Defri Arer Kain i Avelj Vilijam Kejn i Ejba Rosnovski, prvi sin Bostonskog milionera, drugi siromanog poljskog emigranta rodili su se istog dana na razliitim stranama sveta, a njihove e se sudbine ukrstiti u nemilosrdnoj borbi za sticanjem bogatstva. Izuzetna pria, koja traje est godina, govori od dva oveka koje povezuje mrnja prema svemu to ih okruuje i koje prst sudbine spaja da bi spasli i naposletku unitili jedan drugog

KNJIGA PRVA 1 18. april 1906. Slonim, Poljska Prestala je da vriti tek kada je umrla, A onda je on poeo da vriti. Deak koji je lovio zeeve u umi nije bio siguran da li ga je prenuo enin poslednji ili detetov prvi krik. Iznenada se okrenuo, oseajui moguu opasnost, pogledom traei ivotinju koja je toliko oigledno bila na mukama. nikada ranije nije uo da ivotinja vriti na taj nain. Oprezno se kretao prema zvuku krik se sada pretvorio u cviljenje, ali to jo uvek nije liilo ni na koju od ivotinja koje je poznavao. nadao se da e biti dovoljno mala da bi mogao da je ubije to bi bar znailo neku promenu za veeru, umesto zeeva. Oprezno se kretao prema reci, odakle je stizao udan zvuk, pretravajui od drveta do drveta. nikada nemoj biti na otvorenom, uio ga je otac. Kada je stigao do ivice ume, imao je jasan pogled niz celu dolinu sve do reke, pa mu je ak i tada trebalo neko vreme da shvati da udan zvuk ne dolazi od neke obine ivotinje. Onda je iznenada ugledao enu koja je leala sa haljinom dignutom iznad struka i iroko razmaknutim golim nogama. nikada ranije nije video enu u tom poloaju. Pritrao joj je i zurio u njen stomak, ne usuujui se da je dotakne. A tamo, leei izmeu eninih nogu, bilo je telo male, ruiaste, vlane ivotinje, privreno neim to je liilo na kanap. Dugo je zapanjeno zurio, a onda skrenuo pogled ka eninom licu. Ona je ve bila poplavela od zime njeno umorno lice je deaku izgledalo sredoveno: nije trebalo da mu se kae da je mrtva. Podigao je klizavo malo telo a onda shvatio da su majka i dete neodvojivi zbog ljigave vrpce. nekoliko dana ranije, posmatrao je raanje jagnjeta, pa je pokuao da se seti. Da, pastir je to uradio, ali sme li i on tako sa detetom? Cviljenje je prestalo i on je osetio da je odluka sada hitna. Izvadio je no iz korica, obrisao ga o rukav i, oklevajui samo za trenutak, presekao vrpcu blie telu deteta. Krv je obilno potekla iz preseenih delova. ta je onda pastir uradio? napravio je vor da bi zaustavio krv. naravno, naravno iupao je malo trave iz zemlje pored ene i brzo nainio grubi vor. Onda je uzeo dete u naruje. Polako je ustao ostavljajui iza sebe tri mrtva zeca i mrtvu enu koja je rodila ovo dete. Pre nego to joj je konano okrenuo lea, sastavio joj je noge i povukao haljinu preko kolena. Izgledalo mu je da je tako trebalo uraditi. Boe sveti rekao je glasno, prve rei koje bi uvek izgovarao kada bi uradio neto vrlo dobro ili vrlo loe. Jo uvek nije bio siguran da li je ovo sada ono prvo ili ono drugo. Onda je otrao ka kolibi gde je znao da njegova majka priprema veeru, ekajui samo njegove zeeve sve ostalo je ve bilo spremno. Pitae se koliko ih je danas ulovio. sa porodicom od osmoro, trebae joj najmanje tri. Ponekada je uspevao da ulovi patku, gusku ili ak i fazana koji je alu gao sa baronovog imanja na kome je radio njegov otac. Ovs nseri je ulovio drugaiju ivotinju i kada je stigao do K1. s, mladi lovac se nije usudio ni da jednom rukom oslobodi snoj trofej nego je nogom udarao u vrata dok ih njegova majkp 1tjs otvorila. Bez rei joj je pruio plen. Ona ss pijs od. mh pokrenula nego je stajala, sa jednom rukom na grudima, 1p psdana u alosni prizor. Boe sveti rekla je i prekrstila se. Dsak cgpsd. k lice svoje majke, traei neki znak zadovolaSia ii sriPs. nJene oi su sada bile pune nenosti koju nikada Js iijs Bideo. Sada je znao da je ono to je uradio mor. po G1I1i dobro. Je l' to beba, matka? To je mali deak rekla je njegova majka, puio klimajui glavom. Gde si ga naao? Dole pored reke, matka odgovorio je. A majka? Mrtva.

Opet se prekrstila. Brzo, tri i reci ocu ta se dogodilo. On e nai Ursulu Vojnek na imanju, pa ih onda oboje odvedi do majke, a zatim ih dovedi ovamo. Mladi lovac predade dete majci, srean to nije ispustio sklisko stvorenje. A onda, osloboen svog tereta, obrisa ruke o pantalone i otra da potrai oca. Majka zatvori ramenom vrata i ree svom najstarijem detetu, devojici, da stavi lonac na tednjak. Sela je na drvenu stolicu, otkopala bluzu i gurnula umornu bradavicu ka malim napuenim usnama. Sofija, njena najmlaa ker, stara samo est meseci, morae veeras da proe bez veere a kad bolje razmisli, morae i cela porodica. A zbog ega? rekla je ena glasno, ovijajui al oko svoje ruke i deteta. Siroto malo gepe, ve do jutra e biti mrtav. Ali ovo nije rekla i staroj Ursuli Vojnek, kada je babica kasno te noi oprala malo telo i pobrinula se za pupanu vrpcu. Mu je utke stajao posmatrajui scenu. Kada gost doe u kuu, i Bog doe u kuu izjavila je ena, navodei staru poljsku poslovicu. nJen mu pljunu. neka ga kolera odnese. Imamo dovoljno nae dece. Odjednom ena se pretvarala da ga ne uje dok je milovala tamnu, nenu kosu na bebinoj glavi. Kako emo ga nazvati? upitala je, diui pogled ka muu. Slegnuo je ramenima. Koga je briga? neka ode u grob bezimen. 2 18. april 1906. Boston, Masausets Doktor uze novoroene za glenjeve i udari ga po zadnjici, Dete poe da plae. U Bostonu, Masausets, postoji bolnica koja usluuje uglavnom one koji boluju od bolesti bogatih i koja u posebnim prilikama dozvoljava sebi da donese na svet nove bogatae. U masausetskoj Optoj bolnici majke ne vrite a sigurno se ne poraaju i potpuno obuene. To se ne radi. Ispred porodilita je jedan mladi ovek etao gore-dole unutra su dva akuera i porodini lekar bili na dunosti. Ovaj otac nije verovao u preduzimanje rizika sa prvim detetom. Dva akuera e dobiti velike nagrade samo da budu tu i da prisustvuju. Sva trojica su pre ovoga vukli slamku da vide ko e poroditi majku i izvukao je doktor Mekenzi, porodini lekar. Bilo je to vrlo sigurno ime, razmiljao je otac dok je etao po hodniku. nije imao nikakvog razloga da bude zabrinut. Roberts je odvezao njegovu enu Anu bolnikim dvokolicama, toga jutra za koje je ona izraunala da je dvadeset osmo u njenom devetom mesecu. Bolovi su moeli odmah posle doruka i njemu je bilo garantovano da poroaj nee poeti dok se banka ne zatvori za taj dan. On je bio disciplinovan ovek i nije video razlog zbog koga bi roenje deteta remetilo njegov dobro organizovan ivot. Ipak, nastavio je da eta. Bolniarke i mladi doktori su urno prolazili pored njega, svesni njegovog prisustva, glava sputenih u njegovoj blizini i ponovo dignutih kada su Oppi sigurni da on ne moe da ih uje. On to nijs primsgpo, jsr su se svi uvek tako ponaali sa njim. Mnogi ga iikada misu videli ali su svi znali ko je on. Ako bude deak, sin, on e verovatno podii krilo koje je bolnici tako potrebno. Ve je izgradio biblioteku i kolu. Budui otac je pokuao da ita veernje novine gledajui rei ali ne shvatajui njihovo znaenje. Bio je nervozan, ak i zabrinut. Oni nikada ne bi shvatili on je skoro sve nazivao oni da to mora da bude deak, deak koji e jednoga dana od njega preuzeti mesto predsednika banke. Okretao je stranice Veernjeg transkripta. Bostonske Crvene arape su pobedile Hajlendere svi e slaviti. Onda se setio naslova na prvoj strani. najjai zemljotres u istoriji Amerike. Razaranje u San Francisku, najmanje etiri stotine ljudi stradalo svi e aliti. To e umanjiti vanost roenja njegovog sina. LJudi e se seati da se toga dana jo neto dogodilo. nikada mu nije palo na pamet, ni za momenat, da bi to mogla da bude devojica. Vratio se finansijskim stranicama i proveravao berzu gde su deonice naglo padale taj lrokleti zemljotres je smanjio vrednost njegovih akcija u banci za sto hiljada dolara, ali kako je njegovo lino bogatstvo iznosilo preko udobnih esnaest miliona dolara, bie potrebno vie od jednog kalifornijskog zemljotresa da bude uzdrman. Sada bi mogao da ivi od kamata svojih kamata, tako da e kapital ostati netaknut, spreman za njegovog jo neroenog sina. nastavio je da eka i da se pravi da ita. Jedan od akuera proe kroz pokretna vrata porodilita da mu prenese vesti. estitam, gospodine, dobili ste sina, lepog malog deaka. Kakve gluposti priaju ljudi kada se dete rodi, pomislio je otac ta drugo moe da bude, nego mali. Vesti mu jo nisu doprle do svesti sin. Skoro je zahvalio Bogu. Jeste li odluili kako ete ga nazvati? Otac odgovori bez oklevanja. Vilijam Louel Kejn.

3 Dugo poto je uzbuenje oko bebe splasnulo i ostatak porodice otiao da legne, majka je ostala budna sa malim detetom u naruju. Helena Koskjevi je verovala u ivot i rodila je devetoro dece da bi to dokazala. Iako je troje izgubila jo kao bebe, nijednome nije lako dozvolila da ode. Sada, u trideset petoj, znala je da joj njen nekada strasni Dazio nee dati vie sinova ili keri. Bog joj je dao ovo i ono je sigurno bilo odreeno da ivi. Helenina vera je bila jednostavna, jer joj sudbina nikada nije namenila vie od jednostavnog ivota. Bila je seda i mrava, zbog mrave hrane, tekog rada i malo novca. Mali matkin neno je proaputala detetu i prela mlenom bradavicom preko napuenih usana. Plave oi su se otvorile a na bebinom licu su se pojavile siune kapi znoja dok je pokuavao da sisa, Konano je majka pala u dubok, neeljen san. Dazio Koskjevi, teak, natmuren ovek sa vslikim brkovima, svom jedinom znaku samonotvrivanja u inae servilnoj egzistenciji, pronaao je svoju enu zaspalu sa bsbom, kada je ustao u pet sati. On nije primetio da te noi nije bila u njihovom krevetu. Zurio je u kopile koje je, hvala Bogu, konano prestalo da cvili. Je l bilo mrtvo? Zakljuio je da je najlaki put iz dileme da ode na posao i d ns brine za uljeza neka ena brine o ivotu i smrti njegova obaveza je bila da sa prvim svetlom bude na baronovom nman. u. Povukao je nekoliko dugih gutljaja kozjeg mleka i obrisao brkove rukavom. Onda je jednom rukom zgrabio komad hleba a drugom svoje zamke, iskradajui se neujno iz kolibs i sgraha J1,a ns probudi enu i ne bude umean. Florentina, najstarija ker, bila je slsdsa koja je utla u kzghinju, ba pre nego to je stari sat, koji je godipama otkucavao vreme, najavio da je stiglo est sati ujutru. Msu Florentipinim dnevnim obavezama bilo je i sprsman,s Doruka, to je bio lak posao deljenja obranog kozjeg mleka i vekne raanog hleba na osam lanova porodice. Ipak, taj zadatak je zahtevao solomonsku mudrost da se hrana tako podeli da niko ne ali zbog porcije onog drugog. Florentina je onima koji su je prvi put videli izgledala kao lepa, krhka, kukavna mala devojica. Bilo je nepravedno to je u poslednjih tri godine imala samo jednu haljinu, ali su oni koji su u svojim razmiljanjima mogli da odvoje dete od njene okoline shvatali zato se Dazio zaljubio u njenu majku. Florentinina dpga plava kosa je blistala dok su njene smee oi svetlucale od prkosa prema njenom poreklu i slaboj ishrani. na prstima je prila stolici za ljuljanje i posmatrala svoju majku i malog deaka koga je od prvog momenta oboavala. nikada za svojih osam godina nije imala lutku i sada je osetila neobjanjivu potrebu da uzme bebu u svoje naruje. Bebu je naljutila promena temperature od toplote majinih grudi do hladnoe devojicinih ruku. Odmah je poeo da plae, to je probudilo majku ija je jedina reakcija bila krivica to je zaspala. Boe sveti, jo je iv rekla je Florentini. Ti spremi doruak za deake, a ja u opet pokuati da ga nahranim. Florentina oklevajui vrati dete i ostade posmatrajui svoju majku kako ponovo stiska bolne grudi. Pouri Florka pourivala je majka i ostatak porodice mora da jede. Florentina poslua, dok su njena braa stizala iz potkrovlja gde su svi spavali, ljubila majci ruke u pozdrav i sa strahopotovanjem gledala pridolicu. Sve to su znali bilo je da ovaj nije doao iz majinog stomaka. Florentina je toga jutra bila suvie uzbuena da bi dorukovala, pa su deaci bez razmiljanja podelili njenu porciju a majin deo ostavili na stolu. Posle veere, Dazio Koskjevi je sedeo u stolici pored vatre i prvi put stvarno posmatrao dete. Drei bebu ispod miki, sa palevima koji su podupirali bespomoni vrat, posmatrao ga je umarskim pogledom. naborano i bez zuba. to lice je bilo ulepano samo lepim, plavim, nevideim oima. Sputajui pogled na mravo telo, neto mu je odmah privuklo panju. namrtio se i palevima protrljao nene grudi. Jesi li videla ovo, Helena? rekao je bockajui bebina rebra. Ovo runo kopile ima samo jednu bradavicu. nJegova ena se mrtila dok je i ona, sa svoje strane, trljala kou palcem, kao da e to stvoriti organ koji je nedostajao. nJen mu je bio u pravu minijaturna i bezbojna leva bradavica je bila tu, ali tamo gde je njena kao u ogledalu slika trebalo da se pojavi na desnoj strani, ugnute grudi su bile potpuno glatke i jednako ruiaste. Odjednom enino sujeverje je odmah bilo probueno. Bog mi ga je dao uzviknula je. Vidi li nJegov znak? ovek joj ljutito prui dete. Ti si glupa, Helena. Dete je njegovoj majci dao ovek zle krvi. Pljunuo je u vatru. u svakom sluaju, Ja se ne bih ni u krompir kladio da e malo kopile da preivi. Dazio Koskjevi po prirodi nije bio peosetljiv ovek, ali deak nije bio njegov a jedna usta vie su samo mogla da uveaju njegove probleme. Ali ako je tako trebalo dl bude, nije na njemu da sumnja u Svevinjeg pa je duboko zaspao pored vatre.

Kako su dani prolazili, ak je i Dazio Koskjevi poeo da veruje da e dete moda da preivi. najstariji sin, lovac. napravio je detetu kolevku od drveta koje su skupili u baronovoj umi. Florentina mu je napravila odeu seckajui komadie od svoje haljine i zaivajui ih zajedno. Mogli su da ga nazovu Arlekinom, da su znali ta to znai. Uisgiku. davanje imena je uslovilo vie neslaganja u porodici nego li bilo koji drugi problem samo otac nije imao nikakav predlog. Konano, sloili su se da ga nazovu Vladek i naredne nedelje, u kapelici na baronovom imanju, dete je bilo krteno kao Vladek Koskjevi, dok je majka zahvaljivala Bogu to mu je saupa! AIP a otac se preputao onome to je moralo da buds, 'Gs t eri su napravili malo slavlje da bi obeleili krpggsi. s, sllil. s koje je bilo uveano guskom poslanom sa barpioio! imap. a. Od toga dana, Florentina je nauila da dsli n. 1 dsps'. 4 Ana Kejn je te noi lepo spavala. Kada se posle doruka njen sin Vilijam vratio u naruju jedne od bolniarki, nije mogla da doeka da ga opet uzme u naruje. Hajte, gospoo Kejn rekla je odseno bolniarka hoemo li i bebi da damo doruak? Postavila je Anu, koja je iznenada postala svesna svojih nabreklih grudi, u sedei poloaj i pokazala dvema neiskusnim dojkama proceduru. Ana se uivljavala u svoju novu ulogu sa kojom bi bilo nelogino ne biti zadovoljan. U dvadeset prvoj, nije mislila da joj bilo ta fali. Roena kao Kabot, udata za Louela, a sada i prvoroeni sin da nastavi tradiciju. Provela je pola sata priajui sa Vilijamom, ali nikakav odgovor nije dobila. Onda se on povukao na spavanje, na isti nain na koji je i doao. Otmeno je odolela vou i slatkiima nagomilanim pored njenog kreveta. Bila je odluna da se do letnje sezone vrati u sve svoje haljine i da ponovo zauzme mesto koje joj je pripadalo u svim modnim asopisima. nJena duga zlatna kosa, fine, delikatne crte lica i tanana figura privlaili su uzbuena divljenja u gradovima koje nikada nije ak ni posetila. Proverila je u ogledalu nema izdajnikih bora na licu, ljudima e biti teko da poveruju da je ona majka naprednog deaka. Hvala Bogu pa je to napredni deak, mislila je Ana. Uivala je u laganom ruku i pripremila se za posetioce koji e doi tokom popodneva i koje je njena privatna sekretarica ve najavila. Oni kojima Je bilo dozvoljeno da je vide prvog dana morali su da budu ili porodica ili najbolje porodice ostalima e biti reeno da jo nije spremna da ih primi. Upalila je elektrino svetlo, to je jo uvek bila novina za nju Riard i ona su ekali da ga Kaboti uvedu, to je ceo Boston prihvatio kao proroki znak da je elektromagnetna indukcija od tog momenta drutveno prihvatljiva. Prvi posetilac je bila Anina svekrva, gospoa Tomasa Louela Kejna, glava porodice odkada je, pre godinu dana, umro njen mu. U elegantnim srednjim godinama, ona je usavrila tehniku ulaenja u prostoriju na svoju totalnu satisfakciju i na nesumnjivu poraenost onih u prostoriji. nosila je dugu haljinukoulju koja je onemoguavala pogled na njene lanke jedini ovek koji je ikada video njene lanke bio je sada mrtav. Uvek je bila vitka. Ona je sada bila najstariji ivi Louel a i najstariji Kejn. Prema tome, oekivala je da bude prva koja e stii da vidi svog unuka. na kraju krajeva, zar nije ona bila ta koja je uredila da se Ana i Riard sretnu? Sa odobravanjem je poljubila svoju snahu u elo. Ana je dodirnula dugme na zidu i zaulo se tiho zujanje. Ovaj zvuk je iznenadio gospou Kejn nije mogla da veruje da e elektrika ikada biti prihvaena. Ponovo se pojavila bolniarka sa naslednikom. Gospoa Kejn ga je pregledala, zadovoljno dunula i mahnula da ga odnesu. Vrlo dobro, Ana rekla je stara dama, kao da je njena snaha dobila neku manju gimnazijsku nagradu. Anina majka, gospoa Edvarda Kabota, stigla je nekoliko minuta kasnije. I ona je, kao i gospoa Kejn, nedavno ostala udovica i izgledom se toliko malo razlikovala od nje da su oni koji su ih izdaleka posmatrali mislili da im se slika udvaja. Ali se ona, mora se priznati, mnogo vie zainteresovala za unuka i ker. Inspekcija je onda prela na cvee. Pogled gospoe Kejn je preletao preko delikatnih buketa a zatim se zaustavio na karticama poiljaoca. aputala je sebi umirujua imena. Otile su zajedno, vrlo zadovoljne roen je naslednik koji je, na prvi pogled, izgleda odgovarao. Obe su smatrale da je njihova poslednja porodina obaveza uspeno izvrena i da sada mogu da se povlae prema ulozi statista. Ali, obe su se prevarile. Kada je njen mu stigao posle posla, Ana je bila malo umorna. Riard je za rukom prvi put u ivotu pio ampanjac stari Ejmos je insistirao a Riard, dok je ceo Somerset klub posmatrao, nije mogao da odbije. nJegovoj eni je izgledalo da je malo manje ukoen nego obino. Stamen u svom dugom crnom kaputu sa dvorednim zakopavanjem i prugastim pantalonama, bio je visok punih metar i osamdeset osam njegova tamna kosa, sa razdeljkom na sredini, blistala je na svetlu velike elektrine kugle. Malo

ljudi bi moglo tano da pogodi njegove godine, samo trideset tri mladost mu nikada nije bila vana jedina stvar koja je neto znaila bila je imovina. Jo jedanput je Vilijam Louel Kejn bio pozvan i pregledan. Izgledalo je da je sve na mestu. Deak je imao dve noge, dve ruke, deset runih i deset nonih prstiju i Riard nije video nita to bi mu kasnije zasmetalo, pa je Vilijam bio poslan natrag. Sino sam poslao telegram direktoru kole Sent Pol. Vilijam je upisan za septembar 1918. Ana nije rekla nita. Pa, draga moja, jesi li se danas potpuno oporavila? nastavio je sa pitanjima, on koji nikada ni dana nije proveo u bolnici. Da ne mislim odgovorila je stidljivo njegova ena, potiskujui nadolazee suze. Odgovor nije bio od onih za koje se Riard nadao da e ih razumeti. Poljubio je svoju enu u obraz i otiao dvokolicom u Crvenu kuu na Luisburg skveru, njihov porodini dom. Sa osobljem, poslugom, novom bebom i dadiljom, sada e biti devet usta za hranjenje. Riard se nije mnogo bavio tim problemom. Vilijam Louel Kejn je primio crkveni blagoslov i imena koja mu je njegov otac dodelio jo pre roenja, u Protestantskoj episkopalnoj crkvi u prisustvu svih koji su u Bostonu neto znaili i nekoliko onih koji nisu. Kumovi su bili D. P. Morgan i Alan Lojd, bankari izuzetne reputacije, zajedno sa Mili Preston, Aninom najboljom prijateljicom. Ana je zahvalila Bogu za uspeno roenje deteta a Riard to je dobio sina kome moe da ostavi svoje nasledstvo. Ipak, pomislio je, moda bi bilo bolje da se osigura i da dobije i drugog sina. Iz kleeeg poloaja, bacio je pogled na svoju enu, vrlo zadovoljan njom.

KNJIGA DRUGA 5 Vladek Koskjevi je sporo rastao. nJegovoj pomajci je postalo jasno da e deakovo zdravlje uvek biti problem. Dobijao je sve bolesti koje deca koja normalno rastu dobijaju i mnogo onih koje ne dobijaju i bez ustruavanja ih je prenosio na ostatak porodice Koskjevi. Helena se prema njemu ponaala kao i prema ostalima i uvek ga je ogoreno branila kada bi Dazio krivio avola a ne Boga za njegovo prisustvo u njihovoj kolibici. Florentina je, sa svoje strane, vodila brigu o Vladeku kao da je njeno roeno dete. Odkada ga je prvi put ugledala volela ga je intenzitetom koji je nastao iz straha da nju niko nikada nee hteti da oeni, siromanu umarovu ker. najstariji brat, lovac, tretirao ga je kao igraku, ali se suvie plaio oca da bi priznao da mu se dopada to krhko dete koje je raslo u vrstog deaka. Tri mlaa brata, tefan, Joef i Jan, pokazivala su malo interesovanja za Vladeka a preostali lan corodice, Sofija, bila je srena samo da ga mazi. Ono na ta nijedan roditelj nije bio spreman bili su karakter i um koji su bili toliko razliiti od onih kod ostale dece. niko nije mogao da zanemari ni fiziku ni intelektualnu razliku. Koskjevii su svi bili visoki, krupnih kostiju, plave kose i sivih oiju. Vladek je bio nizak i okruglast, sa tamnom kosom i intenzivno plavim oima. Koskjevii su imali minimalne pretenzije ka nauci i bili su povlaeni iz seoske kole im bi to dozvolilo doba zrelosti. Sa druge strane, Vladek, iako je kasno prohodao, progovorio je sa osamnaest meseci. Poeo je da ita u treoj godini, ali jo uvek nije bio u stanju da se sam obue. Pisao je u petoj, ali je nastavio da mokri u krevet. Postao je oaj svoga oca, ali ponos svoje majke. U svojoj podeli hrane na devet, Florentina je esto rtvovala pola svoga dela za Vladeka ili, ako je bio bolestan. i celu porciju. Vladek je nosio odeu koju mu je ona pravila, pevao pesme kojima ga je ona uila i delio sa njom onih nekoliko igraaka koje je ona imala. Zato to je Florentina veinu dana provodila u koli, Vladek je od malih nogu eleo da ide sa njom. I im mu je to bilo dozvoljeno preao je osamnaest vrsta, nekih devet milja, kroz umu i lipov gaj i vonjake treanja do Slonima da bi poeo sa uenjem. Od prvog dana je voleo kolu bio je to beg iz male kolibe koja je do tada bila ceo njegov svet. kola ga je, takoe, po prvi put u ivotu, upoznala sa stranim posledicama ruske okupacije istone Poljske. nauio je da njegov maternji jezik poljski moe da se govori samo u okviru kolibe i da se, dok je u koli, govori samo ruski. na svoje iznenaenje, Vladek je ustanovio da ga Kotovski, uitelj, ne omalovaava kako je to inio njegov otac. Iako je i dalje bio najmlai, nije dugo prolo a on se uzdigao visoko iznad svojih drugova u razredu, u svemu osim u visini. Ve u petoj godini, bio je prvi u svakom predmetu, osim u kovanju gvoa.

Uvee, natrag u maloj drvenoj kolibi, dok su ostala deca radila, Vladek je itao i itao, dok nije proitao i neotvorene knjige svoga najstarijeg brata a onda i svoje najstarije sestre. Heleni Koskjevi je polako postajalo jasno da je dobila mnogo vie nego to joj je trebalo kada joj je mladi lovac doneo kui malu ivotinju umesto tri zeca Vladek je ve poeo da postavlja pitanja na koja nije mogla da odgovori. Brzo je shvatila da nee biti u mogunosti da se bori sa tim i nije bila sigurna ta bi trebalo da uradi. Gajila je nepoljuljanu veru u sudbinu i nije bila iznsnae!1a kada je odluka doneta nezavisno od nje. Jedne veeri, u jesen 1911 dolo je do prvog preokreta u Vladekovom ivotu. Porodica je ve bila zanrila sa svojom mravom veerom. Vladek je sedeo majci kod nogu, itajui, kada se na vratima zaulo glasno kucanje. Svi su uutali. Za posetioce skoro da nisu ni znali a mogli su da im ponude samo sok od borovnica i drutvo buns dscs. Cela porodica je zabrinuto gledala u vrata. ekali su ponovno kucanje. Ono je i dolo, ovoga puta glasnije. Dazio se pospano digao sa stolice, doao do vrata i oprezno ih otvorio. Kada su videli oveka koji je tamo stajao svi su sagli glave osim Vladeka koji je zurio u velikog, lepo graenog plemenitog mukarca u tekoj bundi od medveeg krzna, ije je prisustvo dominiralo malom prostorijom i unelo strah u oev pogled. Jedan srdaan osmeh je umirio taj strah i umar je pozvao barona Rosnovskog u svoju kuu. Vladek spusti knjigu, ustade i prie strancu, pruajui ruku pre nego to je otac mogao da ga sprei. Dobro vee gospodine rekao je. Baron prihvati njegovu ruku i oni se zagledae jedan drugome u oi. Kada mu je baron pustio ruku, Vladekov pogled pade na fantastinu srebrnu narukvicu oko njegove ruke, sa natpisom koji nije mogao dobro da razume. Ti si sigurno Vladek. Jesam gospodine rekao je deak ne izraavajui iznenaenje to baron zna njegovo ime. Zbog tebe sam i doao da razgovaram sa tvojim ocem. Vladek je ostao pred baronom, zurei gore u njega. umar pokretom ruke dade znak deci da ga ostave samog sa njegovim gospodarem, pa tako sve estoro odoe u potkrovlje. Vladek je ostao i niko nije rekao da bi i on trebalo da ode. Koskjevi poe baron jo uvek stojei. jer ga niko nije ponudio da sedne. Doao sam da vas zamolim za uslugu. Bilo ta, gospodine, bilo ta rekao je otac pitajui se ta bi on to mogao da da baronu. Baron nastavi: Moj sin Leon, ima sada est godina i privatno ga poduavaju dva tutora, jedan iz nae Poljske a drugi iz nemake. Oni mi kau da je pametan deak, ali da mu nedostaje drutvo za uenje, jer nema sa kim da se takmii. Kotovski, uitelj seoske kole u Slonimu, rekao mi je da je Vladek jedini koji moe da prui ono to je Leonu tako neophodno. Pa me zato interesuje da li biste dozvolili da va sin napusti seosku kolu i da se pridrui Leonu i njegovim tutorima u zamku. Vladek je i dalje stajao pored barona, zagledan, dok se ired njim otvarala fantastina vizija hrane i pia, knjiga i uitelja koji su bili mnogo pametniji od Kotovskog. nJegov otac se okrenuo majci i trenutak tihe komunikacije meu njima uinio mu se kao itava venost. umar se obratio baronovim stopalima. Mi bismo bili poastvovani, gospodine. Baron se osmehnuo. Dobro. To je onda sreeno. Molim vas da dovedete deaka u zamak sutra ujutru u sedam. Vladek e tokom polugodita iveti sa nama a za Boi e moi da vas poseti. Vladek poe da plae. uti deae ree umar. neu da idem rekao je odluno Vladek, silno elei da ide. Zato nee? upitao je baron sa saoseanjem u glasu. nikada neu ostaviti Florku nikada. Florka? upita baron. Moja najstarija ker, gospodine ubaci umar. nemojte brinuti za to, gospodine. Deak e uraditi ono to mu se kae. Baron je kratko razmiljao. Vladek je nastavno da plae kontrolisanim suzama. Moe li ona da radi u kuhinji? upitao je baron sa olakanjem, jer je primetio da Helena nee udariti u pla. Oh, da, barone odgovorila je. Moe da kuva i da ije . . . Dobro, dobro, onda moe da poe i ona. Oekujem da ih oboje vidim sutra ujutru u sedam. Te noi, Helena je spakovala Vladeka i Florentinu. Ujutru, ostatak porodice je stajao pred vratima i iosma''r,'10 ih dok su oboje odlazili prema zamku. Florentina ss, iisoka i l,upka, stalno okretala plaui i maui ali I. padsk, iizak i neprivlaan, nijedanput nije pogledao nazad. Florentina se celim putem do baronovog zamka vrsto drala Vladeku za ruku. Sada su njihove uloge bile obrnute Od sada pa nadalje, ona e zavisiti od njega.

Kada se na njihovo stidljivo kucanje na velika hrastova vrata pojavio ogroman ovek u zelenoj livreji, bilo je jasno da ih oekuju. U holu je bio debeli tepih i Vladek je zagledao njegove zelene i crvene are pitajui se da li treba da se izuje i iznenaen, kada je preao preko njega, to mu se koraci ne uju. Zapanjujue stvorenje ih je odvelo do njihovih soba u zapadnom krilu. Kada su se oboje raspakovali, Florentina je odvedena u kuhinju a Vladek u prostoriju za igru u junom krilu zamka, da se upozna sa baronovim sinom Leonom. Bio je to visok, lep deak, koji je Vladeka doekao sa takvom dobrodolicom da je ovaj sa iznenaenjem i olakanjem odbacio svoj pripremljeni ratoboran stav. Leon je bio usamljeno dete koje nije imalo nikoga sa kim bi se igralo osim svoje njanje, odane Litvanke koja je vodila rauna o svakoj njegovoj potrebi jo od prerane smrti njegove majke. Leon je odmah ponudio Vladeku da mu pokae zamak i to im je uzelo ostatak jutra. Vladek je bio zapanjen bogatstvom nametaja i tkanina i tim tepisima u svakoj sobi. Leonu je priznao samo da je prijatno impresioniran: na kraju krajeva, on je sam sebi izborio mesto u zamku. nJegova omiljena prostorija je bila ogromna trpezarija sa masivnim svodom sa stubovima i arenim podom od mermera. na svim zidovima su bile glave ivotinja. na kraju prostorije nalazio se baronov raskoan grb. Moto porodice Rosnovski bio je Srea pomae hrabrima. Posle ruka koji je Vladek vrlo malo jeo jer pije mogao da savlada viljuku i no, upoznao je svoja dva tutora koji mu nisu priredili istu toplu dobrodolicu a uvee se popeo u najvei krevet koji je ikada video i priao Florentini o svojim avanturama. Uenje je poinjalo tano u sedam, pre doruka, i iastavljalo se celog dana, sa malim pauzama za obroke. U poetku je bilo jasno da je Leon daleko ispred Vladeka, ali se ovaj odluno borio sa svojim knjigama tako da se, kako su nedelje prolazile, jaz suavao dok su se prijateljstvo i rivalitet izmeu dva deaka simultano razvijali. Baron je dao na znanje da je zadovoljan napredovanjem oba deaka i povremeno bi Vladeka nagradio odeom i igrakama. Vladekovo prvobitno daleko i nepristrasno divljenje prema baronu razvilo se u potovanje i, kada je dolo vreme da se deak vrati u malu kolibu u umi da bi sa ocem i majkom proveo Boi, rastuio se na pomisao da e ostaviti Leona. njegova tuga je imala dobru osnovu. Uprkos prvobitnoj srei koju je osetio kada je video majku, kratak period od tri meseca koliko je proveo u baronovom zamku otkrio mu je sve mane njegove sopstvene kue kojih je ranije bio prilino nesvestan. Posle dve nedelje, eznuo je da se vrati Teonu i baronu. Florentina, koja je dugo ivela samo sa kuhinjskom poslugom, mnogo je lake podnela povratak i nije mogla da razume zato Vladeku koliba ne bi mogla opet da bude dom. umar nije bio siguran kako da se ponaa prema deaku koji je sada bio lepo obuen, lepo govorio i stalno priao o stvarima koje ovek niti je mogao niti je eleo da razume. Izgledalo je da deak nita ne radi, osim to ceo dan gubi na itanje. I on je molio Boga da raspust brzo proe. Helena je bila ponosna na Vladeka i u poetku je izbegavala da prihvati da je izmeu njega i ostale dece dolo do rascepa. Ali to na kraju nije moglo da se izbegne. Kada su se jedne veeri igrali vojnika, ni tefan ni Frank nisu hteli da prime Vladeka u svoje vojske. Zato sam ja uvek izostavljen povikao je Vladek. i ja elim da nauim da se borim. Zato to nam ne pripada izjavio je tefan. Ti nisi na pravi brat. na prvom mestu, ojec te nikada iije eleo samo je matka bila na tvojoj strani. Vladek je nepokretno stajao traei Floretku. ta tefan misli, kako nisam va brat upitao jeI tako je Vladek uo priu o svom roenju i shvatio zato je uvek bio drugaiji od svoje brae i sestara. Kada se nesreni raspust konano zavrio, on s sa radou vratio u zamak. Leon ga je doekao jippirsiih ruku i za njega je to bio Boi u kome je malo ppa pmao Ja ss slavi. Kada je stigao letnji raspust, Leon je lmpii ica da dopusti da Vladek ostane u zamku. Baron ss sioii sr je i on zavoleo Vladeka. Vladek je bio presrean i samo je jo jedanput u ivotu uao u umarovu kolibu. Kada bi Vladek i Leon zavrili sa uenjem, preostale sate su provodili u igri. Omiljena igra im je bila ovanego, neka vrsta murke a kako je zamak imao sedamdeset dve sobe, ansa za poiavljanje je bila mala. Vladekovo omiljeno mesto za sakrivanje su bile tamnice ispod zamka u koje je jedino svetlo po kome bi neko mogao da bude pronaen dolazilo kroz malu kamenu reetku visoko u zidu, a ak je i tada bila potrebna lampa da bi se pronaao put. Reka trkara koja je tekla ivicom imanja postala je njihovo produeno igralite. U prolee su pecali, leti plivali a zimi, kada bi se reka zaledila, stavili bi drvene klizaljke i jurili jedan drugoga po ledu. Leon je brzo rastao, u visini i u snazi dobro je trao, dobro je plivao i izgledalo je da se nikada ne zamara ili razboljeva. Vladek je prvi put u

ivotu shvatio ta znai biti lep i lepo graen i znao je da nikada nee moi ni da se nada da e dostii Leona. Provodio je duge sate u tiini svoje sobe prouavajui svoje telo u ogledalu, uvek se pitajui zato njemu samo jedna bradavica dok su svi deaci koje je ikada video golih grudi imali dve koje je, izgledalo je, zahtevala simetrija ljudskog tela. Baron Rosnovski je svakim danom sve vie voleo divljeg tamnokosog deaka koji je zamenio mlaeg Leonovog brata, tako tragino izgubljenog kada je njegova ena umrla na poroaju. Deaci su svake veeri veerali sa njim u velikom holu kamenih zidova. Posle, dok se tama jo vie zgztinjavala oko stola, baron bi otpustio sluge i priao deacima prie iz poljske istorije i dozvolio im po gutljaj votke iz Danciga u kojoj su siuni zlatni listii svetlucali na svetlosti svea. Vladek je esto molio za priu o Tadeuu Kouku. Veliki patriota i heroj odgovorio bi baron. Simbol nae borbe za nezavisnost, obuavan u Francuskoj . . . iji narod volimo i divimo mu se, kao to smo uili da mrzimo sve Ruse i Austrijance dodavao bi Vladek, ije je zadovoljstvo zbog prie bilo pojaano njenim poznavapsm od rei do rei. Ko kome ovde pria priu, Vladek? Baron se nasmejao. . A onda se borio sa Dordom Vaingtonom u Americi za slobodu i demokratiju. Godine 1792. poveo je Poljake u borbu kod Dubjenke. Kada nas je na zli kralj, Stanislav Augusgus ostavio da bi se pridruio Rusima, Kouko se nragio voljenoj domovini da bi razbio cenatr carstva, Dobio je bitku gde, Leon? Kod Raklavica, gospodine, a onda je oslobodio Varavu. Dobro, dete moJe. Onda su, avaj, Rusi skupili nsJku vojsku kod Maejovica i on je konano bio potuem i zarobljen. Moj predak se tamo borio sa Koukom i kasiijs sa legijama Dabrovskog uz monog cara napoleona Boiaiargu. I zbog njegovih usluga Poljskoj, proglaek je baronom Rosnovskim, zbog ega e vaa porodica uvek uvati u seanju te slavne dane rekao bp Vladek poiosno kao da e titula jednoga dana pripasti njemu. Ti slavni dani e opet doi govorio je tiho baron. Ta se samo molim da doivim da ih vidim. Za Boi, seljaci sa imanja su dovodili svojs porodice u zamak, na blagosloveno bdenje. Slavilo se cele badnjs veeri, a deca su gledala kroz prozor da bi ugledala prvu zvszdu, to je bio znak da gozba moe da pone. Posle gozbe, Vladek je uivao u podeli poklona sa ogromne jelke, prepune svea i voa, seoskoj deci punoj strahopotovanja lutka za Sofiju, umski no za Joefa, nova haljina za Florentinu, prvi poklon koji je Vladek ikada traio od barona. Tano je rekao je Joef svojoj majci kada je dobio poklon od Vladeka on nije na brat, matka. nije odgovorila je ali e uvek biti moj sin. Tokom zime i prolea 1914 Vladek je ojaao i vie nauio. A onda je iznenada, u julu, nemaki tutor napustio zamak a da se ak nije ni pozdravio deaci nisu znali zato. nikada nisu ni pomislili da poveu njegov odlazak sa ubistvom nadvojvode Franca Ferdinanda u Sarajevu. Baron je postao povuen deaci nisu znali zato. Mlae sluge, deiji miljenici, poeli su da nestaju jedan za drugim deaci nisu znali zato. Jednoga jutra, u leto 1915. u vreme lepih, letnjih dana, baron je otiao na dugo putovanje u Varavu da bp, kako je objasnio, doveo svoje poslove u red. Bio je otsutan tri i po nedelje, dvadeset pet dana koje je Vladek precrtavao svakoga jutra na kalendaru u SVOJ'OJ spavaoj sobi njemu je to izgledalo kao venost. Jedne veeri, nekoliko dana poto se vratio, pozvao je deake da mu se pridrue u velikom holu. Bez objanjenja im je rekao da e uskoro svi poi na dug put. Taj mali razgovor, koji je Vladeku u to vreme izgledao prazan, ostae u njemu do kraja ivota. Draga moja deco poeo je baron tihim, nesigurnim glasom ratni hukai iz nemake i Austrougarskog carstva su Varavi za vratom, a uskoro e biti i nama. Mi smo jaki, moemo da se borimo rekao je Leon. imamo drvene maeve i titove. Mi se ne plaimo nemaca ili Rusa. Sine moj, vi ste se samo igrali rata. Ova bitka se nee voditi meu decom. Mi emo sada nai mirno mesto na kome emo iveti dok istorija ne odlui o naoj sudbini i zbog toga moramo to pre da odemo. Ja samo mogu da se molim da ovo ne bude kraj vaeg detinjstva. Ovo je za Leona i Vladeka bila misterija. Rat je izgledao kao uzbudljiva avantura za koju su bili sigurni da e je propustiti ako napuste zamak. Slugama je trebalo nekoliko dana da spakuju stvari i deaci su bili obaveteni da e se sledeeg ponedeljka preseliti u malu letnju kuu severno od Grodna. Subotom su asovi bili drani samo ujutru. Prevodili su Mickijevievog Pana Tadeua na latinski, kada su uli puke. Vladek je isprva pomislio da to samo znai da neki umar puca na imanju deaci su se vratili poeziji. Ali

drugi plotun, mnogo blii, uinio je da dignu glave, a onda su iz prizemlja uli vrisak. Zaprepaeno su gledali jedan dr5t"oga. Tutor pobee ostavljajui ih same, a onda su uli jo jedan pucanj, ovoga puta u hodniku ispred njihove sobe. Sedeli su nepomino, uasnuti i ne diui. Vrata su se odjedanput sa treskom otvorila i nad njima je stajao ovek ne stariji od njihovog tutora, u sivoj vojnikoj uniformi i sa lemom. Leon je zgrabio Vladeka, dok je ovaj zurio u neznanca. Pojavio se jo jedan vojnik, zgrabio ih za vratove i gurnuo u hodnik, pa u hol u prednjem delu zamka a onda u vrt, gde su nali Florentinu koja je histerino vritala gledajui u travu pred svojim nogama. Vladek je, iznenaen i pun strave, buljio u red mrtvih tela, uglavnom slugu, koja su bila poreana licem prema zemlji. Bio je skamenjen prizorom jednog brka iz profila u bari krvi. Bio je to umar. Je li tata ovde? upitao je Leon. Je li tata ovde? Vladek je jo jedanput pogledao tela. Zahvalio je Bogu to nije bilo ni traga od barona Rosnovskog. PripJao im je jedan vojnik. Ueg aG ezrgosep? upitao je besno. 1s odgovorio je prkosno Vladek. Vojnik podie puku i snano ga udari kundakom po glavi. Pao je, dok mu je krv oblivala lice. Leon brzo skoi preko njega, pokuavajui da ga zatiti od drugog udarca kojim je vojnik ciljao u njegov stomak, ali je kundak puke punom snagom pao na Leonov potiljak. Oba deaka su leala nepokretno, Vladsk !p'o to je jo uvek bio oamuen od udarca a Leon zato pgt je bio mrtav. Podigli su Leona, ali se Vladek uhvatio za ps1 a. ''rsbalo je dva vojnika da bi odvojili telo njegovog prijlJsl. a n ieceremonijalno ga poloili sa ostalima, licem prsma gravi. Vladekov pogled nijedanput nije napustio nstmiio elo najdraeg prijatelja dok ga konano nisu uteralp u mak i, sa aicom oamuenih preivelih, odveli u amipi'. Opda je Vladek rekao Boe sveti. Jer je tamo u uglu, os. pop. si na zid, sedeo baron, buljei u daljinu, iv samo ip ipo je osvajaima bio potreban neko ko e biti odgov1rai a robljenike. Vladek mu je priao. Gledali su se kao p kada su se prvi put sreli. Vladek je pruio ruku i, kao i prvog dana, baron je prihvatio. Vladek je gledao kako suze teku niz baronovo ponosno lice. nijedan nije progovorio. Obojica su izgubili onoga koga su najvie na svetu voleli. 6 Vilijam Kejn je brzo rastao i svi koji su doli u dodir sa njim smatrali su ga boanstvenim detetom, Gornji sprat kue Kejnovih iz osamnaestog veka na Bikon Hilu bio je preureen u deije prostorije, prepune igraaka. Tu su bile i odaje za tek zaposlenu dadilju, Taj sprat je bio dovoljno daleko od Riarda Kejna da ne bi uo za probleme kao to su izbijanje zuba, mokre pelene i povremeni pla za jo hrane. Dadilja, uvoz iz Engleske, podizala je deaka u reimu koji bi oarao jednog pruskog konjikog oficira. Otac je Vilijama poseivao svake veeri u est sati. Kako je odbijao da se obraa bebi njenim jezikom, zavrio je tako to mu se uopte nije obraao njih dvojica su se samo gledali. Krajem prve godine ova rutina je bila malo modifikovana i deaku je bilo dozvoljeno da sie da vidi oca. Riard bi sedeo u svojoj fotelji od smee koe sa visokim naslonom i posmatrao svoga prvenca koji je na sve etiri puzao oko nogu nametaja. Vilijam je prohodao sa trinaest meseci, drei se za peeve oevog kaputa. Prva re mu je bila dada to se dopalo svima, ukljuujui i baku Kejn i baku Kabot. One nisu ba gurale kolica u kojima je Vilijam bio voen po Bostonu, ali su se spustile dotle da idu korak iza dadilje, etvrtkom popodne, bacajui besne poglede na manje disciplinovanu decu. Kada su prole dve godine, bake su nagovetajima i insinuacijama dale na znanje da je krajnje vreme za jo jedno udo od deteta, slino Vilijamu. Ana im je udovoljila ostajui u drugom stanju i bila vrlo uznemirena kada je utvrdila da se osea dosta loe. Doktor Mekenzi je prestao da se osmehuje kada je pregledao rastui stomak i majku punu nade i uopte nije bio iznenaen kada je Ana pobacila u esnaestoj nedelji. U svojim belekama je napisao preeklampsija? a onda joj rekao: Ana, draga moja, niste se oseali dobro zato to je va krvni pritisak bio suvie visok i sigurno bi bio jo vii kako bi trudnoa nanredovala. Ali to se sigurno nee ponoviti u mojoj sledeoj trudnoi? upitala je formuliui pitanje tako da mu omogui odgovor koji bi joj odgovarao. Bio bih veoma iznenaen kada se to ne bi ponovilo, draga moja. ao mi je to moram da vam kaem, ali bih vam strogo preporuio da vie ne ostajete u drugom stanju. Ali meni ne smeta da se nekoliko meseci oseam loe, ako e to znaiti . . . Ja ne govorim o tome, Ana. Ja govorim o tome da ne treba nepotrebno rizikovati svoj ivot.

To je za Riarda i Anu bio straan udarac. Riard, koji je preuzeo mesto predsednika Kejn i Kabot banke i Trasta kada je njegov otac umro 1904 uvek je bio zadubljen u bankarski posao. Banka, koja se nalazila u ulici Stejt, imala je kancelarije u nJujorku, Londonu i San Francisku. Ove posledgve su Riardu postale problem kada su se, odmah posle Vilijamovog roenja sruile, ne finansijski nego bukvalno, u velikom zemljotresu 1906. godine. Riard, koji je po prirodi bio oprezan ovek, bio je dobro osiguran kod londonskog Lojdsa. I pored toga, proveo je neprijatnih godinu dana. putujui preko Amerike etiri dana vozom od Bostona do San Franciska, nadgledajui gradnju. Vilijam je, naprotiv, vrsto spavao, nesvestan zemljotresa i banaka koje propadaju. na kraju krajeva, bilo je labudova koje je trebalo nahraniti i beskrajnih putovanja do Miltona, Bruklina i Beverlija da bi se pokazao svojim otmenim roacima. U rano prolee sledee godine, Riard je dobio novu igraku u zamenu za oprezno ulaganje kapitala u oveka po imenu Henri Ford koji je tvrdio da moe da proizvede motorno vozilo za ljude. Banka je za Forda nriredila ruak a Riard je bio nagovoren da kupi Model T za kraljevsku sumu od osam stotina pedeset dolara. U poetku je bio zabrinut mislei da se njegova motorna kola, iako su bila sumorno crna, moda nee smatrati ozbiljnim sredstvom prevoza za predsednika jedne banke, ali su ga ubrzo razuverili pogledi sa trotoara, puni divljenja. Ana, mnogo osetljivija na odobravanje pristojnog drutva od svoga mua, nije htela da se vozi u kolima dok i Kaboti ne nabave jedna. ? Vilijam je, sa svoje strane, oboavao automobil, kako ga je tampa nazvala i odmah je pretpostavio da je vozilo kupljeno za njega. Isto tako, vie je voleo ofera sa njegovim zatitnim naoarima i apkom od svoje dadilje. Baka Kejn i baka Kabot su izjavile da se nikada nee voziti u toj stranoj maini i nikad i nisu, iako bi trebalo ukazati na to da je baka Kejn putovala na svoju sahranu u motornim kolima, ali nikada o tome nije bila obavetena. Tokom sledee dve godine, banka je porasla i u snazi i u veliini, kao i Vilijam. Amerikanci su opet ulagali u ekspanziju i velike sume novca su sebi pronalazile put do Kejna i Kabota. Riard je neiznenaeno i zadovoljno posmatrao rast svoje banke i svoga sina. na Vilijamov peti roendan, uzeo ga je iz enskih ruku, angaujui za etiri stotine nedeset dolara godinje privatnog tutora, Manroa, koga je lino odabrao. Manro je imao zadatak da omogui da Vilijam ue spreman u kolu Sent Pol sa dvanaest godina. nJemu se Manro odmah dopao i mislio je za njega da je vrlo star i vrlo pametan. A on je, u stvari, imao dvadeset tri godine i drugostepeno obrazovanje na univerzitetu u Edinburgu. Vilijam je brzo i sa lakoom nauio da ita i pie, ali je svoj pravi entuzijazam sauvao za cifre. nJegova jedina alba je bila to je, od osam asova svakog radnog dana, samo jedan bio iz aritmetike. Brzo je ocu ukazao na to da je jedna osmina radnog dana mala investicija vremena za nekoga ko e jednoga dana biti predsednik banke. Riardovi problemi su poeli da gravitiraju prema istoku. Direktor njegove londonske filijale umro je za svojim stolom i Riard je osetio da je potreban u ulici Lombard. Predloio je Ani da ga ona i Vilijam prats na putu u Evropu. Ana, koja nikada nije bila u Evropi, bila je zbog ovoga uzbuena i napunila je tri kovega elegantnom i skupom novom odeom u kojoj e se prikazati Starom Svetu. Kejnovi su otputovali u nJujork vozom, a onda se ukrcali na Akvitaniju, spremnu za put do Sautemptona. Ana je bila zaprepaena prizorom doseljenikih ulinih torbara koji su gurali svoja kolica i bila je zadovoljna da se to pre ukrca i da se odmori u svojoj kabini. Sa druge strane, Vilijam je bio oaran veliinom nJujorka on je, do tog vremena, uvek zamiljao da je banka njegovog oca najvea zgrada u Americi, ako ne i u svetu. na prvi pogled se zaljubio u veliki brod i brzo se sprijateljio sa kapetanom koji mu je pokazao sve tajne primadone Kanardove parobrodske linije. Riard i Ana, koji su sedeli za kapetanovim stolom, osetili su da je neophodno da se izvine za vreme koje je njihov sin oduzimao posadi. nema potrebe odgovorio je kapetan sa belom bradom. Vilijam i ja smo ve dobri prijatelji. Samo bih eleo da mogu da odgovorim na sva njegova pitanja o vremenu, brzini i daljini. Svake veeri moram da se presliavam sa prvim ininjerom u nadi da u prvo da doekam a onda i da preivim sledei dan. Akvitanija je uplovila u Sautempton posle estodnevnog putovanja. Vilijam je oklevao da sie i suze bi bile neminovne da nije bilo fantastinog rolsrojsa koji ih je ekao na keju, spreman da ih odveze u London. Riard je odmah odluio da kola transportuje natrag u nJujork, to je bila najnekarakteristinija odluka koju je doneo tokom celog svog ivota. Porodica Kejn je uvek odsedala u Ricu na Pikadiliju, to je bilo praktino zbog Riardovih kancelarija u Sitiju. Ana je, dok je Riard bio zauzet u banci, koristila vreme da pokae Vilijamu Londonsku kulu, Bakingemsku palatu i promenu garde. Vilijamu je sve bilo super osim engleskog akcenta koji je teko razumeo.

Zato oni ne govore kao mi, mama? pitao je i bio iznenaen kada mu je reeno da se to pitanje mnogo ee postavlja obrnuto, jer su oni nastali prvi. Vilijamov omiljeni hobi je bio da posmatra vojnike u njihovim jarko crvenim uniformama sa velikim sjajnim mesinganim dugmadima koji su uvali strau pred Bakingemskom palatom. Moemo li jednoga da povedemo kui? upitao je majku. ne, duo, oni moraju da ostanu ovde i da uvaju kralja. Ali on ih ima tako mnogo, zar ne mogu ja da uzmem bar jednoga? Raspust je proao suvie brzo za Vilijama i njegovu majku dok je Riard, zadovoljan poslom u ulici Lombard i svojim novonaimenovanim direktorom, poeo da razmilja o njihovom povratku, Svakoga dana su iz Bostona stizali telegrami zbog kojih je jedva ekao da se vrati u svoju kancelariju. Konano, kada ga je jedna takva poiljka izvestila da je dvadeset pet hiljada radnika jedne predionice pamuka iz Lorensa, u koju je banka mnogo uloila, stupilo u trajk, odahnuo je sa olakanjem to je sada planirani datum njegovog putovanja samo tri dana daleko. Vilijam se radovao to e se vratiti i priati Manrou o svim uzbudljivim stvarima koje je video u Engleskoj i to e opet biti sa svojim bakama. Kao poslednji dogaaj za Vilijama, Ana ga je odvela na zabavu koju je prirsivala supruga novo naimenovanog direktora Riardove londonske filijale. I ona je imala sina koji je imao osam godina i koga je Vilijam, za samo dve nedelje, poeo da posmatra kao neophodnog odraslog prijatelja. Ali je zabava bila prilino uzdrana jer se Stjuart nije dobro oseao i Vilijam je, saoseajui sa svojim novim drugarom, najavio svojoj majci da e i on da se razboli. Kada ga je Ana te noi stavila u krevet, utvrdila je da se on dri svoje rei i da ima malu tsmperaturu. Za veerom je to pomenula Riardu. Verovatno je uzbuen to se vraa kui iaiomenuo je on, ne zvuei zabrinuto. Do sutra e vs bigi dobro. Ali kada je Ana sledeeg jutra ula da probudi Vilijama, nala ga je prekrivenog crvenim takicama i sl misokom temperaturom. Hotelski doktor je dijagnostifikonao boginje i utivo insistirao da Vilijam ni po koju csiu ie bude poslan pa putovanje morem, ne samo za njsgoio, isgo i za dobro ostalih putnika. Riard nije mogao da se pomiri sa odgaanjem od tri nedelje i odluio je da otputuje kako je i planirao. Ana je otputovala sa njim u Sautempton u novom rolsrojsu. Biu usamljena u Londonu bez tebe, Riarde srameljivo se usudila da kae u trenutku rastanka, znajui za njegovo neodobravanje emotivnih ena. Pa, draga moja, moram da kaem da u i ja biti malo usamljen bez tebe u Bostonu rekao je mislei na radnike predionice pamuka. Ana se vratila u London vozom, pitajui se kako da se zabavi sledee tri nedelje. Vilijamu je naredne noi bilo bolje i ujutru su boginje izgledale manje opasno. Ana je iskoristila viak vremena da napie duga pisma porodici dok je Vilijam ostao u krevetu, protestujui, ali se u etvrtak ujutru digao rano i otiao u sobu svoje majke. Ani je bilo lake kada ga je videla tako oigledno oporavljenog. Zazvonila je da narui doruak u krevet za oboje, to Vilijamov otac nikada ne bi odobrio. na vratima se zaulo tiho kucanje i uao je ovek u zlatnoj i crvenoj livreji, nosei veliki srebrni posluavnik sa dorukom. Vilijam je sa nestrpljenjem gledao hranu. Ana je, uzgred, bacila pogled na jutarnje novine. Riard je u Londonu uvek itao Tajms, pa je uprava hotela smatrala da e ga i ona traiti. Oh, pogledaj rekao je Vilijam, gledajui fotografiju na unutranjoj strani slika tatinog broda. ta znai BROdOlOM, mama? Celu stranu je pokrivala slika Titanika. Ana, zaboravljajui da treba da se ponaa kao Louel ili Kabot, udari u pla, grlei svoga jedinog sina. nekoliko minuta su sedeli u krevetu, drei se jedno za drugo, iako Vilijam nije znao zato. Ana je shvatila da su oboje izgubili jedinu osobu koju su najvie na svetu voleli. Ser Piers Kempbel, otac mladog Stjuarta, stigao je skoro istog momenta u "Ric". ekao je u predvorju dok je udovica oblaila kostim, jedini taman komad odee koji je imala. Vilijam se sam obukao, jo uvek ne znajui, ta je brodolom. Ana je zamolila Ser Piersa da objasni njenom sinu puno znaenje vesti, a sin je samo rekao Ja sam eleo da budem na brodu sa njim, ali mi nisu dozvolili da idem. nije plakao, jer je odbijao da veruje da bilo ta moe da pakodi njegovom ocu. Ana je po dva puta proveravala liste preivelih koje su neredovno stizale iz Amerike. Svaka je potvrivala da je Riard Louel Kejn jo uvek izgubljen na moru, po svoj prilici se udavio. TTosle jo jedne nedelje, ak je i Vilijama skoro napustila nada da je njegov otac preiveo. Kada su se vratili u Boston, obe bake su ekale u Crvenoj kui, svesne odgovornosti koja im je pametnuta.

Ana je pasivno prihvatila njihovu posedniku ulogu. ivot je za nju sada imao malo smisla, osim Vilijama, iju su sudbinu izgleda odluno kontrolisale bake. On je bio utiv, ali nije saraivao. Danju je tiho sedeo na asu sa Manroom, a nou plakao u krilu svoje majke. nJemu treba drutvo druge dece izjavile su otseno bake, otpustile Manroa i poslale Vilijama u akademiju Sajr u nadi da e ga upoznavanje sa stvarnim svetom i prisustvo ostale dece moda vratiti u njegovo ranije raspoloenje. Riard je glavninu svoje imovine ostavio Vilijamu, da bude pod starateljstvom do njegovog dvadeset prvog roendapa. Testamentu je dodata i jedna klauzula. Riard je oekivao da njegov sin po svojim zaslugama postane predsednik Kejna i Kabota. To je bio jedini deo testamenta njegovog oca koji je inspirisao Vilijama, jer je ostalo bilo njegovo pravo po roenju. Ana je dobila sumu od pet stotina hiljada dolara u gotovom i doivotni nrihod od sto hiljada dolara godinje, prihod koji e biti ukinut u sluaju da se ponovo uda. Takoe je dobila i kuu na Bikon Hilu, letnju vilu na Severnoj obali, kuu u Mejnu i malo ostrvo nedaleko od Kejp Koda, to e sve pripasti Vilijamu u sluaju njepe smrti. Obe bake su dobile po dvesta pedeset hiljada dolara i pisma koja im nisu ostavila sumnju u pogledu njihove odgovornosti ukoliko bi Riard umro pre njih. Porodinu imovinu e voditi banka, dok e Vilijamovi kumovi biti staratelji. Prihod od imovine e se svake godine reinvestirati u konzervativne firme. Bake su, to nije bio sluaj sa Anom, prikrivale svoj bol pred Vilijamom, dok im on to konano nije prebacio. Vilijam, sada u prvi put da govorim sa tobom kao sa odraslim rekla je baka Kejn. Mi emo u sebi uvek uvati uspomenu na njega a ti e to uiniti tako to e odrasti u ono to je tvoj otac od tebe oekivao. Ti si sada glava porodice i naslednik velikog bogatstva. Prema tome, mora radom da se pripremi za to nasledstvo u istom duhu u kome Je tvoj otac radio da bi ga uveao za tebe. Vilijam nije odgovorio. On je ovim dobio ivotni motiv koji mu je ranije nedostajao i postupio je po savetu svoje bake. nauio je da ivi sa svojom tugom ne alei se i od toga momenta se vrsto bacio na uenje, zadovoljan jedino kada je baka Kejn izgledala impresionirana. U svakom predmetu je bio odlian a u matematici je bio ne samo prvi u razredu, nego i daleko ispred svojih vrnjaka. Bio je odluan u tome da u svemu bude bolji od oca. na njegov sedmi roendan, bake su zakljuile da je dolo vreme da upute deaka u vrednost novca. Zato su mu dozvolile deparac od jedpog dolara nedeljno, ali su insistirale da zapisuje svaki cent koji potroi. Imajui to u vidu, dale su mu raunovodstvenu knjigu sa koricama od zelene koe, po ceni od dvadeset pet centi, koju su odbile od njegovog prvog deparca. na kraju svakog tromeseja, bake su kontrolisale knjigu i pismene izvetaje o svakoj transakciji. Posle prvih tri meseca, Vilijam je bio spreman da sam vodi raune. Dolar i dvadeset centi je dao novoosnovanoj organizaciji Amerikih skauta i sauvao etiri dolara za koje je baku Kejn zamolio da ih stavi na tednju u banku njegovog kuma, C. P. Morgana. Zatim je potroio tri dolara i osam centi za koje nije morao da poloi raun i sauvao jedan dolar za rezervu. Knjiga je za njegove bake bila izvor velikog zadovoljstva nije bilo sumnje da je Vilijam sin Riarda Kejna. U koli je Vilijam imao malo prijatelja, delom zato to se ustruavao da se drui sa bilo kim osim sa Kabotima, Louelima, ili decom iz porodica bogatijih od njegove. Ana je vie volela da Vilijam ima mnogo mladih prijatelja, ukratko, da bude kao bilo koji drugi deak. Ali nikada nije smogla hrabrosti da to kae bakama. na svoj deveti roendan, Vilijam je bakama predao knjigu na drugu godinju inspekciju. Zelena knjiga je pokazala utedu od preko pedeset dolara. Bake su bile odgovarajue impresionirane i dozvolile su mu da proda svoj stari bicikl i da kupi novi. Knjigu je uredno uvao sve do svog dvadeset prvog roendana. Da su bake tada bile ive, bile bi ponosne na poslednju kolonu sa desne strane, oznaenu kao aktiva. 7 Vladek je bio jedini od onih koji su ostali u ivotu a koji je dobro poznavao tamnice. Bilo ih je ukupno etiri, na dva nivoa. Dve prostorije, jedna manja i jedna vea, bile su u nivou zemlje. Pet stopa nie, bile su jo dve kamene prostorije u stalnom mraku i sa malo vazduha. Vladek je odveo barona u manju gornju tamnicu gde je ovaj ostao da sedi u uglu, tih i nepomian, zurei pred sebe onda je Florentinu naimenovao za njegovu linu sluavku. Kako je Vladek bio jedina osoba koja se usuivala da bude u istoj prostoriji sa baronom, sluge nikada nisu dovele u pitanje njegov autoritet. I tako je, u desetoj godini, on preuzeo svakodnevnu odgovornost za zarobljenike. Podelio je dvadeset etvoro slugu u tri grupe i redovno ih selio po sistemu smena, prvih osam sati u gornjoj tamnici za svetlo, vazduh, hranu i kretanje druga i najpopularnija smena za rad za njihove tamniare i poslednjih osam sati za spavanje u jednoj od donjih tamnica. niko osim barona i Florentine nije znao kada Vladek spava, jer je on na kraju

svake smene bio tamo da nadgleda premetanje ljudi. Hrana je bila deljena svakih dvanaest asova. Straari bi doneli balon kozjeg mleka, crni hleb, proso i povremeno malo oraha koje bi Vladek podelio na dvadeset osam, uvek dajui dve porcije baronu, to ovaj nikada nije saznao. Kada bi Vladek organizovao sve smene, vraao se baronu u maloj tamnici. U poetku je od njega oekivao da ga vodi, ali je fiksirani pogled njegovog gospodara bio onoliko neumoljiv i bez utehe koliko su, na svoj nain, bili pogledi stalno novih nemakih straara. Vladek se jedva seao voljenog glasa svoga zatitnika i privikao se na pomisao da ga nikada ponovo nee uti. Posle nekog vremena, privoleo se baronovim neizreenim eljama i utao je u njegovom prisustvu. Dok je iveo u sigurnosti zamka, Vladek nikada nije mnogo mislio na prole dane, jer je iz sata u sat bio zauzet. Sada nije bio u stanju da zapamti ni nroli sat, jer se nikada nita nije menjalo. Samo je stizanje hrane, tame ili svetla oznaavalo da je prolo jo dvanaest sati, dok je intenzitet te svetlosti i njeno eventualno povlaenje pred olujama a onda formiranje leda na zidovima zamka, koji se otapao samo kada bi novo sunce izalo, oznaavao svako godinje doba na nain koji Vladek nikada nije mogao da naui u lekciji iz poznavanja prirode. Krajem jednog dana upornih oluJa, Vladek i Florentina su iskoristili kiu i oprali se u bari vode koja se skupila na kamenom podu gornje tamnice. nijedno od njih nije primetilo da baronov pogled sa interesovanjem prati Vladeka. Iznenada, baron je progovorio. Vladek re se jedva ula ne mogu dobro da te vidim rekao je dok mu se glas gubio. Doi ovamo. Vladek je bio zapanjen zvukom glasa svoga zatitnika posle tako dugog utanja. Posluao je sa strahom i stao pred barona koji je suzio svoje oslabljene oi u gestu intenzivne koncentracije. Preao je prstom preko Vladekovih grudi a onda u neverici zakiljio na njega. Vladek, moe li da objasni ovu malu manu? ne gospodine rekao je Vladek kome je bilo neprijatno. Moja pomajka je imala obiaj da kae da je to na meni znak Boga. Gluna ena. To je znak tvog roenog oca rekao je tiho baron i povukao se u utanje. Kada je ponovo progovorio, glas mu je bio odsean. Sedi, deae. Vladek je odmah posluao. Dok je sedao, opet je primetio teku srebrnu narukvicu koja je sada visila oko baronove ruke. Zrak svetlosti koji je prolazio kroz zid uinio je da fantastina gravura grba Rosnovskih zasvetluca u mraku tamnice. ne znam koliko dugo nemci nameravaju da nas dre ovde zakljuane. U poetku sam mislio da e ss ovaj rat zavriti za nekoliko nedelja. nisam bio u prpnu i sada moramo da se suoimo sa mogunou da trajs jot prlo dugo. Znajui to, moramo mnogo konstruktivnije da iskoristimo nae vreme, jer ja znam da se moj ivot blii kraju. Ali tvoj, dete moje, tek treba da pone. Prema tome, ja u da nastavim tvoje obrazovanje. I tako je Vladek dobio novog tutora i, kako nisu imali nita za itanje ili pisanje, on je morao da ponovi sve to je baron rekao. nauio je velike delove poema Adama Mickijevia i Jana Kohanovskog i duge pasae iz Eneide. U toj pustoj uionici uio je geografiju, matematiku i etiri jezika: ruski, nemaki, francuski i engleski. Ali njegovi najsreniji trenuci su opet bili kada je uio istoriju. nJegova poslednja lekcija svakoga dana bila je porodina istorija Rosnovskih. Stalno mu je ponavljano kako je baronov slavni predak koji je 1794. sluio pod generalom Dabrovskim, a zatim, 1809. pod samim napoleonom, bio nagraen od velikog cara zemljom i titulom. Vladek je bio tako srean kada je baron svoju malu tamnicu pretvorio u uionicu. Straa se na vratima tamnice menjala svakih etiri sata i Vladek je iz dobaenih rei i delova razgovora saznavao kako rat napreduje, o akcijama Hindenburga i Ludendorfa, o izbijanju revolucije u Rusiji a zatim o njenom povlaenju iz rata mirom u Brestlitovsku. Baron je nastavio da ga poduava uprkos progresivnom slabljenju i vida i sluha. Vladek je svakog dana morao sve blie da mu sedi. Florentina njegova sestra, majka i najbolji prijatelj bila je zauzeta fizikom borbom protiv prljavtine. Povremeno bi joj straari dali sveu kofu peska ili slame da prekrije prljavi pod, pa je tako smrad postajao malo manje teak. na svaku isputenu mrvu hleba bacali su se insekti, donosei sa sobom bolesti i jo prljavtine. Kiseli zadah raspadajuih ljudskih i ivotinjskih izluevina punio im je nozdrve i redovno dovodio Vladeka do muke i vrtoglavice. U prolee 1918. samo je petnaestoro od dvadeset est

zarobljenika bilo jo uvek ivo. Vladek je mnogo tugovao zbog svoje voljene Florentine koja je sada imala dvadeset godina, odavno izgubila volju za ivotom i bila ubeena da e svoje preostale dane provesti u tamnici. Jedne rane veeri, prila je Vladeku koji se nalazio u veoj tamnici. Zove te baron. Vladek brzo ustade, ostavljajui podelu hrane starijem slugi i ode do starca. Baron je trpeo velike bolove i Vladek je sa stranom jasnoom prvi put video kako je bolest pojela itave oblasti baronovog tela, ostavljajui samo zelenkastu pegavu kou koja je prekrivala sada skeletno lice. Veliki ovek je progovorio polako i sa velikim tekoama. Ti si tako esto gledao smrt, Vladek, da ti jedna vie nee predstavljati tekou. Priznajem da se vie ne platpim da pobegnem iz ovog sveta. ne, ne, to ne moe biti povikao je Vladek drei se za starca. Blizu smo pobedi. nemojte sada da se predate barone. Straari me ubeuju da se rat blii kraju i da emo uskoro biti puteni. Oni nam to mesecima obeavaju, Vladek. Bojim se da vie ne elim da ivim u novom svetu koji oni stvaraju. zastao je dok je sluao kako deak plae. Pozovi moga batlera i prvog posluitelja. Vladek odmah poslua, ne znajui zato oni treba da budu pozvani. Dvojica slugu, probueni iz dubokog sna, uoe i stadoe pred barona. Jo uvek su nosili svoje vezene uniforme, ali vie nije moglo da se vidi da su to nekada bile ponosna zelena i zlatna boja Rosnovskih. Jesu li doli, Vladek? upitao je baron. Vladek je prvi put shvatio da je baron sada potpuno slep. Dovedi ih blie da mogu da ih dotaknem. Vladek mu privede dva oveka i barop opipa njihova lica. Sedite naredio je. Moete li obojica da me ujete, Ludvik, Alfons? Da, gospodine. Moje ime je baron Rosnovski. nisam u mogunosti da napravim novi testament jer nemam ni papir, ni pero, ni mastilo. Prema tome, pravim testament u vaem prisustvu i vi ete biti moja dva svedoka, priznata po starom molskom pravu. Da li razumete ta govorim? Da, gospodine odgovorie dva oveka uglas. Moj prvoroeni sin Leon je mrtav. Zastao je. I zato ostavljam celo moje imanje i sve to posedujem, deaku pod imenom Vladek Koskjevi. A kao dokaz moje volje, dajem mu porodinu narukvicu. Starac lagano podie desnu ruku, skide sa nje srebrnu narukvicu i prui je zanemelom Vladeku koga je zatim vrsto zagrlio, prelazei prstima preko njegovih grudi kao da eli da bude siguran da je to on. Sine moj rekao je dok je stavljao narukvicu na deakovu ruku. Vladek je plakao i cele noi leao u baronovom naruju dok vie nije mogao da uje njegovo srce i dok nije osetio kako se njegovi prsti koe na njemu. Ujutru su straari odneli baronovo telo i dozvolili Vladeku da ga sahrani pored njegovog sina Leona, u porodinom groblju, pored kapele. Dok je sputao telo u njegov plitki grob koji je golim rukama iskopao, baronova koulja se otvorila. Vladek je zurio u grudi mrtvog oveka. Imao je samo Jednu bradavicu. Tako je Vladek Koskjevi, sa samo dvanaest godina, nasledio ezdeset hiljada jutara zemlje, jedan zamak, dve kue i vrednu kolekciju slika, nametaja i nakita, dok je iveo u maloj kamenoj prostoriji ispod zemlje. Od toga dana, zatvorenici su ga prihvatili kao njihovog punopravnog gospodara. On se vratio onome to je sada oseao kao beskrajnu rutinu, do duboko u zimu 1918. Jednog blagog suvog dana, do zatvorskih zidova su doprli plotuni a zatim zvuk kratke borbe. Vladek je bio siguran da je poljska vojska dola da ga izbavi. Kada su nemaki straari napustili gvozdena vrata tamnice, zatvorenici su ostali u uasnutoj tiini. Vladek je stajao sam na ulazu, vrtei srebrnu narukvicu oko ruke, ekajui svoje oslobodioce. Oni koji su pobedili nemce stigli su i govorili su grubim slovenskim jezikom za koji je nauio da ga se plai vie od nemakog. Vladek je neceremonijalno, zajedno sa svojom svitom, izvuen u hodnik. ekali su, zatim su povrno prekontrolisani, a onda baeni natrag u tamnicu. novi okupatori nisu govorili njihov jezik. nareenja su im bila jasna i bespogovorna: ubiti neprijatelja ako se odupre ugovoru iz Brestlitovska, po kome je ovaj deo Poljske pripao njima i poslati one koji se ne odupiru u logor 201, do kraja ivota. Posle jo dve noi provedene u tamnici, Vladek se pomirio sa tim da e jo dugo ostati zatoeni. Treeg dana ujutru, na njegovo iznenaenje, svi su bili isterani na travnjak ispred zamka. Dvojica slugu se onesvestie, nenaviknuti na svetlost dana. U tiini su stajali na travi i ekali na sledei potez vojnika. Straari su ih sve naterali

da se skinu i naredili im da se operu u reci. Vladek je sakrio srebrnu narukvicu u svoju odeu i otrao do reke. Skoio je, borei se za vazduh u hladnoj vodi, iako je njen dodir sa njegovom koom bio velianstven. Kada je iscrpljen izaao iz vode, primetio je da nekoliko vojnika udno gleda Florentinu dok se kupala. Smejali su se i pokazivali na nju. Jedan od njih, veliki runi ovek, zgrabi je za ruku dok je prolazila pored njega i baci je na zemlju. Onda je brzo i izgladnelo poeo da skida svoju odeu i da je odlae na travu. Vladek je u neverici zurio u ovekov uzdignuti penis i bacio se na vojnika koji je sada drao Florentinu na zemlji, udarajui ga glavom u stomak svom snagom koju je mogao da prikupi. ovek je ustuknuo a drugi vojnik je zgrabio Vladeka, drei ga besnomonog sa rukama na leima. Ova guva je privukla panju ostalih straara, pa su i oni prili da posmatraju. Vladek je gledao golog vojnika koji je svoje teko telo polako pribliavao Florentini koja je poela da vriti. Jo jedanput se Vladek oajniki borio pokuavajui da se oslobodi elinog stiska, ali je bio bespomoan. nagi ovek tromo pade na Florentinu i poe da je ljubi i da je udara kada je pokuala da se bori ili da se okrene konano je grunuo u nju. Ispustila je vrisak kakav Vladek nikada ranije nije uo. Vojnici su nastavili da razgovaraju i da se smeju meu sobom, a neki nisu ak ni gledali. Prokleta devica rekao je prvi vojnik dok je izlazio iz nje. ?'?. '. Svi su se nasmejali. '". Upravo si meni malo olakao rekao je drugi. Dok je Florentina zurila u Vladekove oi, on je poeo da povraa. Drugi ovek se skinu, dok je jedan drao Florentinu. Ovome je trebalo malo due za njegovo zadovoljstvo i izgledalo je da se lepo zabavlja udarajui je kada je konano uao u nju, ona je ponovo vrisnula, ali ne onoliko jako. Hajde, Valdi, dosta si bio. Vladek je naterao sebe da pogleda Florentinu. Bila je u modricama i krvarila izmeu nogu. Vojnik koji ga je drao progovori opet. Doi i pridri malo kopile, Boris, sada je na mene red. Kada je stigao do nje okrenuo je, irei joj noge to je vie mogao, dok su njegove velike ruke brzo prelazile preko njenog krhkog tela. Vrisak se, kada je uao u nju, sada pretvorio u jeanje. Vladek je nabrojao esnaest vojnika koji su silovali njegovu sestru. Kada je poslednji zavrio sa njom, opsovao je a onda dodao: Mislim da sam vodio ljubav sa mrtvom enom i ostavio je nepokretnu na travi. Uz pomo dvojice slugu, Vladek je odneo Florentinino lagano telo do obale reke, plaui dok je pokuavao da spere njenu krv i modrice. Kada je uinio ta je mogao, pokrio je svojim aketom i drao je u naruju. Poljubio je neno u usta, prvu enu koju je ikada poljubio. Znao je da ga ne prepoznaje i dok su mu suze tekle niz lice i padale na njeno izmodeno telo, osetio je da se opustila. Plakao je dok je nosio uz obalu. Vojnici su uutali dok su ga posmatrali kako ide prema kapeli. Poloiou je na travu nored baronovog groba i poeo da kopa golim rukama. Kada je zalazee sunce nateralo zamak da baci svoju dugu senku preko groblja, zavrio je sa kopanjem. Sahranio je Florentinu pored Leona i napravio mali krst od dve granice koji joj je postavio iznad glave. Onda je pao na zemlju izmeu Florentine i Leona i zaspao, ne hajui i ako se nikada vie ne probudi. 8 Vilijam se u septembru vratio na akademiju Sajr i odmah poeo da trai meu onima starijim od sebe sa kim bi se takmiio. tagod da je preduzeo, nije bio zadovoljan sve dok u tome nije bio najbolji, a njegovi vrnjaci su se skoro uvek pokazali kao suvie slaba opozicija. Vilijam je poeo da shvata da veini onih koji su dolazili iz isto privilegovane sredine kao to je bila njegova nedostaje motiv za takmienje i da se mnogo ei rivalitet mogao nai kod deaka koji su, u poreenju sa njim, imali relativno malo. Kada je raspust stigao, nije mogao da odoli da ne sazna da li je mogue dobiti bolji prihod od svog investiranog kapitala, od dva i po posto koje je dobijao po svom tednom raunu. Sledeih tri meseca je opet uz pomo bake Kejn investirao u deonice koje je vrsto preporuivao urnal Vol strita. Tokom sledeeg polugodita izgubio je vie od polovinu sume. To je bio jedini put u njegovom ivotu da se oslonio na savet urnala Vol strit. LJut zbog gubitka od preko dvadeset dolara, Vilijam je zakljuio da to mora da se nadoknadi tokom uskrnjih praznika. Kada su oni stigli, prvo je prodao sve preostale deonice, to mu je donelo samo dvanaest dolara. Sa tim novcem je kupio jednu dasku, dva kompleta tokova, osovine i komad kanapa po ceni od, posle malo cenjkanja, pet dolara. Onda je stavio na glavu pljosnatu tofanu kapu i obukao odelo koje je prerastao, pa je otiao na lokalnu elezniku stanicu. Stajao je pred izlazom, izgledajui gladno i umorno, informiui odabrane putnike da su glavni hoteli u Bostonu blizu stanice pa da tako nema potrebe da uzimaju taksi kada on, Vilijam, moe na svojoj

pokretnoj dasci da prenese njihov prtljag za dvadeset posto od onoga to je taksi naplaivao dodavao je i da e im etnja goditi. Pet dana pre nego to je poelo novo polugoe, on je nadoknadio svoje prvobitne gubitke i dobio jo deset dolara profita. Onda je naiao na problem. Vozai taksija su poeli da se ljute. Vilijam ih je uverio da e da se povue, u devetoj godini, ako mu svaki od njih da po pedeset centi da pokrije trokove pravljenja kolica. na putu ka Bikon Hilu, prodao je kolica za pet dolara svome dve godine starijem kolskom drugu, koji je uskoro utvrdio da je trite prezasieno. Poslednjeg dana raspusta, Vilijam je vratio svoj novac u banku, po dva i po posto. Tokom sledeeg polugoa, dok je posmatrao stalni rast svoje tednje, bio je zadovoljan ovom odlukom. Potapanje Lusitanije i Vilsonova objava rata nemakoj u aprilu 1917. nisu ga se ticali. nikada niko i nita nee moi da pobedi Ameriku, uveravao je svoju majku. Ve do njegovog jedanaestog roendana, kolona aktive u njegovoj knjizi pokazivala je profit od etiri stotine dvanaest dolara. Majci je poklonio nalivpero a bakama broeve iz lokalne juvelirnice. Dve stare dame su nastavile da prate svaki njegov pokret i zakljuile su da, kada napuni dvanaest godina, treba da ode u kolu Sent Pol u Konkordu, Hempajr. Deak ih je za ovo nagradio najviom stipendijom za matematiku, to je porodici nepotrebno utedelo nekih trista dolara godinje. Vilijam je stipendiju prihvatio a bake su je vratile za, kako su se izrazile manje srenu decu. Kada je dolo vreme da Vilijam krene, majka ga je zapitala koliko bi deparca eleo za polugodite koje je bilo pred njim. nita odgovorio je bez daljih komentara. Poljubio je majku u obraz nije imao pojma koliko e joj nedostajati. Odmarirao je niz stazu, u svojim prvim dugim pantalonama, kratko podiane kose. Popeo se u rolsrojs, ne gledajui natrag. nJegova majka je mahala i mahala, a kasnije plakala. I Vilijam je eleo da plae, ali je znao da se to njegovom ocu ne bi dopalo. Prva stvar koju je Vilijam uoio kao udnu u svojoj novoj koli, bila je da druge deake nije interesovalo ko je on. Vie nije bilo pogleda divljenja i preutnog saznanja o njegovom prisustvu. neki su ga ak zvali i Bil to je on ubrzo ispravio sa objanjenjem da se njegovom ocu niko nikada nije obraao sa Dik. Vilijamovo novo carstvo je bila mala soba sa drvenim policama za knjige, dva stola, dve stolice, dva kreveta i udoban stari koni otoman. Drugu stolicu, sto i krevet je zauzimao deak iz nJujorka po imenu Metju Lester, iji je otac takoe bio bankar. Vilijam se brzo navikao na kolski red. Ustajanje u pola osam, umivanje, doruak u glavnoj trpezariji sa celom kolom. Posle doruka crkva, tri asa od pedeset minuta pre ruka i dva posle, praeni asom muzike koji je Vilijam mrzeo jer nijednu notu nije umeo da otpeva kako treba a jo manje je eleo da naui da svira neki instrument. Fudbal u jesen, hokej i skvo zimi, veslanje i tenis u prolee, ostavljali su mu vrlo malo slobodnog vremena. Kao izuzetno dobar matematiar, imao je speciJalnu nastavu iz tog predmeta tri puta nedeljno, koju mu je drao kolski nadzornik, Raglan, koga su deaci zvali Grampi. Tokom prve godine, Vilijam je dokazao da je zasluio svoju stipendiju, jer je bio najbolji u svojoj generaciji u matematici. Samo je njegov novi prijatelj, Metju Lester, mogao da se meri sa njim. Vilijam je u koli sticao reputaciju i kao finansijer. Iako se njegovo prvo investiranje na trite pokazalo kao katastrofalno, nije napustio svoje verovanje da je, ako se eli znaajna suma novca, nophodno pratiti velike dobitke na berzi deonica. Obazrivo je pratio urnal Vol strita i, u dvanaestoj godini, pokuao da eksperimentie sa zamiljenim portfeljom investicija. nije se mnogo bavio vodeim deonicama koncentriui se, umesto toga, na mnogo povuenije kompanije, od kojih su neke trgovale samo ispod tezge, tako da je bilo nemogue kupiti vie od nekoliko deonica u isto vreme. Od momenta kada je utvrdio da stalno prevazilazi zvanine indekse svojim zamiljenim investicionim programom, znao je da je opet spreman da uloi svoj novac. Kada bi deonice jedanput duplirale vrednost, prodao bi pola od onoga to je od njih dobio, a drugu polovinu bi ostavio netaknutu. trgujui sa onima koje je uvao kao bonus. neka od njegovih prvih otkria, kao to su Istman Kodak ili IBM, postali su jedni od najjaih na nacionalnom nivou. Ve na kraju prve godine bio je savetnik polovini kolskog osoblja i nekolicini roditelja. Vilijam Kejn je u koli bio srean. Ana Kejn je bila nesrena i usamljena u kui u kojoj se porodini krug sastojao samo od dve bake koje su se sada bliile starosti. Poela je ponovo da se via sa nekima od svojih starih prijatelja. Don i Mili Preston, Vilijamova kuma, poeli su da je pozivaju na veere i u pozorite, uvek dodajui i nekog mukarca, pokuavajui da nau par za Anu. Ana se obino u sebi smejala na Miline pokuaje provodadisanja sve do jednog januarskog dana, 1919, kada je pozvana na jo jednu veeru uetvoro. Mili je priznala da nikada ranije nije videla svog drugog gosta, Henri Ozborna, ali da misli da je bio na Harvardu u isto vreme kada i Don.

U stvari priznala je Mili preko telefona Don ne zna mnogo o njemu, draga, osim da prilino dobro izgleda. to se toga ticalo, Donovo miljenje je potvreno od strane i Ane i Mili. Kada je Ana stigla, Henri Ozborn se grejao pored vatre. neto preko metar i osamdeset, tamnih oiju i sa ravnom crnom kosom, on je bio vitak i sportski tip. Ruka mu Je bila u zavoju koji je skoro sasvim sakrivao njegovu harvardsku kravatu. Rana iz rata? upitala je saoseajno Ana. ne, pao sam niz stepenice nedelju dana poto sam se vratio sa Zapadnog fronta rekao je smejui se. To je bila jedna od onih veeri, tako retkih za Anu, gde je vreme za stolom prolazilo sreno i neprimetno. Henri Ozborn je odgovorio na sva Anina radoznala pitanja. Znao je mnogo divnih pria o Evropi i ivotu koji je tamo vodio kao mladi porunik, branei ast Amerike na Marni. I ta ete sada da radite kada ste se vratili u zemlju koja eljno doekuje heroje? upitala je Ana kada je Henri svojim tucom skrenuo u ulicu arls. nisam jo odluio odgovorio je. Sreom, imam neto svojih para pa ne moram da urim. Moda u i da otvorim firmu za promet nekretninama ovde u Bostonu. Znai, neete se vraati u ikago? ne, tamo me nita ne vue. Roditelji su mi umrli, tako da mogu da ponem gdegod izaberem. Gde da skrenem? Oh, prva desno rekla je Ana. Vi ivite na Bikon Hilu? Da, oko sedamsto metara desno uz estnat i to je crvena kua na uglu Luisburg skvera. Henri Ozborn je otpratio Anu do ulaza. Poto joj je poeleo laku no, otiao je skoro pre nego to je nala vremena da mu zahvali. Bila je oduevljena. iako ne i potpuno iznenaena, kada je sledeeg jutra telefonirao. Bostonski simfonijski orkestar i onaj sjajni novi momak, Maler, sledeeg ponedeljka mogu li da vas ubedim? Ana je bila zauena saznanjem koliko nestrpljivo eka ionedeljak. Henri Ozborn je stigao tano na vreme, rukovali su se prilino snebivljivo i on je prihvatio au skoa. Mora da je prijatno iveti na Luisburg skveru. Imam nameru da i sam kupim kuu na Hilu ako odluim da se smestim u Bostonu. One se ne pojavljuju tako esto na tritu rekla je Ana ali moda ete imati sree. Zar nije vreme da krenemo? Kaskade raskone muzike uinile su da Henriju bude prirodno da je uhvati pod ruku dok su ili prema Ricu. Jo jedanput su sati neprimetno prolazili za Anu. Ovoga puta je Henri zasmejavao priama o Harvardu i rasplakao uspomenama iz rata. Iako je dobro znala da on izgleda mlai od nje, toliko toga je doiveo da se u njegovom drutvu oseala divno mladom i neiskusnom. Drao je za ruku i ona je priala o svome sinu sa blistavim ponosom i ljubavlju. On je rekao da je uvek eleo sina. Kada je te noi vratio kui, ostao je da popije pie, a kada je odlazio, neno je poljubio u obraz. U utorak su otili u pozorite, u sredu posetili Aninu vilu na Kejp Kodu, u etvrtak obili izlobe, u petak kupovali antikvitete, a u subotu vodili ljubav. Posle toga su skoro stalno bili zajedno. Mili je ila po celom Bostonu i priala svakome da je ona odgovorna za spajanje to dvoje. Objavljivanje veridbe tokom toga leta nije iznenadilo nikoga osim Vilijama. On je Henrija intenzivno mrzeo od dana kada ih je Ana, sa dobro osnovanim oseanjem strepnje, upoznala. nJihov razgovor je imao formu dugih pitanja od strane Henrija i jednoslonih odgovora od strane Vilijama. Ana je u oktobru te godine postala gospoa Henri Ozborna, ba kada je zlatno i crveno lie poelo da opada, posle neto vie od deset meseci od njihovog prvog susreta. Vilijam se napravio bolesnim da ne bi prisustvovao venanju. Bake su prisustvovale, ali nisu mogle da sakriju svoje neodobravanje zbog Anine ponovne udaje, naroito za nekoga ko je izgledao toliko mlai od nje. To moe samo katastrofalno da se zavri rekla je baka Kejn. Mladenci su sledeeg dana otputovali za Grku i vratili su se tek druge nedelje decembra, na vreme da doekaju Vilijama koji je dolazio za boini raspust. On je bio okiran kada je video da je kua potpuno renovirana, ne ostavljajui nijedan trag njegovog oca. Tokom Boia, njegov stav prema ouhu nije pokazao znake omekavanja uprkos poklonu, novom biciklu. Anu je rastuilo to'se njen sjajni mu tako malo trudi da zadobije ljubav njenog sina. Kada se raspust zavrio, Vilijam je bio presrean to se vraa u kolu a Henri nije bio tuan to Vilijam odlazi. Samo se Ana neprijatno oseala zbog ta jedina dva oveka u njenom ivotu. 9 Jedan od vojnika je kundakom puke udarao Vladeka u rebra. On je seo i pogledao grob svoje sestre i grobove Leona i barona i ni suzu nije pustio kada se okrenuo vojniku.

Dii se, deko. Dii se. Ja u iveti, mene neete ubiti rekao je na poljskom. Ovo je moj dom i vi ste na mojoj zemlji. Vojnik pljunu na njega i gurnu ga na travnjak gde su sluge ekale, obuene u neto to je liilo na sive pidame sa brojevima na leima. Vojnik ga je odveo do severne strane zamka i naterao ga da klekne. Osetio je kako mu no prelazi po glavi i kako njegova gusta crna kosa pada na travu. Zatim mu je bilo nareeno da obue sivu rubaku i pantalone. Uspeo je da sauva dobro sakrivenu srebrnu narukvicu i pridruio se svojim slugama pred zamkom. Dok su stajali i ekali, Vladek je u daljini uo neto to nikada ranije nije uo. Kroz veliku gvozdenu kapiju prolo je vozilo koje se kretalo na etiri toka, ali koje nisu vukli ni konji ni volovi. Svi zarobljenici su u neverici zurili u pokretni objekat. Vojnici su ih odvukli ka njemu i naterali ih da se popnu. niko se nije usudio da progovori. Vladek je sedeo pozadi i zurio u svoj zamak dok mu se gotske kule nisu izgubile iz vida. Vozilo bez konja se nekako dovuklo do Slonima. Posle samo nekoliko milja kamion se zaustavio i oni su svi bili izgnani napolje. Bila je to lokalna eleznika stanica. Dali su im kozje mleko, orbu od kupusa i crni hleb i Vladek je opet preuzeo voetvo, paljivo delei hranu na preostalih etrnaestoro. Te noi su spavali na zemlji ispod stepenica. Zahvalio je Bogu za blagu zimu. Jutro je dolo a oni su jo uvek ekali. Vladek je naterao zarobljenike da se malo razmrdaju, ali je veina njih pala ve posle nekoliko minuta. Ostatak dana su proveli ekajui voz koji nikako nije dolazio. Jo jednu no su prespavali na peronu. Vladek je leao budan razmiljajui kako da pobegne, ali je tokom noi jedan od zarobljenika to pokuao i bio ubijen pre nego to je stigao na drugu stranu. Straari su toga jutra ostavili telo na inama kao upozorenje onima koji su pomiljali na neto slino. Sledeeg dana niko nije progovorio o incidentu, iako je Vladekov pogled retko naputao telo mrtvog oveka. Bio je to baronov batler, Ludvik jedan od svedoka njegovog testamenta i njegove zaostavtine mrtav. Uvee treeg dana, jedan voz je uao u stanicu, otvorenih stonih vagona sa podovima prekrivenim slamom. nekoliko njih je ve bilo puno ljudi. On i njegova grupa su ubaeni u jedan od vagona i posle ekanja od jo nekoliko sati voz je poeo da naputa stanicu u pravcu za koji je Vladek, prema poloaju sunca, procenio da je istok. na svaka tri vagona dolazio je straar koji je skrtenih nogu sedeo na pokrivenom vagonu. Tokom beskrajnog putovanja, povremeni prasak pucnjeva odozgo ukazao je Vladeku na jalovost bilo kakve pomisli na bekstvo. Voz se zaustavio u Minsku, gde su dobili obrok, a onda je putovanje nastavljeno. Ponekad su prolazila i po tri dana da ne vide neku stanicu. Mnogi od nesrenih putnika su umrli od gladi i baeni preko ograde vagona bez zaustavljanja voza. Vladek je stalno mislio na beg, ali su ga u toj nameri spreavale tri stvari. Prvo, u tome jo niko nije uspeo drugo, sa obe strane ina niJe bilo niega osim milja divljine i tree, oni koji su preiveli tamnicu sada su potpuno zavisili od njega. On je bio najmlai i poslednji koji je verovao u ivot. nou je postajalo uasno hladno, etrdeset ispod nule, i oni bi svi leali jedan uz drugog na podu vagona, tako da svako telo greje ono do sebe. Vladek bi u sebi recitovao Eneidu pokuavajui da ukrade malo sna. Dve stotine milja posle Minska, stigli su u mali grad Smolensk gde su dobili toplu orbu od kupusa i crni hleb. Vladeku su se u vagopu pridruili novi zatvorenici koji su govorili istim Jezikom kao i straari i KOJI su, inilo se, imali vou otprilike istih godina kao i Vladek. Jedne noi, Vladek je video vou Smolenskih kako se prikrada krajnjem oveku iz njegovog reda sa komadom kanapa u rukama. Video je kako ga je obavio oko vrata Alfonsu, baronovom glavnom slugi, koji je spavao. Vladek je polako na stomaku dopuzao da kraja poljskih tela. Kada je stigao do kraja reda, skoio je na napadaa. Svaka grupa se povukla na svoj kraj vagona, osim Alfonsa koji je nepomino leao pred njima. Voa Smolenskih je bio vii i pokretniji od Vladeka, ali to nije imalo mnogo znaaja dok su se tukli na podu. Jedan straar, kome je bilo dosadno zato to nema krvi, ubaci bajonet u sredinu vagona. Oba deaka pojurie prema sjajnom seivu, ali ga je voa Smolenskih prvi zgrabio. Grupa Smolenskih je pozdravljala svoga heroja dok je ovaj ubadao bajonetom Vladeka u spoljnu stranu noge, izvlaio krvlju obliven elik i napadao ponovo. Pri sledeem udarcu seivo se vrsto zabilo u drveni pod vagona, ba pored Vladekovog uveta. Dok je voa Smolenskih pokuavao da ga oslobodi, Vladek ga svom preostalom snagom utnu u prepone i izvue bajonet. U skoku je zgrabio drku i bacio se na Smolenskog, udarajui ga bajonetom pravo u usta. ovek ispusti krik agonije koji je probudio ceo voz. Vladek izvadi seivo krivei ga i zabode ga ponovo u Smolenskog, opet i opet, dugo poto je ovaj prestao da die. Zatim je klekao pored njega, teko diui, a onda ga podigao i izbacio iz vagona.

Odepao je do Alfonsa koji je i dalje nepomino leao i klekao pored njega, drmusajui beivotno telo i njegov drugi svedok je bio mrtav. Ko e sada verovati da je on, Vladek, izabrani naslednik baronovog bogatstva? Pao je na kolena, prvi put svestan tekog bola u probodenoj nozi. Jo jedanput je ceo vagon postao njegov domen i sada je morao da brine o dvadeset zarobljenika. Proveo je mnogo vremena uei njihov udni jezik, nekoliko dana ne shvatajui da je to, u stvari, ruski, toliko se on razlikovao od klasinog ruskog kome ga je baron uio. Voz je truckao ogoljenim terenom i kroz gradove za koje Vladek nikada ranije nije uo. Konano, posle tri meseca i vie od tri hiljade milja, stigli su u Irkutsk, gde su ine iznenada prestajale. Pojavila su se vozila bez konja, slina onom koje je Vladeka odnelo iz njegovog zamka i iz njih su izbaeni teki lanci. Onda su, na Vladekovu nevericu i uas, zarobljenici bili vezani za lanac jednom rukom, dvadeset pet parova jedan pored drugog za svaki lanac. Tako su hodali dvanaest sati pre nego to im je dozvoljen odmor od dva sata, a onda su opet hodali. Posle tri dana, Vladek je mislio da e da zngre od hladnoe i iscrpljenosti, ali kada su jedanput izali iz naseljenih oblasti putovali su samo danju a odmarali se nou. Pokretna noljska kuhinja gde su radili zarobljenici iz logora davala je orbu od repe i hleb pri prvom svetlu ujutru, a zatim opet uvee. Hodali su sve dalje i dalje, pored ogromnih jezera i preko zamrznutih reka, uvek prema severu, u susret opako hladnim vetrovima i jo dubljim snegovima. Vladeku je ranjena noga predstavljala stalni tupi bol koji je uskoro bio prevazien u intenzitetu agonijom smrznutih prstiju i uiju. Oni koji su preiveli nastavili su da hodaju, sve dalje i dalje, uvek prema severu, dok Vladek nije izgubio svaki oseaj za vreme i bio samo svestan neumoljivog novlaenja lanca, ne znajui ni da li e se, dok je kopao rupu u snegu da prenoi, probuditi sledeeg jutra oni koji se nisu budili, kopali su svoj grob. Devet dana kaspije, u polutami rane arktike noi, stigli su do logora 201. Vladek nikada ne bi poverovao da bi mogao da bude zadovoljan to vidi takvo mesto: niz za nizom drvenih baraka u notpuno otvorenom prostoru. Barake su, kao i zarobljenici, bile numerisane. Vladekova je nosila broj 33. U sredini prostorije se nalazila mala crna pe, a uz zidove su bile poreane drvepe postelje na kojima su bili tvrdi dueci od slame i po jedno tanko ebe. Te prve noi je samo nekoliko njih uspelo da zaspi, a jeanja i krici koji su dolazili iz barake 33 bili su esto glasniji od zavijanja vukova okolo. Sledeeg jutra, pre izlaska sunca, probudio ih je zvuk ekia koji je udarao o gvozdeni trougao. Sa obe strane prozora se nahvatao debeli sloj leda i Vladek je pomislio da e sigurno umreti od zime. Posle doruka, podeljeni su im poslovi. Vladek je postao drvosea. Odveli su ga sedam milja kroz bezoblinu stepu u umu i paredili mu da posee odreeni broj stabala svakoga dana. Straa bi ostavila njega i njegovu malu estolanu grupu same sa njihovom hranom, bezukusnom utom kaom i hlebom. na kraju svakoga dana, straar se vraao i brojao stabla koja su oborili obavestio je zatvorenike da e im se, ako ne obore traeni broj, narednog dana ukinuti hrana. Ali kada se uvee u sedam vraao da pokupi bezvoljne umare, ve je bilo mrano, pa nije mogao uvek da vidi koliko su tano novih stabala oborili. Vladek je nauio ostale u svojoj ekipi da poslednje sate ponodneva iskoriste za ienje spega sa stabala od prethodnog dana i da ih poreaju sa onima od toga dana. Bio je to plan koji je uvek uspevao i Vladekova grupa nikada nije izgubila hranu za naredni dan. Kako su nedelje prolazile, Vladekova noga je poela da postaje vrlo ukoena i bolia. eznuo je za najhladnijim dapima, kada je temperatura prelazila etrdeset ispod nule i kada su spoljni poslovi bili otkazani, iako je izgubljeni dan morao da se nadoknadi slobodnim nedeljama kada im je normalno bilo dozvoljeno da ceo dan ostanu na svojim leajevima. Jedne veeri, dok je Vladek prevlaio stabla preko istine, njegova noga poe nemilosrdno da boli. Kada je pogledao oiljak koji mu je napravio Smolenski, video je da se naduo i da je sjajan. Te noi je pokazao ranu straaru koji mu je naredio da se pre jutra javi logorskom lekaru. Sledeeg jutra, ustao je sat ranije nego obino. Ako se ne ode do doktora pre nego to posao treba da pone, onda se to proputa do sledeeg dana. Vladek nije mogao jo jedan dan da se suoi sa tako intenzivnim bolom. Javio se doktoru, dajui svoje ime i broj. Pjer Dibjen je bio simpatian starac, elave glave i izrazito pogrbljen i Vladek je pomislio da izgleda stariji ak i od barona. utei je pogledao Vladekovu nogu. Hoe li rana biti dobro, doktore? upitao je Vladek. Ti govori ruski? Da, gospodine. Iako e uvek hramati, mladiu, tvoja noga e opet biti dobro. Ali dobro za ta? Za ivot ovde, prevlaei balvane? ne, doktore, ja imam nameru da pobegnem i da se vratim u Poljsku rekao je Vladek.

Doktor ga otro pogleda. Tie, glupi deae. Dosad si ve morao da shvati da je bekstvo nemogue. Ja sam u zarobljenitvu ve petnaest godina i ni dan nije proao a da nisam pomislio na bekstvo. nema naina niko jo nikada nije pobegao i preiveo a ak i priati o tome znai deset dana u kaznenoj eliji, a tamo te hrane svakog treeg dana i loe pe samo da otope led sa zidova. Ako odatle izae iv, moe se smatrati srenim. Ja u pobei, pobei u, pobei u rekao je Vladek gledajui starca. Doktor ga pogleda u oi i nasmeja se. Prijatelju moj, nemoj nikada vie da pominje bekstvo jer e te oni ubiti. Vrati se na posao, vebaj nogu i svakoga jutra se prvo meni javi. Vladek se vratio umi i obaranju stabala, ali je utvrdio da ne moe da ih vue vie od nekoliko metara i da je bol toliko jak da je verovao da e mu noga otpasti Kada se sledeeg jutra vratio, doktor je paljivije pregledo nogu. Jo je gore rekao je. Koliko ima godina, deae? Trinaest, mislim rekao je Vladek. Koja je sada godina? Hiljadu devetsto devetnaesta odgovorio je doktor. Da, trinaest. Koliko vi imate godina? upitao je Vladek. Starac pogleda deakove plave oi, iznenaen pitanjem. Trideset osam rekao je tiho. neka mi Bog pomogne ree Vladek. I ti e da izgleda ovako posle petnaest godina u logoru, deae moj rekao je doktor kao da je to normalno. Zato ste vi uopte ovde? upitao je Vladek.