dvojjjj_002

5/11/2018 dvojjjj_002 - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/dvojjjj002 1/15

2 3

Tes Geritsen

Dvojnica

PvoNkola Pajvačć



4 5

Adamu i Danijeli

Nalov ogala

T G

Copygh © 2004 by T G

Talao Copygh © 2011 za pko zdaj, LAGUNA

Tajaa Bžć



6 7

IZRAZI ZAHVALNOSTI

Pisanje je usamljenički posao, ali nema pisca koji istinski

ad am. Ja mam ć šo u m pomogl podšku pužalLda Mou Đa Člo z Balaaj buka, Mg Rul,Džj Bk, Do Kl jaj m z agcj Džj Roo-

sen, Selina Voker iz Transvorlda i – najvažnije – moj mužDžjkob. Svma vam ajdačj hvala!


http://slidepdf.com/reader/full/dvojjjj002 4/15 8

9

PROLOG

Poovo ju j gldao.Četrnaestogodišnja Alis Rouz pokušala je da se usredsredi

a d paja pd b, al j ml u hl da bave kontrolnim iz engleskog, već Ilajdžom. Osećala je njegovpogld, kao zak um u jo lc, oćala j a obazu

vlu og poglda zala j da um.Saberi se, Alis! Sldć paj u koolom blo j azmazao plkom

ookopaja moala j da zašklj da azab č.Čarls Dikens često bira imena koja odgovaraju osobinama

njegovih likova. Navedite neke primere i objasnite zašto imeodgovara određenom liku.

Al j gckala olovku, pokušavajuć da ml odgovo.

Nije međutim mogla da razmišlja dok on sedi u susednojklupi, toliko blizu da oseća kako miriše na sapun s borovinom dm od dva. Mužva m. Dk, Dk, koga bgaza Čala Dka Nkolaa Nklbja doad glk kadaju glda pdv Ilajdža Lak? O bož, mnogo j ladak, tom crnom kosom i plavim očima. Očima kao kod Tonija

Kertisa. Kada je prvi put u životu ugledala Ilajdžu, to je i

pomlla: j To K, čj plako lc omhujsa stranica njenih omiljenih časopisa, Modern skrin i Fotoplej.



Tes Geritsen Dvojnica10 11

„Za m čula? Vm j da pdaš kool.“„Al...“„Nša al. Moaš da počš da m slušaš , Al.“ Gopođa

Meriveder zgrabi Alisin kontrolni i pođe između klupa. Mada j jdva čula jhov žago, Al j zala da joj dvojk zanje rugaju. Okrenula se i videla ih nagnute jedne ka drugima,kako šakama kju ua, da pguš kko. Alis ume da čita susana, zato pazite da ne vidi da pričamo o njoj.

Sada u k dčac mjal upal pom u ju. Ša j o olko mšo?

Al pu pogld. Užau kada vd da joj j gojdugm opalo pa joj j bluza ada šom ovoa.

Zazvolo j za kaj čaa. Al zgab školku obu pv j a gud dok j bžala z učoc. Izbgavala j v pogl-d, amo j hodala, obo glav, dok joj j plač zao glo.Uletela je u ve-ce i zaključala se u kabinu. Dok su druge

dvojk ulazl mjal lckajuć pd ogldalma, Al kla za zaključah vaa. Oćala j m jhovh pa-ma, al vazduha vak pu kada b vaa ovola. Tzlatne devojke, uvek odevene po poslednjoj modi. Njima

dugmad nikada nije otpadala; one nikada nisu dolazile u

školu u zošoj ukj cplama kaokm đoom.Odlazite. Samo, molim vas, svi odlazite.Vaa apoko padoš da ovaaju zavaaju.Pbja uz vaa kab, Al apzala da čuj j l

još ko u pooj. Povla j zmđu vaa dovaka vdla da pd ogldalom ma koga. Tk ada šujalaz v-ca.

I hodnik je bio pust, svi su otišli kući. Nije bilo nikoga

da j kj. Hodala j, pogbljo kao da ć m zaš,

Spula j glavu kada joj j koa pala pko lca kšom j pogldala u jga koz plav ššk. Učlo joj da joj jsrce preskočilo pošto je ustanovila da je on zaista gleda, i to neoako pzvo kao dug momc u škol, goz lkov, zbogkojh oćala upoo upavo, čj u podugljv šapauvk bl adomak jog uha, al ph da ačo azabč. Zala j da šapuću o joj, zao šo u uvk gldal u judok šapuću. Ti isti su joj zalepili otografju krave na ormarić, mukal kada b oa lučajo očšala o jh a hodku.Al Ilajdža – o ju j gldao popuo dugačj. Gldao ju jzavodčkm očma. Očma flmk zvzd.

Polako je digla glavu i uzvratila pogled, ovog puta ne kroz veo kose, već otvoreno pokazujući da je svesna njegovog

poglda. O j vć zavšo kool puo j olovku aklupu. Sva njegova pažnja bila je usmerena na nju i ona jedvada j mogla da dš, omađjaa jgovm očma.

Sviđam mu se. Sigurno. Sviđam mu se.Pla j šaku glu, gojm dugmu bluz. P u joj

okrznuli kožu, ostavili vreo trag. Prisetila se kako je Toni

Kertis zanosno gledao Lanu Tarner, gledao tako da devoj-

ka zamuca da joj zaklcaju kola. Pogld p zbžogpoljupca. Tada u flmovma lka uvk zamagl. Zašo omoa ako da bud? Zašo j uvk zamu baš kada d oošo ajvš žlš da vdš...

„Goovo! Pdaj ad.“Al poovo uglda o, šapogafa kool, pola

pitanja i dalje bez odgovora. O ne. Kuda odlete vreme? Znala

j ač odgovo. Samo još koj mu...„Al. Al!“Podigla je pogled i videla ispruženu ruku gospođe Meriveder.




„Imam zhadlu“, kao j.„Molm?“Izvadio ju je iz džepa. „I ja stalno gubim dugmad. Stvarno

j blam. Evo, ja ću j av.“Zadržala je dah dok je on hvatao njenu bluzu. Jedva je

upvala da obuzda dhaj kada j guuo p za kada zavo glu. Oća l kako m c uj?, upala . Zal da m v u glav od jgovog doda?

Kada je zakoračio unazad, ponovo je počela da diše. Pogle-dala j dol vdla da joj j bluza udo zavoa.

„Bolj?“, upao j.„Oh. Da!“ Zaala j da pb, a oda kla, doo-

javom jd kaljc: „Hvala , Ilajdža. To j blo vomauvđavo.“

Uld uak š. Va u gakal, jj lšć blo j kao plam šo gua ga zad jh.

„Da l b mogla da m pomogš oko čga?“, upao j.„Oko čga?“O kako glup, glup odgovor. Trebalo je samo da kažeš da!

Da, za tebe ću sve uraditi, Ilajdža Lank.„Radm jda zadaak z bologj. Tba m ko da m

pomog a zam koga dugog da pam.“„Kakav zadaak?“„Pokazaću . Tba da odmo kod m kuć.“Kod njega kući. Ona nikada nije bila u kući nekog momka.Klimnula je glavom. „Samo da prvo ostavim torbu kod

voj kuć.“O j odvzao voj bckl. Bo j goovo jdako olupa

kao njen, zarđalih blatobrana, ispucalog sedišta. Zbog tog

dugačkim hodnikom s izubijanim ormarićima i plakatima

koj ajavljuju gaku za Noć všca, za dv dlj. Iga-ku a koju oa guo ć ć. Požj pošlodljgak još ju j pklo vovao ć pć zauvk. Dva aakoja j povla ojć uza zd, čkajuć, u ad da ć j kmomak pozva a pl. Kada joj j jda apoko pšao,o j blo zbog pla. Naglo pamo povaćao aj cpl. Za ju vš ma gak. U ovom gadu j kdva mca, a vć j pžljkvala da ja majka pakujpa da se ponovo presele, da odu nekuda gde će moći da počnuz počka. Gd ć v apoko b dugačj.

Mada nikada nije drugačije.Izašla j koz glav školk ulaz, a jj uc. Nad-

vja ad bcklom, olko ula u ovaaj kaaca danije čula korake. Tek kada joj je njegova senka pala preko licahvala j da Ilajdža oj pod j.

„Zdavo, Al.“Naglo se ispravila a bicikl joj je pao u stranu. Pobogu,

kakva am glupača. Zašo am amo olko apava?„Baš j bo žak kool, j l?“ Govoo j poo, az-

govo. To j blo još šo šo joj vđalo a Ilajdž; zaazlku od oalh jh všjaka, gla mu j uvk bo jaa,kada azgova. I uvk joj j omogućavao da vd j-gov u. O za moju aju, pomlla j. A pak žl da duž a mom.

„J l gla da odgovoš a va paja?“, upao j.Sagnula se da podigne bicikl. „Znala sam odgovore. Samo

m j balo još malo vma.“ Dok pavljala, vdla jda mu pogld puo a ju bluzu. Na oo šo j ok-

valo opalo dugm. Pocvla j pkla uk.




Osvrnuo se ka njoj i crna kosa mu je zaigrala na vetru.

„Kako d, Al?“„Dobro je.“ Mada joj je zapravo ponestajao dah jer su

izašli iz gradića i počeli uspon uz planinu. Ilajdža sigurno

svakog dana vozi bicikl uz Ulicu Skajlajn, tako da je na to

avkao; jdva da j dlovao zadhao, og u mu kalkao moć klpov. Oa j mđum dahala jdva upvalada gua dalj. Nšo čupavo joj pvuč pogld. Okula vdla da h Bad pa. I o j zgldao umoo, jzk mu

j vo dok j pokušavao da odž koak.„Bž kuć!“„Ša kla?“, ovu Ilajdža ka joj.„Opet onaj glupi pas“, prodahtala je. „I dalje nas prati.

Izgubć .“Besno je pogledala Badija, ali je on samo nastavio da trčka-

a pod j, a voj vl glupav pć ač. Dobo, amoapd, pomlla j. Ck ako hoćš. Ša m bga.

Nastavili su uzbrdo, putem koji je blago vijugao. Kroz

drveće bi povremeno ugledala Foks Harbor daleko dole, vodukao kova baka a popodvom ucu. Oda b ablapostala pregusta pa bi videla samo šumu, ovenčanu blistavimjaama cv aadža. Lšćm zau pu kvudao

j pd jma.Kada Ilajdža apoko zauavo, Al u og bl ako

umorne da je jedva stajala bez drhtanja. Badija nigde nije bilo;adala da ć um am da va kuć, j ga oa pošoneće tražiti. Ne sada, ne kada Ilajdža stoji tu, osmehuje joj se,blavh očju. Naloo j bckl a dvo pbaco školkuobu pko ama.

„Gd j kuća?“, upala j.

starog bicikla dopadao joj se još i više. Mi smo pravi par,

pomlla j. To K ja.Odvezli su se najpre do njene kuće. Nije ga pozvala da uđe;

previše se stidela bednog nameštaja i boje koja se ljušti sa zido- va. Učala j, bacla školku obu a kuhjk o čala.Nažalo, čao j Bad, pa jog baa. Baš kada j

zašla a ulaza vaa, pojuo j kao co-blo a.„Bad!“, vkula j. „Vaćaj ovamo!“„Nj baš poluša, j l?“, kao j Ilajdža.„Zao šo j glup džukac. Badi! “Mešanac se osvrnuo, mašući repom, pa je otkasao niz

ulcu.

„O, nema veze“, rekla je. „Vratiće se kad mu se prohte.“Uzjahala j bckl. „Gd žvš?“

„Na Ulc Skajlaj. J l kada bla amo go?“„Nam.“„Ima dugo da voz uzbdo. Mlš da ćš moć?“Klmula j glavom. Za tebe mogu sve.Kul u. Nadala da ć o ku a Glavu ulcu,

pod polačac gd dušvo uvk moa pol škol,pušta džuboks i pije sok. Videće nas kako se vozimo zajedno,pomislila je, i kako će samo ženske posle da pričaju? Eno Alis plavookm Ilajdžom.

O j mđum j povo Glavom ulcom. Skuo jUlicu Lokust, gde gotovo uopšte da nije bilo kuća, samo zadnjadvoša kolko polovh zgada pakg za zapol uabc kozv Neptunovo blago. Ša da ad. Dovoljo j o šo voz jm, za ? Tolko blzu da vd kako mu mšć apju dok okć pdal.




Nekoliko metara dalje, naglo su izašli na proplanak. Videla je stari kameni temelj, sve što je ostalo od davno nestale arme.Ilajdža ju j pogldao, lca šaog od popodvog uca.

„Evo ga ovd“, kao j.„Ša o?“Saguo , povukao u au dv dak oko duboku

upu. „Pogldaj uua“, kao j. „T dlj am kopao.“Polako pblžla jam pogldala. Popodvo vlo

padalo j koa za dvća do up blo j u c. Raza-bala j loj uvog lšća koj akupo a du. Pko vc

vjugao j koopac.„J l o kakva zamka za mdvda?“„Mogla bi da bude. Kada bih stavio granje preko, da sakri-

jm ovo, mogao bh mogo ša da uhvam. Čak jla.“Pokazao j u upu. „Gldaj, j l vdš?“

Nagula blž. Nšo j labašo jalo dol u kama;komadć čg blog vl u pod abacaog lšća.

„Ša j o?“„To j moj pojka.“ Uhvao j už povukao.Na du jam lšć j zašuškalo, pošlo uv. El j zula

dok už zazalo dok j Ilajdža šo zvlačo z k.Kopu. Izvukao ju j z up avo a zmlju. Oao jlšć oko o blo da jam.

Bla j o mala lobaja.Dok je sklanjao lišće, videla je komadiće crnog krzna i tanka

ba. Čvoova laac kčm. Ko ogu khk kao gačc.„Zar nije strava? Više ni ne smrdi“, rekao je. „Provela je tu

dol ada vć dam mc. Kada am poldj pu gldao, još j a jmu blo ma. Sada j čak o alo. Pošo jogjalo, amo u maju, počla j baš bzo da ul.“

„Nz oaj puljak amo.“ Pokazao j ka pošakom a-duču koj j đalo a ubu.

„Za ćmo kod b?“„Ma ne, moja sestra od tetke je kod kuće, leži bolesna. Čita-

vu oć j povaćala, zao j bolj da dmo kuć. Zadaakm j oako ovd, u šum. Oav bckl. Moaćmo pšk.“

Nalola j bckl pod jgovog pa j pošla za jm, dalj gum koakom od vožj uz plau. Zašl u ušumu. Tu u abla bla gua, zmlju j pkvao dbo agod lišća. Odlučno ga je pratila, rasterujući komarce. „Ta sestražv vama?“, upala j.

„Aha, doselila se kod nas prošle godine. Sada izgleda

zaalo. Nma kud dugo.“„Tvojm odljma o ma?“„Imam amo oca. Mama m j umla.“„Oh.“ Nije znala šta na to da kaže. Napokon je promrmlja-

la jdoavo: „Žao m j“, al o kao da j j čuo.Rastinje je postalo gušće, trnje joj je grebalo gole noge.

Tško j odžavala koak jm. Odmcao j, oavljao j aukjom zakačom za kup.

„Ilajdža!“Nj odgovoo. Samo j šao dalj kao uašv až-

vač, a školkom obom pbačom pko ama.„Čkaj!“„Hoćš l da vdš ovo l ćš?“„Hoću, al...“„Oda požuri.“ U jgovom glau začula ošca -

pljivosti i to ju je zapanjilo. Stajao je nekoliko koraka napred,ovu ka joj, pmla j da u mu pc gu.

„Evo“, kla j koko. „Dolazm.“




„Al, Al, k gla“, kao j o. Nšo j džao. Tkkada j dgao uku vdla j ša j o.

Kam.Od udaca j pala a kola. Pokušala j da pdg,

gotovo potpuno zamračenog vida, oduzetih udova. Nije ose-ćala bol, samo tupu nevericu. Počela je da puzi, ali nije videlakuda. Oda ju j zgabo za opala cmuo uazad. Lc

joj j gbalo zmlju dok ju j vukao. Pokušala j da olobod, pokušala j da v, al ua u joj apulazemljom i grančicama dok ju je on vukao ka jami. Taman

kada su joj se stopala našla preko ivice, zgrabila je žbun i

čvo uhvala, dok u joj og vl zad up.„Pu, Al“, kao j.„Povuc m! Povuc m!“„Rkoh, pusti.“ Dgao j kam udao j u šaku.Kkula j pula uku. Sklzula j u upu, a polju

od mvog lšća.„Al. Al.“Ošamuća od pada, pogldala j kug ba zad b

i videla siluetu njegove glave, kako se naginje napred, zuri

dol u ju.„Zašo ovo adš?“, jcala j. „Zašto?“„Ništa lično. Samo me zanima koliko traje. Maci je trebalo

dam mc. Ša mlš kolko ć ba b?“„Kako mš ovo da m adš!“„Pa-pa Al.“„Ilajdža! Ilajd ža!“Dak u pokl ovo zaklol kug vla. Nao j

poslednji tračak neba. Ovo nije stvarno, pomislila je. Ovo

j šala. O amo pokušava da m uplaš. Oavć m ovd

„Ša j o?“„Za vdš?“„N.“Uzeo je lobanju, malo je okrenuo, povukao kičmu. Ustuk-

ula j kada j zamahuo ka joj.„Nmoj!“, ckula j.„Mjau!“„Ilajdža!“„Pa ama pala ša j.“Zula j u paz oč duplj. „Mačka?“Izvado j ku z ob počo da avlja ko u ju.„Ša ćš da adš m kouom?“

„To j moj pojka za bologju. Od mača do koua zadam mc.“

„Odakl mačka?“„Našao am j.“„Poo našao mvu mačku?“Dgao j pogld. Njgov plav oč u omhval. To

međutim više nisu bile oči Tonija Kertisa; ove oči su je plašile.„Ko j kao da j bla mva?“

Sc joj j zada ujalo. Zakoačla j uazad. „Zaš,

mlm da ada moam kuć.“„Zašo?“„Domać. Moam da adm domać.“On je sada stajao, okretno se digao na noge. Osmeh je

ao, zamo ga j zaz hog ščkvaja.„Vidimo se... vidimo se u školi“, rekla je. Počela je da uzmi-

č, ovćuć lvo do, gldajuć šumu koja j zgldalao u vm pavcma. Odakl u došl? Kuda da pođ?



2 1

Tes Geritsen20

JEDAN

Kad ovaš, očkuj da ćš omku,Kad omkš, očkuj da ćš ovau.

– Natpis na ploči u pariskim katakombama

Nz lobaja zuo j vha zda od pažljvo ložh mua

bja. Mada j bo ju mada j zala da dvad maaiznad nje na pariskim ulicama sija sunce, doktorka Mora

Ajls osećala je jezu dok je išla slabo osvetljenim prolazom, sazdovma koj u goovo čavom vom pkval ljudkoac. Oa j m dobo pozavala, bla j a jom goovoblka, goovo pa a mću, al u j ošamul azmooga šo j u blo zložo, a bojo koju pohajhu mž ula pod Gada vlo. Tua od jdog klo-ma povla ju j k koz mal do kaakomb. Tumapristup nije dozvoljen u brojne bočne tunele i odaje pune

kostiju, čija su mračna usta zavodljivo zjapila iza zaključanihkapja. Tu u bl oac š mloa Pažaa koj u kadazal za uc a lcu, koj u gladoval, žđal voll, kojsu osećali otkucaje srca u grudima, nalet vazduha u plućima.Nisu mogli ni da zamisle da će jednog dana njihove kosti bitikopa ma počka a gobljma pmš u ovumaču koucu pod gada.

dole nekoliko minuta a onda će se vratiti da me pusti napolje.Naavo da ć va.

Oda j čula šo kako udaa po dakama. Kamenje. Onto gomila kamenje.

Uala j pokušala da pa z up. Našla j uvkoren, koji joj se odmah raspao u ruci. Grabila je zemlju,

al j mogla da ađ oloac, j mogla da zdg desetak centimetara a da odmah ne padne nazad. Njeni kriciu pobjal amu.

„Ilajdža!“, ulala j.Jd odgovo blo j udaaj kamja o dak.




Oda u č popml začj ola j kako joj kvld u žlama...

Srećan je onaj ko je večno suočen sa časom svoje smrtiI sprema se za svoj kraj svakog dana.

Iznenada je primetila tišinu. Nije bilo glasova, ni odje-

ka koaka. Okula zašla z mač odaj. Kako jamo olko zaoala za dugm uma? Oala j ama uovom ulu, ama mvma. Pomlla j a očkvanestanak struje, na pogrešno skretanje u mrklom mraku.

Čula j za pču o pakm adcma od p ou godakoj u zgubl u kaakombama uml od glad. Ubzala

j koak dok j pokušavala da pg oal, da va udušvo žvh. U m ulma joj člo da j Sm pvšpka. Lobaj kao da u pjaljk zul u ju, ho odš mloa koj j pkova zbog mobd adozalo.

Nekada smo bili živi isto kao ti. Misliš da možeš pobeći

budućnosti koju ovde vidiš? Kada je napokon izašla iz katakombi i zakoračila na sunce

u Ulici Remija Dimonsela, duboko je udahnula. Obrado-

vala buc aobaćaja ljudkoj vv kao da joj j upavopodaa duga plka da žv. Boj u dloval vdj, lcasrdačnije. Moj poslednji dan u Parizu, pomislila je, a tek sadazaista cenim lepotu ovog grada. Veći deo protekle nedelje

povla j zaoblja u obama za aak, a Mđuao-dom kogu o ozčkoj paologj. Blo j voma malo

vma za azgldaj, a čak u koj u ogazao p-redili imale su neke veze sa smrću i bolešću: Muzej medicine,aa opacoa ala.

Da ć jdog daa b zlož da u jh zvaju hodua.

P ou pd goda, da b apavlo ma zapkd dook mvh u ppua paka goblja, ko ukopa p u ogomo ać dvh kčjačkhkamenoloma koji se pružaju ispod grada. Radnici koji su

pbacval ko u h k ako abacal a goml, vć usvoj morbidni zadatak obavili sa stilom, brižljivo ih slažući daobazuju mašov ša. Kao pažljv kamoc, agadlsu visoke zidove ukrašene naizmeničnim slojevima lobanja idugačkih kostiju, stvarajući umetničko delo od zemnih osta-aka. I okačl u pločc mačm cama koj podćajuv pooc h hodka da Sm koga šd.

Jda pločca pvukla j Mo pogld oa j zaala ureci turista da je pročita. Dok je s mukom prevodila reči osla-jajuć a voj auš acuk z dj škol, čula jvaa zvuk dčjg mha kako odjkuj mačm pola-zima i unjkavi teksaški naglasak nekog čoveka koji je šaputaož: „Ša kažš, Š, kakvo mo? Sav am ajžo...“

Dvoje Teksašana prođoše dalje, glasovi utihnuše. Mora

j a oala ama u odaj, udšuć olu pašu. Podmutnim sjajem svetlosti u tunelu, buđ se raširila po ponekimlobanjama, tako da su postale zelenkaste. U čelu jedne lobanjezjapla j upa od mka, popu ćg oka.

Znam kakva je smrt zadesila vas.Jeza tunela ušunjala se i u njene kosti. Ipak se nije pome-

rila, rešena da prevede tu pločicu, da suzbije stravu baveći sebkom umm zazovom. Hajd, Moa. T god učla acuk u škol a možš ovo da pvdš? Zaa-tila se i sve misli o smrtnosti privremeno su ustuknule.




Probudila se tek kada je avion počeo da se spušta ka Bosto-nu. Glava ju je bolela, a sunce na zalasku bleštalo joj je u

oč. Glavobolja pojačala dok j čkala da podg pljag gldala ko kako du ukug, al jh j blo. Dok jkaj čkala u du da pjav aak pljaga, u glav joj

j vć mlodo damaalo. Kada j apoko ušla u akoć amo uč pljag, mak vć bo puo žlla j

jdo da poop u vlu kadu agua apa. U akju j poovo uoula u a.

Pobudlo ju j aglo kočj.„Ša o ovd dšava?“, čula j aku kako pa.Pridigla se i zakrvavljenih očiju pogledala jarka plava sve-

la. Nj upla odmah da azab pzo apolju. Oda jhvala da u kul u ju ulcu pa pavla, maa opzu, uzma zbog ooga šo vd. Bla u u pak-aa č polcjka paola auomobla, a oacoa vlapocala u amu.

„Kao da j k ha lučaj“, kao j vozač. „Ovo j vašaulca, j l ako?“

„A oo amo j moja kuća. Na d.“„Tamo gde su policijska kola? Ne bih rekao da će nas pusti-

da pođmo.“Kao da bi da potvrdi taksistine reči, priđe im jedan pozor-

k, mašuć m da oku udalj.Taksista je gurnuo glavu kroz prozor. „Moram da ostavim

pucu. Ovd žv.“„Žao m j, duž. Čav blok j ogađ.“Mora se prignu ka taksisti: „Slušajte, izaći ću ovde.“ Platila

mu j, uzla obu zašla z akja. Koj uak aj o-ćala se ošamućeno i pospano; sada topla junska noć kao da je

Kaakomb.Kakva j o oja da ć joj od vh upoma z Paza

ajupčaljvja b oa a ljudk oak. To j zdavo,pomislila je dok je sedela u bašti kaea, uživajući u poslednjoj

šoljc pa kolaču jagodama. Za dva daa poovo ćub u vojoj al za auopj, okuža đajućm člkom,odsečena od sunčeve svetlosti. Disaću samo hladni, fltrirani

vazduh z klma-uđaja. Ovaj da ć m č kao upo-ma a aj.

Nj žula, udla da upj vak uak. M ka,ukus testa umešenog s maslacem. Uredni poslovni ljudi s

moblm loma plpljm a uho, ž lpšavmmaamama komplkovao vzam oko vaa. Upula umašaju koja j guo, maka a , pmamla vakogAmkaca u Pazu: Ša ako popum avo? Ako poooam ovd, u ovom kau, u ovom čudom gadu, dokaja žvoa?

Na kaju j pak uala pozvala ak do aodoma. Nakraju se odrekla maštarije i Pariza, ali samo zato što je sebi

obećala da će jednog dana ponovo doći. Jedino nije znala kada.

L kuć j kao aa. Mogla am a aa da povdmšajuć obalom S, pomlla j dok j ozlojđa dlaa aodomu Šal d Gol. Mogla am aa da šam poMau l zavujm po Halama. Umo oga, bla j zao-blja a aodomu olko ppuom puka da j malagd da d. Koačo j ušla u avo Er Fransa umoa

voma zlovolja. Jda čaša va uz obok bla joj j avmdovolja da poo u dubok a bz ova.




blo zakucao u dvoš gopoda Tluška. On se ponosisvojim travnjakom i ovo mu se nikako neće dopasti, ma

j pomlla, popuo bmlo. Polcajac j dgao aku pomogao joj da pđ a, hvala j, mo zloča.

Zala j da j o mo zloča zao šo j u jgovom -dištu ugledala poznatu priliku. Čak i preko čitavog travnjaka,Moa j ppozala Džj Rcol, dkvku z odljja zaubistva. U osmom mesecu trudnoće, sitna Ricolijeva je u

akou paaloama zgldala kao zla kuška. Njo p-uvo dodao j zbujvalo. Ša booka dkvka adovd u Buklu, va voj uobčaj oj? Rcoljvaj vdla Mou kako pblžava; pogld joj j bo pko-

van na automobil parkiran ispred kuće gospodina Teluškina.Odmahvala j glavom, očgldo zbog čga ljua, a amuvojc kakal u a v a, azbašu kao občo.

Partner Ricolijeve, detektiv Bari Frost, prvi je primetio

Mou. Pšao j pogldom pko j, pa ga zada vao,aglo zuvš glavom, zagldao u ju, pbldo. Nmo

j cmuo paku za ukav.Ricolijeva se ukipila, a stroboskopski prosevi plave svetlo-

obajaval u jo lc a kom jao vdla vca.Pošla j, kao u au, ka Mo.

„Dokoka?“, č Rcoljva ho. „J l o vao ?“„A ko b bo? Zašo m o v paju? Zašo m v gldaju

kao da am duh?“„Zao...“ Rcoljva ućua. Odmahula j glavom ako da

u aščupa uvojc azll. „Gopod bož. Na ampomlla da jesi duh.“

„Molm?“Rcoljva oku vku: „Oč Bof?“

kla od apo. Pošla j pločkom, a pokoj j aaodok se približavala okupljenim posmatračima i uvidela da suslužbena vozila parkirana ispred njene kuće. Da se nije neštodesilo nekom njenom komšiji? Kroz misli joj prolete čitav niz

užah mogućo. Ubvo. Samoubvo. Pomlla j agopoda Tluška, žja obok koj j am žvo uudoj kuć. Za joj j dlovao pobo o kada ga jposlednji put srela? Pomislila je takođe i na Lili i Sjuzen, njenekomšinice s druge strane, pravnice koje su zbog aktivnog

zaupaja lzbjkh pava mogl b čja ma. Oda jprimetila Lili i Sjuzen kako stoje na rubu gomile, žive i zdrave,pa se ponovo zabrinula za gospodina Teluškina, koga nije

vdla mđu pomaačma.Lili skrenu pogled i vide Moru kako prilazi. Nije mahnula,

amo j mo zula u ju, pa oda muula Sjuz, koja oku da poglda dolovo zu. Sada u dug udokretali i gledali je iskolačenih očiju, a svima se na licu videlazapajo.

Zašto mene gledaju?, pitala se Mora. Šta sam to ja uradila?„Doktorko Ajls? “ Jda pozok j zuo u ju. „To ...

o j vi, za ?“, upao j.Pa, pomlla j, o j plčo glupo paj. „Ovo j moja

kuća. Ša dšava?“Pozok j hukuo. „Hm... mlm da b ajbolj blo da

pođ a mom.“Uzeo ju je za ruku i proveo je kroz gomilu. Komšije su

ćuk azmcal pd jom, kao da pav ma ouđ-ku a m. Njhova ćuja bla j ablaa; u š čuloamo kčaj polcjkh ok-vokja. Sgl u do žu pol-cijske trake razapete između kočića, od kojih je nekoliko




„Dkvka Rcol ć ć.“ Izašao j z ob vao čašom vod – šo u om uku b baš blo pć kojb oa zabala, al joj kako j člo pojo da odsveštenika traži da joj donese fašu votke. Otpila je gutljaj

vod, oćajuć lagodo zbog jgovog poglda. O ško puo a olcu pod j pomaao j kao da boj da ć a.

Napokon je čula Ricolijevu i Frosta kako ulaze u kuću, čulah kako u pdoblju ašapavaju km ćm, čj glaMoa j ppozavala. Taj, pomlla j. Zašo v šokju od m? Ša o žl da zam?

Podigla je pogled kad je dvoje detektiva ušlo u dnevnu

obu. S jma j bo čovk koj pdavo kao buklkdkv Ek, mada ć jgovo m Moa vovao zabo-av za p mua. Pažja joj j bla popuo uma aDžj Rcol, kojom j adla aj. Na žu koja joj j bladaga koju j pošovala.

Dkv u podal a olc, Rcoljva Fo duga očća za kau. Oćala bojčao ugožo, čprema jedan, svi pogledi bili su upereni u nju. Frost je izvadioblžcu olovku. Ša o hoć da zapuj? Zašo ovo dluj

kao počak alušaja?„Kako , dokoka?“, upala j Rcoljva, glaom hm

od bg.Mora se nasmejala na to banalno pitanje. „Bila bih mnogo

bolj da zam ša dšava.“„Mogu l da pam gd bla oća?“„Upavo am gla aodoma.“„Zašo bla a aodomu?“

Mora nije videla sveštenika kako malo dalje stoji sam. Sada je izronio iz senki, a kolir mu je bio poput bele posekotine oko vaa. Njgovo občo aočo lc zgldalo j zmoždo,ošamućeno. Zašto je Danijel ovde? Sveštenike obično ne zovu

a mo zloča m ako poodca žv zaaž jhovupomoć. Njen komšija gospodin Teluškin nije katolik nego

Jvj. Zašo b o zvao vška?„Oč, mož l molm va da j uvd u kuću?“, kla

j Rcoljva.Moa upa: „Hoć l m ko ć ša o ovd zbva?“„Uđ, dokoka. Molm . Objaću kaj.“Mora je osetila Brofjevu ruku oko struka, čvrst stisak koji

jao avlja do zaja da j uak za opaj. Da ba jednostavno da sledi detektivkina uputstva. Pustila ga je da jeodvede do ulaznih vrata i primetila u sebi potajno uzbuđenjezbog jgov blz, oplo jgovog la uz jo. Bla ga

je toliko svesna da su joj ruke postale nespretne dok je guralaključ u bravu. Iako su mesecima već bili prijatelji, nikada

ranije nije pozvala Danijela Brofja u svoju kuću i ova reakcijaada podla ju j a azlog šo j ako pažljvo odžavaladacu zmđu jh. Zakoačl u uua, u dvu obuu kojoj u auomak ajm vć bl popall vla. Na

j zaala pod o, pošo j zala ša dalj da ad.Oac Bof j puzo va u voj uk.„Sedi“, rekao je i pokazao joj na sou. „Doneću ti nešto

za pć.“„Ti si gost u mojoj kući. Trebalo bi da ja tebe nudim

pćm“, kla j.„N pod ovm okoloma.“„Ja čak zam kakv u o okolo.“




„N, dokoka. N opužujmo za ša. Samo pokuša- vamo da upoavmo hoologju.“

„Hoologju čga?“Fo upa: „Dokoko Ajl, j l vam ko po u pol-

dj vm?“Pomo ga j pogldala. „Molm?“„Pozaj l koga ko b mao azloga da vam aud?“„N.“„Sgu ?“Moa ozlojđo amja. „Pa, ma l koga ko j u

o popuo gua?“„Ba kolko pua vojm vdočjm a udu ko-

m ala a žulj“, kla j Rcoljva.„Jdo ako m ma a.“„U sudu si sigurno stekla neprijatelje. Počinioce koje si

polala a obju.“„Io kolko , Džj. Samo adć voj poao.“„J l možda pmla k odđ pj? Pma l

lok pozv?“„Moj boj loa j u mku. A Luz kom daj

moju adu.“

„Ša j pmma koja žu a lužbu udkog pao-loga?“

„Povmo j blo uvuh pama. Sv h dobjamo.“„Uvuh?“„O vanzemaljcima i teorijama zavere. Ili optužbe što zata-

škavamo u o koj auopj. Njh avljamo u pacza ludak ako ma ovoh pj, u kom lučaju h po-lđujmo polcj.“

„Sgla am z Paza. S aodoma Šal d Gol. L j bodugačak am apoloža za g palca.“

„Kolko dugo povla u Pazu?“„Nedelju dana. Odletela sam tamo prošle srede.“ Mori

se učinilo da čuje primesu optužbe u otresitim pitanjimaRcoljv ja ozlojđo polako j počla da plaz ub. „Ako m vuj, mož da pa moju kacuLuiz. Ona mi je rezervisala karte. Tamo sam bila na skupu...“

„Međunarodna konerencija o orenzičkoj patologiji. Je

l ako?“Moa začudla. „Vć za?“„Luz am j kla.“Raspitivali su se o meni. Čak i pre nego što sam se vratila,

razgovarali su s mojom sekretaricom.„Rkla am j da j balo da lš a Loga u p po

podne“, kazala je Ricolijeva. „Sada je gotovo deset. Gde si

doad?“„L j kao u polaku. Nkakv doda bzbdo

provere. Avio-kompanije su tako paranoične, imali smo srećešo mo poll maka aa kaj.“

„Zač, kala aa u polaku.“„To am upavo kla.“„Kada lla?“„N zam. Oko pola dv.“„Tbalo j a po od Logaa do kuć?“„Izgubl u m ko. Moala am da popum omula

za zgublj pljag kod Er Fransa.“ Moa ućua, zadaa vc pljja. „Slušaj, pobogu, o čmu ovd ad? Pgo šo odgovom a ova paja, mam pavo da zam.Opužuj l v o m za šo?“

Documents

dvojjjj_002