edukativno marketinški časopis | broj 07 | mart 2011 | www ... · mionu s izvanrednom potrošnjom goriva, ovo specijalno izdanje ... Za korištenje na Smartphoneu, Renault Trucks

edukativno marketinški časopis | broj 07 | mart 2011 | www.logistika.ba

ISSN 1840-4928

RENAULT PREMIUM ROUTE “TRUCK RACING” SPECIJALNO IZDANJE: S OKUSOM UTRKE

Postavši europskim prvakom 2010. u ekipnom prvenstvu, Renault Trucks htio je podijeliti pobjedu sa svojim klijentima na način da je lansirao specijalno izdanje vozila Renault Premium Route “Truck Racing”. Vozač neće samo moći uživati u svojstvenim performansama na cesti jednog Renault Premium Route i smanjenoj potrošnji, nego će moći uroniti u svijet u kojem dominiraju el-ementi utrke. Ti elementi se odnose na vanjsku dekoraciju “Renault Trucks Racing” sa crvenim štitnikom od sunca, kožni upravljač, specifične navlake za sjedala i tepihe. Svako vozilo također se ističe natpisom “Europski šampion”. Drugim riječima, ovo je sasvim jedinstveno vozilo koje neće proći neprimijećeno na cesti!

Angažman Renault Trucksa u Truck Racingu je prije svega pi-tanje strasti. Strasti prema kamionima, tehnologiji i natjecanju. Ali ono vrijedi samo ukoliko ga se podijeli s klijentima, kako na utrci, tako i na cesti. Stoga je Renault Trucks odlučio proslaviti osvojeni naslov europskog prvaka 2010. u utrci kamiona lansir-anjem specijalnog modela vozila Renault Premium Route “Truck Racing”.

Ova izvedba vozila Renault Premium Route, koje je poznato po svojim performansama na cesti i niskoj potrošnji, dostupna je kao tegljač pogonske konfiguracije 4x2 (ili 6x2 za tržište Velike Britanije), te je opremljena motorom DXi11 460 KS i au-tomatiziranim mjenjačem Optidriver+. Elementi iz svijeta utrka dominiraju vanjskim dizajnom tako da ovo vozilo ne može proći nezamijećeno na cesti! Oznaka “01” koja simbolizira naslov eu-ropskog prvaka jasno je vidljiva na prednjem dijelu i na vrhu bočnih vrata. Trapezne pregrade zraka, smještene između dva prednja fara, podsjećaju na Renault Premium Racing koji je svo-jim originalnim i oštrim dizajnom ostavio izrazito snažan dojam u prošloj Truck Racing sezoni. I na kraju, aluminijski naplatci, zajedno s logom “Renault Trucks Racing” i logom partnera “MKR Technology”, daju ovom vozilu natjecateljsku vjerodostojnost. U kabini je isti osjećaj! Posebno dizajnirane sive presvlake za sjedala s logom Renault Trucks Racing, kao i upravljač u crvenoj koži, pružit će vozaču osjećaj da upravlja vrlo specijalnim vozi-lom budeći pri tome natjecateljski duh i atmosferu utrke.

CEOMMUNIQU Po pitanju vožnje Renault Premium Route uživa

u izvanrednim performansama na cesti. “Na Renault Premium Route upravljač i ovjesi potpuno su neovisni,” objašnjava Philippe Boitard, inženjer za držanje putanje na cesti iz Renault Trucksa. “Upravljač je vrlo precizan i krajnje siguran te omogućuje vozaču da instinktivno nađe pravu putanju. Na primjer, ako kotači naiđu na rupu na cesti nije potrebno upravljač ispravljati.” Što se tiče motora DXi-Racing koji je pokazao nadmoć i pouzdanost rijekom posljednje Truck Racing sezone, on je direktna prilagodba seri-jskog motora, budući da DXi11 i 13 imaju istu osnovu. “Skoro 80% trkaćih motora nalazi se u serijskom motoru, prema FIA regulativi” podsjeća nas Maxime Le Bech, inženjer za motore. “Snaga DXi11,” dodaje, “leži u njegovoj sposobnosti da dostavi maksimalan moment pri niskom obrtaju motora. Bilo da se radi o cesti ili stazi uvijek težimo istom – pouzdanosti i performansi!”

I na kraju, temeljeno na vozilu Renault Premium Route, ka-mionu s izvanrednom potrošnjom goriva, ovo specijalno izdanje “Truck Racing” uspjelo je ujediniti emocije i racionalni dizajn! Dostupno od veljače diljem Europe, omogućit će klijentima da iskuse ponos i prestiž naslova prvaka imajući istovremeno na raspolaganju pouzdan i učinkovit radni alat.

RENAULT TRUCKS SADA I ZA IPHONE I ANDROID UZ POSEBNI EKSKLUZIVNI GPS VELIKIH MOGUĆNOSTI I LOKACIJSKI UREĐAJ ZA VOZILA

Za korištenje na Smartphoneu, Renault Trucks predstav-lja prvi GPS za teška teretna vozila dostupan na iPhoneu, kao i lokacijski uređaj za njegovu globalnu mrežu. Renault Trucks smatra da ove aplikacije imaju smisla samo ako pomažu našim kupcima i vozačima, istovremeno im olakšavajući obavljanje po-sla na korist cijelog društva. Upravo zato ovaj proizvođač prvi predstavlja posebnu GPS aplikaciju za teška teretna vozila za iPhone. Kad se konfiguracija vozila unese u sustav, vozaču se predlaže plan puta s najsigurnijim rutama po kojima mu je dopušteno kretanje. Ovo predstavlja revoluciju u svijetu teških teretnih vozila. Aplikaciju nadopunjuje lokacijski uređaj za kon-takt s najbližim prodajnim mjestom u mreži Renault Trucks, a u pripremi su i druge aplikacije.

I dok su konvencionalni GPS sustavi korisni za automobile, brzo nailaze na prepreke kad ih se prenese na gospodarska vozila: preuske ulice, niski nadvožnjaci, mjesta na kojima se ne mogu okrenuti… do sada u ponudi nije bilo ničega za vozače ka-miona. Zato je, u suradnji s tvrtkom ALK, Renault Trucks razvio posebni GPS za teška teretna vozila na temelju podataka tvrtke NAVTEQ, vodeće u ovom sektoru. U obzir su uzeta ograničenja cestovnog prijevoza robe uz posebne funkcije, a tu je i iznimno ukusno dizajnirano grafičko sučelje za „sve korisnike“.

Vozač ili voditelj voznog parka može u software unijeti tehničke karakteristike kamiona (dužina, širina, visina, ukupna težina, osovinska težina), vrstu tereta (opasni ili neopasni ma-terijal) i željene osobine prometnica (sa ili bez cestarine, najveća dopuštena brzina, itd.). Svi se ovi podaci unose u GPS koji, uzimajući u obzir sve te osobine, predlaže najsigurniju i najbržu rutu u cijeloj europskoj cestovnoj mreži.

®

KOMBI Trans

Teretni promet d.o.o. MostarAUTOPREVOZ

GMP LOGISTICSInternational freight forwarding and logistics

Mart 2011 LOGISTIKA 5

SUCCEED! str.8THE IRU SECRETARY GENERAL’S CONCLUSION

DAN POSLIJE str.21ŠTO SE DOGAĐA ULASKOM REPUBLIKE HRVATSKE U EU

INCOTERMS str.232010 U PRIMJENI

SPORAZUM str.26O TRANSPORTNOJ ZAJEDNICI

КОНФЛИКТИ str.33У ОРГАНИЗАЦИЈИ И ПОБОЉШАЊЕ РАДА МЕНАЏМЕНТ ТИМА

PRIMENA str.49SAVREMENIH INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

ISPITIVANJE str.51SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

PRAKTIČNEKORISTI str.55PRIMENE TELEMATSKIH SISTEMA PRI IZVRŠENJU PREVOZA TERETA U DRUMSKOM TRANSPORTU

SADRŽAJ

www.logistika.ba

Osnivač i izdavač: GRAFID d.o.o. Banja Luka

Direktor: Branislav Ivanković

Glavni i odgovorni urednik: Ivan [evo

Redakcija: Prof. dr Ratko Zelenika, prof dr

Nada Barac, prof. dr Pavle Gladović, dr Budi{a Kosti}, dr Nenad

Dimitrijevi}, dr Sinan Alispahi}, mr Demir Hadì}, dr Sanel Jakupovi},

mr Radovan Vi{kovi}, prof. dr Života Radosavljević, prof. dr Ivan Bo{njak,

mr Brane Lotri~, Vlatko Gjuroski, Danijela Donevska, mr Milanko

Damjanovi}, mr Sreten Simovi}, dr Tomislav Staj~i}, mr Neboj{a

Zdravkovi}, mr Marinko Jakovljevi}, mr Drago Soldo, Milan Boì}, dr

Vladan [kerovi}. mr Nenad Dàgi}Stru~ni saradnici:

prof. Marijan Banelli, Zdravko Igli~ar, Igor Peji}, Zoran Andri},

Željko Matoc, mr Du{an Soldatovi}, Joè Cuderman, Mile Luki}, Besim

Mustafa, Sa{a Zdravkovi}, Slobodan Tupaji}, Branimir Mileti}

Lektor:Igor Simanovi}

Tehnička obrada i dizajn: Srđan Ivanković

[tampa: GRAFID d.o.o. Banja Luka

051/320-571grafidªblic.net

Rje{enjem Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske br:07.030-611-01-11/09, od 24.09.2009. godine, ~asopis “Logistika” Banja Luka, upisan je u Registar javnih glasila pod rednim brojem 583.

Proces prijevoza u cestovnom prometu se sastoji u svladavanju velikih prostornih razlika, dinamičan je i nije nužno vezan za neko određeno mjesto što je jedna od prednosti. U vremenskom i prostornom pogledu, proizvodni proces i proces potrošnje u prijevozu čine jedinstveni proces što znači da prometna usluga postoji jedino onda kada je prisutan i prijevozni proces. Rezultat rada je prometna usluga čija negativna strana jest da se ona ne može uskladištiti kako bi se zadovoljila prometna potražnja onda kada je ona veća od prometne ponude, tj. ne postoji kao materijalni proizvod, ne postoji izvan proizvodnog procesa i nakon njegova završetka.

Pored toga što je za profesionalnog vozača bitno da je zdrav, tjelesno spreman, emocionalno uravnotežen, otporan na stres i odgovoran u svojim postupcima zbog mogućih ljudskih žrtava i ve-like materijalne štete, bitno je da je isti kompetentan profesionalac. To je dobar posao za one koji vole putovanja i samostalnost u radu, a ne smeta im neprikladno radno vrijeme i dulje izbivanje od kuće, međutim vozač-pilot upravlja vozilom nerijetko vrijednim više stotina tisuća eura. Interes kompanije, da takvo vozilo povjeri isključivo profesionalcu, lojalnom uposleniku, poznavatelju vještine i ekonomike vožnje, a ne neukoj i nestručnoj osobi.

Tehničko-tehnološka rješenja, ergonomija radnog mjesta, dinamika prometnih tokova, sučeljavanje sa izazovima optimizacije logističkih tokova, su dio kompleksnih pitanja, tema i radnih zadataka svakog vozača. Transportne kompanije mijenjaju stav prema ugovorenim obvezama, prihvaćaju činjenicu, da biti samo jedna karika u logističkom lancu nije dovoljno za prosperitet i razvoj logistike, zbog čega rade na jačanju vlastitih kapaciteta, ljudskih resursa i intelektualnog kapitala.

Mi, nemamo alternativu jer smo vezani za logistički sustav Europe, sudjelujemo u karikama logističkih lanaca. Želja transportnih kompanija ide u susret mijenjanja filozofije „od vrata do vrata“ mijenjaju se modelom od logističkog centra do logističkog centra.

Europska Unija posredstvom svojih mehanizama, Direktiva, preporuka, mišljenja zaokružuje pro-cess regulativa koje ograničavaju ili umanjuju mogućnost improvizacije na cestovnom transportnom tržištu.

U dokumentima, bilo da je riječ o EU direktivama 96/26, 98/76 , 2003/59 ili 1071/09 njihovim do-punama želi se stvoriti okruženje u kome ozbiljne kompanije imaju mogućnost napretka i opstanka.

U našem objektivu, često na pogrešan način tumačimo pojedina poglavlja i odredbe međunarodnih preporuka, naprosto one su plod kompromisa, nauke, ineteresa i težnje ka uređenju tržišta. Poznato je da sa vozilima EURO-5 na pojedinim europskim prometnicama imamo respektabilne uštede u cijeni koštanja cestarina. Ali ne manje, bitna činjenica je da se za obvezan dio praktčne obuke, kako temeljne, tako i periodične obuke vozača motornog vozila, postavlja tematska cjelina ekonomične vožnje „ECO-DRIVING SAFELY“. Vječita dilema i otpor se javlja na relaciji moram i trebam.

Pred vama je novo izdanje LOGISTIKE, sačinjeno od mnogo zanimljivosti, stručnih članaka, predstavljanja vodeće institucije, IRU ACADEMY za promoviranje standarda, globalne edukacije u cestovnom prijevozu, obraćanja prvog čovjeka međunarodne cestovne transportne unije ali i doprinos više akreditiranih instituta jugositočne Europe koji svojim angažmanom oslikavaju novu filozofiju ces-tovnog prijevoza.

Logistika je uspostavila najduži logistički lanac jugositočne Europe, vodeće kompanije su sa nama i logičan slijed je uspjeh, zato budite dio uspješnih logističkih priča u narednim brojevima LOGISTIKE.

Tu smo zbog Vas!

RIJEČ UREDNIKA

Cijenjeni čitatelji…

8 LOGISTIKA 2011 Mart

SUCCEED!THE IRU SECRETARY GENERAL’S CONCLUSION

History is rife with examples of great scientists, decision-mak-ers and politicians whose

thinking and actions were considered in their day to be wrong or had an un-popular or even tragic outcome, yet through time and with further knowl-edge turned out to be not only the truth but also a success.

Let me cite just a few examples: Alexander the Great who pioneered the assimilation rather than the enslave- ment of conquered peoples, Galileo and his defence of heliocentrism, Peter the Great who modernised Russia by force, the “Enlightened” who shook the very foundations of society well be-yond Europe, or Martin Luther King and Mahatma Gandhi who realised their dream of emancipation without resorting to violence.

What did all these great men have in common? They were all commit-ted visionaries, whose avant-garde thinking was resolutely off the beaten track of their time. But they were equally bold and did not hesitate to shake things up, to shock and impose their point of view, sometimes risk-ing their lives in the process. They were convinced of the need to change and to overcome prejudice in order to succeed.

It is precisely this leadership, this clear vision of reality and the audac-ity to alter the course of events which are too often lacking in today’s mod-ern world. However, strong leadership

– which respects partners also in the absence of unanimity – remains the key to succeed. Exceptional situations demand exceptional decisions.

Unfortunately, sterile political con-sen- sus seems increasingly to be the norm. Nowadays, we are constantly bombarded with information, but this uninterrupted flow of instant information and the anxiety it triggers not only preclude in-depth reflexion, but also favour uniform thinking, system-atically based on the lowest common

denominator which, by adding com-promise to compromise, is ultimately doomed to failure.

The blatant inability of decision-makers to communicate amongst themselves in order to agree on the best way forward and to set clear ob-jectives leaves us disarmed in the face of the major challenges of this century. Indeed, the eight UN Millennium Development Goals (MDG) remain the principal, yet unattained, pre-occupations of the international community.

Even worse, the inability of deci-sion- makers to communicate with small and medium enterprises (SMEs) and their professional organisations, which globally represent more than 85% of jobs in the private sector, dis-connects them from the concrete, multi-faceted reality of the world in which we work, preventing them from succeeding. Indeed, whereas the lead-ers of multinationals and banks, who

have privileged access to the plush lounges of politicians, succeed in being listened to and in influencing business decisions, SMEs unfortunately cannot claim similar influence.

It is a fact that even the most con-structive proposals made by SMEs to decision-makers, even if heard, are rarely listened to. Politicians forget far too often that the objectives and results of their work should above all aim at improving the economy – by improving the lot of SMEs – and ev-eryone’s living conditions.

In today’s global economy, the road transport industry, of which 95% are SMEs, has become more than just a simple mode of transport. It is now a production and distribution tool which is vital to succeed, as it can in-terconnect door-to-door all companies to every market the world over.

In short, road transport, which is the only mode which complements all others and is available to everyone,

everywhere at all times, is also the only mode which is able to better distribute wealth and unite people. It is because of the essential role played by this mode in allowing everyone to succeed that any penalty on road transport is an even greater penalty on the econ-omy and society as a whole.

If one compares the importance given to road transport in recent years by the decision-makers of the OECD countries and those of the so-called

“emerging” economies, in particular the BRIC countries (Brazil, Russia,

India, and China), one will observe huge discrepancies both in terms of economic growth and in new truck registrations – with the latter dropping by 50% in OECD countries against a respective increase of 50%, 15%, 40% and 80% in the BRIC countries.

In other words, there is undeni-ably a strong correlation between a dynamic road transport sector and successful economic growth.

Martin Marmy, IRU Secretary General


Why is there a growth rate of more than 10% in the BRIC countries, while the economies of most OECD countries are stagnating? Analysts demonstrate that this double-digit success is due, on the one hand, to sys-temic and organisational innovation and, on the other hand, to major in-vestment in production tools, hence in road transport.

Indeed, to succeed and have lead-ership in innovation are no longer assured exclusively by the OECD countries but increasingly by emerging nations which produce and trade the most innovative high-tech devices as well as aircraft, trucks, cars and con-sumer goods globally at unbeatable prices.

Thus, emerging countries’ past, present and future investments in production tools and thus in road

transport confirm their determination to succeed.

In order to succeed, stimulate growth and remain competitive, the OECD countries will therefore have to do much, much more with much, much less. Systematically relying on a spineless consensus, combined with rampant neoprotectionism, as already observed too often, simply cannot be the solution.

On the contrary, it is the audacity to invest – especially in SMEs – and the audacity to consult and rapidly make clear decisions, the audacity to undertake, the audacity to build new relationships and, ultimately, the au-dacity to take risks – as road transport companies do every day – which will enable everyone to remain competitive and to succeed.

Indeed, due to fierce competition,

to succeed in a globalised economy forces everyone to provide the best services and the best products un-der the best conditions. However, it is precisely the political and economic leaders of the emerging countries – and in particular the BRIC countries

– who are best able to succeed and to make the most of globalisation which was initiated first and foremost by the western world.

Like the great scientists, deci-sion- makers and politicians of past centuries, the BRIC leaders have had the audacity to take courageous and sometimes controversial deci-sions. They have dared to face up to challenges as they arise by rapidly ad-justing to circumstances. They have brushed aside prejudice and other

“generally accepted” principles. They have dared to go against the tide, as

too few leaders in too few OECD coun-tries have done. They have succeeded by recognising that this non-subsi-dised production tool – road transport

– plays a vital role in economic growth and by giving it and its representatives their just place in economic and trans-port policy.

As Aristotle said, “Courage is a mean with regard to fear and confidence”. In order to rise to the nu-merous challenges and to seize every opportunity – in short, to succeed – let us have the courage and audacity to put road transport in its just place – i.e. first place – thus governments and our partners should finally listen to our message to “work together for a better future”, for everyone.

International Trade & Road Freight TransportTIR can help achieve good governanceThe IRU moderated the 18th Meeting of the Organization for Security and Co-operation in Europe (OSCE) Economic and Environmental Forum session on “The role of the OSCE in promoting good governance in inter-national transportation and at border crossings”. This meeting focused on the need for Member States, work-ing in public-private partnership, to implement the key UN multilateral trade and road transport facilitation instruments, and most notably the new Annex 8 to the Harmonisation Convention and the TIR Convention, to achieve good governance at border crossings.

The IRU called on the OSCE and its Member States to monitor the effective implementation of the UN facilitation instruments to allow road transport to drive progress, prosperity and ulti-mately peace throughout central Asia.

IRU expands geographical coverage of its free of charge TIR Electronic Pre-Declaration (IRU TIR-EPD) to numerous TIR Contracting PartiesThe IRU, in partnership with the Customs authorities of several TIR Contracting Parties and its national Member Associations, considerably expanded the coverage of its TIR Electronic Pre-Declaration (IRU TIR-EPD). It is now implemented in all

countries located along the external land border of the European Union. The geo-graphical coverage of the IRU TIR-EPD will continue to grow in 2011 in non-EU coun-tries such as Belarus, Ukraine, and Kazakhstan. Moreover, Moldova, Georgia, the Islamic Republic of Iran and Afghanistan will also soon be able to benefit from this electronic tool through the ASYCUDA World/TIR.

The IRU TIR-EPD application, available in 16 languages, allows TIR Carnet Holders to comply, free of charge, with the EU NCTS/TIR and EORI Regulations which entered into force in 2009, as well as with the new EU security requirements, which en-tered into force on 1 January 2011. It also enables each f leet operator to retain full confidentiality of his com-mercial data by avoiding recourse to third parties while considerably re-ducing the time needed for Customs procedures at borders.

Promoting the implementation of the new Annex 8 to the UN Harmonisation Convention to reduce border waiting times. Border waiting times sti l l repre-sent a major concern for all f leet operators. Border crossing for trucks

could be significantly accelerated by implementing, as fore-seen in this new Annex 8, dedicated TIR lanes, where trucks carrying goods under the cover of TIR carnets would pass without any obstacles. In this context, the 4-volet TIR Carnet allows customs formalities for bilateral transport operations – which represent the bulk of cross-border freight traffic – to be handled at origin and destination rather than at the border, as foreseen by this Convention.

Combined with the use of IRU on-line IT tools, such as the IRU TIR-EPD, Real-Time SafeTIR and the Border Waiting Times Observatory, the 4-vo-let TIR Carnet offers a yet untapped potential for further facilitating bilat-eral and international road transport.

graphical coverage of the IRU TIR-EPD will continue to grow in 2011 in non-EU coun-tries such as Belarus, Ukraine, and Kazakhstan. Moreover, Moldova, Georgia, the Islamic Republic of Iran and Afghanistan will also soon be able to benefit from this electronic tool through

could be significantly


Mart 2011 LOGISTIKA 11 Mart 2011 LOGISTIKA 11

Freight Transport Security8th IRU Symposium of Lawyers leads to IRU Resolution on Road Transport Security in the Supply Chain

The 8th IRU Symposium of Lawyers held in Geneva, which brought together some 60 lawyers, professors, insurers and Transport Ministry representatives specialised in transport law and insurance issues from around 20 countries, ad-dressed security challenges faced by road transport operators. In its conclusions, the Symposium stressed the need for further simplification, harmonisation and better enforcement of existing legislation to improve trade and road transport security.

The IRU consequently adopted a Resolution stressing that in order to enhance security, priority must be given to simplifying, harmonising, and improving ex-isting rules and regulations and their enforcement rather than inventing new ones, citing for example the TIR Convention as the best existing multilateral instrument with which to implement the WCO SAFE Framework of Standards, including AEO status.

Security at borders and portsIn certain sensitive transport corridors, illegal immigrants found on goods ve-hicles, without the driver being aware or involved, cause serious problems for international road freight operations. The IRU has therefore appealed to national and international authorities for enhanced security in port areas, guaranteeing the right of appeal against unjust prosecutions, as well as full transparency in legal procedures.

Increasing incident reportingThe IRU has developed, together with its Members, the first version of the Basic International Incident Report Form (BIIRF) to help drivers and operators report

on unexpected incidents occurring en route. This practical document is available for download on the IRU’s website in English, French, Russian and German as reference languages for further translation into national languages.

IRU addresses UNECE Inland Transport Security ForumOn the occasion of the UNECE Inland Transport Security Forum, the IRU stressed that the increasing complexity of the global supply chain due to the effects of globalisation and containerisation, raises numerous new security chal-lenges. The IRU emphasised that to address ever more challenging security risks while ensuring that trade and road transport are facilitated, existing UN multi-lateral legal instruments are the best option to strike the right balance between ensuring security and facilitation. The TIR Convention, for instance, has been recognised as the best multilateral instrument to meet the WCO SAFE and AEO security requirements while facilitating trade and road transport.

IRU, TAPA EMEA and EUROWATCH sign Memoranda of Understanding to strengthen cooperation in furthering road transport securityThe IRU, the Transported Asset Protection Association, Europe Middle East and Africa (TAPA EMEA), a unique forum that unites global manufacturers, logis-tics providers, freight carriers, law enforcement agencies and other stakeholders engaged in the fight against transport crime, and EUROWATCH, specialising in police response to security incidents across more than 40 European countries as well as intelligence collection, signed a Memorandum of Understanding (MoU) to jointly contribute to reducing losses incurred in the international supply chain as a result of criminal activity and security breaches.

Transport Workforce: Focusing on the Human ElementIRU contributes to improve EU Tachograph RegulationFollowing the successful SMART Tachograph project , the IRU is now fully engaged in the European Commission’s preparations for a com-prehensive review and improvement of the whole EU Tachograph Regulation. The next generation of digital tacho-graphs will also integrate on-board telematics applications.

The IRU was invited to join the panel of experts of the European Commission’s Public Consultation to provide advice on their legislative pro-posal. The IRU emphasised that the device must become more than just a policing tool; it must also be

a support for drivers and transport planners, allowing the reduction of ad-ministrative and enforcement burdens. The device must be integrated into an open architecture ITS platform that

would help operators, on a voluntary basis, to increase the telematics capa-bilities of vehicles.

The IRU will reinforce its action towards ensuring a positive outcome f rom the European Parl iament and Council once the European Commission issues its proposal in summer 2011.

IRU-ETF EU Socia l Dialogue Project on Skills and Training in Road Transport

The IRU and t he Eu ropea n Transport Workers Federation (ETF), together with a consor-tium of partners including 5 IRU

Members, are working on an EU-funded joint social dialogue project addressing the training skills and competences of mobile and non-mo-bile workers in road transport.

The project will thoroughly look at how EU Member States have t ra nsposed t he EU Dr iver Training Directive (2003/59/EC), the challenges arising from this legislation and how employ-ers and workers

are responding to these new require-ments. The second part of the project will focus on the skills and training requirements for non-mobile employ-ees, recognising the indispensability of

such a well-trained workforce.


IRU TRAININGL E A R N I N G T O L E A R NThe IRU training team continued to develop its multilingual web-based platform to further enhance its training methods and maximise the efficient access to its latest training resources. All IRU training participants, be they road transport managers, drivers, Member Associations or customs authorities, now benefit from a unique access to interactive training materials and effective training management tools.

The IRU Academy works with its partners and panels of experts at the global level to provide

a harmonised framework for profes-sional road transport training, to the benefit of the road transport industry and society as a whole.

IRU Academy training activi-ties and diplomas benefit from the international recognition and sup-port given by the IRU Academy Advisory Committee (ADC), com-posed of representatives of the World Bank, the United Nations Economic Commission for Europe (UNECE), the International Transport Forum (ITF), the European Commission (EC) and the European Transport Workers Federation (ETF). The IRU Academy is also supported by the International Labour Organisation (ILO).

The geographical coverage of the international network of IRU Ac ademy Ac c red ited Tr a i n i ng Institutes (ATIs) continues to in-crease. All IRU Academy ATIs have in common their commitment to implementing high quality, interna-tional training standards. To better meet the specific regional needs of its ATIs, the IRU Academy is devel-oping regional centres of competence for South East Europe and the Middle East. The IRU Academy has also

developed programmes tailored to the specific needs of the League of Arab States’ region. Following the 4th Annual IRU Academy ATI meeting in Brussels, regional and national semi-nars were organised in Serbia, Ukraine, Azerbaijan, Croatia and Moldova and attracted a large audience of transport professionals, national training bodies and educational experts.

IRU Academy ProgrammesThe IRU Academy provides its global network of ATIs with four key train-ing programmes, which focus on developing the skills of road trans-port professionals and enhancing their knowledge of and ability to deal with all main aspects of road transport operations.

Designed by internationally re-nowned exper ts , IRU Academy Programmes are continual ly up-dated to integrate best practices and guarantee compliance with the latest applicable international, EU and na-tional regulations.

CPC Manager ProgrammeThe IRU Academy’s Certificate of Professional Competence (CPC) for Managers Programme continues to offer a set of comprehensive interna-tional training standards to meet every

manager’s needs. The programme has been redeveloped in order to take into account the new provisions of EC reg-ulation 1071/2009 that will come into force by the end of 2011.

CPC Driver ProgrammeThe IRU Academy’s Certificate of Professional Competence (CPC) for Drivers Programme covers a com-prehensive range of topics from safe loading and cargo securing to eco-driving.

ADR ProgrammeThe IRU Academy’s ADR Programme has been updated and now takes into account the new provisions of the 2011 revised edition of the ADR agreement.

Tachograph ProgrammeThe IRU Academy’s Tachograph Programme has been in great demand in light of the implementation of the provisions of the AETR agreement on 16 June 2010. The IRU Academy mobilised IRU Member Associations, partners and resources to hold numer-ous regional workshops and instructor briefings to help road transport profes-sionals and national authority officials implement the digital tachograph and new driving and rest time rules in non-EU AETR countries.

Safe Loading and Cargo SecuringIn line with the IRU’s objective of in-creasing road safety and in response to the needs expressed by several ATIs, the IRU Academy has developed a multilingual interactive training pro-gramme on safe loading and cargo securing. Key elements of this training module will be made available to ATIs through the CPC Driver and CPC Manager training programmes or as a stand-alone periodic training module

HIV/AIDS “Driving for Change” ToolkitThe IRU Academy’s multimedia

“Driving for change” training tool-k it on HIV/AIDS, developed in partnership with the International Labour Organisation (ILO) and the International Transport Workers Federation (ITF), aims to raise aware-ness and provide targeted training on HIV/AIDS. It is made available to all IRU Academy ATIs, IRU Member Associations and interested partners in English, Russian and now also French.

Regional seminar organised under the umbrella of the IRU Academy Regional Centre for SEE, Vrnjacka Banja

Podgorica – IRU Academy provides ADR and Tachograph Regional Instructor Briefings for South East Europe

Safe Loading


Safe Loading and Cargo SecuringIn line with the IRU’s objective of

increasing road safety and in response to the needs expressed by several ATIs, the IRU Academy has developed a multilingual interactive training pro-gramme on safe loading and cargo securing. Key elements of this train-ing module will be made available to ATIs through the CPC Driver and CPC

Manager training programmes or as a stand-alone periodic training module

HIV/AIDS “Driving for Change” Toolkit

The IRU Academy’s multimedia “Driving for change” training toolkit on HIV/AIDS, developed in partner-ship with the International Labour Organisation (ILO) and the International Transport Workers Federation (ITF), aims to raise awareness and provide targeted training on HIV/AIDS. It is made available to all IRU Academy ATIs, IRU Member Associations and interested partners in English, Russian and now also French.

New Safety ChecklistsDeveloped in partnership with the

Union Internationale des Chauffeurs

Routiers (UICR), the IRU Academy has developed a Safety Checklist for drivers to be used in the case of a road incident or accident. This checklist is now in-cluded in the CPC Driver and Manager Programmes’ reference materials.

IRU Academy’s ContentManagement Platform The new up-

graded version of the IRU Academy’s Content Management Platform offers an easier access to the IRU Academy’s

training resources and professional reference materials. This multilingual and user-friendly intuitive system is designed to provide assistance throughout the learning process at any time. All resources are available to IRU Academy ATIs for download and use in their programme development and update process.

New Safety ChecklistsDeveloped in partnership with theUnion Internationale des Chauffeurs Routiers (UICR), the IRU Academy has developed a Safety Checklist for drivers to be used in the case of a road incident or accident. This checklist is now included in the CPC Driver and Manager Programmes’ reference materials.

IRU Academy’s Content Management PlatformThe new upgraded version of the IRU Academy’s Content Management Platform offers an easier access to the IRU Academy’s training resources and professional reference materials. This multilingual and user-friendly in-tuitive system is designed to provide assistance throughout the learning process at any time. All resources are available to IRU Academy ATIs for download and use in their programme development and update process.

Instructor BriefingsThe IRU Academy has continued to provide instructor briefings to en-hance the skills required to deliver road transport training effectively and meet IRU Academy high qual-ity, internat iona l ly harmonised training standards. Several ADR and Tachograph instructor briefings have successfully taken place, focusing on the development of instructors’ tech-nical, pedagogical and methodological skills. These instructor workshops will be extended to CPC Driver and CPC Manager in 2011.

Seminar on Driver CompetenceOrganised in partnership with the International Commission for Driver Testing (CIECA), the IRU Academy Driver Competence Seminar at-tracted a large number of training professionals and an important panel of international experts. The semi-nar highlighted not only the progress made in the driver qualification pro-cess, but also the lack of harmonisation in training and testing resulting from the inappropriate implementation of Directive EC 59/2003 on drivers’ initialqualification and periodic training. This underlined the IRU Academy’s unique position and instrumental role in monitoring and driving the harmonisation of professional road transport qualification standards.

TIR Interactive Training ModulesThe TIR Distance Learning modules, jointly developed by the IRU and the World Customs Organisation (WCO), has been made available in Arabic. The IRU also continued to develop its TIR training capacities specifically tailored to the needs of TIR Associations.

In order to facilitate the use of the IRU TIR-EPD online pre-declarations, the IRU has also developed a new set of comprehensive distance learning modules targeting the role of each actor involved in TIR pre-declara-tions. These modules are now available through the IRU interactive training platform in English, French, Russian and Turkish.

In 2010, the following ATIs success-fully receivedaccreditation in various IRU Academy TrainingProgrammes:

• ABADA Training Centre, Kyrgyz-stan – Tachograph Programme

• Training Centre, Tajikistan – Ta-chograph Programme

• AIA Training Centre, Azerbaijan – Tachograph Programme

• AMERIT Training Centre, Mace-donia – Tachograph Programme

• AMSM Training Centre, Ma-cedonia – ADR and Tachograph Programmes

• BAMAP-VEDY Training Centre, Belarus – Tachograph Programme • Bi l imitrans Tra ining Centre,

Uzbekistan – Tachograph Programme • CENTAR ZA OBRAZOVANJE SI-

ROKI BRIEG, Bosnia and Herzegovina - CPC Manager, ADR and Tachograph Programmes

• CIPTI Training Centre, Moldova – Tachograph Programme

• Fundacja Akademia Transportu, Poland – CPC Manager Programme

• Kazato Tra ining Centre, Ka-zakhstan – ADR and Tachograph Programmes

• LATVIJAS Training Centre, Latvia – Tachograph Programme

• POU Nova Gradiska Training Cen-tre, Croatia – Tachograph Programme

• RACJ, Jordan – CPC Manager Programme

• SCC-ATT Training Centre, Serbia – Tachograph Programme

• TCC AIRCU Training Centre, Ukraine – ADR and Tachograph Programmes

• Turkish Training Centre Beykoz Vocational School of Logistics, Turkey

– CPC Manager Programme • TRANSMANAGER Training Cen-

tre, Georgia – Tachograph Programme

Kazato Training Centre, Kazakhstan

Kazato Training Centre, Kazakhstan


When appropriate, check the cargo

securing at periodic intervals during the journey;

If an emergency braking action or

another abnormal condition occurs

during the journey, check the cargo at the nearest safe place;

Make sure that there is no unnecessary

space between cargoes;

Check that the securing arrangem

ents distribute the forces exerted by the cargo

as evenly

as possible

and that lashings are affixed w

ith proper angles;

Check the quality and state of the

securing materials;

Check

that securing

arrangements

do not damage the cargo and that the

cargo doesn’t damage the securing

arrangements.

Each time cargo is unloaded, redis-

tributed, or

loaded, adapt

and re-

check the cargo securing;

Drive sm

oothly and anticipate traffic situations to avoid any brisk change of direction or heavy braking: the forces exerted by the cargo w

on’t in-crease!

0,5 Fg0,8 Fg

1 Fg

0,5 Fg0,5 Fg

RE

ST

AR

EA

Com

bine and order cargo optimally

(lighter goods at the top, heavier on the bottom

);

Load cargo in accordance with the

planned unloading sequence;1

st2

nd3

rd

Find out more about the IR

U A

cademy’s interactive Safe Loading

and Cargo Securing Training Program

me! w

ww

.iru.org/academy

© 2010 IR

U I-0243-1 (e)

DU

RIN

G TH

E JOU

RN

EY

SAFE LO

AD

ING

AN

D C

AR

GO

SECU

RIN

G

CH

ECK

LISTStay safe and com

pliant!

Correct loading and securing of goods on road freight vehicles is essential to

ensuring safe road transport. It is therefore important that the securing of cargo

on a vehicle is carried out according to adequate standards, and without violating

national requirements. In order to im

prove road safety, the IRU

has developed this checklist of harm

onised tips for safe loading and cargo securing.

Determ

ine the right vehicle for the transport;

Determ

ine the number and type of

lashings and/or chains to best secure the cargo;

Determ

ine the

number

of anti-slip

mats and other securing m

aterials (pallets, edge protectors, etc) to best secure the cargo.

Load cargo with respect to the allow

ed vehicle w

eight;Load cargo w

ith respect to the allowed

vehicle axle-load distribution;

Make sure that the load platform

and the vehicle’s bodyw

ork are clean;

Determ

ine the optimal loading equip-

ment and m

ethod(s);

Determ

ine the best method(s) to se-

cure the

defined cargo

(blocking, direct lashing, top-over lashing, or com

binations of method(s);

75º - 90ºM

AX

. 45º

18t

18t

WH

ILE LOA

DIN

G A

ND

SECU

RIN

G TH

E CA

RG

O

BEFO

RE LO

AD

ING

CA

RG

O O

N A VEH

ICLE

Rem

emb

er b

lind

ang

les

may

pre

vent

you

fro

m s

eein

g o

ther

ro

ad u

sers

,(m

otor

cycl

ists

, cyc

lists

, ped

estr

ians

and

espe

cial

ly c

hild

ren

are

mor

e di

fficu

lt to

see

anyw

ay).

Pay

pa

rtic

ular

at

tent

ion

whe

n tu

rnin

g, r

ever

sing

and

whe

n in

are

stric

ted

pede

stria

n ar

ea w

here

tax

isar

e al

low

ed.

Do

n’t

ove

rtak

eun

less

you

are

sur

eth

at y

ou h

ave

enou

gh r

oom

and

will

not

forc

e ot

her

vehi

cles

to

slow

dow

n.

Do

keep

a

safe

di

stan

ce

from

th

eve

hicl

ein

fro

nt o

f yo

u–

in a

ny c

ase,

at

leas

t th

e le

gal

min

imum

dis

tanc

e. D

ono

t fo

rget

tha

t, t

he fa

ster

you

driv

e, t

hegr

eate

r th

e se

par

atio

n yo

u ne

ed a

ndth

at s

afe

dis

tanc

es i

ncre

ase

with

rai

n,sn

ow a

nd ic

e.”

Kee

p

an

eye

on

yo

ur

inst

rum

ent

pan

el.

If a

war

ning

lig

ht c

omes

on,

do

n’t

wai

t b

efo

re

taki

ng

actio

n to

add

ress

the

pro

ble

m.

Try

to

anti

cip

ate

pro

ble

ms.

A

void

sud

den

b

raki

ng

and

ac

cele

ratio

nw

hich

may

be

dan

gero

us t

o ot

her

road

user

s,ca

use

disc

omfo

rt to

pas

seng

ers,

was

te fu

el a

nd g

ener

ate

extr

a po

llutio

n.

Res

pec

t sp

eed

lim

its a

nd o

ther

traf

ficre

gu

lati

on

s at

all

tim

es.

Don

’t ad

opt

the

bad

habi

ts

of

othe

r ro

ad

user

s.D

rivin

g sa

fely

pro

tect

s yo

ur li

fe, t

he li

ves

of o

ther

s an

d yo

ur jo

b!

In th

e ev

ent o

f a b

reak

do

wn,

acc

iden

to

r o

ther

maj

or

inci

den

t, i

nfor

m y

our

base

and

/or t

he lo

cal e

mer

genc

y se

rvic

esim

med

iate

ly.

Pro

gram

me

emer

genc

ynu

mbe

rs in

to y

our

mob

ile p

hone

.

At

nig

ht, d

ip y

our

hea

dlig

hts

in g

oo

dti

me

whe

n tr

affic

ap

pro

ache

s fr

om t

heop

posi

te d

irect

ion.

Are

you

r he

adlig

hts

corr

ectly

ad

just

ed?

Mak

e su

re

your

light

s an

d r

efle

ctor

s ar

e cl

ean

so t

hat

your

veh

icle

is v

isib

le.

Ad

apt

your

dri

ving

to

wea

ther

co

ndi-

tio

ns.

Whe

n ro

ads

are

slip

per

y w

ithra

in, m

ud, i

ce o

r sn

ow (r

emem

ber

you

rch

ains

!), re

duc

e yo

ur s

pee

d –

the

sam

ego

es fo

r driv

ing

in fo

g, ra

in o

r in

twili

ght,

and

in t

unne

ls.

Use

o

nly

d

esig

nat

ed

taxi

st

and

s.Ta

ke c

are

not

to o

bst

ruct

tra

ffic

or

the

visi

on o

f ot

her

road

use

rs w

hen

pic

k-in

g up

or

sett

ing

dow

n p

asse

nger

s. D

on

ot

lea

ve

you

r e

ng

ine

ru

nn

ing

un

nec

essa

rily

.

At

nig

ht, t

ake

extr

a ca

re t

o en

sure

you

rsa

fety

and

sec

urity

, as

wel

l as

thos

e of

your

pa

ssen

ger(s

) an

d ve

hicl

e.

Look

care

fully

at

pote

ntia

l pas

seng

ers

befo

rele

ttin

g th

em in

to y

our

vehi

cle.

It is

ille

gal

to

use

a h

and

held

mo

bile

pho

ne w

hile

dri

ving

.If

you

need

to

talk

on

the

mov

e, g

et a

pro

per

“ha

nds-

free

” sy

stem

inst

alle

d.

Aft

er y

our

shift

,rep

ort t

o yo

ur c

ompa

nyan

y p

rob

lem

s w

ith

your

ve

hicl

e,

soth

at

the

nece

ssar

y re

pai

rs

can

be

sche

dul

ed.

Ind

icat

e an

y m

ajor

tra

ffic

pro

ble

ms

you

enco

unte

red

, so

oth

erta

xi d

river

s ca

n b

e w

arne

d t

o av

oid

them

.

Show

you a

re a

pro

fess

ional

– and y

ou w

ill

be r

esp

ecte

d!

Th

e IR

U a

nd

its

Mem

ber

Ass

oci

atio

ns

rep

rese

nt

you

rb

usin

ess.

It

is t

heir

tas

k to

ob

tain

the

bes

t p

oss

ible

reg

ulat

ory

fra

mew

ork

fo

r th

e ro

ad t

rans

po

rt in

dus

try.

TA

KE

E

XT

RA

C

AR

E O

N T

HE

R

OA

D

As

a p

rofe

ssio

nal d

rive

r, yo

u ar

e p

erfo

rmin

g a

ro

le t

hat

is e

ssen

tial

fo

r th

e ec

ono

my

and

so

ciet

y.

Be

pro

ud o

fyo

ur jo

b, b

e p

roud

of

your

dri

ving

!

ww

w.ir

u.or

g

Nat

iona

l Lo

go

2N

atio

nal L

og

o 1

ww

w.w

eb-a

dd

ress

s.co

mw

ww

.web

-ad

dre

sss.

com

Mem

ber

(s)

of

The

Tax

i Dri

ver’s

Che

cklis

t

Your

life

and

the

live

s o

f o

ther

ro

ad u

sers

dep

end

on

your

ale

rtne

ss a

nd r

eact

ions

in a

n em

erg

ency

!

Pro

fess

iona

l driv

ing

is v

ery

dem

andi

ng,

so y

ou n

eed

to s

tay

fit,

phys

ical

ly a

ndm

enta

lly. E

atin

g a

nd d

rink

ing

hea

lthily

and

tak

ing

reg

ular

exe

rcis

e w

ill h

elp

you

tofe

el b

ette

r, d

rive

bet

ter

and

live

long

er!

Ad

just

yo

ur s

eat

so y

ou

are

sitt

ing

as

com

fort

ably

as

po

ssib

le, w

ith a

ll co

n-tr

ols

with

in

easy

re

ach.

E

nsur

e yo

urhe

ad i

s p

ositi

oned

to

ben

efit

from

the

head

res

trai

nt i

n ca

se o

f an

acc

iden

t.M

ake

sure

you

sit

wel

l bac

k in

the

sea

tto

avo

id s

trai

ning

you

r b

ack.

Eve

n if

the

law

doe

s no

t ob

lige

you

tod

o so

, ple

ase

wea

r yo

ur s

eatb

elt

as a

go

od

exa

mp

le t

o y

our

pas

seng

ers

and

enc

our

age

them

to

do

the

sam

e.If

the

law

ob

liges

pas

seng

ers

to w

ear

ase

atb

elt,

info

rm t

hem

of

this

.

Res

pec

t th

e le

gal

re

qu

irem

ents

rela

ted

to

w

ork

ing

ti

me.

Fa

ilure

to

resp

ect

wor

king

tim

e ru

les

is a

pun

ish-

able

offe

nce

that

cou

ld e

ndan

ger

your

job

. U

se y

our

rest

hou

rs…

to

rest

!

Do

n’t

dri

nk a

lco

hol

bef

ore

and

dur

-in

g d

rivi

ng o

r ta

ke a

ny k

ind

of

dru

gs

or

med

icat

ion

w

hic

h

may

im

pai

ryo

ur d

rivi

ng s

kills

.Avo

id h

eavy

mea

lsb

efor

e an

d d

urin

g d

rivin

g, a

s th

ese

may

mak

e yo

u fe

el d

row

sy.

Do

n’t

co

nti

nu

e d

rivi

ng

if

yo

u

feel

drow

sy –

STO

P! G

et o

ut o

f you

r veh

icle

,st

retc

h yo

ur l

egs,

get

som

e fr

esh

air

and

the

nec

essa

ry r

est.

...A

ND

IS

E

VE

RY

TH

IN

G E

LS

E R

EA

DY

?

Is e

very

thin

g in

goo

d w

orki

ng o

rder

?H

ave

you

chec

ked

the

brak

es,

tyre

s(p

ress

ure

and

trea

d de

pth)

, coo

lant

and

oil b

efor

e st

artin

g yo

ur s

hift

? W

hat a

bout

the

mirr

ors,

w

ind

ows

(can

yo

u se

ecl

early

?), w

inds

cree

n w

iper

s, li

ghts

, ind

i-ca

tors

?H

ow a

bout

spe

cial

equ

ipm

ent

like

the

taxi

met

er,

radi

o an

d na

viga

tion

syst

em?

Is t

here

any

vis

ible

dam

age

and

is th

e ve

hicl

e cl

ean,

insi

de a

nd o

ut?

Are

yo

ur

pas

sen

ger

s sa

fely

an

dco

mfo

rtab

ly s

eate

d,

wit

h se

at b

elts

fast

ened

?If

nece

ssar

y, h

elp

you

r p

as-

seng

ers

with

th

eir

lug

gag

e an

d/o

ras

sist

the

m t

o ge

t in

to a

nd o

ut o

f th

eve

hicl

e.

AR

E Y

OU

P

RE

PA

RE

D?

As

a ta

xi d

rive

r, yo

u m

ust

dri

ve i

n a

hig

hly

resp

ons

ible

man

ner

at a

ll tim

es a

nd s

how

yo

urp

rofe

ssio

nalis

m b

y an

ticip

atin

g a

nd f

org

ivin

gfo

olis

h o

r un

safe

beh

avio

ur b

y o

ther

road

use

rs,

no m

atte

r ho

w a

nno

ying

. Yo

ur b

ehav

iour

can

help

avo

id a

ccid

ents

, im

pro

ve th

e im

age

of y

our

pro

fess

ion

an

d

hel

p

you

r in

du

stry

o

pp

ose

unne

cess

arily

res

tric

tive

reg

ulat

ions

.

Pro

fess

iona

lly d

rive

n ta

xis

are

an e

ssen

tial

link

in t

he m

ob

ility

cha

in. H

ow

ever

, any

acc

iden

t o

rin

cid

ent

invo

lvin

g a

tax

i, re

gar

dle

ss o

f w

ho

is

to

bla

me,

can

hav

e a

neg

ativ

e im

pac

t o

n

the

imag

e o

f yo

ur

pro

fess

ion

. Yo

ur

con

stan

tal

ertn

ess

hel

ps

to e

nsu

re y

ou

r sa

fety

an

d t

hat

of

you

r p

asse

ng

er(s

), an

d o

ther

ro

ad u

sers

.

Sh

are

the

road

saf

ely

– a

road

tra

nsp

ort

sect

or in

itia

tive

Do

yo

u ha

ve a

ll th

e ri

ght

do

cum

ents

?D

o yo

u ha

ve y

our

tech

nica

l in

spec

tion

cert

ifica

te?

Is y

our t

axi r

egis

trat

ion

num

-be

r vi

sibl

e to

pas

seng

ers?

Do

you

have

the

nece

ssar

y in

sura

nce

docu

men

ts o

nbo

ard?

Hav

e yo

u ac

tivat

ed y

our t

axim

e-te

r?H

ave

you

sele

cted

the

right

tarif

f rat

efo

r the

jour

ney?

Hav

e yo

u in

clud

ed th

e rig

htsu

pple

men

tary

cha

rges

? D

o yo

u ha

ve a

nin

voic

e re

ady

to fi

ll ou

t, if

requ

este

d?

Iden

tify

the

bes

t ro

ute.

Pas

seng

ers

exp

ect

you

to h

ave

a go

od k

now

led

geof

the

are

a yo

u w

ork

in,

so t

ake

a p

ro-

fess

iona

l prid

e in

mak

ing

sure

tha

t yo

ud

o. I

f a

long

er r

oute

mig

ht b

e q

uick

er,

info

rm y

our p

asse

nger

(s).

If yo

ur v

ehic

leis

fit

ted

w

ith

a na

vig

atio

n sy

stem

,en

sure

tha

t its

dat

a is

kep

t up

to

dat

e.

ww

w.lo

gisti

ka.b

aw

ww

.logi

stika

.ba


VOLVO FMXKAMION GODINE U BIHKamioni Volvo FMX zasnivaju se na provjerenoj platformi serije FM, a namijenjeni su uglavnom za građevinske radove, gdje su snaga i robusnost na prvom mjestu.

Vo l v o Tr u c k s p r o i z v o d i građevinske kamione još od davne 1928. godine, pa na

tom polju ima veliko iskustvo. Kako bi udovoljio potrebama korisnika, uspješnu paletu serije FM, Volvo je razdvojio na dva specijalizirana dijela; građevinarstvo i distribuciju. Kamioni serije FMX namijenjeni su građevinarstvu, a to je odraz nove, agresivne proizvodne strategije i na-jzahtjevnijeg proizvodnog plana u historiji kompanije. Sa modelom FMX Volvo vidi potencijal za još veći tržišni udio na svim tržištima. U cilju prilagođavanja teškim radnim uslovima, razvijen je novi dizajn sa jasnim smjernicama. Rešetka hladn-jaka je moderna i agresivna, a branik je ojačan sa bull-barom, te uglovima od 3 mm debelog čelika. Specijalno su razvijeni retrovizori, nova radna svjetla sa rešetkastom zaštitom, a tu su i nove stepenice za ulazak i iz-lazak iz kabine. Osim toga Volvo FMX je prilagođen najtežim us-lovima rada u kamenolomu, na

teško prohodnim i veoma prlja-vim terenima. Drugim riječima, Volvo FMX je produktivan part-ner koji je temelj za dugogodišnju i profitabilnu primjenu u građevini i drugim sličnim poslovima gdje se traži robusnost i otpornost na različite uticaje. Pogonsku grupu sačinjavaju ekonomični 11 l motori sa snagom od 330 do 450 KS, te nešto jači, 13 l motori sa 380 do 500 KS. Kako bi se što efikasnije iskoristio potencijal motora, u ponudi su ma-nuelni, Powertonic i i-Shift mjenjači, što će vozačima znatno olakšati sva-kodnevne radne zadatke. U ponudi je veliki izbor šasija sa različitim visi-nama i konfiguracijama, zračnim ili klasičnim vješanjem, te velikim izbo-rom međuosovinskih rastojanja.

To su bili osnovni razlozi zbog ko-jih je Volvo FMX nominiran za izbor kamiona godine u Bosni i Hercegovini. Konkurencija je bila veoma jaka, jer su se u nominacijama našli Renault Premium Route i Scania R730. O iz-boru kamiona godine odlučivao je

žiri u sastavu: Slobodan Kadijević (Mercedes-Benz), Dejan Koleška (Scania), Ivan Šamec (Renault), Edin Terzć (Volvo), Edin Uzeirbegović (MAN) i Branislav Vajagić (Setra).

AUTO Media Group već dvana-esti put organizira „Izbor automobila godine“, gdje se već tradicionalno bira i „Kamion godine“. Na mani-festaciji koja je održana 10.02. 2011. u UNITIC Bussines Centru, objavljeni

su rezultati glasanja žirija, pa je Volvo FMX ponio las-kavu titulu „Kamion godine“ u Bosni i Hercegovini. Priznanje je preuzeo gos-podin Edin Terzić, predstavnik Volvo Trucks.

Svijet Audatex-aAustria, Belarus, Belgium, Bosnia, Brazil, Bulgaria, Canada, Chile, China, Colombia, Costa Rica, Croatia, Czech Republic, Denmark, Dominican

Republic, Ecuador, El Salvador, Estonia, France, Germany, Greece, Guatemala, Honduras, Hungary, India, Israel, Japan, Latvia, Lebanon, Lithuania, Mexico, Netherlands, Nicaragua, Panama, Portugal, Romania, Russia, Serbia, Slovakia, South Africa, Spain, Switzerland, Turkey, Ukraine, United Kingdom, United States, Venezuela

Izbor Audatex Klijenata• U svim tržištima na kojima je Audatex prisutan već nekoliko godina sva osiguravajuća društva koriste Audatex• Audatex ima globalne sporazume s vodećim međunarodnim osiguravateljima (npr. Allianz)Zemlja Primjeri korisnikaAustria Allianz, Wiener Städtische; UNIQA; Generali, Grazer W.,Belgium AIG; AXA; S.M.A.P.BiH ZFRS, ZFFBIH, Triglav KK, Hercegovina osiguranje, Zovko Osiguranje, Jahorina osiguranje, Drina osiguranje,

Nešković Osiguranje, ASA osiguranje, Croatia osiguranje, Automax, VGT osiguranje, Lido osiguranje, Krajina osiguranje, Serviskomerc P-4 doo,Dunav osiguranje, Sarajevo osiguranje Zenica

Brazil Bradesco; Porto Seguros; Sul AméricaCzech Republic Ceska Pojistovna; Kooperativa; Pojistovna IPBCroatia Croatia OsiguranjeDenmark TRYG; Topdanmark; CodanFrance A.G.F; AXA; Abeille Assurances; GANGermany Allianz; HUK-Coburg; VHV, Axa, Zürich, HDI, Signal, Victoria, DBV, Winterthur, Gothaer,Greece Ethniki; InteramerikanHungary Hungaria; Allianz, Israel Migdal; PhoenixNetherlands Achmea; AECHON; Nationale NederlandePoland PZU, Varta, Hestia, Link4,Spain MAPFRE; Catalana; PelajoSwitzerland Winterthur; Zurich; Basler; MobiliarGreat Britain Cornhill; Royal Sun Alliance, Norwich Union

Audatex-CEE Region( Centralna i Istočna Evropa)Audatex u CEE se sastoji od:

9 lokalnih organizacija države• AT, PL, CZ, SK, HU, RO, RU, TR i UA 11 zemalja su podržane od

uspostavljenih organizacija u državama:• 3 Baltičke zemlje (Lithuania, Latvia, Estonia) iz Poljske• 5 zemalja jugoistočne Europe (Slovenija, Srbija, Hrvatska,

Bosna i Hercegovina, Bugarska) iz Austrije• Bjelorusija i Moldavija iz Ukrajine• Kazakhstan iz RusijeDaljnje zemlje u fazi evaluacije

• npr Gruzija, Jermenija i centralno azijske zemljeAudatex Kalkulacija Alat - najbolji na svijetu

Identifikacija vozila i kalkulacijaAudatex kompanije na svim tržištima obezbjeđuju:• Aplikacija i baza podataka na lokalnom jeziku• Specifični vozni park zemlje (uvezeni modeli I lokalno proizvedeni

modeli, npr, Zastava iz Srbije)• Specifične cijene rezervnih dijelova po zemljama, ako je potrebno• Proizvođačko radno vrijeme i metode• Obračun farbarskog rada i materijala (proizvođač, AZT ili drugi lokalni

zahtjevi)• Lokalne regulative za obračun troškova popravke (npr. lokalne lakirer-

ske metode) su uključeneAudatex ima za cilj da se postave poštena potraživanja u industriji standardnih alata.

Berthold SpitzbartDirector Business Development

Mobile: +43 (0)664 255 3445Email: [email protected]

Audatex Central EuropeEngerthstr. 169, A - 1020 Vienna

Tel. +43-(1)-350-2410-103Fax: +43-(1)-350-2410-30

Nebojša ZdravkovićRazvoj projekta i podrškaMobile: +387 65 260 066

Email: [email protected] Bosna I Hercegovina

Audatex, a Solera company - Global knowledge. Local foc

Brzi obračun štete na temelju detaljnih podataka:• Najveća baza vozila, uključujući automobile, kamione i motocikle i podršku

za druge funkcije kao što su vozila autobuse. Zastavas može biti dodan na zahtjev kupca.

• Baza podataka na lokalnom jeziku s lokalnim cijenama rezervnih dijelova.• Definicija automobila korišćenjem VIN usluge• Grafički prikaz oštećenja• Potpuna podrška za tablet PCs napolju

Audatex je idealan partner po tome što je jedini globalni ponuđač rješenja za

upravljanjem potraživanja


DAN POSLIJEŠTO SE DOGAĐA ULASKOM REPUBLIKE HRVATSKE U EUInteresantna su gospodarska i

politička zbivanja na prostorima jugoistočne Europe, a posebno tzv.

Zapadnog Balkana ili ako hoćete još uže bivše Juge. Posebno ovdje obraćam pažnju na zbivanja u prijevozu koji je krvotok svakog gospodarskog raz-voja. Dojučerašnji neprijatelji ( u svim kombinacijama) Slovenci, Hrvati i Srbi shvatili su da su zahvaljujući ratu izgubili veliko prijevozničko tržište u prijevozu roba i putnika željeznicom i da su im Mađari „jamili“ 90% pri-jevoza u i iz EU u Grčku i Tursku. Željezničkom trasom kroz ove tri zem-lje, koja je usput rečeno puno kraća, godišnje prođe 700 kompozicija vlaka, a preko Mađarske 7000 kompozicija. Sada su se bivša braća dosjetila jada i osnovaše zajednički željeznički kon-zorcij koji će voziti kroz ove tri zemlje.

Do sada je svaka strana vodila svoju politiku i naravno gubila sto-tine milijuna eura godišnje. Što se tiče cestovnog prijevoza tu je situacija još jadnija, jer činjenično da su auto-ceste sada kroz Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju skoro od granice Italije i Austrije do granice sa Bugarskom. Bilo bi ide-alno kada bi korisnici tih cesta iste mogli koristiti vinjetom, zajedničkim ENC aparatima ili sustavom GPS na-plate putem kreditnih i tenkirnih kartica. Posebno bi to bilo korisno za prijevozničke tvrtke. Sada kada je uvelike jasno da Hrvatska ulazi u EU 2012.g, promijeniti će se mnoge stvari za prijevoznike iz njoj susjednih ze-malja. Granice prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori postati tzv. Schengenske. Isprava u prelaznom razdoblju od dvije godine vjerojatno će biti u funkciji i granični prijelazi za ne-EU korisnike u Sloveniji i Mađarskoj.

Nakon tog razdoblja Hrvatska će preuzeti sve funkcije EU koje sada imaju zemlje EU. To naravno podra-zumijeva utvrđivanje manjeg broja graničnih prijelaza na kojima će se odvijati sve granične formalnosti za EU sa svim graničnim službama.

Mnogi od sadašnjih međunarodnih prijelaza Republike Hrvatske prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori postat i će međudržavni bez dosadašnjih graničnih službi. Ne bih želio preju-dicirati koji će to prijelazi biti, jer o tome će odlučivati Brussel, ali sigurno je da će broj međunarodnih prijelaza prema BiH biti drastično smanjen.

O tome će Hrvatska ubrzo morati donijeti odgovarajuće pravne akte i obavijestiti svoje susjede. U takvoj situaciju, s obzirom na sadašnju protočnost graničnih prijelaza, infra-strukturalne i tehničke karakteristike prijelaza i efikasnosti rada graničnih službi u svim ovom zemljama, bojim se da će čekanja na graničnim prijelazima biti još veća noćna mora prijevoznika. Da bi se to ublažilo Hrvatska bi sa sus-jednim zemljama trebala poraditi na zajedničkim cestovnim i željezničkim graničnim prijelazima koji bi posebno prema BiH trebalo rješavati izgradn-jom novih mostova preko Save koji bi osiguravali bolju protočnost i njihovo spajanje na glavne putne pravce. Za to bi se trebalo zajednički založiti kod EU da osigura sredstva za izgradnju takvih primarnih gospodarskih i prometno-strateških objekata.

U ovoj atmosferi krize na taj bi se način, osim rješavanja pitanja prijevoza rješavalo i pitanje rasta gos-podarskog razvitka zapošljavanjem ljudi na izgradnji takvih objekata. Isto treba učiniti i sa uređenjem rijeke Save, izgradnjom nasipa i produbljen-jem njezinog korita uz čitavu granicu između RH i BiH do Zagreba. Na taj bi se način svojevrsnim „New Dealom“ regulirao tok rijeke, zaštiti la sva područja od poplava i napravio najjef-tiniji plovni put za velike količine roba te bi sve luke na Savi dobile na gosp-odarskom značaju. Sve te poduhvate obje zemlje moraju u interesu svojih građana raditi zajedno i tako se post-aviti prema međunarodnoj zajednici. RH je donesla Srednjoročni plan raz-vitka vodnih putova i luka unutarnjih

voda 2009.- 2016. Koji je usklađen sa smjernica EU, u kojem je previđena i aktivnost oko uređenja plovnog puta Savom. Poglavlje pregovora 14. Prometna politika sa EU otvoreno je u travnju 2008. Radi se o jednom od tri najopsežnija poglavlja (nakon okoliša

i poljoprivrede) i biti će zatvoreno ove jeseni.

U području cestovnog prometa EU je zatražila prijelazno razdoblje za liberalizaciju cestovne kabotaže u segmentu teretnog prijevoza s Hrvatskom (2+2 godine, na bazi

Marijan Banelli


reciprociteta) Uredba (EEZ) 3118/93 koja uređuje uvjete pod kojima ner-ezidentni prijevoznici smiju obavljati usluge nacionalnog cestovnog pri-jevoza (kabotaže) u državi članici. Proces uvođenja digitalnih tahografa uspješno je proveden. U prijevozu put-nika umjesto licencije za međunarodni prijevoz putnika, prijevoznici će dobi-vati licenciju Zajednice. Uvjeti za

dobivanje te licencije su jednaki kao što su sada uvjeti za dobivanje licen-cije za međunarodni prijevoz. Što se tiče pristupa tržištu, za redovni linijski prijevoz i dalje su potrebne dozvole, za posebni linijski prijevoz nisu potrebne dozvole, ali je potrebno imati ugovor između organizatora prijevoza i prijevoznika,

Povremeni prijevoz putnika obav-lja se bez dozvole uz odgovarajući

Master Transport je preduzeće koje u svom vlasništvu ima 8 tegljača i 8 poluprikolica. Osnovna djelatnost je međunarodni

transport robe drumom. Najčešće vršimo transport jedinačnih, zbirnih, mega i ADR pošiljki iz Italije, Austrije i Slovenije. Na tržištu nastojimo biti prepoznatljivi po kvalitetu usluge, što podrazumi-

jeva brz, tačan i pouzdan transport natovarene pošiljke.

e-mail: [email protected] tel: +387 51 318 112, fax: +387 51 308 731

mob: +387 65 668 222

kontrolni dokument-putni list. Kabotaža je dopuštena za sljedeće

usluge: • - posebnog linijskog prijevoza pu-

tnika, pod uvjetom da se te usluge pružaju na temelju ugovora sklo-pljenog i zmeđu orga niz atora i prijevoznika;

• - povremenog prijevoza putnika; • - redovnog linijskog prijevoza pu-

tnika, koje obavlja strani prijevoznik u državi članici koja je domaćin, u okviru međunarodnog linijskog pri-jevoza, osim prijevoza za potrebe urbanog središta ili aglomeracije ili potreba prijevoza između tog središta ili te aglomeracije i okolnih područja. Kabotaža se ne smije obavljati ako nije dio međunarodne usluge prijevoza. Za prijevoz tereta ulaskom u EU hrvatski cestovni prijevoznici voziti će pod sli-jedećim uvjetima:

• Potrebno je imati licenciju Zaje-dnice za obavljanje prijevoza tereta. Uvjeti za dobivanje licencije su jednaki uvjetima koji su propisani za dobiva-nje licencije za međunarodni prijevoz tereta. Licencija se izdaje s rokom va-ženja do 5 godina, a nakon stupanja na snagu nove Uredbe 1072/09 licen-cija će se izdavati s rokom važenja do 10 godina.

• U slučaju kada prijevoznik zapo-šljava vozača koji nema državljanstvo jedne od država članica mora imati potvrdu za tog vozača koju mu izdaje nadležno tijelo države članice u kojoj ima poslovni nastan

• Dozvola neće biti potrebna za prije-voz između država članica

• Što se tiče prijevoza između države članice i treće države (države nečla-nice) do sklapanja posebnog ugovora između EU i treće države takav prije-voz će se obavljati prema bilateralnim ugovorima koje ima pojedina država članica s tom trećom državom.

Iako je EU zatražila prijelazno raz-doblje za obavljanje kabotaže (2+2 godine) pravila za obavljanje kabotaže u prijevozu tereta su sljedeća:

• Posjedovanje licencije Zajednice i potvrde za vozače ako su iz trećih država

• Nakon što dovezu teret, u okviru međunarodnog cestovnog prijevoza, u jednu državu članicu prijevoznici imaju pravo u toj državi obaviti do tri kabotažna prijevoza istim vozilom. Iskrcaj tereta kod treće kabotažne vo-žnje mora se obaviti unutar 7 dana od dana kada je iskrcao teret pri dolaznoj međunarodnoj vožnji.

• Nove (strože) granične vrijednosti o emisijama ispušnih plinova - trenu-tno je u RH na snazi emisijski standard EURO 4 (od 1.10.2010. bit će na snazi EURO 5). U Europskoj uniji za nova vozila prodana u državama članicama je od listopada 2006. na snazi standard EURO 4, od rujna 2010. će biti na snazi emisijski standard EURO 5, a u pri-jedlogu je i EURO 6 koji bi se trebao primjenjivati od 2014.g. Ovakva pri-lagodba EU standardima svakako će za posljedicu imati manje zagađenje od ispušnih plinova. Može naravno i predstavljati određeni izazov za vla-snike vozila u smislu troškova nabavke novih vozila, međutim nabavka vozila viših emisijskih standarda će omo-gućiti prijevoznicima koji se na to odluče i ostvarivanje određenih po-godnosti u smislu primjerice plaćanja cestarine u EU.

• Sukladno EU propisima RH je uspješno uvela digitalne tahografe (sva nova vozila koja se prvi puta regi-striraju u RH već od 1.1.2009. moraju imati ugrađen digitalni tahograf ), omogućujući tako lakše nadziranje radnog vremena vozača, pravednije tržišno natjecanje obzirom da se eliminira nelojalna konkurencija pri-jevoznicima čiji vozači rade Zakonom dopuštenih devet sati, i najvažnije omogućujući tako povećanje sigurno-sti na cestama .

• U smislu stručne osposobljeno-sti vozača, pristupanjem EU postojat će obveza stjecanja početnih kvalifi-kacija te obveza periodičke izobrazbe svakih 5 godina. Stjecanje početnih kvalifikacija, u usporedbi s dosada-šnjim srednjoškolskim obrazovanjem za zanimanje vozač, provodit će se u obliku tečaja u trajanju od najmanje 140 nastavnih sati ili provjerom zna-nja. Periodička izobrazba svakih pet godina provodit će se pohađanjem obveznog tečaja u trajanju od najma-nje 35 nastavnih sati. Stoga, premda će srednjoškolsko obrazovanje za za-nimanje vozač i dalje biti važeće, za pretpostaviti je da će izgubiti na zna-čaju obzirom na promjene koje će nastupiti u smislu stjecanja stručne osposobljenosti vozača koje će možda biti vremenski manje zahtjevno, a isto-vremeno će osiguravati kontinuiranu izobrazbu i dopunu znanja.

Dakle da rezimirajmo, ovo su je buduća slika stanja u regiji, pa tko se prilagodi na vrijeme preživjet će, a tko ne bude imao volje, snage i moči nažalost će otići u zaborav.

Mrkonjić Grad tel: +387 50 220 18-0/1/2, fax: +387 50 212 259


INCOTERMS2010 U PRIMJENIŠTA ĆE SE PROMIJENITI? ZAŠTO? KAKO?Novi INCOTERMS 2010 je u primjeni od 01.01.2011.godine, zato u tekstu želimo predstaviti odgovore na uobičajena pitanja koja prate svako prelazno razdoblje, naime realna pitanja funkcionisanja već usaglašenih i potpisanih Ugovora, kao i postupci u preuzetim obavezama isl.

I ncoterms se javio kao potreba jednostavnijeg poslovanja u međunarodnoj trgovini, još od

1936. godine, od strane Međunarodne privredne komore (ICC), na temeljima međunarodno jedinstvenih definicija, termina i definiciju utvrđenih standar-dom međunarodnih ugovora. Prije uspostavaljanja definicija i standarda u međunarodnoj trgovinskoj razm-jeni, javljale su se različita tumačenja, problem koji je identifikovan tokom trgovanja, nalagao je da u praksi us-postavi i ažurira s vremena na vrijeme standard i definicije (pariteti) s ciljem olakšavanja međunarodne trgovine i izbjegavanja nesporazuma i poteškoća u ispunjavanju zahtjeva i dogovo-renih elemenata iz ugovora. Svakih deset godina se radi revizija pariteta, normi s ciljem poboljšanja uslova rada međunarodnoj trgovini.

U prošlosti, Incoterms upotre-bljavan je na pogrešan način, pa se u toku ugovora pregovaranja ku-pac i prodavac odlučivali na paritet Incoterms-klauzule koje se nisu ukla-pala sa sporazumima. Dakle, revizija se vodila praksom, da se Incoterms 2010 učini jednostavniji, razum-ljivim i preciznijim za mnogo više korisnika. Od poslednje revizije Incoterms 2000, došlo je do znatnog napretka u razvoju međunarodne transportne industrije i međunarodnoj ra zmjen i mater ija l n i h doba ra . Osavremenjavanjem transportnih vidova, posebno kombinovanog, te modernizacijom tehnologija trans-porta u međunarodnim okvirima, od logističkih provajdera, kombinova-nog, multinmodalnog do primjene e-logistike, što je svakako zahtjevalo pr i lagođavanje “modernizaciju”

- INCOTERMS ® 2010 kao rezultat prakse.

Naime, prethodna dekada prim-jeneINCOTERMS 2000, kao rezultat, do sada je ispostavila povećani zahtjev ”vlasnika” za zaštitu robe od svih vi-dova manipulacije, falsifikovanje ili pristupa od strane neovlašćenih lica. U isto vrijeme, izmjene koje su pra-tile ADR, zahtjevalo je da lica i objekti treba da budu zaštićeni od opasnih materija. Također je bitno istaći, da je došlo do porasta tzv “slobodnih prostora”, udruživanja više država, kao što je povećanje tržišta ukrupnja-vanjem EU na EU27 za trgovinski promet ili carinske unije EU, sa druge strane primjena INCOTERMS je povećana u trgovinskom ugovaranju, posebno je istaknut broj korisnika nakon prihvatanja Incoterms u SAD. Zato je bilo potrebno da se re-vizija Incotermsa uradi u skaldu sa novim realnim zahtjevima. Realni zahtjevi su da roba ne napušta carin-sku uniu (EU), pa se reguliše u formi ne samo međunarodnog transporta već smjernicima da se proširi I na oblast unutarnjeg transporta, bez pro-laska klasične – tradicionalne carinske linije. Nova usaglašena promjena INCOTERMS je vezana za 27.09.2010 I nosi naziv INCOTERMS 2010. VTK je pripremila prevod i štampanje novih INCOTERMS 2010 za bh privredu. Nova INCOTERMS 2010 pravila stu-paju na snagu sa 01.01.2011.godine.

Kada stupa na snagu INCOTERMS 2010?Novi INCOTERMS-2010, sa novim pravilima stupan na snagu od 01. Januara 2011.

Šta je sa ugovorima koji su već potpisani?

Za postojeće, ranije potpisane ugovore, usklađeni sa Incoterms 2000. Za njih če važiti I dalje INCOTERMS 2000, bez obzira što će izvršenje ugov-ora biti u 2011. godini . Za ugovore sklopljene između 27. septembra 2010 - Januar 2011, stranke treba izričito da naznače na koji se INCOTERMS- pozivija. ( navesti INCOTERMS 2000 ili 2011) Poslije 01. Januara 2011. go-dine, pretpostvaka je da se poimanjem INCOTERMS podrazumijeva prim-jena INCOTERMS 2010.

Da li je stvarno bila potreba da se zamaramo sa novim INCOTERMS 2010?Analizirajući realne zahtjeve op-eratera, provajdera, trgovaca I sl, uočeno je da je potrebno definisati, pojednostaviti određene pozicije pri zaključenju Ugovora. No, naravno u trgovanju nekakvim specifičnim ro-bama ili u zavisnosti od uobičajenih formi Ugovora, vjerovatno nije bilo potrebe za izmjenama. Sagledavajući cjel inu uvidjećemo da je realna potreba za izmjen-ama I dopunama i te kako bila potrebna. Temeljem preporuka ICC, potrebno je re-vidirati standardne o br a s c e Ugov or a , razmotriti promjene u odnosu na INCOTERMS 2010, predvidjeti potrebne promjene ili posljedice zamjene paritetea npr (DES sa novim DAP). Špediterima svakako savetujemo da sa klijentima, revidiraju poslovne

namjere u zaključivanju Ugovora sa starim ili novim partnerima. Detaljno se upoznati sa preporukama koje idu u prilogu pojednostavljenih procedura ali I smanjenja troškova na račun kli-jenta i sl.

Koje su glavne promjene u INCOTERMS 2010? Suštinska izmjena je da se broj sa 13 pariteta svodi na 11 pariteta. INCOTERMS 2010 se ne dijeli na ust-aljene četiri kategorije (E, F, C I D), već na dvije osnovne vrste grupe o prevozu.

• Pariteti za bilo koji način ili načine prevoza ( EXW, FCA, CPT, CIP, DAP, DAT i DDP)

• Pariteti koji važe samo za pomor-ski i riječni transport (FAS, FOB, CFR and CIF)

Brišu se pariteti DAF, DES, DEQ i DDU, a kao novi pariteti se uvode

doc dr Sanel Jakupović, dipl.inž mr Velibor Peulić, dip.inž.sb


DAP – isporučeno na mjesto i DAT – dostavljeno/isporučeno na terminal.

U novom INCOTER MS 2010 uvodi se novena, izričito se navodi podjela o untrašnjoj ili međunarodnoj trgovini. U stvari, ovo se postiže posredstvom izjave, kojom se definiše da li će ugovor biti vezan za uvoz/izvoz ne formalnosti. Npr. Kod trgov-ine unutar granica EU, gdje faktički nemammo klasične granice isl.i li u SAD gdje je došlo do povećanog korišćenja INCOTERMS. Po prvi put, Incoterms-a ® 2010 razmo-tra novi mediji u komunikaciji i obrade zahtjeva, ugovaranju i spora-zumjevanju, a riječ je o e- trgovini, e-komunikaciji ili eCommerce.

Elektronska evidencija – obavezuje kupca i prodavca da obezbjede ugov-ore - dokumentaciju, u elektronskom zapisu, te da se ovaj vid obezbjeđenja podrazumijeva uobičajenom praksom. Uvodi se pojam elektronskih proce-dura kao budućnost INCOTERMS 2010, standardni način komunikacija.

U paritetima koji zahtjevaju defini-sanje klauzule osiguranja, kao obaveza se def iniše da stranke ugovarači razjasni detalje u vezi sa obavezama osiguranja. Ne manje važno pitanje se odnosi na bezbjednost. Većina ljudi u lancu međunarodne trgovine očekuje razmatranje bezbjedonosnih mjera provjere. Novim INCOTERMS 2010 zahtjeva se postupak proceduralne bezbjedonosne provjere, a što ranije nije bio slučaj.

INCOTERMS 2010 je pokušao da razjasni situaciju ko je odgovo-ran za troškove terminala. Do sad, bila je mogućnost dupliranja troškova , što svakako nije bilo dobro ni sa stanovišta kupca, a niti prodavca, a na-jmanje sa stanovišta interesa špeditera isl. Također INCOTERMS 2010 tretira pitanje uzastopnih preprodaja u toku tranzita isl.

Novi INCOTERMS 2010 je do-bro primljen u praksi. Međutim, potrebna je edukacija dodatnog pro-fila kadrova, te nadgradnja stečenog znanja s ciljem lakše primjene u praksi. Revizija Incoterms nije “revolucija” međunarodne trgovine ili prevoz robe – već je to sublimiranje korisnih i neo-phodnih iskustava, tehničkog razvoja, modernizacije i primjena pozitivne prakse za sve korisnike. Cilj je da se INCOTERMS 2010 koristi kao ad-ekvatno oruđe u pojednostavljenju međunarodne trgovine u budućnosti.

Vijeće za logistiku Bosne i HercegovineSTRATEGIJA UPRAVLJANJA LOGISTIKOMU funkciji smanjenje logističkih troškova u Bosni i Hercegovini – mit ili stvarnost

Uloga, značaj i razvoj logističkih sistema države, kao i strateško up-ravljanje logistikom su dokazani elementi iole “ozbiljnih privrednih” – logističkih sistema zemalja okruženja, a posebno EU. Dok EU razma-tra analize, postavlja ciljeve i razmješta resurse kako bi zadovoljili i ispunili očekivanja smanjenja logističkih troškova tržišta EU, naši su napori se ogledaju u predstavlanju filozofije ”kod nas je nekad …”, “mi smo nekada …” jednom rječju ustaljeno opravdanje i jadikovanje “nekad bilo…”. Godina na izmaku, vrijeme da podvučemo crtu i krenemo naprijed, zato je pravo vrijeme da definišemo problem rascj-epkanosti logističkih i nepovezanih sistema sa povećanjem logističkih troškova kao realnog parametra privređivanja u Bosni i Hercegovini. Dokazano je, planski razvoj i upravljanje logističkim sistemima utiče na rast, razvoj, zaposlenost i jačanje konkurentne pozicije privrede.

Kako ovo ne bi ostalo na pukoj teoretskoj raspravi, želja nam je da potaknemo razmišljanje i tražimo odgovore na pitanja gdje se trenutno nalazimo u uspostavljanju t rans-evropske mreže logističkih sistema ali i sa državama č lanicama Evropske unije. Vidljivo je da je njihovo povezivanje sa državama Centralne, Istočne i Jugo-istočne Evrope, a preko njih i sa azijskim kontinentom i Rusijom, sve više dobija na značaju. Region je bogatiji za CARGO 10, no moramo priznati da mi nismo osnivači, tako da je naš udio takav, kakav je, sa nakdnadnom pameću ili zakašnjelom akcijom nema očekivani rezul-tat. Aktuelni tranzicioni proces, koji se odvija paralelno sa oporavkom logističkih sistema, fizičkih i institucionalnih kapaciteta, još uvi-jek n a s nije doveo do statusa pridružene članice Evropske unije. Naravno, reforme su neophodne, slažemo se svi. Smanjenje logističkih troškova trebamo juče, a ne danas!

“Vijeća za logistiku”, će koordinacijom i aktivnim pristupom kroz platformu i aktivnosti uticati na smanjenje troškova na mjestu nas-tanka sa jedne strane, dok sistemskim potezima afirmisati upravljanje logističkim sistemima na bazi raspoloživih resursa te doprinijeti uku-pnoj konkuretnosti bh privrede. Jer, kako drugačije objasniti ishitrene namete koje uvode čak pojedine lokalne zajednice. Lijep primjer je mjesta nastanka troškova su takse za korištenje “teretnih drumskih terminala”, koje se direktno moraju ugraditi u cijenu koštanja proiz-voda. Nepostojanje Strategije razvoja logističkih centara za posljedicu imaju troškove skladištenja, distribucije, pregleda i sl. Sa druge strane, čekanje je izvorni trošak izvoznog procesa, vrijeme kašnjenja, gubitak kupca su nenadoknadivi. Vrijeme putovanja robe pri izvozu je neprih-vatljivo dugo I iszuzetno skupo.

Da li smo poželjna destinacija za ulaganje? Na osnovu Određivanje troškova zasnovano na aktivnostima (ABC - Activity-based costing), nismo. Smanjenje troškova pomoći će investitoru pri donošenju od-luka, napredni privredni sistemi su zasnovani na koncepciji po kojoj su poslovne aktivnosti sačinjene od grupa procesa koji stvaraju ili konzu-miraju prihvatljive i očekivane troškove. Analizom zahtijeva ispitivanje svih procesa koji čine operativu skladištenja,( posmatrani su izvozni/uvozni tokovi) , svaki od ovih procesa se sastoji od specifičnih zadataka, identifikovali smo troškovne glavne uzroke potrošnje resursa u svakom procesu. (U narednim brojevima INFOKOMA revije privrednika BiH, pojedinačno po sektorima donosimo analizu troškova kao direktnih uzročnika poslovanja ali I sugestije za otklanjanje).

Vijeće za LOGISTIKU će definisati namjene i obima logističkih sistema, pojednostavljenje informativnog sistema što je više moguće uz istovremeno zado voljenje svih postavljenih ciljeva, određivanje

vremenskog plana izvještavanja i osobe koja će primati svaki određeni izvještaj, poređenje najboljih primjera iz EU i okruženja sa logističkim sistemima u Bosni i Hercegovini, ispitivanje dostupnosti traženih resursa, kao što su rad i identifikacija pokretača troškova ili varijabli koje određuju logističke aktivnosti i ponašanja, rnjerenje pokretača troškova do te mjere da se shvati uzročno-posljedična veza, identi-fikacija nivoa posebnih logističkih usluga sistema i njihove važnosti, postizanje optimalne ravnoteže između nivoa logističke usluge i troškova, procjenjivanje kriterija kako bi se ograničili troškovi bez narušavanja potreba za informacijama. Određivanje troškova za-snovano na aktivnostima. Vijeće će uključivati ljude iz tehnologija transpor ta, izvršnih organa vlasti, procesnog inžinjeringa, menadžmenta proizvodnje, logistike i mno gih drugih područja kao što su finansijsko računovodstvo i informacioni menadžment. Cilj je dovoljno dobro proučiti operativu, uzročno-posljedične odnose. Dobro razumijevanje odnosa uzroka i poslje dica takođe omogućit će da se odrede aktivnosti koje mogu uticati na svakog pokretača troška. Ispravno razumijevanje ovih odnosa omogućava shvatanje interaktivne prirode aktivnosti i kako one mogu direktno ili indirektno uticati na više pokretača troškova, a rezultatnu koju očekujemo je harmonizacija logističkih sistema u funkciji optimizaciji troškova.

Susjedne nam države uveliko rade na ovom polju, poznato je da Republika Hrvatska je u završnim fazama priprema za ulazak u EU, a samim tim zakonske projekte su u velikoj mjeri ili u potpunosti prilago-dili standardima EU, od Intermodalnog transporta, logističkih centara do operatera i transformacije HŽ isl. Nova luka na kopnu je Cargo centar Zagreb koji će predstavljati prvu evropsku logističku kapiju ka Zapadu sa poveznicom luke Rijeka, Cargo centra Gratz. Ništa manje bitna karika smanjenja troškova je definisanje strategije i uvođenja javno-privat-nog partnerstva sa zakonskom podlogom. U toku su redefinisanje indermodalnog transporta i zauzimanja pozicija u novoj proširenoj EU. Republika Srbija je također ostvarila napredak u zakonskim rješenjima iz domena logistike, a čvrstim vezama sa hrvatskim operaterima čini logistički sistem koji je vrijeme putovanja kontejnera iz Luke Rijeka učinio konkuretnijim nego putovanje iz luke Bar. Aerodrom Beograd i državni avio-operater „JAT“ u završnoj fazi su razgovora sa kompani-jom Turkish Airlines. Interes je osnova povezivanja logističkih servisa, a podloga čine i generalni urbanistički planovi, kojima je definisana do-bra praksa slobodnih zona, logističkih centara na obodu Beograda ali i autoindustrijskog kompleksa u Kragujevcu povezanog sa logističkim servisom italijanskog branda FIAT ili niza poduzetničkih primjera iz drugih gradskih logističkih sistema. Crna Gora je također učinila transformacije na polju kontejnerskog terminala Bar i povezivanja sa susjedima. Jednom riječju sve zemlje na prostoru JI Evrope usklađuju strategije, grade karike logističkih lanaca sa tendecijom mikro-makro povezanosti.

Koristeći se primjerima iz prakse i pozivajući se na principe prim-jenjene poslovne logistike, vjerujemo da će “Vijeće za logistiku” Bosne i Hercegovine biti pokretač novog poglavlja uspostavljanja i uspravl-janja logističkim ssistemima u funkciji optimizacije logističkih troškova za potrebe bh-privrede. Nismo mi nikakvo geostrateško logističko područje od vitalnog značaja za ekonomiju EU, dobili smo ulaznicu posredstvom Vc, kraka koridora, imamo pravo na kontrolu neba, priključak na plovni krak dunavske plovidbe kanalom Sava-Dunav, priključak smo... ostalo je do nas!



SPORAZUM O TRANSPORTNOJ ZAJEDNICIIZMEĐU EC I JUGOISTOČNE EVROPE U drugoj polovini 2008. godine Evropska komisija (EC) inicirala je rad na Sporazumu o transportnoj zajednici između EC i Jugoistočne Evrope (JIE). S tim u vezi u novembru 2008. godine održan je prvi sastanak u Briselu na kojem su otvoreni pregovori i predstavljen cilj budućeg Sporazuma o transportnoj zajednici. Kada govorimo o JIE misli se na Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Albaniju, Makedoniju, Srbiju i Kosovo (UNSCR 1244/99). U maju 2010. godine održan je poslednji sastanak na kojem su usaglašena sva tehnička pitanja Sporazuma i predstoji politička faza usaglašavanja.

Šta je cilj Sporazuma o transportnoj zajednici?Cilj Sporazuma je da se uspostavi je-dinstveno transportno tržište i to u prvoj fazi na regionalnom nivou (JIE), a u drugoj fazi da se uspostavi jedin-stveno transportno tržište između zemalja EU i članica JIE. Sporazum omogućava jedinstveno transportno tržište čak i pre nego što zemlja post-ane punopravni član EU.

Međutim da bi zemlja mogla da pređe u prvu fazu, odnosno drugu, potrebno je da u svoje propise uvrsti i primenjuje evropske propise čija je lista određena u Sporazumu.

Šta obuhvata Sporazum o transportnoj zajednici?Sporazum obuhvata sve vrste trans porta osim vazdušnog. Dakle, drum-ski, železnički, pomorski, transport unutrašnjim plovnim putevima i in-termodalni transport. Vazdušni transport nije obuhvaćen, obzirom da je regulisan drugim sporazumom, tzv. Sporazumom o otvorenom nebu. Po r e d t r a n s p o r t a , S p o r a z u m obuhvata i definisanje osnovne trans-portne mreže na nivou JIE koja će u budućnosti predstavljati deo trans-ev-ropske transportne mreže (TEN-T), a koja obuhvata puteve, pruge, pomorske i rečne luke i aerodrome. Sporazumom su obuhvaćene i pojedini sektori čiji rad predstavlja preduslov za efikasan transport, kao na primer deo oko pograničnih procedura, zaštita životne sredine, javne nabavke u oblasti trans-porta i td.

Koja su to osnovna obeležja Sporazuma u svim

vrstama transporta?U oblasti svih vrsta transporta, u članicama JIE, propisi nisu u punoj meri usaglašeni sa propisima EU, pa nije bilo realno očekivati da će ovaj proces usaglašavanja i primene propisa ići brzo i jednostavno. Ovo pre svega iz razloga što se radi i o značajnim političkim odlukama, koje moraju biti mudro vođene i realizovane, naračito u železničkom i drumskom transportu.

Pre svega u železničkom transportu treba izvršiti razdvajanje prevoza od infrastrukture, usaglasiti međusobno priznavanje licenci, otvoriti tržište za strane operatere i td. Ovo nije lak posao, niti na prvi pogled deluje politički popularano, ali je krajnji re-zultat za korisnika usluge i društvo u celini svakako bolji, kvalitetniji i efi-kasniji transport, a da ne govorimo o eksternim troškovima za društvo koji nastaju kao posledica neefikasne železnice. Jasno je da železnica danas u regionu JIE (izuzev na pojedinim pravcima u Hrvatskoj) nije na ste-penu razvoja i organizacije da bi bila konkurentna sa vodećim zemljama EU.

U drumskom transportu situacija je donekle drugačija, iz razloga što u JIE postoje solidani drumski trans-portni kapaciteti (npr. Srbija ima oko 40% voznog parka vozila EURO4 i EURO5 kategorije). Imajući u vidu da članice JIE mogu biti konkurentne na tržištu EU, u prvom trenutku nije bilo lako Evropskoj komisiji da dobije mandat od zemalja EU da pregovara u njihovo ime. U ovom slučaju zaštita tržišta zemalja EU imala je jak uti-caj na vođenje tehničkih pregovora. Međutim i pored toga primena propisa

i otvaranje tržišta u budućnosti će re-zultirati efikasnijim i bezbednijim drumskim transportom.

U delu koji se odnosi na pomorski transport, zemlje koje nemaju izlaz na more kao npr. Srbija i Makedonija imaju mogućnost da uz implementac-iju propisa u ovoj oblasti ravnopravno i pod istim uslovima učestvuju u po-morskom transportu.

Kada su u pitanju unutrašnji plovni putevi značaj je u harmonizaciji proce-dura i propisa i stvaranjem bezbedne plovidbe i kvaliteta usluge pre svega na rekama Dunav i Sava. U ovom delu najveći benefit mogu ostvariti Srbija, Hrvatska i BiH.

Kada je u pitanju infrastruktura, značaj je dat na osnovnoj mreži, pre svega na izgradnji bezbednih puteva, modernizaciji železničke infra-strukture, kao i pomorskih i rečnih luka i aerodroma. Ovde moramo da naglasimo značaj regionalnog infra-strukturnog povezivanja. Tako npr. da budu usaglašeni uslovi saobraćaja i bezbednost na osnovnoj mreži puteva, međusobna povezanost, kao i dostupnost. Danas još uvek post-oje ograničenja u infrastrukturnom smislu između članica JIE, a što svakako utiče i na bržu i kvalitetniju razmenu dobara ali i na brži ekonom-ski razvoj.

Kakva je dalja dinamika na realizaciji Transportnog sporazuma?

Preostala su da se reše dva pi-tanja na političkom nivou. Ostalo je da se utvrdi sedište buduće trans-portne zajednice, dakle mesto odakle će biti koordinirane aktivnosti na

uspostavljanju jedinstvenog trans-portnog tržišta. U ovom delu je velika zainteresovanost članica JIE da „ugoste“ buduće sedište ali je to ujedno i velika odgovornost naročito kada korisnici transportnih usluga žele efikasan i bezbedan transport. Ovo pitanje kao i drugo pitanje u vezi potpisnika Sporazuma biće rešavano u koordinaciji sa EC.

Možemo očekivati da bi ova pitanja mogla biti rešena u drugoj polovini ove godine. Usledila bi faza potvrđivanja Sporazuma u parlamentima članica JIE i od strane Evropskog parlamenta, što oćekujemo da bude završeno to-kom 2011. godine, pa bi Sporazum stupio na snagu od početka 2012. go-dine. Naravno, uvek je nezahvalno prognozirati određene korake ali je ovo ujedno i realan sled događaja.

Na kraju vaše mišljenje da li zemlje JIE dobijaju ovim sporazumom?

Možda ću se i ponoviti ali uku-pno posmatrano, ovim sporazumom svi dobijaju. Stvaranjem jedinstvenog transportnog tržišta stvoriće se pre-duslovi za bržu i kvalitetniju robnu razmenu, jačanje trgovine, usluga, tur-izma, moderniji i bezbedniji saobraćaj i td. Korisnici će uživati u kvaliteni-jem, bezbednijem, bržem transportu i na kraju jeftinijom uslugom, a zemlje će biti u prilici da optimiziraju svoje transportne kapacitete. Transporteti umesto nacionalno moći da se razvi-jaju regionalno ali i šire evropski.

mr Demir Hadžić


MAŠINSKI FAKULTETI CENTAR ZA EDUKACIJU U DRUMSKOM SAOBRAĆAJUStudije mašinstva u Crnoj Gori počele su školske 1970/71.godine. U okviru Tehničkog fakulteta je 15.04.1970.godine formiran Mašinski odsjek. Mašinski odsjek Tehničkog fakulteta prerasta 1978.godine u Mašinski fakultet, u okviru Univerziteta “Veljko Vlahović”. Od 1992.godine Mašinski fakultet je samostalna univerzitetska jedinica Univerziteta Crne Gore. Lociran je u Podgorici. Mašinski fakultet pored nastave bavi se naučnoistraživačkim i stručnim radom.

Naučnoistraživački i stručni rad se ostvaruje realizaci-jom naučnoist raživačk ih

i st ručnih projekata i poslova . Naučnoistraživački i stručni projekti i poslovi se realizuju preko centara, lab-oratorija, radnih timova i pojedinačno. Naučnoistraživački projekti se još uvi-jek u najvećoj mjeri finansiraju od strane Ministarstva prosvjete i nauke (oko 100.000,00 € u 2009.godini), a manje na bazi sredstava dobijenih od Evropske unije (oko 25.000,00 € u 2009.godini).

Na Mašinskom fakultetu post-oje kao orga nizacioni jed in ice centri i laboratorije preko kojih se re-alizuje naučnoistraživački i stručni rad: Centar za motore i vozila; Centar za kvalitet; Centar za mehaničku konstrukciju; Centar za saobraćajno mašinska vještačenja; Centar za met-alne konstrukcije; Centar za edukaciju u drumskom saobraćaju; 3D Centar; Didaktički centar – Centar za obuku za automatizaciju i mehatroniku; Evropski informaciono inovativni cen-tar; Kooperativni centar za obuku; Laboratorije za ispitivanje metala; Laboratorija za proučavanje turbu-lentnih strujanja; Laboratorija za atestiranje uredjaja na liniji tehničkih pregleda.

Preko Univerziteta Crne Gore, kao pravnog lica, Mašinski fakultet dobija sredstva za plate svojih zaposlenih (u iznosu od oko 500.000,00 € za 2009.godinu). Po osnovu stručne djelatnosti Mašinski fakultet je ostvario u 2009.godini prihod od oko 650.000,00 €. Dakle, ukupni budžet Mašinskog fakulteta u 2009.godini iznosio je oko 1.275.000,00 €.

U čet i r i decenije postoja nja Mašinski fakultet je imao saradnju sa veoma poznatim univerzitetskim in-stitucijama u svijetu. Pomenućemo: Lomonosov, Stanford, Birmingem,

Merilend, Ahen, Karlsrue, Viskonsin, Lublin, Košice, Institut elektrolučnog zavarivanja E.O.Paton-Kijev. Na Mašinskom fakultetu skoro da nema profesora koji nije radio disertac-iju, bio gostujući profesor ili obavljao specijalizacije na veoma dobrim uni-verzitetskim institucijama u svijetu te je opšte prihvaćeno afirmativno mišljenje o našim kadrovskim poten-cijalima. Dva profesora Mašinskog fakulteta su profesori u Sjedinjenim Američkim Državama.

Zbog potrebe stalnog stručnog usavršavanja i praćenja svjetskog trenda u dijelu edukacije u drums-kom saobraćaju, Mašinski fakultet je formirao Centar za edukaciju u drumskom saobraćaju (CEDS).

Za formiranje i uspješan rad Centra CEDS, veliku zaslugu ima IRU Akademija.

Pored kadra koji posjeduje, Centar CEDS raspolaže svom logistikom za izvodjenje nastave (učionice, amfitea-tre i oprema).

U svim programima i projketima

obrazovanja centra CEDS, implemen-tirani su EU Standardi, utemeljeni na vrhunskom kvalitetu, modernim dinamičkim i interaktivnim meto-dama edukacije i treninga.

Centar CEDS je prolazi kroz faze akreditacije kod Međunarodnog udruženja drumskog transporta (IRU - International road transport union) sa sjedištem u Ženevi, i zvanično od 20.04.2010. godine je u mreži Akreditovanih trening centara IRU Akademije u okviru Evropske unije.

Zgrada tehničkih fakulteta Univerziteta Crne Gore u sklopu koje je Mašinski fakultet.

Za rukovođenje i kvalitetan rad Centra CEDS odgovorni su Mr. Milanko Damjanović, dipl. ing. maš. i Mr Sreten Simović dipl. ing. maš.


ATA KARNETPASOŠ ZA ROBUATA karnet je jednostavan međunarodni

carinski dokument koji se koristi za pojed-nostavljenje privremenog uvoza u stranu

zemlju s rokom važenja od godine dana. Ovim ca-rinskim dokumentom omogućen je privremeni uvoz određenih kategorija robe u carinsko područje svake zemlje koja je prihvatila Konvenciju o privremenom uvozu i to bez popunjavanja nacionalnih carinskih isprava, plaćanja carine ili polaganja depozita, što inače slijedi u redovnom postupku za privremeni iz-voz, odnosno uvoz.

Glavne kategorije privremenog uvozaPrema Istambulskoj konvenciji koja je, za Bosnu i Hercegovinu , stupila na snagu 01.01.2011., stavlja se van snage, do tada važeća Konvencija ATA. U skladu s Odlukom o pristupanju Istambulskoj konvenciji, karnet ATA pokriva tri glavne kategorije: privre-privre-meni uvoz uzoraka, privremeni uvoz stručne opreme, privremeni uvoz robe namjenjene izložbama, sajmo-vima, kongresima i sličnim manifestacijama.

To podrazumijeva gotovo sve: kompjutere, alat za popravke, muzičke instrumente, sportsku op-remu, mašine u industriji, nakit, odjeću, medicinske instrumente, automobile za trke, konje, fotograf-sku opremu, oprema za štand, knjige, ozvučenje koncerata, pozorišne scenografije, narodne nošnje i drugo.

Na osnovu ATA karneta ne smiju se uvoziti prehrambeni proizvodi, kvarljiva roba, te roba nami-jenjena preradi, obradi ili za popravk.

Uslovi za korištenje ATA karnetaRoba pomoću ATA karneta prelazi granicu brzo i jednostavno (bez angažovanja špeditera), ali pri tome se moraju poštivati određena pravila: da će roba biti ponovno izvezena/uvezena u istom obliku, odnosno u stanju u kojem je bila privremeno uvezena/izvezena, da će roba ostati u vlasništvu lica sa sjedištem van države privremenog uvoz, da će robu upotrebljavati isključivo lice koje posjećuje područje privremenog uvoza (nije namjenjena za iznajmljivanje)

Korištenje ATA karneta predviđa se i za tranzit kroz zemlju, pod uslovima iz ATA konvencije.

Koje su prednosti ATA karneta?Izvozniku ukidaju troškove carine i PDV-a ili pola-ganja depozita. Za carinu ATA karnet znači manje administracije i sigurnost da će naplatiti uvozne pristojbe ako ne dođe do ponovnog izvoz. Karneti pojednostavljuju prelazak granice, odnosno omoguća-vaju izvoznicima i uvoznicima upotrebu samo jednog dokumenta za rješavanje svih carinskih formalnosti

S ATA karnetom trgovci, izlagači i ostali poslovni ljudi mogu:odrediti unaprijed carinske troškove prema već utvrđenoj cijeni, posjetiti više zemalja, upotrijebiti isti ATA karnet više puta u toku godine dana važenja karneta, vratiti se u zemlju s robom bez problema i odlaganja.

Ko još profitira?Međunarodne izložbe i sajmovi koje na taj način olakšavaju proceduru za strane izlagače. Turizam i transporti zbog putovanja poslovnih ljudi. Sportske manifestacije kao što su Olimpijske igre i sl. Priredbe i koncerti. Svaka zemlja koja želi iskoristiti prednosti globalne ekonomije.

Ko izdaje ATA karnete?Karnete izdaju isključivo gospodarske komore, učlanjene u međunarodni ATA garantni lanac pri Međunarodnom ukancelarijom trgovačkih komora, sa sjedištem u Parizu (ICC), koji upravlja tim lancem.

ICC internet stranica (www.iccwbo.org) je portal u svijet ATA karneta. Klikom na ATA kar-net ikonu dobit ćete podatke o organizaciji koja izdaje ATA karnet u svakoj zemlji članici ATA lanca. E-mail adresa, poštanska adresa, telefon i fax-svi se ti podaci mogu naći na ICC internet stranici, plus linkovi na internet stranice za pojedinačnu zemlju. Nacionalna komora svake zemlje pruža informaciju gdje se i na koji način mogu pribaviti ATA karneti.

U Bosni i Hercegovini ATA karnete izdaje i ovjer-ava SPOLJNO/VANJSKO TRGOVINSKA KOMORA BOSNE I HERCEGOVINE.

Trošak ATA karnetaTroškovi karneta različiti su za svaku zemlju. Utvrđuju se prema vrijednosti robe, broju zemalja koje se namjerava posjetiti, plus troškovi osiguranja

i drugih usluga. Troškovi će uvijek predstavljati zanemariv dio u odnosu na vrijednost robe koja je navedena u karnetu.

Kako funkcioniše sistem ATA karnetaSistem ATA karneta je savršen prikaz kako uska saradnja carinskih vlasti i preduzetnika može olakšati međunarodnu trgovinu.

Svaka zemlja ATA lanca ima jedno garantno tijelo, ovlašteno od strane nacionalne carinske vlasti i ICC-a da može izdavati Karnete.

ATA karnet funkcioniše prema međunarodnoj carinskoj konvenciji koja je u skladu sa Svjetskom ca-rinskom organizacijom (WCO). Svjetsko ATA vijeće upravlja sistemom u skladu sa WCO. Vijeće per-manentno organizuje promotivne seminare o ATA karnetu u Africi, Aziji i Pacifiku, Latinskoj Americi, istočnoj Europi i Bliskom Istoku.

U zadnjih 40 godina sistem Karneta se proširio sa nekoliko Evropskih zemalja na veći dio industri-jalizovanog svijeta te ima tendenciju stalnog rasta. U 2003. Godini izdano je oko 200.000 Karneta s vrijednošću robe od oko 12 milijardi dolara.

Zemlje koje prihvataju ATA karnetSistem ATA karneta se u proteklih 35 godina proširio sa nekoliko zapadno-evropskih zemalja na gotovo sve industrijski razvijene zemlje svijeta. Godišnje se u svijetu izda oko 200.000 karneta.

ATA karnet se može koristiti u sljedećim zeml-jama:, Alžir, Andora, Australija, Austrija, Belgija, Bjelorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Kipar, Crna Gora, Češka, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Gibraltar, Grčka, Hong Kong, Hrvatska, Indija, Iran, Irska, Island, Italija, Izrael, Japan, Južna Afrika, Kanada, Kina, Koreja, Latvija, Liban, Litvanija, Luxemburg, Macao, Mađarska, Makedonija, Malezija, Malta, Maroko, Mauricijus, Moldovija, Mongolija, Holandija, Norveška, Novi Zeland, Njemačka, Obala Slonovače, Pakistan, Poljska, Portugal, Rumunija, Rusija, SAD, Senegal, Singapur, Slovačka, Slovenija, Srbija, Španija, Šri Lanka, Švedska, Švajcarska, Tajland, Tunis, Turska, Ukrajina, Velika Britanija


АВТОМОТО СОЈУЗ НА МАКЕДОНИЈААвтомото сојузот на Македонија е формиран во 1945 година како здружение на граѓани, обединувајќи ги автомобилистите, мотоциклистите и другите граѓани во автомото друштва и автомото клубови, со цел нивно згрижување, помагање во остварувањето и во заштитата на нивните интереси, права и потреби од областа на автомобилизмот, мотоциклизмот и туризмот.

Денес, по неколкудецениски развој, АМСМ претставува бренд што е препознатлив во

РМ и низ цела Европа. АМСМ де-нес е модерна компанија со над 300 вработени и во негов состав фун-кционираат повеќе компании, кои опфаќаат голем дел од дејностите што најмногу се однесуваат на тран-спортната индустрија.

АМСМ денес е полноправен член на голем број меѓународни органи-зации и асоцијации, меѓу кои: FIA, ARC Transistance, IRU Academу, Global Mobility Alliance, EURORAP, FIA ECMA и други.

АМСМ посветува особен инте-рес и внимание на изградбата на посебен однос со своите членови. Во насока на тие активности особено му е посветено внимание на развојот на Службата членство, која од поново време фаќа чекор со развиените клу-бови од светот преку континуирано технолошко надградување и про-ширување на своите активности и услуги. Денес АМСМ има над 12.000 членови.

АМСМ е единствена компанија во Република Македонија што дава услуги за помош на пат на цела те-риторија на земјата - 24 часа, 365 дена во годината, за граѓаните на Македонија, како и за моторизира-ните туристи од странство. Располага со околу 60 возила за помош на пат и шлеп-возила за пренос на оштетени возила. Во рамките на Службата помош и информации работи и Информативниот центар каде што граѓаните можат секојдневно да се информираат за актуелните состојби на патиштата во земјава и во Европа и да добијат други туринг-информа-ции за патување во странство, како што се потребни документи, цени на горива, патни растојанија, цени на патарини, хотелски сместувања и сл.

Денес АМСМ е лидер и водечка компанија во дејноста на технич-ките прегледи со над 18 центри за технички преглед во РМ, со повеќе од 150.000 извршени технички пре-гледи на годишно ниво.

Во рамките на АМСМ, како по-себна компанија, функционира и АМСМ ЦЕНТАРОТ ЗА ВОЗИЛА, кој во последниве две години пре-расна во синоним за компанија каде

што транспортните компании и сите други моторизирани граѓани можат да добијат голем број услуги.

АМСМ ЦЕНТАР ЗА ВОЗИЛА е овластена техничка служба од А ка-тегорија каде што се нудат услуги за единечно одобрување на возила, проверка на преправани и/ или по-правени возила.

Исто така, АМСМ ЦЕНТАРОТ ЗА ВОЗИЛА е овластен за вршење

проверки за подготвеност на воз-илата за меѓународен транспорт на стоки – ЦЕМТ.

Една од најновите услуги што ги нуди Центарот за возила е и ис-питување на возилата за превоз на опасни материи АДР и издавање сертификати.

Во рамките на Центарот за возила постои и функционира по-себен Сектор за едукација, на кој

Данијела Доневска Влатко Ѓуроски


сме особено горди, бидејќи тој е дел од ИРУ Академијата и претста-вува единствен овластен тренинг институт за територијата на Р Македонија, а спроведува обуки по неколку програми и тоа:1. Програма за времињата на во-

зење и задолжителните одмори на возачите и употреба на аналогни и дигитални тахографи2. CPC за возачите во меѓународ-

ниот транспорт 3. Обука за возачи и советници во

компании што вршат превоз на опа-сни материи АДР.

Воедно, Центарот за возила ги поседува и сите национални ов-ластувања од Министерството з а т р а н с п о р т и в р с к и з а

горенаведените програми.Во делот на развојот на едука-

цијата, Центарот за возила има секојдневна соработка и коор-динација со овластените АТИ на ИРУ Академијата на терито-ријата на Југоисточна Европа, а посебно со ECOS – АТИ за Босна и Херцеговина, кој е лидер за промо-вирање на ИРУ на оваа територија.

Центарот за возила и натаму ќе го продолжи својот развој и во други дејности, со единствена цел - давање палета на услуги на сите у чесници на транспортот во Македонија и зголему вање на конку рентноста на нашите транспортни компании во меѓуна-родниот транспорт на стока и на

патници. А МС М , п р е к у с в о ј о т и с -

питен центар, кој е носител на овластување за спроведување воз-ачки испити, и својата автошкола во голема мера придонесува за зголемување на безбедноста во со-обраќајот, со постојана едукација на возачите-почетници. Исто така, преку својот Центар за едукација во состав на автошколата на АМСМ организира голем број кампањи во основните и во средните училишта низ РМ.

Во делот на услугите што им се даваат на сите граѓани и компании битно место зазема и МОБИЛИТИ БРОК ЕР, бр оке р с ко д ру ш т во што врши работи во однос на

осигурувањето, како во делот на сообраќајот, така и во сите други делови на осигурувањето со мрежа од 10 подружници на територија на РМ.

Битен сегмент во структурата на АМСМ заземаат и туристич-ката агенција, бензинската пумпа, менувачниците.

АМСМ преку своите компании планира и во иднина да не застане со својот развој, и тоа преку нудење нови услуги, како и преку постојано усовршување на постојните услуги. Воедно ќе продолжиме и натаму да вложуваме во едукацијата и во усов-ршувањето на своите вработени.

Firma LAGER je osnovana davne 1987. godine u Posušju (Bosna i Hercegovina) gdje se nalazi i sjedište LAGER grupe. Od tada, pa do danas, izrasli smo u vodeću i najveću firmu koja se bavi prodajom građevinskih strojeva u regiji jugoistočne Europe.

LAGER trenutno ima preko 200 zaposlenih radnika svih struka potrebnih za savršenu uslugu krajnjem kupcu, kojoj težimo od samog dana prodaje stroja, pa do dana njegove krajnje iskoristivosti.

LAGER zastupa vodeće svjetske brendove CATEPILLAR viličare, HYUNDAI građevinske strojeve i vi l ičare, gotovo cjelokupni program TEREX grupe koji je ujedno i najveći i najraznovrsniji proizvođač građevinske opreme u svijetu, ATLAS i DRESSTA građevinske strojeve, te TESAB drobilice.

Na površini većoj od 350.000m2 otvorenog, te 50.000m2 zatvorenog prostora, LAGER vam nudi više od 1000 modela, novih i rabljenih građevinskih strojeva, te popratne mehanizacije i opreme, koji su spremni za isporuku.

Između ostalog LAGER nudi i 24-satni servis sa više od 60 zaposlenih mehaničara, bravara, električara, hidrauličara i ostalog osposobljenog osoblja koje je sposobno riješiti sve moguće probleme.

Također Vam nudimo i mogućnost carinskog skladištenja u Republici Hrvatskoj, te prevoz teškog, vang-abaritnog i specijalnog tereta.




КОНФЛИКТИ У ОРГАНИЗАЦИЈИИ ПОБОЉШАЊЕ РАДА МЕНАЏМЕНТ ТИМАКрајем прошлог века значај рада у тимовима је евидентиран као незаобилазан фактор успешне светске пословне праксе. Иако су ставови (у зависности од пословног окружења, међуљудских односа, културе организације и радних резултата) били различити, истраживачи организације и њене културе, организационог понашања, као и социолози и психолози су били јединствено при ставу да је рад у тимовима суштинска основа пословног приступа последњих двадесет година XX века и да не показују никакве тенденције ка промени ни у XXI веку. Менаџмент тимови као лидери и потенцијал организације (будућности) чине суштину конкурентске предности људских ресурса. Изградња и коришћење социјалног капитала превасходно менаџера, али и осталих запослених, је много важнија вештина него пре. Међутим, у реалним условима рада и остваривања циљева у функционисању организације и конфликти су постали неизбежни. У овом раду чини се теоријски оглед, како организацију учинити ефикасном у условима конфликтних ситуација, превасходно кроз унапређење рада менаџмент тима.

У ситуацији непредвидљивих п р о м е н а и п о т р е б е коришћења несвакидашњег

менаџмента, конфликт у начину тумачења догађаја и дизајнирања а к ц и ј е п о с т а ј е у о б и ч а ј е н и неизбежан. Конфликт је витални део развоја менталних модела нужних за суочавање са новим ситуацијама. Унапред утврђена правила и структуре ауторитета постају бескорисне у ситуацијама р е ш а в а њ а к о н ф л и к а т а ј е р та п ра ви ла и с т ру к у ре у тој с и т у а ц и ј и , у п р а в о д ол а з е у питање. Ако се систем развија дуж инхерентно непредвидивог специфичног пута и ако спонтано кроз процес самоорганизовања производи иновативне облике, онда се људи у таквом систему не могу контролисати. То значи да креативност произилази из нестабилности. Дакле, нестабилност и неп р ед ви д и во с т с у н у ж н и п ред услови иновативнос ти и креативности

Конфликти су дакле, неизбежни, и природни, очекивани и стално присутни, како у свакодневном ж и вот у, та ко и у пословни м организацијама. Уобичајено је да се конфликт и конфликтне ситуације у организационом миљеу доживљавају као процес у коме једна страна сматра да је она друга страна предузела или предузима

некакве акције које могу да имају негативне последице по њене интересе. Тако би кључни елементи конфликта били следећи:

• с у протни интереси између појединаца и група;

• увиђање такве опречности; • веровање код обе стране да ће

је друга стране осујетити (или већ јесте) у реализацији неких интереса;

• акције које стварно доводе до поменутог осујећења (спречавање остварења).

Конфликт треба схватити као природну појаву у тимском раду менаџера унутар организације. Он може бити извор и фактор ефективности, али и неефикасности тимова, а све зависи првенствено од лидера тима и начина на који ће конфликте каналисати. Уколико менаџмент пословне организације прихвати парадоксалну ситуацију о истовременом постојању елемената усклађености и поделе, долази до стварања креативне напетости која захтева комплетно преиспитивање постојећег начина рада и води орга низа цију на п у т с та лног у чења ка ко би се успоста вио дијалог између супротстављених позиција. Ако се напетост усмери у позитивном правцу, могуће је доћи до нових перспектива и тада се мења констелација усклађености и подела. Долази до синтезе у сложеније облике унутрашњих односа.

Суштинске одреднице конфликата

Организације у значајној мери зависе од рада тимова, било да су у питању менаџмент или неки други тимови. Конфликти могу у на предити тимск и ра д ка ко би се достигли организациони циљеви, али је проблем у томе што је конфликте тешко контролисати и што су они управо уобичајена појава у великом броју савремених организација. Нека истраживања пока зу ју ( T homas i Schmidt , 1976. ) да менаџери чак 20% свог радног времена троше бавећи с е р е ш а в а њ е м кон фл и к т н и х ситуација Š7., страна 71.Ć. Наша истраживања указују на чињеницу да се потенцијално ескалирајући конфликти у ну тар менаџмент тимова посматраних организација у н а ј в е ћ е м б р о ј у с л у ч а ј е в а п рева зи ла зе конс т ру ктивни м дијалозима, а да се проблеми у организацијама решавају додатним залагањем чланова менаџмент тима. Сами менаџери доста времена проводе решавајући сукобе са запосленима (производни сектор) и функционишу уз велике проблеме, што је могућа последица присутне дистанцираности менаџмент тима од запослених.

Уважавајући чињеницу да су унутар сваког тима конфликти неминовни, ниједан тим не треба

да покуша да конфликт избегне, јер сама конфликтна ситуација указује на различитост у мишљењима к о ј а д о п р и н о с е к в а л и т е т у тимског рада. Када се конфликтна становишта иска жу, потребно је решавати проблем уместо да се понаша деструктивно према аргументацији. Треба охрабрити чланове менаџмент тима да искажу различита становишта, а затим каналисати постојеће разлике, како би се добио користан резултат. Модел fight-or-f light, подразумева или да се у конфликт уђе и «брани» сопствено становиште, или да се из конфликтне ситуације «побегне». О в а д р у г а с и т у а ц и ј а с т в а р а могућност да се чланови тима окрену себи и својим самосталним ра дним потезима и акција ма, уместо да раде као тим. Ова два облика су уобичајени одговори, реакције на агресивност.

У превазилажењу конфликата, менаџмент тим треба да негује вештине, способности и навику с в о ј и х ч л а н о в а д а х р а б р о изражавају различите ставове, поштују другачија мишљења и рационално анализира проблем, а све у циљу постизања добробити за организацију у целини.

Новија запажања указују на чињеницу да постоји неколико ос новни х пос т у лата који х се приликом разрешавања конфликтне

доц. др Будиша Костић, дипл. инж.доц. др Ненад Димитријевић, дипл. инж.


ситуације треба придржавати: • не треба бранити сваки аргумент,

треба изабрати оне конфликтне ситуације које треба решавати;

• за разрешавање конфликта (као и за његово настајање) потребне су две стране;

• емоције које се уносе у расправу, емоције су и друге стране, па тако, оно што у однос разрешавања конфликта унесе, то се и добија заузврат;

• време лечи све, па и конфликтне ситуације;

• треба се придржавати Ковијевог (Covey) постулата који каже да прво треба да покушамо да разумемо, а онда да тражимо да нас разумеју.

Н а с ле д е ћ ој с л и ц и То м а с (Thomas) у ка зу је на природ у организационог конфликта као сложеног процеса који се састоји од свести, емоција, намера, реакција и с тварног пона ша ња а ктера конфликта .

Приказ потврђује помињану тезу да организациони конфликт није краткотрајан, већ трајан процес који проистиче из размишљања, ставова и емоција актера и везује се за читав низ услова, догађаја и веза са структуром, нормама и ф у н к ц и ј а м а орг а н и з а ц и ј е . Конфликт унутар организације је у средишту пажње у овом раду. Када се говори о узроцима конфликата у организацији они, могу бити везани за факторе који се односе на организациону структуру, као и оне који су везани за односе међу људима унутар организације.

Организациони узроци конфликта

Према Grinberg u i Baron-u најчешћи узроци конфликата су они око ретких ресурса, јер су они често недовољни, ограничени и свака страна тежи да учествује у распола га њу расположивим р е с у р с и м а Š 5 . , с т р а н а 127.Ć . Следи двосмисленост у погледу одговорности и двосмисленост у погледу надлежности, као узрок о р г а н и з а ц и о н о г к о н ф л и к т а

– п р о б л е м и о в л а ш ћ и в а њ а у савременим организацијама још увек нису разрешени, те се зато често јавља дилема ко је за шта одговоран и шта је чије «поље надлежности« . Конфликт посебно може да ескалира у ситуацијама недовољно добро реализованих

радних задатака, тачније онда када нико не жели да преузме одговорност јер «није надлежан«.

Као мог ући узроци, ау тори наводе још и:

• м е ђ у с о б н а з а в и с н о с т – недовољна и непра вовремена информација,

• инструкција или налог може да доведе до кашњења у радном процесу;

• с и с т е м н а г р а ђ и в а њ а – конфронтација као могући извор конфликата;

• диференцијал моћи – указује на степен правичности и једнакости међу запосленима у организацији.

Неки други аутори наводе друге разлоге за постојање потенцијалних дисфункционалних конфликата:

• и н д и в и д у а л н и и з в о р и конфл иката – не за довољс т во радним местом, неприхватање доминанатног система вредности, различитост потреба, стереотипи и предрасуде и сл.;

• ситуациони фактори као извор конфликата – услед учесталости директних контаката, посебно у ситуацијама какве се јављају у процесу одлучивања;

• структура организације – услед специјализације и поделе рада која захтева прецизну координацију, супротстављени циљеви.

Ст у д ије с у пока за ле да с у међуљудски односи скоро увек дисфу нкционални, јер се због неслагања и међусобних размирица повећа вају с у коби л и ч нос т и, сма њу је у заја мно ра зу мева ње и на тај начин омета обављање организационих задатака. Да би конфликт на радном месту био конструктиван, неопходно је да се одржава на минималном нивоу.

Низак до умерен ниво конфликта показује позитиван утицај на радни учинак групе, јер се стимулишу дискусије о идејама које помажу тимовима да боље обављају свој посао.

Међуљудски извори организационог конфликта

Од но с и међу појед и н ц и ма или односи неких појединаца и организационе структуре могу та кође иницирати конфликте у орг а низа ц и ји који се мог у м а н и ф е с т о в а т и у с л е д е ћ и м облицима:

• јавна увреда; • погрешно приписивање грешака; • г р еш ке у ком у н и к а ц и ји и

непримерена критика; • неповерење и • личне карактеристике.

И а ко пара докс а л но, ипа к охрабрујуће звучи чињеница да се понашање може лакшепроменити него организациона структура и да разу мевање ових узрока конфл и к ат а може д а доне с е њиховом бољем разрешавању. У складу са нашим очекивањима и претходним знањима, уобичајено је да прва асоцијација на конфликт и његов ток прилично негативна, али конфликт има и своја позитивна исходишта уколико не ескалира и позитивно се каналише. Да би се конфликти решавали неопходно је схватити њихову суштину, сматра Адижес. Адижесов приступ овом проблему може се представити на следећи начин:

А д и ж е с д о п у њ а в а м о д е л конструктивних конфликата и на другој страни додаје симбиотички кара к тер конфл и ката , љу ба в , узајамно поверење и пријатељство.

Н а в е д е н и е ле м е н т и с е м ог у тумачити као став аутора овог рада према тимском раду. Наиме, у к о л и к о с е к о н с т р у к т и в н и конфликт схвати као могућност да се пословна организација развија и иде напред, за то је неопходна сарадња, а ако се нешто ради заједно да би се постигао заједнички циљ, уз уважавање и осталих елемената које је аутор навео, исходиште може бити рад у тимовима.

Негативни ефекти конфликта могу се очитовати у произвођењу негативни х емоција и стреса , оне мог у ћ а в а њу не оп ход не и пра ви лне ком у ника ције међу запосленима, као и беспотребном трошењу енергије на расправе уместо на реализацију радних за дата ка . Та кође , конфл икт и могу да промене стил лидерства из демократског у ауторитарни што утиче на радну атмосферу и ефекте рада и да доведу до примене негативних стереотипа и смањења могућности да се на прави начин сагледају ставови друге стране и успешно разреше размимоилажења. Позитивни ефекти конфликта се јављају кроз евидентирање и спознавање проблема који су до тада били занемаривани, боље познавање противника и сагледавање његових снага и слабости, креирање нових идеја и приступа што је добра основа за сваку организацију која тежи да буде иновативна, допринос д о н о ш е њу к в а л и т е т н и ј и х и компетентнијих одлука и повећан степен лојалности и мотивације запослених свом тиму или радној јединици. Дакле, конфликт може бити користа н у сит уа ција ма када је управљање и каналисање конфликата добро промишљена и

Слика број 1. Конфликт - један могући приступ

НАМЕРА ДА СЕ ПОНАШАЈУ НА

ОДРЕЂЕНЕ НА ЧИНЕ

СТВАРНОПОНАШАЊЕ ЈЕДНЕ СТРАНЕ

РЕАКЦИЈАПРОТИВНИКА(СУПАРНИКА)

СВЕСТ ОПОСТАЈАЊУКОНФЛИКТА

РЕЗУЛТАТ РАЗМИШЉАЊА И ЕМОЦИЈЕ АКТЕРА


осмишљена активност која доводи до тога да се из конфликтног процес извуку бенефити и да допринесу побољшању рада менаџмент тимова, а тиме и читаве организације.

Технике за ефективно решавање конфликтних ситуација

Конфликт је боље «искористити», него га «решавати». Решавање подразумева некакву борбу; треба га учинити функционалним, без покушаја да се елиминише. Узајамно поштовање је потребно да би конфликт био конструктиван, тако да се може учити из међусобних разлика и стварати боље одлуке. К о н ф л и к т и с а н е г а т и в н и м последицама се кроз јасну тимску структуру могу минимизирати и лакше решити, а две кључне димензије конфликата су:

• д и с т р и б у ц и ј а – б р и г а з а сопствене резултате и

• интеграција – брига за резултате других.

Ове две димензије су независне и у различитим степену су присутне у пракси, те се тако, могу дефинисати кроз пет различити х стилова решавања конфликата:

• избегавање; • предусретљивост; • присиљавање; • компромис и • сарадња.

З а р е ш а в а њ е к о н к р е т н о г сукоба потребно је имати на уму је неопходно обострано уважавање и тражење решења договором, агресивно заступање сопствених интереса и обострано попуштање и решавање сукоба компромисом.

Пр епо зна в а њ е с т и м у лат и вне улоге конфликата уместо њихове елиминације, подразумева неколико ме т од а а на л и з е и р еш а в а њ а конфликата у организацијама. У литератури је познато више метода. Стим улисање фу нкциона лних к о н ф л и к а т а – у к о л и к о с е фу нк циона лни конфликти на прави начин стимулишу, тада је могуће да се пробуди креативност и да настану тзв. програмирани конфликти . Крити чк и осврт подразумева примену технике:

• Ђаволов заступник – особа којој је додељена улога критичара, служи за превенцију настајања групног мишљења;

• Дија лектички метод који у основи има дебату;

• Конструктивна комуникација; • Укључивање нових чланова у

тим; • Реструктуирање организације.

А л т е р н а т и в н и с т и л о в и управљања дисфункционалним конфликтима – на основу димензије кооперативности и себичности, идентификовано је пет оријентација понашања у конфликту који по суштини одговарају стиловима разрешавања:

• Т а к м и ч е њ е ( с е б и ч н о и некооперат и вно пона ша ње) – постизање циљева без обзира на то како ће се то одразити на другу страну;

• Сарадња (себично, кооперативно понашање) – све стране у конфликту желе да сви буду задовољни, па стога сарађују и разматрају многе алтернативе. • З а о б и л а ж е њ е (н е с е б и ч н о

и некооперативно пона ша ње)

– обележавање подручја које је изван домашаја других, а ако то није могуће, онда се могу задржати разлике;

• Прила гођа ва ње (несебично кооперативно) – једна страна је спремна да се одрекне својих интереса, да поднесе жртву зарад интереса друге стране;

• Компромис (средње решење) – обе стране у конфликту морају од нечега одустати и стога је присутан компормис;

• Р е ш а в а њ е к о н ф л и к а т а п р е г о в а р а њ е м – ј е д н а о д најуобичајенијих метода, при чему се у процесу преговарања врше погодбе, чине уступци, нагодбе и размењују понуде и контрапонуде. У процесу преговарања је важно одабрати време, место, технике и стратегије преговарања.

• Р е ш а в а њ е к о н ф л и к а т а и н те рв ен ц и јом т р еће с т ра не

– по с р е дов а њ е и ар би т р а ж а , консултације, посредовање.

Један од могућих начина за превазилажење конфликата је и ефективно коришћење повратне реакције (feedback) у контакту са запосленима. У том смислу има неколико правила за употребу ове технике. Акценат треба да буде на специфичном понашању, тачније, потребно је указати на оно што је ефективно и на оно што треба унапредити; повратна реакција не треба да буде лична већ, описног карактера пре него осуђујућа јер се не напада особа, него начин рада. Инсистира се такође на повратној реакцији или feedback-u, који треба давати у право време и на правом месту, увек након одрађеног радног задатка, како би се на прави начин указало на негативности и правилно мотивисали запослени. Позитиван feedback изречен јавно може бити мотивишући не само за особу којој је упућен, него и осталим запосленима који могу научити из позитивног примера, док негативан feedback треба да буде усмерен на пона ша ње које за послени могу контролисати при чему их не треба критиковати за нешто што није везано за њихов домен одговорности. Осим преговарања, као најчешће коришћене технике, мог у ћ је и п рис т у п у вођ ењ е на д р е ђ ен и х ц и љ ев а , који с у з а ј е д н и ч к и о б е м а с т р а н а м а . Треба поменути и ескалативне

интервенције које подразумевају појачавање постојећег конфликта како би се исти разрешио. Тиме се интензивира трагање за новим решењима и ситуација постаје далеко јаснија. Која од техника ће бити у употреби зависи превасходно од способности менаџера да буде мање или више кооперативан или мање или више одређен.

Према Van de Vlir t постоји некол и ко мог у ћ и х модела за и н т е н з и в и р а њ е п о с т о ј е ћ е г конфликта:

• п ред у зи ма њ е мера које с е надовезују на постојећи конфликт – блокирање комуникационих канала или истицање некомпатибилности циљева;

• указивање на додатна поља сукоба;

• проширивање опсега конфликта убацивањем додатних актера;

• подс т и ца ње а к ц и је који ма ћ е к о н ф л и к т е с к а л и р а т и и подстицање обеју страна да искажу незадовољство акцијама друге стране.

Д а б и с е с у к о б и у н у т а р организације на оптималан начин решили, важно је за све оне који у њему учествују да се узме у обзир да је сваки појединац без обзира на место у организационој хијерархији изложен мог ућој конфликтној ситуацији, а да ће начин на који се конфликт доживљава, утицати н а од л у к у о с т и л у њ е г о в о г р а з р е ш а в а њ а . Та к о ђ е , в а љ а нагласити да сукоб не чине само различитости, већ и могућност р а з р е ш а в а њ а м е ђ у с о б н и х односа и прилика за заједнички развој. Неопходно је докучити и разумети који је од елемената узрок конфликтне ситуације јер извор конфликта могу бити не само спољашњи, него и унутрашњи сукоби. Конфликт унутар тима је пожељан онда када је синергетски, када је целина развијена кроз неслагања боља од акумулираних разлика. Када унутар тима постоји међусобно поштовање, могуће је доћи до нових сазнања које чине суштину конфликта синергетским. А на л изи рај у ћ и п р е т по с т а вке з а ј а в љ а њ е к о н ф л и к а т а у организацији Адижес се усмерио на конфликте који настају као сукоби у самим личностима и улогама у организацији које су они себи одредили. (наставиће се)

Слика број 2. Конфликт - један могући приступ

ДЕСТРУКТИВНИ

КОНСРТУКТИВНИ

СИНЕРГЕТСКИ

УЧЕЊЕ

КОЛЕГИЈАЛНИОДНОСИ

УЗАЈАМНОПОШТОВАЊЕ

КОНФЛИКТИ


PALABRAS d.o.o. Internationale Transporte

Krizaljka b.b. 75270 Zivinice - BIHTel: 00387 35 740 700 - Trumic Asmir

00387 35 740 701 - Trumic Pamela 00387 35 740 702 - Edis Krbuljic

Mob. 00387 61 732 565 - Asmir 00387 61 232 295 - Pamela

Mob. 00387 63 296 221- EdisFax: 00387 35 773 073

E-mail: [email protected], [email protected]

AGIT d.o.o. - agencija za integralni transport - je hrvatska kompanija koja se bavi organizacijom željezničkog i cestovnog prijevoza, carinskim posredovanjem te pružanjem špediterskih usluga na domaćem i međunarodnom tržištu.

Dostupnost više nije jedini uvjet uspješnog transporta. Današnji klijent zahtijeva brzinu, sigurnost i pouzdanost.U današnjim standardima poslovanja to će ostvariti samo kompanija s jasnom vizijom, djelotvornom organizacijom, defini-ranim ciljevima i iskustvom, no prije svega znanjem kompetentnog tima ljudi.

AGIT - Agencija za integralni transport d.o.o.Heinzelova 5110000 Zagreb, Hrvatska

tel: ++385 1 2350 800fax: ++385 1 2350 833e-mail: [email protected]



Vo grupacijata HISAR koja e sopstvenost na edno lice i negovite dva sina, pokraj

HISAR KOMPANI spagjaat i slednite kompanii:1. HISAR TURIZAM - Skopje2. HISAR Ljubljana – Slovenija3. OHRID EKSPRES – Ohrid 4. HISAR KOMPANI

HISAR TURIZAM - Skopje i HISAR Ljubljana – Slovenija se kom-paniii so nad 40 godisna tradicija koja se zanimavaat so megjunaroden trans-port na patnici na relacii:

• Skopje – Zagreb –Skopje (Hrvatska) • Skopje – Ljubljana – Skopje

(Slovenija)

• Skopje – Pula – Skopje (Sjovenija) • Skopje – Ankona – Skopje (Inalija) • Skopje – Venecija– Skopje (Inalija) • Skopje – Istanbul – Skopje (Turcija)

Raspolaga so povece od 20 visoko turisticki avtobusi, kancelariski I stan-ben prostor vo R. Slovenija I Italija, a vo Skopje raspolaga so sovremen ser-vis za sevisiranje na avtobusi, parking proctor, servis za perenje I podmacku-vanje na avtobusite so vkupna povrsina od 17.000 m2 I objekti so vkupna povr-sina pokrioen proctor od 13.000 m2.

Pokraj ova HISAR TURIZAM ima svoi kancelarii I biletari za prodazba na bileti niz celata republika (Struga, Ohrid, Gostivar, Tetovo, Strumica,

Stip)

„HISAR KOMPANI“ doo SKOPJE

„HISRAR KOMPANI“ doo SKOPJE e Društvo za proizvodstvo na midi-busi i avtobusi, remont i servisiranje na avtobusi i kamioni. Formirano e 13.06.2005 god. so lokacija na površina od 13.000 m2, vo neposredna blizina na gradot Skopje, vo industriskata zona Vizbegovo.

Osnovna dejnost na Društvoto e: • Proizvodstvo na midibusi do 23 se-

dišta, so prenamena na kombi vozila od tovarni vo patnički so soodvetni A--testi od nadležnite institucii.

• Generalni remonti i popravki

karoserii na midibusi i avtobusi (pro-mena na ošteteni ili korodirani delovi na avtobusi so vnatrešna i nadvorešna zaštita i lakiranje so visoko kvalitetni boi).

• Generalni remonti i popravki na motori, menuvači, diferencijali i retarderi

• Tekovno održuvanje i servisiranje na avtobusi i kamioni so promena ne-ispravni ili ošteteni delovi od vozniot stroj

• Lasesko centriranje na prednica na avtobusi i kamioni

• Ugradba na klima uredi i friži-deri so nivno tekovno održuvanje i servisiranje

• Prealna na vozila

Vo sostav na Društvoto „HISAR KOMPANI“ raboti:

• stanicata za tehnički pregled i re-gistracija na motorni vozila od site kategorii i

• Prodavnica za rezervni delovi za midibusi, avtobusi i kamioni

Društvoto „HISAR KOMPANI“ raspolaga so soodveten iskusen kadar sa servisiranje i proizvodstvo na av-tobusi koj poteknuva od poranešnata fabrika za proizvodstvo na avtobusi „FAS 11 OKTOMVRI“ AD Skopje i iskusni visoko kvalifikuvani bravari od R. Turcija.

Vkupniot broj na vsaboteni iyne-suva 60 zaedno so vrabotenite od stanicata za tehnički pregled koi se iskusen kadar so predhodno iskustvo vo Aoto Moto Sojuz na Makedonija

HISAR Grupacija


(AMSM).Proizvodstvo na midibusi do 23

sedišta i Generalni remonti i popravki karoserii na midibusi i avtobusi so obavuva vo:

• Hala za irabotka na kostur i lima-rija 350 m2 opremena so dva kanala, aparati za zavaruvanje, apkant presa, stabilna mašina za sečenje na profili, račen alat za sečenje i brusenje na pro-fili i limovi

• Hala-komopra za vnatrešna i nad-vorešna zaštita i lakiranje 250 m2 opremena so sodveten alat za zaštita na limarijata i nadvorešno lakiranje

• Hala za završna montaža 500 m2 opremena so soodveten račen alat za montaža na prozori, stolici, vnatrešen i nadvorežen enterier i elektrika, ma-šina za kroenje na lajsni i profili, račna apkant presa, mašina za polnenje i servisiranje klima uredite so freon, mašina za polnenje na akumulatori, mašina za ispituvnje na alternatori i anlaseri.

Tekovno održuvanje, servisiranje na avtobusi i kamioni so promena neis-pravni ili ošteteni delovi od vozniot stroj, lasersko centriranje na prednica, generalni remonti i popravki na mo-tori, menuvači, diferencijali i retarderi se obavuva vo:

• Hala so površina od 1000 m2 opre-mena so3 kanali povrzani pomegju sebe i opremeni so kanalni digalki, pumpi za podmačkuvanje i polnene so tečnisti, platforma opremena so kompjuter za lasersko centriranje na prednica

• Prostorija za remont na motori 50 m2 opremena so rabotni masi i sodve-ten alat za remontiranje na motori od tipovite MAN i MERCEDES

• Prostorija za remont na menuvači i retarederi 50 m2 opremena so rabotni masi i sodveten alat za remontiranje

• Prostorija za remont na BOSH pumpi 50 m2 opremena so rabotni masi i sodveten alat za remontiranje i popravka

• Mašinska rabotilnica za obrabotka na drearski raboti 60 m2 opremena so dva struga, stabilna dupcalka rabo-tna masa i soodveten alat za mašinska obrabotka.

• Magacin za delovi i repromaterijali 500 m2

Vo sostav na halata za tekovno održuvanje, servisiranje na avtobusi i kamioni se prostoriite:

• Kancelariski prostor za rako-vodstvoto, finansii i smetkovodstvo, blagajna, konstruktivno biro i tehnička podrška so površina od 320 m2 opre-men so soodvetni pomagala (rabotni masi, kompjuteri mrežno povrzani, štampači, telefoni so tel. centrala i in-staliran optički kabel).

• Menza za topol obrok na vrabote-nite so površina od 60 m2

• Dve garderobi so tuš kabini na po-vršina od 100 m2

• Četiri sanitarni čvora so vkupna

površina od 100 m2 so soodvetna oprema

`Vo izdvoen objekt na vlezot od desnata strana e smestena stanicata za Tehnički pregled i registracija na

motorni vozila na površina od 250 m2 opremena so najsovremeni uredi za proverka ispravnosta na vozilata i Prodavnica za prodažba na rezervni delovi na površina od 1000 m2.



DHL Freight MacedoniaAddress MK-1041 SkopjePhone +389 2 2445 300

Fax +389 2 2445 303E-Mail [email protected]

Regular Euroconnect lines to/from and

Eindhoven

OstravParis

Buchs

Worms

Lyon

Vienn

Verona

y

Barcelona

Milano

d via Skopje terminal

va

Zabrdzei

Bucharest

na

Beograd

Skopje

Sofia

IstanbulS opje

Athens


Kompanija je osnovana 1991. godine, u najtežim uslovima za otpočinjanje biznisa, ali i poslovanje uopšte, karakterističnim za devedesete godine prošlog vijeka. Razvijene zem-lje su nam, tokom devedesetih, među poslednjima zatvorile vrata, a među prvima ih otvarale, čim bi stigla na-java da bi to trebalo da bude slučaj. Iz razloga da budemo lideri u transportu specijalnih tereta, 1994 godine otvor-ili smo ćerka firmu, u Poljskoj, pod imenom Eurošped Warszawa.

Zadovoljstvo i pouzdanost kod referentnih klijenata za posljedicu su imali preporuku novim partnerima, tako da jednom kad postanete klijent EUROŠPEDA, ostajete zauvijek sa njima.

Eurošped ima disperzionu po-slovnu mrežu širom trasnportnog tržišta Evrope i Rusije, Azije i Bliskog

istoka. Uprkos strepnji da bi se sudbina Eurošpeda mogla ispisivati, sporim I teškim oporavkom, kao što je slika i sudbina mnogih kompanija iz Srbije koje su se dugo oporavljale od udara sankcija, kompanija je nizala iskustva, reference i uspjehe.

Razloge uspješnom, pouzdanom i nadasve bezbjednom kotrljanju točkova putevima uspjeha, treba sa-gledati u činjenici da je fleksibilnost i dugogodišnje iskustvo učinili kompan-iju jakom pouzdanom, konkurentom i sa dobrom reputacijom, evropske ozbiljne kompanije za transport na međunarodnom tržištu.

Kompania podstiče na sklapanje novih poslovnih odnosa - spremnost na unapređenje načina rada i mod-ernizacije sredstava za rad. Vizija kompanije je zadovoljan klijent i uvi-jek ispred drugih. Ljudski resursi

kompanije pretočeni u intelektualni kapital su najveća rezerva I snaga koja se mjeri kroz 150 zaposlenih, a kvalitet je rezultat njihovog rada.

UslugeKompanija raspolaže sa preko 60

voznih jedinica, koje mogu da pre-voze terete preko 50 tona. Usluga koju mjere partneri je sadržana u ocjeni, pouzdani, profesionalni i bezbjedni, zato ih inostrani partneri rado unajm-ljuju. Kažu za njih ne postoji prepreka, znanjem i aktivnim odnosom prema izazovu, zaposleni otklanjaju sve prepreke na putu, uz ovo oni misle i o stvarima koje ne spadaju u njihovu delatnost. Eurošped posao obavlja sop-stvenim kapacitetom, jer to najbolje znaju. Zahtjevni specijalni transporti, ne posjeduju nikakvu kopiju rješenja, recepturu, pa je svaki zadatak novi parameter, nova priča, a uspješno re-alizovan transport je rješenje I uspjeh kome se radujemo.

Osjećaj kopmanije je biti izrazito siguran i pouzdan partner od kojeg mlađe firme, ali i one koje postoje duže od njih, mogu da uče kako da razvijaju biznis isključivo znanjem, upornošću i spremnošću na prihvatanje novih standarda.

KlijentiBroj zadovoljnih klijenata nepres-

tano raste, a u ovom t renutku, procenjujemo da ih imaju više desetina stalnih partnera koji se po značaju iz-dvajaju iz prosjeka, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu. Izdvajamo nekoliko klijenata radi ilustracije navedenog:

Cementara Kosjerić, Cementara Beočin, Cementara Popovac, Goša FOM, Jugoslovensko d ramsko pozorište , Wirtgen Srbija, Coca Cola Helenik, Putevi AD Užice, Express Interfacht , Ogranak Porr, Vahali Service, …

Regular Euroconnect lines to/from and

Eindhoven

OstravParis

Buchs

Worms

Lyon

Vienn

Verona

y

Barcelona

Milano

d via Skopje terminal

va

Zabrdzei

Bucharest

na

Beograd

Skopje

Sofia

IstanbulS opje

Athens


Pruža podatke i tržišne informacije proizvođača

• 25 godina iskustva, 256 različitih kategorija mašina, 1000 marki proi-zvođača, 80 000 raznih tipova mašina

• Spektar pokretnih radnih mašina: • Građevinske mašine, Viljuškari,

Zračne radne platforme, Kranovi, Na-dogradnje za kamione (Kran, nosač kontejnera...), Građevinska oprema, Komunalna oprema (ralice, pumpe za beton, mašine za čišćenje kanala, čistači ulica, razni čistači snega....), Poljoprivredne mašine, Mašine za re-ciklažu (prese otpada, magneti za dizanje tereta, hidraulični preklopni kontejneri, kante....)

• Proizvod je dostupan kao:1. Online verzija, 2. CD, 3. Knjige

LECTURA - Sadržaj knjige • Preko 75000 vrsta raznih mašina,

Veleprodajna i maloprodajna cena za prethodnih 15 godina rabljenih ma-šina, Novonabavna cena, Tehnički podaci, Slike raznih vrsta mašina, Kontakt adrese proizvođača, Preve-deno na 8 jezika EN, DE, FRA, SEP, ITA, RUS, CHI, CZE (online verzija u budućnosti biti će lokalizirana)

LECTURA - Knjiga • Lista novonabavnih cena mašina,

Cena dilera (kupovna/prodajna) za rabljene mašine unazad 10 godina, Standardna/Opcionalna oprema, Kon-takt adrese

LECTURA - online verzija • Kompletna baza svih obrađenih

mašina. Dostupno 24 / 7 - širom sveta, Naša web stranica vam omogućava procenu mašina redovno ažuriranih podataka, ažuriranje se radi kontinui-rano i redovno sa svakom izmenom od strane proizvođača, Pretraga se vrši po proizvođaču, radnom području, tipu, direktnom pretragom specifične ma-šine, upotrebom pretrage po abecedi proizvođača unutar baze Lecture...

LECTURA - online verzija • Dostupni apsolutno sve mašine,

Poljoprivredne mašine dostupne samo online, Kompletna lista novonabavnih cena, Cena dilera (kupovna/prodajna) za rabljene mašine unazad 16 godina, Korekcija vrednosti prema stvarnim radnim satima, Korekcija vrednosti

prema stanju mašine i opreme, Serijski brojevi, Ispis procene, Kontakt adrese, Dostupno na 8 jezika, Sprema se Lokalizacija

LECTURA - CD interaktivna verzija

• Integriran software za procenu, Kompletna lista novonabavnih cena, Cena dilera, kupovna/prodajna) za rabljene mašine unazad 15 godina, Korekcija vrednosti prema stvarnim radnim satima, Korekcija vrednosti prema stanju mašine i opreme, Serijski brojevi, Ispis procene, Kontakt adrese, Dostupno na 8 jezika, Celi PDF (pro-cena) koji se u ovom slučaju sastoji od , dve stranice.

• Na prvoj stranici se vide podaci o mašini, o onome ko je radio procenu, slika mašine (ako postoji u bazi) te ostali podaci koje je korisnik ubacio u program za procenu. Isto tako imamo podatak o novonabavnoj ceni vozila. Na kraju imamo cenu koju smo dobili procenom. Dobijemo Purchase (cijena koja po kojoj diler može otkupiti ma-šinu) te Sales (max cena koja se može

tražiti za mašinu). Nek i od proizvođača: CASE,

Caterpillar, JLG, Linde, Hyundai, Jungheinrich, Komatsu, JCB, Potain, Rigo, Fuchs itd....

Zastupnik za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu

Prodaja i podrškaMobile Ekspert d.o.o., Zavrtnica 17, 10000 Zagreb

Direktor Branimir Kučko, [email protected] , +385 99 6397 613Ivan Jagunić, [email protected], +385 99 6391 612

Kontakt u BiH: Prodaja i podrška: Mr. Sci. Nebojša Zdravković, [email protected], +387 65 26 00 66

Trebate procenu vrednosti pokretne radne mašine, krana, viljuškara, poljoprivredne mašine.... Na pravom ste mestu!!

LECTURAje specijalizovani izdavač iz Nemačke, Nürnberg, u području pokretnih radnih mašina

O namaobrt za ugostiteljstvo,trgovinu i proizvodnju osnovana je 17.07.1987 u Kamanju u sjeverozapadnoj Hrvatskoj, 25 km od grada Karlovca i 5 km od grada Metlike (Slovenija). Obrt se bazira na prijevozu robe i opreme za poznati lanac kozmetičkih proizvoda dm-drogeriemarkt u Hrvatskoj, BiH i Srbiji, te odlazak po robu u Njemačku, Austriju, Švicarsku i Češku i istovar robe u dm-centru u Zagrebu.REFERENCE:U proteklih 10 godina DINELA je uredila preko 100 trgovina dm-drogerie markta veličine 200-500m2

KOMERCIJALA; DANICA JANŽETIĆ; Tel: +385 47 758 801; Fax: +385 47 601 786; [email protected] TRANSPORTI; VODITELJ TRANSPORTA; TOMISLAV BUNČIĆ; +385 99 49 59 699; [email protected]

Transport - Muhić Trans d.o.o vrši transport svih vrsta roba po cijeloj Evropi. Vrhunskim VOLVO kamionima koji zadovoljavaju sve uslove za nesmetan transport, ekološke norme i siguran prevoz robe svakodnevno se krećemo cestama zapadne Evrope. Muhić Trans d.o.o je posebno specijaliziran u transportu namještaja, građevinskih materijala i opreme.

Špedicija - Muhić Trans d.o.o će uskoro u dijapazonu svojih usluga posjedovati moderan carinsko - špediterski

terminal kako bi upotpunili set usluga koje nudimo. Carinski terminal sa modernim špediterskim prostorijama, benzinskim pumpama gradimo u užem centru glavnog grada Bosne i Hercegovine.

Export-import - Muhić Trans d.o.o se bavi uvozom i izvozom širokog spektra roba i usluga. Primarno tržište kada

je u pitanju izvoz su Njemačka, Austrija i Hrvatska. Posredništvom izvozimo veliki broj proizvoda BH proizvođača u zemlje zapadne Evrope. Pored izvoza veliku pažnju pridajemo i uvozu roba visokog kvaliteta iz fabrika širom zapadne Evrope.

POLIĆTRANS d.o.o.Posušje i POLIĆTRANS d.o.o. Sarajevo su privatne tvrtke osnovane 1990. i 2000. go-dine. Naše glavne djelatnosti su:

• međunarodni kamionski prijevoz• međunarodno otpremništvoPOLIĆ SERVIS d.o.o. privatna je tvrtka osnovana 2000. godine, sa sjedištem u Posušju.

POLIĆTRANS d.o.o. - Posušje88240 Posušje; BiH; Meljakuša bb; Tel.: +387 39 680 951, 682 425, 681 354; Fax: +387 39 682 428; E-mail: [email protected]

PETRIĆ Vršani Bijeljina 055/371-091, 371-233


PRIMENA SAVREMENIH INFORMACIONIH TEHNOLOGIJAAUTO TRANSPORT OPASNIH MATERIJAPrimena savremenih informacionih tehnologija u svim vidovima transporta, danas, predstavlja neizbežnu realnost. Transport predstavlja kičmu industrije, i samim tim integralni deo današnjice. Ekološki problemi planete su sve veći, a uništavanje toksičnog otpada predstavlja neizbežnu realnost. Transport opasnih materija nije moguće izbeći pa samim tim ni postojanje rizika. Implementacijom savremenih informacionih tehnologija u procese transporta ubrzava se vreme rešavanja postavljenih zadataka i reagovanja na nastali problem. Većina proizvođača teretnih vozila razvija savremene softvere koji omogućuju praćenje vozila i procesa na vozilu. Međutim, ovi sistemi još uvek nisu u potpunosti usavršeni za određene transportne zadatke, a u većini slučajeva, mnogi prevoznici nisu u mogućnosti nabaviti ovakav softver zbog visoke cene koštanja.

Kada je reč o transportu opasnih materija, primena savremenih informacionih tehnologija je

neizbežna. Proces transporta opasnih materija je složen proces, koji, ukoliko ga rasčlanimo na osnovne kompo-nente, se sastoji od:1. Analize vrste (tipa) opasne materije

i njene količine (odabir transportne ambalaže) koja se transportuje,2. Izbor opt ima lnog prevoznog

sredstva,3. Planiranje i definisanje rute (iti-

nerera) kojim će se opasna materija kretati,4. Praćenje opasne materije u tran-

sportu (trenutni položaj vozila, kao i stanje tereta, temperatura, pritisak i sl.)5. Reagovanje u slučaju nastanka ak-

cidentnog događaja: • Lociranje mesta udesa, vreme

udesa, meteorološki uslovi, • Dostavljanje podataka logistič-

kom (upravljačko-kontrolnom centru) o karakteristikama udesa, dubini i površini zona prostiranja primar-nog i sekundarnog kontaminacionog oblaka, obaveštavanje kriznih ekipa (policija, vatrogasne ekipe, zdravstvene službe, komunalne službe, specijalizo-vane vojne jedinice i dr.)

• Unošenje i obrada podataka u centralni računar, dobijanje izla-znih podataka i simulacija kretanja opasnosti,

• Formiranje koncepcije reagova-nja na osnovu obrađenih podataka i

simulacije, • Dostavljanje podataka o načinu re-

agovanja akterima udesa i kriznoj ekipi (policija, vatrogasne ekipe, zdravstvene službe, komunalne službe, specijalizo-vane vojne jedinice i dr.)

• Reagovanje aktera udesa i krizne ekipe, izveštaj o sanaciji štete, priku-pljanje i smeštanje u bazu podataka.

Zahvaljujući računarima i in-ternetu, kreiranje baze podataka o vrstama opasnih materija kao i o vrstama prevoznih sredstava je olakšano. Komunikacija između naručioca transporta i prevoznika je trenutna, tako da je proces analize opasne materije koja se prevozi i iz-bor optimalnog prevoznog sredstva u mnogočemu olakšan (Slika 1.).

Međutim mnogo kompleksniji problem, jeste planiranje najbezbed-nije rute. Ovo ne znači da prevoznik treba izabrati najkraću rutu već naj-bezbedniju, pri čemu treba pokušati izbeći veća naseljena mesta. Razvoj Geografskog informacionog sistema (GIS) i njegova komercijalizacija, kao i laka dostupnost, rešavaju i ovaj prob-lem. GIS pruža mogućnost korišćenja velikog broja softverskog alata u cilju pregleda i analize prostornih mreža (kao što su mreže puteva i ulica, železničkih pruga, plovnih puteva, digitalne mape terena i dr.). Agencija za auto-puteve u Francuskoj koristi GIS od 1989 za mnoge namene: uzroci

saobracajnih nezgoda se vizuelizuju te se bezbednost poboljšava tamo gde je najpotrebnije.

Praćenje kretanja opasne materije na digitalnoj mapi omogućeno je pridruživanjem GPS-a već pomenutim tehnologijama. Konstantna komuni-kacija između ekipe u vozilu i logistike transporta (upravljačko-kontrolnog centra), ostvarena je putem GSM-a, kako audio tako i vizuelnom vezom, zahvaljujući GPRS standardu. Danas, je ovaj sistem rasprostanjen na svim kontinentima i sa svojim različitim aplikacijama predstavlja osnovu komu-nikacionih tehnologija. GSM sistem se sastoji iz tri ključna podsistema- pod-sistema mobilnih stanica, podsistema baznih stanica i mrežnog podsistema. U transportu, ovaj sistem zauzima veoma bitno mesto jer omogućuje:1. Komunikaciju na relaciji vozač–di-

spečer–ostali akteri TP,2. Hitan poziv u slučaju nezgode ili

pojave otkaza,3. Razmenu tekstualnih poruka i dru-

gih digitalnih podataka,4. Beleženje toka komunikacije,5. Integraciju sa ostalim postojećim

sistemima.

Sistem G3 predstavlja moćnu sim-biozu hardvera i softvera koja pojavu rizika u transportu opasnih materija svodi na minimum. Takođe, ubrzava donošenje adekvatnih odluka u slučaju nastanka akcidenta, kao i prikupljanje

potrebnih podataka za dalju analizu.Za procenu i prognozu hemijske

situacije pri udesima izazvanim opas-nim materijama koriste se sledeći polazni podaci:1. podaci o udesu ( mesto i vreme

udesa, karakter udesa),2. vrsta ili tip opasne materije,3. meteorološki uslovi.

Informacija o karakteru udesa može se dobiti prema rezultatima pre-thodne ocene potencijalno opasnih objekata, sumiranjem podataka za sve oblike izviđanja, vojnih izveštaja i in-formacija od resornih ministarstava i različitih civilnih struktura.

Vrsta opasne materije određuje se korišćenjem odgovarajućih tehničkih sredstava za izviđanje hemijske kon-taminacije. Ukoliko se ne poseduju takva sredstva i podaci, pretpostavka o vrsti opasne materije može biti izrađena pomoću analize podataka o objektu i prepoznavanjem simp-toma otrovanog (ili kontaminiranog) ljudstva.

Meteorološki uslovi u znatnoj meri određuju kontaminacioni poten-cijal konkretne opasne materije. Za prognozu posledica udesa neophodno je poznavanje brzine i pravca stanja prizemnog sloja vazduha (inverzija, izosermija, konvekcija), temperature vazduha i površine tla.

Za procenu i prognozu hemi-jske situacije pri hemijskom udesu, uz

Prof. dr Pavle Gladovićmr Vladimir Popović


nastajanje primarnog ili sekundar-nog oblaka, potrebno je odrediti/izračunati:1. dubinu prostiranja primarnog i se-

kundarnog oblaka,2. površinu zona prostiranja,3. prikaz podataka na karti,4. vreme dolaska oblaka na zadatu

granicu,5. v r e m e t r a j a n j a h e m i j s k e

kontaminacije,6. procenu gubitaka ljudstva u žarištu

udesa,7. procenu gubitaka ljudstva u zoni

prostiranja oblaka i8. procenu kontaminacije otvorenih

izvora vode.

Neke opasne materije mogu up-oredo da formiraju pr imarni i sekundarni oblak. Takav slučaj jav-lja se pri razlivanju opasnih materija čija je temperatura ključanja niža od temperature okoline (amonijak, hlor, vinilhlorid i sl.).

Na račun povišenog prit iska, koji postoji u rezervoaru, i interak-cije razlivene mase opasne materije sa podlogom i okolnim vazduhom formira se primarni oblak. Usled poste-penog isparavanja razlivene opasne materije nastaje sekundarni oblak.

Kompleksan matematički model, koji opisuje promene koncentracija para opasne materije u prostoru i vre-menu za takav slučaj, zasniva se na fizičkom modelu realnih dešavanja tokom udesa i disperzije para opasne materije, što je praćeno sledecim pretpostavkama:

Rezultati procene hemijske situ-acije, nastale pri udesima izazvanim opasnom materijom na bazi komplek-snih modela, obuhvataju niz realnih fenomena koji prate složen proces nas-tanka i dinamike udesa, tako da se, pri jednostavnijim konfiguracijama ter-ena, dobro slažu sa eksperimentalnim podacima, ali traže posebno obučene korisnike i visoke resurse računarske

tehnike. Međutim, sama priroda hemijskih udesa je takva da oni nas-taju iznenada i često, na nepredvidivim mestima (pri transportovanju opasnih materija), tako da su brzina delovanja i nacin angazovanja radnih ekipa na-jvazniji cinioci u saniranju posledica udesa.

Zato su jednostavni matematicki modeli posebno pogodni u takvim situacijama, jer u kratkom roku daju pribliznu procenu hemijske situacije, na osnovu cega se mogu preduzeti odred-jene mere radi zastite stanovnistva, materijalnih sredstava i zivotne sredine.

Prikazivanje podataka o udesu na digitalizovanoj karti

Pri dobijanju informacija o udesu na industrijskom kompleksu ili na transportnom sredstvu sa opasnom materijom, u centralni računar se unose: 1. identifikacioni podaci (vreme i da-

tum nastanka udesa, vrsta i masa opasne materije, pravac i brzina vetra), 2. žariste udesa,3. dubine i površine zona prostiranja

primarnog i sekundarnog kontamina-cionog oblaka.

Površine žarišta udesa i zona prostiranja primarnog i sekundarnog kontaminacionog oblaka označavaju se punim linijama crvene odnosno plave boje. Dubine prostiranja primarnog i sekundarnog oblaka dimenzionišu se tankom linijom sa strelicama, iznad ko-jih se nanose brojčane vrednosti .

Nakon procene i prognoze učinaka dejstva kontaminacije, formira se zaključak i obaveštavaju subjekti od-govora na udes koji su povezani i umreženi u sistem:

Svaki od subjekata ima osposo-bljene i opremljene snage koje u većoj ili manjoj meri učestvuju u reakciji, pri čemu zadaci istih moraju biti precizno definisani:

• policija: obezbeđenje razrađenih puteva komunikacije (putevi vozila

HMP i vatrogasne jedinice u dolasku i odlasku, putevi ostalih službenih vo-zila, pravac i putevi organizovanog transporta eventualne evakuacije gra-đana), sprečavanje kriminala (fizičko obezbeđenje javnih, službenih i stam-benih objekata u slučaju evakuacije), sprečavanje pristupa mestu akcidenta neslužbenim licima, očuvanje javnog reda i sl.,

• vatrogasne jedinice: pored lokalnih vatrogasaca, koje se još (odakle) jedi-nice angažuju u izvlačenju zatrovanih i povređenih (izolacioni aparati) i kojim se sredstvima gasi požar,

• zdravstvene službe: pored lokalne HMP koje se još (i odakle) angažuju u zbrinjavanju, ko i gde vrši trijažu, koje stacionarne ustanove su nadležne za lešenje (u tom delu elaborata mora

da stoji mesto, način i ko sprovodi de-kontaminaciju, odeljenje gde se leče, kriterijumi za hitan otpust ili preme-štaj drugih bolesnika radi oslobađanja potrebnih kapaciteta, mogućnost za angažovanje dodatnih medicinskih stručnjaka i sredstava, uloga svakog pojedinca), koje institucije preventivne medicine vrše detekciju, identifikaciju i kontrolna merenja hemijskih agenasa u vazduhu i vodi,

• komunalne službe: obezbeđenje snabdevanja pijaćom vodom i živo-tnim namirnicama, obezbeđenje rada javnih službi, angažovanje odgova-rajućih službi u raščišćavanju mesta akcidenta, neophodnih vozila za slušaj evakuacije građana i sl.,

• hidrometeorološke ustanove: pro-cena zahvaćenosti teritorije otrovnim oblakom, pravac i brzina njegovog ši-renja i davanje drugih podataka od značaja,

• specijalizovane jedinice i ustanove VS: raščišćavanje i dekontaminacija terena, učešće vojne MMP i stacionar-nih zdravstvenih ustanova u lečenju, mogućnost potrebe za vazdušnim transportom tesko unesrećenih,

• saobraćajna preduzeća: evakuacija i prevoženje građana do mesta na-značenja, prevoz potrebne opreme za raščišćavanje i sanaciju i sl.

Slika 1. Algoritam procesa transporta opasnih materija sa primenom savremenih informacionih tehnologija


ISPITIVANJE SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJEFOTOMETRIJSKA MERENJA U BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJAUočljivost

• Generalno je prepoznato da je vid najvažniji način čulnog opažanja koji se koristi za prikupljanje informacija u toku vožnje, obuhvatajući do 90% ukupnih prikupljenih informacija (CIE137-2000- THE CONSPICUITY OF TRAFFIC SIGNS IN COMPLEX BACKGROUND)

• Od velikog je značaja da oni objekti i pobude koje moraju biti uočene u ci-lju izvođenja uspešne i sigurne vožnje, budu ti koji će biti prvi uočeni i loci-rani od strane vozača

Elementi puta koji su predmet vizu-elne percepcije vozača:

• Saobraćajni znaci • Oznake na kolovozu • Osvetljenje saobraćajnica

Standardi koji se primenjuju za sobraćajnu signalizaciju –horizontalnu i vertikalnu

• EN 12899-1 Fixed, vertical road traffic signs - Part 1: Fixed signs

• EN 12966 –Road vertical signs-Va-riable message traffic signs

• E810 Standard Test Method for Coefficient of Retroreflection of Re-troref lective Sheeting Utilizing the Coplanar Geometry

• D4956 Standard Specification for Retroref lective Sheeting for Traffic Control

• E1709 Standard Test Method for Measurement of Retroreflective Signs Using a Portable Retroreflectometer

• E811 Standard Practice for Mea-suring Colorimetric Characteristics of Retroref lectors Under Nighttime Conditions

• EN 1436 Road marking materials - Road marking performance for road users

• D4061 Standard Test Method for Retroref lectance of Horizontal Coatings

JUS/SCS standardi • SRPS EN 1436 • SRPS EN 12899-1 • SRPS EN 12966

Preporuke CIE • Publication CIE 54.2-2001: Retrore-

flection: Definition and measurement • Publication CIE144:2001:Road su-

rface and road marking ref lection characteristics

• Publication CIE137:2000 - The conspicuity of traffic signs in complex background

• Publication CIE38:1977 Radiome-tric And Photometric Characteristics of Materials And Their measurement

• CIE Publication No. 15.2 Colorime-try, 2d ed.

• CIE Standard S 001/ISO IS 10526, Colorimetric Illuminants

• CIE Standard S 002/ISO IS 10527, Colorimetric Observers

• Publication CIE69-1987: Methods of characterizing illuminance meters and luminance meters: Performance, characteristics and specifications

Laboratorija za FotometrijuL a b or at or i j a z a i s p i t i v a nj e

saobraćajne signalizacije AMSS - Centra za motorna vozila d.o.o. je prva laboratorija na širem prostoru Balkana koja je akreditovana u skladu sa SRPS ISO/IEC 17025 kao ispitna laborato-rija i u okviru koje su stvoreni uslovi za ispitivanje i ocenu usaglašenosti sa standardima za sve vrste signalne op-reme koja se koristi u saobraćaju.

Скраћени обим акредитације / S h o r t d e s c r i p t i o n o f t h e scopeоптика, фотометријска и ра д иоме т ри јс к а ис п и т и в а њ а : саобраћајни знакови, самосветлећи саобраћајни знакови, сигналне с ве т и љке , фарови, с ве тлос на о п р е м а , р е т р о р е ф л е к т у ј у ћ и с и г на л н и у р е ђ аји и оп р ем а , ре трорефлект у јући материја л з а х о р и з о н т а л н е о з н а к е н а коловозу, р е т р ор е флек т у ј у ће ф ол и је , с и г на л на оп р е м а с а ретрорефлектујућим својствима, саобраћајнице / optics, photometric and radiometric testing: Fixed ver-tical traffic signs, transilluminated

traffic signs, externally illuminated traffic signs and variable message traffic signs, signal devices, headlights, light-ing equipment, retroreflecting signaling devices and equipment, retroref lect-ing material for horizontal pavement markings, retroref lecting materials, road lightingмеханичка испитивања: цел и с к лопови с ао бра ћајн и х знакова, саобраћајни знакови / me-chanical testing: traffic signs including plates and posts

Laboratorija je realizovala univer-zalni sistem za merenje retrorefleksije i drugih fotometrijskih i kolorimetri-jskih karakteristika saobraćajnih znakova i materijala za horizontalnu signalizaciju u osnovnim geometri-jama merenja u skladu sa SRPS EN 1436, SRPS EN 12899-1, SRPS EN 12966.

Realizovani su: • CIE goniometrijski sistem • Me t o d a d i re k t no g me re nj a

luminancije • Standardne metode merenja hro-

matskih koordinata u geometriji 45o/0 u noćnim (izvor A) i dnevnim (izvor D65) uslovima

• Mehanička ispitivanja na defleksiju usled dejstva vetra u skladu sa SRPS EN 12899-1

Pored ovih, Laboratorija je u mogućnosti da izvrši ispit ivanja

Dr Vladan Škerović dipl.ingMilan Božić dipl.ing


retroreflektujuće opreme na vozilima (sigurnosnih trouglova, tabli za spora vozila) u skladu sa odgovarajućim ECE propisima.

L a b o r a t o r i j a z a f o t o m e t r -i ju A M S S - C ent r a z a motor na vozila, akreditovala je metodu me-renja fotometrijsk ih parametara (luminancije i osvetljenosti) instalacija javnog funkcionalnog osvetljenja na saobraćajnicama, uključujući kritična mesta kao što su tuneli i raskrsnice. Metoda merenja je u sk ladu sa Publication CIE30-2(TC-4.6)1982: Calculation and measurement of Luminance and illuminance in road lighting. Ovim merenjima se po prvi put kod nas može proveriti da li iz-vedeno stanje odgovara zahtevima projekta, kao i da li instalacija u eksp-loataciji radi u skladu sa zahtevima.

Među najvažnijim novinama koje su plod razvoja u okviru AMSS-CMV je realizacija vozila i metodologije sn-imanja puteva po iRAP tehnologiji. Specija lno vozi lo za snimanje i ocenu puteva po iRAP tehnologiji (Internat iona l Road Assesment Program) AMSS –Centra za motorna vozila, dobilo je Međunarodnu akredi-taciju od strane iRAP-a, kao jedno od ukupno tri takva vozila u Evropi.

RazvojU toku je rad na unapređenju

samog vozila i cele tehnologije iRAP uvođenjem specijalne kamere i celog sistema za snimanje parametara saobraćajne signalizacije, kao i fo-tometrijskih parametara osvetljenja saobraćajnica iz vozila u pokretu.

Laboratorija za Fotometriju • Merenje svetlosne jačine i luminan-

cije signalnih svetala i samosvetlećih saobraćajnih znakova(sa unutrašnjim osvetljenjem)

• Ispitivanja I sertifikacija znakova sa promenljivim porukama prema SRPS EN 12966

• Merenje na terenu • Merenje osvetljenosti i luminancije

na sobraćajnicama prema • Publication CIE30-2(TC-4.6)1982:

Calculation and measurement of Lu-minance and illuminance in road lighting

• Merenje sistema svetlosnog obele-žavanja na aerodromima prema

• ICAO (INTERNATIONAL CIVIL AVIATION ORGANIZATION)

• ANNEX 14 INTERNATIONAL STANDARDS AND RECOMMEN-DED PRACTICES AERODROMES

• ANNEX 14 TO THE CONVEN-TION ON INTERNATIONAL CIVIL AVIATION

• VOLUME I AERODROME DE-SIGN AND OPERATIONS, THIRD EDITION - JULY 1999

• Merenje fotometrijskih karakte-ristika svetlosne signalizacije koja se koristi u saobraćaju

• ISO 16508/CIE S006.1/E : joint ISO/CIE standard: Road traffic lights - Pho-tometric properties of 200 mm roundel signals (1999)

• Akreditacija prema ISO 17025:2006 General requirements for the com-petence of testing and calibration laboratories

• Metrološka sledivost - međunaro-dno priznata

U s a r a d n j i s a n a d l e ž n i m ustanovama (organima uprave i preduzećima), cilj AMSS – Centra za motorna vozila je da se kroz ove aktivnosti trajno utiče na povećanje opšte bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, primenom svih stan-darda kvaliteta. U pogledu samih saobraćajnih znakova, ideja je formi-ranje sveobuhvatne baze podataka sobraćajnih znakova na putevima Srbije, koja bi relevantnošću po-dataka omogući la onima koji se bave održavanjem puteva, ažuran i kvalitetan uvid u realno stanje saobraćajne signalizacije i stanja na putu uopšte. Sertifikacija samih zna-kova treba da omogući domaćim proizvođačima i uopšte putnoj privredi da postane regionalni lider u ovoj oblasti i omogući joj konkurentnost na svim tržištima.


GMP LOGISTICSInternational freight forwarding and logistics

Branka Popovića 1278000 Banja LukaBosna i Hercegovinatel: +387 51 379 241fax: +387 51 379 240

[email protected]@[email protected]

Međunarodna špedicija „GMP Logistics“ doo pruža špediterske usluge svih vrsta, organizacija transportau cijelom svijetu (drumski, brodski, željeznički, avio),kao i konsultantske usluge iz svih oblasti poslovanja. Za sva pitanja stojimo Vam na raspolaganju.


Projekat LOKATORProjekt Lokator dizajniran je da

pruži funkcionalnost praćenja jednog ili više vozila pomoću sistema glo-balnog pozicioniranja (GPS), mreže mobilnih komunikacija (GPRS sus-tav) i interneta. Sustav omogućuje korisniku praćenje pozicija i kretanja vozila preko jednostavnog web sučelja. Pozicije se određuju pomoću uređaja instaliranog u vozilo koji prikuplja podatke o poziciji i brzini uređaja. Prikupljeni podaci zatim se šalju preko mobilne mreže do centralne baze

gdje se pohranjuju i odakle ih može pročitati korisnik preko posebnog web sučelja.

Osnovne značajke sustava:Satelitsko pozicioniranje i praćenje

• Pregled kretanja vozila Omogućava pregled kretanja jednog ili više vozila na mapi u odabranom periodu, uz mo-gućnost stiliziranja prikaza od strane korisnika.

• Prikaz trenutnih lokacija vozila Jednostavan izbornik preko kojeg se

mogu prikazati trenutne lokacije oda-branih vozila.

• Prikaz puta korak po korak Prika-zivanje pređenog puta vozila korak po korak prema snimljenim lokacijama u odabranom periodu.

• Grafički prikaz brzine kretanja Grafičko predočenje brzine kretanja odabranog vozila u odabranom peri-odu, kao i vrijednost pređenog puta.

• Statistika Jednostavan pregled sta-tistike po snimljenim točkama uz prikaz vrijednosti pređenog puta i

mogućnosti izvoza u .xls datoteku. • Administracija vozila Admini-

stracijska ploča preko koje se može upravljati postavkama vozila.

• Zadane rute Mogućnost posta-vljanja zadanih lokacija koje je vozilo (ili više vozila) trebalo posjetiti u od-ređenom periodu i provjera da li su te lokacije posjećene.

• Višestruki računi Svaki korisnik sustava može napraviti podračune za pristup sustavu i administraciji sustava (ovisno o postavkama).

• Mogućnost grupiranja vozila Po-stavljanje grupa vozila - npr. dostavna vozila, osobna vozila itd.

Način radaPreko GPS signala uređaj bilježi

trenutnu poziciju vozi la i osta le potrebne podatke. Zatim se te pozicije putem mreže mobilnih komunikacija (konkretno GPRS tehnologijom) šalju na naš server (ukoliko nije dostupan GPRS signal onda se spremljeni podaci čuvaju na uređaju dok se ponovno ne uspostavi signal). Ti podaci dostupni su korisniku koji iz svog web pregled-nika vrši pregled naših stranica. Shematski prikaz

Potrebne tehnologijeZa pristup aplikaciji potrebno je

imati instaliran Adobe Flash Player (minimalna verzija 9). Ukoliko nemate instaliran možete ga preuzeti sa Flash Player - odaberite vaš operacijski sus-tav i zatim koji tip internet preglednika koristite.

Pincom d.o.o.Kardinala Stepinca bb88000 MostarTelefon(+387 36) 333-550Fax(+387 36) [email protected]


PRAKTIČNE KORISTIPRIMENE TELEMATSKIH SISTEMA PRI IZVRŠENJU PREVOZA TERETA U DRUMSKOM TRANSPORTUAbstrakt. Svaki transportni proces realizuje se sa određenim stepenom rizika koji se u svim fazama njegove realizacije nastoji svesti na najniži mogući nivo. Prilikom obavljanja transporta često dolazi do nepredviđenih situacija koje imaju za posledicu pojavu odstupanja od plana izvršenja prevoza tereta. Prevoz tereta se vrlo često obavlja kroz gradske sredine čime se utiče na povećanje zagušenosti u saobraćaju, povećanje broja nezgoda i oštećenje putne mreže. Odstupanja koja nastaju kao posledica svega toga dovode do poremećaja u vremenima isporuka robe i stvaraju probleme vezane za vreme rada vozača što često ima za posledicu angažovanje dodatnih vozila i vozača za obavljanje istog transportnog rada čime se povećavaju troškovi transporta. Sve to rezultira nezadovoljstvom klijenata, većim operativnim troškovima, stresnim situacijama za vozače i opadanjem proizvodnosti, odnosno povećanjem rizika. U svemu ovome svoju ulogu pronalazi telematika (TELEkomunikacije + inforMATIKA). Primena telematskih sistema neće dovesti do rešavanja svih problema koji se pojavljuju tokom obavljanja transporta ali će ukazati na one probleme kojima se mora posvetiti posebna pažnja u cilju njihovog otklanjanja, odnosno smanjenja rizika u procesu izvršenja prevoza u transportnom procesu. Ovaj rad ima za cilj da na osnovu sakupljene, obrađene i sistematizovane literature prikaže telematske sisteme, kao jedan od načina za kvalitetnije upravljanje prevoznim procesima, i da proširi znanja u oblasti primene ovih sistema za dobijanje neophodnih alata za povećanje bezbednosti, produktivnosti i efikasnije upravljanje rizikom u izvršavanju prevoza robe u transportnom lancu.

Uloga telematskih sistema u transportnom lancu

Osnovna uloga telematike u trans-portnim sistemima je obezbeđivanje određenih podataka vezanih za trans-portni proces ili za rad vozila i vozača, memorisanje, obrada i prenos tih po-dataka do korisnika. Time se stvara mogućnost dobijanja informacija na osnovu kojih se donose odgovarajuće upravljačke od luke značajne za poboljšanje kvaliteta funkcionisanja transportnog sistema i upravljanja tim procesom uz smanjenje rizika nastajanja neželjenih posledica u izvršavanju planiranog transportnog zadatka.

Telematski sistemi predstavljaju sastavni deo informacionih sistema u transportnim preduzećima. Kao takvi omogućavaju dobijanje određenih po-dataka potrebnih za izračunavanje izmeritelja rada u prostoru i vremenu na osnovu kojih se ocenjuju rezultati rada grupe vozila ili ukupnog voznog parka u cilju donošenja odgovarajućih odluka koje će dovesti do povećanja kvaliteta transportnih usluga i sman-jenja rizika u procesu izvršenja transporta.

Za dobijanje tih podataka mogu se koristiti različiti izvori. Pre svega misli se na uređaje koji predstavl-jaju sastavni deo standardne opreme vozila kao što su tahografi i čitači broja obrtaja. Pored ovih uređaja, na vozilu mogu biti ugrađeni i merač

potrošnje goriva, CAN-BUS mreža za dobijanje različitih podataka ve-zanih za rad vozila ili razni drugi elektronski davači ulaznih signala sa kabine ili šasije vozila (npr. senzori). Povezivanjem ovih uređaja sa on-board kompjuterom postavljenim u vozilu omogućava se precizno sakupljanje i prikazivanje svih podataka koji su sa njih raspoloživi. Prebacivanjem ovako dobijenih podataka u službu za nji-hovu obradu, najčešće preko GSM mreže, i korišćenjem odgovarajućih upravljačkih sof tvera formira se čitav jedan niz izveštaja značajnih za donošenje odgovarajućih odluka ve-zanih za upravljanje voznim parkom i preduzimanje planskih aktivnosti za smanjenje rizika u transportnom procesu. Na taj način se ostvaruje kompletan uvid u rad pojednih vozila i voznog parka u celini i utvrđuju se po-jedini delovi prevoznog procesa koje je potrebno posebno razmatrati u cilju otklanjanja određenih nedostataka ili se identifikuju vozači kojima je potrebna dodatna obuka kako bi se smanjili određeni troškovi pre svega oni vezani za potrošnju goriva a, prevashodno za eliminisanje svih pojavnih oblika koji predstavljaju in-dikatore povećanja rizika potpunog izvršenja transportnog zadatka.

Tahografi (Papić, Božić i Jovanović, 2000), kao jedan od mogućih izvora podataka, imaju mogućnost prika-zivanja sledećih veličina:

• trenutna brzina kretanja vozila; • trenutan broj obrtaja motora; • brojčanik odometra; • vrsta radnog vremena vozača i

suvozača.

Sa analognog zapisa tahografa, po prekidu ili završetku vožnje, mogu se dobiti sledeći podaci:

• promene brzine tokom vožnje; • promene broja obrtaja motora to-

kom vožnje; • vreme kada su registrovane vre-

dnosti posmatrane veličine; • broj pređenih kilometara; • vremena vožnje i vremena drugih

aktivnosti.

Uz pomoć ovih podataka i po-dataka o količini prevezenog tereta koji se dobijaju preko senzora ili iz do-kumenata vezanih za transport, može se izračunati ostvareni transportni rad koji predstavlja izlaz iz trans-portnog procesa na osnovu koga se utvrđuje efikasnost sistema, a samim tim i njegov kvalitet. Na osnovu ovih podataka kao i ostalih podataka dobi-jenih sa CAN-BUS mreže (potrošnja goriva, nagla ubrzavanja i kočenja, rad motora u praznom hodu, prom-ena stepena prenosa i sl.) mogu se izvući odgovarajući zaključci vezani za stil vožnje vozača, vremena rada, brzine vozila i prekoračenja dozvoljene

docent dr Budiša Kostić, dipl. inž. saobraćaja


brzine, nepoštovanja propisa u vezi sa dozvoljenim vremenima rada posade vozila a takođe se može vršiti i kontrola vozača sa aspekta potrošnje goriva (vozači su često spremni na razne oblike malverzacije u vezi sa količinom potrošenog goriva).

Većina ovih podataka može biti dostupna u realnom vremenu preko sistema koji koriste GSM mrežu za prenos podataka. Međutim, što je veća količina podataka koja se prenosi preko ovog sistema veći su i troškovi komuniciranja pa je za prenos po-dataka u realnom vremenu potrebno izabrati one podatke koji su zaista trenutno potrebni, prevashodno za identifikovanje rizika radi preduzi-manja mera njegove prevencije, dok se ostali podaci mogu preuzeti sa vozila po povratku u bazu. Na taj način se znatno smanjuju troškovi prenosa podataka.

Značajan broj podataka može se dobiti ugrađivanjem senzora na vozilo koji se postavljaju na zahtev koris-nika kao dodatna oprema na vozilu. Podaci se sa ovih senzora prenose na on-board kompjuter gde se memorišu za potrebe dalje analize. Senzori se mogu postaviti na tovarni prostor vozila u cilju određivanja težine ili za-premine tereta koji se prevozi, mada se zbog velikih troškova korišćenja sen-zora kao izvori ovih podataka češće koriste dokumenta vezana za trans-port. Postavljanje senzora na vratima priključnog vozila može se koristiti za utvrđivanje neovlašćenog otvaranja tovarnog prostora koje može biti sig-nalizirano preko on-board kompjutera i sistema za praćenje vozila. Pomoću senzora mogu se dobiti informacije o svakom otvaranju vrata koje su praćene informacijama o vremenu i lokaciji na kojoj je do toga došlo koje se dobijaju preko GPS sistema. Za zaštitu vozila i vozača mogu se ko-ristiti i druge vrste zaštitnih uređaja (a larm) pomoću kojih se signal-izira problem (ovo se obično koristi kod prevoza robe visoke vrednosti). Uz pomoć kartice za identifikaciju vozača može se sprečiti pokretanje vozila čime se onemogućava njegova krađa. Postavljanje senzora je posebno značajno za određivanje temperature na kojoj se prevozi roba i za signal-izaciju u slučaju pada temperature ispod dozvoljene vrednosti kako bi se blagovremenim reagovanjem sprečilo oštećenje robe. Time se takođe štite i interesi preduzeća u slučaju da klijent

ima primedbe na kvalitet isporučene robe (davanjem dokaza da je roba transportovana na ispravan način).

Telematski sistemi mogu se takođe koristiti i za dobijanje podataka o vre-menu dolaska ili odlaska sa mesta utovara ili istovara i za utvrđivanje uzroka pojave odstupanja od plana rada pri čemu je potrebno izvršiti in-tegraciju sa softverom za dispečiranje i rutiranje. Klijenti dobijaju infor-macije o vremenu dolaska vozila i na taj način se povećava kvalitet usluge čime se utiče na kvalitet celokupnog transportnog sistema. Utvrđivanjem lokacije vozila uz pomoć ovih sistema stvara se mogućnost sakupljanja robe u povratku u slučaju pojave naknadnog posla za vreme obavljanja transportnog zadatka. Vozači dobijaju informaciju u vidu tekstualnih poruka od strane rukovodioca koja se odnosi na lo-kaciju gde treba da svrate u povratku radi preuzimanja robe koja nije bila planirana prilikom polaska vozača na obavljanje transportnog zadatka čime se ostvaruje bolje iskorišćenje vozila. Informacije ovog tipa mogu se dobiti i preko sistema za informisanje o real-izaciji tranportnog procesa gde postoji mogućnost sukcesivnog slanja infor-macija vozačima vezanih za obavljanje transportnog zadatka.

Primer sistema koji se koristi u vozilima Mercedes Benz-a je Fleet Board sistem (Daimler Chrysler, 2002) koji u suštini predstavlja telematski internet servis razvijen u svrhu kvalit-enijeg upravljanja voznim parkom. Ovaj sistem pruža različite vrste usluga svojim korisnicima. U zavis-nosti od odluke klijenata o uslugama koje će koristiti određuju se potrebni hardverski uređaji koje je potrebno postaviti na vozila. Osnovne kom-ponente Fleet Board sistema (slika 1.) su: 1. Telefonski aparat; komunika-cioni modul; 2. Prekidači za promenu funkcije Fleet Board sistema (slika 2.); 3. GPS antena; 4. Fleet Board GSM an-tena; 5. GSM primopredajni uređaj; 7. Fleet Board kontrolna jedinica; 8. Kompjuter povezan sa teminalom za vozača; 9. Teminal za vozača: ekran/tastatura.

Za napajanje ovog sistema ko-risti se standardni izvor napajanja na vozilu od 12 V. Da bi kompjuter mogao da upravlja sistemom i da ga kontroliše potrebno je sistem op-remiti senzorskim elementima. Uz pomoć ovih elemenata koji su aktivni u sistemu može se utvrditi trenutno

stanje motora ili vozila u celini. Svi po-daci koji se odnose na trenutno stanje vozila prikupljaju se na CAN-BUS mrežu i dalje preko komunikacionog modula šalju na Fleet Board kompjuter (slika 3).

Fleet Board kompjuter je sa jedne strane povezan sa GPS ante-nom koja se postavlja na retrovizor suvozačevog mesta i koja se koristi za određivanje trenutne lokacije vozila (slika 4.). Podaci koji se smeštaju na ovaj kompjuter mogu biti raspoloživi vlasniku vozila. Prijem i slanje po-dataka se vrši putem GSM mreže (slika 4.). Za ovu svrhu potrebno je post-aviti GSM antenu na krovu kabine vozila koja je povezana preko GSM primopredajnog uređaja sa Fleet Board kompjuterom. Antena treba da se postavi na što većoj visini jer je u tom slučaju potrebno manje energije za pri-jem signala željenog kvaliteta. Podaci koji se prenose memorišu se u Fleet Board serveru.

Za prenos podataka može se koristiti i GPRS koji predstavlja pose-ban sistem u okviru GSM mreže. Umesto protoka podataka preko stalne veze, ovaj paket koristi mrežu jedino onda kada se pojave podaci koje treba preneti. Podaci se prenose do mreže pomoću IP

tehnologije

koja omogućava prenos podataka bez direktnog povezivanja na pri-jemnik. Podaci se tako sakupljaju u

pravilnom redosledu za prenos do pri-jemnika. Zahvaljujući ovoj tehnologiji omogućeno je istovremeno korišćenje kanala za prenos podataka od strane više korisnika čime se bolje iskorišćava kapacitet GSM mreže. Takođe ova-kav način prenosa podataka je jeftiniji obzirom na količinu informacija koje se prenose. Sve informacije koje se pre-nose dostupne su i vozačima preko ekrana u vozilu. U slučaju pojave određene neispravnosti na vozilu, vozač dobija informaciju preko ovog ekrana. Postupak u slučaju pojave ot-kaza na vozilu je sledeći (Daimler Chr ysler, 2004). Vozač akt iv ira prekidač za slučaj opasnosti i na taj način signalizira pojavu otkaza na vozilu bazi (slika 5). Zatim ova baza šalje povratni signal do vozila koji sadrži podatke o telefonskom broju operativnog centra u državi u kojoj se vozilo trenutno nalazi. Istovremeno baza šalje faks sa podacima o vozilu do istog tog operativnog centra.

Koristi od primene telematskih sistema

Na osnovu podataka dobijenih sa senzora ili nekih drugih uređaja na vozilu, mogu se, kroz njihovu obradu i analizu, ostvariti značajne koristi u procesu upravljanja. Pre svega misli se na smanjenje ukupnih troškova kroz uštedu u gorivu, smanjenje troškova održavanja i osiguranja.

S125 – prekidač za slučaj opasnosti S126 – prekidač za kontakt sa bazom S127 – prekidač za slanje SMS poruke S128 – prekidač za aktiviranje 24-časovnog praćenjaSlika 2. Prekidači za promenu funkcije Fleet Board sistema


Istraživanja (DfT, 2003a) pokazuju da je uticaj koji mogu vozači imati na potrošnju goriva značajan. Prosečan vozač vozila ukupne mase 38t koji godišnje pređe 80.000 milja može lako uštedeti 1500£ na godišnjem nivou na račun goriva uz pravu mo-tivaciju i malo truda. Kada se ova ušteda pomnoži sa brojem vozila i kada se taj rezultat uzme u obzir pri-likom obračuna krajnjeg prihoda, vidi se značaj te uštede. Korisnici koji efi-kasno koriste ovaj on-board sistem

za prikupljanje podataka obično os-tvaruju uštedu goriva od 5% za teška teretna vozila i do 15% za laka teretna vozila koja nemaju ugrađene ograničavače brzine.

Od dobavljača je potrebno zahte-vati savete u vezi sa programom obuke vozača i sa motivacionim pro-gramom. Efikasan pristup predstavlja uključivanje obuke vozača u sistem. Analiza dostupnih informacija će pomoći da se identifikuju specifične potrebe obuke i rezultati te obuke se

mogu kvantifikovati odmah. Sistem za praćenje rada vozača i

vozila omogućava merenje potrošnje goriva i faktora koji se odnose na stil vožnje vozača kao što su brzina, ubr-zanje, rad motora u praznom hodu i nagla kočenja pri čemu svaki od njih utiče na potrošnju goriva, troškove održavanja i bezbednost. Na taj način sistem može pomoći u ostvarivanju nekih od sledećih koristi:

• smanjenje potrošnje goriva kroz beleženje količine potrošenog goriva u cilju utvrđivanja gubitaka i otklanjanja uzroka njihove pojave;

• smanjenje potrošnje goriva boljim upravljanjem vozilom (ove uštede se ne trebaju mešati sa AVL

uštedom goriva

koje se ostvaruju smanjenjem broja nepotrebno pređenih kilometara a ne boljom obukom vozača);

• smanjenje broja nezgoda koje dovode do sma njenja t roškova osiguranja;

• smanjenje troškova održavanja kroz kvalitetnije upravljanje vozilom od strane vozača;

• identifikovanje vozača pojedinaca kojima je potrebna dodatna obuka.

Korišćenje sistema za praćenje vozila, bilo u realnom vremenu ili retrospektivno, omogućava mnogo dinamičnije, on-line upravljanje vozil-ima i vozačima. Na taj način se može kvalitetnije upravljati prevoznim pro-cesima u cilju smanjenja troškova i povećanja kvaliteta usluge za klijente.

Uobičajene i najznačajnije koristi od primene ovog sistema su sledeće:

• smanjenje troškova goriva i dru-gih troškova vozila eliminisanjem nepotrebno pređenih kilometara ili pređenih kilometara koji se ostvaruju van prevoznog procesa;

• smanjenje troškova prekovremenog i noćnog rada boljim posmatranjem aktivnosti vozila i vozača;

• podaci o vremenu rada vozača se mnogo preciznije kompletiraju;

• obaveštavanje klijenata o vremenu isporuke - smanjuje se vreme čekanja;

• poboljšanje kvaliteta usluge klijen-tima na taj način što prikazuje stvarno vreme dolaska i odlaska i utvrđuje pro-bleme na prevoznom putu;

• obezbeđivanje podataka za određi-vanje nivoa kvaliteta usluge;

• obezbeđivanje podataka za po-ređenje trenutnog plana rada sa predviđenim - potrebna je integra-cija sa softverom za dispečiranje i rutiranje;

• povećanje sigurnosti tereta i vozača preko alarmnih uređaja;

• smanjenje vremena stajanja i po-većanje broja isporuka;

• smanjenje troškova telefonskih raz-govora za potrebe lociranja vozača.

Telematski sistemi za praćenje priključnih vozila omogućavaju efikas-nije upravljanje priključnim vozilima kao individualnim sredstvima, kvan-tif ikaciju njihove iskorišćenosti, omogućavaju trenutno određivanje njihovog položaja i posmatranje nji-hovog rada u prethodnom periodu. Oni omogućavaju bolje integrisanje priključnih vozila u prevozne operacije pri čemu se ostvaruju sledeće koristi:

• smanjenje veličine voznog parka prik ljučnih vozi la na optimalnu vrednost;

• povećanje iskorišćenosti preostalog voznog parka priključnih vozila;

• praćenje kretanja visokotarifne robe;

• praćenje ukradene robe i priključ-nih возила

• daljinsko utvrđivanje temperature tereta bez obzira gde se priključno vo-zilo nalazi;

• praćenje poslate robe čak i kada je ona isporučena od strane prevoznika.

Korišćenjem tekstualnih poruka umesto verbalnog komuniciranja povećava se bezbednost kretanja vozila na putevima jer upotreba mobilnih telefona nije bezbedna tokom vožnje za razliku od tekstualnih poruka koje se vozaču saopštavaju preko ekrana u vozilu i koje vozači mogu ispisivati za vreme dok se vozilo nalazi u stanju mirovanja. Koristi od primene ove vrste sistema su:

• smanjenje visokih troškova ver-balnog komuniciranja (koji su obično praćeni smetnjama na vezama), naro-čito međunarodnih razgovora;

• smanjenje grešaka verba lnog komuniciranja;

• p o v e ć a n j e b e z b e d n o s t i n a putevima.

Primenom sistema vezanih za dokumentaciju o prevozu potrebna dokumentacija i dokaz o obavljanoj isporuci se obezbeđuju u elektronskoj formi. Koristi od primene ove vrste sistema su:

• smanjenje papirologije i admini-strativnih troškova;

• smanjenje grešaka vezanih za ispo-ruke i obračune;

Slika 3. Šema rada Fleet Board sistema

Slika 4. Prenos podataka sa vozila preko GSM mreže


Slika 5. Postupak pružanja pomoći u slučaju pojave otkaza tokom obavljanja transportnog zadatka MLADEGS PAK

Tel 00387-65-524-972Fax 00387-51-355-938PRNJAVORe-mail: [email protected]

• obezbeđivanje informacija o stanju porudžbine i praćenje poslate robe;

• smanjenje propusta u vezi sa ispo-rukom robe;

• poboljšanje kvaliteta usluge; • mogućnost dobijanja trenutnog

obračuna.

Telematski sistemi za informisanje o uslovima saobraćaja mogu u velikoj meri doprineti efikasnijem obavljanju prevoza. Osnovne koristi od njegove primene su:

• pružanje mogućnosti da vozači utvrde i kvantifikuju zagušenje u sa-obraćaju koje je pred njima kako bi pronašli alternativnu putanju kretanja;

• smanjenje kašnjenja, naročito u slu-čaju komuniciranja sa navigacionim sistemom u vozilu;

• smanjenje vremena putovanja. Sistemi navigacije, bilo oni zas-

novani na serveru u bazi ili on-board sistemi, imaju ograničenu primenu u komercijalnim prevoznim procesima u poređenju sa ostalim sistemima. Međutim za pojedine tipove distri-bucionih procesa, koji zahtevaju veću pouzdanost, kao što je kućna dostava, koristi od korišćenja ovog sistema će brzo opravdati uložena sredstva u nabavku istih. Osnovne koristi od korišćenja ovog sistema su sledeće:

• upućivanjem vozača na osnovu adresa odredišta eliminišu se gubici vremena potrebnog za očitavanje mape

i traženje ulica; • smanjenje vremena putovanja čime

je moguće ostvariti više isporuka; • smanjenje potrebe za prekovreme-

nim radom; • smanjenje pritiska na vozače.

Sve navedene koristi od primene ovih sistema mogu se ostvariti samo u slučaju da se dobijeni podaci i izveštaji od pojedinih upravljačkih softvera pravilno iskoriste u cilju utvrđivanja onih delova prevoznog procesa

gde je potrebno ostvariti određena poboljšanja

ZaključakSuština rada upućuje na zaključak

da primena telematskih sistema ima prevashodni doprinos bezbednosti transporta u najopštijem smislu. U transportnom procesu najviši nivo rizika identifikuje se u fazi prevoženja tereta jer usled uticaja različitih okol-nosti, uslova i uzroka, povećanom riziku izloženi su vozač, vozilo i teret. Primena telematskih sistema u praćenju dinamike kretanja transport-nog vozila od ishodišta do odredišta i obratno, pruža mogućnost onima koji upravljau transportnim procesom da na osnovu neprekidnog uvida u izvršenje planiranog transportnog zadatka njih vrše uticaj na vozača kao najbitnijeg faktora u procesu prevoženja tereta. Telematski sistemi u donošenju odluka planera transport-nog procesa, daju relevantne podatke na osnovu kojih se mogu vršiti objek-tivne procene i donositi pravovremene odluke čiji je cilj prevashodno bez-bedno izvršenje transportnog procesa, a time rizci, kako objektivni, tako i subjektini budu svedeni na najmanju moguću meru, odnosno da se ost-vari potpuna kontrola rizka kojem su izloženi vozač, vozilo i teret.


Autoprevoz Mostar osnovan je rane 1947.g. Tvrtkine glavne aktivnosti su: cestovni pri-jevoz robe, popravak vozila, špedicija, servis vozila Renault Trucks čiji vozni park tvrtka posjeduje.

2000.g. tvrtka je privatizirana i broji 50tak zaposlenih. AUTOPREVOZ-Teretni promet d.o.o.25.studeni bb88000 Mostar

Tel: +387 (0)36 350 381Fax: +387 (0)36 350 [email protected]

ALUMINIJMOSTAR

Teretni promet d.o.o. MostarAUTOPREVOZ

TIGAR CESNI TOVORNI PROMET D.O.ONOVE FUŽINE 43 SI 1000 LJUBLJANATEL.: + 386 1 52 09 690 + 386 1 52 09 691 FAX: + 386 1 52 09 [email protected]

Jože Cuderman s.p. Firma Jože Cuderman s.p. radi isključno na področju tahografa . Iamo dvije radionice za tahografe koje imaju certifikat ministarstva za promet republike Slovenije.

Naša glavne djelatnosti:- Baždarenje tahografa - Baždarenje ograničevača brzine- Servis analognih i digitalnih tahografa- Ugradnju svih tahohrafa- Zastupst vo švajcarske f irme TachoPlus za program

obrade digitalnih podatka vozača i vozila te analognih lističa- Zastupst vo njemačke f irme Systemhaus za aparate sa kojima

se snimaju digitalni zapisi kartice vozača i vozila. - Iz rađujemo s imulatere z a ob učavanje s v ih koj i se u s vom

poslu bave tahografima - Organiziramo seminare za vođe voznih parka i vozača- Imamo i certifikat za sudskog vještaća i ocenjevača sa područja tahografa

Naš moto nam je u prvom redu kvaliteta za primernu cijenu. Stranke moraju imate uvijek potpun servis , tako kot popravka kao i sa svim savjetima oko rada tahografa i vrijeme vožnje. Na lageru imamu sve rezervne djelove za sve tipove tahografa koji su u upotrebi kao i tahografe, davače inpulza, konektore, lističe……… Više o nama možete nači na našoj web stranici www.taho.si

Adresa:JOŽE CUDERMAN s.p.

BAŠELJ 5, 4205 [email protected]

RADIONICALjubljanska cesta 22, 4000 Kranj

Kontakttel: 00386 (0)59 975 651

GSM: 00386 (0)31 275 [email protected]

www.lukaspl i t .hr

tel: +385(0)21 541 120 ;+385(0)21 508 706 fax:+385(0)21 509 646 mail: [email protected]

Za sve vrste informacija molimo kontaktirajte:

Vaš partner preko 65 godina za prekrcaj svih vrsta tereta za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Srednju Europu.

Luka d.d. Spl i t


TRANSKOP doo Tuzla je preduzeće u privatnom vlasništvu, osnovano u novembru 1991. godine.

Osnovna djelatnost Transkopa je prevoz robe u domaćem i međunarodnom saobraćaju. Raspolažemo sa

dvadeset voznih jedinica, odnosno devet voznih kompleta (13,6m), jednom AVIA i jednim kombijem, potpuno op-

remljenih za transport robe u i iz zemalja Evropske Unije.

Preduzeće je posebno specijalizirano za transport običnih pošiljki svih veličina iz Austrije, Njemačke, Holandije i

Belgije prema Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji, i u obratnim pravcima.

Uspostavljena je veoma dobra saradnja sa stranim partnerima iz Evropske Unije koji raspolažu velikim zbirnim rob-

nim magazinima. Pored transporta i ostalih srodnih djelatnosti bavimo se i trgovinom, te Vam možemo pomoći u

izboru i nabavci Vama potrebnih roba.

Transkop je razvio softwer (u MS-Access) za upravljanje i analizu poslovanja voznog parka transportnih kuća. Isti

koristi više vodećih transportnih kuća u BiH.

EUROPSKA UNIJA -Naša vozila se nalaze svakodnevno

na relacijima između BiH i drugih zemalja Ex-Yu

(Hrvatska,Slovenija, Crna Gora, Kosovo, itd) prema EU

i obratno, te Vam možemo na tim relacijama kvalitetno

i sa vrlo brzim rokovima ponuditi:

• Transport kompletnih pošiljaka šleperima

(13,6 m, 90-94 m3, 24-26 tona)

• Prihvat i transport djelimičnih pošiljaka.

• Transport opasnih i lako zapaljivih roba

ADR Klase: 2,3;4,5;6;8 i 9.

• Termotransporti hladnjačom (od -20°C do +20 °C).

• Međunarodno otpremništvo (špedicija).

• Manipulacija i skladištenje pod carinskim nadzorom.

• Razvoz i dostva robe na kućna vrata unutar BiH.

• Razvoz i dostava unutar EU.

ISTOČNOEUROPSKE ZEMLJE-Poljska, Češka, Slovačka,

Mađarska i ostale:


(13,6 m, 90-94 m3, 24-26 tona)

• Transport djelimičnih pošiljaka u suradnji sa

parterima iz EU, ili direktno sa manjim kamionom i kombijem.

TRANSPORT UNUTAR BIH:


(13,6 m, 90-94 m3, 24-26 tona)

• Transport manjih pošiljaka od 100 do 4.500 kg

kombijem ili malim kamionom

• Transport rasutih tereta:šljunka, pijeska, uglja

kiper-vozilima. • Transport betona

Kvalitet i brzina naših usluga zadovoljavaju i kriterije do-

kazanih imena iz međunarodnog transporta, odnosno

naših partnera koji koriste naše usluge.

• LAGERMAX Salzburg;

• QUEHENBERGER Salzburg;

• DRAUTRANS Fürnitz;

• ABX-Logistics Arnoldstein;

• TRANSDANUBIA Graz;

• SCHENKER Graz;• FRISCH Spedition München;

• ALPENSPED Manheim;

• LOXX Titzatrans Gelsenkirhen;

• COPERNIK Paris; • COPERNIK Lyon;• DIJKMAN Transport ´s Heerenberg

• VEDROVA Herntals;



Documents

edukativno marketinški časopis | broj 07 | mart 2011 | www ... · mionu s izvanrednom potrošnjom goriva, ovo specijalno izdanje ... Za korištenje na Smartphoneu, Renault Trucks