BILANSIBilans je pregled imovine, obaveza i kapitala preduze a na odre eni dan. On mora da sadr i: naziv preduze a, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izra en i stepen preciznosti (da li je u 000 ili u 000 000 din.). Aktiva predstavlja imovinu po obliku. Pasiva predstavlja imovinu po izvorima. Nema direktnih veza izme u imovine i izvora. Iznos aktive ne mora uvek biti jednak iznosu imovine, a to je u slu aju gubitka. On se mo e iskazati u aktivi ili u pasivi kao odbitna stavka kapitala. Pasiva bi trebalo uvek da pokazuje iznos kapitala. Drugim re ima IVOS se po pravilu stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS, mada ima ra unovo a koje vole da IVOS stavljaju u pasivu to je neispravno. Bilans nije isto to i godi nji obra un. Godi nji obra un obuhvata set finansijskih izve taja iji je zadatak da pru i jasne, pouzdane i potpune podatke. Godi nji obra un obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izve taj o promenama na sopstvenom kapitalu, izve taj o promenama na tokovima gotovine i note ili bele ke. Zadaci bilansa: Odre ivanje rezultata Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost to je gubitak imovine. Tro kovi ne smanjuju imovinu preduze a, ve proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo prihod. A>P=P>R dakle za isti iznos. Razlika izme u po etnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. Odre ivanjem visine rashoda se odre uje i visina imovine. Bilans stanja sadr i samo one vrednosti koje e doneti ekonomske koristi preduze u u budu em periodu. Zadatak bilansa je i da informi e o finansijskom polo aju preduze a. On daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zadu enosti, neto obrtni kapital... Zadatak bilansa je i da pru i sigurnost pre svega vlasnicima firme da je kapital odr an daje im sigurnost da nisu izgubili ono to su ulo ili. To predstavlja kontrolu odr anja kapitala. Zadatak bilansa je i funkcija polaganja ra una. Rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak je dat i u bilansu stanja. Pa su funkcije sigurnosti i polaganja ra una povezane.1

Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki ra un i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle veza izme u bilansa i knjigovodstva.

Ciljevi bilansa: Bilans stanja slu i kao osnova polaganja ra una, za raspodelu i za oporezivanje(i to porez na imovinu, dobitak se naj e e odre uje po bilansu uspeha.) Korisnici mogu videti koji deo dobitka pripada dr avi u vidu poreza, a koji se raspore uje. Vrste bilansa: Bilans stanja se sastavlja najmanje dva puta godi nje. Onaj na kraju godine se zove knjigovodstveni bilans jer se radi inventar i on se smatra pouzdanijim. 1. Prema redovnosti, periodi nosti sastavljanja: - Redovni to su polugodi nji i godi nji, tj sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima. - Specijalni oni se sastavljaju odre enim povodom, ne redovno, to su: Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom). Ste ajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno ga enje preduze a zbog prezadu enosti). Bilans likvidacije se sastavlja samo jednom kod dogovorenog ga enja preduze a. Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduze a. Sanacioni bilans kada postoje gubici koji se moraju sanirati. Bilans promene pravne forme, Likvidnosni bilans (bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se tra i kredit). Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa. Cilj Bilansa promene pravne forme je da poka e kakvo je to preduze e posle promene pravne forme. Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i druga ija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja. Pri sastavljanju Ste ajnog bilansa se ne po tuje pravilo istorijskog tro ka, ve se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti. 2. Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom: - Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva to su skoro svi redovni bilansi, osim bilansa osnivanja koji nastaje na bazi inventara, ostali dakle nastaju formalnim zaklju ivanjem ra una glavne knjige. - Bilansi nezavisni od knjigovodstva to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. Likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava Istorijsku vrednost imovine ve tr i nu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vr i na druga iji na in, ali samo u tom bilansu i tada.2

3. Prema cilju sastavljanja: - Imovinski bilans Ima za cilj iskazivanje vrednosti imovine, neki od njih su: ste ajni, likvidacioni, likvidnosni... - Bilansi utvr ivanja rezultata to je ve ina redovnih bilansa. 4. Prema merodavnosti pravnih normi: - Poslovni bilansi sastavljaju se prema trgova kim pravilima u skladu sa zakonom o ra unovodstvu (ZOR) i podzakonskim aktima i me unarodnim ra unovodstvenim standardima (MRS), zovu se jo i trgova ki bilansi. 5. Prema podru ju informisanja: - Interni bilansi oni se rade za informacione potrebe menad menta, mogu se raditi i kvartalno, mese no... Oni ne moraju biti u skladu sa pravilima koja se moraju po tovati u eksternim bilansima, ve se sastavljaju u skladu sa ciljem izve tavanja. To su bilansi posebne namene. - Eksterni bilansi su namenjeni informisanju eksternih korisnika. To su bilansi op te namene jer korisnici nisu u poziciji da tra e dodatne podatke i analize. Ovo su izve taji namenjeni za titi interesa investitora i poverilaca. Ta za tita interesa se vr i tako to se obezbe uju potrebne i pravovremene informacije o finansijskom polo aju preduze a. Investitor se oslanja na finansijski polo aj i rentabilitet preduze a i njihova procenjena kretanja. Akcionari na osnovu ovih bilansa donose odluke da li da kupuju ili prodaju akcije te kompanije. Poverioci na bazi eksternih a ne internih bilansa tako e dobijaju informacije o rentabilitetu i o prinosu. Zbog ovih razloga se radi revizija eksternih izve taja a ne internih. 6. Prema broju uklju enih preduze a: - Bilansi grupa grupa je ekonomska celina koja nastaje povezivanjem preduze a putem kapitala a da pri tom zadr avaju pravnu samostalnost. Preduze e koje vr i kontrolu se zove mati no preduze e a ostala se zovu zavisna preduze a. Za ovu grupu preduze a se sastavljaju Konsolidovani Finansijski izve taji. Tu postoji i bilans mati ne firme i bilansi zavisnih preduze a i zajedni ki konsolidovani bilans. On daje informacije o imovini, kapitalu i obavezama grupe kao celine, kao da se radi o jednom preduze u, a ne pravno samostalnim entitetima, jer mati no preduze e mo e da kontroli e i oblikuje finansijski i prinosni polo aj zavisnih preduze a. Svim ovim finansijskim izve tajima se mo e sagledati da li postoji prebacivanje profita sa jednog na drugo preduze e. - Bilansi preduze a - bilansi grupa i bilansi preduze a imaju iste ciljeve, slu e za informisanje, za raspodelu i za oporezivanje. Kod grupa se raspodela vr i na nivou pojedinih preduze a, a ne grupe. (Vi nemate dividendu Simensa ve nekog od3

njegovih zavisnih preduze a.) Mo e se raspodeliti samo dobitak koji je eksterno realizovan. Zato je va an bilans grupe kao celine. Tako da on nije formalno, ali jeste su tinska osnova za raspodelu. Ako preduze e ima vi e od 90% kapitala zavisnog preduze a, tada mati na firma mo e da odlu i da li e biti oporezovana na nivou grupe ili na nivou preduze a i ima zakonsku obavezu da se te odluke dr i u narednih 5 godina. 7. Prena tehnici sastavljanja: - Bruto bilansi - Neto bilansi Korisnici bilansa: - Interni (uprava, menad ment) uprava ima odgovornost da obezbedi dugoro no odr anje preduze a, to podrazumeva profitabilno poslovanje i odr avanje likvidnosti. Uspe no vo enje preduze a podrazumeva dono enje odluka koje se zasnivaju na ra unovodstvenim informacijama. Mnoge od tih informacija su sadr ane u finansijskim izve tajima. Zato je uprava jedan od najva nijih korisnika finansijskih izve taja. Uprava snosi i najve u odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijskih izve taja. - Eksterni korisnici : Investitori zainteresovani su za informacije o prinosu na ulo eni kapital i sigurnost ulo enog kapitala. Na osnovu ovoga odlu uju da li e zadr ati, pove ati ili povu i ulo eni kapital. Zaposleni oni koriste informacije o finansijskom i prinosnom polo aju preduze a i na osnovu toga procenjuju sigurnost radnog mesta i mogu nost preduze a da izmiri obaveze iz ugovora o radu. Poverioci koriste finansijske izve taje za informacije o: rentabilitetu, sposobnosti preduze a da kreira gotovinu i finansijskom polo aju. Na osnovu toga procenjuju mogu nost preduze a da isplati kamatu i glavnicu, odnosno procenjuju bonitet du nika kako pri odobravanju kredita tako i prilikom njegove otplate. Dobavlja i zahtevaju informacije o: finansijskom polo aju, rentabilitetu i likvidnosti. Na osnovu njih procenjuju naplativost svojih potra ivanja. Kupci Interesuju ih informacije o prinosnom i finansijskom polo aju u cilju procenjivanja sigurnosti izvora snabdevanja. Dr avni organi i agencije na osnovu podataka iz finansijskih izve taja procenjuju ispravnost makroekonomske politike, mogu nost naplate poreza i regularnost poslovanja.

a)

b)

c)

d) e) f)

4

Na ela urednog knjigovodstvaObuhvataju: 1. Na ela urednog inventarisanja. 2. Na ela knjigovodstva u u em smislu i 3. Na ela urednog bilansiranjaInventar Krajnji Bilans Dnevnik Knjigovodstveni dokumenti Finansijski doga aji Probni bilans KV vs TV Glavna knjiga Predzaklju na knji enja Inventar Zaklju ni list Godi nji obra un: - Bilans stanja - Bilans uspeha - Izve taj o gotovinskom toku - Izve taj o promenama na sopstvenom kapitalu - Note, bele ke

Po etni bilans

Posle glavne knjige se radi probni bilans da se utvrdi knjigovodstvena vrednost, pa se onda radi usagla avanje sa tr i nom vredno u firme. Nakon toga sastavlja se Zaklju ni list a na osnovu njega bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja, bilans uspeha, izve taj o gotovinskom toku, izve taj o promenama na sopstvenom kapitalu i bele ke ine godi nji obra un. Cilj na ela urednog knjigovodstva je da se obezbede kvalitetni podaci u godi njem obra unu i ona obuhvataju pravila knji enja, pravila vo enja knjiga i pravila sastavljanja finansijskih izve taja kako bi se pru ila fer slika o finansijskom polo aju preduze a. Kod nas se ra unovodstvena praksa razvijala pod nema kim uticajem, a u zadnjih 15 godina pod uticajem pravila koja va e kod anglosaksonaca. Sada se pravila kontinentalne i anglosaksonske prakse usagla avaju.

I Na elo urednog inventarisanja i metode inventarisanjaInventarisanje je postupak utvr ivanja stvarnog stanja imovine i obaveza preduze a na odre eni dan. Rezultat inventarisanja je inventar. Pored stvarnog stanja u popisne liste se unose i podaci o knjigovodstvenom stanju. Zadatak popisne komisije je da utvrdi uzroke razlika i da pru i predlog re enja stanja(na iji teret ide manjak i sli no). Inventar je pretpostavka kvalitetnog bilansa stanja i bilansa uspeha. Zato je bitno da i inventar bude kvalitetan. Revizija otpo inje5

inventarisanjem. Revizor tra i na uvid plan inventarisanja da bi prema svom naho enju odabrao dane kada e do i u preduze e da prisustvuje inventarisanju. Postupak inventarisanja uklju uje: - Prebrojavanje, - Utvr ivanje vrednosti popisane imovine i - Razvrstavanje imovine po srodnim grupama (obi no se od tampaju liste imovine a lan komisije samo treba da upi e broj komada). Inventar mo e biti : 1. Potpun inventari e se kompletna imovina preduze a, i 2. Parcijalan rade se vi e puta u toku godine u svrhu kontrole ra unopolaga a. Po pravilu se vr e nenajavljeno. Zakon o ra unovodstvu propisuje obavezu inventarisanja bar jednom godi nje i to je pravni osnov inventarisanja. Tako e je propisan i na in na koji ga treba vr iti. Inventar se vr i radi za tite: a) Poverilaca b) Vlasnika To se realizuje tako to se inventarisanjem omogu ava dobijanje bilansa stanja koji prikazuje stvarno stanje imovine i obaveza, a na osnovu takvog bilansa poverioci i vlasnici mogu da donesu odre ene zaklju ke i odluke. Inventar treba jo i da onemogu i zloupotrebe. On je veoma bitan i za preduze a u ste aju. im se postavi stea ajni upravnik prvo se radi inventarisanje da se imovina ne bi rasula. Postoji est-6 na ela urednog inventarisanja: 1. Na elo pojedina nog obuhvatanja i procenjivanja Imovina se u inventar unosi pojedina no i pojedina no se procenjuje vrednost da bi se omogu ila kontrola. Odstupanje od pravila je mogu e samo ako postoji ve i broj istrovrsnih predmeta i ako se njihove vrednosti neznatno razlikuju (proizvodnja dugmadi) pa se uzima njihova prose na vrednost. 2. Na elo potpunosti zahteva da u inventar bude uneta sva imovina. To zna i i ona koja je u i van preduze a a pripada preduze u. A imovina koja se nalazi u preduze u a nije vlasni tvo preduze a unosi se u posebne popisne liste. 3. Na elo istinitosti u ra unovodstvu ne postoje precizne mere koje garantuju da je ne to u potpunosti istinito. Zato se koristi na elo ta nosti koje ka e:6

- U inventar ne smeju biti unete fiktivne pozicije ve samo one koje postoje i - Vrednosti se dodeljuju u skladu sa pravilima za ispravno procenjivanje (gotovi proizvodi po CK, materijal po NV itd.) 4. Na elo ekonomske svojine Preduze a nad svojom imovinom po pravilu imaju i ekonomsku i pravnu svojinu. De ava se da preduze e ima ekonomsku ali ne i pravnu svojinu. Kada preduze e ima pravnu svojinu nad imovinom to zna i da se tom imovinom mo e koristiti, slobodno raspolagati i otu iti je. Pravna svojima podrazumeva i ekonomsku svojinu. Smatra se da ekonomska svojina postoji ako preduze e u iva sve koristi od upotrebe nekog sredstva i snosi sve tro kove njenog kori enja. U inventar se upisuje i svako sredstvo koje je u ekonomskoj svojini bez obzira da li je i u pravnoj. Ovo zato da rezultat ne bi bio precenjen, hipertrofiran manja sopstvena sredstva u odnosu na dobitak koji nastaje upotrebom i sopstvenih i pravno tu ih sredstava. 5. Na elo ta nog ozna avanja imovina u inventaru mora da bude obele ena isto kao i u knjigovodstvenoj evidenciji. Popisne liste se ne porede sa sinteti kim, ve analiti kim ra unima. 6. Na elo mogu nosti naknade kontrole u inventarisanju e koriste radni papiri i popisne liste. Ovo na elo nala e proveru tih radnih papira sa popisnim listama. Metodi inventarisanja a) Inventarisanje na odre eni dan Ovo zna i otpo injanje i zavr avanje inventarisanja u jednom danu. U praksi inventarisanje po inje po etkom decembra a zavr ava se po etkom januara. Zato se pravi plan inventarisanja i vr i odabir lanova popisne komisije. Slabost inventarisanja na odre eni dan je mogu nost pojave gre aka zbog prekratkog roka, i drugo, izgubljeni dobitak jer se u tom periodu obustavlja poslovanje, i tre e su visoki tro kovi. b) Inventarisanje uz pomo oduzimanja i dodavanja ako imamo popis osnovnih sredstava OS na dan 21.12., a inventar na dan 31.12. mogu e je samo oduzeti ili dodati promenu sredstava ako se se desila u me uvremenu. Tako se stanje od 21.12. svodi na stvarno stanje 31.12. Va i i obrnuto, ako dan inventarisanja prethodi popisu, onda se novododata oprema oduzima a otu ena dodaje. c) Permanentno inventarisanje podrazumeva kontinuirano pra enje stanja imovine izme u dva popisa, to se i ina e radi u knjigovodstvu. Podrazumeva perfektno magacinsko knjigovodstvo. No zbog neretke pojave odstupanja kod nas ovo nije dozvoljen metod za utvr ivanje stvarnog stanja. d) Inventarisanje uz pomo uzorka procenjuje vrednosti imovine na osnovu vrednosti uzorka. Nikada se ne primenjuje samostalno ve kao dopuna drugim metodama. Korisno je u slu aju fabrike dugmadi, rafova i sl robe. Prednost je zna ajno smanjenje tro ova,7

pri emu je mogu nost pojave gre ke ista kao i kod drugih metoda, pritom, mogu e je popis vr iti i tokom godine. Mogu a slabost je pojava gre ke ako se ne odabere dovoljan broj reprezentativnih uzoraka. Izbor metoda zavisi od toga ta se inventari e i da li postoji potreba da se inventarisanje izvr i na odre eni dan. II Na ela urednog knjigovodstva u u em smislu Vrlo esto se na ela urednog bilansiranja poistove uju sa na elima urednog knjigovodstva. Ovo nije ispravno jer Na ela urednog knjigovodstva obuhvataju: Na ela urednog bilansiranja, Na ela urednog knjigovodstva u u em smislu i Na ela urednog inventarisanja. MRS ne daju odgovore na sva pitanja, odnosno sve probleme knjigovodstva. Da biste razumeli MRS morate znati pravila na kojima su oni izgra eni. Primena Na ela urednog knjigovodstva u u em smislu iza za cilj uredno vo enje knjiga jer se na osnovu njih prave FI. Vo enjem knjiga se vr i obuhvatanje posledica promena na imovini. Postoje osnovne knjige (dnevnik i glavna knjiga) i pomo ne knjige. One zajedno ine sistem. Materijalna vrednost obezbe uje evidentiranjem svih i samo onih doga aja koji su se zaista i desili (na elo istinitosti i na elo potpunosti ) Da li je neki doga aj stvarno i nastao proverava se formalnom, ra unskom i su tinskom kontrolom. Formalna kontrola je provera forme, da li su svi elementi tu, ra unska proverava ra unsku ta nost, a su tinska proverava da li je neki doga aj stvarno nastao (provera potpusnoti dokumentacije koja to dokazuje). Da li su evidentirani svi doga aji proverava se upore ivanjem stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja na kraju godine. Ako postoji razlika ona je posledica neproknji ene promene ili proknji ene fiktivne promene(koja se nije desila- to tako e nije dozvoljeno). Formalna urednost knjigovodstva podrazumeva urednu organizaciju knjigovodstva: koje e knjige biti vo ene, da li e se voditi jedan ili vi e dnevnika ( npr. Ako ima puno prodaja u toku dana onda postiji potrebna za vo enjem posebnog dnevnika prodaje, da li e se voditi jedna glavna knjiga (po pravilu se vodi jedna maksimalno dve glavne knjige ali se zato vod brojne pomo ne glavne knjige: npr. ako imamo hiljadu kupaca vodi emo posebnu glavnu knjigu kupaca, ali ako ih je svega 3 onda nije potrebno). Organizacija knjigovodstva se prilago ava konkretnom preduze u u zavisnosti od zahteva poslovanja, su tina je da ona bude takva da obezbedi slobodan tok informacija u preduze u.8

III Na ela urednog bilansiranja Bilansiranje po inje onog momenta kada vi proknji ite sve nastale promene. Na ela urednog bilansiranja nam poma u da dobijemo razumljive, pouzdane i uporedive finansijske izve taje koji e sadr ati sve informacije koje su korisnicima va ne za dono enje poslovnih odluka ili dobijanje kvalitentih procena. Finansijski izve taji moraju biti pouzdani jer korisnicima slu e za dono enje odluka, koje ne uti u samo na korisnike, ve povratno i na preduze e. Npr. ako su korisnici akcionar oni e prodajom ili kupovinom akcija preduze a uticati na cenu akcija i tako na tr i nu kapitalizaciju preduze a; ili ako su korisnici banke one mogu odobriti ili ne odobriti kredit preduze u i tako mu omogu iti ili ne omogu iti da realizuje svoje planove. Finansijski izve taji moraju biti uporedivi jer Npr. investitori porede finansijske izve taje vi e kompanija pre dono enja odluke u koju e ulo iti kapital. Finansijki izve taji moraju da sadr e sve va ne inforamcije za njigove korisnike. Pri tome treba obratiti pa nju na to da nisu sve informacije jednako va ne za sve korisnike. Sve inforamcije koje eli investitor nisu potrebna kupcu, jer investitora interesuje sigurnost i oplodnja kapitala a kupca stabilnost izvora snabdevanja. Informacija je korisniku va na, ukoliko je relevantna za njegovo dono enje odluka. Da bi dobili FI ovog kvaliteta postoje Na ela urednog bilansiranja. Najve i broj na ela je rezultat prakse koja je preto enja u teoriju, a mali broj je formulisala teorija pa ponudila praksi njihova primena nije bila uspe nja. Danas najave i utiacj na formulisanje i primenu na ela imaju slede e me unarodne institucije: 1. Me unarodni komitet za standarde finansijskog izve tavanja -Osnovan je 1973. godine sa ciljem da radi na formalizaciji i standardizaciji FI da bi me unarodno bili uporedivi sve to j posledica globalizacije. Vi e od stotinu zemalja je u ovom komitetu koji je formulisao 41 standard, neki su ukinuti (npr.standard 3 je ukinut da bi dobili dodati 27. 28 i 31). Sa promenom naziva komiteta se menjaju i imena standarda i zovu se Me unarodni standardi finansijskog izve tavanja i iznova se numeri u. 2. Me unarodna organizacija komisija za HoV (IOSCO) komisija za HoV vr i kontrolu regularnosti funkcionisanja tr i ta za HoV. Komisija je jako zainteresovana da FI preduze a budu kvalitetni i uporedivi pa veoma uti e na formulisanje ovih pravila. Ove dve institucije su se me usobno sukobile trebaju li ili ne da postoje stroga pravila, jer ona ne daju zadovoljavaju i rezultat u svakim uslovima. Komisija je tra ila da se smanji broj prava izbora. I kona no, u periodu 1999-2000 je do lo do pribli avanja stavova formulisanjem standarda. Na ameri kim berzama kotirane kompanije su u obavezi da9

svoje FI izra uju u skladu sa ovim standardima. Zato je primena MRS rapidno porasla u zadnje vreme (takva se obaveza utvr uje od 2005.godine za sve velike kompanije koje posluju na podru ju EU ). 3. Me unarodna organizacija profesionalnih udr enja ra unovo a (IFAC) okuplja profesionalne organizacije ra unovo a iz pojedinih zemalja. Ona zajedno sa komitetom radi na unapre enju MRS. Evropa je imala stroge direktive kojima je regulisano finansijsko izve tavanje pa je ak postojala namera da se kreiraju posebni standardi koji bi va ili za Evropu, ali je sre om prihva eno da od 2005 godine MRS postanu obaveza pri sastavljanju FI za sva preduze a koja se kotiraju na berzi. I u Srbiji postoji zakonska obaveza za primenu MRS ali problem je to kod nas ne postoji odgovaraju a infrastuktura. Na ela urednog bilansiranja su: 1. Na elo jasnosti je zahtev da FI budu sastavljeni tako da budu razumljivi korisnicima kojima su namenjeni. U konceptualnom okviru ovo se defini e kao kvalitet FI. Razumljivost FI se obezbe uje time to se zabranjuje iskazivanje informacija na nepregledan i neta an na in. Ovo na elo defini e izgled, odnosno formu ne uti e na ta nost informacija ve na in njihovog prezentiranja. Prva mera jasnosti predstavlja adekvatno ra lanjivanje kategorija (aktiva, kapital, obaveze, prihodi ,rashodi.......). Adekvatno je ra lanjen onaj bilans koji uva ava potrebe korisnika informacija tako da svaki deo mora biti samostalna celina, homogena celina (npr. razdvajanje sredstavana OS i ObS). Druga mera jasnosti je (adekvatno obele avanje kategorija. Naziv mora da nedvosmisleno upu uje na sadr aj pozicije (npr. kod pozicije sitan inventar je bitno naglasiti da li se misli na sitan inventar na zalihama ili upotrebi). Tre a mera jasnosti je kori enje bruto principa . To je zabrana saldiranja razli itih bilansnih pozicija ne mogu se saldirati imovina i obaveze, prihodi i rashodi i sl. Podvaja se poslovna i neposlovna imovina. Poslovna se podvaja na stalnu i obrtnu, dalje se stalna imovina podvaja na materijalna, imaterijalna i zavr nja ulaganja, aobrtna imovina na zalihe, potra ivanja i gotovinu. Ako je poslovni rezultat 2000din nije svejedno da li on nastaje kao 12000-10000 ili kao 3000-1000. Nije svejedno sa kolikim se prihodom ostvaruje ova dobit, nije dovoljan samo podatak o rezultatu i zato je obavezna primena bruto principa. Ipak, nekad je dopu teno da se koristi i neto princip, i to tamo gde korisnici ne e biti uskra eni za va ne informacije npr. pri prodaji ma ine ne mora da se zna NV i IVOS te ma ine, ve je bitno da se zna da li je njenom prodajom ostvaren dobitak ili gubitak. Bruto princip je neophodan pri knji enju OS u upotrebi jer treba da se znaju i NV i IVOS i SV nije isto ako imamo sredstvo staro 20 godina koje sada pri kraju veka trajanja vredi 5000e i nevoo sredstvo ija je to ujedno i NV. Iz principa jasnosti se izvodi princip10

pojedina nog vrednovanja. Ovo je vezano za jasnost jer bruto vrednost (grupna vrednost sredstava) nije dovoljno jasna informacija. Ne moraju pojedina no da se iska u u bilansu stanja ali procena njihovih vrednosti se MORA vr iti pojedina no. Zahtev za jasnim iskazivanje se odnosi na sve elemente godi njeg obra una. Klju no pri ra lanjivanju je namera a ne vrsta sredstva dobar primer su akcije: proknji imo ih kao u e a ako imamo ve insko vlasni tvo u nekom preduze u i kupili smo ih radi kontrole tog preduze a i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme, mo emo ih knji iti kao dugoro ne HOV ako smo ih kupili radi dividende kao dugoro nu rezervu likvidnosti i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme, mo emo ih knji iti i kao kratkoro ne HOV ako smo ih kupili sa namerom da ih prodajemo u skorije vreme uposlimo sredstva da bismo zaradili na razlici u ceni.Tako e ma inu koju smo proizveli i odlu imo da je koristimo umesto da je prodajemo, ne emo knji iti kao gotove proizvode ve kao osnovna sredstva. 2. Na elo istinitosti istina predstavlja eti ku kategoriju i zato ne mo emo tvrditi da je neki bilans stanja istinit jer to zna i da on ne mo e druga ije nego jedino tako. U ekonomiji ne mo emo tvrditi da FI pokazuju finansijsko prinosni polo aj preduze a jedino mogu e a to zbog onih prava izbora, opcija pri knji enju i bilansiranju. Zato se terimin istinit zamenjuje terminom TA AN bilans. Kada je ne to ta no, to je ta no imaju i u vidu odre enu meru kojom je to izmereno (jedan sto nije NUMERI KI iste du ine u in ima ako je predstavljen u cm). Bilans je dakle ta an u odnosu na ciljeve zbog kojih ih je sastavljen razli iti ciljevi koriste razli ita pravila razlika izme u poslovnog i poreskog bilansa. Prvi pokazuje raspodeljivu dobit a drugi pokazuje veli inu oporezive dobiti. Menad ment vodi ra una da se u poslovnom bilansu vidi ta no onoliko dobiti koliko se sme raspodeliti. Mnogo uprave se trude da iz godine u godinu prika u pribli no istu veli inu raspodeljive dobiti. Mada postoje razlike, u bilansu e biti iskazana ili malo ve a ili malo manja dobit od ukupno ostvarene. Proveravaju i ispravnost bilansa re i emo da je ispravan ako odgovara cilju zbog koga smo ga sastavili i ako je u skladu sa pravilima za sastavljanje tog bilansa. Poreski organi e ovaj bilans proglasiti neta nim jer je pri obra une amortizacije kori ena trostruka linearna stopa dok je pri sastavljanju poreskog bilansa bila dozvoljena samo dvostruka. Cilj poreskog bilansa je da se iska e sva oporeziva dobit tako da svi poreski obveznici imaju jednak tretman. Dakle, pri ocenjivanju ta nosti bilansa, uvek se mora gledati cilj zbog koga je sastavljen. Samovolja sastavlja a ini jedan bilans neta nim. Jedan FI se smatra ta nim ako: a) sadr i SVE ra unovodstvene kategorije na koje se odnosi i da su iskazane sve posledice poslovanja na te kategorije, b) obuhva ene injenice se mogu vrednovati sa razli itih stanovi ta, c) u FI se ne sme uneti ni ta to se nije desilo misli se na fiktivne doga aje.11

3. Na elo bilansnog identiteta to je zahtev za apsolutnom jednako u bilansa otvaranja jednog perioda sa zaklu nim bilansom perioda koji mu prethodi. To zna i da po etni bilans jedne godine mora biti apsolutno jednak zavr nom bilansu prethodne godine. Za to se na ovome insistira, koji su ciljevi i razlozi? Prvi razlog je obezbe enje na ela potpunosti (onda ne mo emo ispustiti ni jedan predmet koji je postojao na kraju prethodne godine). Smatra se da bi nepo tovanjem ovog na ela bila dovedena u pitanje za tita poverilaca i investitora. Ako bi neki od imovinskih predmeta bio izostavljen smanjila bi se garantna substanca za pokri e duga prema poveriocima koji su nam pro le godine na osnovu te imovine odobrili kredit. Drugi razlog je da se onemogu i manipulisanje finansijskim rezultatom (to tako to onemogu avamo uno enje fiktivnih i izostavljanje postoje ih pozicija, ili nasumi no menjanje vrednosti. Smanjenjem vrednosti OS smanji e se amortizacija na jeftinije sredstvo pa e se uz isti prihod i manje rashode dobiti ve i rezultat. Ako pak podignemo vrednost rezultat e biti manji to je sve manipulacija rezultatom.) Do zaklju nog bilansa stanja dolazimo zaklju kom ra una glavne knjige preko ra una izravnanja. Glavna knjiga slede e godine se otvara na bazi ra una otvaranja. To zna i da ovaj zahtev jo mo emo forumulisati i kao zahtev da ra un izravnjanja jedne godine bude jednak ra unu otvaranja slede e godine, tj. da je njegova inverzna slika. (aktiva je na ra unu otvaranja na strani potra uje a pasiva na strani duguje i obrnuto kod ra una izravnanja) Ovo pravilo se sme prekr iti u dva slu aja: 1. Kada do e do monetarne reforme (brisanje nula ili izmena zakonskog sredstva pla anja). 2. Kada revizor zahteva da se izvr e ispravke godi njeg obra una (on pregleda godi nji obra un, ocenjuje da li je sastavljen u skladu sa MRS i daje svoje mi ljenje) ako revizor smatra da izve taj treba popraviti on e dati uzdr ano mi ljenje i tra i e da se naprave ispravke. Te ispravke se rade na ra unu otvaranja, ne popravlja se bilans prethodne godine. Tada ova dva ra una ne bi bila jednaka. 4. Na elo kontinuiteta je zahtev da se periodi ni rezultat utvr uje tako da rezultat bude uporediv u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Cilj je da se upore ivanjem prinosnog i finansijskog polo aja omogu i procena razvoja preduze a, analiza se radi na osnovu perioda od najmanje pet godina. Ovo e omogu iti uporediv finansijski polo aj, jer se ne menjaju pravila za priznavanje rashoda i prihoda. Ovo na elo treba da spre i da se bez posebnog povoda ne vr i promena ni na ina prezentacije ni pravila procenjivanja. Kontinuitet se obezbe uje nemenjanjem na ina ra lanjivanja, nemenjanjem sadr ine pozicija, zadr avanjem istih metoda otpisivanja i zadr avanjem istog dana bilansa. Isto ra lanjivanje: smatra se da ne treba menjati redosled pozicija u bilansu i tra i se da se ne menjaju nazivi pozicija. Nepromenjivost sadr ine zna i da se: ne sme vr iti razdvajanje ili agregiranje bilansnih pozicija, ne sme vr iti preme tanje pozicija ili delova pozicija u druge12

pozicije( ekovi jedne godine kao HOV a druge kao gotovinski ekvivalenti). Ne menjati na ine otpisivanja (metodom se utvr uje vrednost otpisa a na in je ne to drugo), na in mo e biti direktan ili indirektan. Ne menjati dan bilansa kod nas nije problem jer postoji zakonska obaveza da dan bilansa bude 31.12. ali tamo gde postoji uticaj sezone preduze a mogu tra iti odobrenje za pomeranje dana bilansa na po etak sezone kako bi FI izrazili pravi rentabilitet. Kada je odstupati od ovog na ela? Razlozi mogu biti ekonomski i pravni. U ekonomske spada: promena proizvodnog programa preduze a(izbacimo proizvodnju i orjenti emo se samo na usluge), promena delatnosti(proizvodno pre e u trgovinsko ili ugostiteljsko). U pravne razloge spada: promena pravne forme npr - doo u ad, promena veli ine preduze a - firma prelazi iz forme malog u formu velikog preduze a i automatski se javlja potreba za druga ijim ra lanjivanjem jer su zahtevi za malo preduze e skromniji. Materijalni kontinuitet se obezbe uje primenom istih pravila bilansiranja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. To zna i stalnost metoda procenjivanja i stalnost vrednosti. Stalnost procenjivanja postoji jer u MRS postoji mogu nost odabiraja jednog od vi e na ina procenjivanja. MRS 16 ka e da se procenjivanje a time i vrednovanje mo e vr iti primenom linearne, degresivne ili funkcionalne metode. Neotpisana vrednost e se naravno razlikovati. Na elo stalnosti insistira da se uvek primenjuje isti metod, da se ne menja izbor u zavisnosti od cilja bilansne politike. Va no je ne menjati i osnovu za odre ivanje sadr ine CK. Tako u CK mo ete uklju iti sve tro kove proizvodno funkcionalnog podru ja ili samo varijabilne, mo ete uklju iti i tro kove finansiranja, ak i deo tro kova uprave... MRS 2 nudi sve ove mogu nosti ali se jednom na injen izbor ne sme menjati. Pri otpisu potra ivanja mo e se i i na pojedina no procenjivanje ili pau alno (npr banka pau alno procenjuje kredite date za stanovni tvu za zimnicu pa ne e procenjivati bonitet svakog pojedina nog du nika). Postoji situacija kada se mo e odstupiti od ovog na ela a to je kad ase poslovanje preduze a toliko promeni da primena dotada njih pravila ima za posledicu precenjivanje finansijskog rezultata. Npr LIFO metoda je bila savr ena do ju e, ali su ju e po ele cene da se menjaju pa je postala prigodnija metoda prose ne cene. Ako ovo odlu ite onda u napomenama morate objaviti da ste izvr ili promenu ra unovodstvene politike te je pri obra unu tro kova materijala do lo do promene metoda sa lifo na metod prose ne cene i da izra unate koliko su tro kovi materijala po prose noj ceni razli iti od tro kova koji bi bili da ste zadr ali LIFO metodu. Dakle, primenjenivana stara i primenjena nova ra unovodstvena politika. Uslov stalnost vrednosti je zahtev da vrednost bilansnih pozicija iz zavr nog bilansa bude merodavna za sve kasnije bilanse. To zna i da ako se u ovom i budu im bilansima po tuje na elo istorijskog tro ka i na elo opreznosti vrednost imovine ne mo e biti ve a u kasnijim godinama od vrednosti u ovoj ili pro lim godinama. Zna i vi otpisujete, ali se dr ite te vrednosti od koje ste po li. Ovo se radi da bi se onemogu ilo svojevoljno oblikovanje rezultata. Ovo na elo stalnosti13

vrednosti se javlja u dve varijante: kao na elo ograni ene i neograni ene povezanosti vrednosti. Na elo neograni ene povezanosti vrednosti dopu ta da izvr ite vanredna otpisivanja stalne imovine i zaliha onda kada procenite da je va a imovina izgubila na vrednosti, ili su obaveze zbog npr promene kursa porasle... ali zahteva da se kada pro u te vanredne okolnosti ne dozvoljava pove anje aktive ili smanjenje obaveza. Mnogo ve i prakti ni zna aj ima na elo ograni ene povezanosti vrednosti MRS 36. Ovo je malo fleksibilnije na elo jer uva ava da se okolnosti mogu promeniti, pa ako prestanu razlozi zbog kojih je izvr eno otpisivanje preduze e mo e pove ati vrednost imovine odnosno smanjiti visinu obaveza, ali pritom postoje granice. Mogu e je pove ati samo do one vrednosti koju bi imovina imala da nije bilo vanrednih okolnosti. To zna i da se vrednost zaliha mo e pove ati samo do njihove NV odnosno CK. Dakle, samo ako se anulira uticaj vanrednog otpisa. Npr imamo zalihe robe ija je vrednost od 10 000 smanjena na 7000. Prema na elu opreznosti moramo knjigovodstvenu spustiti na tr i nu vrednost pa mi otpisujemo 3000 ali se ispostavi da je 31.12. njihova vrednost 9000, i ovo na elo dozvoljava da mi podignemo vrednost robe za 2000 to knji imo kao prihod. Dakle, imamo rashod 1000 za koliko je SV ni a od NV. Ako opet ove zalihe prodamo za 10000 imamo dobitak od 1000. ta da nismo promenili vrednost sa 7 na 9 000? U januaru bi smo dobili dobitak od 3000 a u prethodnoj godini isti toliki gubitak. Realnije je dopustiti dopustiti pove anje da bi se dobio realniji rezultat i manja deformacija rezultata. Princip ni e vrednosti ili neograni ene povezanosti vrednosti se ne primenjuje na imovinu koja je dugoro no vezana za preduze e. Ako je TV ispod KV otpisivanje se vr i samo onda kada ste sigurni da je pad dugotrajne prirode to npr nije slu aj sa akcijama jer se njihova vrednost menja iz dana u dan, pa se ne tra i da se vr i otpisivanje jer je razlika prolazne prirode. Ali ako imate kratkoro ne HOV koje imate nameru da prodate u kratkom roku, onda morate vr iti otpisivanje, onda morate po tovati strogi princip ni e vrednosti. Morate priznati taj gubitak jer ete prodaju izvr iti u kratkom roku. Bilansiranje nije procenjivanje! Bilansirati zna i odrediti kojoj kategoriji ne to pripada (da li je ne to sredstvo ili rashod, obaveza ili prihod...). Nekada je postojala mogu nost da goodwill koji je pla en a nije previsok bude tretiran kao rashod perioda u kome je izvr eno pla anje, da se ne aktivira, ve da se otpisuje tokom pet godina. To je ukinuto sa MRS 22. Vi e nemamo mogu nost da biramo kako emo bilansirati ali mo emo birati kako emo procenjivati. Procenjivati zna i odrediti vrednost odre enog dela imovine ili obaveze, mi dakle biramo na in na koji emo mu odrediti vrednost. Ono mo e biti inicijalno i naknadno. Inicijalno prvi put, naknadno na svaki dan bilansa. Pitanje kako procenjujete zna i kako odre ujete vrednost.14

5. Na elo opreznosti je jako staro na elo, jo pre 14. veka. Definisano je kao potreba za opreznim odmeravanjem neto imovine i ono je sa vremnom samo dobijalo na zna aju. U po etku je formulisano da bi se za titili interesi poverilaca. Polazi se od toga da je imovina du nika garantna supstanca za poverioce i da je potra ivanje poverioca utoliko sigurnije ukoliko du nik ima ve u imovinu. Zato se insistiralo da du nik nikada ne sme prikazati ve u imovinu nego to ona stvarno jeste da trgovac nikada ne sme prikazati sebe bogatijim nego to stvarno jeste jer bismo u tom slu aju prevarili poverioce. Zato se jako puno insistira na primeni ovog na ela. Kako se posti e oprezno odmeravanje imovine? Neto imovina=A-O tj K=A-O Da bi se onemogu ilo precenjivanje kapitala insistira se da se kapital odnosno imovina procenjuje najvi e po NV. Dakle, gornja granica za procenjivanje aktive je NV. Osim gornje granice za procenjivanje aktive formulisano je jo jedno pravilo na elo ni e vrednosti. Insistira se da se od NV tj CK odustane ako su na dan bilansa TV imovine ni e od vrednosti po kojoj se ona vodi u knjigama. Razlika izme u vi e NV i ni e TV bi e tretirana kao gubitak to vodi smanjenju rezultata. Kada procenjujemo obaveze, one se procenjuju prema njihovoj NV. NV obaveze je iznos novca koji ste primili ili ako smo primili materijal od dobavlja a onda NV obaveze NV tog materijala. Prema na elu opreznosti NV obaveze predstavlja donju granicu procenjivanja obaveze. Obaveze se moraju proceniti navi e ukoliko isplata obaveze zahteva ve i iznos novca od onog na koji obaveza glasi. Iznos obaveze se podi e do iznosa koji je potreban da bi se ta obaveza likvidirala. Ovo se mo e desiti npr ako se promenio odnos evra i dinara i s. Vrednovanjem imovine nani e i obaveza navi e bi e onemogu eno precenjivanje rezultata i neto imovine preduze a to i jeste su tina ovog na ela. Ovo je do nedavno zadovoljavalo. Me utim, to vi e nije dovoljno, jer je potra ivanje bezbednije ukoliko se rentabilno koristi ta imovina. Rentabilno poslovanje pojavilo se kao drugi va an uslov sposobnosti izmirenja obaveza du nika. Jer praksa je pokazala da ako du nik ne posluje rentabilno onda prvo tro i svoj pa kapital poverilaca. Ovo se ispoljava kao zahtev za ne precenjivanjem rezultata tj zahteva se oprezno odmeravanje rezultata. Dakle, preduze e ne sme da poka e niti da ima ve u imovinu nego to stvarno ima, niti da poka e da posluje uspe nije nego to zaista posluje. Da bi se onemogu ilo precenjivanje rezultata ustanovljena su slede a pravila: rezultat preduze a = prihodi rashodi. Rezultat je sastavljen i dobitaka i gubitaka iz pojedina nih transakcija tj njihovog zbira. Kod na ela realizacije se zahteva da dobici/gubici da bi bili priznati moraju biti tr i no verifikovani, tj zabranjuje se iskazivanje nerealizovanih dobitaka/gubitaka. Ovo na elo utvr uje kada je ne to tr i no verifikovano, na koji na in treba utvrditi njegovu visinu i kako bilansirati u inke/imovinu do trenutka njene realizacije. To zna i, imovinu treba vrednovati po NV ili CK. Da nema na ela realizacije mi bismo mogli robu na zalihama iskazati kao dobitak u15

vrednosti po kojoj mislimo da je mo emo prodati. Na elo realizacije ka e da ne mo ete to uraditi dok robu ne prodate, a do tada je mo ete voditi po njenoj NV odnosno CK. Drugo na elo koje treba da omogu i neprecenjivanje rezultata je na elo impariteta koje zahteva da gubici kao negativni oblici rezultata moraju biti priznati i pre nego to su tr i no verifikovani. Za dobitke se UVEK tra i da budu tr i no verifikovani, a za gubitke je dovoljno da su nastali, ne moraju biti tr i no verifikovani a moraju biti uzeli u obzir pri utvr ivanju rezultata. Ovim su u bilansu suprotstavljeni realizovani dobici i nastali a nerelalizovani gubici. Takav gubitak je npr pojava nenaplativih potra ivanja tj iznos koji ne emo naplatiti je gubitak koji se unosi u bilans uspeha i pre nego to naplatimo naplativi deo tog potra ivanja. Isto je i sa otpisivanjem neispravnih zaliha materijala ili robe. Na elo ni e vrednosti i na elo impariteta su odre enoj vezi. Prvo na elo tra i da se izme u NV i TV imovine bira ona koja je ni a. Drugo na elo tra i da ako postoji gubitak priznajte ga odmah. Na elo ni e vrednosti je usmereno na pravilno odmeravanje vrednosti imovine. A na elo impariteta je usmereno na onemogu avanje precenjivanja rezultata. Oba na ela imaju iste posledice, dakle dovode do priznavanja gubitaka, ali njihova visina je razli ita. Po na elu ni e vrednosti vi se pitate koja je TV neke imovine kao kad biste hteli ponovo da je nabavite, na elo impariteta se pita za koliko bi tu imovinu mogli da prodate a te dve vrednosti su esto razli ite. Gubitak e biti ve i po na elu impariteta od onog ustanovljenog po na elu ni e vrednosti. Smisao na ela impariteta je da se onemogu i preno enje gubitaka iz teku eg u naredne obra unske periode. Ovo oprezno odmeravanje imovine dovodi do formiranja latentnih rezervi. Iz na ela opreznosti su izvedena ova dva na ela na elo realizacije i na elo impariteta. 6. Na elo merodavnosti ovog na ela nema u koceptualnom okviru MRS ali ono postoji u 4. Direktivi evropske unije i u praksi bilansiranja. Ovim na elom se reguli e odnos izme u poslovnog i poreskog bilansa zbog razli itig ciljeva koje imaju. Cilj poslovnog bilansa je iskazivanje raspodeljivog rezultata, a cilj poreskog bilansa je iskazivanje rezultata koji e biti predmet oporezivanja. U nekim zemljama je poslovni i poreski bilans jedno. To zna i da se za njegovo sastavljane primenjuju i ona pravila iz zakona o porezu na dobit. U drugim zemljama pa i u na oj sastavljaju se dva bilansa. Ova dva bilansa su povezana jer je poslovni bilans osnovica za izradu poreskog bilansa. Sastavi se prvo poslovni bilans pa se on koriguje u skladu sa zakonom o porezu na dobit i konvertuje u poreski bilans. Na elo merodavnosti ovde ka e da je poslovni bilans merodavan za poreski bilans. Prvi zahtev ovog na ela je da sve pozicije koje su aktivirane u poslovnom moraju biti aktivirane i u poreskom bilansu. Dakle, nije dopu teno da u poslovnom bilansu ne to iska ete kao sredstvo a u poreskom bilansu to isto tretirate kao rashod. Drugi zahtev ovog na ela odnosi se na obavezu pasiviranja: sve to ste iskazali kao obavezu u poslovnom bilansu mora se iskazati kao obaveza i u poreskom bilansu.16

Tre i zahtev se odnosi na tretman prava izbora. U MRS su zadr ana prava izbora pri utvr ivanju vrednosti pojedinih bilasnih pozicija. Izme u poslovnog i poreskog bilansa postoje razlike ba u ovom podru ju. U poreskom bilansu su ova prava izbora su ena ili potpuno ukinuta. Npr. u MRS 2 koji se odnosi an zalihe, dopu ta se primena metode prose ne cene i primena FIFO metode za odre ivanje utro enih zaliha. Bila je dozvoljena primena LIFO metode ali je to ukinuto. Poreski propisi dozvoljavaju primenu samo metode prose ne cene. Kod otpisivanja imovine MRS 16 dozvoljava primenu linearne, degresivne i funkcionalne metode. Poreski propisi dozvoljavaju to isto ali kod degresivne metode ograni avaju visinu stopa koje mo ete primeniti. Ako ste primenili vi u stopu u poslovnom bilansu mora ete pri sastavljanju poreskog bilansa da je spustite na nivo koji poreski propisi zahtevaju. Postoje situacije kada zbog ostvarenaj nefiskalnih ciljeva poreske politike poreski propisi postaju merodavni i za sastavljanje poslovnog bilansa. To se zahteva obi no onda kada preduze e tra i neke poreske olak ice. Npr dr ava mo e da vam dozvoli ubrzano otpisivanje opreme koja se nalazi u va im pogonima u pograni nom podru ju zbog ve eg stepena rizika ali vam zahteva da te vi e stope primenjujete i u poslovnom bilansu. Ili elite da formirate rezervisanja za penzije (kada dobrostoje a firma obezbe uje svojim radnicima dodatne penzije, pa oni imaju skromnu dr avnu i dodatnu penziju od preduze a) na taj na in to preduze e u toku rada radnika odvaja odre ena sredstva iz dobitka pre poreza u odre ene fondove koje predstavljaju jake finansijske institucije. Interes preduze a je da godinama korisiti ova beskamatna i neoporezovana sredstva. Interes radnika je da za ne to malo skromniju zaradu obezbede sebi sigurniju budu nost uz ovu duplu penziju. Interes dr ave je osloba anje od pritiska da toj kategoriji radnika obezbe uje ve e penzije. No dr ava tra i da se ovaj manji iznos dobiti ne iska e samo u poreskom nego i u poslovnom bilansu. Ovo pravilo je poznato kao na elo obrnute merodavnosti. Ova merodavnost se javlja kada preduze e eli da iskoristi odre ene poreske olak ice. 7. Na elo pojedina nog vrednovanja je zahtev da se vrednost pojedinih imovinskih predmeta, prava i obaveza procenjuje pojedina no, ali ne i kapitala jer je on razlika izme u aktive i obaveza. Ovo ne zna i i pojedina no iskazivanje. Ako se ovo na elo ne bi po tovalo ne bi bilo mogu e primeniti ni neka druga na ela, npr na elo realizacije ili na elo impariteta (ne mo emo proceniti da li je neko potra ivanje naplativo i postoji li gubitak ako ne bismo po tovali na elo pojedina nog vrednovanja). 8. Na elo stalnosti poslovanja naziva se i going concern princi. Ovo se u MRS vodi ne kao na elo ve kao pretpostavka finansijskog izve tavanja. Ovo na elo tra i da se kod sastavljanja FI izjasnite da li se FI odnose na preduze e koje nastavlja sa poslovanjem ili prestaje sa poslovanjem (ako je osnovano radi odre enog poduhvata npr dr ava vam da koncesiju da pose ete 50ha ume a vi to mo ete uraditi za manje od godinu dana, pa17

opremu uzimate u zakup, testere kupujete, iznajmljujete radnike i sl. Ne ete obra unavati periodi ni rezultat za mesec dana ve totalni rezultat na kraju veka poslovanja). Na ovom pravilu su insistirali Englezi i Amerikanci pa je tako uvedeno u 4. Direktivu. Ako se poslovanje preduze a zavr ava njegova imovina se procenjuje po likvidacionoj vrednosti jer ete tu imovinu prodati, dakle gleda se vrednost po kojoj se ta imovina mo e prodati. Ako se FI odnose na preduze e koje nastavlja sa radom, mi ne mo emo sastaviti totalni rezultat ve periodi ni. To se ini fingiranjem prekida poslovne aktivnosti iako znamo da mnoge operacije uop te nisu dovedene do kraja, zbog toga prihodi i rashodi nisu jednaki prilivima i odlivima. Zato se rezultat ne utvr uje kao razlika izme u isplata i uplata ve kao razlika izme u prihoda i rashoda. Taj rezultat se dakle ne utvr uje na gotovinskoj ve na obra unskoj osnovi. Imovina se u ovom slu aju vrednuje u skladu sa na elom istorijskog tro ka i na elom ni e vrednosti. Kada date izjavu u FI da firma nastavlja sa poslovanjem to zna i da e ona poslovati u narednih 12 meseci. MRS se odnose na preduze a koja nastavljaju sa poslovanjem. FI preduze a koaj prestaju sa poslovanjem udlaze u ste aj ili likvidaciju, se sastavljaju na bazi posebnih pravila. 9. Na elo realizacije rekli smo da su iz na ela opreznosti izvedena dva na ela na elo realizacije i na elo impariteta. Danas je to samostalno na elo. Ovo na elo predstavlja zahtev da se u bilans uspeha mogu uneti samo oni dobici/gubici koji su tr i no verifikovani. Primarni cilj je onemogu avanje precenjivanja periodi nog rezultata. S druge strane obezbe uje se da se doga aj nabavke u ini neutralnim po rezultat jer je zabranjeno iskazivanje nerealizovanih rezultata. Nije dovoljno da nabavite robu i da znate da ete je prodati. Potrebno je da je zaista i prodate. Nabavni faktori proizvodnje moraju biti iskazani po NV. Dva su pitanja na koje princip realizacije treba da pru i odgovor: a) Trenutak kada prihod nastaje? Ovde treba razlikovati trenutak realizacije od procesa realizacije. Sve faze poslovnog ciklusa su usmerene ka realizaciji. Zato se ceo ciklus od nabavke faktora proizvodnje pa sve do samo prodaje i naplate ozna ava kao proces realizacije. To je ceo taj poslovni tok od nabavke do isteka garantnog roka prodatih u inaka. U okviru tog procesa postoji veliko broj trenutaka koji konkuri u da budu priznati kao trenutak realizacije. Jer pod trenutkom realizacije podrazumevamo trenutak nastanka prihoda. Da li je to trenutak naplate ili neki od ranijih trenutaka. Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Db=Prihodi i Gb=Prihodi Rashodi za R>P Ako govorimo o priznavanju prihoda mislimo na onaj deo prihoda koji je priznat kao dobitak. Zato u sklopu ovog na ela mo emo govoriti o priznavanju prihoda jer je Db deo18

tog prihoda. Sli no je i sas gubitkom to je nedostaju i prihod za pokri e rashoda ili deo rashoda koji nije pokriven prihodom. Izbor trenutka realizacije je stvar konvencije dogovora. To je tako jer prodaja mo e biti realizovana na razli ite na ine. Izbor zato zavisi u kakvim okolnostima se prihodi ostvaruju. Na elo realizacije postavlja samo jedno pravilo: prihod ete priznati u trenutka prelaska rizika sa poslodavca na kupca. Prema vrstama prodaje razlikujem otrenutak realizacije:

Prodaja za gotovo je dominiraju i na in prodaje u maloprodaji i najednostavniji za odre ivanje trenutka realizacije. Poklapaju se tokovi gotovine i rentabiliteta. U trenutku davanja novca i uzimanja robe rizik prelazi sa poslodavca na kupca pa je trenutak realizacije lako utvrditi i prihod od prodaje je nastao. ali ta se de ava ako se kupac predomisli i naknadno vrati robu? To je to se doga a ali je izuzetak a ne pravilo, zato e se u tom slu aju izvr iti storniranje ranije evidentiranog prihoda. Ne mo emo odlagati trenutak realizacije zato to e mo da jedan od hiljadu kupaca vratiti robu.

Prodaja na kredit situacija je ne to druga ija. Ova prodaja nije pra ena naplatom u istom trenutku. Isporuka robe prethodi naplati. Tu dolazi do podvajanja rentabilnog i nov anog toka, prihodi nisu pra eni naplatom, ve nastanak prihoda predhodi naplati. Od isporuke proizvoda do naplate dolazi do formiranja potra ivanja. Do priliva gotovine dolazi u trenutku naplate potra ivanja. Pitanje bi bilo da li trenutak realizacije nastaje u trenutku naplate potra ivanja ili je to trenutak kada prodavac preda robu kupcu. Polaze i od toga da je za priznavanje prihoda relevantno da su svojina i rizici u trenutku predaje robe prelaze sa prodavca na kupca ra unovo e su na stanovi tu da je za priznavanje prihoda dovoljno da kupac prihvati robu i fakturu. Da potra ivanje koje nastaje predstavlja samostalan deo imovine preduze a, i da prigovor a ta ako ne naplatimo deo ili sve treba da testiramo kao pitanje vrednosti potra ivanja a ne kao pitanje da li je prihod nastao ili ne. A ako se dogodi da potra ivanje ne bude napla eno u celini tu razliku treba otpisati na tered rashoda. Trenutak sticanja prihoda je dakle trenutak isporuke. Cena relevantna za utvr ivanjeprihoda je prodajna cena to zna i da e eventualni dati popusti uticati na visinu prihoda. Da bi prihod bio priznat insistira se da faktura bude uredna u formalnom i materijalnom pogledu. Formalna urednost fakture podrazumeva da je faktura poslata na vreme, da je faktura pokrivena otpremnicom tj. da je roba isporu ena ( faktura se pi e na osnovu ugovora o prodaji i otpremnice), iz fakture se mora jasno videti kada je prihod nastao, kolika je visina prihoda i isporuka koje robe je osnova za nastanak. Materijalna vrednost fakture SE NE ODNOSI NA RA UNSKE OPERACIJE ve da li je19

isporuka na koju se faktura odnosi bila ispravna, u skladu sa dogovorom sa kupcem. Ovim se elimini e mogu nost da do e do storniranja prihoda jer kupac odustaje od kupovine, da mu roba ne odgovara. Dakle, bitno je da isporuka bude u skladu sa kupoprodajnim ugovorom: da smo poslali onu robu koja je u ugovoru, u koli ini u kojoj je dogovoreno, u kvalitetu koji je dogovoren u roku koji je utvr en... tako kupac nema osnova da osporava isporuku.

Avansno pla anje robe je kada akt pla anja prethodi isporuci. To je ist akt finansiranja koji nema veze sa prihodima. Mi nemamo prihod ve obavezu prema tom kupcu. Prihod emo priznati kada isporu imo robu za koju je kupac unapred platio.

Proizvodnja i prodaja proizvoda koja se prote e kroz vi e obra unskih perioda ovo je specifi an slu aj ( mostogradnja, gra evinarstvo, poljoprivreda, brodogradnja i sl.). U ovom slu aju je za proizvodnju potrebno vi e obra unskih perioda. Ako bismo trenutak nasdtanka prihoda tretirali kao trenutak predaje robe kupcu onda bismo u svim periodima koji prethode trenutku predaje a u kojima se taj proizvod proizvodi bi bili bez prihoda a tro kovi i rashodi bi postojali i mi bismo iskazivali gubitke, a u periodu u kom je roba predata kupcu imali bismo iskazan viskoki dobitak. Ovo vrsto po tovanje forme nije u skladu sa ciljevima finansijskog izve tavanja jer ima za posledicu nerealno predstavljanje prinosnog polo aja preduze a. Dakle nije istina da oni dve godine rade sa velikim gubicima a onda tre e odjedanput iska u ogroman dobitak. to je trenutak kada treba dati prednost ekonomskoj sadr ini u odnosu na formu. Opravdano se mo e postaviti pitanje: da lu dobitak nastaje u trenutku predaje proizvoda kupcu ili tada samo postajemu sigurnu i visinu nastalog dobitka? Mnogo je izvesnije da dobitak nastaje tokom itavog perioda proizvodnje proizvoda. Dakle, da u svakoj fazo izrade proizvoda mi gradimo dobitak ija e kona na visina biti utvr ena u trenutku kada proizvod bude zavr en i predat kupcu. Ako je to tako onda je sasvim celishodno da ukupan dobitak to ete ostvariti prodajom jednog broda ima smisla podeliti na one obra unske periode u kojima se taj brod gradi. Kako emo izra unati koliki deo dobitka treba svakom obralunskom periodu dodeliti? Iz tih razloga se obi no priznavanje prihoda uslovljava mogu no u podele porud bine na vi e delova ili faza. Pa se poslovi oko izgradnje korita npr. tretiraju jednom fazom i sl za druge delove broda. Ovo nam omogu ava da kontroli emo deo izvr enih radova i da u skladu sa time dodelimo odgovaraju i deo prihoda. MRS II - Ugovori o dugoro noj izgradnji se bavi ovom problematikom. Dakle, koliko prihoda treba dodeliti svakom obra unskom periodu se dobija kori enjem metode dovr enosti radova tj. utvr ivanjem stepena dovr enosti radova. Prva je da tro kove koji su trebali nastati za izvr eni obim poslova stavite u odnos sa ukupnim planiranim tro kovima ( npr. 10 000/50 000=20% - vi ste obavili 20% od planiranih poslova).20

Uzimaju se planirani tro kovi da bi se eliminisala eventualna prekora enja. Ako je stopa dovr enosti 20% onda vi tom periodu imate pravo da dodelite 20% dobitka i tako dobijete rezultat datog obra unskog perioda. Druga mogu nost je da ako znate kolika je zara unata stopa dobiti po tro kovima koji su nastali ra unom vi e sto dodate planiranu stopu dobitka i tako do ete do prihoda. Ako je planirani dobitak 30% u odnosu na tro kove 10 000 va dobitak bi morao biti 13 000. To zavisi od tipa ugovora ( ugovori tips tro kovi plus, ugovori sa fksnom cenom). Prihod= tro kovi+dobitak. Ovo mo ete izraziti i u naturalnim jedinicama. Imate recimo broj radnih sati, stavite u odnos planirani broj radnih sati za dati obim sa ukupnim brojem radnih sati i opet ete dobiti stepen dovr enosti. Me utim da biste ovu metodu primenili moraju biti ispunjeni odre eni uslovi: da proizvodite proizvod za poznatog kupca, da se visina prihoda mo e pouzdano utvrditi ( ne mora ba u dinar), da je porud bina deljiva, ( da dakle postoji mogu nost utvr ivanja stepena dovr enosti), da ne postoji rizik od prekuda posla i da ne postoji rizik od naplate. Ukoliko ne mo ete pouzdano izmeriti visinu prihoda a postoji izvesnost da e on biti ostvaren onda MRS II dopu ta da priznate kao prihod iznos koji je jednak tro kovima koji su nastali u tom obra unskom periodu. Tj. da ako ne mo ete iskazati dobitak da makar ne iskazujete gubitak kad ve ne mo ete pouzdano utvrditi visinu prihoda. Ovo pravilo utvr ivanja stepena dovr enosti se nudi samo kao mogu nost a ne obaveza. Primena ovog pravila zahteva razvijeno pogonsko knjigovodstvo, jer pre nego to u ete u ovaj posao vi morate imati jasnu predstavu koliko e vas to ko tati, i u toku proizvodnje vi morate ta no znati koliki je pripadaju i deo tro kova svakog skupa aktivnosti.

Prihodi od prodaje usluga trenutak priznavanja prihoda je trenutak izvr enja usluge u visini pc te usluge. Me utim, kod usluga od zastupstva stvar je ne to kompleksnija. Taj prihod se ne mo e vezati za izvr enje jer vi svaki dan vr ite poslove zastupanja al ne ete svaki dan evidentirati prihode. Ovde je pravilo da se nastanak prihoda ve e za dospelost usluge za naplatu. to zna i da ste ugovorom o zastupanju utvrdili koji su to vremenski razmaci u kojima ete va em principalu fakturisati va u robu. recimo u ugovoru ka ete: provizija se obra unava i fakturi e mese no. I tada vi evidentirate potra ivanje prema principalu i prihod.

Prihodi od kamate Nastanak kamate kao prihoda se vezuje za protok vremena. Ovde se ne postavljaju ograni enja u pogledu du ine tog perioda. ako ra unamo rezultat mese no i visinu prihoda od kamate emo obra unavati mese no nezavisno od trenutka naplate. Irelevantan je trenutak naplate sa stanovi ta obra una prihoda. Klju no je da li je kamata kao prihod nastala. To zavisi kada ste pare dali i koliko je vremena od tada pro lo. Ako ste pare dali danas kamata je nula, ali ve sutra ete imati kamatu os jednod dana, na kraju meseca ete imati kamatu za21

trideset dana. Protok vremena dovodi do nastanka prihoda. ( kod menica smo u trenutku predaje menice visinu mese ne obaveze utvr ivali tako to smo na naminalni iznos duga dodavali kamati za period u kome emo koristiti sredstva na eg dobavlja a).

Prihodi od u e a u kapitalu prihodu su u ovom slu aju u vidu dividende u slu aju AD ili u e e u dobitku u slu aju doo. Kada se mo e priznati prihod od dividende? ne mo e odmah jer firma u ijem kapitalu u estvujete ostvaruje dobitak u 2004. godini i vi imate pravo u e a u delu tog dobitka, me utim u praksi ga vi na mo ete knji iti kao dobitak u 2004. godini. Ovo iz razloga to skup tina akcionara odlu uje o raspodelu ovog dobitka po etkom ili sredinom 2005. godine i sve do raspodele vi nemate pojma koliki je va dobitak. I zato kada u bilansu uspeha vi vidite prihodi od dividendi da znate da je re o dividendama koje poti u iz dobitaka iz prethodna godine.

b) Kako se utvr uje visina prihoda odgovori su dati u okviru svakog pojedina nog slu aja, gore.

10. Na elo razgrani enja prema predmetu i vremenu za razliku od na ela realizacije koje se bavilo priznavanjem rezultata i prihoda iji su deo ti rezultati ovo na elo se bavi pitanjem dodeljivanjem rashoda onim obra unskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te rashode izazvali. Ovo na elo se jo naziva i na elo uzro nisti, u anglosaksonskoj literaturi je poznato kao matching principle. Na elo se bavi time da razgrani i ulaganja koja u izvr ena u jednom obra unskom periodu na ona koja e doneti prihode u budu nosti ( koja nisu utro ena i koja e biti iskazana u bilansu stanja kao imovina) i ona koja su povezana sa prihodima tog obra unskog perioda ( koja e kao rashod biti iskazana u bilansu uspeha). Kada bi nabavka bila jednaka potro nji i proizvodnja jednaka prodaju problema razgrani enja ne bi ni bilo. Sve to smo nabavili bilo bi rashod i sve to smo prodali bilo bi prihod ali u praksi to skoro nikad nije slu aj. Praksa je da imate faktore proizvodnje koje ste nabavili u ovom obra unskom periodu ali jedan deo e biti potro en sada a jedan deo e biti tro en tokom narednog obra unskog perioda i automatski imate problem da razgrani ite koji deo faktora proizvodnje je potro en za ostvarivanje prihoda u ovoj godini. Koji se instrument ovde koristi? Pa CK prodatih u inaka. I ona je rashod perioda u kome je sadr an odgovaraju i deo faktora proizvodnje koji je utro en da bi ti proizvodi bili proizvedeni i prodati. Za sada ne postoji bolji na in da potro nju jednog perioda iedntifikujemo kao rashod osim da tro enja najpre ve emo za proizvod, a da u trenutku njegove realizacije tro enja prevedemo u rashod. To zna i da u toku proizvodnje mi imamo22

samo transformaciju oblika imovine. Tro kovi ne smanjuju imovinu preduze a ve je transformi u. Ali u trenutku prodaje gotovih proizvoda se imovina smanjuje za CK prodatih proizvoda i vi tada bele ite smanjenje imovine i rashod. Osnovi je onaj problem koji vezan za utvr ivanje CK, to je problem kod dodeljivanja indirektnih tro kova baze za dodeljivanje indirektnih tro kova zavisi ta nost obra una CK, pa i vrednost zaliha i vrednost rezultat. Ovaj problem je sve zna ajniji jer u e e direktinih tro kova konstantno opada poslednjih godina i raste zna aj indirektnih tro kova.

Osim razgrani enja prema predmetu postoji i problem razgrani enja prema vremenu jer postoje rashodi koji nisu vezani za nastanak u inka jer im oni nisu uzrok nastanka. Ti rashodi cezani za protok vremena su rashodi kamata, zakupnine i sl. Pravilo je da rashod treba dodeliti vremenu u kom je nastao nevezano da li je i kada taj rashod pla en. relevantno je da li je taj rashod nastao. ako je on unapred pla en imamo potra ivanje A VR, a u suprotnom imamo obavezu PVR.

taju od slu aja do slu aja. Takvi su rashodi vezani za ukidanje rezervisanja ( to su pozicije u pasivi koje treba da obuhvate obaveze ija nam visina i rok dospe a nisu poznati na dan bilansa. Mi procenjujemo visinu obaveze ali ako nam se desi da obaveza bude ve a od izdvojenog rezervisanja mi emo imati isplatu ve u od visine rezervisanja. Tu razliku tretirammo kao Ostail rashodi. On je specifi an jer nije nastao u ovom periodu, ve u periodu kada smo formirali rezervisanje, ali po to nismo bili u stanju da u dinar procenimo visinu tog rashoda u trenutku ukidanja rezervisanja pojavljuje se jedan rashod koji ima karakter ispravljanja rezultata onog perioda u kome je rezervisanje formirano. Zato e rezultat perioda u kom se ova obaveza pla a biti ni i nego to bi bio da smo rashod pravilno procenili i formirali ve a rezervisanja.), naknadni otpisi potra ivanja ( mi se na kraju godine trudimo da koliko god je mogu e ta no procenimo koliko je od potra ivanja naplativo a koliko ne. I sad, mo e se desiti da naplatite manje od onog to ste procenili. Taj rashod ekonomski pripada prethodnoj godini kada ste planirali koliko ete otpisati, ali ga morate pripisati ovoj godini u kojoj se pojavio), tete koje su nastale ranije a iju naknadu niste uspeli da ostvarite preko osiguravaju eg zavoda. Svi ovi rashodi imaju karakter ispravki rezultata iz prethodnih godina. Pravilo je da ih priznajemo ne u onoj godini kojoj ekonomski pripadaju ve ih priznajemo u onoj godini kada smo za njih saznali.

to se ti e rashoda koji su posledica vanrednih okolnosti moramo ih priznati u trenutku nastanka jer se ne mogu planirati.23

Postoje i rashodi bez protu inidbe i to su: manjkovi na sredstvima koje ne mo ete nadoknaditi, tro kovi neiskori enog kapaciteta ( da podsetimo tro kovi kapaciteta su fiksni bez obzira na obim ), dati pokloni i sl.

11. Na elo impariteta je veoma staro na elo, ima ga u pisanim tragovima iz 14-og veka, a kodifikovano je u 17 veku. To zna i da je prime eno da nije dovoljno da rashodima teku eg perioda tretiraju samo oni rashodi koji su povezani sa teku im prihodima, ve da se moraju uzeti u obzir i one rashode, iz razloga opreznosti, koji su nastali u tom teku em periodu a nisu u vezi sa prihodima iz tog perioda dakle, bez obzira da li su ili nisu tr i no realizovani. Takvi su npr. pad vrednosti robe ispod NV zbog promene mode valonizuje se po vrednosi po kojoj se mo e prodati). Dakle, iako ta roba jo nije prodata taj gubitak postoji i treba ga iskazati u suprotnom prenosimo gubitak u naredni obra unski period.

Na elo je vremenom dobijalo na zna aju. u 17 veku se ono javlja kao op ti zahtev i od tada mu zna aj raste danas je on u obliku MRS 36 Obezvre enje imovine, on se bavi konkretnom primenom na ela impariteta na vrednovanje konkretnih imovinskih oblika. Cilj na ela je da se njegovom primenom gubici nastali u ovom periodu budu ovom periodu i dodeljeni i da ne budu preneti u budu e obra unske periode. Ovim se obezbe uje da nam periodni ni rezultat bude oprezno odmeren.

Dobici Realizovani

Gubici Realizovani Nerealizovani Na elo realizacije Na elo impariteta

Prvobitno je na elo impariteta bilo primenjivano samo na zalihe jer su u vreme kada se ono pojavilo zalihe inile najve i deo imovine jednog preduze a. Vremenom je pro ireno polje imovine na koje se ovo na elo primenjuje: na sve oblike aktive i na sve obaveze.

24

Kada je mogu e primeniti ovo na elo? Na elo impariteta se mo e primeniti samo ako se FI zasnivaju na pretpostavci kontinuiteta poslovanja i ako se za vrednovanje koristi istorijski tro ak. Ako se imovina pak vrednuje po dnevnim vrednostima onda zna i da emo takvim vrednovanjem na dan bilansa sve gubitke sadr ane u imovini objektivirati. Ali ako je vodimo po istorijskim vrednostima onda te razlike postoji. to zna i da se za stavljanje bilansa likvidacije npr. ne mo e primeniti ovo na elo jer su vrednosti imovine likvidacione tj. dnevne vrednosti po kojima se mo e prodati.

Primena ovog na ela nije u skladu sa na elom uzro nosti. Prema na elu impariteta zahteva objektiviranje svih gubitaka koji su u ovom periodu nastali bez obzira da li su uzrokovani prihodima ovog perioda ovo da u bilansu uspeha ne bi bilo skrivenih gubitaka ime se obezbe uje o uvanje kapitala ( tako to se ne iskazuju precenjeni dobici).

Kako se odmerava vrednost na osnovu koje odre ujemo gubitke? Prema na elu ni e vrednosti imovina se vrednuje po onoj vrednosti koja je ni a od ove dve: vrednost po kojoj se vodi u knjigama i TV tj. cena ponovne nabavke. Na elo impariteta se pita za koliko ja tu imovinu mogu unov iti a ne ponovo nabaviti. Ova vrednost je po pravilu ni a od one po kojoj se ta imovina mo e ponovo nabaviti. To nije likvidaciona vrednost kada hitno moram sutra da prodam. Dakle, ako je ne mogu prodati ni po iznosu po kome je vodim u knjigama onda taj gubitak mora biti utvr en i priznat. Gubici nastaju ako se prodajom imovine ne mogu pokriti sredstva potrebna za njeno sticanje.

Na kojim pretpostavkama po iva utvr ivanje gubitaka prema na elu impariteta? Gubici utvr eni po na elu impariteta mogu ali ne moraju biti jednaki onima koji su razlika izme u vrednosti u knjigama i dnevne TV. I drugo, za utvr ivanje gubitaka nisu merodavne dnevne vrednosti na tr i tu nabavke nego vrednosti imovine na tr i tu prodaje za koliko mogu da prodam.

Da li se u vrednosti zaliha gotovih proizvoda ili robe nalaze skriveni gubici? 1. Roba se u knjigama evidentira po svojoj NV. Treba proveriti na tr i tu prodaje koje su njene prodajne vrednosti. Treba proveriti mo e li se ona prodati najmanje po NV. Treba uzeti u obzir i tro kove prodaje. NV=100 din25

PV=101 din vtp.=0 Nema gubitka. Ali po pravilu varijabilni prodajni tro kovi postoje. Zato NV treba uve ati za taj iznos. NV=100 din PV=101 din Vtp=2 din Neto PV=NV-vtp=99 Gubitak=1 din Sad vrednost ove robe u knjigama treba smanjiti na 99 din.

2. Zalihe gotovih proizvoda su vrednovane po CK. CK=800 din PV=900 din Vtp=60 din Neto PV=840 din Nema skrivenih gubitaka jer je neto PV ve a od CK.

3. Zalihe nedovr ene proizvodnje se vode po CK. Ali nedovr ena proizvodnja naj e e nije predmet prodaje pa imamo problem. Zato na CK moramo dodati varijabilne tro kove prerade da bi nedovr ena proizvodnja postala gotov proizvod. CK=600 din Var T. Prerade= 180 din Got. p.=780 din Sada to upore ujem sa neto PV gotovih proizvoda. FV=800 din26

Vtp=20 din Neto PV=780 Po to je neto PV=PV gotovih proizvoda onda ne emo ni zaraditi ni izgubiti ovde.

4. Gubici u zalihama materijala. Zalihe materijala se vode po NV. Materijal nije namenjen prodaji ve preradi, pa mi moramo da utvrdimo koja e biti CK gotovih proizvoda i to uporedimo sa neto PV ( od tog materijala proizvedeni gotovi proizvodi). Bilo bi jednostavno kada bismo na dan bilansa imali po vrsti i po koli ini imali ta no onoliko materijala koliko nam je potrebno za proizvodnju gotovih proizvoda. ali to je retko tako. Pretpostavi emo da u proizvodnji nekog proizvoda koristimo samo jedan materijal i da uzmemo dva ni ta se ne menja sem ra una. Pa tako , za 1000 kom gotovih proizvoda nama treba 1500kg materijala. Na zalihama 31.12. imamo 1300 kg. Zato moramo utvrditi koliko e nas ko tati tih dodatnih 200kg da bismo te zalihe pretvorili u gotov proizvod. Treba uzeti u obzir i varijabilne tro kove prerade.

NV materijala ( za 1000kom)

=1500 kg*2 din

=3000 din

=1300kg* din =3000 din Dodatne zalihe Zalihe materijala za 1000 proizvoda= +varijabilni tro kovi prerade =CK = = =200kg* din =500 din

3500 din 1000 din 4500 din

PV ( po komadu je 6 din) - varijabilni tro kovi prodaje =Neto PV

= = =

6000 din 400 din 5600 din

27

U zalihama materijala nema skrivenih gubitaka jer je obra unata CK manja nego neto PV. Dodatne Sli e samo da bismo uporedili kolika bi bila CK gotovih proizvoda da imamo dovoljno materijala u zalihama. AKO POSTOJI GUBITAK on se u celom iznosu tereti na ovaj period odnosno gubitak iskazujemo u bilansu uspeha na teret Ostalih rashoda kao da imamo 1500kg materijala iz razloga opreznosti.

Primer: preduze e proizvodi jedan proizvod. Za proizvodnju tog proizvoda je potrebno 0.5 kg materijala A i 0.3 materijala B. Prose na NV materijala A je 2 din, prose na NV materijala B je 5 din. Na dan 31.12 na zalihama se nalazi 50kg materijala A i 10 kg materijala B. Varijabilni tro kovi prerade iznose 0.3 din po komadu. PV po komadu je 7 dinara. A varijabilni tro kovi prodaje po komadu 1 din. Da li u zalihama postoje skriveni gubici? ( uzmite one zalihe koje su ve e i koliko od njih mo ete proizvesti proizvoda tj. 100 komada proizvoda za 50 kg materijala A).

5. Utvr ivanje gubitaka u stalnoj imovini opremi ( postrojenjskoj imovini). Ovde imamo slede i problem ne emo je prodati kao gotov proizvod pa ne mo emo ra unati njenu NV i neto PV. Pre svega moramo saznati kolika je sv te imovine ali je ne mo emo porediti sa dobitkom jedne godine jer emo tu imovinu koristiti u vi e obra unskih perioda. Dakle moramo sabrati koliko e nam ta imovina u prvoj, drugoj... i petoj godini doneti prihoda, ali vode i ra una o vremenskoj vrednosti novca treba ih svesti na dana nji dan. Sada nja vrednost imovine + sada nja vrednost rashoda = zbir koji treba porediti sa diskontovanom vredno u prihoda koje e kori enje tog sr dati. Ako je zbir sv i diskontovane vrednosti tro kova ni i od diskontovane vrednosti prihoda onda u vrednosti ovog sredstva nema skrivenih gubitaka. U suprotnom skriveni gubitak postoji i vrednost tog sredstva treba umanjiti za vrednost tog gubitka. Ovo se naziva ra un ostatka ta mi ostane kada pokrijem sv i sve tro kove koje je to sredstvo izazvalo.

SV Prihodi Rashodi

=5000 din =5000 din + 4000 din + 3000 din ( u I, II i III godini) =1000 din + 1100 din + 1200 din ( u I, II i III godini)

28

Za diskontnu stopu uzimamo kamatnu stopu na ulo ena sredstva za 3 godine, recimo 5% godi nje.

6. Utvr ivanje gubitaka u vrednosti potra ivanja. SV potra ivanja na dan bilansa se upore uje sa iznosom o ekivane naplate. Ako se o ekuje ni a naplata od iznosa na koje pora ivanje glasi onda ga treba umanjiti za taj iznos jer postoji gubitak i treba ga iskazati. 7. Utvr ivanje gubitaka u vrednosti obaveza. Gubitak postoji ako je obaveza podcenjena ako za njenu isplatu treba izdvojiti ve i iznos od onog na koji ona glasi i tada je treba uve ati za taj iznos. Bilansni delikti

Nastaju kao posledica nepo tovanja na ela urednog balansiranja. Postoje dve vrste bilansnih delikata: 1 zamagljivanje bilansa kao lak i bilansni delikt i 2 falsifikovanje bilansa kao te i bilansni delikt.

Zamagljivanje bilansa Zamagljivanje bilansa nastaje kao posledica nepo tovanja ili kr enja na ela jasnosti. To zna i da su u zamagljenombilansu i neto imovina i rezultat iskazani ta no ali su informacije koje su namenjene korisnicima predstavljene nejasno. Cilj je da se korisnici navedu da na osnovu takvih informacija donesu takve zaklju ke i odluke koje su povoljne za ns a tetne za korisnike.

Zamagljeni bilans se mo e otkriti tako to emo proveriti da li su po tovana sva pravila koja tra i na elo jasnosti. To zna i da u okviru aktive mora biti jasno podvojena poslovna od neposlovne, poslovna na stalnu i obrtnu, stalna na nematerijalna, materijalna i finansijska ulaganja, a obrtna na zalihe, potra ivanja i gotovinu. I da u napomenama svaka od ovih pozicija mora biti dublje ra lanjena.29

Va no je i davanje pravih naziva, davanje pogre nih naziva je u funkciji zamagljivanja bilansa.

Kori enje bruto principa je tako e bitno. Neto principom se uskra uju va ne informacije.

Ako napomene ne sadr e sve relevantne informacije i to je zamagljivanje bilansa. Iako nije decidirano navedeno da se mora navesti ta i ta informacija a ona je va na za korisnika, vi je morate prezentirati. Ovo je naj e i na in zamagljivanja bilansa. Problem je dokazivanje namere mislili smo da smo dali sve to je va no ili Nismo znali da to treba ali neznanje ne osloba a. Nije te ko dokazati daje bilans zamagljen, te ko je dokazati nameru sastavlja a da taj bilans bude zamagljen.

Falsifikovanje bilansa

Falsifikovanje bilansa se smatra daleko te im bilansnim deliktom koji je u mnogim zemljama sankcionisan zakonskom kaznom. Kod nas je to i dalje privredni prekr aj.

Falsifikovanje bilansa je bilansni delikt koji ima za posledicu neta no iskazivanje neto imovine i rezultata poslovanja. Ovde je prekr eno na elo istinitosti. Motiv je ili da predstavimo eksternim korisnicima imovinu ve u nego to imamo i rezultat ve i nego to smo ostvarili.

Postojanje ovog delikta ete ustanoviti tako to ete testirati da li je vrednost pojedinih oblika imovine utvr ena u skladu sa na elima: na elo opreznosti ( i ako je primenjeno nije li zloupotrebljeno ne u otpisati ono to moram ili otpisa i vu e nego to moram), na elo potpunosti, da li bilans sadr i fiktivne pozicije.

Zbog toga to kori enjem falsifikovanih izve taja mogu nastati ogromne tete po poverioce i investitore, zakonodavac mora propisati visoke kazne.30

Konceptualni okvir MRS

Ure uje pitanja kao to su: 1 na koji na in je Me unarodni komitet za ra uvodstvene standarde definisao ciljeve izve tavanja 2 koga je odredilo kao korisnike 3 od koih polaznih pretpostavki se polazi pri finansijskom istra ivanju u skladu sa MRS, i 4 koja su ti na ela inkorporirana u MRS i 5 koje su kvalitativne odlike FI prema MRS.

Konceptualni okvir MRS predstavlja uvod u MRS jer su u njemu data pravila za one poslovne doga aje za koje ne postoji poseban MRS. Druga svrha je da se objasni na kojim pravilima po ivaju MRS da bi sastavlja i FI mogli da razumeju sam standard.

Svi standardi koji se uvode od ove godine su IFRS zna i ovo do sad su bili MRS a ovo su me unarodni standardi ra unovodstvenog izve tavanja ima ih 36.

Kada je re o na oj zemlji od pre dve godine postoji pbavezna primena MRS u FI, da su se MRS po eli primenjivati od pro le godine u sastavljanju FI banaka i drugih finansijskih institucija a preduze a po inju da ih primenjuju od ove godine.

Problem je slede i: odredba o primeni standarda je doneta i usvojena pre nego to je donet prevod. Postojali su prevodi u okru enju u Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Federaciji... ali kod nas je prevod objavljen u avgustu pro le godine i sada se mo e na i na sajtu ministarstva finansija. To to je prevod kasnio dovelo je do toga da ra unovo e imaju relativno skromna znanja o primeni MRS. Kod nas su jo od 96 god po ela uskla ivanja ra unovodstva sa odredbama 4 i 7 direktive EU, te je kod nas ra unovodstvena praksa razvijana na postulatima31

ra unovodstvene teorije i prakse Evrope, te izme u toga to smo do sad primenjivali i onoga to se sad uvodi ne postoje bitne razlike iako postoje dodatni zahtevi u standardima.

Konceptualni okvir ure uje: 1234ciljevi finansijskog izve tavanja tj. ciljevi sastavljanja FI defini u se kvalitativne karakteristike FI odre uju se uslovi za priznavanje i pravila za procenjivanje elemenata FI i odre uju se koncepti odr anja kapitala.

Kada je re o tome na koje se FI primenjuju konceptualni okvir i MRS onda treba re i da su to redovni FI pojedinih preduze e i grupa preduze a. to su bilansi koji se sastavljaju godi nje i polugodi nje i koji su namenjeni irokom krugu korisnika. Vrlo esto se nazivaju i izve taji op te namene oni su namenjeni korisnicima koji nisu u poziciji da postavljaju zahteve za dodatnim informacijama. To zna i da se MRS ne primenjuje na interne FI niti na specijalne FI. Kod specijalnih se koriste druga pravila procenjivanja a interni FI su namenjeni upravi za dono enje odre enih poslovnih odluka uprava uvek mo e da zahteva dodatne informacije. Ti FI op te namene obuhvataju bilans stanja, bilans uspeha, izve taj o promenama na kapitalu, izve taj o tokovima gotovine i bele ke uz FI.

Bilans stanja pokazuje finansijski i imovinski polo aj. Imovinski polo aj je uvid u strukturu imovine preduze a ( odnos stalne i obrtne imovine, odnos izme u poslovne i neposlovne imovine, sastav stalne i sastav obrtne imovine). Finansijski polo aj upu uje na izvore kakva je struktura kapitala i kakav je odnos izma u aktive i pojedinih izvora, iz kojih je izvora finansirana stalna imovina a iz kojih obrtna imovina.

Bilans uspeha pokazuje nam prinosni polo aj preduze a. Jo se ka e da FI pokazuju i promene u finansijskom polo aju. Iz jednog FI ne ete mo i da sagledate promene, on pru a u najboljem slu aju podatke ta dve uzastopne godine to nije dovoljno dug period za sagledavanje promena. Ali kada se ka e da oni pokazuju promene onda se misli da FI moraju biti tako sastavljeni da pore enjem niza FI niza sikcesivnih perioda vi mo ete otkriti promene finansijskog i prinosnog polo aja preduze a. Zna i oni moraju biti napravljeni tako da je to mogu e.32

Ciljevi finansijskog izve tavanja: Smatra se da FI treba da pru e korisnicima razli ite podatke za dono eje odluka. Oni koriste informacije o imovinskom i finansijskom polo aju firme, sposobnost generisanja gotovine i za ta ona tu gotovinu koristi, da vide izvore promena i uzroke promena SK i da na osnovu svega toga donesu zaklju ke da li je taj finansijski polo aj zadovoljavaju i.

ta obrazuje finansijski polo aj jednog preduze a? Elementi finansijskog polo aja su aktiva i obaveze i kapital kao njihova razlika rezidualna veli ina.

Koje su osnovne informacije koje uvidom u finansijski polo aj elimo da doku imo? Zanima nas sigurnost firme, njena likvidnost i solventnost. Zna i vr imo uvid u f. polo aj da doku imo koliko je firma sigurna, koliko su na a ulaganja sigurna, ho e li firma biti u stanju da kapital koji smo ulo ili koristi i uve ava, elimo kratkoro no da proverimo mo e li da izmiri svoje obaveze i u drugom roku ho e li biti u stanju da odgovori svojim obavezama.

ime je odre en prinosni polo aj? Prinosni polo aj je odre en rezultatom, prihodima, rashodima i kad ocenjujemo prinosni polo aj mi u stvari ocenjujemo sa kolikom efikasno u uprava firme koristi kapital koji joj je poveren. Mi stavljamo u odnos rezultat prema prihodu, ili pojedine vrste rashoda prema ukupnim rashodima, pojedine vrste rashoda preme pojedinim vrstama prihoda... ali uzimamo i podatke o kapitalu. Va no je koliki je kapital anga ovan da bi taj prihod bio ostvaren stavljam u odnos rezultat sa sk sa ukupnim kapitalom da bismo stekli pravu sliku o uspe nosti firme.

33

Da li su povezani prinostni, imovinski i rentabilitetni polo aj? Naravno da jesu! Ako firma posluje dobro i vodi mudru politiku raspodele njen finansijski polo aj e se popravljati ili odr avati. ako firma posluje sa gubitkom on e se kvariti. Dakle, izme u prinosnog i finansijskog polo aja postoji ta vrsta veze, ali i finansijski polo aj mo e da uti e na rentabilitet. Ako smo jako zadu eni opada e nam rentabilitet jer smo optere eni visokim rashodima na ime kamata. Ili smo zadu eni najvi e to mo emo pa na a ansa sa ostvarimo dobitak ne e biti do kraja iskori ena jer nemamo sopstvenog kapitala. Dakle, postoji povratni uticaj finansijske strukture na prinosni polo aj.

ta je zadatak Izve taja o nov anom tolu? On je novijeg datuma. Prvi je da poka e sposobnost preduze a da stvara gotovinu i drugo, da da odgovor na pitanje za koje namene se ta gotovina tro i. Ovim se ocenjuje sposobnost firme da odr i teku u likvidnost ( koliki su prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti) i ocenjuje se kvalitet dobitka neto nov ani tok u odnosu na dobitak. u ete poslovne ljude kako ka u: ra unovo e mika u da mi firma dobro radi a para nigde! To je zato to se nov ani i rentabilni tok ne podudaraju ni kvantitativno ni vrednosno u kratkom roku. Zna i, desi e se da firma iska e dobitak a da nema dovoljno gotovine, da neto gotovinski tok bude ak negativan. Desi e se i obrnuto, da firma ima nizak dobitak ili gubitak ali da ima pozitivan neto nov ani tok. I otuda treba voditi ra una i o jedno i o drugom. Koji je dobitak kvalitetniji: onaj koji je pokriven gotovinom 80% ili onaj koji je pokriven 40%. Pa ovaj prvi, a ovaj drugi tek treba da dovede do priliva.

Kod nas se prvi put pojavljuju Napomene.

Kada u bilansu uspeha vidite da ima napomena za neku poziciju to je ne to va no i to treba u vezi sa tom pozicijom pogledati. One zamenjuju negda nji aneks ali su ire od aneksa. Napomene pru aju podatke o:

1normativnoj osnovi sastavljanja FI da li ste pri njihovom sastavljanju koristili MRS. To se ne podrazumeva ve vi to morate decidno napisati u napomenama: ovi FI su sastavljeni u skladu sa MRS. I time se smatra da ste primenili SVE MRS a ne proizvoljno samo neke to je izri ito zabranjeno, jer MRS zna e odre eni kvalitet.34

2primenjenim ra unovodstvenim politikama mnoga preduze a ra unovodstvene politike objavljuju u okviru napomena. Tamo gde MRS nudi opciju vi formuli ete svoju ra unovodstvenu politiku koju morate nazna iti u Bele kama. 3pretpostavkama na kojima FI po ivaju 4o tome da li je u toj godini prvi put primenjen neki novi standard, ako jeste koji je to standard i koje su posledice te primene na uporedivost FI, 5detalje informacija o pozicijama FI ( ino potra ivanja koji je rok, mogu nosti naplate i sl). Sadr ina bele aka je razli ita u zavisnosti od pozicije na koju se bele ka odnosi ipak, bele ke iz godine u godinu treba da imaju istu sadr inu da bi se obezbedila uporedivost i onih podataka koji se nalaze u Bele kama a ne samo u FI 6o segmentima preduze a ako su ti segmenti formirani ( MRS 14 FI nje po segmentima i zahteva da velika preduze a izve tavaju po u om organizacionim delovima, bilo da te delove formiraju na poslovnom ili geografskom principu FI po poslovnim aktivnostima ili FI po geografskim podru jima na kojima firma posluje), zna i u Bele kama se rezultat firme ra lanjava na rezultat koji poti e iz svake od tih delatnosti ili teritorija. Konceptualni okvir MRS postavlja standard kvaliteta za FI. On ka e da FI moraju imati slede e odlike: 1razumljivost pretpostavlja po tovanje na ela jasnosti. FI se smatra razumljivim aako ga mo e razumeti lice koje poseduje dovoljna znanja iz poslovanja i ra unovodstva. FI zna i nisu namenjeni laicima. Konceptualni okvir MRS izri ito ka e da odgovornost za razumevanje FI pored ra unovo a snose i korisnici FI, jer na njima je da se edukuju u meri koja je potrebna da bi razumeli FI. Na sastavlja ima je da te FI sastave tako da ih drugo stru no lice mo e bez te ko a razumeti. injenica da se neki podatak mo e te ko razumeti ne sme biti opravdanje da taj podatak na bude prezentiran. U takvom slu aju podatak se neizostavno mora iskazati. Problem koji na e ra unovo e je taj to menad eri jako malo znaju o ra unovodstvu i podcenjuju ga. U velikim firmama menad eri su edukovani iz oblasti ra unovodstva, naki imaju i sertifikate ova enih ra unovo a ne zato to su ludi za ra unovodstvom ve zato to su svesni da bez podataka iz ra unovodstva ne mogu biti uspe ni. 2va nost moraju sadr ati sve va ne informacije mi nemamo posebno na elo koje odgovara ovom zahtevu. Kako mi da odredimo koja je informacija va na? Svaka grupa korisnika ima svoje vi enje toga koje su informacije va ne. Za zaposlene to su plate, za investitore dobit i dividenda... U FI morau biti sve informacije koje su va ne za ve inu korisnika FI. Mi se pritom pitamo kolika bi teta nastala ako korisnik tu informaciju ne bi imao. Pa ako bi teta naposedovanja neke informacije bila visoka onda je ta informacija va na i mora se uneti u FI. Va nost informacije merimo visinom tete koja bi nastala ako korisnik tu informaciju ne bi znao. Va na je informacija na kojoj korisnik zasniva svoju ocenu ili odluku. Va nost informacije daje ili priroda informacije ili iznos na koji ta informacija glasi. Npr. va no vam je daznate koliki je stepen otpisanosti OS bilo da je 5% ii 95%. Ili, otpo eli ste proizvodnju nekog proizvoda va no vamje koliki rezultat je taj proizvod izazvao. Neke informacije postaju va ne tek kada glase na veliki iznos. Npr. u proizvodnom preduze u pozitivne i negativne35

kursne razlike nisu preterano va ne, ali ako one u nekom obra unskom periodu dostignu veliki iznos onda taj visoki iznos daje zna aj toj nformaciji. A opet za neku firmu koja se bavi samo spoljnom trgovinom informacija o kursnim razlikama su UVEK va ne bez obzira na iznos na koji glase. 3pouzdanost sadr anih informacija pretpostavlja po tovanje na ela potpunosti, istinitosti, opreznosti. Pouzdanost zahteva da pri sastavljanju FI nastojite da verodostojno predstavite doga aje o kojima izve tavate, da izme u su tine i forme postoji saglasnost da je to to. Zatim se tra i da informacija bude neutralna a ne navija ka. Jako je va no da sastavlja FI iznosi injenice, da se u FI ne bavi njihovom interpretacijom, pogotovo da ih ne interpretira tako da korisniku stvori sliku koja firmi odgovara. Takva informacija ne mo e biti pouzdana. Zna i, vi ete re i sve ali ete re i teako da onaj ko ita tu informaciju da ve i zna aj ne emu to nije va no a u drugi plan stavljate ne to to je va no. Ne ete re i da ste drugi nego ete re i da ste prvi do prvog. Slede i uslov da bi FI bili puzdani je da pri sastavljanju FI budete iorezni. Ovde se insistira na tome da svaki put kada morate da izvr ite procenu ( to se non-stop ini jer do iznosa brojnih pozicija dolazite procenjivanjem) budete objektivni. To zna i da procenjivanje mora biti zasnovano na to ve em broju podataka i da procena bude objektivna a to zna i da bi na bazi istih podataka takvu istu procenu donelo u drugo stru no lice. Kada se radi o opreznosti tra i se da kada niste sigurni uvek imovinu i prihode odmerite ni im a obaveze i rashode u ve im iznosima da se ne bi dogodilo da precenite neto imaovinu ili rezultat. Pouzdanost pretpostavlja i da informacije budu potpune. Postoji jo jedan uslov: da kad kod prezentiranja informacija forma ne odra ava su tinu prednost date su tini. To je npr slu aj kod kupovineauta na kredit. Vi niste pravni vlasnik, vi ete postati vlasnik tog auta tek kada otplatite poslednju ratu kredita, sve do tada pravni vlasnik je firma koja vam je odobrila kredit. Ali vi jeste ekonomski vlasnik vi ubirete sve koristi od kori enja tog automobila i snosite sve tro kove i rizike kori enja tog automobila. Isto je i kada preduze e uzme sredstva i izing takva sredtva treba uklju iti u imovinu firme. Ako priznajete prihode u trenutku proizvodnje pre nego to je proizvod predat kupcu, vi to inite zato da biste po tovali su tinu a ne formu ( npr. ako znamo ko je kupac i koliki e biti prihod i sl.). 4uporedivost sadr anih informacija pretpostavlja po tovanje na ela kontinuiteta ili stalnosti. Uporedivost tra i da FI budu sastavljeni tako: -da budu uporedivi u nizu sukcesivnih obra unskih perioda i - da budu uporedivi izme u razli itih preduze a. Uporedivost je jedini na in da steknemo uvid u promene prinosnog i finansijskog polo aja preduze a. Kada poredimo FI iz tri razli ite godine mi mo emo videti kako to preduze e posluje.

Ove kvalitativne odluke predstavljaju standarde i zahteva se da svaki FI ima ove odlike. Koliko god da vam se ini da sastavlja i ne e imati problem sa ovim odlikama ja vas uveravam da nije tako. Jer oni esto moraju da tra e ravnote u izme u kvalitativnih odlika mo e da se36

desi da neke odlike budu u koliziji. Npr. va no mi je da informaciju dobijem na vreme ali mi je va no da informacija bude pouzdana. P sad, znam da je informacija va na i ho u da je pru im, ali nisam sigurna do kraja u njenu ta nost. Da li mogu sada da je objavim, posle mo e da se ispostavi da ona nije ta na. Ili, da je ne objavim, ali kada budem sigurna da to jeste ili nije tako to vi e ne e biti va no. Da li dati prednost pouzdanosti ili va nosti? Nema ta nog i pogre nog odgovora, koliko treba ekati da bi informacija dobila na ta nosti a da ne izgubi na zna aju. Morate proceniti visinu mogu e tete u jednom i drugom slu aju.

Treba voditi ra una o va nosti i ekonomi nosti. Proizvodnja informacija ko ta. Kada birate informacije koje suva ne morate voditi ra una o dva kriterijuma: - da ne uskratite informaciju na bazi koje se odluka donosi, - da ne date preveliki broj informacija od kojih korisnik ne e videti su tinu i - da vodite ra una da izme u koristi od te informacije i tro ka postoji srazmeran odnos. Firme snose tro kove sastavljanja FI, a koriste tu e informacije. Dakle svaka firma je u poziciji da koristi FI sojih korisnika i da njeni korisnici koriste njene FI. Tu dakle ima neke pravde. injenica da proizvodnja nekog va nog podatka ko ta nemo e biti razlog da taj podatak ne bude proizveden. Ne mo ete re i: o da bismo do tog podatka do li to ko ta...

Sve navedene odlike vode tome da se obezbedi fer predstavljanje finansijskog, imovinskog i prinosnog polo aja preduze a. Zna i da to odgovara stvarnom stanju.

Dve su polazne premise finansijskog izve tavanja: 1) da FI treba da sadr e samo posledice doga aja koji su nastali na elo nastanka poslovnog doga aja. U FI e biti uneti