ЕКОНОМСКИ СИСТЕМ САД

доцент др Славиша Ковачевић

Три модела капитализма

Англосаксонски модел (САД, Уједињено Краљевство, Нови Зеланд,

Јапан, Ирска, Канада, Аустралија)

Европски модел

Азијски

Економски систем САД

Службени назив: Сједињене Америчке Државе

Главни град: Wашингтон

Површина: 9 161 923 км2

Број становника: 316,1 милион

Службени језик: енглески

Државно уређење: предсједнички систем

Предсједник: Барак Обама

Предсједник Владе: предсједник САД-а је предсједник

државе и предсједник владе

Економски систем САД

Валута: амерички долар

Кредитни рејтинг: Aaa Stable Moody's; AAA stable Fitch; AAA

Stable Standard & Poor‘s

Чланство у међународним организацијама: AfDB, APEC, BIS,

EBRD, FAO, G-5, G-7, G-8, G-10, IADB, IBRD, ICC, IDA, IEA, IFAD, IFC,

IMF, MIGA, NAFTA, OECD, Паришки клуб, UNCTAD, WCO, WIPO, WTO.

Структура БДП-а: услуге 79,7%, индустрија 19,2%,

пољопривреда 1,1%.

Најважније индустрије: нафтна, челик, моторна возила,

телекомуникације, хемијска, електро, прехрамбена, дрвна

грађа и др.

Економски систем САД

свјетска сила,

велика и богата,

технолошки најнапреднија економија,

водили је изузетни умови (Thomas Jefferson, John Adams, James Madison, Alexander Hamilton) - систем који су створили се доказао као веома успјешан и трајан.

БДП од 1870-1950. године

БДП per capita од 1870-1950. године

Макроекономски показатељи

2010 2011 2012 2013 2014

БДП (млд US$) 14 417 14 958 15 553 16 244 16 800

БДП per capita (US$)

43 234 43 952 44 440 45 341 45 863

Раст БДП (%) 2,5 1,6 2,3 2,2 2,4

Извоз робе (млд US$)

1 853 2 127 2 216 2 280 1 579

Увоз робе (млд US$)

2 365 2 686 2 762 2 770 2 329

Инфлација (%) 1,5 3,0 1,7 1,5 0,8

Незапосленост (%) 9,6 8,9 8,1 7,4 6,2

Најзначајнији спољнотрговински партнери

Најважније увозни партнери:

1. Канада (19%)2. ЕУ28 (16,7%)3. Мексико (14,3%)4. Кина (7,7%)5. Јапан (4,1%)

Најважнији извозни партнери :

1. Кина (19,8%)2. ЕУ28 (17%)3. Канада (14,5%)4. Мексико (12,2%)5. Јапан (6,1%)

Најзначајнији извозни производи:

пољопривредни производи 9,2%,

индустријски производи 26,8%, капитална добра (авиони,

дијелови за моторна возила, рачунаре, телекомуникацијска опрема) 49%,

потрошачка добра (аутомобили, лијекови) 15%.

Најзначајнији увозни производи:

пољопривредни производи 4,9%, индустријске потрепштине 32,9%

(сирова нафта 8,2%), капитална добра 30,4% (рачунари,

телекомуникацијска опрема, дијелови за моторна возила),

потрошачка добра 31,8% (аутомобили, одјећа, лијекови, намјештај, играчке).

Извршна, законодавна и судска власт

Законодавна: Сенат и Представнички дом

Економија: приватни и јавни сектор

Приватни сектор САД данас износи 80% америчке економије

Обим јавног сектора је испод просјека за

индустријализоване европске земље, а изнад просјека за

азијске земље (15-20% запослено у савезној, државној и

локалној власти)

Предузећа подељена у три категорије:

Предузетништво (једно лице власник и доноси одлуке),

Партнерства(два или више партнера и дијеле профит) и

Корпорације(чланови одбора доносе битне одлуке, али у интересу свих акционара(тужба малих акционара).

Предности корпорације

1. акционари нису лично одговорни за дугове

корпорације

2. менаџмент може бити промијењен без

мијењања власника

3. више опција за раст капитала кроз продају

обвезница и додатних акција

Америчка предузећа према правном облику пословања

Предузетништво заузима 72%, али доприноси са

само 4% остварењу пословних прихода

(агрикултура, малопродаја, услуге).

Корпорације заузимају 18% тржишта, али стварају

82% пословних прихода.

Партнерство се користи у финансијама, осигурању,

некретнинама....

Пословни приходи компанија

Корпоративно управљање

Одвојеност власништва и менаџмента

Тржишна капитализација (интерес акционара)

Корпоративни подстицаји (сток-опцијски план)

Златни падобран (велике отпремнине ако компанија буде преузета - бољи менаџмент подиже цијену акција и вредност компаније)

Регулација

Устав налаже да држава не може узети приватну имовину без

законског поступка и накнаде. Држава може ограничити

имовинска права и учинити приватно власништво мање

вриједним. (аутопут - не у комерцијалне сврхе).

Право државе да преузме имовину ако је у питању јавни

интерес

Социјалне (регулација здравља, безбедности) и економске

(одређивање цијена, контролисање конкуренције) уредбе

Владе.

Тржиште рада

Флексибилна и нефлексибилна тржишта рада

Флексибилна дају послодавцима слободу да отпуштају и запошљавају раднике и да мијењају услове рада

Нефлексибилно захтјева од послодаваца да прате строга правила и процедуре приликом запошљавања и отпуштања.

Примјер: запосли - отпусти, закон о раду

Интереси менаџера, радника мање важни од интереса акционара.

Права радника резултат обичаја и праксе, а не државних правила.

Синдикати

Појам

11,7% америчке радне снаге припада синдикатима (већина у јавном сектору - приватни сектор само 7%)

Раније много веће учешће у синдикалним организацијама

Ауторитет у локалном синдикату, не преговарају на националном нивоу, децентрализовани

Економија преноса

Исплате трансфера су исплате државе из прихода прикупљеног од пореских обвезника примаоцима који нису обезбедили услугу заузврат (осигурање у случају незапослености, социјално осигурање, помоћ породицама са зависном дјецом).

До 2009.године 45% владиних трошења или 15%БДП.

Растућа редистрибутивна улога државе

Пореске олакшице - породице са дјецом, уштеда енергије