Leon Kovke

[E]ERNA VODICAPozori{te u deset slika

138 Leon Kovke

Ro|en 1949. godine u Beogradu. Kr{ten u Sabornoj crkvi sve-tovnim imenom Mom~ilo.

Dramski pisac i scenarista. Diplomirao je dramaturgiju naFakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Autorska dela:

Drame – Viktimolo{ka pri~a, Ritual zgusnutog vazduha,Klepsidra, Ministaka voli knedle.

Drame za decu – Podzemaqci, Super kliwa, Kockica i Crven-kapa (zajedni~ko autorstvo sa Brankom Mili}evi}em).

Scenariji – (Dugometra`ni igrani filmovi): Pozori{na veza,[e}erna vodica, [meker, Debeli i mr{avi, Majstor i [ampita...

Desetak kratkometra`nih igranih filmova, od kojih je onaj,Slu~aj Bogoquba Savkovi}a – livca nagra|en sa najvi{e doma}ihi svetskih nagrada.

O ostalim radovima, oko dve stotine, konsultovati biografijuarhiviranu u Udru`ewu dramskih pisaca Srbije.

Drama [e}erna vodica prvi put se {tampa u ovoj ediciji.

Autor ‘ivi i radi u Beogradu.

LICA

\URA, Branka \uri}RODOQUB \uri}, otac, major

ANA, kao druga majkaNE[A, prvi de~koDEKI, drugi de~koCICA, sapatnicaTASA, sapatnik

DR DAJ^PIJA, medicinska sestra

JOSOVI], vojnikZVRCA@ILE

MI[KOCIGA, {ankerJACA, manekenDACA, maneken

MIKI, pederKELNERICA

PANKERPANKERICABURE, debeqko

EGZIBICIONISTAZMODLI

STATISTI

[e}erna vodica 139

Leon KOVKE

[E]ERNA VODICAPozori{te u deset slika

PRVA SLIKA

(\ura, Deki, Cica, Tasa, Daj~, Pija)

Ordinacija dr Daj~a. Tipi~na ordinacija u beloj i svetlo zelenoj boji;pisa}i sto sa kompjuterom, telefonom, aparatom za merewe pritiska imodelom glave koja ima deformisan nos. Ispred stola rotaciona sto-lica, iza doktorska foteqa. Desno od stola su krevet i paravan. Tu jereflektor; sto~i} sa niklenim instrumentima, bqe{tavim bo~icama,belim zavojima i burekom u masnoj hartiji. Na zidu tipi~ne anatomskemape. Pored zida pquvaonica, vaga sa visinomerom, u }o{ku kostur ipatent kanta za otpatke. Ventilator zuji.

Branka \uri}, zvana \ura proviruje kroz vrata; videv{i da nema nikoga,brzo zatvara vrata za sobom, naglo seda u doktorsku fotequ, pu{i,pqucka u pquvaonicu i sa prezirom posmatra stvari oko sebe. Na wenomlicu, nasa|en kao kakva pe~urka, {tr~i nosina. Weno pona{awe i wenizgled odaje mu{kobawast karakter. Tipi~na tinejyerka: uske far-merke, yins jakna, karirana ko{uqa i patike, kratka kosa sva u fron-clama, na u{ima slu{alice vokmena. Hvata slu{alicu i okre}e broj; dok~eka vezu, di`e noge na sto, iste`e se, uzima burek sa sto~i}a...

\URA: Alo! ]ao matori. Pa dobro bre, gde si ti? Rodoqube, pet,deset minuta ja ~ekam, pojela sam dva kila bureka odnervoze. Jeste, burek je zdrav, sir je zdrav, srpski je sir. Akoji bi drugi bio? Slu{aj matori, dolazim ja sutra kodtebe... U 11 i 36 minuta ta~no, u tvojoj kasarni. Strogo pov.kad ti ka`em. Ajde, vidimo se. A? Samo ti Rodoqubepolako spusti slu{alicu, neprijateq vreba sa svih strana,i prislu{kuje...(U me|uvremenu je najpre provirio, a zatim i u{ao uordinaciju Dejan – Deki; sportski tip sa krvavim zavojempreko vilice i temena. \ura mu pokazuje da sa~eka...)Ajde, }ao matori!(Dekiju)– A – uf! [to je ovaj ~ovek dosadan, kre{e me dvadesetgodina(Prevla~i ivicom dlana preko vrata)– ovde.

DEKI: (Govori isprekidano trpe}i bol slomqene vilice)– Pa sad, ~udno, mesto, za kresawe.

\URA: Budalo, to mi je otac.

140 Leon Kovke

DEKI: Ja sam, mislio, da si ti, ba{, onako –(Izvija telom, trep}e)– ah!

\URA: Ne seri.

DEKI: (Pokazuju}i kwi`icu)– Izvin’te?

\URA: Ostavi kwi`icu i tutaw kroz vrata.

\ura nastavqa da telefonira. Deki izlazi; pre nego {to }e iza}i,zastaje, vadi iz yepa papiri}, gu`va ga u lopticu i, poput iskusnogko{arka{a ga baca pravo na sto ispred \ure.

DEKI: Trica!

\ura sa~eka da Deki iza|e... razmotava papiri}, ponovo ga gu`va ulopticu i baca u korpu za otpatke.

\URA: Kreten!(Vi~e ka vratima)– Meni si na{’o da {aqe{ broj telefona sa zaokru`enomdvadesetpeticom! To daj mami!... Alo! Ne ka`em tebi. Ne-kom kretenu. Zna{ {ta Ne{ko, zvala sam te da te pitam dali }e{ biti u kafi}u, ja bih do{la, imam ne{to va`no dati ka`em... pa jeste, niko mi ne stoji na putu. Do}i }u, amo`da i ne}u. Zna{, ne bih volela da tamo zateknem neke...Pa dobro, onda }u videti, pa }u mo`da do}i... ajd, zdravo.

Ule}e Deki sa cvetom u ruci. Stabqika je duga i povijena, cvet visipognuto i tu`no. Stavqa cvet ispred \ure.

DEKI: Izviwavam se za ono "ah" i za... onu "tricu".

\URA: (Podi`e cvet gledaju}i ga prezrivo kako visi)– Kakav ti je ovo crvuqak – glistuqak? Bqah!

DEKI: (Uvre|en)– Pa, kavko AH, takvo BQAH!

Naglo se okre}e i brzo izlazi. Na vratima se sudara sa Cicom.

CICA: (Dekiju)– Oladi bre, Smrdoje!(\uri)– Da ostavim kwi`icu?... Mo`e mali kew?

[e}erna vodica 141

\URA: Mo`e mali kew.

CICA: Jesi videla ovog kurotresinu? Ko{arka{. Jebo te, stalnoga sre}em, uvek svr{i na mene.

\URA: Gotovo! To je bio mali kew.

CICA: E, mo`e jo{ malo?

\URA: Ne mo`e. Mali kew je mali kew. Bri{i.

CICA: Ih, {to si neka.

U ordinaciju upada Tasa. Nosati mladi} sa beretkom na glavi i dabl –dekerom u ruci, tre{te narodwaci. On govori izuzetno brzo; poredtoga {to govori brzo, on govori kroz nos {i{te}i dok cedi nazalneglasove.

TASA: Znao sam! Samo budale ostavqaju kwi`icu ispred vrata.

CICA: Jebo te turbo – folk.

TASA: [ta ka`e{?(Smawuje ja~inu zvuka na tranzistoru)

CICA: Smawi do`ivqaj.

TASA: Da li se to odnosi na muziku ili na mene?

\URA: (Naglo ustaje i kre}e ka Tasi)– Sigurno ne na mene. Ugasi srawe!

TASA: Mislio sam da malo muzikice nikome ne smeta. Svi miimamo u{i.

\URA: Ne pravi se lud!

TASA: Dobro, izviwavam se. Nisam mislio ni{ta lo{e.

\URA: Ovde dolaze bolesni qudi.

TASA: U{i su za muziku!

CICA: [ta si zapeo? Jebale te u{i, stavi}e ti kwi`icu naposledwe mesto.

TASA: A, to se Tasi ne mo`e da da dogodi. Ja ta~no znam poslekoga sam. Evo, ja sam posle vas.

CICA: Dogodi}e se, dogodi}e se, ako nastavi{ kew.

Tasa se ustremquje na \uru. Svaki put kad izgovori re~ ubada je ka-`iprstom.

142 Leon Kovke

TASA: Gospo|ice, vi se dobro se}ate, ja sam bio posle ove(Pokazuje na Cicu)– Moju kwi`icu stavio sam posle wene kwi`ice, jednu

preko druge.

\URA: Ne udaraj me tim prstom i ne duvaj mi u lice! Istresi tajnos!

TASA: Pa ja imam uro|enu devijaciju nosa! I svi u mojoj porodicipate od te prirodne mane, i svi govore kroz nos. Pravo~udo prirode. Ja, ja sam, znate, prvi koji ne govori kroznos!

\URA: Nego kroz auspuh?

TASA: (Sna`no gestikulira)– Ne! Ja sam prvi u mojoj porodici koji ne govori samokroz nos. Ja govorim i kroz usta i kroz nos. Mala ~udaprirode, kako ka`e moj doktor. Pola glasa izlazi mi nausta, a pola na nos!

\URA: Otka~i me se, idiote!

TASA: Dobro, ali ja sam posle we!U ordinaciju ule}e dr Daj~ urlaju}i.

DAJ^: Sestro Pija! Kakav je ovo koko{arnik u moj ordinaciji?!I{! I{! I{ – svi! Sestro Pija, plati}ete mi za ovo...

Isteruje sve, treska vratima za wima. Na trenutak se hvata za srce,prilazi sto~i}u, vrhovima prstiju hvata i ispu{ta ostatke bureka.

DAJ^: (Urlaju}i)Sestro Pija!!!

U ordinaciju ulazi, wi{u}i kukovima, dugonoga, guzata, sisata bolni-~arka; za sobom ostavqa otvorena vrata. Sa neverovatnom mirno}om ierotskom superiorno{}u posmatra doktora ne skidaju}i osmeh sa lica.Kroz otvorena vrata proviruje \ura. Daj~ polako prilazi vratimaprave}i krug oko Pije i, pre nego {ti }e zatvoriti vrata, pita \uru:

DAJ^: (\uri)– A, {ta ka`e{?

\URA: [to jes, jes – najboqi je sisotres...

Daj~ naglo tresne vratima, a zatim se izdire na Piju.

DAJ^: Ko je po`derao moj burek?!

[e}erna vodica 143

PIJA: (Mirno)– Ne znam doktore.

DAJ^: Kako ne znate, kad morate da znate!

PIJA: Tako lepo. Kao {to vi nikada ne znate moje ime, Milica,nego me uporno zovete "Pija".

DAJ^: Sestro, vi ba{ ho}ete da se ja naqutim? Jebem – ti, znate isami da ja ve} 28 godina sve sestre zovem "Pija", jer se mojaprva ~asna sestra tako zvala. I, to je slu`beni naziv za svesestre.

PIJA: Edvarde, mi nismo samo u slu`benom odnosu. Mi smo,ma~ak moj, u...

DAJ^: Ba{ zato. Neka se zna da doktor Daj~ ne me{a svoje sla-bosti sa profesijom.

PIJA: Zna~i tako? Ja sam samo tvoja slabost.

DAJ^: Pizda ti materina! [ta ho}e{ ti od mene?

PIJA: Eto, ako treba, ja ne}u ni{ta.

DAJ^: [ta ho}e{ od mene? Ja sam ve}, da ga jebem, starac. A ti,samo {to ne eksplodira{ od nabreknu}a!

PIJA: Dobro. Ako ti misli{ da ja, da ja ho}u ne{to, neku korist?Onda ja nemam vi{e {ta da ka`em. Meni ne treba ni{ta,apsolutno ni{ta.

DAJ^: Juri{ ti mene, juri{.

PIJA: Kurac ja tebe jurim! Ja sam budala. To sam ja, budala, bezveze, idiot.(Pla~e)– Otvori{ srce, i onda ti se poseru na wega... neka, nisamboqe ni zaslu`ila. Jao, kao sam ja gadna i odvratna. Samase sebe gadim. Ne treba niko ni{ta da mi ka`e, ja najboqeznam kako mi je...

DAJ^: Milice, za{to mi to radi{?... Odgovori. Odgovori kad tepitam!

PIJA: Ne znam {ta. Kako? Kao ja ili kao Pija?

DAJ^: Postavi}u ti jedno pitawe, i od tvog odgovora sve zavisi...Jesi li spremna? ...

144 Leon Kovke

PIJA: (Na pola usana, otiru}i suze)– Jesam...

DAJ^: Ko je pojeo moj burek!

Pija potpuno pukne, krikne. Po~iwe da udara pesnicama Daj~a po gru-dima.

PIJA: Mrzim te, mrzim te, mrzim te!

Daj~ ne mo`e da obuzda smeh. Privija je na grudi... Ona se prvo otima, azatim prihvata zagrqaj.

DAJ^: Budalo jedna, pa ti zna{ koliko te ja volim... Cela kli-nika to zna. Ve} sam sme{an sebi {to uop{te moram to dati... Zna{ {ta ka`u? "Vidi matorog kako je podetiwiozbog Pije", "Ne skida se ko dete kad se popne na tre{wu"...i sve te gluposti. ’Ajde, nemoj da pla~e{, sva ti je bluzamokra od suza, pa se zalepila za sise. Kako }e{ sad daiza|e{? Ima pacijenti da nam pocrkaju od srca kad tevide. Mora}u da ti pozajmim moj mantil... Smeje{ se? Ajde,poqubi me. Ho}u da me poqubi{ tu, u usta...

Daj~ je isturi usne i zatvorio o~i... Pija bri{e obraze i polako spu{tasvoje usne na Daj~ove. Kratak poqubac i brzo tr~awe ka vratima.

DAJ^: ^ekaj! Uzmi moj {e{ir, i dr`i ga, tako tu,(Stavqa joj {e{ir na sise)– da pokrije{, dok prolazi{ kroz hodnik... Donesi miburek, kad stigne{.

PIJA: Bi}e ’ladan.

DAJ^: Ja volim ’ladan.

Pija }utke izlazi; na vratima mu upu}uje poqubac. Daj~ joj uzvra}a. Kadse zatvore vrata, on seda u svoju fotequ, hvata se za srce, masira korennosa, stavqa nao~are, uzima kwi`icu sa stola, otvara je i, ~a~kaju}inos, proziva...

DAJ^: \uri}! Branka \uri}!!

Ulazi \ura.

\URA: Dobar dan.

[e}erna vodica 145

DAJ^: Auuu, to si ti...(Sme{kaju}i se)– Ajde "sisotres", stani tamo, iza crte.

\URA: Koje crte?

DAJ^: Zami{qene. Uput!

\ura vadi iz yepa zgu`vani komad hartije i baca je kao ko{arka{kuloptu ispred Daj~a.

\URA: Trica!

DAJ^: (Razmotava uput)– Ovde ne pi{e ni{ta. [ta je sa vama? Zbog ~ega stedo{li?

\URA: (Vade}i `vaku iz usta)– Kako zbog ~ega?(Okre}e doktoru profil pokazuju}i nos)– Pa, ako se to ne vidi na meni, onda je sve ovo bez veze.

DAJ^: Budite odre|eniji, moli vas. Ne moram ja ni{ta da vidim.

\URA: (Smeteno ma{e rukama po vazduhu dr`e}i `vaku izme|udva prsta)– Pa, ne svi|a mi se moj izgled. [alim se, on se meni svi|aali se drugima ne svi|a. U tome je moj problem, pa bih jahtela, da mi vi skratite ovo.(Pokazuje nos)

DAJ^: (Prestaju}i da ~a~ka nos)– Koje? A, da. Imate smetwe pri disawu?

\URA: A, ne, ne, ne! Moj problem je, ove, estetske prirode.

DAJ^: Ajde! A kako se manifestuju te va{e estetske smetwe?

\URA: Tako! Imam 22 godine, doktore. Jo{ uvek sam devojka... .

DAJ^: Ho}e{ da ka`e{ da si virgo in takta?(Ustaje sa stolice, pru`a joj ruku)– ^estitam, sedite.

\URA: (Seda udaraju}i ga po ruci)– [ta tu ima da se ~estita!(Di`e jednu nogu na sto)– Vidi, vidi patike koje nosim. Pijem, pijem, pu{im koTur~in. Doktore, idem na pecawe. A, vidi taj nos! Ko-sketina ogromna! Sve neki li{aji i nabori sa svih strana.

146 Leon Kovke

Otac ima isti takav. Ru`na sam ko pas. Vidi patike bre,pa to je 43 broj!... Mo`ete li vi da zamislite mog nosatog ikrakatog roditeqa – Rodoquba? Du{a od ~oveka. Mo`eteli da ga zamislite kako maloj Brankici kupuje patikice ivodi je u cik zore na balet kod Ravijojle Pliseckaje, darazvla~i {page i uvr}e piruete. Nema{ ti pojma kakve suto male patikice bile, ovolicne(Pokazuje sa dva prsta izme|u kojih se razvla~i `vaka)– nogice ko u prepelice, pa gazi – gazi, mala sitno no-`icama... Pogledaj sad, to je bre, 44 broj!

DAJ^: Slu{aj, sine... ima mnogo `ena koje to isto rade, pecaju ito ostalo, pa ne misle da je time ugro`ena wihova, ta`enstvenost.

\URA: A znate kako me zovu? Na fakultetu, i svuda.

DAJ^: Kako?

\URA: Zdravo \uro! Gde si \uro! Branka \uri} – \ura.

DAJ^: Zna{ {ta? Ima qudi, pa i `ena, koji ne}e da priznajunikako da svi neuspesi dolaze zbog toga {to u sebi noseproblem, u psihi, i misle, ako promene spoqa{ni izgled,da }e onda da se sve to re{i.

\URA: Moj problem nije u meni, u "mojoj psisi", moj problem jeiskqu~ivo na meni. Znate li vi da su me pro{le godineizabrali za najmu`evnijeg kolegu na fakultetu?

DAJ^: (Do~a~kava nos)– Vidim. Slu{aj, zna{, bilo je slu~ajeva da su mnogidolazili da im promenim lice. A posle se pi{mane i do|ui tra`e staro lice!

\URA: E, ne, ne, ne, ne! Ne doktore. Ja sam sigurna u sebe. Svakisantimetar koji odse~ete sa moga nosa, pa to je za mene, bre(Pokazuje gest proklizavawa desne podlaktice preko dla-na leve ruke)– to je za mene sto kilometara nade da }e se meni ne{toizmeniti u `ivotu i!...(Ne nalazi daqe re~i)– Ja bih zaista htela da mi smawite moj nos.

DAJ^: Dobro. Ubedila si me. Skidaj se.

[e}erna vodica 147

\URA: Ga}e ne}u da skidam!

DAJ^: Hajde, samo razgoliti jednu ruku.

\URA: E? A ne}e da boli?

DAJ^: Pritisak. Izmeri}emo ti pritisak...

Daj~ joj navla~i povez na mi{icu, napumpava ga, stavqa slu{alice.Poveska ho}e da se raspadne. Daj~ joj pokazuje kako da je dr`i.

DAJ^: Dr`i ovde! Ne mrdaj! Ne di{i mi u lice!... Odli~no, 110 /80. Zna{ {ta? Izvr{i}emo korekciju celog lica.

\URA: A u{i? Ovde malo da prilepimo. A bradu, doktore danapravimo? Da napravimo ovde jednu malu rupicu? Onu kao{to ima Kirk Daglas!

DAJ^: Znam, gledao sam ga. Napravi}emo dve rupice.

\URA: A, doktore? [alite se, doktore?

DAJ^: (Strogo, ustaju}i)– Ko se {ali?! Slu{aj mala, ja mogu da budem i neugodan!To da zna{!

\URA: Dobro. Izvinite. [ta je sad, do |avola!

DAJ^: (Pomazi je)– ’Ajde, do|i u ponedeqak... ^ekaj!

Zaustavqa je na vratima. Gu`va uput i ko{arka{kim zahvatom ga bacaprema \uri. \ura ga hvata... Izlazi.

DAJ^: Trica!

\ura izlazi, Cica ulazi.

CICA: Doktore, {ta }e te woj da radite? Ho}u i ja isto!

DAJ^: Skidaj ga}e! [alim se. Iza|i napoqe i ~ekaj da te po-zovem...(Zaurla)– Sestro Pija!

I, taman se Daj~ pripremio za drugo urlawe, kad, Pija dole}e sa burekom.Brzo ga ostavqa na sto i vrte}i zadwicom izlazi... Navali Tasa.

148 Leon Kovke

DAJ^: (Tasi, pokazuju}i na Pijinu zadwicu)– A, {ta ka`e{?

TASA: Mi svi u familiji imamo malo ~udo prirode; govorewekroz nos...

DAJ^: Iza|i iz ordinacije i ~ekaj da prozovem!

Tresne vratima. Seda na fotequ, razmotava burek...

DAJ^: (Pomeraju}i model nosate glave na stolu, obra}a joj se)– Jesi vid’o? Ne mo`e ~ovek burek da pojede a da se neko nerazboli. Kakav ste vi to narod, bre Srbi?

Trpa burek u usta... Polako `va}e slu{aju}i monotoni zvuk venti-latora.

ZATAMWEWE

DRUGA SLIKA

(Bure, Ne{a, Jaca, Daca, Ciga, Kelnerica, \ura,Zvrca, Mi{ko, @ile, Egzbicionista)

Kafi}. [ank i ba{ta. [ank se nalazi u delu koji predstavqa natkrov-qeni deo. Ba{ta je u produ`etku, za stepenicu ni`a. Dva – tri stolaispred {anka i tri – ~etiri stola u ba{ti. Ba{ta je ogra|ena niskimzidom u visini stolova. Na zidu velike saksije sa biqkama. U kafi}ufliper aparat i yuboks. Svuda, kao deo dekora, vise raznobojni hula –hop obru~i. Deo kafi}a zauzima butik sa patikama, kapama, prezervati-vima, tamponima, dezodorans sprejevima i cigaretama; u toku je snimawereklamnog spota za butik i kafi} "Ne{a". Tre{ti muzika. Ispredkafi}a debeli tip zvani Bure vrti obru~e i reklamira ih.Za {ankomCiga, u ba{ti Kelnerica. Ispred kafi}a motorcikl.

BURE: Naru~i, naru~i! Hula – hop obru~i! Nek se vrti, nek setrti! Navali, novu igru provali! Samo stotka, samo stot-ka! Nek se vrti, nek se trti...

U butiku Ne{a snima spot sa DVD kamerom. Manekenke su Jaca i Daca.Ne{a pokazuje Jaci kako da se namesti dok dr`i izme|u prstiju ruku potri okrugla pakovawa kondoma.

[e}erna vodica 149

NE[A: Namesti se, samo ovako(Pokazuje joj svojim telom)– Isturi sise, isturi dupe. Samo ovako! Pa sad, malobli`e, u kameru, jo{ bli`e... Tako. Sad, ka`i tekst...Ka`i tekst!

JACA: Ako vam je stvarno pre{a, za kondome, tu je Ne{a!

NE[A: Odli~no. (Daci)– Ajd sad ti, ka`i ono... U kameru gledaj!

DACA: Ako vam je pre{a, pre{a, za ulo{ke tu je Ne{a!

NE[A: Fantasti~no! Sad zajedno, sise napred, guze, tako, poslepoqubac u objektiv... Sad!

JACA IDACA: U qubavi kad je te{ko, za nas brine kafi} Ne{ko!

NE[A: Super!... Jao, jao {to je dobro!

Jaca i Daca najpre qube objektiv, a zatim navale da qube Ne{u. Cika.Smeh. Ne{a je prihvatio igru va}arewa, golicawa, smeha i cike...

U toku snimawa spota, potpuno ne~ujno, do{uwala se \ura. Na sebi imaisto {to i u predhodnoj sceni; dodatak je torba preko ramena. Stajeiza stuba i posmatra {ta se de{ava... Nervozno `va}e `vaku.

Bure je uporno reklamirao hula – hop obru~e.

BURE: Op, op, hula – hop! Samo stotka! Najjeftinije u gradu i nasvetu! Op, op, hula – hop! Samo kod Ne{e! Samo kod Ne{e!

\ura s polako pokre}e, ulazi u butik i posmatra }utke Ne{u, Jacu iDacu...

NE[A: Pliiiz, jel’ mo`e jedan guzogriiiz?

Jaca i Daca zastaju primetiv{i da ih \ura gleda. Ne{a se polako okre}ei gleda u \uru koja uporno }uti.

NE[A: Ho}e{ da u|e{?

\URA: Ve} sam u{la. Zdravo... [ta radi{?

NE[A: Pravim pare.

\URA: (Sa nelagodno{}u)– Je li? Do{la sam, ako ima{ malo slobodnog vremena...

NE[A: Nema problema, samo reci.

150 Leon Kovke

\URA: ... Htela bih ne{to li~no.

JACA IDACA: Je l’ treba mi da odemo?

NE[A: Ostanite vi ovde. Mi idemo u ba{ticu...(Uzima nekoliko kondoma i daje ih \uri)– Ponesi sa sobom ako ho}e{.

\URA: A, ne, ne. Meni ne treba. Ne, \uri to ne treba.(Kre}e u ba{tu bacaju}i iza sebe kondome. Onako, usputdobacuje)– Seka Jaca, seka Daca, popi{e po sto kuraca!

U ba{ti: Ne{a kre}e za wom, hvata je za ruku. Bure izvikuje reklamu zahula – hop.

NE[A: Koj ti je kurac?

\URA: ... Ni{ta... Ej, {ta ti ovo?(Uzima jedan hula – hop)

NE[A: Hula hop histerija. Ne ti. Hula hop histerija. Po~elo je ukafi}u kod Ne{e i osvoji}e ceo svet.

\URA: Kakvo glupo okretawe!

NE[A: Pa, nije da sam ja genije, nego je stvar proverena. Pre~etrdeset i pet godina hula hop je na bum osvojio na{ulepu socijalisti~ku domovinu, pa }e i na{u demokratsku.Na{ narod vi{e voli da vrti i da trti nego leba da jede.

\URA: To si sve ti smislio, a?

NE[A: Da.

\URA: I zaradi}e{ milione, a?

NE[A: Ta~no.

\URA: Pa }e{ sve te pare da ulo`i{ u nove obru~e, pa }e{ da immazne{ milijarde?

NE[A: Da. I onda vi{e ni{ta ne}u morati da radim. Samo poneka mala guza([tipne \uru)

\URA: Nenade!

NE[A: [ta, Nenade?

[e}erna vodica 151

\URA: ... Ni{ta. Smrdi{ na...

NE[A: Na pare?

\URA: Nisam htela to...(Primi~e glavu wegovoj razdrqenoj ko{uqi i wu{ka)– Seka Jaca, seka Daca, popi{e po sto...

NE[A: Nemoj mnogo da mrda{ tim nosem jer }e ti ostati u kri-vini.

\URA: E, jebi ga. Ba{ si zao.

NE[A: Iznervirala si me. One su moje, drugarice.

\URA: Jesmo li nas dvoje drugovi, ili nismo?

NE[A: Pa, jesmo drugovi... Ali samo to i ni{ta vi{e.

\URA: Ni{ta vi{e, a? Zna{, ja `elim ne{to da ti ka`em...

NE[A: Ka`i.

\ura, kao da odla`e po~etak razgovora. Odlazi do najudaqenijeg stola uba{ti. Sto se nalazi gotovo na proscenijumu; ispred wega je zid. Ne{aide za wom. \ura najpre seda na naslon stolice, sa nogama na sedi{tu.Baca torbu na sto...

\URA: Ja...(Posle du`eg }utawa)– Ja sam odlu~ila da se promenim... Da izmenim svoj iz-gled... To je, mislim da je ovo {to }u sad da ti ka`em, jakova`no...

NE[A: Je l’ mogu da zabele`im kamerom?

\URA: (Neodlu~na, odlo`ila bi iskrenost)– Mislim da bi moglo...

NE[A: Odmah se vra}am, samo da uzmem(Pokazuje gestom "kameru")– Si?

\URA: Si.

Ne{a odlazi do butika. \ura nervozno kida li{}e; jedan list stavqa uusta i duva preko wega... zvi`duka nema... Iza wenih le|a, u ba{tukafi}a banu @ile, Zvrca i Mi{ko; nose "T" lewire, mape sa crte`ima,zezaju se i, ugledav{i sisatu Kelnericu, pevaju:

@ILE,ZVRCA,MI[KO:

“Sisate, guzate, lomne u struku! Zbog wih razvijam desnicuruku!”

152 Leon Kovke

\ura brzo seda u stolicu trude}i se da postane neprimetna. Onatrojica sedaju za susedni sto, bu~ni su.

@ILE: Zvrco, Mi{kurc, {ta }emo?

ZVRCA: Dva “K"!

MI[KO: I meni bata @ile, cela dva "K"!

@ILE: (Dovikuje Kelnerici)– Sestro, Srpkiwo! Daj tri kafe i tri grozno ’ladnekoki{ke!

Zvrca prime}uje \uru.

ZVRCA: @ile, zaboravio si na{eg kolegu \uru!

@ILE: (Okre}e se ka \uri)– \uro!? [ta pije{?

\URA: (Kiselo)– Od vas, ni tri “K". Pa makar ostala trudna tek u sta-ra~kom domu.

Zvrca se ustremquje na \urinu torbu, brzo kopa po woj i izvla~i jedanpaketi}.

ZVRCA: Z’{to nisi bila na v’`bama iz statike?

\URA: [’a te gabri?

ZVRCA: Jao, vidi! Kilotice za ekskurziju.

\URA: (Udaraju}i Zvrcu po ruci i otimaju}i mu paketi})– Debil~ino, moron~ino, kurton~ino! To je za jeba~e, a neza decu.

ZVRCA: (Dobacuje svojima)– Folira...(\uri)– Priznaj, koga si odlu~ila da mazne{ na ekskurziji?

\URA: Tebe. Aut Zvrca, aut nihil!

ZVRCA: Ha, al’ ti je {tos!

\URA: Prpa bato, a? Ukewao si se... Zezam se, ja ne idem na tuslinavu ekskurziju.

ZVRCA: Srbi, bra}o, ona je sasvim poludela. Propu{ta prvu iposledwu {ansu da mazne mu`a.

\URA: Slinci, klinci.

[e}erna vodica 153

@ILE: \uro, ’o’{ se vre|amo? [lajmarice preko pice!

\URA: Koj vam je? U|e{, ne u|e{, moja stvar. Ne idem... Imamnekog qubomornog tipa, "Tur~in", ne dozvoqava mi da mrd-nem od wega.

ZVRCA: (Kao, ozbiqno)– Mora da je intelektualac?

MI[KO: (Keze}i se)– Bubuqi~avac.

@ILE: Da, i ne{to stariji od pola veka. A?

Sva trojica prasnu u smeh.

\URA: Keve mi. ]aleta mi.

ZVRCA: Onda ti ~asti{.

\URA: ^astim. Sisotres, litar i sifoni!

Kelnerica samo na tenutak podupre rukama sise i ispusti jedno "pih"gledaju}i u \urine grudi; odlazi do {anka.

@ILE: Al }e ovo da odjekne u Tehni~kom glasniku.

\URA: Zabrawujem da me trpate u fakultetske novine!

ZVRCA: Ti nisi ~itala najnoviji broj?

\ura odmahuje i glavom i rukama.

@ILE: Ona nije ~itala?!

MI[KO: Ej, ona izgleda stvarno nije ~itala.

Sva trojica padaju u histeri~an smeh... Pored zidi}a \urinog stola,du` proscenijuma, pro{eta ~ovek u mantilu, s tamnim nao~arima; ne-staje.

\URA: Mi{kurc, jeba}u ti tatu.

MI[KO: Izvini. Ti stvarno ne zna{?... \uro, opet si izabrana zanajmu`evnijeg studenta godine... ^estitam...

Dramati~na ti{ina. Kelnerica donosi pi}a, stavqa ih na sto. Svio~ekuju \urinu reakciju...

\URA: Ne{o! Izbaci ove kretene! Ne{o, help, help, help!

Ne{a dotr~ava sa DVD kamerom u ruci.

154 Leon Kovke

SVATROJICA: Zdravo Ne{o!

NE[A: Zdravo. [ta je, {ta se de{ava?

\URA: (Skoro da je zaplakala)– Nerviraju me... moron~ine, debil~ine, kurton~ine... opetsu me izabrali za najmu`evnijeg kolegu...

NE[A: Da. Pa {ta sad? Ho}e{ da snimim tvoju izjavu?

\URA: (Quti se, pu}i usne)– Ho}u!

NE[A: (Uperiv{i kameru u \uru)– Dobro. Po~ni sad...

\URA: (Nervozna, brzo `va}e `vaku i jo{ br`e govori)– Ova sitna govanca od mojih kolega koja ne zavre|ujupa`wu koliko prde` od vrapca...

NE[A: ^ekaj, ni{ta se ne razume. Ispquni `vaku.

\ura vadi `vaku iz usta i pru`a je Ne{i. Ne{a je uzima, ne zna {ta bisa wom, pravi gest kao da }e da je baci.

\URA: Nemoj da je baci{!

NE[A: (Dodaju}i `vaku Zvrci)– Pridr`i malo.

Zvrca uzima `vaku i odmah je trpa u usta. Sa u`ivawem je `va}e; seirigledaju}i u \uru...

\URA: Pa jesi ti normalan? Ko ti je dozvolio da masira{ moju`vaku?!

ZVRCA: [’a fali? To ti je isto kao da sam ti zavalio jezi~inu iusisavam qubavne sokove. Ima{ ukusnu pqucu.

\URA: Pizda ti materina! Vrati mi moju `vaku!(Ne{i)– Ka`i mu da mi vrati!

NE[A: Zvrki, vrati joj `vaku.

ZVRCA: Za{to?

NE[A: Zato, da ne bih ja po~eo da razvijam "desnicu ruku", al’ natvome licu.

@ILE,MI[KO: Ne daj! Ne daj, ko je {i{a!

[e}erna vodica 155

Ne{a zapreti pesnicom.

ZVRCA: Jebo te, al ste neki... Na, evo ti tvoja `vaka...

\ura nadureno uzima `vaku i, na zaprepa{}ewe svih, trpa je u usta. Seda,pali cigaretu... .

\URA: (Na pola glasa)– Ne{o, molim te, ne mogu da ih gledam.

NE[A: (Pokazuju}i rukama)– Momci, lepo je bilo, kratko je trajalo... Ne morate daplatite, ku}a ~asti.

@ILE: A sutra?

NE[A: Sutra je sutra...

Momci }utke napu{taju kafi}. \ura nervozno pu{i i `va}e `vaku; svase stisla.

NE[A: (\uri)– Idem da preuzmem robu, odmah se vra}am... Ti ima{ sve?Odmah se vra}am.

\URA: Molim te.

NE[A: Minut, dva...

\URA: Molim te...

Ne{a odlazi. \ura zabacuje glavu preko naslona stolice, zatvara o~i,pu{i... Tiha muzika iz yuboksa...

Du` proscenijuma, ne~ujnim korakom, primi~e se \urinom stolu ~ovek satamnim nao~arima, u mantilu – Egzibicionista... Zastaje kraj zidi}akoji deli \urin sto od proscenijuma, osvr}e se, a zatim, naglo ska~e nazidi}, {ire}i noge i mantil – poput {i{mi{a; vi~e "Aaaaaa"! Pokazujeu`asnutoj \uri svoj ud, a publici ra{ireni mantil i raskre~ene nogeizme|u kojih se vidi \urino lice. \ura urli~e od straha.

Kelnerica juri prema Egzibicionisti ga|aju}i ga tacnom. [anker Cigaska~e preko {anka. Jaca i Daca ma{u u stilu "ba{ je sladak"... Dotr~avaNe{a

NE[A: [ta radi{ to, idiote jedan! Manija~e!!

Egzibicionista be`i, nestaje iza kulisa. Ne{a juri za wim.

156 Leon Kovke

NE[A: Stani! Stani peder~ino! Stani, jebem li ti boga peder-skog! Stani! Egzibicionisto!

Ne{a nestaje iza kulisa, samo se ~uje prethodno psovawe.. Jaca i Dacaizlaze na proscenijum.

JACA: Jeb’ te, ba{ je sladak.

DACA: Superi{ka od mi{ka.

KELNERICA:(Jaci i Daci)– Seratorke... Vas dve niste skoro {tirkane?

Jaca i Daca se karikaturalno zgledaju u stilu: "koja je ovo {izika"?, azatim se nerviraju}e kiko}u i do{aptavaju.

Kelnerica podi`e ba~enu tacnu, ~isti je keceqicom, odlazi sa scene.Ciga }uti, gleda prema mestu kuda je pobegao Egzibicionista, name{tapantalone vra}aju}i pi{toq za pojas iza le|a, odlazi do {anka i mewamuziku – senti{.

Za sve ovo vreme \ura je sedela potpuno uko~eno, kao {okirana... Vra}a seNe{a, polako prilazi \uri, stavqa joj ruku na rame. Dodir Ne{ine rukeizaziva kod \ure vrisak i podrhtavawe celim telom. Ne{a je privija uzsebe...

NE[A: Hej, to sam ja.

\URA: ... Vaqda sam i ovo ja, a?

NE[A: Ho}e{ ne{to, za smirewe?(\ura odmahuje glavom)– Sok, kafu?

\URA: ... Pivo.

NE[A: (Tra`e}i pogledom Kelnericu obra}a se Cigi)– Cigo, daj nam...

CIGA: Dva piva?

NE[A: (\uri)– Slu{aj, upamtio sam mu broj kola. Ve~eras ima da seupi{a niz nogavicu.

CIGA: (Donose}i piva)– Ladna ko zmije. Da kine{ kad u’vati{.

NE[A: Je li, je l’ radi onaj tvoj kqun na saobra}ajkama?

CIGA: Ko? Misli{ Mile?

NE[A: Da, Mile.

[e}erna vodica 157

CIGA: Treba ti. Ne{to nije u redu?

NE[A: Sve je u redu. Nego mi treba vlasnik "Jugi}a", registarskibroj: 414 – 528, BG.

CIGA: A, to!? Nema problema. Ima}ete ime i adresu za desetakminuta. Samo ako je na de`urstvu.

NE[A: Pogledaj molim te, stra{no mi je va`no.

CIGA: Za druga sve. Manijak, a?

NE[A: Da. Ovo je Branka.

\URA: \ura. Svi me zovu \ura.

CIGA: Drago mi je. Ciga.

NE[A: (Cigi)– Zovi Mileta, da navatamo peder~inu dok je vru}a.

CIGA: Odmah, dru`e.(Odlazi)

\URA: (Ne{i)– Manijak! On meni da pokazuje... Sad sam u stawu da gaudavim, muda da mu odse~em!

NE[A: Polako. Ima}emo adresu i ve~eras mu ne gine kazna.

\URA: Treba ga, bre, politi benzinom i potpuno ga spaliti!Govnima ga namazati i spoqa i iznutra! Pi~ka li mumaterina!(Potpuno iznervirana)– Nema no}as te stvari koje ne mogu da uradim tom gadu!

NE[A: Smiri se. Smisli}emo ne{to.

\URA: Ubiti drkayiju!!...(Udara se po ~elu)– Za{to bre mene? Za{to uvek mene!? Koj sam ja crnikurac u `ivotu zgre{ila pa da se svaka budala istresa namoju glavu!?

Ciga ma{e slu{alicom sa {anka i doziva Ne{u.

CIGA: Ne{o! Za tebe je! Mile!

NE[A: (\uri)– E, odmah se vra}am...

158 Leon Kovke

Ne{a odlazi za {ank, razgovara telefonom... \ura najpre sedi nepo-mi~no, a zatim se izvla~i iz stolice, prelazi zid, seda na parkiranimotorcikl... . Stavqa slu{alice vokmena na u{i, nervozno mota pr-stom kosu... Ne{a se vra}a, staje ispred \ure. Ona ne di`e glavu...

NE[A: Drmnulo te sve ovo, a?(Podi`e joj glavu, prstom skida suzu sa obraza)– Kakve su to suze?

\URA: (Skidaju}i slu{alice)– Ma, ni{ta... Vetar i pra{ina. Sve je vetar i pra{ina.

NE[A: Kako ti ka`e{, sine. A gde su ti za{titne nao~ale?

\URA: Nema. Pojela maca.

NE[A: Nabavi}u ti druge... Nego, zna{ {ta? Mile }e tek sutra dami nabavi adresu manijaka, pa...

\URA: Nema veze, boli me dupe za wega!

NE[A: O kej, boli te dupe. Drugo sam hteo da ti ka`em. Sutravozim finalnu trku, motori do 350. kubika. Pa, ako ho}e{da ide{ sa mnom?

\URA: (Na trenutak se ozari)– Stvarno me zove{?... Jebi ga, dogovorila sam se za sutrasa mojim matorim Rodoqubom, da ga posetim. Po{to zna daidem na ekskurziju, ho}e da me proveri, i tako. To mi jejedini problem... Ho}e{ da vidi{ {ta sam kupila za ek-skurziju?

Uzima torbu i iz we izvla~i razne paketi}e i zamotuqke. Gura mu ihpod nos.

\URA: Seksi! Seksi! Gde je glavno?! Seksi! A {ta je unutra,Ne{ko? Ga}ice, spava}ica, haqinica. Joj, joj, joj, maladevoj~ica se obukla.

NE[A: Sine, pa ti k’o da ide{ u javnu ku}u?!

\URA: Mnogo gore. Ja sama, a wih pedeset, sve in`iwer do in-`iwera, jebo te.

NE[A: Zna{ {ta? Ako krene{ sutra sa mnom na trku, odve{}u tekod }aleta.

\URA: Pa, ~uj, Ne{ko! Ja mislim da je to mnogo boqe, nego da seguram sama po smrdqivom autobusu, a?(Trpa paketi}e u torbu)

[e}erna vodica 159

NE[A: Dogovoreno, sine!

\URA: Ti zna{ da uvek va`i...

Pozdravqaju se na karakteristi~an na~in ukr{taju}i ruke sa sti-snutim pesnicama.

NE[A: Samo me potra`i!

\URA: ]ao!

Naglo grabi torbu i kre}e.

NE[A: ]ao, sine... Ej, htela si ne{to da mi saop{ti{ kad sido{la!

\URA: (Dobacuje odlaze}i)– Ve~eras! Svrati no}as!

NE[A: (Vi{e za sebe)– Svrati}u.

Seda na motor, pali ga i turira...

ZATAMWEWE

TRE]A SLIKA – diptih

(\ura, Ana, Ne{a)

No}. \urina soba; prepoznatqiv dekori studentske sobe – kreativnihaos i vesele boje, jedina neobi~nost je crta}i sto sa "T" lewirom izapo~etom kreacijom – "Ku}a snova". Soba je na spratu privatne ku}e iveliki prozor gleda na travwak osvetqen svetlo{}u iz sobe.

Ne{to ni`e, s desne strane, odvojena velikim vratima je Anina soba;tipi~na soba sredove~ne usedelice sklone vra~awu i ku}noj magiji. Tu sukugle za gledawe, horoskopi, tarot karte i naravno pove}a staklenakugla – akvarijum u kome se nalazi qudska lobawa i crna ribica utravnatom aran`manu; akvarijum je prosvetqen svetiqkom sa dowestrane.

\ura pije pivo iz limenki. Blesavi se sa slu{alicama na u{ima. Ska~e posobi, drnda po gitari i urla na nerazumqivom engleskom neku rep kom-binaciju. Ispijene limenke je pore|ala kao kegle na podu sobe...

160 Leon Kovke

U dowoj sobi se pojavquje Ana – dobro o~uvana i negovana pedesetgo-di{wakiwa sa poslu`avnikom na kome se nalazi ibrik sa kafom, {oqicei ~a{e sa koka kolom. Ana zastaje pored ogledala, mahinalno se doteruje,kre}e, vra}a se, prsne miris na sebe i ponovo ide ka vratima \urine sobe.Zastaje ispred vrata oslu{kuju}i buku muzike. Najpre kuca, ali kadshvati da to niko ne ~uje, polako otvara vrata, ulazi...

U tom trenutku \ura, koja okrenuta le|ima vratima i gomili konzervina podu, pravi okret i {utira konzerve. Konzerve polete ka Ani...

\URA: Zgovnitak! Zgovnitak u seritak! Zgovnitak u posledwojsekundi devedesetog minuta! Goool!!!

ANA: (Izbegavaju}i {utnute konzerve)... Neka nova, interesantna igra?

\URA: Zgovnitak. Igra decenije, igra generacije. Zgovwaj da nebude{ zgovwan.

ANA: (Prave}i se da ne ~uje odgovor)... Skuvala sam kaficu.

\URA: Skuvala si ti "kewaficu". ^uje{ li? Igra se zove “zgov-nitak" a ti si skuvala "kewaficu" jer si kew, kew, ke-wa~ica!

ANA: Branka, sto puta sam ti rekla da ja ru`ne re~i ne ~ujem ine razumem. Svaka fina i vaspitana devojka ne ~uje i nerazume prostakluke.

\URA: [to ti ume{ da mi ide{ na pi~ku, to nije normalno.

ANA: Ju! Ju! Kako mo`e{?

\URA: Mogu. Uop{te mi nije te{ko da serem "prostakluke", po-gotovo kad vidim ko brine brigu o na{oj budu}nosti.

ANA: Kafa mo`e, politika ne mo`e.

\URA: Dobro. Ne}emo o politici. Ali, uvek ima jedno ali, ilijedan mali(^ini gest prstima)– {to devojci sre}u kvari... Ima{ pozdrav od moga ro-diteqa Rodoquba.

ANA: (Ozareno)– Stvarno?

[e}erna vodica 161

\URA: Jeste. Danas sam telefonanisala i,(Prelaze}i na "vi")– znate li {ta je rekao Rodoqub? Rekao je da ste vi!Gospo|o Ana, gotovo kao moja druga majka, druga majka! Ida vi, gospo|o Ana treba da uti~ete na mene da ponesemtoplu ode}u na ekskurziju jer ja svoga oca uop{te ne slu-{am, a crnogorske planine, naro~ito Mojkovac, su hladnei vla`ne.(Motaju}i cigaretu po zubima)– Rekao je i da mo`ete da ga zovete telefonom kad god vampadne na pamet, u pola no}i – u pola no}i.

ANA: Od kud sad pa taj sarkazam u tebi?

\URA: Poru~uje vam, da mu je jako `ao {to nije mogao da do|e davas poseti, jer vi ste, "gospo|o Ana", pre svega jedna finadama i razumna `ena...(Brzo, na pola usana)– I krk u buqu, smotali ste ga...(Zagrize cigaretu)

ANA: (Uzbu|eno)– Je l’ ti stvarno misli{ da je... da ima neke veze izme|umene i tvoga oca?

\URA: Ana, ja ne mislim, ja znam, on mi je sve priznao.(Smrska nogom konzervu)

ANA: (Trzaju}i se na zvuk smrskane konzerve)– Ti si jedna zlo}a koja ne zna {ta govori... To mi jezahvalnost za sve ove godine {to sam na tebe gledala kaona svoje dete...(Raspla~e se)– [to sam celim srcem, i celom du{om, vodila ra~una otebi, kao – naj ro|enija majka...

\URA: Pla~i, pla~i, mawe }e{ da pi{a{.

Ana ispu{ta poslu`avnik na sto~i}, hvata se za grudi i polako izlazi.\ura najpre od{rafquje muziku do daske, a zatim, kad Ana zatvorivrata za sobom, sti{ava muziku i oslu{kuje {ta se de{ava iza zatvo-renih vrata...

Ana u svojoj sobi; seda u fotequ ispred akvarijuma sa crnom ribicom izagleda se u wega... Otire prstima suze...

Svetlo u Aninoj sobi se zatamwuje. Ostaje samo osvetqeni akvarijum.

Na proscenijum se pojavquje Ne{a sa motorom Staje ispod prozora\urine sobe i zvi`di prepoznatqiv znak...

162 Leon Kovke

\ura |ipa preko sobe, a onda naglo staje pre nego {to }e se pojaviti naprozoru; prstima odbrojava do deset, udi{e vazduh i, kao, le`ernoprebacuje noge preko rama prozora – seda na sims sa konzervom piva ujednoj i cigaretom u drugoj ruci... klatari nogama.

\URA: ]ao sine.

NE[A: Zdravo, {ta ima?

\URA: Projektujem "ku}u snova".

NE[A: A, to...

\URA: ’O’{ pivu?

NE[A: C!

\URA: E jebi ga. Boqe da miri{e{ na pivu nego na Versa}e iJacine ga}e.

NE[A: Nemoj da me nervira{. Za{to sam ja ovde?

\URA: Tako... Do{o si da me vodi{ u `ivot, a? Beograd baj najt,manekenke, guzuqe – muzuqe, seks, droga i roken – rol...

NE[A: Do{ao sam jer si htela ne{to va`no da mi ka`e{. Ceo danho}e{ ne{to va`no da mi ka`e{; sekretarica je punatvojih poruka, zagu{ila si mi mobilni...

\ura nadureno }uri. Ne{a nervozno vadi iz bisaga motora najlon kesu ibaca je ka \uri.

NE[A: Dr`i! Ovo je tvoje.

\ura nespretno hvata, otvara kesu, izvla~i iz we ocepqeni komadpantalona – nogavica.

\URA: Ovo nije moje. [ta je?

NE[A: Nogavica.

\URA: Tvoja? Kao, pocepala se jer ti je do kolena?

NE[A: Samo te gledam. Kako ti sere{!

\URA: Dobro. ^ija je ovo nogavica?

NE[A: Obe}ao sam ti da }e da pi{a niz nogavicu, pi{ao je.

\URA: E, Manijak?(Wu{i nogavicu dr`e}i je sa dva prsta)– Jeb’ te, stvarno se upi{’o. Bqah!(Baca nogavicu na Ne{u. Ne{a ekskivira)

[e}erna vodica 163

NE[A: Za{to baca{? To je suvenir.

\URA: To? Zna{ {ta Ne{ko? Pro{lo me, uop{te mi vi{e nijeva`no.

NE[A: Kako ti nije va`no?! Celo ve~e sam zajeb’o jure}i Ma-nijaka, a tebi nije va`no.(Izdire se na wu)– Branka, {ta ti je va`no?!

\URA: ... Da li da se umijem ili da se ubijem...(Gest, kao da }e da sko~i sa prozora)

NE[A: (Iznerviran)– E, jebi ga...

Oboje dugo }ute...

\URA: Jesmo li nas dvoje drugovi, ili nismo?

NE[A: Pa, jesmo drugovi, ali samo to i ni{ta vi{e.

\URA: ... Zna{, ja `elim ne{to da ti ka`em.

NE[A: Ka`i.

\URA: Ja... Ja sam odlu~ila da se promenim... Da izmenim svojizgled. Niko ne zna. Ja idem da izmenim sebe. Mislim...Srawe... Ba{ bez veze pri~am, je l’ da?(Zagleda se u Ne{ino lice)– Ma jok... Nego, tucala sam se s nekim bezvezwakom. OBo`e, {to sam se bez veze tucala, odvratno. I ceo dan mi jebez veze, i ovaj, grozno mi je, i onda sam morala nekom daka`em, pa sam se setila tebe, pa sam, eto, ovaj, `elela to dati ka`em... Dobro Ne{ko, ajde, idem ja... ]ao.

NE[A: Ej! A jel va`i onaj dogovor za sutra?

\URA: Koji dogovor? A – ha! Si! Rodoqub ~eka, ta~no u 11 i 36.Strogo pov, }ao...

NE[A: Strogo pov, ne}e{ sad da ode{ i da pla~e{?

\URA: Ne}u. Pila sam pive. ]ao Ne{o, idem da pi{kim!

\ura brzo nestaje sa prozora, pribija se uz orman i podrhtava...

Ne{a dugo gleda u prazan ram prozora, podi`e sa zemqe nogavicu i ka~i jena oluk. Brzo pali motor i odlazi...

\ura nepomi~no stoji u mraku, ~eka da nestane {um motora... Polako sepokrene, prelazi sobu, ka~i nogom konzervu... Zastaje kraj vrata Anine

164 Leon Kovke

sobe, oslu{kuje... Polako otvara vrata, ulazi u sobu prilazi Ani kojasedi iza akvarijuma sa mrtva~kom glavom i crnom ribicom...

\URA: Ana. Izvini Ana. Oprosti mi, molim te. Pa nisam jahtela, bre, bila sam ko pas, bre, qubomorna, morala samne{to da ti ka`em. Ne{to gadno da ti ka`em!

ANA: Nema{ razloga da bude{ qubomorna.

\URA: (Probu}ka ne`no prstom po akvarijumu)– Opet si vra~ala za mene, a? Pa ti zna{ da ja ne verujem usve te tvoje crne ribice i gluposti. Nisam, bre, ja qubo-morna na tebe, to, kao na lokalnu ve{ticu.

ANA: Pa ne razumem kako si to qubomorna?! Ti zna{ da tvojotac i ja...

\URA: (U glasu se ose}a kao da }e da zapla~e)– Kako, bre, Ana ne shvata{? Qubomorna sam na `enu utebi. Meni nisu mu{karci neprijateqi. Moji zlikovci su`ene; lep{e su, uspe{nije i gledaju me sa podsmehom ilisa`aqewem... Pogledaj na {ta li~im. Taj nosati kreten odmog oca nije na{ao za shodno ni{ta, bre, drugo da miostavi, da reprodukuje, sem tog nosa. Dobro mi i ovde(Razdrqi ko{uqu)– dlake, sve na sisama nisu izrasle! Idem, bre, da se bacimsa pan~eva~kog mosta.

ANA: Ju! pomeri sa s mesta! Nemoj!

\URA: (Rezignirano)– Na tom tehni~kom fakultetu, za sve tri godine, nije sena{ao ni jedan serowa da me po{teno prodrnda, da...

ANA: Pa to su ti drugovi.

\URA: Ma boli mene dupe za drugarstvo.

ANA: Mlada si, zdrava si, ima{ vremena.

\URA: Kad sam bila mala, svi su govorili nesre}na si, u pu-bertetu si. Kad iza|e{, sve }e biti najboqe... A ja sam,Ana, verovala da }e sve biti u najboqem, kad ja porastem,iako su svi na ulici vikali: Nosowa? Nosowa! A posle,posle poraste{, porastu ti sise. I {ta? [ta! Iskopamtamo iz rupe nekog mangupa, {ta? Pa mu se dam. Ili, mismo kao ortaci, super, pilule, trava, i to... Sve je, bre, Anasrawe. Potpuno srawe! I mu{karci su srawe! Sve je sra-we, srawe, srawe...

[e}erna vodica 165

(Pla~e. Ana poku{ava da je zagrli)– Be`i, iscedila si iz mene ono {to niko ne bi, sa oba okasi mi u du{i, be`i...

ANA: Kako ti ono ka`e{?(Pevaju}i)– Koka – kola i osmeh!

\URA: (Bri{e nadlanicom suze i smeje se)– Ana, ti stvarno ponekad ume{ da sere{, med. Majke mi.

ANA: Trudim se.

\URA: (Ubada Anu prstima golicaju}i je)– Ti si jedan genije iz Kenije, da zna{! Priznaj! Priznaj,ve{tice! Priznaj da ti se svi|a moj matori! Priznaj!

ANA: Divan ~ovek! Nosat ~ovek!

Golicaju se do iznemoglosti...

ZATAMWEWE

^ETVRTA SLIKA

(Rodoqub, Josovi}, \ura, Ne{a)

Vo}wak. Gajbice sa jabukama. Ispod jedne jabuke, sa jabukom u ustima,stoji major Rodoqub \uri}; sna`no, nosato, preplanulo i unifor-misano stvorewe. Pa`qivo vadi hemijsku olovku iz yepa; vrh olovkezavla~i u koren lista, prinosi lupu, zagleda... Naglo drekne, ispada mujabuka iz usta.

RODOQUB: Josovi}! Josovi}!

JOSOVI]: (Iza scene)– Ja, gospodine majore!

RODOQUB: Trkom!

166 Leon Kovke

Na scenu utr~ava vojnik Josovi} – nakrivqena {apka, vojni~ka ko{uqapogre{no zakop~ana, puna nedra jabuka. Kako Josovi} tr~kara po scenitako jabuke skaku}u u wegovim nedrima. Na svaku majorovu re~ ilizapovest Josovi} di`e ruku salutiraju}i...

JOSOVI]: Vojnik Josovi}, trkom!

RODOQUB: Nemoj ti meni "trkom", nego poleti sokole kad ti se ka`e!

JOSOVI]: Razumem gospodine majore!

RODOQUB: [ta razume{, Josovi}u?

JOSOVI]: Razumem da poletim gospodine sokole, ovaj, majore!

Josovi} pravi pokret kao da }e poleteti, ispadaju mu jabuke iz nedara.

RODOQUB: Josovi}u, nemoj da moja ruka poleti! Pokupi to!

JOSOVI]: Razumem, ne}e da poleti!

Mu~na ti{ina. Josovi} skupqa jabuke i trpa ih u gajbice... Rodoqubpolako prinosi vrh hemijske olovke Josovi}evim o~ima. Ovaj se izmi~epla{e}i se {iqka...

RODOQUB: [ta je ovo Josovi}u, ovde, a?!

JOSOVI]: Ne znam gospodine majore.

Rodoqub mu prinosi lupu...

RODOQUB: A sad, Josovi}u, {ta sad vidi{?!

JOSOVI]: Bubice, gospodine majore!

RODOQUB: Kakve bubice, Josovi}u?

JOSOVI]: Male, zelene, bubice, gospodine majore.

RODOQUB: [teto~ine! [teto~ine, Josovi}u!

JOSOVI]: Jeste, {teto~ine, gospodine majore.

RODOQUB: [ta sam ja rekao?!

JOSOVI]: Gospodine majore, vi ste naredili da se svim hemijskim ibiolo{kim sredstvima onemogu}i neprijateqska `iva si-la da dejstvuje u rejonu vo}waka! To jest – {teto~ina!

RODOQUB: A – ha! Pa {to niste to uradili?!!

JOSOVI]: Trudimo se, gospodine majore!

RODOQUB: Trudite se?

JOSOVI]: Da. gospodine majore!

[e}erna vodica 167

RODOQUB: Da se ceo ovaj region ovde poprska! Odmah! Sve!!

JOSOVI]: Razumem, gospodine majore!!

RODOQUB: Jasno! Trkom!

JOSOVI]: Letim, gospodine majore!

RODOQUB: Mar{!

Sa scene istr~ava Josovi}... ^uje se zvuk motorcikla... Ne{a i \ura namotoru, ulaze na scenu, staju tik ispred Rodoquba. Rodoqub gledastrogo. \ura se, onako sa motora, ka~i tati oko vrata.

\URA: Tata! Tata!

RODOQUB: Zdravo sine.

\URA: Ih bre Rodoqube, koliki ti je nos, ne mo`e ~ovek po{tenoda te izqubi!

Qubi ga sa svih strana. Rodoqub poku{ava da zadr`i vojni~ko dosto-janstvo.

RODOQUB: Ma nije vaqda?

\URA: Je l’ ti porast’o bar santimetar od pro{le godine?

RODOQUB: Nije! Nije!

\URA: [ta je?... Gleda{ svojim krvolo~nim okom u ovo nedu`nobi}e. Ne{ko, ovo je moj matori roditeq, jedan od prvihsrpskih Mi~urina. On sawa da napravi jabuku kao lu-benicu. Ovo je Ne{ko.

RODOQUB: (Pru`aju}i ruku, ozbiqno)– Rodoqub.

NE[A: Ja sam Ne{a, tako|e rodoqub.

RODOQUB: (\uri)– Ovaj tvoj drugar je duhovit, a?

\URA: Rodoqube? Nemoj da si negativan.

RODOQUB: A vi ste samo drugovi?!

\URA: Samo drugovi, i ni{ta vi{e.

RODOQUB: Ja sam mislio da nije ne{to, ovaj...

NE[A: Ne! Ne!

168 Leon Kovke

Rodoqub }uti procewuju}i iskrenost Ne{kovih re~i, a zatim, drekne izsve snage.

RODOQUB: Josovi}!!!

Ne{a se trza {tite}i glavu rukama. \ura se zabavqa gledaju}i ih. Nascenu utr~ava Josovi} sa flitalicom u rukama i gas maskom na licu...

JOSOVI]: (Mumla ispod maske)– Ja! Gospodine majore!

RODOQUB: Do|i ovamo!

JOSOVI]: (Skidaju}i masku)– Izvol’te, gospodine majore!

RODOQUB: Idi naberi deset kilograma, al’ onih!

JOSOVI]: Razumem, gospodine majore! Al’ onih!

RODOQUB: Trkom!

Josovi} otr~i.

\URA: Gu{ter.

RODOQUB: (Ne{i)– Je li, je l’ si ti slu`io armiju?

NE[A: Ne.

RODOQUB: (Strogo, pokazuju}i mu rukom)– Za mnom!

NE[A: Generale?!

\URA: Tata! Opet se {ali{!

RODOQUB: (Ne{i, pokazuju}i mu gest prstom)– A, jesi vid’o?(\uri)– Brano, sine, treba da ponese{ i toplo }ebe.

\URA: Tata, bre, ne idem na front, idem na stru~nu ekskurziju, nacrnogorsko primorje.

RODOQUB: Jeste, sad ide{ na crnogorsko more, ali, da}e Bog, ve}slede}e godine, kad oslobodimo na{e, srpsko primorje,i}i }e{ na srpsko more.

\URA: Rodoqube, tebi je opet Srbija pre~a od mene!

[e}erna vodica 169

RODOQUB: Brano sine, ti zna{ da tebe tata voli, ali ovo ne mo`eovako da ostane. Srbija mora da se prizove pameti...

\URA: Rodoqube, molim te, ne kewaj... Jesmo li se pro{li putposva|ali zbog politike i tvoje tvrdoglavosti?

RODOQUB: Patriotizma, mojeg.

\URA: I nismo govorili tri meseca.

RODOQUB: Nismo.

\URA: Ho}e{ opet da ne govorimo tri meseca?

RODOQUB: Ne}u. Ali...

\URA: Nema ali.

RODOQUB: Hteo sam samo da ka`em za te crnogorske planine, Moj-kovac, Durmitor i to, kako su hladne i vla`ne no}u, ja samih prepe{a~io vi{e puta, i mislim da bi ti }ebe dobrodo{lo.

\URA: Imam bre, 22. godine, odbranu jedan i dva polo`ila sam sadesetkom. Jesam li? Jesam! Pa, vaqda mi to sve daje zapravo da mogu da se brinem o sebi.

RODOQUB: Dobro. U redu. Kako stoji{ sa parama?

\URA: [ta ja znam! Daj ako ho}e{.

RODOQUB: Je l’ dosta dvadeset hiqada?

\URA: Mnogo je. Deset.

RODOQUB: Osamnaest.

\URA: Dvanaest.

RODOQUB: Petnaest i da pqunem u {aku.

\URA: Dogovoreno.

Oboje pquju u {ake. Rodoqub sa sve`wem hiqadarki udara o \urin dlan.

\URA: Generale, bre, mnogo si dosadan! Do|i da te izqubim.

Za Rodoquba neprijatnu scenu izliva ne`nosti prekida dolazak Joso-vi}a. On donosi ranac pun jabuka.

JOSOVI]: Gospodine majore, jabuke su spremne.

RODOQUB: Odli~no Josovi}u!

170 Leon Kovke

JOSOVI]: Slu`im narodu!

RODOQUB: Josovi}u, nemoj da te ja podse}am u kakvi se prilikama isituacijama "slu`i otaybini"?! Slobodan si!

JOSOVI]: Razumem!(Odlazi)

\URA: Tata, kakve su ovo jabuke?

RODOQUB: Odli~ne. Deset kila, da ponese{ na ekskurziju.

\URA: Ti nisi normalan. [ta da radim sa deset kila jabuka, dakuvam pekmez?

RODOQUB: Da ponese{ i da podeli{ sa kolegama.

\URA: Ja to ne}u da nosim.

RODOQUB: Pone}e tvoj drug Ne{a.

NE[A: Nema problema, generale, to }u ja motorom.

\URA: Ti si lud.

RODOQUB: Evo i }ebe.

NE[A: Mo`e, i to }u motorom.

\URA: Obojica ste ludi!

\ura naglo odlazi.

RODOQUB: Stani! Gde }e{?

\URA: Idem da se izduvam, ne mogu da vas gledam.

RODOQUB: Brankice!...(Ne{i)– Deca. Tvrdoglava je. Na mene.

Ule}e Josovi}.

JOSOVI]: Gospodine Majore, dozvol’te da se obratim!

RODOQUB: Ka`i.

JOSOVI]: Pukovnik Pr`ibaba sazvao hitan sastanak komande.

RODOQUB: Odmah?

JOSOVI]:. Odmah.

RODOQUB: Idi i reci da odmah dolazim.

[e}erna vodica 171

JOSOVI]: Razumem!(Odlazi)

RODOQUB: Subordinacija. Poslu{nost pre svega. Vi mo`ete da osta-nete ovde. Odmorite se malo, spremio sam vam u onomsanduku, koka kolu, pivo, i vojni~ku klopu... U`ivajtedeco. Ne{o, ti mi odgovara{ za wu. Ka`i joj da }u do}i daje ispratim. Nemoj da joj ka`e{, neka to bude iznena|ewe.

NE[A: Mislim da }e da se iznenadi.

RODOQUB: Nije lako trpeti roditeqe. Zdravo.

NE[A: Zdravo.

Obojica, pomalo zbuweni, ~as pru`aju ruku za pozdrav, ~as je di`u zavojni~ki pozdrav – salutirawe. Napokon sinhrono pru`aju jedan drugomeruku... Major odlazi...

\URA: (Dolaze}i)– Je l’ oti{ao?

NE[A: Oti{ao, i ostavio ti ovo.

Dodaje joj ranac sa jabukama. \ura }utke odmerava ranac, okre}e ga,rasipa jabuke {utiraju}i ih... Ne{a di`e dve jabuke. Jednu baca \uri.

NE[A: Dr`i i smiri se!

\URA: Adame... je l’ mi sad li~imo na pravi jeba~ki par, je l’ da?Adam i Eva, pa{}e {eva, a?

\ura zagrize jabuku. Ne{a ne odgovara odmah, polako `va}e odgrizakkomad jabuke.

NE[A: Zna{, kad te ovako slu{am kako kev}e{, neki put mi se~ini da si prevrnula sve {to nosi pantalone... A kad teovako pogledam,(Stavqa prste na u{i)– kad te pogledam bez tona, onda mi izgleda{ kao pravamala la`qivica.

\URA: Pa, ti si izgleda postao vidovit... Otkud zna{ da samjunfer?

NE[A: Ti me zeza{?!

\URA: A ti navali pa proveri.

172 Leon Kovke

NE[A: ... Slu{aj, pre nego {to, navalim, hteo bih da ti ka`emne{to ozbiqno.

Ne{a krene polako rukama ka wenim ramenima. \ura ga ne`no udara poprstima.

\URA: Zna{, bre, koliku ribu imam? Ogromnu!

NE[A: Je l’ da? E pa ja imam isti toliki...

\URA: Znala sam da }e{ da se upeca{ idiote, da lupa{ glupostiodmah. Ajmo bre ku}i!

NE[A: Stvarno ho}u da ti ka`em ne{to ozbiqno.

\URA: Nenade, ne treba meni tucawe iz milosr|a.

NE[A: Ne razumem.

\URA: Boqe {to ne razume{. Bar }emo ostati drugovi. Najboqidrugovi.

\ura naglo ska~e zauzimaju}i karate pozu; odradi jednu katu prema Ne{iispu{taju}i sna`an "kjaji".

\URA: (Izgovara srpske re~i kao da su japanske, brzo)– Pica kojama, ki – ta ko salama!!!

Ne{a najpre ustukne, a zatim urla na wu poku{avaju}i da je uhvati.

NE[A: Branka!

\URA: (Brane}i se)– [a, {ta ti je?!

NE[A: Branka!!

\URA: Ne{o, {ta ti je? Puste me.

NE[A: Branka!

\URA: Pusti me! Mi smo samo drugovi i ni{ta vi{e.(Otrgne se)

NE[A: ^ekaj, bre, nosata! Je l’ ti zna{ uop{te {ta ho}e{?

\URA: Nosata, a?(Po~iwe da ga udara po grudima, licu; glas joj je kao dapla~e)– [ta tebe briga za moj nos! A? [ta je, bre, len{tinojedna! Ima{ motor, a?(Jure se oko motora)– Otac ti kupio motor, otac ti kupio kafi}, otac tinamestio ribe!

[e}erna vodica 173

NE[A: (Obuzdavaju}i joj ruke)– Kakve ribe! Kakve ribe! Kakve ribe!! Koje ribe?...

\URA: One dve iz butika... (Sa pola glasa)– Seka Jaca, seka Daca, popile po sto kuraca.

NE[A: Te ribe nemaju veze sa `ivotom!

\URA: Nemam ni ja nikakve veze sa tvojim `ivotom, budalo jedna!

NE[A: Branka! Branka! Pogledaj me! Slu{aj, Branka... Potpunomi je jasno za{to ovako pri~a{ i jasno mi je {ta ho}e{, ijasno mi je da to nema veze, bre! I jasno mi je za{tola`e{!... I jasno mi je da pri~a{ ovako, zato {to nema{kevu.

\URA: Kevu, a? Budalo jedna! ]ale nek’ ti kupi kevu!!

\ura potpuno pobesni. Najpre {utira Ne{u, pa motor, pa obara motor,a zatim otr~i pla~u}i... Ne{a di`e motor, pali ga; juri je motorom...

NE[A: ^ekaj, bre Branka! Branka, Branka, ~ekaj!... \uro!! ^ekaj!!!

Nestaju iza scene.

ZATAMWEWE

PETA SLIKA – diptih

(Ana, Rodoqub, \ura, Zvrca, Mi{ko, @ile,Ciga, Kelnerica, Jaca, Daca, Ne{a)

U jednom uglu scene, na platformi, kao ~ardak ni na nebu ni na zemqi,osvetqen reflektorom, vidi se deo Anine kuhiwe; vise}i elementi,sudopera, sto. Za stolom, nagnute glave iznad {erpe sa u kuvanomkamilicom, sedi Rodoqub. Iznad wega stoji Ana; prebacuje pe{kir prekoRodoqubovog temena i {erpe, ma{e rukama kao da baje... Ispod pe{kiradopiru naleti kijawa.

ANA: Prst! Stavite prst!

RODOQUB: ^ekaaaa – }iha! ^ekajte da ga staviiim – m – m – m – }iha!

174 Leon Kovke

ANA: Para kamomile je jako dobra, jako dobra stvar. Samo sna-`no udahnite... Jako! Jako! Samo jako...

Rodoqub sna`no udi{e. Nailazi novi talas kijawa, mnogo ja~i od pret-hodnog. Iskihani vazduh raspr{uje vrelu kamomilu... Ispod pe{kira sepojavquje o{ureno, zajapureno, nosato lice koje bez prestanka ki{e.

ANA: Gospode, vi ste se o{urili! Joj! Evo, ladna obloga!

Ana pani~no uzima pe{kir, prebacuju}i ga onako vrelog iz jedne ruke udrugu, pu{ta vodu u sudoperi i kvasi pe{kir; Brzo nabacuje vla`nipe{kir preko Rodoqubovog lica.

ANA: Evo, sti`e ’ladan pe{kiri}! Odmah! Ju, ju! Tako, takogospodine Rodoqube!

RODOQUB: Sad ve} lak{e di{em.

ANA: Uspelo je!

RODOQUB: Odli~no. Ja znam da cenim `ensku ruku.

ANA: To je jedna sitnica, najobi~nija sitnica.

RODOQUB: Iako nisam u uniformi, ali bih `eleo da mi predateraport, zvani~no... Branka – {ta, gde, kad, kako i za{to!

ANA: Znate, Branka je jako opsednuta tom ekskurzijom. Mislimda }e to za wu jako – mnogo da zna~i.

RODOQUB: U kom smislu?

ANA: Pa, mislim u smislu... `ena – mu{karac.

RODOQUB: A – ha. Mislite da tu mo`e da do|e do, nekog, konkret-nog?...(Gest prstima za "kontakt")

ANA: Da.

RODOQUB: Kontakta?

ANA: Ne. Mislim, ovaj, da se u~vrsti drugarstvo, da se produbiprijateqstvo, da se {iri bratstvo i jedinstvo – sad tojedinstvo vi{e ne va`i, da upozna nekog novog u RepubliciSrpskoj, u Crnoj Gori.

RODOQUB: Treba se dru`iti! Ta~no, ta~no!

ANA: Ta~no.

[e}erna vodica 175

RODOQUB: Gospo|o Ana, ja bih `eleo da se vi na|ete Branki priruci.(Hvata Anu za ruku)To vas moli jedan zabrinuti otac.

ANA: Ne treba da me molite!

RODOQUB: Vi znate da je moja Branka rasla bez majke.

ANA: Ni brige nemajte! Vi znate da ja od po~etka, kada sam vasugledala i upoznala, nisam imala sa Brankicom odnos kaogazdarica, ve} kao prava majka. Verujte mi, kao prava majka(Stavqa ruku na srce)– otkad se Branka sprema na taj put, mene ovde...(Stavqa Rodoqubovu ruku na svoje grudi)– ovde... tako ne{to pritiska.

RODOQUB: (Poku{avaju}i da izvu~e ruku)– Ona je ve} odrasla devojka!

ANA: Verujte, tako mi je... jao, ose}am se slabo, Rodoqube!(Potpuno se pripija uz Rodoquba)

RODOQUB: (Zabatrga se kao da je ne{to ~uo)– Izgleda da je neko na vratima!

ANA: To kr~i voda u cevima, kr~i... verujte, danas je tako te{ko,na}i ~oveka u koga se mo`e{ pouzdati... ^oveka, mu{kar-ca... a vi ste, Rodoqube, to.

Rodoqub, preplavqen Aninim emocijama, samo {to nije pao u wih... Sveprekida naglo \urino trupkawe, iska{qavawe, treskawe vratima iupad u kuhiwu.

ANA IRODOQUB:

(Zate~eni, u glas)– Dobro ve~e, Brankice!

\URA: Nosati stvore, kazuj, otkud ti ovde – in flagranti?!

ANA: (Kao za sebe)– Jao, meni nije dobro.

RODOQUB: Brano, du{o... Tvoj tata je bio zabrinut. Rastali smo se,kako smo se rastali. A kada sam video da si i jabukezaboravila, onda, onda mi je, povrh svega izbila i aler-gija... Evo, gospo|a Ana je poku{ala da parom, ovom...

ANA: Kamomile.

176 Leon Kovke

RODOQUB: Jeste, kamomile, uspela je da prekine kijawe. Zna{ da sumoje jabuke napale one, biqne va{i. Pa sam ja nabaviospecijalan pra{ak i flitaqke protiv wih. Kako sam, puf– puf, po~eo da ih prskam, dobio sam napad kijawa i onda,onda saaaaa – a – a – ap – }iha!!!

Rodoqub dobija napad kijawa. Kijawe se ponavqa u naletima. Nije ustawu ni{ta da ka`e.

\URA: Va{ko oficirska! Znam ja, sve si ti ovo smislio, samo dami napakosti{!

Rodoqub poku{ava da ne{to ka`e, ali ga u tome spre~avaju naletikijawa...

Svetlost se polako gasi ostavqaju}i u tami prostor kuhiwe.

Istovremeno se osvetqava {iri prostor – Kafi} "Ne{a". Sun~an dan.Za {ankom Ciga, slu`i sisata Kelnerica.Povremeno protr~e Jaca iDaca, blesave}i se.

U ba{ti kafi}a momci i poneka devojka. \uskaju na "hit" i pevaju. U tojveseloj gomili, naoru`anoj, {e{irima, kapama, loptama, termosima isvim onim neizbe`nim rekvizitima ekskurzije, razaznajemo @ileta, Mi-{ka i Zvrcu.

ZVRCA: Brate, grdosiju svoju se~em ako \ura ne do|e na ekskurziju.

@ILE: Je l’ grickalicom za nokte?

MI[KO: Ne! Prevelika je za tako precizan rad.

ZVRCA: Zna~i, pquvawe, vre|awe, a?

@ILE: (Mi{ku)– Ne}u imena da pomiwem, brate, ali, jedan od prisutnih jena prvoj godina studija kupio kwigu "Moj mikro", ne zna-ju}i da se to odnosi na kompjutere.

@ile i Mi{ko padaju u histeri~an smeh. Zvrca se uozbiqio, gleda prekowih, pakuje "Politikin zabavnik" u torbu, zastaje ugledav{i ne{to udaqini.

ZVRCA: Eno \ure!

@ILE: Brate, izgleda da je prati neki {valer!

ZVRCA: Ma kakav {valer! Vidi{ kako je nosat, mora da je }ale...

MI[KO: Jebo te! Da se skembamo, mo`da ho}e da nas bije...

Povla~e se u dubinu scene.

[e}erna vodica 177

Du` proscenijuma, nailaze \ura i Rodoqub. \ura ga tera od sebe on jeprati nose}i ranac sa jabukama.

\URA: Nemoj da me bruka{, be`i od mene! Idi ku}i!

RODOQUB: Slu{aj, sine, da ti ka`em: Zna{ da moram da idem kodspecijaliste zbog ovog mog kijawa i devijacije u nosu.

\URA: Dobro, bre, ali be`i od mene. Koga jo{ uop{te prateroditeqi ovde?

RODOQUB: Ali ja tebe volim, sine.

\URA: (Guraju}i Rodoquba sa scene)– Rodoqube, volim i ja tebe, ali je vreme da tvoja nosinanestane sa ove scene. Ho}e{ totalno da me izbruka{! Kaoda sam ja mala debilka koju moraju da prate...

RODOQUB: Sine, tata brine zato {to je tata... I opet si zaboravilajabuke.

\URA: Daj jabuke i ajd zdravo!

RODOQUB: Zdravo...(Odlaze}i izguran)– I jabuke su zdrave! Svaki dan po jednu...

\URA: Uf, kako me ovaj ~ovek gu{i...

\ura dotr~ava do Zvrce, Mi{ka i @ileta.

\URA: A, jeste videli?

ZVRCA: Sestro, otkud ti ovde?! Jesi se predomislila? He – he,\uro, a ono ti je "de~ko"?

Sva trojica se kreveqe do bola na re~ "de~ko".

\URA: Ma kakav de~ko! Foliram nekog matorca.

MI[KO: [ta je? Tatica do{ao da te isprati, je li?

\URA: Ma jedi govna. Progawa me matori, keve mi. Ajd, ma{itemu, `ivota ti. Ma{ite mu, peder~ine!

RODOQUB: (Iz daqine, iza scene)– Branka, pi{i! Javi se Ani, ona }e da ti ka`e gde sam!

ZVRCA: Ko ti je pa ovaj?

\URA: Sponzor, brate! Lovani me. Uzela sam od wega ke{inu zaekskurziju. A na prvom }o{ku, ko me ~eka?... Jeba~ na kowu.Sve je sre|eno. Jedan pla}a, drugi jebe. [ta je, {ta ste

178 Leon Kovke

zinuli! Opa! Ide \ura da pi{ki, ako svrati onaj na kowu,motoru, ka`ite mu da sa~eka... pi{, pi{, pa u Ni{...

\ura otr~i ka klozetu... ^uje se buka motora.

ZVRCA: Kako sere, ko kamila.

@ILE: Brate, priznaj, za}orio si se u \uru.

MI[KO: Jeste. Znam ja.

ZVRCA: (Zaviruju}i u \urin ostavqeni ranac)– Jabuke, jabuke, jabuke... Pi{, pi{, pa u Ni{.

Ule}e Ne{a na motoru... Iz klozeta istr~ava \ura, zakop~ava far-merke.

\URA: Ne drkeqi{i po mom rancu!

ZVRCA: Prosule se jabuke, pa ih vra}am!

\URA: Nemoj da ti ja prospem mozak! Same od sebe se prosule, a?

MI[KO: Ej! Trube iz autobusa! Kasnimo.

^uje se sirena autobusa. Zvrca, Mi{ko i @ile skupqaju prtqag... \uraih mirno gleda, `va}e jabuku i ceri se.

ZVRCA: Ej, stvarno ne ide{ na eks?

\URA: (Bacaju}i se iza Ne{e na motor)– ]ao, pederi! Peder~ine!

Dok ovi odlaze u pravcu autobuske sirene, \ura navalila demonstra-tivno da qubi Ne{u.

NE[A: [ta ti je bre? [ta ti je?!

\URA: ]ao pederi!... Ej, zna{ {ta? Tol’ko sam se usrala da l’ }e{da do|e{ na vreme, pa mi uop{te nije gadno da te qubim.Ba{ si drug, majke mi!

NE[A: Znam.

\URA: Moj matori roditeq se pojavio, kao vampir. A ja se dogo-vorila sa jednim mojim tuca~em da idemo na Zlatibor, ba{mi je bilo frka.

NE[A: A – ha, da... Je l’ mogu ja ne{to da ti pomognem?...

\URA: Stvarno si drug. Zvekni me motorom do... jeba~a. Si?

NE[A: Si...

[e}erna vodica 179

Oboje di`u ruke sa stisnutom pesnicom. Trenutak ti{ine...

NE[A: Da svratim i ja na tu planinu?

\URA: ... Nemoj.

OBOJE: (Kriknu u isto vreme)– Aaaa!!!

Ukrste ruke potvr|uju}i dogovor. Zarula motor. Nestaju sa scene...

ZATAMWEWE

[ESTA SLIKA – triptih

(\ura, Daj~, Pija, Deki, Tasa, Cica, Rodoqub)

Scena je u mraku. Proscenijum, akcentovano snopom reflektora: Nahirur{kim kolicima le`i \ura pokrivena zelenkastim ~ar{avom. Uosvetqeni krug ulazi doktor Daj~ sa maskom preko lica dr`e}i u ruci{pric sa iglom... \ura se mahinalno odmi~e od igle...

DAJ^: (Kroz masku)– Vi ste \uri} Branka?

\URA: Da. A ti?

DAJ^: (Skidaju}i masku sa usta)– [to jes, jes, ja sam doktor sisotres.

\URA: E, nema quti{.

DAJ^: Nema. Podignite ruku, mali boc i sve }e biti, u redu.

\URA: (Zavla~e}i se dubqe pod ~ar{av)– Jao, kolika je!

DAJ^: [ta se zavla~i{ pod ~ar{av? Nije zima.(Naglo skida ~ar{av sa \ure)– Opa!

\ura se stisla pod ~ar{avom, u jednoj ruci dr`i jabu~icu, nudi jedoktoru. Pored we, na kolicima, jo{ pet – {est jabuka.

\URA: Ho}e{ jabu~icu?

DAJ^: Ajde?!

180 Leon Kovke

\URA: Uzmi jabu~icu.

DAJ^: Za{to se niste skinuli?!

\URA: Jabu~icu?

DAJ^: (Trpaju}i jabuku u nedra)– Sestro! Sestro Pija! Za{to pacijent nije pripremqenza operaciju?! Sestro Pija!!

Utr~ava Pija.

DAJ^: (Besno)– [ta ste radili do sada?

PIJA: Ali, doktore Daj~, ja sam joj rekla da skine sve sa sebe.

DAJ^: A za{to nije?

PIJA: Evo, sad }u ja. Devojko, budite qubazni i skinite sve sasebe.

\URA: Pa {to da skidam? Ne}u da operi{em stomak, ho}u samo daoperi{em nos.

PIJA: Ali, takav je propis.

DAJ^: Sestro Pija, vi ne izvr{avate savesno svoje radne obaveze!Skinite joj to... Cela ekipa samo ~eka na vas! Jebem ti ma-ter.

PIJA: (Poma`u}i \uri da se skine)– Ajde, po`urite, zaboga!

\URA: Pa dobro, gotovo je... Ga}e ne}u da skidam!

PIJA: (O~ajna)– [ta da radim sa ovim jabukama?

DAJ^: Dobro, dobro, pojedite ih.

PIJA: A ga}e?

DAJ^: Pustite je, kasnije }emo...(Energi~no \uri)–’Ajde, dajte levu ruku, olabavite je, tako...(Na dodir igle na mi{icu \ura zabatrga nogama i is-pu{ta tihi krik)... Tako, bi}e u redu.

\URA: Aaa, ne}u da skinem ga}e!

[e}erna vodica 181

Gura doktoru u ruke preostale jabuke. Ovaj ih baca iza sebe i, izner-viran, vi~e:

DAJ^: Sad }e{ da mi pravi{ pitawe tu od, ga}a! Zbog jednognosa! Ja mogu tri, ~etiri, pet noseva, ako ho}e{... kadho}e{ da napravim!

Hvata kolica kre}e energi~no da ih okre}e u krug, a zatim da ih gura umrak...

DAJ^: Gotovo je!

\URA: Doktore, napravite mi lep nos.

DAJ^: Ho}e{ neku muziku?

\URA: Ho}u. Sekspisssss...(Gubi svest)

DAJ^: (Kroz zube, prete}i)– Sestro Pija! Jeb...(Razne`eno)– muziku...

Nestaju u mraku... Muzika... Gasi se snop svetlosti koji je osvetqavaokrug u kome se odigravala ova scena. Polako se osvetqava prostor celescene...

Sa leve strane scene: soba za dnevni boravak i pu{ewe, sa terasom kapublici. Sa desne strane scene: bolesni~ka soba sa dva kreveta. Izme|usoba je duga~ak hodnik sa vi{e vrata: previjali{te, sestrinska soba,vrata popre~nog hodnika...

U sobi za dnevni boravak se nalaze: zidni telefon na karticu, umivao-nik, pquvaonice, pepeqare, korpe za otpatke, duga~ki sto, saksije saneizbe`nim fikusom i palmicama, bolesni~ka kolica... ^uje se gugutawegolubova.

Deki i Tasa u dnevnom boravku. Deki sedi u invalidskim kolicima,turira ih u krug ne ispu{taju}i upaqenu cigaretu iz zuba; na sebi imabolni~ku piyamu, mre`icu zavoj na glavi i bradi. Tasa ima {areniogrta~, beretku i zavoj preko nosa; uroqanim "Politikinim zabav-nikom" ma{e pokazuju}i ne{to ka publici...

TASA: ([i{te}i kroz nos)– Gledaj ovog lepezana! Vidi! Vidi kako juri{a na `enske!Sad }e ponovo! [ta sam ti rekao!

DEKI: Ma nemoj da se dere{, bre! Oladi trubu!([tipne ga za nos)– Vidi{ da si popla{io golubove!

182 Leon Kovke

TASA: [ta, {ta ho}e{ time da ka`e{?

DEKI: Ej, samo nemoj da se uzbu|uje{. Mnogo {i{ti{ kad siuzbu|en.

TASA: Pa ne uzbu|ujem se... E...

Tasa zinuo kao som gledaju}i u \uru koja dolazi iz dubine hodnika.

\ura ima na sebi ku}nu haqinu – pewoar. Ide zvi`dukaju}i i {utiraju}ineki zami{qeni predmet; pri svakom {utu sevaju joj gole butine.

Tasa vu~e Dekija za mre`icu na glavi...

TASA: Vidi onu malu!

DEKI: Pa nije ba{ mala.

TASA: Operisala surlu.

DEKI: Vidi kako ima duga~ke noge! Ovo su najdu`e noge u bol-nici, a?

TASA: Mo`e |i – |i da ska~e.

DEKI: Taso, malo mu{ki hoda.

TASA: Ma idi, to je jedna od onih izvikanih i razma`enih guzuqa– muzuqa. Nosi svoju spava}icu! Gadi se od ovih bolni~kih.

DEKI: Vidim. Takve ja volim.

\URA: Je l’ ima neko cigaretu?

DEKI: Imam.

\URA: Mo`e mali greb?

DEKI: Mo`e.

\URA: Ostala sam ovih dana bez duvana, ali sutra }e mojoj ci-merki frajer da donese pquge, pa }u ja da vam vratim,sigurno.

DEKI: Poslu`i se...

Pru`a joj kutiju. Ona uzima jednu cigaretu; ma{e wome. Deki upornopoku{ava da ulovi trenutak kada }e joj pripaliti cigaretu...

\URA: Hvala. Ja sam \ura. Ustvari ja sa, \uri} Branka, sadaBranka.

DEKI: Zvali su te \ura?

[e}erna vodica 183

\URA: Da. Ali sada, posle ovoga(Pokazuje na nos u zavojima)– sam Branka.

DEKI: Ja sam Dejan, Deki. Ovo je Tasa.

\URA: Ha! Wega ve} znam. A i ti si mi ne{to poznat... MisterTventifajf?

TASA: (Guraju}i joj ruku pred nos)– Tasa.

\ura ga blago udara po ruci, Deki koristi taj trenutak da joj pripalicigaretu. Plamen plinskog upaqa~a je duga~ak.

\URA: Pazi da mi ne oprqi{ kosu!

TASA: A i brkove.

\URA: E, jebi ga.

Trenutak nelagodne ti{ine...

DEKI: Taso, ti sad ide{ u previjali{te? Javi ako me tra`e.

TASA: Uvek kada je najlep{e ja moram da idem.

DEKI: Dobro, ho}e{ da ja idem a ti da ostane{ da pri~a{ sadevojkom, a?

TASA: Nemoj, idem ja.

DEKI: Kupi Zbavnik.

TASA: Ho}u, i Hogara.

DEKI: I Hogara.

Tasa odlazi. \ura seda na klupu uvla~e}i dim iz cigarete. Deki se kaozamislio sedaju}i pored we... a zatim le`erno nabacio ruku preko \uri-nog kolena.

DEKI: \uro, moram da ti objasnim. Zna{... kod nas vlada jedan~udan obi~aj: Kad ti se neko svi|a, a ti ga zezaj, mislimto...

\URA: Da. I ~lanovi plemena sa Nove Gvineje, oni isto TO, kadim se svi|a neka wihova saplemenu{a, sve je ovako(Pokazuje na Dekiju)– gurkaju, {utiraju, bockaju, ujedaju!

Na re~ "ujedaju" Deki se odmakne pla{e}i se da ne bude i ujeden.

184 Leon Kovke

DEKI: Vidi mala: Kad boqe razmislim, jedna klasi~na qubavnaizjava izaziva toliko smeha da mi do|e da ceo `ivot }utimi `ene, samo ovako, vu~em za ruku.

\URA: Ne misli{ da smo izabrali malo blesavu temu za raz-govor? Bo`e...(Gest kao da je ogrta~ gu{i)

DEKI: Ne mislim. Zna{, jedino {ta bi mogao da te pitam, {ta sito operisala?

\URA: E, jebi ga. Pa, boqa je prva tema.

DEKI: A da pri~amo o seksu?

\URA: Bo`e, {to sam danas ne{to nervozna! Sve se, ovako(Ma{e ogrta~em)– znojim. Ne{to me glava boli...

DEKI: Da }utimo o seksu?

\URA: O, ja o tim stvarima uop{te ne }utim!

DEKI: Ja }u da }utim, a ti pri~aj o seksu.

\URA: [to si dosadan!

DEKI: Ne bih rekao. Ja sam uporan.

\URA: U, {to me glava boli!

Na prozoru bolni~ke sobe pojavquje se Cica; vi~e i ma{e rukama.

CICA: Branka! Branka!

\URA: [ta se dere{!

CICA: Tra`e te u previjali{tu, hitno!

\URA: Pa ka`i da }u odmah da do|em! Ka`i da sam u klozetu!

CICA: Dobro! Kako ti ka`e{! Zna~i, kewa{!!

\URA: Da, Kewam!(Dekiju)– Poje{}e pi~ku od qubomore.

CICA: I to }u da mu ka`em, pa }u ti pri~ati kakvo je licenapravio!

Cica nestaje sa prozora.

\URA: Ma ko ih {i{a! K’o da ja sad moram da tr~im ~im me onizovu. Je l’ tako?

[e}erna vodica 185

DEKI: Apsolutno. Vi{e cenim blejig – blejawe nego aktivnost,samo, zna{, doktor boqe previja od sestre, mawe boli.

\URA: Kad je blejig nek je blejig: Deki, imam jednu molbu za tebe.

DEKI: Ka`i.

\URA: Zna{, moja cimerka je stra{no brbqiva i ona bi me pot-puno prodala. A ja bih htela da izvedem jednu stvar satelefonom...

DEKI: Tu sam.

\URA: Pa, zna{... Ali morao bi da, da }uti{. Ako si spreman nado`ivotno }utawe?

DEKI: ]uta}u. I onako celog `ivota }utim.

Ponovo se pojavquje Cicina glava.

CICA: Branka! Branka! Brzo! Doktor je grozno qut!

\URA: Evo sad }u, "Cico"! Odmah dolazim, odmah!

CICA: ’Ajde!

\URA: Dejane?

DEKI: Molim.

\URA: Eto. Vidimo se. Onda, ve~eras?

DEKI: Va`i.

\URA: Samo }uti. Nemoj nikom da ka`e{, molim te, molim te!

DEKI: ]uta}u.

\URA: Ajde }ao!

DEKI: ]ao!

Posledwe "}ao" se me{a sa salvama kijawa. Iz dubine hodnika se promaqagorostasna figura Rodoquba. Na sebi ima ogrta~ i na nosu mali podvez.

\ura se prikriva okre}u}i le|a.

\URA: Kako izgleda ovaj {to slini i kija?

DEKI: Nosato, nadrkano. [to?

186 Leon Kovke

\URA: On je! Deki, molim te, idi brzo zagovori onog ~oveka dokja tamo ne nestanem. Ajde, sre}o, u~ini mi to, molim te.

\ura gurne Dekija ka pravcu iz kojeg kija Rodoqub; pribija se uz zid, izatelefonske govornice.

Deki skoro dotr~i pred Rodoquba.

DEKI: Oprostite, da li se vi bavite golubovima?

RODOQUB: Ne. Ustvari, mene golubovi interesuju samo kao uni{ta-vateqi biqnih {teto~ina. Hrane se larvama i crvima, aoni su u stawu da uni{te ceo jabu~wak, jabuku po jabuku.

DEKI: Jeste li videli ovaj jabu~nik ovde, ovde levo, dole?

RODOQUB: Ih, ovaj! Da po|ete vi sa mnom u PODVOJ – Poqopri-vredno ogledno dobro vojske Jugoslavije, da vam poka`em, ane bolni~ki...

Obojica nestaju u bo~nom hodniku.

\ura {mugne u senku.

Muzika. Zatamwewe. Otamwewe. Akcenat svetla na bolesni~koj sobi.

BOLESNI^KA SOBA: Svuda jabuke. Cica le`i u krevetu sa vokmenomna u{ima, ~ita neku reviju.

Ule}e \ura. Izbija Cici reviju iz ruku.

\URA: [ta si bre napri~ala tamo, tom doktoru! Zna{ ti, kako jeon mene namaltretirao, bre?!

CICA: Je l’? Rekla sam mu samo ono za klozet i kew...

\ura skida vokmen sa Cicinih u{iju. Vi~e na wu.

\URA: Je li bogati? A {ta radi ovaj vokmen? Zna{ li ti da su tomoje slu{alice, bre?... A ti sve shvata{ bukvalno, a?

CICA: Ja shvatam onako kako mi se ka`e!

\URA: Nemoj! A kad bih ja tebi rekla, sko~i Cico u bunar, bi liCica sko~ila?

CICA: Ne!

\ura ska~e u krevet.

\URA: A da jede{ ti malo govna?

CICA: To bih tebi prepustila!

Cica qutito nabija Jastuk pesnicama, seda u krevetu oslawaju}i se najastuk, demonstrativno razvla~i reviju ispred svoga lica, spu{ta je,grize nokte.

[e}erna vodica 187

\ura se tako|e name{ta. Stavqa pa skida vokmen sa u{iju, gleda premaCici. Najzad i progovori.

\URA: Je l’ se ti sad quti{, Cico?

CICA: Ne. Samo ne dozvoqavam da me vre|a{.

\URA: Ja sam, bre, ne{to Cico nervozna i...

CICA: Ti si se, izgleda, posva|ala sa celim svetom.

\URA: Otkud ti to sad, Cico?

CICA: Pa, pro{lo je ve} pet dana od operacije... A tebi jo{ nikonije do{ao u posetu.

\URA: To!? Pa je l’ sam ti rekla... Svi oni moji, svi su oni uLondonu.

CICA: A tetke? Te~e? Drug... momak?

\URA: Ma sve sam ja to, ovako(Gest rukom)– rasterala. Sve `ivo.

CICA: Nemoj da la`e{. Znam ja dobro kad je nekome te{ko.

\URA: (Ga|a jabukama Cicu)– [ta ti zna{, bre?!

CICA: Ti si, izgleda, ne{to gadno zabrqala?

Obe za}ute. Lagano zatamwewe...

SEDMA SLIKA – diptih

(\ura, Deki, Daj~, Pija, Rodoqub, Cica)

Scena je ista kao i u predhodnoj slici.

Ve~e. Hodnik. Protr~e sestra Pija i dr Daj~. Ona be`i, on za wom,{tipa je za zadwicu. Ule}u u sobu za de`urne sestre. Zatvaraju se vrataza wima.

Kroz hodnik se {uwaju \ura i Deki. Dolaze do dnevnog boravka i tele-fona na zidu. Preko puta wih se vidi prazna soba previjali{ta itelefon na stolu...

\URA: Tiho. Jesi li poneo kasetofon?... Pazi sad. Ja telefo-niram, ti pu{ta{ muziku.

188 Leon Kovke

DEKI: Koji }e ti, bre, sve to?

\URA: Vidi, moj otac je neki jako konzervativan. On ne zna da samja ovde. On misli da sam ja na ekskurziji, na moru.

DEKI: Onaj nosati je tvoj }ale?

\URA: Pa da! O, ne, Deki! On je moj o~uh. Ali ako on mene otkucamojoj mami, ja sam ga potpuno ugasila, potpuno.

DEKI: ^ekaj, je l’ ti mene zeza{?

\URA: Ma, ne, Deki! Deki, pazi, imam ideju: Sipa}emo vodu u la-vabo, a ti }e{ onda da bu}ka{ rukama, pa }e sve da izgledakao da smo mi na moru... Je l’ va`i?

DEKI: Va`i... Samo nema ~ep.

\URA: Kakav ~ep?

DEKI: ^ep za lavabo, ~ep koji ne propu{ta vodu.

\URA: Skidaj ~arapu.

DEKI: E? Za{to?

\URA: Ho}e{ ga}e?

DEKI: Pa, ako ti...(Pokret kao da }e skinuti ga}e)

\URA: (Udaraju}i ga po ruci)– Kretenu, skini ~arapu i zapu{i lavabo!

DEKI: Dobro...

\URA: Zna{ li {ta je najva`nije?

DEKI: (Skidaju}i ~arapu)– Ka`i.

\URA: Da uradimo onu koko{ku da ga dozove na telefon.

DEKI: Koju koko{ku?

\URA: Sisotres. Jel puni{ vodu?

DEKI: Punim. Kako }emo ako Sisotres krene ovamo? A {ta }u jaonda da radim?

\URA: ]uti! I sara|uj. To je za dobrobit celokupne galaksije...[ta }u sa glasom, Deki? Prepozna}e ga Sisotres.(Deki je stiska jednom rukom za vrat)– Dobro je, sad krkqam ko Tirke...

[e}erna vodica 189

\ura je upravo okrenula posledwi broj na broj~aniku. Telefon u pre-vijali{tu po~iwe uporno da zvoni. ^ini nam se sve glasnije i glasnije...Kona~no, iz sestrinske sobe se promaqa Pija, zastaje na vratima navla-~e}i ga}e, nervozno ule}e u previjali{te, di`e slu{alicu i besno vikne:

PIJA: Da! Sestra Pija na telefonu!

\URA: Primarijus Grozdanovi} iz Urgentnog, da primarijus. Je l’kod vas onaj pacijent \uri} Rodoqub?

PIJA: (Zacvrku}e)– Da, gospodine primarijuse Grozdanovi}.

\URA: Zamolio bih vas za jednu uslugu.

PIJA: Na usluzi primarijuse.

\URA: Sestro Pija, da li bi ste ga pozvali na telefon, odu`i}uvam se.

PIJA: (Cvrku}e iz sve snage prema vratima iz kojih je iza{la)– Za vas sve, primarijuse! Za vas sve!

Naglo se otvore pomenuta vrata, promaqa se glava dr Daj~a.

DAJ^: (Prete}i prstom Piji)– Jeba}u ti majku za to cvrkutawe!

Pija odwi{e kukovima u bo~ni hodnik. Daj~ s treskom zatvara vrata...Dolaze Rodoqub i Pija. Pija mu pokazuje rukom na telefon u previja-li{tu; i, pre nego {to je i{ta uspela da odgovori, promoli se kroz onavrata Daj~ova ruka uvla~e}i je naglo... Rodoqub, sav zbuwen, polako di`eslu{alicu...

\URA: (Glasnim {apatom)– Pazi, pazi, Deki, po~iwe. Molim te pogledaj, Sisotresako se pojavi. Povremeno pogledaj.

RODOQUB: Alo! Ko je tamo?

\URA: Halo, tata! Tata! Gde si, tata?

RODOQUB: Branka, sine, ti si?

\URA: Od Ane sam saznala za tvoju operaciju.

RODOQUB: Ne brini ni{ta, za dva dana izlazim iz bolnice.

\URA: [ta ti je?

RODOQUB: Ni{ta, samo mala intervencija zbog alergije.

190 Leon Kovke

\URA: Tata, slu{aj me pa`qivo, ej! Imam malo vremena za raz-govor. Zna{, jedva sam dobila vezu. Kad se veza prekine i ja}u odmah da prekinem, ne}u ponovo da te zovem, budi kra-tak, kako si?(Poklapa rukom mikrofon, obra}a se Dekiju)– Ajde brzo! Bu}kaj vodu, bu}kaj vodu!...(Deki bu}ka)... Tata!

RODOQUB: Brano, sine...

\URA: Halo, slu{aj...(Okre}e slu{alicu ka kasetofonu i bu}kawu vode)– Ovde je divno! More je fantasti~no! Muzika je stra{na.Tata, iza mene terasa, sve mladi qudi! Oni ple{u, japle{em sa wima, fantasti~no!

Rodoqubu se ~ini kao da zvuci i glas dolaze iz neposredne okoline,oslu{kuje, ne veruje sam sebi, pritiska slu{alicu na uvo.

RODOQUB: ^ujem! ^ujem!

\URA: Molim?!

RODOQUB: Mora da su veliki talasi?

\URA: Talasi? No} je, duva jugo, veliki su talasi, mnogo suveliki talasi.

RODOQUB: Brano, sine, nemoj da se kupa{ kad su veliki talasi. Pamnogo uwka{, brate, nazebla si. Ne}e{ da prizna{.

\URA: Ko bre uwka? A tebi {to je nos pun slina pa to ~ujem ~akovde.

RODOQUB: Ne, ne, to je alergija na polen!.

\URA: Ma, kad do|em ku}i, ima da te istu~em {to se nisi ~uvao!Sram te bilo! Na{o mene da prekoreva{!

RODOQUB: Ej, kakve su jabuke?

\URA: Jabuke? Jabuke su oti{le svih pet kila.(Dekiju)– Uti{aj malo...(U slu{alicu)– Jabu~ice su su oti{le, svih deset kila! Moji drugovi,svi, tebe obo`avaju.

RODOQUB: [teta {to nisi ponela vi{e. [teta. Ove {umadijske suboqe od crnogorskih.

[e}erna vodica 191

\URA: Majora \uri}a – Mi~urina, ovde svi znaju! Evo, Deki }esad sve da ti ka`e... Samo ne{to kr~i ova linija, tata!Kr~i linija! Ajde, Deki, ajde brzo!

DEKI: (Nateran da preuzme slu{alicu)– Dobro ve~e gospodine.

RODOQUB: Da niste ne{to bolesni?

DEKI: Svi smo zdravi i bolesni.

\URA: Nismo bolesni!

DEKI: Svi smo...

\URA: Nismo bolesni!

DEKI: Svi smo, zdravi smo.

RODOQUB: Jedite jabuke, vitamine!

DEKI: Jeste, jabuke i kru{ke smo, vitamini smo, sve smo pojeli.

\URA: Jabu~ice, jabu~ice!

Rodoqubu se opet ~ini kao da zvuci dopiru iz blizine, oslu{kuje...

DEKI: Sve smo pojeli, zdravi smo.

\URA: (Dekiju)– Odli~no.(Preuzima slu{alicu)– Tata, jesi li ~uo? Deki je divan. On se meni svi|a!

RODOQUB: Nemojte samo da preterate.

\URA: Nego, ovde veza ne{to kr~i! Tata, more je divno, muzika jedivna, ja te mnogo volim!

RODOQUB: Brano, tata te voli. Pazi sa tim gor{tacima.

\URA: Ajde, }ao tata! Ne}u vi{e da te zovem! Kr~i. kr~i, groznokr~i!

\ura udara prstom po tasteru prekidaju}i vezu... . Rodoqub oslu{kuje,polako spu{ta slu{alicu i, osvr}u}i se oko sebe odlazi u bo~ni hodnik.Iz sestrinske sobe se ~uje kikotawe Pije...

\URA: (Dekiju)– Bio si odli~an.

DEKI: Hvala, hvala ti {to su mi se ruke smrzle u ovoj hladnojvodi.

192 Leon Kovke

\URA: Ej, ne mora{ vi{e da bu}ka{. A joj bo`e {to si bio{a{av! Tako si bio simpati~an da si zaslu`io da tepoqubim...(Poku{ava da ga uhvati za podvezanu bradu)– Samo se brinem zbog te tvoje povre|ene bradice...

DEKI: A da ja poku{am tebe? Samo se, ovako se okreni...

Deki je name{ta; poku{avaju da usklade dodir a da ne povrede operisanubradu i nos... \ura je zinula kao som o~ekuju}i poqubac... Kona~no Dekiuspeva da izvede poqubac. Poqubac traje. ^uje se samo ote`ano disawe –{i{tawe. \ura se izvla~i iz zagrqaja negoduju}i.

\URA: Deki, nemoj! Deki, nismo se dogovorili sa jezikom.

DEKI: Mislim, nisam hteo. Spontano je bilo.

\URA: Dobro, nemoj sad da se quti{ na mene.

DEKI: Ne, ne qutim se na tebe. Evo, mislim... ajde da probamoponovo.

\URA: Ajde.(Name{ta se, ponovo zinuv{i kao som)

DEKI: ^ekaj, neki drugi {tos...

\URA: Ajde...

Dugo se qube. \ura ne`no odgurne Dekija od sebe. Otire usne nadlanicom.

\URA: Opet si s jezikom, Deki...

Zatamwewe – Otamwewe.

Svetlost reflektora polako osvetqava bolesni~ku sobu. Vidimo Cicukoja oslu{kuje zvuke iz hodnika. Kad ~uje korake, pokriva se i pravi se daspava. \ura ulazi u sobu, gleda u zaspalu Cicu. [eretski se kliberi.Gu`va rukama ogrta~a na grudima; zavr}e tkaninu tako da izgleda kaoda je neko svu izgu`vao...

\URA: (Drmaju}i Cicu)– Cile! Cile! Je l’ spava{, Cile?

CICA: (Nadureno)– Izgleda da spavam. Gde si skitala?

\URA: Bog te mazo sirom po dupetu! Zna{ onog frajera, onajsportista, ko{arka{, zvezda{ iz podmlatka, onaj {to jepolomio vilicu, stra{an frajer, ti ga zove{ Smrdoje a jamister Tventifajf. Izgleda da sam ga maznula!

[e}erna vodica 193

CICA: E?

\URA: Izgleda da sam ga maznula. Samo ne znam Cile je l’ sam jawega ili on mene, ali mislim da sam ga maznula.

CICA: Izmi{qa{.

\URA: Majke mi. Evo pogledaj, sva sam, bre, izgu`vana. Izvato mepo celom telu, bre! Po celom telu me izvato, krilca su miovla`ila.

CICA: I, je l’ te?

\URA: Samo na to misli{! Ma jok, bre, Cile, samo me qubio sajezikom...

CICA: Kako? Kako te qubio?

\URA: Ni{ta nisam videla, al’ sam osetila. Zna{, Cile, uvekzatvorim o~i kad se ne{to va`no de{ava u mom qubavnom`ivotu; `murim ko som kad se qubim. Ali, umem ja i dagledam! Umem, Cile! Da ti zna{ kako ima divne o~i, paduge trepavice – morske pijavice, zubi – dva niza bisera...Jedva ~ekam da skine masku, zna{, da mu vidim celo lice. Aja, prvo mislila, Cile, da je on jedan od onih, zna{, uda-renih mu{karaca. Ovi ovde {to dolaze da operi{u lice,pa skidaju sa dupeta i za{ivaju na obraze da bi izgledali{to mu`evnije, zna{. Ali nije! Sre}ice, on je sportista,polomio je vilicu na utakmici za nekakav, pohal, bokal,lavor, jebem li ga {ta... A za mu{karca uop{te nije bitnoda je lep, je l’ da? On mo`e da bude i ru`an, samo da nemamali nos...

CICA: (Pospano)– Izgleda da je ne{to ozbiqno, a?

\URA: Ozbiqno, bre, Cico, najozbiqnije. Samo se mnogo bri-nem... Zna{, kad ja skinem moju masku, mo`da sam ja i daqeodvratna. Mo`da mu se ne svidim. A mo`da da ostavim mojumasku sve dok se on potpuno u mene ne zaqubi. A, {ta timisli{ o tome, Cile?... Cile?! Je l’ spava{, Cile? Cile!Srawe, Cile spava{.

ZATAMWEWE

194 Leon Kovke

OSMA SLIKA

(Ciga, Kelenerica, Ne{a, Jaca, Daca, Ana,Rodoqub, Pankerka, Panker, Miki, statisti)

Kafi} NE[A, ve~e.

Gotovo prazna ba{ta. Naduvani mladi} i devojka igraju; zalutali pro-vincijalci – mu` i `ena gledaju {ta se zbiva. Ciga mu}ka koktel,Sisata kelnerica se oslonila na {ank, isturila grudi, pu{i. Mu` bleneu gole butine i pupak kelnerice. @ena ga kri{om {tipa...

Preko proscenijuma prolazi Ne{a na motoru, u sendvi~u izme|u Jace iDace. Daca mu dr`i mobilni kraj uha... Zaustavqa motor.

NE[A: (U mobilni)– Ma, nema problema, bre, nema problema. Ne mora{ daobja{wava{ gde si i ko te tuca. [ta? Pa znam da si sawim!... Ne}u da te provalim! Normalno da ne}u da teprovalim... Pravi}u se da ni{ta ne znam... Ajd’, }ao.

JACA: (Razvla~e}i)– Jeb’te, ko je?

NE[A: ... \ura.

DACA: Onaj opi~eni nosinger?

NE[A: Ne kewaj. Mala je potpuno kul.

DACA: Brani{ je?

NE[A: Ne. Samo ka`em da je u redu.

JACA: A {to ona pri~a sva{ta o nama?

NE[A: [ta, {ta pri~a?!

JACA: Pa to...

NE[A: (Iznerviran)– [ta? To!!!

JACA: To! "Seka Jaca, seka Daca, popi{e po sto kuraca".

NE[A: A, to. Istina je.

DACA: (Poludi)– [ta je istina?! [ta je istina?!

NE[A: Pa to, da pri~a viceve na va{ ra~un. Duhovito.

[e}erna vodica 195

DACA: [ta ka`e{? Duhovito. Jedi, govna.

JACAI DACA:

(U glas)– Jedi govna!!

Obe ska~u sa motora, izbubecaju Ne{u pesnicama i odlaze udaraju}i{tiklama...

Ne{a, smeju}i se onom {ta ga je sna{lo, polako odvozi motor u deo scenekoja predstavqa butik...

U kafi} ulaze Rodoqub i Ana. Ana vodi za Ruku Rodoquba. Ana prtipreko ramena veliku ko`nu torbu.

RODOQUB: Gospo|o Ana, zbog ~ega ste me doveli ovde? Je l’ Brankaovde zalazi, u ovu jazbinu?(Sumwi~avo gleda oko sebe)

ANA: Da, ovde se skupqaju mladi, omladina. Molim vas sedite.,vlasnik ovog kafi}a je Brankicin drug Ne{a.

RODOQUB: Znam ga. Dobar i po{ten momak. Gleda u o~i kad pri~a.

ANA: Ho}ete ne{to da popijete?

RODOQUB: Ne}u. Za{to?

ANA: Mo`da ne bi bilo lo{e da ne{to, kratko... ?

RODOQUB: Branka?

ANA: (]utke obara glavu)

RODOQUB: Tek sad mi ne treba pi}e...

ANA: (Vade}i iz torbe razglednicu)– [ta je, tu je, gospodine \uri}u, morate biti hrabri...

Ana daje Rodoqubu razglednicu. Ovaj je dugo gleda, okre}e...

RODOQUB: Ne razumem. pre neki dan sam razgovarao sa wom, te-lefonom. Ta~no znam, iz Budve. Lepo sam ~uo talase, mu-ziku. Nisam lud!

ANA: Evo, pogledajte jo{ jednom ovu razglednicu. Adresirano –Branka \uri} – \ura...

RODOQUB: [ta, \ura. Koji \ura?

ANA: Branku na fakultetu zovu... Niste znali? \ura.

RODOQUB: Sva{ta. Pored tako lepog imena Branka, oni... sva{ta.

196 Leon Kovke

ANA: Ba{ sva{ta. Pogledajte {ta pi{u – "Pozdravqamo na{udragu koleginicu sa plavog Jadrana, i `ao nam je {to nijesa nama".

RODOQUB: To je zabuna. Tu ne{to fali.

ANA: Ne znam {ta fali. Ali, ja sam pitala na fakultetu, i onisu mi rekli da Branka nije uplatila novac za ekskurziju.

RODOQUB: Ma, siguran sam da je neka zabuna.

ANA: Da nije kidnapovana?

RODOQUB: [ta vam je, `eno? Kakvo kidnapovawe! To se ne de{avaobi~nim qudima, po{tenim i ~estitim, koji `ive samo odsvoga rada. Samo bez panike.

ANA: Jeste, samo bez panike.

RODOQUB: Jeste. Bez panike. Dajte mi tu razglednicu, mora ne{to danije tu...

Rodoqub prou~ava razglednicu, te{ko di{e. Ana tako|e dr`i razgled-nicu za jedan kraj. Glave im se dodirnu, a onda, kao da ih drmne struja,rastavqaju ih.

RODOQUB: [ta mislite, da ja stvar predam policiji ili da objaveBrankinu sliku u novinama?

ANA: Mo`da je prerano.

RODOQUB: Kad je `ivot u pitawu, ni{ta nije prerano.

ANA: Mislite da je `ivot... ugro`en?

RODOQUB: Ne mislim, i ne smem da mislim. Ana, ja ne znam {ta daradim, ose}am se bespomo}no!

ANA: Ako ima pravde i dobrih qudi, sve }e dobro da se svr{i.(Hvata gaza ruke)– Ja sam vam, tu.([apatom)– Tu sam.

RODOQUB: Ana, jesam li ja lo{ otac? Iskreno, jesam li?

ANA: Rodoqube, kako vam je to uop{te palo na pamet? Vi stepredivan ~ovek. Takvog oca bi svako dete po`elelo, svakamajka!...(Vadi iz torbe termos)– Evo, pripremila sam tej od nane, odli~an je za nervozustomaka.

[e}erna vodica 197

Ana od{rafquje ~a{u sa termosa i sipa ~aj.

RODOQUB: Ana, nisam pametan, nisam. [ta da radim, gde da tra`imsvoje dete?

ANA: (Di`e {oqu i prinosi mu je usnama)– Uzmite malo ~aja... Tako...

Bri{e mu usne maramicom; sve podse}a na hrawewe malog deteta.

ANA: (Kelnerici)– Devojko, molim vas jednu ~a{u i {e}er!

RODOQUB: (Cokne)– Ba{ ste pogodili kako ja volim.

ANA: (Skidaju}i mu sako)– Skinite sako i opustite se.

RODOQUB: Kako da se opustim?! Ja se ose}am bespomo}nim. Da, be-spomo}nim!

ANA: Samo se vi opustite, a ja }u ostalo. Izmasira}u vam vrat,cirkulacija krvi poma`e da mozak boqe radi.

RODOQUB: Nemojte, nije zgodno, nismo sami, mislim, {ta }e qudi...

ANA: Ali, molim vas, nismo deca.

RODOQUB: Golicate me.

ANA: Samo se vi opustite, tako... da vam skinem cipele...

RODOQUB: Ne. Sam }u. Ja to nogama, nikada ne razvezujem pertle.

ANA: Samo se vi opustite, `ivci su vam tako prenategnuti...

RODOQUB: (Zatvaraju}i o~i)– To... to je dobro... Ana, ja moram da verujem da }e se svedobro, svr{iti... tako...

Do stola dolazi sisata Kelnerica, }utke ostavqa ~a{u i {e}er, otmejoj se jedno "Ha", okre}e zadwicu i, namerno wi{u}i kukovima, polakoodlazi.

ANA: (Vi{e za sebe)– Bo`e, kakve vulgarne sise.

RODOQUB: (Prene se)– Kakve sise?

ANA: Svi se, ka`em, svi se brinemo. Sigurno se i Ne{a brine.Bo`e, {to ga nema.

RODOQUB: ^eka}emo ga dok ne do|e.

198 Leon Kovke

ANA: Dok ne do|e.

RODOQUB: Ja sam Brankicu wemu predao u ruke, kada je po{la od menena ekskurziju i zahteva}u da mi je on, li~no, vrati...

ANA: Eno ga!

Ne{a izlazi iz butika.

RODOQUB: Eno ga! Ne{o! Jesi li ~uo?

NE[A: Jesam.

RODOQUB: Moramo da je na|emo.

NE[A: Moramo.

RODOQUB: [ta misli{, gde je, sa kim, i za{to?

NE[A: Pojma nemam. Samo znam da mi se javila danas i rekla da nebrinemo.

RODOQUB: Kako, bre, da ne brinemo, jesi li ti normalan?

NE[A: Za{to? Ona je odrasla, pametna, svoj ~ovek. Vaqda zna {taradi.

ANA: Jeste, zna.

RODOQUB: Pojma ona nema! Pojma vi nemate! Ja ose}am da moramo daje tra`imo.

NE[A: A gde?

ANA: Jeste, gde?

RODOQUB: Ne vrdaj. Ti zna{ gde se kre}e omladina, polusvet, nekakviumetnici, drogirani, i to {to se sada zove evropska kul-tura.

NE[A: Ma otkud znam, majore; `urevi, disko klubovi, kafane,kafi}i, javwaci, otkud znam.

RODOQUB: To. To! Ajdemo!

ANA: Ajdemo!

NE[A: Stanite. Ne mo`ete tek tako da idete, grlom, pa u...

ANA: Jagode!

NE[A: Boqe vam je da ostanete ovde. Ovde svi dolaze. Pita}emo,tra`i}emo ko zna, ako treba, plati}emo...

ANA: Detektiva?

[e}erna vodica 199

NE[A: Ma ne. Plati}emo qudima pi}e i popri~ati... Evo, dolazepinkeri...

RODOQUB: [ta su oni, ti pinkeri, neka banda?

NE[A: Majore, ne mogu sad da vam obja{wavam, onu su fan jedneradio stanice... nema veze, samo ih pitajte...

U kafi} nagrne bulumenta bu~ne mlade`i.

Ne{a pokazuje Kelnerici i Cigi da poslu`e goste.

NE[A: Cigo, objavi "Hepi auer"! Prvo pi}e na ra~un ku}e! Osta-la, u pola cene!

Bu~no odobravawe gomile.

NE[A: Majore, imate li neku Brankinu fotografiju kod sebe?

RODOQUB: Naravno da imam! Ve} dvadeset godina nosim ja ovu sliku...Pogledaj, tatina mala pionirka, ovom zastavicom ma{eprema sve~anoj lo`i, a odmahuje joj mar{al Tito, sa naj-u`im rukovodstvom! Dan mladosti, Titov ro|endan, osam-deset i osmi.

NE[A: Majore, tu Brankica ima svega ~etiri godine.

RODOQUB: Jeste, ali izgleda kao da je ve} po{la u {kolu, zato sam jojvezao crvenu maramu oko vrata i, titovka.

NE[A: Hteo sam da ka`em, potrebna nam je Brankina fotografijaiz ovoga vremena. Razumete? Da mo`emo da je poka`emo,mo`da }e je neko prepoznati i setiti se gde je video.

ANA: Imam ja! Ponela sam onu sa posledweg letovawa. Htela jeda je baci jer na woj izgleda kao svra~ak, sa kqunom... ibacila je, a ja sam je kri{om uzela iz |ubreta i sa~uvala...Tako mi je na ovoj slici izgledala tu`no i napu{teno,ba{ kao pokisli svra~ak.

RODOQUB: (Pritiska prstima o~i)– Ja sam kriv... ja sam kriv.

ANA: Rodoqube, vi pla~ete.

RODOQUB: ... Ana, Ne{o, ja sam kriv {to moje dete izgleda kao, mali,pokisli svra~ak... Ja nisam bio otac, bio sam nesposobanda na|em neku novu majku za moje dete. Bo`e, {ta sam jojuradio!

NE[A: Majore, siguran sam da je Branka `iva i zdrava, i da }emose svi slatko smejati kad nam bude objasnila svoj pri-vremeni nestanak.

200 Leon Kovke

RODOQUB: (Uozbiqiv{i se naglo, hvata Ne{u za kragnu)– [ta pri~a{!? Nije Branka igla pa da tek tako nestane!Ja sam je tebi predao u ruke kad je krenula na ekskurziju,ho}u da znam gde je! I {ta je sa wom.

NE[A: Majore, kunem vam se da je sve u redu!

RODOQUB: Ako je sve u redu, za{to ho}e{ da je tra`imo?

NE[A: Ne}u ja. Vi ho}ete.

RODOQUB: Ho}u. Ko zna sa kakvim se gilipterom smuca!... Dajte mi tufotografiju!

Istrgne fotografiju iz Anine ruke i krene pravo ka jednoj naduvanojPankerki i Pankeru. Pokazuje Pankerki fotografiju; ona odmahuje gla-vom. Major stoji jedno vreme neodlu~an... Istovremeno te~e dijalog.

PANKER: [ta ho}e bu|avi?

PANKERKA: Otka~io... Tra`i neku {to je riknula na~isto... mora da muje bila }erka.

PANKER: Srawe.

PANKERKA: Jadan matorac. Da ga usre}im... a?... Da mu ga pro{etammalo, a?

Pukne {amar, Pankerka pla~e; Panker je grli i qubi.

Na Rodoquba nale}e jedan feminizirani tip – Miki.

MIKI: Ah, pardon, ~ini mi se da se od nekud znamo?

RODOQUB: Nemam pojma. Zna{ ne{to o ovoj devojci?(Pokazuje sliku)

Miki se pribija uz Rodoquba, pipka ga.

MIKI: Da vidim. Pa, mislim da sam je video.

RODOQUB: Kad?

MIKI: Ve~eras? Samo da se setim. Mislim da je to bilo ve~eras.

Rodoqub, ~uv{i da je Miki video Branku, uzbudi se toliko da ne prime-}uje da ga ovaj pipka, ve} guta svaku wegovu re~.

RODOQUB: Misli{?

MIKI: Jao, {to vi imate lep profil...

RODOQUB: (Skidaju}i Mikijevu ruku sa svoga vrata)– Ma, pusti prof...

MIKI: I brkove...

[e}erna vodica 201

RODOQUB: Pa je l’ to bilo ve~eras? Ajd’, seti se!

MIKI: (Pipkaju}i ga po butini)– Daaa. Tako ste ne{to sna`ni. Kao vojnik.

RODOQUB: Pa ja i jesam vojnik! Ja sam major Rodoqub \uri}, gvozdenipuk.

MIKI: Znate, {ta, biti vojnik, to je tako mu`evna profesija.Samo mu{ki to mogu, jel’ da?

Rodoqub, ne shvataju}i jo{ ni{ta, grli Mikija, tap{e ga, veruju}i daovaj ne{to zna. Miki uzdi{e, pali se...

RODOQUB: Ajde, seti se, seti se gde si je video!

MIKI: Jao, kad bi ste mi vi malo pomogli, znate... cirkulacija(Pokazuje na vrat i glavu)

RODOQUB: [ta je bilo? Ho}e{ da te izmasiram malo, a? Je si limamuran, je l’ te glava boli, {ta ti je?(Masira mu vrat)– Ajde, misli...

MIKI: E, tako, to... jo{ malo...

RODOQUB: Ajd’, seti se!

MIKI: Evo, ve} se se}am!(Hvata Rodoquba izme|u nogu)– Kako ste vi sna`ni!!

Major rikne i s ga|ewem gurne Mikija na pod. Miki ga hvata oko nogu,kle~i.

MIKI: Rasturi me ako ho}e{, rasturi me!

Rodoqub ga odgurne nogom, osvr}e se i kre}e ka Ne{i i Ani.

RODOQUB: Gde si me ovo doveo, Jebo te bog!

ANA: Ja, ja sam...

RODOQUB: Ovo je Sodoma i Gomora, apokalipsa! Ovo nisu Srbi, ovonije Srbija!!

NE[A: Evropa, Generale, Evropa!

ZATAMWEWE

202 Leon Kovke

DEVETA SLIKA – diptih

(\ura, Deki, Cica, Tasa)

Scena je podeqena na dva dela.

Desno – bolesni~ka soba \ure i Cice; levo – dnevna soba u Dejanovomstanu.

Svetlost reflektora akcentuje samo prostor bolesni~ke sobe; sun~andan: Cicin krevet je prazan. \ura bezvoqno le`i na svome krevetu, tupozuri ispred sebe, `va}e jabuku. Na vratima sobe stoji Deki, na sebi imafarmerke, patike, majcu i torbicu, }utke posmatra \uru... Neprijatnati{ina.

DEKI: Nemoj da kiseli{ lice... ne odlazim ja ne znam gde, ja samoizlazim iz bolnice.

\URA: (]uti)

DEKI: Nisam ja kriv {to je moje le~ewe zavr{eno i {to ovdenemam {ta da radim.

\URA: (]uti)

DEKI: Ja odlazim u Svetosavsku broj {est, tre}i sprat, stantrinaest, zvoni dok ne otvorim.

\URA: ... Ja sama ne}u nikada da do|em.

DEKI: Zbog ~ega?

\URA: ... Ne}u da izigravam budalu pred vratima.(Gurne ruke pod pokriva~)

DEKI: Ne razumem, {ta ti to zna~i, budala pred vratima?

\URA: To zna~i, ja zvonim, zvonim, zvonim... a ti si unutra sanekom drugom i ne otvara{ vrata.

DEKI: ... Dobro, do}i }u po tebe.

\URA: ... Kad?

DEKI: Ne znam, ka`i ti.

\URA: Srawe. Ti da ho}e{, ne bi me pitao kad.

DEKI: Stvarno si nam}or. Pazi ovako: ja ve~eras dolazim kolimaispred klinike, budi na prozoru... Ja }u da ti zvi`dim.Slu{aj i zapamti...(Zvi`di)... Ajd’, ponovi jednom...

[e}erna vodica 203

\ura skupqa usne i ponavqa zvi`duk, kao od bede. Deki zvi`di jo{ jedanput i pokazuje \uri da ponovi...

DEKI: Ej, vilicu sam morao da polomim da bi te prona{ao. Svesam u~inio zbog tebe. Prema tome, osmehni se...(Name{ta joj rukama osmeh na licu)– Nemoj da vidim neku suzu u o~ima...

\URA: Cukervaser!

DEKI: Molim?

\URA: [e}erna vodica.

DEKI: Mo`da, ali ja ne znam ni{ta boqe... Izvadi ruke ispodpokriva~a... Hladne su ti ruke...

\URA: (]uti)

DEKI: ]ao.

Deki odlazi, izlazi iz sobe. \ura ga }utke pozdravqa mahawem {ake. Kadse vrata zatvore, \ura navla~i prekriva~ do brade i zuri u tavanicu.

Zatamwewe... Otamwewe

Bolesni~ka soba, ve~e: Cica le`i u krevetu, kao ~ita Vog, a gleda prekowega... \ura nervozno {eta po sobi, svaki ~as razvezuje ogrta~ ispodkojeg se vide – farmerke, ko{uqa.

CICA: Odakle ti odelo?

\URA: Maznula sam ga iz garderobe. Koliko je sati?

CICA: Sati je... dva do deset.

\URA: Jao, ako ne do|e?

CICA: Mo`da se negde zadr`ao.

\URA: Rekao je da }e da do|e u deset sati. Nije u tome stvar, negoniko ne `eli matoru koko{ku.

CICA: Nije jo{ sve izgubqeno, tek je deset.

\URA: Nemoj, bre, Cico da mi baje{.

CICA: Bajala ja, ne bajala, bi}e onako kako on `eli.

\URA: [ta ti to sad zna~i?

CICA: Pa, vaqda je tako zgodan, mlad frajer, popularan ko{ar-ka{, imao neku ribu pre tebe.

204 Leon Kovke

\URA: Nemoj...(Zamahuje rukom prema Cici kao da }e je o{amariti)

CICA: Nema ni{ta na silu.

\URA: Ko ka`e? Ima bre da ih bijem, sve }u da ih bijem dok ga sene okanu!

CICA: Mora}e{ mnogo da bije{.

\URA: Koliko je sati?

CICA: Deset i pet.

\URA: (Naglo gubi energiju)– Ne}e da do|e. Sve je lagao, Cile. A {to meni da prodaje{e}ernu vodicu? [to mene ni{ta ne}e...

\ura se baca na krevet i nabija slu{alice vokmena na u{i... ^uje sezvi`duk, tri puta za redom.

CICA: Neko zvi`di.

\URA: (]uti)

CICA: ^uje{ li, neko zvi`di.

\URA: (Skidaju}i jednu slu{alicu)– [ta ka`e{? Ni{ta ne ~ujem.

Ponovo se ~uju zvi`duci...

CICA: Evo ga!

\URA: To je on! Do{ao je. Da mu mahnem da silazim?

CICA: ... Polako, pazi da ne ispadne{ kroz prozor.

\URA: Cico, ja `urim. Ti namesti jastuk u moj krevet, tako daizgleda kao da ja spavam, i nikom ni re~.

CICA: Kad se vra}a{?

\URA: Sti`em pre jutarwe vizite.

CICA: Pazi da te ona ve{tica Pija ne primeti.

\URA: Ho}u... [ta je tebi, za{to pla~e{?

CICA: Tako, radujem se.

\ura grli Cicu, qube se.

\URA: ]aos!

CICA: Zdravo i sre}no... rasplakala sam se bez veze, izvini...

[e}erna vodica 205

\ura izlazi. Cica stavqa svoj jastuk u \urin krevet, name{ta pre-kriva~, zagleda...

Zatamwewe – Otamwewe

Dekijev stan. Ve~e. Najpre se otvore vrata stana i svetlost iz hodnikaosvetli veliku dnevnu sobu (kao neki ateqe), zatim Deki pali svetlostu stanu. Vidimo pravu {valersku jazbinu sa ko`nim trosedima, stereoure|ajima, barom, prigu{enim svetlom... \ura oprezno ulazi u stan.Motri na svaki Dejanov pokret. Deki zakqu~ava vrata...

\URA: A! Pa, {to zakqu~ava{?

DEKI: ^ekaj, ne}u vaqda da ostavim vrata otvorena? A?

\URA: Ma, da. [valerska jazbina.

DEKI: Nije. Ali Babina pe}ina. Kad ka`em "mikice", i uradimrukama ovako, odmah }e da se pojave mojih ~etrdeset dru-gova, svi goli i spremni da te siluju. A?

\URA: Nemoj da se zeza{. Meni je uvek neprijatno kad se na|emprvi put kod nekog u stanu.

DEKI: [to si se upla{ila? Sedi gde ho}e{. Evo, mo`e{ ovde(Pokazuje na ko`ni trosed)– Ho}e{ da ti pustim neku muziku? Sa~ekaj, samo mo-menat...

Deki pu{ta muziku. \uri je nelagodno, osvr}e se...

\URA: A gde ti je veca?

DEKI: [ta ka`e{?

\URA: Klozet, gde ti je?

DEKI: [ta je, prpa, a? Evo ovde, pravo ova vrata.

\ura ulazi u klozet., proviruje kroz vrata.

\URA: A {to nema kqu~ ovde?

DEKI: Ne}u vaqda da zakqu~avam svoje dupe?

\URA: Ej! Nemoj da u|e{, molim te.(Zatvara vrata od klozeta)

DEKI: Ne}u!

Kako je \ura u{la u klozet i zatvorila vrata, tako je Deki malooslu{nuo a onda, brzo po~eo da razme{ta jastu~i}e po trosedu ispro-bavaju}i koji mu je polo`aj najboqi. Smawuje intenzitet svetla. Mi-ri{e se ispod pazuha. Prska sprejom sobu i sebe ispod ruku.

206 Leon Kovke

DEKI: Je li, ovaj, ho}e{ li da popije{ ne{to?! Ho}e{ da pojede{ne{to?!

\URA: (Iz klozeta)– Kafu, mo`e!

DEKI: Ho}e{ nes kafu? Ho}e{ tursku kafu?

\URA: (Iz klozeta)– Me{anu!

DEKI: (Za sebe, prave}i grimase)– Ma je l’ mogu}e?(Kopa po fiokama mrmqaju}i)– Kurton, kondom, prezervativ... kurton~ina, balon~ina,jeba~ina...

Zatamwewe – Otamwewe

Bolesni~ka soba. No}. Cica i Tasa sede na Cicinom krevetu.

CICA: [ta da radimo, ve} je pro{la pono}, ako bane de`urnidoktor? Onaj jastuk u wenom krevetu ne mo`e da ga isfo-lira. Naro~ito ne onu ve{ticu.

TASA: Sisotres?

CICA: Jeste, Sisotres.(Istura grudi prem Tasi)

TASA: (Uzmaknuv{i malo, ali je i daqe pipka vrhom prsta)– [ta misli{ da se ja, da se ja uvu~em u wen krevet, da jezamenim? Kao, bolim me glava i...

CICA: Ne lupaj, ti ima{ brkove.

TASA: A da ja obrijem brkove?

CICA: ... Bo`e, samo da joj se nije ne{to desilo, da joj nisupravili redaqku?

TASA: [ta ti je to redaqka?

CICA: Kad se svi izre|aju na tebi.

TASA: Ja to ne razumem.

CICA: Ni{ta ti ne razume{! I {ta me stalno pipka{ sa timprstom?

Tasa }uti. Cica gleda pravo Tasi u o~i...

CICA: Je li, da ti ne}e{ mo`da malo da se fa}ka{?

[e}erna vodica 207

TASA: ... (Trep}e)– Molim?

CICA: ... Bato, jebe{ li ti ne{to?

TASA: Ovaj, ja...

CICA: (Istura grudi)– Hajde... pipni me ako ho}e{...

TASA: (Muca, podrhtava)– Ovaj, ja... ja, ustvari... ja...(Ispali)– Ja te volim!

Gotovo u istom trenutku stavqa ruku na Cicinu sisu i usled preve-likog uzbu|ewa gubi svest; Pada na pod pored kreveta, sa nosa mu spadajunao~are.

CICA: Sva{ta... On je pao u... jebem ti {valera...

Cica uzima jedan plasti~ni bokal i puni ga vodom sa ~esme...

Zatamwewe – Otamwewe

Dekijeva soba. No}. Svetlo prigu{eno. Muzika, te{ko disawe i ste-wawe. Na trosedu se rvu \ura i Deki.

\URA: Nemoj! Nemoj dole ruku, molim te, nemoj.

DEKI: Samo malo... Veruj mi, opusti se... skloni ruke...

\URA: Pa, verujem ti, Dejane... ali nemoj. Nemoj sada, molim te,nemoj... Ne! Ne!

Sna`no odgurne Dekija ritnuv{i ga nogom. Deki tresne na pod... Ti-{ina...

\URA: ... Ti se sada quti{?

DEKI: Ne, besan sam.

\URA: Pa, ja, ne mogu... zna{.

DEKI: [ta znam?

\URA: Pa, ono.

DEKI: [ta, koje ono?

\URA: Sramota me da ka`em.

DEKI: [ta, bre, izvodi{ ti, je li?

\URA: Pa, ja sam devojka.

208 Leon Kovke

DEKI: [ta ti to zna~i – ja sam devojka? Ne, ja sam blesav onda.

\URA: Pa, kad ti ka`em devojka, mislim na pravu devojku, kao prerata.

DEKI: ... Ovo je fantasti~no! Sad nisam drugi jeba~, nego samnulti... A?

\URA: Dejane, nisi mi ~ak ni rekao... da me voli{.

Dejan se hvata za telefon, okre}e brojeve...

DEKI: Ovo mora da se obnaroduje.

\URA: Dejane! [ta to radi{?

Deki istovremeno poja~ava zvuk na radio prijemniku, muziku smewuje glasvoditeqa Zmodlija...

ZMODLI: (Off)– Evo, upravo neko zove... Alo, vi ste na talasima.

DEKI: Halo, je l’ to lete}i disk yokej Zmodli?

ZMODLI: (Off)– Ej, zdravo stari dru`e.

DEKI: Zdravo Zorane, ja sam lud.

ZMODLI: (Off)– Sa~ekaj, sa~ekaj!

DEKI: Pa, ili sam ja lud, ili je ova devojka pored mene pravadevojka.

ZMODLI: (Off)– O, ovo je hrabro. Dru`e, ide{ u`ivo.

DEKI: [ta, ja sam u emisiji, u`ivo? Naravno da jesam, ~ujem svojglas preko radija.

\ura poku{ava da prekine razgovor otimaju}i sa sa Dekijem oko slu{al-ice.

ZMODLI: (Off)– Hajde, reci nam {ta te mu~i?

\URA: Dejane!

DEKI: Vidi, ova devojka pored mene ima 22. godine i tvrdi da jenevina!

\URA: Nemoj da se ludira{! Budalo jedna!!

[e}erna vodica 209

\ura tresne Dekiju {amar i izlazi iz sobe...

DEKI: Eto, imao si priliku da ~uje{ wen glas. ^etvrt veka, anevino? Jel veruje{ ti u to?

ZMODLI: (Off)– Ne, to je ne{to posebno. Posledwa oaza nevinosti. Ho-}e{ da nam predstavi{ podrobnije ovaj, taj egzemplar?Koji nesumwivo dokazuje da se fenomen "Virgo intakta"mo`e sresti i u mladih Srpkiwa starijih od dvadesetgodina...

Zatamwewe – Otamwewe

Bolesni~ka soba. No}. Samo no}no – zelenkasto svetlo. Cica i Tasa ukrevetu.

TASA: Ho}emo opet?

CICA: (Oslu{kuju}i)– ]uti! Jebo te, kako lupa petama po hodniku, probudi}eceo Urgentni centar. Brzo, be`i dole, ide Branka...

Tasa se spu{ta pod krevet. Istovremeno grune na vrata \ura; Palisvetlo, }utke i namr{teno se skida, obla~i piyamu... Cica neprekidnozuri u wu pokrivaju}i prekriva~em prostor ispod kreveta. \ura pro|epored we sa grimasom kao da ova smrdi... Cica gura nogom Tasu kavratima... Tasa puzi ispod kreveta ka vratima. \ura se naglo okre}e...

\URA: [ta je? [ta zija{?

CICA: Kako je bilo?

\URA: (Quta)– [ta, bre, kako je bilo?!

CICA: Pa, no}!

\URA: (Bacaju}i sa svog kreveta Tasinu kapicu)– [ta je ovo? Sjajno je bilo!

\ura se baca na krevet i okre}e Cici i vratima le|a... Cica pokazujeTasi da iza|e. Tasa, hvataju}i ba~enu kapicu ispuzi iz sobe...

CICA: I? I?! Kakav je?!

\URA: Neverovatan je! Sedam puta bez va|ewa!

CICA: Ih!

\URA: Keve mi! I to dva puta!

210 Leon Kovke

CICA: Zeza{.

\URA: Tip je potpuno neverovatan. Ustvari, kad pogledam sa jednestrane...

CICA: Kako neverovatan? U kom smislu?(Pokazuje ra{irenim rukama oko tridesetak santimet-ra, pa do pola metra)

\URA: Cile, bre, oladi malo! Lezi i spavaj, jebo te!

CICA: ... Kako mo`e{ da spava{?

\URA: (]uti)

CICA: Kako mo`e{?

\URA: ... Ne mogu. Pravi}u se da spavam.

CICA: Znam ja kad je nekom te{ko... Toga je kod mene bilo...

\URA: [ta je, {ta je kod tebe bilo?!

CICA: To. Pogledaj(Staje ne krevet i zadi`e spava}icu)– ja sam sve operisala, i butine, i stomak i grudi i u{i,sve... Misli{ da sam nesposobna da na|em de~ka? Jesam, alisam ipak uspela da na|em, "~oveka svoga `ivota".

\URA: Verujem ti, }uti malo.

CICA: Ne}u da }utim! Misli{ da samo ti ima{ pravo na qubav,imam i ja, i ja sam `ena. Jeste, `ena sam.

Seda na krevet namestiv{i se u jednu od onih tipi~nih poza zavod-qivica koje nas gledaju sa naslovnih stranica erotskih ~asopisa.

\URA: Dobro, reci ko je taj sre}nik, pa da spavam.

CICA: A, to bi ti htela, pa da mi pokvari{... sedam puta bezva|ewa, a?

\URA: Ti ba{ ume{ da produ`ava{ razgovor.

CICA: Kada je potrebno, dok se svi ne obeznane.

\URA: Misli{, potrebno mi je?

CICA: (]uti)

\URA: Srawe, }uti{ Cile... Dosta ti je mojih la`i, a?... I meni...Umem ja da govorim i istinu, samo ne zvu~i tako ubedqivokao la`. Zna{, kao ja zovem istinu? Kupawe Rodoquba... ARodoqub je moj otac. On i ja smo ostali sami kada sam ja

[e}erna vodica 211

imala samo osam godina. Kurva je zapalila sa qubavnikomu Australiju i nikada ni{ta nismo ~uli o woj. Rodoqub jebio o~ajan, a onda je shvatio da sam i ja tu. Bezuspe{no jepoku{avao da me upozna sa nekim novim kevama... Nijeimao {anse, qubomorna sam kao skot. To je Rodoquba,posle deset godina truda i strpqewa, kona~no bacilo ugovna. Uhvatio se za fla{u i... jedno ve~e, do|e on ku}i...Vidim, nema pojma ni ko je, ni {ta je, ni gde je; toliko seuneredio od pi}a. Sve na wemu ispovra}ano i govwivo.nisam mogla da ga gledam. Odvedem ga u kupatilo, nekako gasvu~em i ubacim u kadu. Nalijem vodu, {ampon za kupawe,oribam ga, ispustim vodu, obri{em, namiri{em i, onakobebastog ga pospem puderom. Ni{ta on ne kapira, ne mrdaiz kade, govori nekim bebe}im glasom, tap{e ru~icama itegli pi{u... Zapnem iz sve snage, i nekako ga izvu~em izkade i smestim u krevet. Pokrijem ga ~ar{avom, donesemiz moje sobe bejbi lampu, onu {to svira i baca slike pozidovima. Ro}ko se gicne nogicama i zaspi... Ujutro u|em uwegovu sobu da vidim kako mu je. On proviruje ispod~ar{ava, samo gleda nekako pored mene i }uti. ]utim i ja.Ve} je video da je okupan, i ne sme ni{ta da me pita, ne smeni da me gleda. Polako navla~i ~ar{av preko glave, i ja~ujem, Rodoqub pla~e, pla~e kao dete. ^ar{av na wegovomlicu skroz mokar od suza... Gledam ga i ho}u da umrem odtuge. Dva dana me srce bolelo, kad se tad nisam ubila,vaqda ne}u ni sad... Rodoqub nikada vi{e nije popio nikap, i nikada me ni{ta nije pitao o kupawu...(Bri{e suze)– [ta je, nije lako sa istinom, a?

Cica jeca. \ura je zagrli...

CICA: ... Pusti me... ja sam govno... nemoj, nisam ja zaslu`ila ni dame pogleda{ a ne... moj najve}i problem, u celom momsmrdqivom `ivotu je bio... {ta da obu~em sutraaaaa!

Cica zaurla od pla~a... \ura je te{i, smiruje, miluje, qubi...

\URA: Smiri se Cile, sve sam ja to samo izmislila... Ne}u da seubijem, pogotovo ne sa pan~eva~kog mosta.

CICA: Nisi, znam da nisi, niko ne mo`e, ne{to tako, da izmislio ocu... Ja i ne znam ko mi je otac, nikada ga nisam videla!(Gu{i se u jecajima)

212 Leon Kovke

\URA: [{{, probudi}e{ doktora, sestre, bolesnike i sve, sveCile... [{{{, hajde da spavamo, i sawamo, `ivot je ionako samo jedan kratak san... i ni{ta vi{e...

ZATAMWEWE

DESETA SLIKA – triptih

(\ura, Daj~, Pija, Ana, Rodoqub, Policajac 1, Policajac 2,Tasa, Cica, Zvrca, Mi{ko, @ile, Josovi}, Deki, Ne{a)

Scena je u mraku – ista kao u tre}oj slici (Anin stan).

Proscenijum – akcentovano snopom reflektora: Prostor simbolizujeambulantu. Jedna stolica i jedan sto~i} sa dva tri instrumenta zapromenu zavoja, zavoj i flaster, ogledalo. S jedne strane sto~i}a \ura,sa druge – Daj~.

\URA: Zvali ste me.

DAJ^: Vreme je da vas ispratimo ku}i. Sedi!

\ura seda na rotacionu stoli~icu. Daj~ naliva preko hvataqke alkoholi polako skida zavoj sa \urinog nosa...

DAJ^: E, sad }emo da skinemo zavoj! Da vidimo {ta smo na-pravili. Posle mo`e{ da se pogleda{ u ogledalo...

Pred nama se ukazuje novo \urino lice.

Nema vi{e velikog nosa. Doktor ~isti tuferom nos. Pomeri ogledalona fleksibilnom zglobu ka \urinom licu...

DAJ^: A, {ta ka`e{? Odli~no! Gledaj sad. Gledaj. A?

[e}erna vodica 213

\URA: ... Nisam, ba{, sigurna, da mi se svi|a. Nemojte da sequtite na mene, ja sam malo nervozna pa ne mogu da seradujem, ali... Nemam jo{ nikakav odnos prema svom novomlicu, mislim, taj o`iqak...

DAJ^: Bi}e sve, za sedam dana bi}e sve u redu, na svom mestu.Stavi}emo mali flaster, gazu i tako, da se to ne vidi,jedno vreme, a?

Daj~ krene rukom da namesti mali flaster sa gazom. \ura mu zaustavqaruku, dugo se gleda u ogledalu...

DAJ^: Za nedequ dana, ni{ta se ne}e primetiti.

\URA: (Pu{taju}i mu ruku)– Ko }e do~ekati.

DAJ^: (Stavqaju}i flaster)– De~ko. Dva De~ka! Padam u isku{ewe da vam sam zaka`emsastanak.

\URA: Eh!

DAJ^: Boqe nemoj da proverava{. ^uvaj se, i nemoj da jede{velikom ka{ikom.

\URA: ... Doktore, ja ipak moram da vas poqubim za, ovo, i za onadva de~ka... a?

DAJ^: Mo`e, ali samo u usta.

\URA: ... Ne}ete s jezikom?

DAJ^: (Qutito)– Dete, {ta ti pada na pamet! Ne vidi{? Ja imam brkove.

\URA: Nemojte da se qutite, namestite se... ih, i vi `murite...

DAJ^: Tu, pravo tu, ho}u da me poqubi{...

Daj~ pokazuje prstom na usne, `mure}i.

\ura polako spu{ta poqubac na isturene usne... Poqubac traje. Uprostor svetla urawaju najpre Pijine velike grudi... \ura se odmakne odDaj~a. Slika se pretvara u sliku senki. Pukne {amar. Gasi se svetlost imi iz mraka ~ujem samo urlik:

DAJ^: Sestro Pija, jebem ti mater!!!

Zatamwewe – Otamwewe

214 Leon Kovke

Muzika... Polako se osvetqava prostor cele scene... Anina i \urina sobau dva nivoa, ispred ba{ta (isto kao u tre}oj slici). Reflektoriakcentuju zbivawe u Aninoj sobi...

Rodoqub sedi na stolici za quqawe i je~i. Ana mu masira vrat.

ANA: Samo se vi opustite, ovo je odli~no za bolove, i{ijucimasa`a, Japan. I{ijuci.

RODOQUB: (O~ajan)– Kako da se opustim? Moje devoj~ice nema, ko zna {ta se...a ja sam nemo}an, nemo}an da joj pomognem. Anga`ovao sami vojsku i policiju, i ni{ta!

ANA: Smirite se gospodine \uri}u. Za{to policiju?

RODOQUB: Ne mogu Ana! Jao! Opet me probada u grudima, i{ijucajtemalo levo.

ANA: Gde? Polako... . Ovde? Rodoqube?

RODOQUB: Gu{i me! I{ijuc... to dete }e da me ubije, jao...

Rodoqub gubi svest, mlitave ruke mu udaraju o pod.

ANA: Rodoqube, ne napu{taj me!(Ana mu zaska~e kolenima na le|a i sna`no masira)

Brzo mu raskop~ava ko{uqu i prislawa glavu uz grudi, oslu{kuje...

ANA: Bo`e, Bo`e... Hvala ti Bo`e, srce mu tako normalno kuca.Pa da, to je od i{ijacu, uf, samo se onesvestio. [ta daradim? Vode! Malo Vode! Ne! Boqe je da ga stavim ukrevet...(Tiho)– Rodoqube, probudite se. Spava. Jao al ste te{ki, neka,neka odspava ovde... Jak ~ovek. Sna`an ~ovek...(Gleda ga sa qubavqu)– Lep ~ovek... Evo, ovo je trenutak da ga za~aram...

Osvr}e se oko sebe, po~iwe da baje rukama iznad Rodoqubovih grudi,zastane, brzo ~upne par dlaka sa wegovih prsa, dune u wih i nastavibajawe...

ANA: Trideset mu{kih dlaka, dva neuspela braka, na mome dahu,na wegovom prahu. Prst na prst, na ~elo krst, ruka na ruku,usna na usnu, muka na muku. Trideset mu{kih dlaka, dvaneuspela braka, kad se iz sna prene vole}e samo mene...

Spaquje dlake... Polako stavqa ruku izme|u Rodoqubovih nogu.

[e}erna vodica 215

ANA: I{, |avole! Dlaka tvoja, mu{kost je samo moja!... Oh! O, ho,ho!

RODOQUB: (Bude}i se)– A, e? Tu!

ANA: Jel vam boqe? Jel vam cirkulacija boqe? Ona }e da po-mogne da se digne, tonus, ona, samo da ja...

U taj tren, kao furija, u sobu ule}e \ura; ugledav{i oca i Anu udelikatnoj pozi, drekne na Anu pokazuju}i karakteristi~ni gest rukomispod pojasa:

\URA: Auuu tetka, al ti o{tra ~etka!

ANA: Nije, ~etka, cirkulacija...

I Ana i Rodoqub se uko~e kao da su zamrznuti, gledaju u \urino novolice. \ura nastavqa da sipa pogrde.

\URA: [ta je bre? Sram vas bilo, opet se vatate! A?

ANA: Brano, {ta si to uradila sa licem?

\URA: Novo lice za sve, pa i za vas!

RODOQUB: Brano, sine, pa mi smo te... Ko ti je to uradio?

\URA: Doktor Daj~, korektivna hirurgija, operacija surlitis.@iva sam zdrava sam...(Imitiraju}i pevaqku novokonponovanih narodwaka)– "Nevina sam, pa {ta mogu; kad ne di`em lako nogu!"

ANA: Va`no je da si ti nama...

RODOQUB: A mi smo se toliko brinuli za tebe!

\URA: Oho, ve} smo na mi! Stari qubavnici, svele qubi~ice!Znala sam da }e ova gradska zmija da te skuva i prokuva!

ANA: Gospodine \uri}u, ja ovo, ja ovo ne mogu, ja se gu{im!Branka, ako se ne izvini, ja ovo ne mogu...

\URA: Dobro, evo, Ana, nisam htela, stvarno nisam htela. Ali,pazi, samo da ti ka`em: nije fer {to si ga naguzila ume|uvremenu!

ANA: Bo`e! Evo me, dolazim!

RODOQUB: Ana!

216 Leon Kovke

Ana pada u nesvest. Rodoqub je ra{irio ruke poku{avaju}i da je uhvati...Na vratima stana odjekuje energi~na zvowava. \ura koristi zvowavu dapobegne. Otvara vrata. Na vratima dva brkata policajca.

POLIS 1: Dobar dan. Mi smo do{li zbog prijave da je nestala...(Zagleda u papire)

\URA: A, vi ste do{li zbog onog le{a?

POLIS 2: Kog le{a, drugarice?

\URA: Tamo.

Policajci se sjure ka Aninoj sobi. \ura koristi gu`vu da nestane isakrije se pod krevet svoje sobe.

U Aninoj sobi upravo po~iwe velika gu`va. Policajci kao psi poenteriiznad Aninog tela. Rodoqub se isprsio i pru`a ruku koju niko neprihvata.

RODOQUB: Ja sam, major, Rodoqub \uri}. Sve }u da vam objasnim.

Policajci ga hvataju za ruke.

POLIS 1: Sve }e{ ti to nama lepo objasniti, "generale"!

RODOQUB: (Otimaju}i se)– ^ekaj, bre! ^ekaj! Ana! Pustite me! Ana! Di`ite se, Ana,zaboga!!

Na otvorena vrata grune vojnik Josovi}.

JOSOVI]: Gospodine majore, javqam se po va{em nare|ewu!

RODOQUB: Odli~no!

JOSOVI]: Slu`im narodu!

RODOQUB: Odli~no! Izve{taj!

JOSOVI]: Va{u jedinicu Branku nisam, ali sam prona{ao wena tridruga, to jest, oni su tu!

Upadaju Zvrca, Cvrle i Mi{ko,

ZVRCA: Gospodine Rodoqube, gospo|o Ana... [ta je sa wom?

POLIS 2: Le{!

Sva trojica ispu{taju krik prestravqenosti.

RODOQUB: Nije le{, ona je u nesvesti!

[e}erna vodica 217

SVATROJICA:

(Ponavqaju)– Ona je le{ u nesvesti!

Ule}u Cica i Tasa.

CICA: Tr~ala sam ko bez du{e. Gde je Branka?

RODOQUB: Bila je tu, pa je nestala.

CICA: Hvala bogu, ve} sam se upla{ila... Znate, kad smo se po-sledwi put videle, pomiwala je neko samoubistvo i pan-~eva~ki most, i bila je tako, nesre}na.

ZVRCA: Ta~no. Ona ~esto pomiwe taj pan~eva~ki most. Kad god jojne{to nije po voqi, ona ka`e, idem, bre, da se bacim sapan~eva~kog mosta...

Sa poda zalele~e Ana... di`e se.

ANA: Ona ho}e da se ubije! Ona ho}e da se ubije!...

RODOQUB: @eno bo`ija, govori!

ANA: Tri dana pre nego {to je oti{la na ekskurziju, ustvarinestala, imala sam sa wom veoma, veoma mu~an razgovor...Tada mi je rekla, da joj je najboqe da se, baci, sa, tog,pan~eva~kog mosta...(Krikne)– Ona ho}e da se ubije!

SVI: Ona ho}e da se ubije!!!

RODOQUB: Za mnom! Pravac pan~eva~ki most!

Svi se sjure kroz vrata... Jedino Ana zaostane na trenutak, da baja iznadakvarijuma sa crnom ribicom... Istr~ava i Ana.

Zatamwewe – Otamwewe

Prostor Anine sobe se zatamni. Osvetqava se \urina soba. Dan. \ura seizvla~i ispod kreveta. Ti{ina. Cvrkut ptica. \ura polako hoda posobi posmatraju}i stvari u novom svetlu. Ukqu~uje muziku. Staje is-pred ogledala. Polako skida mali flaster sa nosa, puderi{e jedva pri-metne o`iqke oko nosnica. Zadovoqna je svojim likom u ogledalu. Ob-la~i belu haqinu. Prvi put je vidimo u haqini. Ona jednom rukom hvatadowi rub haqine, drugu di`e u vis i, po taktu muzike se okre}e oko sebe.Lagana haqina se {iri i di`e... Harmoniju igre i muzike prekida sna`anzvuk motora ispod \urinog prozora. \ura polako prilazi otvorenomprozoru i }utke gleda u Ne{u na motoru. Ne{a dugo gleda u \urinprofil uramqen ramom prozora... Gasi motor.

218 Leon Kovke

\URA: Ne{ko. Ne{ko.

NE[A: Koga tra`i{ mala?

\URA: (]uti)

NE[A: [ta se doga|a?

\URA: (Pru`a jednu ruku kroz prozor, ka Ne{i)– ’Ajdemo, Ne{o.

NE[A: Hajdemo. Ima{ neki plan?

\URA: Da. Sa tobom.

NE[A: (]uti, pokazuje prstom na sebe)

\URA: (Pru`aju}i obe ruke ka Ne{i)– Sad znam {ta ho}u...

Ne{a se pewe na sedi{te motora, stavqa jednu nogu na ispust zida iprihvata \urine ruke. Trzaj Ne{inog tela i \urinih ruku, i oboje sena|u u zagrqaju. Prvi put ih vidimo u takvoj situaciji. Poqubac dugotraje... \ura se odvaja i kre}e ka krevetu ne ispu{taju}i Ne{inu ruku.Oboje stoje i znad kreveta i }ute... Iznenada, Ne{a vadi du{ek izkreveta i baca ga na pod...

NE[A: Ne volim kad krevet {kripi.

\URA: ... Ni ja...

Ne{a }utke dodaje \uri jedan kraj ~ar{ava. Oboje zate`u ~ar{av prekodu{eka. Zastaju, gledaju u belinu ~ar{ava...

\URA: ... Zna{, nisam zami{qala da }e to da bude po danu... A ovoje moj projekat idealne ku}e(Pokazuje veliki crte` na isko{emoj tabli sa nogarima)– Kad ja budem imala porodicu, ku}a mora ovako da iz-gleda... A jel ja sad pri~am gluposti?...

Ne{a }utke prilazi prozorima i spu{ta roletne. To radi pa`qivotrude}i se da ne izazove neki o{triji {um. Sada je soba u prijatnojtami.

Ti{ina. Muzika. Ne{a naglo skida ode}u sa sebe i le`e na du{ek. \uramu okre}e le|a pognute glave.

NE[A: [ta je sad?... Zar nikada nisi videla golog...

[e}erna vodica 219

\URA: (Brzo)– Nisam znala da }e{ tako brzo... ustvari, to je normalnabrzina... Ga}e ne}u da skidam, da zna{.

NE[A: Dobro, ne mora{.\ura hvata jednom rukom kraj haqine, di`e drugu ruku uvis, podi`e glavu...

\URA: ... Pa, \uro, kreni...

Okre}e se oko sebe po taktu muzike i, kao devoj~ica, skida ode}u baca-ju}i je po sobi. Naglo stane kraj kreveta... Ne{a joj pru`a ruku, ona jeprihvata i le`e pored wega... Muzika...

Zatamwewe – Otamwewe.

Na proscenijumu, osvetqeni krugom svetlosti, zagrqeni u brizi zaBrankom, stoje Ana i Rodoqub.

RODOQUB: Ose}am se tako glupo na ovom mostu. Sine, oprosti tati!...Ana, jesam li ja lo{ otac {to sam samo i na trenutakpoverovao da }e moja Brankica da se, ubije? Zar toliko nepoznajem svoju }erku?

ANA: Niste. Vi ste samo jedan zabrinuti otac, a i ja sam samojedna zabrinuta `ena koja voli Branku kao... Gde god da je,neka je prati moja qubav.

RODOQUB: Na{a qubav, Ana, na{a...

Rodoqub i Ana se gledaju, a zatim qube.

Zatamwewe – Otamwewe

\urina soba. Tama. Muzika. Ne{a le`i. \ura sedi dr`e}i ~ar{av prekosebe...

NE[A: Za{to mi nisi rekla?

Duga ti{ina.

\URA: Kao da bi verovao... Nije me ni{ta bolelo. Stvarno menije bolelo!... A je l’ sam se ja sad ne{to promenila?...Toliko stvari! Prvo, sve to sa nosem, malo sam nervoznapa moram da pri~am... Pa sad sve to sa tobom. A sve miizgleda kao da se ni{ta nije dogodilo i kao da se ni{tanije nije promenilo, samo me tu, evo tu, tu malo pe~e, i toje sve... A, jesam li se ja sad promenila?... .

NE[A: (Uporno }uti)

220 Leon Kovke

\URA: Pa {ta je bilo sad, Ne{ko?

NE[A: (Sedaju}i)– Pa, ni{ta... Sad si `ena.

\URA: Stvarno? Poqubi me onda kao {to qubi{ one svoje... sekaJaca, seka Daca, popile po... dobro, ja sam samo jedan...

NE[A: (Stavqaju}i joj prst na usne)– [{{... Potpuno si {a{ava. Volim te!

Poqupcem prekida savaku wenu daqu izjavu... Muzika... ^uju se u daqiniglasovi, dovikivawe...

ZATAMWEWE

ANA: (Off)– Eno ga, Ne{in motor! Ona je sa wim!!!

[e}erna vodica 221