatri jska prevent ivna k ardiologi ja

ANALTZA PODATA KA O REALIZACIJI ZDRAVST VENO VASPITNIH

PROCRAMA u O S N O V N I R ~ S R E D N J I ~ C IK O L M u BEOGRADU

U analizi je posmatran programski zdravst \ /cno-vaspitni sad rcal izovan

11

osnovnim

srednjim Skolarna Beog radu

11

pcrioctu 200 5 2007. god ine. Kao izvor podatak a koriSdeni

su godi6nji izvegtrtji zdravstve no-vasp itriog rada kojc d o ~ n o v i dravlja dostavljaju G radskom

zavodu za javno zdravljc, Beograd.

Posmatrajudi zdrav stveno v asp ~ta njc oje su prevasho dno sprovodil i zdravstveni , al i

prosvetni radnici osnovnim Skolama prinicdiije se d a jc sma njen bro j Skola

11

kojima se

ovakve aktivnost i real izuj i~.Naim e, dok je 112005. godini zdra\stveno vaspitanje sprovodcno

u 138 osn ovn ih Skola u Beogra du, u 200 6. godini do510 je do porasta obu hva tu Skola (156),

da bi u 2007. godini nvim aktivnost ima bi lo obuh va ien o samo 126 Skola.

Sam im tin1 je , razunil j ivo, do510 do smanjenja broja taso va zdravstve nog vaspitanja

u posmatranom periodu. Tok om 2005. godine ostvare no jc 4 77 9 Casova, dok je u 2 007. godini

temama iz zdravlja bilo posvedeno tek

3

160 tasova, Sto predstavlja smanjenje od 34%.

Zdravstveno-vaspitnim radon1 u 2005. godini bi lo je obuhva deno 10719 8 ueenika, dok je u

2007. godini bi lo svega 68038. Zdl-avstveni radnici su spro \~od il i dukaciju ne sam o uCenika,

ve t nastavnog osoblja u osnovnim Skolama. Za razliku od obuhv ata utenika gde je

evidentno znatajno smanjenje, broj nastavnika obuhvadenih zdravstveno-vaspitnim radom

pov etan je u posmatranom periodu ( I 137 2005. godin i? 2262 2007. godini ) . Rodite lj i kao

cil-jna p~ pu la c i~ ja ,tttko su zastupljeni, pa J e edukac ijom 11 2005. godini bi lo obuhvadeno

396

roditelja, a LI 2007. godini tek 84 roditeljn, 5tc 1 jc veonla lose, nczadovoljavajuce i ukazuje na

potrebu motivisan-;a roditelja za saradn-ju.

Imajuki 11 vidu znakrij psilagodenosti oblika sad ria ja rada 11 zdravstven om vaspitanju

sa deco m or-uladinom, isti& se pozitivna pronlena strukturi oblika rada. Primetn o je

smanjenje predai anja kao oblika rada sa decu m, koja su

11

2005. godini bi la zastupljena sa

28,6%, a u 200 7. godini s a 10,lO/o. Istovrem eno, krea tivne radio nice, k ao uticajniji i

adekva tniji oblik rada, sve st1 zastupljeni-je, pa su 20 07 . godini Cinile 82,7% svih oblika

zdravstvenog vaspitanja.

Smanjenje 11 real izovan om broju Casova pradeno je sadrkajni j im rado m i vedim brojem

razli t it ih obl ika n~ eto da ada . U 2005. godini ostvareno je p ros etn o 2 , l obl ika rada po Casu,

dok je u 2007. godini taj brqj bio duplu v et i i iznosio 1 3.

Posm atraJuii sadria-je zdravstveno-vaspitnog rada pri rnc i i~ ju se izvesne promene.

Prav i l~zn.shratzn bi t; zcirav bile su nnjui.t.stalije tetne koje s11 se obradivale u radu sa decom

osnovn o Skolskog uzrasta.

U

200 5. godini medu najeeSdim sad riaj im a bi li sufi z i tkn aktivnust

i zciravije, ves tine otiulevartjn pritiskrr I ~ u ~ n a ~ z iciizosi ~tle iiri oiovin lri.

Tok om 2007. godine

najCeSCe obradivani sadriaji su podrazumevali: Urigrr o telrr? Decb eh zo p u ~ z n i a ~ ~ j ez ivutnlr

sredinii i zc/rnv/je.

Sv ak ak o d;t na sad ria je rada sa deco m uticnja inlaju i datu mi iz Kalendara

javn og zdrav ja kqjirna se obe leiav ajii od rede nc tttrnr

od

posebnog zna t a j a . U cil-ju

ob ele iav a~ lja ovak\; ih daturna Cesto

se

organizi ju zdra vst\.e no prom otivn e kamp anje u

zajednici, koje kao partnere ukl-juCi1.j~~rcdstavnik e razlii.iti11 relcvantnih sektora. Ta ko je

tokom 2007. godinc 11 saradnji Gradskog zavoda za javno zdravl-je, Sekretarijata za zaStitu

iiv otn e sredine, Sekretarijata za zdra vst\.o Sekretari-jata za obr azov anje realizovana

kampanja na teritoriji Beograda

sa

tcmorn c Z /~.cc\vrvr e~/ innL I

: ~ / / w ~ ~ l j t .~ a S e 1ec.e)).

Na ovaj

naEin ninogo brojne aktivnosti bile su uliljuCene iko le, Stu je svakak o uticalo da zdrava

sredina kao tema

u zdra\:st\.eno-vaspitno111

radu od n: jrnanje zast uplje ne tem e u 2005. godini

postane jedna od naji.eSdih 200 7. god ini.

1 8 JUS AD s t ud~ j n 008.


9/10

Pedijatrijska prev cnt ivna kardiologi ja

Analizirajuci zdravst\/eno-vaspitni rad realizovan

u srednjini Skolama

Beogradu

periodu 2005 2007. godine. prirncdi~~jcc (la i pored tog a Sto jc o bu h\/a t Skola veCi izvesrioj

meri (43 Skolc 20 05 . god ini, 50 Skola 11 2007. godini), obim zdravstveno-vaspitnog rada

znaeajno jc sma~i.jen a 1364 easo i8a 200 5. godini na 1042 ?asova 2007. godini. U istom

periodu smanjcn jc

i

obilhvat 11i.cniIia o ~ o g zrasta zdravstvcno-vaspitnim radom (31714

11Cenika u 200 5. god ini, 20222 uecnika 200 7. goctini). lzr aic no je smanjerijc broja

edukov anog nastavnog Icadra srettriji~n Skolama (1216 nastavnika 11 2005. godini, 342

nastavnika 200 7. go din i), dok jc ui.cSdc roditclia, kao ciljne po pi~ lac ije zdravstveno -

vaspitnorn radu bilo minimalno.

Posmatrqji~di blike i metode zdra\ ,s tveno-\ / i~spi tnt>gacla u sredn -ii~n kolama, uo tav a

se prilagodenost ovom uzl-astu.

pa

je ili-eSdc kreativnih radionica radu pov ecan o sa 28,1%

2005. godini na 59,7Oib 2007. godini. pored s~nan jen ja lkilpnog brqja realizovanih easova,

zdravstveno-vaspitni sad je sadria jniji i podrazum eva vedi broj razliCitili meto da rad a. Tako je

tokom 200 5. godine prosecan broj oblika i metoda rada pu Casu iznosio 3,9, a 2007. godini

je ostvareno 4,s razlititih metoda rada po Skolskom Casu.

Sadriaj i , koj i se obradi~jusa ovim uzrastom dcce

i

omladine. pokazujil uglavnom

neprom enjenu struktui-11.NajteSde teme tokom 3007. godine podrazumevale su borbu protiv

bolesti zavisnosti (2 3,8 % ), borbu protiv side i polno preno sivih bolesti (22 ,4% ), budi sredan

budi zdrav (1 6,4%) i humanizacija odnosa medu polovlma (13.5%).

Analiza zdravst\leno vaspitnog rada

11

osnovnim srednjim Skolama u Beogradu

u periodu

2005

2007.

godine pokazala je

smanjenje ukupnog obima

rada, uz

ve t u

pri lagodenost obl ika sadria ja

ciLjnirn popu lacijarn a.

E V A L U A C I J A

Evaluacija podraz~unievaneophotinost procene i1spc5nosti prirnene program a u Skoli

11

odn osu na pn-oces. struktu ru i ~ s h u d .

U ov e ak tivn ost i treba da bud11 uk jui.eni i i~Cenici, ao i prosvetni radnici i roditelji.

Prosvetni i zdravstveni radnici orre procene mogii cia re alrz i~ju na za to posebno

organizovanim zqjcdnii.kim sastancirna tirna, edukativnirn seminarirna, tribinama, i sl.

Evaluacija po drazumeva

i

procenu ilspe5nosti abcijn

i

I


10/10

Petl i jatr ijska preventivna kardiologija

3. Kontini~iranucdukacija cdukatora: nastavnilta, zdravstvcnih radnika i saradnika,

ut cn ik a vrSnjaClia edultacija:

4 Dobre mcduljudsltc odnosc, podclu odgovornosti i mal

Documents

Dusanka Matijevic