ERVOLUCIJAervolucija.rs/pdf/ERVOLUCIJA.pdf · sistem, ekonomski sistem, obrazovni sistem, zdravstveni i svaki drugi sistem. Glavna karakteristika sporovodjenja ove politike ogledala

Autorsko delo ERVOLUCIJA uneto u evidenciju autorskih dela u Zavodu za intelektualnu svojinu, Srbija,

pod rednim brojem 2016/2833A-2016/0075 1

ERVOLUCIJA

- revolucija kroz evoluciju -

Dr Slobodan Reljic, dipl.inž.



ERVOLUCIJA

ERVOLUCIJE, Dr Slobodana Reljića, dipl. Inž., uneto u evidenciju deponovanih autorskih dela kao autorsko delo, u Zavodu za intelektualnu svojinu, Beograd,

Kneginje Lubice 5, Srbija, pod rednim brojem 2016/2833A-2016/0075



ERVOLUCIJA

S A D R Ž A J

Strana

1. UVOD ...................................................................................................................................................... 5

2. 20 GODINA NAKON REVOLUCIJE U ERVOLENDU.................................................................................... 6

3. IDEJE I CILJEVI PROGRAMA “INKLUZIVNOG NACIONALNO DRUSTVENO-EKONOMSKOG PROGRAMA” 8

a. Osnove “Inkluzivnog nacionalno drustvengo-ekonomskog programa” ......................................... 8

b. Ciljevi programa .............................................................................................................................. 9

c. Osnovni postulati za dostizanje ciljeva programa ........................................................................ 10

4. ANALITIČKE OPSERVACIJE POSTOJEĆIH EKONOMSKIH SISTEMA I PRISTUPA RAZVOJU ...................... 12

d. Strane investicije u jednoj zemlji i strane kompanije ................................................................... 12

e. Pitanje vlasništva u kompanijama ................................................................................................ 13

f. Javno-privatno partnerstvo .......................................................................................................... 15

g. Modeli razvoja drzava – primeri uspesnih implementacija .......................................................... 16

5. KONCEPTUALNI MODELI “INKLUZIVNOG NACIONALNOG DRUSTVENO-EKONOMSKOG PROGRAMA”20

A. EKONOMSKO FINANSIJSKI MODELI ................................................................................................. 21

h. Polazne premise ........................................................................................................................... 22

i. Ekonomija ..................................................................................................................................... 24

j. Poljoprivreda ................................................................................................................................ 29

k. Finansije, bankarstvo i osiguranje, akcionarstvo .......................................................................... 34

l. Penzioni sistem ............................................................................................................................. 38

m. Javna preduzeća ........................................................................................................................... 40

n. Privlačenje stranih investicija ....................................................................................................... 42

o. Poreska politika ............................................................................................................................ 43

p. Prirodni resursi ............................................................................................................................. 44

B. MODEL NAUKE I TEHNOLOGIJE ........................................................................................................ 46

q. Nauka i tehnologija ....................................................................................................................... 47

C. HUMANISTIČKI MODELI .................................................................................................................... 49

r. Natalitet – briga o potomstvu ...................................................................................................... 50

r.1. Stanje ervolandske populacije – pocetak primene programa ................................................... 51

r.2. Procena stanja nataliteta u buducnosti ..................................................................................... 52

r.3. Predlog mera .............................................................................................................................. 53

r.4. Osnovni uslovi za realizaciju programa povecanja nataliteta .................................................... 56

r.5. Primer Rusije .............................................................................................................................. 57

s. Obrazovanje .................................................................................................................................. 58

t. Zdravstvo ...................................................................................................................................... 61

u. Borba protiv kriminala i sudstvo .................................................................................................. 63

v. Penzioni sistem ............................................................................................................................. 65

w. Sport ............................................................................................................................................. 66

x. Kultura .......................................................................................................................................... 67

y. Rešavanje problema siromaštva u Ervolendu .............................................................................. 68

z. Informatička administracija .......................................................................................................... 68

6. ANALIZA DOTADAŠNJEG DELOVANJA „VLADAJUĆIH“ STRUKTURA , KOMPANIJA I POJEDINACA ...... 70



aa. Preispitivanje dotadašnjih privatizacija ........................................................................................ 70

bb. Ispitivanje porekla imovine političara i tzv. „bogataša“ ............................................................... 71

cc. Preispitivanje poslovanja kompanija u Ervolendu sa državom .................................................... 72

7. IZVORI FINANSIJSKIH I MATERIJALNIH SREDSTAVA ZA REALIZACIJU PROGRAMA ............................... 74

8. AUTONOMNA POKRAJINA ALBANAS .................................................................................................... 77

9. ČLANSTVO ERVOLENDA U EVROPSKOJ UNIJI (EU) I NATO .................................................................. 79

10. RAD I FINANSIRANJE POLITIČKIH STRANAKA ........................................................................................ 81

11. ZASTO JE PRIMER CILEA BIO VAZAN ? .................................................................................................. 83

12. UTICAJ ERVOLUCIJE NA PROBLEM ERVOLENDSKE MIGRACIJE ............................................................. 84

13. VREMENSKA DINAMIKA ........................................................................................................................ 85

14. MERITOKRATIZAM VS. PLURALIZMA .................................................................................................... 86

15. BIOGRAFIJA ........................................................................................................................................... 88



1. UVOD Proslo je 20 godina od kada je u Ervolendu sprovedena oruzana revolucija. U sledecih 10 godina sprovedene su reforme u svim sferama zivota – privrednom, finansijskom, obrazovnom, kulturnom, i td., a sve na osnovu zahteva finansijera i idejnih tvoraca revolucije. Nakon 10 godina sprovodjenja naloga finansijera i idejnih tvoraca revolucije, politicka i intelektualna elita Ervolenda je uvidela da ovakav razvoj vodi Ervolend u negatavnom pravcu, i u pravcu u kome ce izgubiti vlast na sledecim izborima, i odlucila je da ponovo, u potpunosti, promeni drustveno-politicki, privredni, finansijski, obrazovni i svaki drugi segment zivota u Ervolendu. Ove promene su uradjene na miran nacin, kroz parlamentarni sistem, ali u izuzetno kratkom vremenu – u sledecih 10 godina. Osnov za pokretanje sveobuhvatnih promena nadjen je u novom konceptualnom modelu društveno-ekonomskog razvoja koji se naziva “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” , a koji je opisan u odgovarajućim delovima ovog materijala. Cilj primene osnovnih ideja iz “Inkluzivnog nacionalnog drustveno-ekonomskog programa” bio je da se obezbedi: 1. Pravo za svakoga da ima jednake mogućnosti za uspeh u životu, kako u obrazovnom, tako i u

ekonomskog i svakog drugog segmenta u zivotu 2. Pravda, da bi jednake mogućnosti za uspeh bile podržane zakonima 3. Sigurnost, da se svako oseća da je društveno-političko-ekonomski sistem postavljen tako da svakom

gradjaninu obezbedjuje sigurnost u svakom aspektu života Nakon 10 godina od primene sopstvenog modela razvoja, dosao je trenutak da se svi modeli i sistemi koji su implementirani u svakoj sferi drustveno-ekonomskog zivota Ervolenda opisu na jednom mestu.



2. 20 GODINA NAKON REVOLUCIJE U ERVOLENDU Prošlo je 20 godina od kada je počela da se sprovodi politika zapadnih zemalja u Ervolendu. Ova politika se odnosi na promenu celokupne strukture države u svim njenim segmentima: politički sistem, finansijski sistem, ekonomski sistem, obrazovni sistem, zdravstveni i svaki drugi sistem. Glavna karakteristika sporovodjenja ove politike ogledala se u bespogovornom i totalitarnom sprovodjenju svih zadataka u implementiranju novog sistema, nametnutog od strane zapadnih zemalja. Sledeća karakteristika sprovodjenja ovih zapadnih zadataka, je da realizatori ovih zadataka u Ervolendu, ni jednog trenutka nisu pokazali samostalnost a ni inventivnost-u generisanju i sprovodjenju zadataka, ali koji bi više vodili računa o Ervolendskom narodu i njegovom interesu.. Glavne karakteristike promene sistema ogledale su se u sledećem:

- Sve najprofitabilnije grane ekonomije privrede u društvu- bankarstvo, osiguranje, metalurgija, industrija cementa, industrija piva, i td. došle su u posed kompanija sa zapada

- Sve ostale delatnosti, koje nisu tako profitabilne ”prodate su” domaćim pravnim subjektima i fizičkim licima, bez provere izvora takvog kapitala, firmi koje su ih kupovale,…

- Veliki broj preduzeca “privatizovan” je na taj nacin da ih je otkupio/otkupilo dotadasnje rukovodstvo ili neko ko je u vezi sa njima. Sistem je bio jednostavan. Direktor je osnovao privatnu frmu koja je snabdevala firmu koja je trebalo otkupiti, sa robom, uslugama i td., ali to nikada nije plaćano nego je firma koju je trebalo privatizovati ulazila u sve veće i veće dugove prema privatnoj firmi direktora. Na kraju privatna firma, čiji je vlasnik direktor, je jednostavno preuzela takvu firmu na osnovu dugova – nepostojećih. Ovakav vid privatizacije mogao bi se nazvati “Privatizacija po fiktivnom zaduženju”

- Posebna specijalnost privatizacije bila je tzv. “uzimanje kredita za privatizaciju”. Ona se ogleda u sledećem. Pojedinac ili kompanija je kupila jedno preduzeće, a zatim je uzimalo kredit od banke za kupovinu sledećeg preduzeća, a kao zalog-hipoteku davalo tek kupljeno preduzeće, i tako dalje, i tako dalje. U većini slučajeva ovo nije bilo dozvoljeno zakonom, ali,…… Ovakav vid privatizacije mogao bi se nazvati “Privatizacija u nizu”

- Veliki broj ljudi iz svih struktura vlasti postali su najbogatiji ljudi u Ervolendu. Oni to i javno priznaju. Posebno su interesantni ljudi koji su bili bliski vlasti u trenutku sprovodjenja revolucije i koji su se enormno obogatili u sledecih 10 godina.

- Veliki broj ljudi u privatizovanim firmama ostao je bez posla, iako je dobio odredjenu sumu novca na ime otpremnine, jer je novi vlasnik imao jasnu ideju o broju zaposlenih koji mu je potreban. Sa tim novcem se kupio samo mir u tom trenutku, jer sa tim iznosom novca nije mogao nikakav novi posao da se pokrene. Plate zaposlenima koji su ostali u takvim firmama su minimalizovane, a istovremeno im je nametnut veći obim posla nego ranije.

- Ako je strani investitor želeo da otvori kompaniju u Ervolendu sa vise od sto (?) zaposlenih, Vlada Ervolend je posebno stumulisala takve investitore sa placanjem plate svakom zaposlenom jednu godinu – ne moze se saznati podatak o tome koliko je Ervolend na ovaj način izdvojila sredstava za ove namene.

- Država Ervolend je posebno stimulisala zaduživanje gradjana Ervolenda za povećanje potrošnje. Rezultata toga je enormno povećanje zaduženja stanovništva (koje ta sredstva mora da vrati) a bez uticaja na povećanje proizvodnje u Ervolendu.

- Zbog nedovoljno razvijene privrede, neulaganja sredstava od prodatih preduzeća u ključne oblasti,.., država ne moze da prikupi dovoljnu kolicinu novca za svoje finansiranje.Drzava Ervolend



to rešava zaduživanjem Ervolenda u inostranstvu i tim novcem isplacuju sve troškove drzave – zaposlene u državnim organima i druge troškove. Istovremeno, otplatu ovog duga ostavljaju za kasnija vremena i one koji će posle njih doći na vlast. To neminovno vodi u bankrot države u trenutku kada druga politička partija bude na vlasti. Na taj način odgovornost i sve posledice biće na političkim strankama i njihovim liderima koji su na vlasti u tom periodu

- Primer „bankrota države“ je jedna od susednih i prijateljska zemlja, koja je zbog finansiranja same sebe (javna potrošnja – obrazovanje, zdravstvo, policija, sudstvo, a zbog neodgovarajućeg načina punjanja budžeta) došla u situaciju da mora da ispoštuje zahteve poverilaca-kreditora (EU, MMF i Evropska Centralna banka) i mora da prodaje državnu zemlju, uključujući i svoja ostrva, i da proda svoje učešće u bankama, pošti, železnici, lukama, velikim gradskim vodovodima, vojnim organizacijama, aerodromima, i td....

- Sve ovo dovelo je do toga da je veliki broj ljudi bez posla, oni koji imaju posao rade za male plate, veliki deo stanovništva je u dugovim, a država se približava bankrotu.

- Političke strukture morale su da spovedu još jedan preostali zadatak od zapadnih nalogodavaca – privatizovanje javnih preduzeca. To znaći da ce ona javna preduzeća koja su u svakoj drzavi profitabilna, a to je Elektroprivreda i Telekom, kao i ostala javna preduzeća na republičkom i eventualno lokalnom nivou, prodati zapadnim kompanijama, a sva ostala javna preduzeća koja su manje interesantna pokušaće da proda drugima sa „rang liste“.



3. IDEJE I CILJEVI PROGRAMA “INKLUZIVNOG NACIONALNO

DRUSTVENO-EKONOMSKOG PROGRAMA”

a. Osnove “Inkluzivnog nacionalno drustvengo-ekonomskog programa”

Osnovne postavke programa mogu se naći u 40-im godinama u programskim idejama američkog predsednika Franklin D. Roosevelt-a. Citiraćemo jedan deo iz „Drugog zakona o pravima“ koje je definisao američki predsednik Franklin D.

Roosevelt, u svom “Obraćanju naciji” 11 Januara 1944.

„ Naša je dužnost da odredimo strategiju i postavimo planove za osvajanje trajnog mira i

uspostavljanje američkog životnog standarda koji će biti visok kao nikad do sada. Mi ne

možemo biti zadovoljni, bez obzira koliko je visok opšti životni standard, ako jedan deo našeg

naroda - bez obzira da li je to jedna trećina, jedna petina ili jedna desetina, nemaju dovoljno

hrane, nemaju za odeću, nemaju za stanovanje i nesigurni su.

Ova Republika je od svog početka, i tokom rasta do sadašnje snage, bila pod zaštitom

politički neotudjivih prava medju kojima su pravo na slobodu govora, pravo na slobodu

štampe, slobodu veroispovesti, sudjenje pred porotom, sloboda od nepravednih proganjanja i

zatvaranja. Ona su naša prava na život i slobodu.

Kao što je naš narod rastao u veličini i stasu, naime – kao što se naša industrija i ekonomija

širila – ova politička prava su se pokazala neadekvatnim da bi nam obezbedila jednakost u

potrazi za srećom.

Dospeli smo do jasne realizacije činjenice da prava individualna sloboda ne može postojati

bez ekonomske sigurnosti i nezavisnosti. “Siromašan čovek nije slobodan čovek“. Ljudi koji su

gladni i bez posla su stvari od kojih se pravi diktature.

U današnje doba ove ekonomske istine su postale opšte prihvaćene kao evidentne. Mi smo

prihvatili, da tako kažem, “Drugi zakon o pravima” koji uspostavlja nove osnove sigurnosti i

prosperiteta za sve – nezavisno od pol, rase ili veroispovesti.

Medju njima su:

Pravo na koristan i unosan posao u industriji, prodavnicama, farmama, rudnicima;

Pravo na zaradu dovoljnu da obezbedi odgovarajuću hranu, odeću i rekreaciju;

Pravo svakog farmera da gaji i prodaje svoje proizvode tako da njemu i porodici obezbedi

pristojan život;

Pravo svakog poslovnog (velikog ili malog) čoveka da posluje u atmosferi slobode i bez nefer

konkurencije i dominacije monopolista, bilo u svojoj državi bilo van;

Pravo svake porodice na pristojan dom;

Pravo na adekvatnu medicinsku negu i mogućnost da postigne dobro zdravlje i uživa u njemu;

Pravo na adekvatnu ekonomsku zaštitu u u starosti, bolesti, nesreći i u slučaju

nezaposlenosti;

Pravo na dobro obrazovanje;

http://en.wikipedia.org/wiki/Franklin_D._Roosevelt





U svim ovim pravima osnovna reč je sigurnost. I posle pobede u ovom ratu moramo se

pripremiti da krenemo napred u primeni ovih prava, ka novim ciljevima ljudske sreće i

blagostanja;

Pravo mesto Amerike u svetu u velikoj meri zavisi od toga koliko su ova i slična prava

sprovedena u praksi za sve naše gradjane;

Jer ako ne postoji sigurnost ovde, kod kuće, ne može biti ni trajnog mira u svetu; “

Ove ideje iz “Druge generacije ljudskih prava”, su bile osnova češko-francuskom sociologu Karel Vasaku, koji je 1970 god. napisao i predložio „Tri generacije ljudskih prava“ i koje su prihvaćene i u International Institute of Human Rights u Strasburu. Druga generacija ljudskih prava prema Karelu Vasaku, a što je kasnije uključeno i u “Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima”, odnosi se na pravo jednakosti i počinju da se prihvataju i priznaju od strane vlada posle II svetskog rata. U osnovi to su prava vezana za fundamentalno društvene, ekonomske i kulturne parametre. “Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima” garantuju, svim članovima društva u jednoj državi, pravo na jednake uslove i jednak tretman. Druga generacija ljudskih prava uključuje pravo na posao, pravo na dom kao i pravo na socijalnu sigurnost i pomoć u slučaju nezaposlenosti. Program „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program “ proširuje ova prava u svakom aspektu društveno-ekonomskog života, što će biti opisano u sledećim, odgovarajućim delovima ovog programa.

b. Ciljevi programa

Nakon 10 godina primene zapadnih naloga, lideri “Ervolendske narodne partije”, partije bez poslanika u parlamentu Ervolenda, doneli su odluku da na izbore za parlamant izadju sa programom iz “Inkluzivno nacionalnog ekonomsko-drustvenog programa”. Ciljevi programa “Inkluzivno nacionalnog ekonomsko-drustvenog programa” bili su su takvi da se :

- kroz sistemsku podršku povećanju nataliteta preokrene negativnu stopu I dovede do stanja da dete ne predstavlja finansijski problem nego da bude najveće bogatstvo porodice i osnova prosperiteta drustva i drzave

- kroz novi sistem obrazovanja omogući svim sposobnim mladima, bez obzira na njihovo finansijsko stanje, da upišu i završe srednje škole ili fakultete, i da napravi takav sistem školovanja da se programi I planovi rada srednjih škola I fakulteta mogu lako prilagodjavati promenama u životu

- kroz novi sistem zdravstva i socijalne zaštite obezbedi potpunu, sigurnu i stabilnu zdravstvenu zaštitu za sve stanovnike, nezavisno od finansijskog stanja svakog stanovnika

- da svi zakoni, ekonomsko-finansijski sistem i ostalo budu zasnovani na principu “jednaka perspektivna mogućnost boljeg života za svakog gradjanina Ervolenda”

- da se oslanjamo na sopstvene finansijske, materijalne, prirodne i ljudske resurse

- kroz novi investicioni ciklus svaki gradjanin Ervolenda postane vlasnik novih kompanija, preduzeća, banaka,… omogućavajući svakom stanovniku koji želi da uloži svoja lična sredstva u takve kompanije, preduzeća, banke,… I da to uradi uz podršku države

- da se preispitaju svi dotadašnje privatizacije I da se preispita lično bogatstvo svakog od političara (od predsednika I ministara do sekretara u ministarstvima I opštinskih rukovodioca) bogataša

- kroz preispitivanje dotadašnjih privatizacija preokrene vlasničku strukturu od “sivo/crnih kapitalista” (svih onih koji su na nezakonit i nemoralan način došli u posed državnih kompanija,

http://en.wikipedia.org/wiki/International_Institute_of_Human_Rights

http://en.wikipedia.org/wiki/International_Institute_of_Human_Rights

http://en.wikipedia.org/wiki/Strasbourg



banaka Itd.) ka većinskom vlasništvu zaposlenih u tim kompanija, i novim vlasnicima, tj. svakom stanovniku Ervolenda koji želi da uloži svoja lična sredstva u takve kompanije, banke,…, a uz podršku države

- da po potrebi traže finansijsku, materijalnu, tehničku i svaku drugu podršku van okvira države Ervolenda, kada sopstveni resursi nisu dovoljni

- kroz obezbedjivanje stabilnosti I sigurnosti (političke, zakonodavne, pravne, finansijske, …) obezbedi sigurnost za sve zainteresovane strane ulagače

Da bi ostvarila gore navedene ciljeve drzava Ervolend morala je da ima potpunu kontrolu i upravljanje u sledećim oblastima:

- Sistemska podrška za povecanje nataliteta

- Sistem obrazovanja

- Sistem zdravstva i socijalne zastite

- Uspostavljanje modela nacionalnih kompanija, preduzeća I svih drugih oblika nacionalnih finansijsko-ekonomskih subjekata ( banaka, osiguravajućih društava, …) zasnovanih na idejama programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”

- Uspostavljanje modela nacionalnih i lokalnih infrastrukturnih sistema (elektroprivreda, vodoprivreda, komunalna preduzeća, telekomunikacije, transport i saobracaj,..) zasnovanih na idejama programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”

sto je i bio deo politickog programa “Ervolendske narodne partije”.

c. Osnovni postulati za dostizanje ciljeva programa

Ervolendska narodna partija je shvatila da se modeli u “Nacionalnom inkluzivnomi drustveno-ekonomskom programu” moraju realizovati kroz institucije sistema, kroz politicko delovanje i podrsku naroda Ervolenda. Ervolendska narodna partija koja je u svom programu imala ideje iz “Nacionalnog inkluzivnog drustveno-ekonomski program” imala je sansu za uspeh na izborima i sansu za vlast, jer je nudila svakom gradjaninu Ervolenda zadovoljenje njihovih osnovnih potreba, zelja i ciljeva. Ervolendska narodna partija je angazovala i psihologe u kreiranju svog programa i nastupa na izborima. Psiholozi su definisali da u ljudima postoje skrivene i javne želje, tj ciljevi. Bez obzira da li su one sakrivene ili javno iskazane sve se mogu definisati kao (redosled nije bitan):

1. Zdravlje 2. Dovoljno hrane 3. Novac i sve što se novcem može kupiti 4. …

Psiholozi su zakljucili da, ukoliko “Ervolendska narodna partija” ponudi program koji zadovoljava zelje i ciljeve vecine gradjana Ervolenda, onda ona ima najvecu sansu za pobedu na izborima. Ervolendska narodna partija je nasla i potvrdu svojih ideja i pristupa novim izborima u sledeca dva primera iz istorije.



Kada su engleskog državnika Lojda Džordža upitali kako mu je pošlo za rukom da ostane na vlasti dugo vremena pošto ostale vodje iz Prvog svetskog rata – Vilson, Orlando, Klemanso – behu već pale u zaborav, odgovorio je da za to sigurno treba da zahvali pravilu kog se uvek pridržavao i koje glasi:

”Natakni na udicu mamac koji će odgovarati ukusu ribe” Interesantna je i život Endru Karnegija, američkog milionera, poreklom iz Škotske. Iako je završio samo četiri razreda osnovne škole, na kraju života je u dobrotvorne svrhe podelio preko tri stotine pedeset

miliona dolara. Kada su ga pitali da ukratko definiše kako je uspeo on je odgovorio: “Uspeo sam tako što sam ljude za svoje ciljeve pridobijao poštujući njihove želje i potrebe”

Iz svih gore navedenih cinjenica “Ervolendska narodna partija” je izvukla sledece zaključke, a koji su bili bitini da bi se program “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” mogao realizovati:

U predstavljanju programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” uvek i na prvom mestu u programu staviti da je je program posvećen dobrobiti svakog gradjanina Ervolenda i svakog Ervolendjanina van Ervolenda

Uvek isticati činjenicu da program “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” omogućava svakom gradjaninu Ervolenda, nezavisno od njegovog finansijskog stanja, nacionalne pripadnosti, religije i td., da postane vlasnik (fabrike, banke, poljoprivredne kompanije,…) i da na osnovu tog prava stiče odgovarajući profit u dugom vremenskom periodu

Da program “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” svakom gradjaninu Ervolenda, nezavisno od njegovog finansijskog stanja, nacionalne pripadnosti, religije i td., omogućava da ima besplatnu zdravstvenu brigu i školovanje, za razliku od sadašnjeg sistema (iako reč besplatno nije sasvim korektna)

Itd…...

Na izborima za ervolendsku skupstinu, Ervolendska narodna partija je osvojila apsolutnu vecinu.



4. ANALITIČKE OPSERVACIJE POSTOJEĆIH EKONOMSKIH

SISTEMA I PRISTUPA RAZVOJU Sledeca poglavlja opisuju, u kratkoj formi, osnovne karakteristike postojecih uspesnih ekonomskih sistema i uspesne primene razlicitih modela razvoja u zemljama koje su uspele da dostignu visok stepen razvoja i da postanu uzor mnogim drugim zemljama.

d. Strane investicije u jednoj zemlji i strane kompanije

Većina gradja Ervolenda je bila zaslepljena “velikim stranim investitorima” – uglavnom multinacionalnim kompanijama. Politicke partije koje su na do pre 10 godina “propovedale” su da je glavni cilj prodati sve nacionalne resurse i dovesti strane investitore. Ako uspeju i da počnu razgovore sa nekom velikom multinacionalnom kompanijom onda su to predstavljale kao postizanje nacionalnog cilja, koji će nam svima omogućiti najbolji mogući život. Činjenice su bile sasvim drugačije. Svaka kompanija, pa i multinacionalna, investira tamo gde će imati nižu cenu proizvodnje - niska cena radne snage, niske cene ostalih input-a, gde će imati visoko obrazovane i kvalitetne zaposlene, i td., a što sve mora da rezultira većim profitima, nego što ih ima u postojećem sistemu. Svaka kompanija će veoma brzo preseliti svoje kompanije na drugu lokaciju, ili u druge zemlje, bude li imala veće koristi na drugim lokacijama.

Glavnu i najveću korist od lokalne ili multinacionalnih kompanija imaju samo vlasnici kompanija.

Analize poslovanja multinacionalnih kompanija pokazuju da čak ni države, u kojima su osnovane multinacionalne kompanije, često nemaju mnogo koristi od njih (korist imaju samo vlasnici kompanija) – često se istraživanje, razvoj i proizvodnja prebacuju u zemlje sa nižim input-ima, usmesto da sve to rade u matičnim zemljama, što sve znači da smanjuju broj zaposlenih u matičnim zemljama, što dalje dovodi do smanjenja davanja koje multinacionalne kompanije plaćaju matičnoj državi, regionu, gradu, opštini.

Primer gore navedenog zakljucka je I primer USA kompanije “Ekson Mobile” , najvece korporativne kompanije na svetu – godisnji prihodi oko 400 milijardi dolara I sa godisnjim profitom od oko 40 milijardi dolara. CEO Ekson Mobile,Li Rejmond, je kada su ga upitali da li planiraju da vise rafinerija izgrade na americkom tlu, rekao je sledece: “Mi nismo americka kompanija I ja svoje odluke ne donosim na osnovu toga sta je dobro za Ameriku”. Postoje dva pristupa kako strane kompanije investiraju: tzv “Green field” ili kupovinom domaće kompanije. U oba slučaja cilj je da imaju niže inpute nego što ih imaju na nekoj postojećoj lokaciji. Bolja je varijanta „Green field“ jer onda imamo povećanje broja zaposlenih. Ako je u pitanju kupovina domaće kompanije onda je to lošija varijanta, iz sledećih razloga: strana kompanija uglavnom ide na smanjenje trenutnog broja zaposlenih, smanjenje plata i povećanje broja poslova po jednom zaposlenom. Svakako da je interes Ervolenda da privuče strane kompanije ili investicione fondove da investiraju, jer je to jedan od bržih načina da se zaposli domaća radna snaga, da se stekne odredjeno znanje kroz rad u takvim kompanijama, da lokalne uprave i država imaju koristi od takve investicije i td.



Čak i onda kada strana multinacionalna kompanija ili investicioni fond investira u jednu zemlju dolazi se do pitanja kakva je korist države (a ne samo kompanije), osim otvaranja novih radnih mesta sa svim uslovima i ograničenjima koja kompanija postavlja – minimalne plate, povećanje radnog vremena, rad u smenama, itd. Imajući u vidu ove konflikte mnoge multinacionalne kompanije propagiraju ideju „korporativne društvene odgovornosti“. Ideja „korporativne društvene odgovornosti“ je da kompanija bude dobar sused na nekoj lokaciji, da daje novac za razne humanitarne aktivnosti, za razne spotske aktivnosti, da učestvuje u rešavanju nekih lokalnih problema i td. Ali, to ne rešava osnovne probleme duštva i sredine u kojoj ta kompanija posluje. Sve dosadašnje analize „korporativne društvene odgovornosti“ pokazuju da niko nije zadovoljan sa ovim pristupom. Pre 15 godina pojavio se novi pristup u rešavanju ovog problema – kako da kompanija zadovolji i svoje potrebe (kreiranje profita) ali i šire socijalne ciljeve društva i sredine u kojoj posluje. Novi pristup se definiše kao „koncept podeljene vrednosti“ („Shared value concept“). Ideja je da se kreiraju i nove socijalne vrednosti za društvo i okruženje , upotrebu resursa, služenje interesima društva, zdrava ishrana i sl. Svi autori navode primer kompaniej Nestle, sa promocijom kvalitetne ishrane, upotrebe vode i zemljišta za proizvodnju svojih sirovina – kakao i kafa. Bez obzira da li kompanija pokušava da propagira ideju „korporativne društvene odgovornosti“ ili ideju „koncept podeljene vrednosti“ zaključci su isti:

I pristup „korporativne društvene odgovornosti“ i pristup „koncept podeljene vrednosti“ predstavljaju „pranje savesti“ kako za kompaniju tako i za njene vlasnike,

Cilj kompanije uvek se svodi na to da se minimiziraju ulaganj,a bilo u pristup „korporativne društvene

odgovornosti“, bilo u pristup „koncept podeljene vrednosti“, sa ciljem maksimiziranja pozitivne percepcije sredine i sa ciljem maksimiziranja sopstvene dobiti.

e. Pitanje vlasništva u kompanijama

Primer COCA COLE. U periodu od 1886 do 1892, u Americi, u jednom malom gradu, lokalna

kompanija je pokrenula akciju za prikupljanje kapitala za početak proizvodnje novog proizvoda. Preko 1.000 stanovnika ovog malog mesta, pored ogromnog broja drugih ulagača, uložilo je svoja sredstva u ovu kompaniju. Danas, grad Valdosta, Džordžija, SAD, je grad sa najvećim brojem milionera na 1.000 stanovnika, a kompanija je poznata pod imenom Coca Cola, sa sedištem u gradu Atlanta, Džordžija, SAD. Danas kompanija Coca Cola ima 12.070 indivudalnih vlasnika akcija, a sa ostalim vlasnicima, kao što su finansijske institucije, security kompanije, ostale korporacije, sa brojem individualnih vlasnika akcija preko

200.000, ukupan broj vlasnika akcija u Coca Coli se penje na preko 212.000 !!!, sa ukupnim brojem zaposlenih od 92.000.

Number of

shareholders

COCA COLA

Government and

Public Bodies 1

Financial

institutions 72



Primer SIEMENS-a. Interesantan je i primer

multinacionalne kompanije SIEMENS. Kompanija SIEMENS je osnovana 1845 od strane Werner von Siemens i Johan Georg Halske za proizvodnju električnih telegrafa. Kompanija je 1847 imala 10 zaposlenih.

Danas SIEMENS ima oko 405.000 zaposlenih u celom svetu. Ali, SIEMENS ima 708.000 deoničara !!!, registrovanih u „Registru deoničara“ (Familija Siemens: 6%, Privatni akcionari:19%, Institucionalni investitori: 65%, Neindentifikovani investitori: 9%, Ostali: 1%). Slika dole prikazuje sadašnju vlasničku strukturu u SIEMENS-u.

Primer BERKSHIRE HATHAWAY INC. Kao treći primer interesantan za ramatranje navedimo

najveći i najbogatiji privatni investicioni fond BERKSHIRE HATHAWAY INC., osnovan 1839, u vlasništvu najbogatijeg čoveka na svetu Warren E. Buffett-a. BERKSHIRE HATHAWAY INC. je u 2009 imao ukupan promet od 112 milijardi dolara, sa ukupnim brojem

zaposlenih od 257.000. Ali, ono što je bitno u ovim analizama je da BERKSHIRE HATHAWAY INC. ima 565.000 deoničara !!!

Primer British Telecom (BT). U periodu od 1982 do 1991 BT je prodala svoje učešće u BT do nivoa

od 21,8%. 1993 engleska vlada je prodala-privatizovala svojih preostalih 21,8% udela u vlasništvu. Te godine ukupan broj vlasnika je povećan na ukupno 1,136,889, a država je u trezor unela 5 milijardi funti.

Primer BELGIJE. Belgija je, za potrebe ovog programa interesantna po sledećoj činjenici. To je zemlja u

kojoj procentualno najveći broj stanovnika ima vlasničke akcije, tj. ima vlasništvo nad delom velikog broja kompanija, preduzeća, banaka, osiguravajućih društava I td. Ni u jednoj drugoj zemlji ne postoji toliki

Securities

companies 34

Other domestic

corporations 477

Foreign

corporations 259

Individuals

and others 23,421

Treasury stock 1

Total 24,265



procentualni broj stanovnika koji su tzv. “kapitalisti”. U Belgiji, što je i normalno kad se uzme u obzir dugogodišnji kapitalistički sistem, postoje i izuzetno bogati ljudi i porodice. Šta je zajedničko u svim ovim primerima.

Nezavisno od togakoliko su stare i uspešne kompanije, zajednički činilac je da svaka od njih ima ogroman broj vlasnika!!! Bez obzira da li su u pitanju gore navedeni primeri li su u pitanju drugi

investicion fondovi, ili penzioni fondovi, ili neke kompanije, ili slučaj Belgije, sve one rade na principu da sakupe što veći broj individualnih ulagača (sa limitiranim minimalnim iznosom ulaganja) i

institucionalnih ulagača u projekte koji će im doneti dugoročan profit. Sledeći zaključak je:

Nezavisno od toga koliki je broj vlasnika jedne kompanije njom se može upravlajti na efikasan način, tako da opstane na tržištu, da se širi i da donosi profit svojim vlasnicima

f. Javno-privatno partnerstvo

Javno privatno partnerstvo (JPP) je zajedničko, kooperativno delovanje države sa privatnim kompanijama u proizvodnji javnih proizvoda ili pružanju usluga. Cilj Javnog privatnog partnerstva koja je nastala tek 1992. godine je ekonomičnija, delotvornija i uspešnija proizvodnja javnih proizvoda ili usluga u odnosu na tradicionalan način pružanja javnih usluga. Javno-privatno partnerstvo predstavlja kooperaciju između javnog i privatnog sektora na području planiranja, proizvodnje, pružanja, finansiranja, poslovanja ili naplate javnih poslova. Javni sektor to jest država, grad ili opština se tom prilikom javlja kao proizvođač i ponuđač takve saradnje – kao partner koji ugovorno definise vrste i obim poslova ili usluga koje namerava preneti na privatni sektor i koji obavljanje javnih poslova nudi privatnom sektoru. Privatni sektor to jest privatne kompanije se javljaju kao partner koji potražuje takvu saradnju, ukoliko može ostvariti profit i koji je dužan kvalitetno izvršavati ugovorno dobijene i definisane poslove. Tehnički JPP je jedan oblik privatizacije u kojem privatna kompanija preuzima upravu nad državnim, gradskim ili opštinskim objektom ili infrastrukturom u zamenu za to da mora obavljati poslove definisane ugovorom. Nakon isteka ugovorom određene obaveze objekt ili infrastruktura se vraća pod državnu kontrolu. Velika Britanija je prva zemlja koja je početkom 90-tih godina dvadesetog veka prva počela sa JPP i jedna od prvih koja je uradila delimičnu analizu razmišljanja o ovom procesu nakon prve decenije primene. U toj analizi oni koji podržavaju JPP vole da kažu da su najveći razlozi za nastavak ovog procesa izgrađeni objekti za javnu upotrebu (bolnice, škole i slično) koji nikada ne bi bili izgrađeni bez JPP, a te javne ustanove u sklopu ovog ekonomskog projekta imaju za građane potom veću efikasnost u obavljanju poslova od običnih državnih ustanova. Poslednji argument ujedno postaje činjenica da su projekti JPPa barem kratkoročno jeftiniji od gradnje tih objekata na normalan način. S druge strane kritičari govore da će na kraju cenu svih JPP projekata platiti stanovnici iz svog džepa. Britanski sindikati su u toj studiji iz 2002. godine naveli da po već do tada sklopljenim dogovorima svaki britanski stanovnik će godišnje davati za otplatu JPP sklopljenih projekata 5 funti godišnje. Takođe se dokazalo da neki od do tada sklopljenih projekata su doneli enormnu dobit privatnim kompanijama, to jest štetu državi, dok su u drugim slučajevima smanjene plate radnicima koji se prešli s leđa države na ono JPP ili su projekti rađeni ispod tadašnjeg britanskog standarda kako bi privatni investitor uštedeo novac i maksimizirao profit.



Interesantan je primer Hrvatske, gde je zbog velikog broja skandala, kojima je državni budžet oštećen, JPP u Hrvatskoj dobio stigmu nove vrste pljačke nakon one privatizacijske. Hrvatska priča počinje još 1995. kada novostvoreno poduzeće BINA Istra dobija zadatak da izgradi moderni dvotračni auto-put u Istri što će rezultirati pobunom lokalnog stanovništva, ali i ostankom koncesionara kome Hrvatska plaća 17 miliona evra godišnje tako da se generalno računa kako će privatni investitor dobiti oko 3.5 milijardi kuna plus prihod od putarina (oko 40 milion evra godišnje) koji je oslobođen od PDVa dok će uložiti 1.15 milijardi evra. Drugi mnogo veći i zvučniji skandal se dogodio oko JPP u Sunčanom Hvaru, slično se potom dogodilo i sa dvoranom Arena u Zagrebu.

Jedina službena i javna državna analiza JPPa je dovršena 2009 godine na Novom Zelandu s zaključkom da postoji premali broj dokaza o koristi JPPa i da je bolje naći druge načine finansiranja državnih projekata.

Pokazalo se da ipak javno privatno partnerstvo nije uvek najbolji model finansiranja za sve što državi, gradu ili opštini nedostaje. Ne treba ni zaboraviti da je privatni kapital i najskuplji kapital. Skuplji nego budžetski novac, ali i zaduživanje kod banaka.

Na kraju, kao jedan od glavnih zaključaka je sledeći:

Sama ideja “Inkluzivnog nacionalno drustvenog-ekonomskog programa” i njegova primena u potpunosti eliminisu potrebu za postojanjem ili primenom JPP-a u Ervolendu

g. Modeli razvoja drzava – primeri uspesnih implementacija

Primer NR Kine je primer kako se prisustvo stranih kompanija koristi za dobrobit sopstvene zemlje. Strategija koju jeNR Kina primenila u svojim razvojnim programima je elaborirana u mnogim casopsisima, forumima i td., tako da se ovde nece dalje objasnjavati. Primer Južne Koreje je takodje interesantan. 1962 Juzna Koreja je bila jedan od najsiromasnijih zemalja sa prihodom po glavi stanovnika manjim od Zaira, Konga ili Sudana. Bez nacionalnih resursa, sa velikim brojem stanovnika koncentrisanim na malim povrsinama Juzne Koreje, jeftinom radnom snagom bez obrazovanja, sa malim unutrasnjim trzistem, Juzna Koreja, tj. predsednik Park Cung He i vlada, je pocela primenu izvozno orijentisane ekonomske strategije. U sledecih 30 godina poceo je rast koji je doveo do povecanja prihoda po glavi stanovnika za 20 puta. Sredinom sedamdesetih godina, tadašnji predsednik Park Čung He zapoceo drustveno-ekonomsko revoluciju. Nacionalizovane su banke i postavljen skup izvoznih ciljeva kroz razvoj proizvodnje zasnovane na intenzivnom ljudskom radu, i koji je nagradjivao-promovisao one kompanije koje su postigle izvozne ciljeve. Drzava je igrala veliku ulogu u svemu ovome. Nagradjivanje-promovisanje se ogledalo u tome da dobiju podrsku u niskokamatnim kreditima, i izvoznim licencama koje su dalje povecavale njihov izvoz. Ovakva politika dovela je do razvoja brodogradjevinske industrije, automobilske industrije, rudarstva, gradjevinarastva, industrije naoruzanja i u periodu od 1990-2000 razvoja Hi-tech industrije. Politika premijera Park Cung-Hea i vlade je, an primer, praktično naterao uspešne privatne vlasnike velikih da krenu u razvoj hemijske, teške industrije, brodogradnje, automobilske industrije, elektronike. Do tada je vlasnik “Samsunga” prodavao šećer, kompanija “LG” se bavila plastikom, a kompanija “Hjundai” gradjevinskim poslovima. Sve ove kompanije su sada multinacionalne kompanije, koje rade u raznim privrednim oblastima, sa ogromnim bogatstvom. Danas se ekonomija Juzne Koreje rangira na 15-o mesto po GDP i jedna je od G-20 zemalja. Primer Singapura (4.000.000 stanovnika) je jos jedan sveobuhvatniji pristup, u periodu od 1960 do danas, sve pod vodjstvom jedne, PAP partije.



Kroz 40 godina razvoja Singapur je prosao kroz mnoge modele i faze razvoja. U svakoj fazi razvoja postojala je jaka veza izmedju politickih i ekonomskih uslova, i jedsan na drugi su uzajamno uticali. Partija PAP i njen lider Lee Kuan Yew, iako su na pocetku trazili medjunarodnu pomoc, oni je nisu dobili i morali su da se oslone na sopstvene snage. Sukobili sus se sa vise problema istovremeno nego sto su ih mogli istovremeno resavati. Bez strane pomoci, PAP je shvatio da svoje ogranicene resurse moraju iskoristiti na prioritetan nacin. U srcu singapurskog modela je model “Socijalnog ugovora” izmedju PAP-a, tj vlade koju su vodili, i naroda Singapura – ugovor kaze da dok god narod Singapura je voljan i prihvata sve vise i vise kontrole od strane vlade, i uskracivanju individualnih prava, i “tesko raditi”, i teze, vlada ce kreirati drustveno-ekonomsko okruzenje koje ce dovesti do prosperiteta i boljih uslova zivota. Jedan od nacina kako se sprovodio “Socijalni ugovor“ je nacin kao je PAP vodio Singapur. Vlada je vodila racuna o tome koje ce industrije nacionalizovati. Postojalo je generalno pravilo da vlada ne intervenise u pojedinim oblastima ako je posotojalo takvo stanje da privatni sektor radio u skladu sa singapurskim nacionalnim interesima. Istovremeno vlada je pazila da ne primenjuje politiku razvoja na ‘periferne industrije”, da se ne bi nasla prezasicena zadacima. Kao mala nacija, sa narodom koji vredno radi, singapurska vlada jeshvatila da mora izgraditi sopstvenu finansijsku kredibilnost da bi dobila podrsku medjunarodnih partnera. Da bi izbegao inflaciju, rizik od problema balansa placanja, i td., Singapur je pazljivo pravio prioritete svog ekonomskog plana i implementacije u duzim vremenskim periodima. Na taj nacin zadrazavao je znacajnefinansijske iznose kao zvanicnu rezervu, cak i dok je bio nerazvijena zemlja. Takva disciplina je sprovodjena i u dobrim i u losim periodima razvoja. Takva politika je cak i u vreme ekonomske krize u 1997 zadrzala Singapur na visokom nivou stabilnosti. Sledeca bitna odlika singapurskog modela razvoja je bila ta da je vlada Singapura, tj. PAP partija, ulagala u razvoj ljudskih resursa, tj. u obrazovanje i razvoj znanja sopstvenih stanovnika, itj. organizovao je tehnicke skole fakultete i naucne parkove, kao i placanje stranim kompanijama da obucavaju neskolovane radnike za bolje placene poslove, posebno u oblastima kao sto je elektronika, popravka brodova, i petrohemija. Sa druge strane, PAP je oragnizovao radnike pod kisobranom NTUC sindikata, koje je drzao pod sopstvenom kontrolom. Za dobrobit onih radnika koji nisu mogli dobiti posao u dobro placenim industrijskim granama, vlada Singapura je ukljucila NTUC u kreiranje radno ne-intenzivnih radnim mesta, najvise u turizmu i u saobracaju. U kreiranju singapurskih humanih resursa vlada je sa jedne strane smanjivala nezaposlenost, a istovremeno, sa druge strane uspostavljala pravila i red u relacijama radnik-korporacija. Reultat je bio kreacija poslovnog okruzenja gde se investitori nisu plasili akcija zaposlenih, dok je u isto vreme koristila pogodnosti vladine inicijative za obuku svojih zaposlenih.

Danas, Sigapur ima ekonomiju koja se meri kao jedna od najbogatijih u celom svetu po kriterijumu GDP po stanovniku. Primer Irske je jos jedan sveobuhvatniji pristup, u periodu od 1995 do 2007, sprovela reforme koje su je od jedne od najsiromasnije zemlje Evrope dovele do jeden od najbogatijih. Irska je sprovela reforme koje su podrazumevale davanje podrske ekonomskom razvoju koji je pokretala drzava: socijalno partnerstvo izmedju poslodavaca, vlade i sindikata, povecanje participacije zenskog rada, decenije ulaganja evropskih i sopstvenih fondova u domace visoko obrazovanje, ciljno strano investiranje, nizak nivo korporativnih taksi, i veliko evropsko trziste. Sadašnja kriza u Irskoj nije rezultat loših ideja i pristupa nego finansijske krize u špekulativnim bankarskim poslovima, a za čije je pokriće staladrzava Irska sa svojim (sredstvima poreskih, irskih obveznika) finansijskim sredstvima. Primer Cilea je jos jedan primer gde su neke od ideja iznetih u ovoj knjizi, vec nasle primenu kao samostalne ideje. 1973 godine je cileanski diktator August Pinoce poceo sprovodjenje ideja „Liberterijanske ekonomske misli“. U periodu od sledecih 17 godina Cile je sproveo sveobuhvatne reforme



u privredi, socijalnom sistemu , agrarnoj politici. Cile je sistemom privatizacije i reformom socijalnog sitema doveo do stvaranja domaceg kapitala koji je investiran u proizvodnju. Drzave koje su donekle postigle parcijalne ciljeve iz “Nacionalnog inkluzivnog drustveno-ekonomski program”, iako ga nisu imale u svom programu realizacije, dovele su do toga da su stanovnici tih zemalja zadovoljni svojim zivotima. Ova razmatranja o ličnim željama i ciljevima nalaze i potvrdu u sledećem zemljama koje su visoko rangirane po kriterijumu “sreća i zadovoljstvo stanovnika”. Da li je moguće uporediti države kao što su USA, Kostarika I Belgiju - jednu od najbogatijih I najuticajnijih zemalja sveta, jednu srednje ekonomski razvijenu zemlju I jednu bogatu, visoko razvijenu zemlju. Ono po čemu se mogu porediti ove tri zemlje je tzv. Kriterijum “sreća i zadovoljstvo stanovnika”. Po svim kriterijumima sreće i zadovoljstva koji se koriste u stručnoj literaturi, a to znači na svim rang listama koje se prave u svetu, Kostarika je uvek medju prvim, a USA u sredini rang lista zemalja u svetu po kriterijumima “sreća i zadovoljstvo stanovnika”, dok je Belgija uvek u vrhu rang lista. Primer USA je bogata država napravljena tako da štiti, podržava I protežira interes krupnog američkog kapitala, kako u USA tako i širom sveta. Ceo sistem u USA je napravljen tako da štiti i omogućava velikim kompanijama da utiču na sve aspekte života. Na primer, Sistem Federalnih rezervi Amerike je napravljen od strane 12 najvećih američkih privatnih banka – to znači da se celokupna monetarna I finansijska politika vodi u interesu tih 12 banaka.Sistem lobiranja u zakonodavnim institucijama je napravljen tako da velike kompanije mogu legalno da plaćaju donosioce odluka. Moguće je navesti desetine drugih primera. Partijski sistem je takodje pokazao da najviše računa vodi o interesima krupnog kapital. Interes pojedinca, ako nije krupni kapitalista, ne postoji u USA, ali je USA u vek u prvoj polovini ove liste zato ćto omogućava visok standard velikom broju svojih stanovnika. Primer Kostarike, sa druge strane, je od 1949 godine počela da najviše para iz državne kase ulaže u obrazovanje svog stanovništva. Jedna je od retkih zemalja koje su postigle “carbon-free” ekonomiju, privučene su strane investicije (kompjuterski čipovi, farmacija i td.), maksimalno unapredjen sistem zdravstva, unapredjen eko-turizam I td. I ono što je najinteresantnije, to je da je Kosta Rika je jedina zemlja koja ima veći migracioni priliv amerikanaca (penzionera, koji žele da žive u jeftinoj, stabilnoj I srećnoj zemlji) nego što je odliv Kostarikanaca u USA. Primer Belgije je, za potrebe ovog programa interesantna po sledećoj činjenici. To je zemlja u kojoj procentualno najveći broj stanovnika ima vlasničke akcije, tj. ima vlasništvo nad delom velikog broja kompanija, preduzeća, banaka, osiguravajućih društava I td. Ni u jednoj drugoj zemlji ne postoji toliki procentualni broj stanovnika koji su tzv. “kapitalisti”. U Belgiji, što je i normalno kad se uzme u obzir dugogodišnji kapitalistički sistem, postoje i izuzetno bogati ljudi i porodice. Primer Finske nakon nazadovanja najvece finske, I jedne od najvecih svetskih kompanije, Nokia, pokazuje kako drzava moze da pomogne razvoju privrede. 2000 godine Nokija je cinila 4% BNP Finske, I pocelo je da da pokazuje znake sve losijeg poslovanja. Vlada je zelela da predupredi lose efekte ovakvog trenda poslovanja Nokije I zelela je daFinska ne bude zavisna samo od jedne kompanije. Nakon studentskih previranja 2008, I razmatranja pravnih odnosa izmedju vlade I biznisa, finska vlada je sve sokirala svojom idejom I odlukom da promovise inovacije I biznis. Finska je osnovala agenciju za inovacije I tehnologiju “Tekes”, sabudzetom od 600 miliona evra I sa 360 zaposlenih. U sredistu sistrma je kolekcija tzv. “biznis akceleratora”, koje su delimicno finansirale drzava a delimicno privatne firme, koje su specijalizovane za finansijsku odrsku brzorastucim kompanijama. U periodu od nekoliko godina ovakav sistem je izgenerisao preko 300 kompanija, a koje su osnovali uglavnombivsi zaposleni Nokije. Razni su pristupi koje su pojedine zemlje i pojedine imale u svojim planovima razvoja ili izlaza iz krize. Uglavnom su ideje i pristupi bili različiti od zemlje do zemlje. Generalni zaključci oko pristupa koji su se primenjivali u praksi su sledeći:



Svaka nova ideja i novi pristup društveno-ekonomskom razvoju (ili izlasku iz krize) je dobra ako daje dobre rezultate.

Dugoročno gledano, interes Ervolenda mora da bude da razvoj sopstvenih kompanija, sa vizijom za

oblasti koje će biti profitabilne u sledećih 10-20 godina, sa svojom specifičnom vlasničkom strukturom, a bazirano na principima iz programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”, koje će

donositi profite svojim vlasnicima – grdjanima Ervolenda i ostalim Ervolendjanima. Samo ovakav pristup omogućava dugoročnu stabilnost i sigurnost u razvoju države - ne treba da se plašimo da budemo

zemlja sa sopstvenim multinacionalnim kompanijama.

Ervolend ne treba da se oslanja na strane pare, jer niko neće dati ni jedan euro ili dolar Ervolendu, niti bilo kome pojedincu, da bi Ervolend ili pojedinac imali korist, nego da bi onaj ko daje pare imao koristi.

Ervolend treba da se osloni na sopstvene resurse – ljude, znanje, finansijska sredstva, postojeću

ekonomiju i ostalo i da te resurse, kroz realizaciju progaram “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” upotrebi za razvoj Ervolenda na dobrobit svakog gradjanina Ervolenda.



5. KONCEPTUALNI MODELI “INKLUZIVNOG NACIONALNOG

DRUSTVENO-EKONOMSKOG PROGRAMA” “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” definiše društveno-ekonomski sistem, koji je doveo do toga se omogući nastajanje ervolendskih kompanija, sa specifičnom vlasničkom strukturom, a kako će biti opisano u nastavku programa. Program vodi računa i o interakcijama pojedinih delova sistema. Na pr. mora postojati korelacija izmedju ekonomskog programa, nataliteta, ulaganja u infrastrukturne sisteme i recimo penzionog sistema. Ako imamo rast ekonomskih pokazatelja u svakoj godini, moramo imati i novu radnu snagu (kroz povećan natalitete) da bi se takav rast podržao. Sa druge strane povećanje broja novozaposlenih omogućava stalno povećanje prihoda u penzionom sistemu. U trenutku primene programa ervolend je imao rast ekonomskih pokazatelja, veliki procenat nezaposlenih koji popunjavaju “rupu” u zahtevu za radnom snagom, smanjenje nataliteta i povećanje broja penzionera. Taj nesklad dovodio je do toga da postoji manjak para u penzionom sistemu, a da, ako se nastavi rast privrede, jednog trenutka imati manjak stanovništva i da će Ervolend morati da “uvozi” radnu snagu, To će dalje dovesti do problema imigracije,…. U sledećim poglavljima daćemo opis rešenja za glavne oblasti, za koje se u ovom programu smatra da predstavljaju osnov. Osnovna ideja programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program – Sosptvenim putem” u ovim oblastima je opisana u sledećim delovima, a naziva se “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”.



A. EKONOMSKO FINANSIJSKI MODELI



h. Polazne premise

1. Bez obzira da li je u pitanju lokalna ili multinacionalna kompanija, glavnu i najveću korist imaju samo vlasnici tih kompanija

2. Analize poslovanja multinacionalnih kompanija pokazuju da čak ni države, u kojima su

osnovane multinacionalne kompanije, često nemaju mnogo koristi od njih (korist uvek imaju vlasnici kompanija) – često se istraživanje, razvoj i proizvodnja prebacuju u zemlje sa nižim inputima, usmesto da sve to rade u matičnim zemljama, što sve znači da smanjuju broj zaposlenih u matičnim zemljama, što dalje dovodi do smanjenja davanja koje multinacionalne kompanije plaćaju matičnoj državi, regionu, gradu, opštini.

3. I pristup „korporativne društvene odgovornosti“ i pristup „koncept podeljene vrednosti“

koje propagiraju multinacionalne kompanije predstavljaju „pranje savesti“ kako za kompaniju tako i za njene vlasnike, jer ne rešavaju osnovne potrebe društva i sredine u kojima te kompanijne posluju, jer se cilj kompanije uvek svodi na to da se minimiziraju ulaganja u ove pristupe sa ciljem maksimiziranja pozitivne percepcije sredine i sa ciljem maksimiziranja sopstvene dobiti i minimiziranjem troškova

4. Uspešna kompanija, bilo lokalna bilo multinacionalan, može da ima jednog ili nekoliko

stotine hiljada vlasnika.

5. Nezavisno od toga koliki je broj vlasnika jedne kompanije, njom se može upravljati na efikasan način, tako da opstane na tržištu, da se širi i da donosi profit svojim vlasnicima

6. Svaka nova ideja i novi pristup ekononskom modelu, društveno-ekonomskom razvoju,

ili izlasku iz krize (Kina, Irska Južna Koreja Singapur,...) je dobra ako daje dobre rezultate

7. Ervolend ne treba da se oslanja samo na strane investicije, jer niko neće dati ni jedan euro ili dolar Ervolendu, niti bilo kome pojedincu, da bi Ervolend ili pojedinac imali korist, nego da bi onaj ko daje pare imao koristi.

8. Ervolend treba da se osloni na sopstvene resurse – ljude, znanje, finansijska sredstva,

postojeću ekonomiju,...

9. Dugoročno gledano, interes Ervolenda mora da bude da razvoj sopstvenih kompanija, sa vizijom za oblasti koje će biti profitabilne u sledećih 10-20 godina, koje će donositi profite svojim vlasnicima. Samo ovakav pristup omogućava dugoročnu stabilnost i sigurnost u razvoju države - ne treba da se plašimo da budemo zemlja sa sopstvenim multinacionalnim kompanijama.

Sve kompanije zasnovane na principima programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“, a sa svojom specifičnom vlasničkom strukturom, poštuju svaku od gore navedenih

premisa (ili prevazilaze postojeće probleme) i na osnovu toga donose dobrobit svojim vlasnicima i Ervolendu, što će biti razradjeno u narednim poglavljima



Osnova funkcionisanja ekonomskih, a i ostalih modela, omogucena je definisanjem novog modela privrednog drustva – „drustvo malih akcionara“ -ili „d.m.a.“ – sto je specificna

vlasnicka struktura koja je prvi put definisana u privrednom zivotu Ervolenda. Osnovna ideja postojanja ovakvog privrednog drustva je u tome da nema clana drustva koji ima vecinski

paket akcija, koji mu omogucava nametanje i donosenje svoje-tj. jedne odluke ostalim clanovima drustva. Odluka se u „drustvu malih akcionara“ donosi uvek, i jedino, vecinom

glasova malih akcionara



i. Ekonomija

U Ervolendu je bilo manje od 1 ‰ (1 promil) bogatih ljudi koji bi mogli da ulože iole značajnija finansijska sredstva u jedan novi projekat. Najveći broj gradjana Ervolenda su siromašni, i od svakog od takvih pojedinaca se nije moglo očekivati samostalno ulaganje u sopstvene nove ili strateške projekte. Potrebno je bilo primeniti jedan od dole navedenih modela koji ce omoguciti maksimalno ukljucivanje sto veceg broja stanovnika Evrolenda u proces investiranja, upravljanja investicijama i sticanja dobiti od ulozenih sredstava. Osnova funkcionisanja ekonomskih modela omogucena je definisanjem novog modela privrednog drustva – „drustvo malih akcionara“ -ili „d.m.a.“ – sto je specificna vlasnicka struktura koja je prvi put definisana u privrednom zivotu Ervolenda. Osnovna ideja postojanja ovakvog privrednog drustva je u tome da nema clana drustva koji ima vecinski paket akcija, koji mu omogucava nametanje i donosenje svoje-tj. jedne odluke ostalim clanovima drustva. Odluka se u „drustvu malih akcionara“ donosi uvek, i jedino, vecinom glasova malih akcionara.

MODEL 1 Ovo je model koji se prvi primenio u ekonomskom zivotu Ervolenda. Gradjani Ervolenda su, zbog ogromnog iskustva sa prevarama u finansijama i u ulaganjima, u zadnjih 30 godina, bili nepoverljivi prema svakom vidu privatnog prikupljanja investicionih sredstava, i zato se u ovom modelu kao glavni aktivator ciklusa pojavljuje drzva a u koje gradjani Ervolenda imaju poverenje. Ervolendska skupstina je usvojila takve sistemske zakone koji su omogućili takav model koncentracije kapitala za ulaganje u projekte tako što je:

napravila Ervolendski Investicioni Fond (EIF)

EIF definisala strateške projekte i izradila sve potrebne studije – feasibility, tehnološke studije, ROI analize, sve projekte, obezbedila sve dozvole i td. Strateški projekti su samo oni projekti koji stvaraju “višak vrednosti” u ekonomskom smislu i koji su uglavnom okrenuti izvozu.

sve ove aktivnosti vodi Ervolendski Investicioni Fond (EIF). EIF je zadužen da definiše strateške projekte (na primer kroz tendere za inovativne projekte, stalno otvorenim pozivima, projektima proizašlim iz naučno-istraživačkih rezultata i td.), vodi sve aktivnosti oko izrade ekonomskih analiza isplativosti projekta (na primer, istu analizu ekonomske opravdanosti za jedan ovakav strateški projekta radile su nezavisno tri ekonomske institucije – zbog sigurnosti dobijenih rezultata). Sve odluke o projektima EIF donosile su se na najvišem telu EIF - Savetu u kome bi bili predstavnici vlasti, ekonomski stručnjaci, itd.

država je ulagala 50% potrebnog kapitala. U ova ulaganja mogle su se uključiti i opštine i gradovi, sa svojim udelima u lokacijama, infrastrukturi, dozvolama, i td. (ovo je koncept rada investicionih fondova, penzionih fondova,... gde se vlasnici fondova pojavljuju kao garanti i delimični ulagači)

preostalih 50% potrebnog kapitala sakupljalo se tako što se omogućavalo svakom gradjaninu Ervolenda, licima sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore, da uloži jednu minimalnu finansijsku sumu (na pr. 100 EUR), do maksimalne sume (na pr. 5.000



EUR), ali uz uslov da jedno lice može samo jednom imati ulaganje u jedan projekat (ovo je koncept rada zatvorenih investicionih fondova gde se vlasnici zatvorenog investicionog fonda sami biraju koga će pozvati da se pridruži u potencijalnoj investiciji i otvorenih investicionih fondova gde se traži što je moguće veći broj potencijalnih ulagača)

data je mogućnost da se penzionerima, koji nisu presli u novi penzioni sistem, dozvoli ulaganje i veće sume od maksimalno dozvoljene, ukoliko su u mogućnosti.

broj ulagača mogao je biti i 100 i 1.000 i 1.000.000 i više od milion - cilj je da se što veći broj gradjana Ervolenda pojavi kao investitori u kompanije i da se pojave kao vlasnici kompanija

država je garantovala sigurnost ulagačima

nakon isteka perioda koji je jednak ROI vremenu ( ako je ROI= 6 meseci onda je vreme izlaska države iz ovog projekta nakon 6 meseci, a ako je ROI=7 godina, onda je vreme izlaska države iz ovog projekta nakon 7 godina ) država se povukla iz projekta, a svojih 50% je prodavala – u prvom koraku bi ih ponudila postojećim ulagačima, a u drugom koraku svim drugim gradjanima Ervolenda (svakom gradjaninu Ervolenda, licima sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore), ali pod istim uslovima ulaganja (tako što će se omogućiti svakom gradjaninu Ervolenda da uloži jednu minimalnu finansijsku sumu (na pr. 100EUR), do jedne maksimalne sume (na pr. 5.000 EUR), ali uz uslov da jedno lice može samo jednom imati ulaganje u jedan projekat)

U prvih 5 godina EIF je investirao u projekte nezavisno od finansisjke vrednosti, a nakon 5 godina, kada su poceli da rade i investicioni fondovi iz Modela 2, EIF je investirao samo u projeket cija je finansijska vrednost bila veca od 50 miliona EUR-a i u one projekte koji su od interesa za Ervolend, kao drzavu

S obzirom da je Ervolend bio jedan od najvećih ulagača u ovakve projekte, Ervolendska narodna partija, je spovela i sledeći model kontrole svojih ulaganja. U svakom preduzeću, Ervolendska služba bezbednosti, koja je imala i posebno odeljenje za oblast finansijke bezbednosti, je imala u upravljačkim i u vlasničkim strukturama po nekoliko delegiranih predstavnika, koji su vodili brigu o svakom aspektu posolovanja takvog preduzeća.

Pitanje načina donošenja operativnih i strateških odluka sa ovako velikim brojem vlasnika i donosioca odluka su resena tako sto su primenjeni modeli i iskustva stranih kompanija i investicionih fondova (SIEMENS ili BERKSHIRE HATHAWAY INC.) koje su pokazale da se donošenje upravljačkih odluka rešava na dva nacina:

o Klasičnim metodama (delegiranjem predstavina vlasnika deonica) o Savremenim metodama elektronskim putem (internet) - koje omogućavaju

da svaki vlasnik deonice samostalno donosi odluke. Ervolend već ime jedan deo IT infrastrukture za savremene metode odlučivanja kao i nove lične karte sa mogućnošću elektronskog potpisa. Za one koji nemaju internet obrazovanje i infrastrukturu uvek je na raspolaganju klasičan sistem –delegiranjem predstavnika.

MODEL 2 Tek nakon 5-o godisnjeg funkcionisanja Modela 1 investicionog ulaganja „ervolendska narodna partija“ je dozvolila pojavu i pocetak funkcionisanja Modela 2 investicionog ulaganja. Ervolendska skupstina je usvojila takve sistemske zakone koji su omogućili takav model koncentracije kapitala za ulaganje u projekte tako što je:



Zakonski omogucila formiranje “Privatnih Investicionih Fondova” - (PIF) koji posluju samo na principu “Veliki Broj Malih Ervolendskih Akcionara” – VBMEA

Zajedno sa centralnom bankom i svojim regulatornim telima, definisala nacine nadzora poslovanja i nacine osiguranja ulagaca, nacine zabrane rada PIF-ova i td.

Postavila ogranicenja na vrednosti projektata u konsekutivnim vremenskim periodima. Na primer, u prvih 5 godina PIF-ovi mogu da ulazu sredstva samo u projekte vrednosti do 1 milion EUR, u sledecih 5 godina do 10 miliona EUR-a, u sledecih 5 godina do 50 miliona EUR-a i td. Na ovaj nacin se smanjio rizik od potencijalnih manipulacija, a u isto vreme bi se i PIF-ovi i ulagaci ucili poslovanju

Omogucila da PIF moze osnovati samo gradjanin Ervolenda, ili lica sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore, ili vise njih.

PIF-ovi su sakupljali i ulagali sredstva na principu “poziv za projekat” , tj. kada se proceni da pojedini projekat ima sve pozitivne pokazatelje za ulaganje, onda se pozivaju ulagaci za ulaganje samo u taj projekat (tako što su omogućili svakom gradjaninu Ervolenda da uloži jednu minimalnu finansijsku sumu (na pr. 100EUR), do jedne maksimalne sume (na pr. 5.000 EUR), ali uz uslov da jedno lice može samo jednom imati ulaganje u jedan projekat).

Da je svaki ulagac, samim cinom ulaganja postajao i suvlasnik PIF-a, sto mu je davalo pravo da odlucuje o datom projektu, uptavlja radom IF-a saglasno svom udelu u vlasnistvu. Istovremeno, svaki ulagac je imao i pravo da ulagaze svoja sredstva u nove projekte ako zeli.

Zajedno sa centralnom bankom, definisana su pravila poslovanja PIF-a i dinamiku prisutnosti na trzistima:

o diversifikacija ulaganja:na pr. PIF ne moze investirati vise od X % u vladine obveznice, Y% u obveznice privatnih kompanija ili Z% u zajednicke kompanije, i td).

o zabrana investiranja u derivate o zabrana investiranja u inostranstvu u prvih 10 godina. U ovom periodu PIF-

ovi su sticali iskustva u poslovanju, i bila pod strogim nadzorom drzave u svom poslovanju

o posle perioda od 10 godina, u periodu od 5 godina, dozvoljeno je investiranje u zemlje koje su susedne zemlje Ervolenda. U ovom periodu od 5 godina PIF-ovi su sticali iskustva u poslovanju i u inostranstvu, ali u zemljama u okruzenju, i bila pod strogim nadzorom drzave u svom poslovanju

o posle perioda od 15 godina dozvoljeno je investiranje i u ostale zemlje




Na ovaj način postiglo se nekoliko ciljeva:



1. Kroz ovako koncentrisano ulaganje pokrenuo se investiciono-proizvodni ciklus 2. Finansijska sredstva gradjana bi na ovaj način, umesto u bankama, “slamaricama”, I td, bila su

iskorišćena za investicije, koje su u svakom sklučaju omogućile veće i dugoročnije prihode. 3. Omogućilo se svakom gradjaninu Ervolenda (licima sa državljanstvom Ervolenda, Ervolendjani u

dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore) da kroz koncentrisana ulaganja omoguće sebi dugoročan prihod kroz profit, dividendu,prodaju akcija, itd.

4. Omogućila se koncentracija velikih finansijskih sredstava, uključivanjem velikog broja ulagača, a sa malim iznosima ulaganja

5. Omogućilo se svakom gradjaninu Ervolenda da, i sa minimalnim ulaganjem, postane vlasnik dela nove fabrike, kompanije, …

6. Penzioneri, koji nisu presli na novi penzioni sistem, su veoma brzo, nakon pokretanja ovakvih projekata, imali prihode od svojih akcija u ovim preduzećima, što je bio još jedan deo njihovog prihoda-osim penzija

7. Sprečilo se da samo mali broj ljudi, koji imaju značajnija finansijska sredstva, bude vlasnici novih fabrika,kompanija,..,

Slični modeli vlasništva i ulaganja postoje i u zemljama Evrope i u SAD. Razlika je u tome što se prikupljanje sredstava obavlja preko investicionih fondova, ppenzionoh fondova,... kako za nove kompanije tako i za kompanije koje žele da prošire svoje delatnost. Razlika je u tome što ovde investicioni fondovi, penzioni fondovi,... upravljaju parama (i prave profite za svoje vlasnike) koje su im date od pojedinaca ili kompanija, i za to odgovaraju samo svojim vlasnicima i/ili upravnim odborima. Država (i/ili lokalna uprava) je u nekim slučajevima i vlasnik akcija, kao na primer Nemačka u nekim bankama. U slučaju programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“ država je ta koja ne samo garantuje za uložena sredstva, nego učestvuje u stvaranu preduzeća, ili njegovom oporavku – kroz finansiranje, projekte, zemlju i td, nego je i vlasnik dela preduzeća. Pored države deo vlasništtva treba da imaju i opštine, tj. gradovi. Opštine mogu imati ulaganja u infrastrukturu, zemlju, izradu planova i td. Pored direktne, očekivane finansijske koristi, opštine imaju i koristi jer će se u tim preduzećima zapošljavati ljudi sa te teritorije, svi kasniji porezi, doprinosi i td slivaće se u opštinsku kasu i td. Dacemo nekoliko primera uspesne primene ovih modela. Prvi primer primene novog modela razvoja je bio u gradjevinarstvu.Bili smo svedoci nastojanja tadašnje vlasti u ervolendu da pokrenu gradjevinarstvo. Kada se pokrenuo plan za izradu 1200 stanova uglavnom gradu Ervolenda, glavni finansijer je biladržava, koja je prodavala stanove ispod tržišne cene – samo sa ciljem da pokrene gradjevinarstvo. Poštujući postavke iz programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“ Ervolendska narodna Partija je pokrenula stvaranje preduzeća, sa nazivom „Gradjevinska investiciona kompanija“. Za ulaganje u preostalih 50% vlasništva pojavilo se na hiljade zainteresovanih sa ulaganjima od 100-5.000 EUR, čime se stvorila finansijski moćna kompanija, koja je omogućila pokretanje izgradnje ne 1.200 stanova nego 10.000 i više stanova godišnje. To je pokrenulo gradjevinarstvo i ogroman broj pratećih preduzeća u raznim granama, zaposlilo veliki broj ljudi, a ulagačima donelo veoma brzu zaradu-profit. Drugi primer ulaganja po modelu programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“ je bio iz tzv. „namenske proizvodnje“. Šest fabrika namenske proizvodnje bezuspešno je pokušavalo da nadje 100 miliona EUR-a za nova ulaganja koja bi u sledeće 3-4 godine rezultirala dostizanjem izvoza od 2 milijarde EUR-a. Pošto su ove fabrike bile u rukama države najlogičnije je bilo da se na njih primeni program „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“ i da se omogući velikom broju malih ulagača da koncentracijom svojih uloga dodju do potrebnog iznosa od 100 miliona EUR-a. To je dovelo do toga da se pored 10.000 sada zaposlenih u namenskoj industriji i pored postojećih 40.000 zaposlenih u kooperantskim preduzećima, zaposli veći broj gradjana Ervolenda, da se pokrenu novi programi u



kooperantskim preduzećima, da se pokrenu nova koopenatska preduzeća, a da država i ulagači veoma brzo dodju do povrata uloženih sredstava i da počnu da dobijaju profit od takvog ulaganja u dugom vremenskom periodu. Zbog posebnog značaja ove grane industrije država je zadržala do 51% vlasništva u ovim fabrikama. Treći primer ulaganja po modelu programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“ je bilo rudarstvo - rudno blago Ervolenda, tj. istraživanje postojanja litijuma, zlata, i drugih elementa, ... i njegova kasnija eksploatacija. Država Ervolend, tj. partije koje su do tada bile na vlasti, dale su pravo stranim rudarskim kompanijama da istražuju postojanje lokacija litijuma, zlata i td. Litijum je „zlato/nafta budućnosti“ jer su procene za njegovim korišćenjem u svim baterijama (uključujući i automobilsku industriju) fascinantne. Ko bude proizvodio litijum i preradjivao ga u viši stepen proizvoda nego što je sirovina, biće ono što su sada zemlje arapskog zaliva za naftu. Preliminarna istraživanja pokazivala su potencijale za postojanje litijuma u dolini reke Jadar na zapadu Ervolenda, zlata na Crnom Vrhu, na istoku Ervolenda. Pošto Ervolend mora da poštuje takve ugovore „Ervolensdska narodna partija“, tj skupstina Ervolenda, je napravio zakonsku osnovu koja je omogućila gradjanima Ervolenda, licima sa državljanstvom Ervolenda (Ervolendjani u dijaspori), Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore da budu ulagači do 50% u preduzeća u ovoj grani , a preostalih 50% ba budu u vlasništvu onih stranih kompanija koje su do tada već uložila sredstva u istraživanje postojanja ovih ruda. Cetvrti primer ulaganja po modelu programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“ je rudarstvo - rudno blago Ervolenda u uljnim skriljcima i njegova kasnija eksploatacija. Ervolend spada medju prvih deset zemalja u svetu po rezervala uljnih skriljaca, iz kojih se dobijaju nafta, gas i struja. Procene su bile da u Ervolendu, na nekoliko lokacija postoje rezerve u uljnim skriljcima od oko 2 milijarde tona i to samo na jednoj lokaciji, procenu su bile da postoje rezerve i na jos 6 lokacija juznog dela Ervolenda. Vlada Ervolenda je preuzela korak da nadje tzv. „strateskog partnera“, tj. da proda ovo rudno blago stranim kompanijama i/ili investicionim fondovima van Ervolenda.!!!. Umesto toga, „Ervolensdska narodna partija“ je primenila modele iz „Inkluzivnog nacionalnog drustveno-ekonomskog programa“. Na taj nacin gradjani ervolenda su postali vlasnici u ovoj granu industrije, sa pravom upravljanja, Istovremeno, posto je u pitanju bila relativno nepoznata i ne siroko rasprotranjena i poznata tehnologija, sva znanja izgenerisana u ovakvom projektu su se dalje valorizovala i van Ervolenda, u drugim zemljama koje su imale rezerve uljnih skriljaca – ulaganjem u eksploataciju, prodaja opreme i tehnologoje, prodaja znanja i td. Peti primer je biolo ulaganja je u tzv. „outsourcing“. Postojao je trend da visokotehnološke kompanije nemaju svoju proizvodnju, nego da to rade kroz „outsourcing“. To znači da proizvod koji su osmisile daju specijalizovanim proizvodnim kompanijama. Primer za ovaj trend je visokotehnološka američka kompanija Aple koja proizvodi tzv. „consumer electronics - potrošačku elektroniku“ kao što je iPod, iPad, iPhone. Kompanija Aple nema svoje proizvodne pogone!!! Sva proizvodnja, za ceo svet, se obavljala u Tajvanskoj kompaniji Fokskon, koja ima oko 750.000 zaposlenih u svojim fabrikama na jugu Kine, i koja samo pruža usluge „outsourcing-a“ !!! Ervolend ima tradiciju i znanje , ali nije imao jeftinu radnu sangu za ulazak u oblast „outsourcing“ u oblasti elektronike, kao što imaju zemlje Dalekog istoka – Kina, Malezija, Tajvan, Singapur,...Ali, Ervolend je imao znanje i iskustvo u oblasti farmacije, što druge zemlje nisu imale. Primer davanja usluga „outsourcinga“ u oblasti farmacije je primer državne kompanije Galenika. Galenika je uložila 50 miliona EUR u novu fabriku za proizvodnju čvrstih farmaceutdkih proizvoda i već nakon 6 meseci je sklopila ugovor sa jednom od najvećih svetskih multinacionalnih farmaceutskih kompanija Abbott Mature Products Inernational LTD., u uslužnoj proizvodnji, tj “outsourcing-u”. Imajući u vidu da u svetu postoji veliki broj istraživačkih kompanija u ovoj oblasti koje nemaju svoju proizvodnju, ili multinacionalnih kompanija koje žele da smanje svoje proizvodne cene, sa jedne strane, i imajući u vidu znanje, iskustvo i relativno jeftinu radnu snagu u oblasti farmaceutske industrije, kompanija Galenika je bila idealna za dodatna ulaganja u nove proizvodne kapacitete za davanje usluga ”outsourcinga”, kroz model “inkluzivnog ekonomskog razvoja”, sto je na kraju i rezultiralo razvojem potpuno nove oblasti „outsourcinga“ u Ervolendu, u oblasti farmaceutik.



Sesti primer je bilo ulaganja je u proizvodne pogone za proizvodnju struje iz hidropotencijala Ervolenda. Elektroprivreda Ervolenda je godinama tražila tzv. „strateške partnere“ za realizaciju ovakvih projekta na rekama Ervolenda.. Na kraju potrage ispostavilo se da su najbolji strateški partneri bili gradjani Ervolenda. Ovako proizvedena struja se odmah prodavala u okruženju Ervolenda, gde je već postojao manjak električne energije. Imajući u vidu potencijal ovog segmenta i prirodne resurse jasno je zašto strane kompanije (pre svega Italijanske) želele da postane strateški partner Ervolenda i EPS-a u ovim poslovima, ali srecom po gradjane Ervolenda to se nije desilo. U zadnjih nekoliko godina ekonomist Ervolenda su postavili bitno pitanje:

- Da li Ervolend treba da bazira razvoj industrije na tzv. „proizvodima u velikim serijama“ ili treba da bazira svoj razvoj na tzv. „proizvodima u malim serijama“ ?

Proizvodi „velikih serija „ odnose na masovnu proizvodnju, sa niskim ulaznim troskovima, niskom proizvodnom cenom i niskom prodajnom cenom, sto omogucava da se u „igri velikih brojeva“ ostvari profit. Proizvodi „malih serija“ predstavljaju inovativne proizvode , unikatne proizvode, proizvode visokog kvaliteta, luksuzne proizvode itd. Osnovna karakteristika je da je cena ovakvih proizvoda visoka, tako da se ostvaruje veliki profit iako je broj proizvoda mali. Ovakvi proizvodi omogucavaju brz povrat ulozenih sredstava i omogucavaju dugotrajnu prisutnost na trzistima, jer je veoma mali broj drzava koje imaju mogucnost da generisu ovakve proizvode. Postojali su još mnogi problemi u sistemu ekonomije Ervolenda koji su postojali, ali koji su po značaju ispod sistema vlasništva u ekonomiji, i koji su reseni na brzi i jednostavniji nacin. Jedan od takvih problema je bio primer „Nelikvidnost po osnovu dugovanja“. U Nemačkoj je period naplativosti potraživanja do 45 dana, u Sloveniji 30 dana a u Hrvatskoj 60 dana !!! U Ervolendu je taj rok bio preko 180 dana !!! To je dovodilo do nelikvidnosti u privredi. Najbolji primer je dugovanje je bila kompanije MAXI svojim dobavljačima od preko 12 meseci!!! Državni organi i javna preduzeća su bili još gori dužnici. Problemi po privredu su bili ogromni. Ovaj problem se jednostavno rešio – donošenjem zakona o naplativosti do 60 dana. Ukoliko se pekorači ovaj rok startuje se mehanizam prinudne naplate. Sama tehnologija postupka je jednostavna. Kopiju svake primljene faktura dužnik potpisuje i vraća poveriocu. Nakon isteka roka neplaćanja od 60 dana, potpisana kopija se dostavlja za to nadležnom državnom organu koji odmah aktivira sudsku naplatu,... Načini i program realizacije ovih ideja (ko pravi planove, ko vodi ceo proces, ko i kako pokreće pojedini projekat i td,...) prevazilaze svrhu ove knjige i nece se ovde detaljno obrazlagati.

j. Poljoprivreda

Poljoprivreda je bila jedna od osnovnih stubova programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“ jer se rezultati primene programa mogli videti u najkraćem vremenskom periodu. Razlog za to je što je već postojala snažna sirovinska baza, veliki broj indivudualnih učesnika u lancu poljoprivredne proizvodnje, veliko znanje i iskustvo. Osnov programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“ u poljoprivredi ležao je u preradjivačkom segmentu, koji se bazirao na jakoj sirovinskoj bazi. U poljoprivredi, kao i u ekonomiji primenjen je jedan od dva dole navedenih modela koji su omogucili maksimalno ukljucivanje sto veceg broja stanovnika Evrolenda u proces investiranja, upravljanja investicijama i sticanja dobiti od ulozenih sredstava.



I jedan i drugi model investiranja je isti kao i u investicioni modeli u ekonomiji, sa tom razlikom da se ovi investicioni modeli odnose sam na oblast poljoprivrede, koja ima drugaciju sirovinsku osnovu i veliki broj poljoprivrednih proizvodjaca od kojih zavisi svaka investicija i kojima se zbog toga moraju dati neke pogodnosti u ovom domenu investiranja. I u sektoru poljoprivrede, kao i u sektoru ekonomije primenjne je novi model poljoprivrednog drustva - – „drustvo malih akcionara“ -ili „d.m.a.“. Osnovna ideja postojanja ovakvog privrednog drustva je u tome da nema clana drustva koji ima vecinski paket akcija, koji mu omogucava nametanje i donosenje svoje-tj. jedne odluke ostalim clanovima drustva. Odluka se u „drustvu malih akcionara“ donosi uvek, i jedino, vecinom glasova malih akcionara. MODEL 1 Ovo je model koji se prvi primenio u ekonomskom-poljoprivrednom zivotu Ervolenda. Gradjani Ervolenda su, zbog ogromnog iskustva sa prevarama u finansijama i u ulaganjima, u zadnjih 30 godina, nepoverljivi prema svakom vidu privatnog prikupljanja finansijskih i investicionih sredstava, i zato se u ovom modelu kao glavni aktivator ciklusa pojavljuje drzava a u koje gradjani Ervolenda imaju poverenje. Kao i u programu ekonomije, država mora da postavi takve sistemske zakone koji će omogućiti takav model koncentracije kapitala za ulaganje u pojoprivredne projekte – fabrike za preradu, magacini, hladnjače,... tako što je:

napravila Ervolendski Investicioni Fond (EIF)

EIF je definisala strateške projekte i izradila sve potrebne studije – feasibility, tehnološke studije, ROI analize, sve projekte, obezbedila sve dozvole i td.

strateški projekti su bili samo oni projekti koji stvaraju “višak vrednosti” u ekonomskom smislu i koji su uglavnom okrenuti izvozu.

EIF je bila zadužena da definiše strateške projekte u poljoprivredi, vodila sve aktivnosti oko izrade ekonomskih analiza isplativosti projekta (na primer, istu analizu ekonomske opravdanosti za jedan ovakav strateški projekta radile su nezavisno tri ekonomske institucije – zbog sigurnosti dobijenih rezultata). Sve odluke o projektima EIF donosile su se na najvišem telu EIF - Savetu u kome su bili predstavnici vlasti, nezavisni ekonomski stručnjaci, itd.

s obzirom da je sirovinska baza postojala u svakom delu Ervolenda definisani su oni projekte za realizaciju koji su uticati na regionalni razvoj (razvoj nedovoljno razvijenih delova Ervolenda, delovi sa velikom migracijom sa sela u gradove, najsiromašniji delovi Ervolenda, …)

država je ulagala 50% potrebnog kapitala. U ova ulaganja uključivali su se i opštine i gradovi, sa svojim udelima u lokacijama, infrastrukturi, dozvolama, i td. (ovo je koncept rada investicionih fondova, penzionih fondova,...).

preostalih 50% potrebnog kapitala sakupljalo se tako što se omogućilo svakom gradjaninu Ervolenda, licima sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore, da uloži jednu minimalnu finansijsku sumu (na pr. 100EUR), do maksimalne sume (na pr. 5.000 EUR), ali uz uslov da jedno lice može samo jednom imati ulaganje u jedan

za svakog člana registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, nisu važili gornji limiti u ulaganju već mnogo bolji: svaki član registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u Ervolendu mogao je da uloži minimalnu finansijsku sumu (na pr. 50EUR), do



maksimalne sume (na pr. 25.000 EUR), ali uz uslov da jedno lice može samo jednom imati ulaganje u jedan projekat

Penzionerima, koji nisu presli na novi sistem penzionog osiguranja, dozvoljeno je da imaju ulaganje i veće sume od maksimalno dozvoljene,ukoliko su u mogućnosti, i ulaganje i manje od minimalne sume – 50 EUR

broj ulagača mogao je biti i 100 i 1.000 i 1.000.000 i više od milion - cilj je da se što veći broj gradjana Ervolenda pojavi kao investitori u kompanije i da se pojave kao vlasnici kompanija

država je garantovala sigurnost ulagačima da će projekat biti realizovan

nakon isteka perioda koji je bio jednak ROI vremenu ( ako je ROI= 6 meseci onda je vreme izlaska države iz ovog projekta nakon 6 meseci, a ako je ROI=7 godina, onda je vreme izlaska države iz ovog projekta nakon 7 godina ) država se povlacila iz projekta, a svojih 50% je prodavala – u prvom koraku ih je ponudila postojećim ulagačima, a pre svega članovima registrovanih poljoprivrednih gazdinstva, a u drugom koraku svim drugim gradjanima Ervolenda (svakom gradjaninu Ervolenda, licima sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore), ali pod istim uslovima ulaganja

U prvih 5 godina EIF je investirao u projekte nezavisno od finansijske vrednosti, a nakon 5 godina, kada su poceli da rade i investicioni fondovi iz Modela 2, EIF je investirao samo u projeket cija je finansijska vrednost veca od 50 miliona EUR-a i u one projekte koji su od interesa za Ervolend, kao drzavu

S obzirom da je Ervolend bio jedan od najvećih ulagača u ovakve projekte, Ervolendska narodna partija, je spovela i sledeći model kontrole svojih ulaganja. U svakom preduzeću, Ervolendska služba bezbednosti, koja je imala i posebno odeljenje za oblast finansijke bezbednosti, je imala u upravljačkim i u vlasničkim strukturama po nekoliko delegiranih predstavnika, koji su vodili brigu o svakom aspektu posolovanja takvog preduzeća.




MODEL 2 Nakon 5-o godisnjeg funkcionisanja Modela 1 investicionog ulaganja u poljoprivredu, Ervolendska skupstina, pod vodjstvom Ervolendske narodne partije, dozvolila je pojavu i pocetak funkcionisanja Modela 2 investicionog ulaganja u poljoprivredu. Usvojeni su takvi sistemski zakoni koji će omogućiti takav model koncentracije kapitala za ulaganje u projekte tako što je:

Zakonski omoguceno formiranje “Privatnih Investicionih Fondova” - (PIF) koji posluju samo na principu “Veliki Broj Malih Ervolendskih Akcionara” – VBMEA



Zajedno sa centralnom bankom i svojim regulatornim telima, definisani su nacini nadzora poslovanja i nacine osiguranja ulagaca, nacine zabrane rada PIF-ova i td.

Postavljena su ogranicenja na vrednosti projektata u konsekutivnim vremenskim periodima. Na primer, u prvih 5 godina PIF-ovi mogu da ulazu sredstva samo u projekte vrednosti do 1 milion EUR, u sledecih 5 godina do 10 miliona EUR-a, u sledecih 5 godina do 50 miliona EUR-a i td. Na ovaj nacin se smanjio rizik od potencijalnih manipulacija, a u isto vreme bi se i PIF-ovi i ulagaci ucili poslovanju

Omoguceno je da PIF moze osnovati samo gradjanin Ervolenda, ili lica sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore, ili vise njih. Na pocetku poslovanja PIF-a pocetni osnivaci su i akcionari PIF-a, pa po tom osnovu imaju prava ulaganja, upravljanja i upravljanja dobiti.

za svakog člana registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, nisu važili limiti u ulaganju već mnogo bolji: svaki član registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u Ervolendu mogao je da uloži minimalnu finansijsku sumu (na pr. 50EUR), do maksimalne sume (na pr. 25.000 EUR), ali uz uslov da jedno lice iz poljoprivrednog gazdinstva može samo jednom imati ulaganje u jedan projekat

PIF-ovi sakupljali i ulagali sredstva na principu “poziv za projekat” , tj. kada se oceni da pojedini projekat ima sve pozitivne pokazatelje za ulaganje, onda se pozivaju ulagaci za ulaganje samo u taj projekat ulaganja (tako što se omogućilo svaki gradjaninu Ervolenda da uloži jednu minimalnu finansijsku sumu (na pr. 100EUR), do jedne maksimalne sume (na pr. 5.000 EUR), ali uz uslov da je jedno lice moglo samo jednom imati ulaganje u jedan projekat).

Omoguceno da je svaki ulagac, samim cinom ulaganja postajao i suvlasnik PIF-a, sto mu je davalo pravo da odlucuje o datom projektu, a kasnije, u sledecim projektima, da ima pravo ulaganja u nove projekte ako zeli, upravljanja radom PIF-a, kao i upravljanje dobiti.

zajedno sa centralnom bankom, definisala pravila poslovanja PIF-a i dinamiku prisutnosti na trzistima:

o zabrana investiranja u inostranstvu u prvih 10 godina. U ovom periodu PIF-ovi su sticali iskustva u poslovanju, i bila pod strogim nadzorom drzave u svom poslovanju

o posle perioda od 10 godina, u periodu od 5 godina, dozvoljeno je investiranje u zemlje koje su susedne zemlje Ervolenda. U ovom periodu od 5 godina PIF-ovi su sticali iskustva u poslovanju i u inostranstvu, ali u zemljama u okruzenju, i bila pod strogim nadzorom drzave u svom poslovanju

o posle perioda od 15 godina dozvoljeno je investiranje i u ostale zemlje o diversifikacija ulaganja:na pr. PIF ne moze investirati vise od X % u jedan

projekta, Y% u obveznice privatnih kompanija ili Z% u zajednicke kompanije, i td).

o zabrana investiranja u sve projekte koji nisu vezani za poljoprivredu i Industriju hrane



da svaki vlasnik deonice samostalno donosi odluke. Ervolend već ime jedan deo IT infrastrukture za savremene metode odlučivanja kao i nove lične karte



sa mogućnošću elektronskog potpisa. Za one koji nemaju internet obrazovanje i infrastrukturu uvek je na raspolaganju klasičan sistem –delegiranjem predstavnika.

Na ovaj način postiglo bi se nekoliko ciljeva: 1. Uticalo se na rešavanje strateških problema u regionalnom razvoju Ervolenda 2. Ovako koncentrisanim ulaganjima i sa značajnim finansijskim sredstvima napravljene su

poljoprivredne fabrike, pogoni, hladnjače, magacini i td, koje bi bile locirane u svakom delu Ervolenda, tako da se podržala poljoprivredna proizvodnja u svakom delu Ervolenda, a veliki broj ljudi bio je zaposlen

3. Kroz ovako koncentrisano ulaganje pokrenuo se investiciono-proizvodni ciklus u poljoprivredi 4. Finansijska sredstva gradjana su na ovaj način, umesto u bankama, “slamaricama”, I td, bila

iskorišćena za investicije, koje su u svakom slučaju omogućila veće i dugoročnije prihode. 5. Omogućilo se svakom gradjana Ervolenda (licima sa državljanstvom Ervolenda, Ervolendjani u

dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore) da kroz koncentrrisana ulaganja omoguće sebi dugoročan prihod kroz profit, dividendu,prodaju akcija, itd.

6. Penzioneri, koji nisu presli na novi sistem penzionog osiguranja, su veoma brzo, nakon pokretanja ovakvih projekata, imali prihode od svojih akcija u ovim preduzečima, što je bio još jedan deo njihovog prihoda-osim penzija

7. Omogućila se koncentracija velikih finansijskih sredstava, uključivanjem velikog broja ulagača, a sa malim iznosima ulaganja

8. Omogućilo se svakom gradjaninu Ervolenda da, i sa minimalnim ulaganjem, postane vlasnik dela fabrike, hladnjače, magacina,…

9. Sprečilo se da samo mali broj ljudi, koji imaju značajnija finansijska sredstva, bude vlasnici novih fabrika, hladnjača, magacina,…

Navescemo nekoliko primera uspesnog investiranja u oblast poljoprivrede. Prvi primer je da su clanovi Udruženje mlekara Ervolenda ( a isto su uradili i clanovi Udruženja proizvodjača malina Ervolenda) pokazali interes da budu suvlasnici novim mlekara (a isto i clanovi udruženje malinara Ervolenda da budu vlasnici hladnjača i fabrika za preradu malina). Ervolend je pomogao da se ovakvi projekti realizuju kroz zajedničko ulaganja, i omogućavanje i drugim gradjanima Ervolenda da budu suvlasnici u ovim kompanijama: 50% proizvodjači - 50% ostali gradani Ervolenda. Ervolendska skupstina je i donela zakon kojim je promenila sistem subvencija kakav je postojaoi u Ervolendu. Sistem je bio takav da je država Ervolend davala subvencije individualnim poljoprivrednim porizvodjačima, a privatne kompanije koje su otkupljivale ovako subvencionisane sirovine pravile ogromne profite na državnoj pomoći. Dobar primer loše ideje o subvencijama su bile i subvencije za mleko. Tzv. Investicioni fond MB, koji je imao vlasništvo u dve mlekare u ervolendu, su saopštili da su za tri godine uložili 50 miliona EUR u mlekarstvo u Ervolendu !!! ??? To najverovatnije značilo da im je profit u istoj vrednosti kao i investicije!!! Postavljalo se pitanje zašto da država na indirektan način daje pare, kroz subvencije individualnim poljoprivrednim proizvodjačima, privatnim firmama, kao što je investicioni fond MB, koje prave ovakve profite. Sistem subvencionisanja je promenjen tako da subvencije dobijaju samo oni individualni poljoprivredni poizvodjači koji su ili ulagali u nove kompanije zasnovane na idejama programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”, ili ako su prodavali svoje sirovine kompanijama koje su zasnovane na idejama programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”, a oni nisu sami ulagači. Treci primer je primene programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” je oživljavanju mrtvih kompanija u poljoprivredi. Kao primer navodimo najveću tzv.” Skrobaru” u ervolendskom okruzenju. Za ovu privatizovanu skrobaru se vezivalo i ime jednog od “narko-bosova”. Skrobara je potpuno uništena i godinama nije radila. Ako se ima u vidu da skrobara može da proizvodi više od 100 vrsta proizvoda, koji se koriste u ishrani, medicini i td, i imajući u vidu bogatu sirovinsku bazu, jasno je da



je preuzimanje ovakve kompanije u ruke zaposlenih i države dovelo do pozitivnog preokreta. Primer za ovakvo ulaganje investitorima je bilo i poslovanje američka ADM kompanija, sa više od 240 fabrika-skrobara širom sveta. Bilo je jasno da se i u Ervolendu može napraviti nekoliko ovakvih kompanija čiji proizvodi se mogu lako plasirati u svetu, i koja će veoma brzo doneti profit svojim osnivačima. Sa druge strane, lociranjem ovakvih fabrika i u nerazvijenim delovima Ervolenda postiglose i nekoliko strateških ciljeva u razvoju Ervolenda. Cetvrti primer je bio ulaganje u preradu nekoliko poljoprivrednih industrijskih biljaka koje su imale dugu tradiciju u gajenja u Ervolendu, a koje su se iskoristile kao odlična sirovinska baza: kukuruz, soja, konoplja,... Od svake od ovih sirovina u oblasti procesiranja sada se prave na desetine i stotine proizvoda najvećeg stepena prerade koje imaju primenu u svim oblastima života. Peti primer je bila nova oblast koja je u Ervolendu bila malo zastupljena, a za koju je postojala i sirovinska baza i tržište za plasiranje proizvoda, a to je specijalizovana proizvodnja biljaka za eterska ulja (na prvom mestu beli luk, hajdučka trava, žalfija, kamilica,...). Industrija koja preradjuje ova ulja rasla je po stopi od 8-10% godišnje. Koliko je velika finansijska snaga u ovoj oblasti navešćemo samo primer Švajcarske kompanije FIRMENICH, koja sa 6.000 zaposlenih ima godišnji obrt od 2,873 milijarde SCH (Švajcarskih franaka) i kojoj su novi dobavljači sirovina iz Ervolenda postali znacajni sirovinski partneri. Kao rezultat izuzetno uspesnog poslovanja u snabdevanju ovom sirovinskom bazom, pojavile su se kompanije u Ervolendu koje su pocele sa visim stepenom prerade sirovina za eterska ulja – frakcionisanjem, sto je dovelo do porasta izvoza, povecanja proizvodnje, povecanja broja zaposlenih, velikih plata i velikih profita koje su dobijali ulagaci. Pre 5 godina, kao i domenu ekonomije, i u domenu poljoprivrede ekonomisti i poljoprivredni eksperti Ervolenda su postavili bitno pitanje:

- Da li Ervolend treba da bazira razvoj poljoprivrede na tzv. „industrijskoj hemijskoj poljoprivredi“ tj. poljoprivredi baziranoj na masovnosti i hemijskim tretmanima, ili treba da bazira svoj razvoj na tzv. „humanoj industrijskoj poljoprivredi“, tj. industrijskoj poljoprivredi, ali bez masovnih primena hemijskih sredstava – industrijskoj, ali organskoj poljoprivredi ?

Ovakva pitanja su otvorila veliki problem sa najvecim proizvodjacem genetski modifikovanih poloprivrednih proizvoda i zemljama proizvodjacima hemijskih sredstava. Problem je resen na isti nacin kako ga je resila i Nemacka. Skupstina Ervolenda dozvolila je uzgajanje genetski modifikovanih hibrida na ukupno 20 (dvadeset) hektara u Ervolendu (Nemacka je dozvolila uzgoj genetski modifikovanih hibrida na ukupno 15 ha u celoj Nemackoj !!!). Ovakvo pitanje je veoma brzo dobilo pozitivan odgovor, i pojoprivreda Ervolenda je u zadnjih 5 godina pocela preorijentaciju na „humanu industrijsku poljoprivredu“. Rezultati su vec posle trece godine bili iznenadjujuci - poljoprivreda Ervolenda nije uspevala da zadovolji traznju za „humanim industrijskim poljoprivrednim proizvodima“, koja je uglavnom generisana iz svih visoko razvijenih industrijskih zemalja !!!

k. Finansije, bankarstvo i osiguranje, akcionarstvo

I u sistemu bankarstva i osiguranja primenjen je model “Inkluzivnog nacionalno drustveno-ekonomskog programa”. Ervolendska skupstina, je donela i niz mera koje su direktno utcale na finansijski sistem zemlje i bile su podrska ukupnom razvoju Ervolenda, tako da je:



1. Osnovana je “Ervolendsku razvojnu banku”, po ugledu na “Nemacku razvojnu banku-KfW” ili EBRD

2. “Ervolendska razvojna banka”, kao i “Nemacka razvojna banka - KfW” izmestena je iz monetarnog sistema i nadzora centralne banke

3. “Ervolendska razvoja banka” nije radila, i ne radi, poslove sa fizickim i pravnim licima, vec je samo ukljucena u projekte koji se realizuju na osnovama “Inkluzivnog nacionalno drustveno-ekonomskog programa” i na infrastrukturnim projektima od nacionalnog znacaja

4. “Ervolendska razvoja banka” radi na principu direktnog finansiranja, tj, plasiranje kredita se obavlja direktno ka korisnicima, bez ukljucivanja poslovnih banaka (Na ovaj nacin onemoguceno je poslovnim bankama da one definisu kriterijume dodele kredita, da nedavanjem kredita stvaraju profit, ciji bi direktan rezulatat bio da poslovne banke nece biti stimulisane da smanje svoje efektivne kamatne stope)

5. Glavni kriterijum po kome funkcionise “Ervolendska razvoja banka” je znacaj uticaja projekta koji konkurise na drzavu Ervolend, kao celinu.

6. Posto je Ervolend osnivac razvojne banke, onda je i pravo upravljanja u rukama drzave Ervolenda. Drzava Ervolend obezbedjuje upravljacku i nadzornu funkciju u razvojnoj banci od svakog predstavnika politicke stranke koja je delegirana u ervolendskom parlamentu.

Erbolendska skupstina omogućila je i nastanak “Ervolendske nacionalne banke” i “Ervolendskog nacionalnog osiguravajućeg društva” po modelu “Inkluzivnog nacionalno drustveno-ekonomskog programa”. I u ovom segemnet ekonomsko-finansijskog zivota Ervolenda primenjen je novi model organizovanja privrednog drustva – „drustvo malih akcionara“ -ili „d.m.a.“. I ovde je promenjena ista osnovna ideja koja se ogleda tome da nema clana drustva koji ima vecinski paket akcija, koji mu omogucava nametanje i donosenje svoje-tj. jedne odluke ostalim clanovima drustva. Odluka se u „drustvu malih akcionara“ donosi uvek, i jedino, vecinom glasova malih akcionara. Ervolendska skupstina usvojila je takve sistemske zakone koji su omogućili takav model koncentracije kapitala za ulaganje u banku i osiguravajuće društvo tako što je:

Ervolend je uložio 50% potrebnog ulagačkog kapitala. U ova ulaganja uključili su se i opštine i gradovi (ovo je koncept rada investicionih fondova, penzionih fondova,... gde se vlasnici fondova pojavljuju kao garanti i delimični ulagači)

preostalih 50% potrebnog kapitala sakupilo se tako što je omogućeno svakom gradjaninu Ervolenda, licima sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike srpske I Crne Gore, da uloži jednu minimalnu finansijsku sumu (na pr. 100EUR), do maksimalne sume (na pr. 1.000.000 EUR) - (ovo je koncept rada zatvorenih investicionih fondova gde se vlasnici zatvorenog investicionog fonda sami biraju koga će pozvati da se pridruži u potencijalnoj investiciji i otvorenih investicionih fondova gde se traži što je moguće veći broj potencijalnih ulagača)

penzionerima, koji nisu presli na nvoi penzioni sistema, dozvoljeno je ulaganje i veće sume od maksimalno dozvoljene,ukoliko subili u mogućnosti. Dozvoljeno je i da penzioneri imaju ulaganje i manje od minimalne sume – 50 EUR



broj ulagača mogao je biti i 100 i 1.000 i 1.000.000 i više od milion - cilj je bio se što veći broj gradjana Ervolenda pojavi kao investitori u kompanije i da se pojave kao vlasnici kompanija

Ervolend je garantovao sigurnost ulagačima da će projekat biti realizovan

nakon isteka perioda koji je bio jednak ROI vremenu (ako je ROI= 6 meseci onda je vreme izlaska države iz ovog projekta nakon 6 meseci, a ako je ROI=7 godina, onda je vreme izlaska države iz ovog projekta nakon 7 godina ) država se povlacila iz projekta, a svojih 50% je prodavala – u prvom koraku ih je ponudila postojećim ulagačima, a u drugom koraku svim drugim gradjanima Ervolenda, ali pod istim uslovima ulaganja (tako što će se omogućiti svakom gradjaninu Ervolenda (svakom gradjaninu Ervolenda, licima sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore) da uloži jednu minimalnu finansijsku sumu (na pr. 100EUR), do jedne maksimalne sume (na pr. 1.000.000 EUR)




U Evropi je u to vreme postojalo dosta primera gde je drzava bila suvlasnik u bankarskom sektoru: Nemacka, Austrija, Grcka,…. Tako da je ovakav pristup Ervolendske narodne partije imao uporista u evropskim iskustvima. Oblasti bankarstva i osiguranja subile oblasti u kojima se u najkraćem vremenu ostvarivao profiti, a to je motiv koji je bio značajan broj gradjana Ervolenda koji su bili motivisati za akcionarstavom u ovim oblastima. Posto je država Ervolend ima upravljačka prava u nekim bankama (Komercijalna banka, Ervolendska banka), osuguravajućim društvima (Danub Osiguranje ili Kopi osiguranje) onda je Ervolendska narodna partija iskoristila ovu situaciju i dozvolila dokapitalizaciju ovih banaka i osiguravajućih kuća kroz primenu modela “Inkluzivnog nacionalno drustveno-ekonomskog programa”. Na ovaj način se iskoristila postojeća infrastruktura banaka i osiguravajućih kuća, bez podizanja ovakvih institucija “od nule”. Ervolendska narodna partija je donela i zakon po kome su ovako investirana finansijska sredstva mogla biti jedino iskoriscena za davanje kredita, razvoj ekonomije, poljoprivrede i drugih grana koje u najkraćem mogućem vremenu mogu doneti novu vrednost, i to onim gradjanima Ervolenda koji nemaju nikakvih finansijskih sredstava, a koji mogu ovaj kredit iskorititi za ulaganje u nacionalana preduzeća,... Bankarski sektor je maksimalno oprezovan (primer Madjarske i desničarske vlade je bio primer za Ervolendsku narodnu partiju), a u slučaju da jsubanke (ili banka koja je osnovana na principima programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“) davala kredite koji se koriste samo za ulaganja po progamu „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“, onda su takve banke maksimalno pomagane kroz smanjena poreza, i sve druge vidove olakšica za poslovanje.



Pošto je ideja programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“ bila bazirana na postojanju velikog broja tzv. „malih ulagača“, Ervolendska narodna partija je sprovela takvu sveobuhvatnu zakonsku politiku zaštite malih ulagaca. Tadasnji sistem, za razliku od novousvojenog, je bi takav da kada su mali ulagači ostali u vlasništvu manjeg broja akcija MORALI da prodaju svoje akcije postojećim vlasnicima po ceni koju on odredi !!! Jedan od velikih problema u tadašnjem finansijskom sistemu je Narodna banka Ervolenda, tj. guverner i model njegove politike. U tadašnjam sistemu guvernera je predlagao predsednik Ervolenda, a guverner, sem Savetu guvernera, nikome drugome nije odgovara za svoje delovanje. Najverovatnije da je ideja o ovakvom sistemu potekla iz sistema u SAD . Guverner se bira na predlog predesednika SAD i vodi brigu o “zdravlju dolara” i kroz brigu o Sistemu Federalnih rezervi Amerike, a koji je napravljen od strane 12 najvećih američkih privatnih banka – to znači da se celokupna monetarna I finansijska politika vodila u interesu tih 12 banaka. Primer ovakog rada je rad jednog od bivših guverner Ervolenda i njegova samostalna odluka o biznisu sa “repo operacijama Narodne Banke Ervolenda”. Na osnovu ove operacije u Ervolend je ušlo oko 1,6 milijradi EUR, a na osnovu kamata je izneto 1,0 milijardi EUR (to je suma kojom se može izgraditi 500km autoputeva). Zbog ovog ulaska deviza u zemlju, kao i zbog prodaje dinara, kada je trebalo izneti profit/kamate u devizama, dolazilo je i do drastičnih skokova vrednosti EUR/a i ervolendske nacionalne valute. U te operacije su bile uključene velike evropske banke i sve transakcije su bile legalne. One su samo iskoristile mogućnost koju im je pružio bivsi guverner – da li samo svojom odlukom ili uz aminovanje Saveta guvernera ili uz aminovanje još nekoga ? Ono što je uradjeno, a ova operacija je bila tzv. “okidac”, je da je promenjen sistem izbora guvernera i sistem odgovornosti guvernera. Guverner sada ima nadzorno telo, i to nadzorno telo je delegirano od skupštine Ervolenda. U Ervolendu se u proslosti pojavljivala ideja da se napravi tzv “Banka za siromašne”, po ugledu na Gramini Bank iz Bangladeša. Ideja banke je da ne pravi profit već da siromašnima pozajmljuje novac (2000 – 3000 EUR) da pokrenu sopstveni mali biznis. Ova ideja mogla je da bude dobra osnova za sve siromašne gradjane Ervolenda, koji nemaju nikakvu finansijsku uštedjevinu, da se uključe u program “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” i da kroz ulaganje u neki od tako definisanih projekata obezbede sebi i posao i dugoročne prihode. Medjutim, nekoliko godina nakon pocetka ervolucije ova ideja je zaboravljena, jer je vec bila usadjena u samu ideju ervolucije. Da bi model “Nacionalno-Inkluzivnog nacionalno drustveno-ekonomskog programa” mogao da funcioniše Ervolendska narodna partija je promenila sve dotadašnje zakone vezane za akcionarstvo i male akcionare. Dve su kljucne promene uradjene:

Promenjeni su tadašnji zakoni koji su podržavali krupne akcionare, u korist malih akcionara

Jedna od bitnih promena dotadašnjih zakona o akcionarstvu ogledala se u sledećem. U svakoj kompaniji, u kojoj postoje i mali akcionari, propisana je zakonska obaveza da se malim akcionarima, u slučaju pozitivnog poslovanja kompanije, mora isplatiti dividenda, a ostatak dobiti kompanija može uložiti u druge projekte ili reinvestirati.

Ervolendska narodna partija je posebnu pažnju posvetila podizanju svesti i ukazivanju na potencijalne prihode koje skoro svaki gradjanin Ervolenda može imati od već postojećih ili planiranih privatizacija nacionalnih kompanija (NIS, Telekom, Galenika, Aerodrom). Iako su u pitanju izuzetno male vrednosti koje svaki gradjanin Ervolenda poseduje ili koje će posedovati, država je zakonski sprečila prodaje ovih akcija od strane malih akcionara i njihovu kupovinu i koncentraciju u rukama velikih akcionara, a sve imajući u vidu osnovne ideje iz programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” – da što veći broj gradjana Ervolenda ima



akcije u što većem broju preduzeća, da bi što veći broj gradjana Ervolenda imao prihode od akcija.

Jedno od rešenja za podizanje svesti bila je i zabrana prodaje akcija malih akcionara, od trenutka posedovanja akcija pa do isteka perioda od tri godine u kojima kompanija pozitvno posluje. U ove tri godine mali akcionari sui dobijali dividende i to je dovelo do promene svesti o vlasništvu nad akcijama kao i do opipiljivih pokazatelja (dobiti) šta je sigurno dovelo do toga da su se ovakve akcije i dalje zadrže u vlasništvu malih akcionara.

Imajući u vidu program “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” Ervolendska narodna partija sve nacionalne kompanije (Telekom, Aerodrom, ...) nije prodala, nego ih je dokapitalizovati sredstvima gradjana Ervolenda.

Jedan od mnogih stvari koje su se aktivirale jeste i berzanski sistem, koji je bio u stagnaciji. Sva preduzeća, banke, poljoprivredna preduzeća i td, koja su osnovana kroz model “Inkluzivnog nacionalno drustveno-ekonomskog programa” izasla su na berzu. Prednosti takvog poteza su bile e i značajne i nisu tema za ovu knjigu, jer su već poznate.

l. Penzioni sistem

Penzioni sistem Ervolenda bio je uglavnom baziran na tzv. državnom sistemu, iako je bilo prisutnih i penzionih fondova. Penzioni sistem Ervolenda je bio zasnovan na tzv. Švajcarskom modelu. Suština ovog modela je, u najkraćem, u sledećem:

- Zasnovan je na principu solidarnosti, tj. sadašnji zaposleni uplaćuju u penzioni fond, iz koga se daju penzije sadašnjim penzionerima

- Sadašnji zaposleni, kada u nekom trenutku u buducnosti odu u penziju, primaće penziju iz penzionog fonda koji se puni iz doprinosa zaposlenih, koji su u tom trenutku zaposleni

Ovakav sistem može da funkcioniše, u najkraćem, samo ako su ispunjen jedan od dva uslova:

1. Konstantno povećanje broja zaposlenih u toku vremena, što podrazumeva pozitivan natalitet 2. Povećanje visine izdvajanja za penzioni fond na osnovu povećanja nivoa zarada, konstantno, u

toku vremena U slučaju da jedan od ova dva uslova nije ispunjen pojavljuje se problem u visini i redovnosti isplata penzija. Ervolend je u zadnjih 30 godina u situaciji da ima negativan natalitet do današnjih dana. Sa druge strane, povećanje broja zaposlenih, imajući u vidu referentnu godinu, i povećanje nivoa zarada, nije bilo, i neće biti dovoljno da se popuni penzioni fond do onih pokazatelja kakvi su bili do pre 20 godina – visok nivo penzija, odlazak u penziju u 55 ili 60 godinama, stabilnost u isplatama penzija i td. Najsažetije rečeno: bez povećanja nataliteta i povećanja ekonomske razvijenosti, što vodi do povećanja broja zaposlenih i povećanju nivoa zarada, nije bilo moguce imati dovoljno para u penzionom fondu za tadašnji sistem penzija. To je značilo da su se morale smanjivati penzije, povećavati broj godina nakon kojih se ide u penziju, smanjivati olakšice u sticanju penzija i td. Jedini put da se penzioni sistem stabilizuje je bio da se uvede novi penzioni sistem, koji omogucava povezivanje penzionih doprinosa sa iznosom penzija koje svaki zaposleni dobija. Ervolend je morao da napravi sledeci sistem penzionog osiguranja:



Zakonski omoguciti formiranje “Administrativni Penzionih Fondova - (APF)

Drzava, zajedno sa centralnom bankom i svojim regulatornim telima, definise nacine nadzora poslovanja i nacine osiguranja ulagaca, nacine zabrane rada APF-ova i td.:

o diversifikacija ulaganja:na pr. APF ne moze investirati vise od X % u vladine obveznice, Y% u obveznice privatnih kompanija ili Z% u zajednicke kompanije, i td).

o zabrana investiranja u derivate o zabrana investiranja u inostranstvu u prvih 10 godina. U ovom periodu APF-

ovi ce steci iskustva u poslovanju, a i bice pod strogim nadzorom drzave u svom poslovanju

o posle perioda od 10 godina, u periodu od 5 godina, dozvoliti investiranje u zemlje koje su susedne zemlje Ervolenda. U ovom periodu od 5 godina PIF-ovi ce steci iskustva u poslovanju i u inostranstvu, ali u zemljama u okruzenju, a i bice pod strogim nadzorom drzave u svom poslovanju

o posle perioda od 15 godina dozvoliti investiranje i u ostale zemlje

Svaki zaposleni, koji ulaze u APF, ulaze pare na svoj sopstveni penzioni racun u izabranom APF.

Minimalni doprinos je od 10-20 odsto vrednosti minimalne nadnice. To znaci da zaposleni moze da sam definise semu penzionisanja i da u zavisnoti od toga moze da ide u penziju sa 55 ili sa 75 godina. Tj. ako zeli da ima vecu penziju, Ili da ide ranije u penziju, uplacivace vise od 10% vrednosti minimalne nadnice. Ovakav sistem omogucava individualne preferencije u penzionom sistemu, sto sadasnji penzioni sistem ne dozvoljava. Na primer, ako zaposleni zeli da ode u penziju sa 55 godina sa odgovarajucim iznosom penzije, u APF se obavi kalkulacija i dolazi se iznosa doprinosa koje zaposleni kora da uplacuje sledeci period do penzionisana. Zatim zaposleni odlazi kod poslodavac i saopstava mu koliki iznos doprinosa treba da mu uplacuje u izabrani AFP

Ovako sakupljena sredstva u APF se investiraju, a prihodi se ne oporezuju

Pri penzioisanju zaposleni transformise penzionu susmu iz APF u anuitet nekoj od izabranih osiguravajucih kompanija. Porezi se placaju tek kada se povlaci penziona suma iz APF-a.

Svaki APF operise sa tzv. “mutual fund”, koji investira u hartije od vrednosti, obveznice i vladin dug. APF je odvojen od “Mutual fund” tako da ako APF bankrotira, “Mutual fund” ostaje nedirnuta, tj investicije su nedirnute. Regulatorni odbor preuzima “Mutual fund” i govori ulagacima, da predju u drugi APF. Na taj nacin ni jedan EUR od ulozenih centa nije propao. Zaposleni su slobodni da se sele od jednog do drugog APF-a. To stvara konkurenciju medju APF-ima da obezbede sto vece prihode od investicija, bolju uslugu korisnicima i da smanje provizije.

Ovakva reforma penzionog sistema imala je i uzgredne efekte na povecanje stednje, rast trzista kapiatala i td.

Tranzicija na novi penzioni sistema odvijala se na sledeci nacin. Drzava je uverila svakog zaposlenog da garantuje za ove promene. Penziona reforma nije naskoditi onima koji su vec ulagali i ulazu u postojeci penzioni sistema. Zaposleni su mogli da biraju da ostanu u starom ili novom sistemu. Oni koji su presli na novi sistem dobili su potvrde o njihovim dotadasnjim ulaganjima u starom sistemu, i tasui sredstva bila preneta u novi APF. Stari penzioni sistem je umreti kada i je poslednji zaposleni koji je u starom sistemu umro.

Postavljalo se pitanje odrzavanja starog sistema do njegovog umiranja. Stvarni tranzicioni trosak je je onaj koji je je vlada prestala da dobija od radnika koji su presli u novi APF, zato sto je vlada morala da placa penzije onima koji su vec u penziji i



onima koji ce otici u penziju. Takav tranzicioni trosak je izracunat i pronadjeni su odgovarajuci izvori da se on pokrije

I u „Administrativnom Penzionom Fondu“ – APF, primenjene su ideje iz modela „drustvo malih akcionara“. Na ovaj nacin omoguceno je da svaki ulagac u APF, a u osnovi i korisnik penzije koja se generise na osnovu profita i projekta u koje APF ulaze finansijska sredstva, preuzima odgovornost za svoju upravljacku odluku i uspaesnost funkcionisanja APF-a. Nakon 10 godina primene novog penzionog sistema pokazale su sve prednosti njegove primene. Napravljen je “zdrav” penzioni sistem, koji je omogucio miran i siguran zivot radnika, zaposlenih i ostalih kada idu u penziju. Novi penzioni sistem je doveo i do znacajnih drugih pozitivnih efekata. Istovremeno, ovakav sistem je omogucio i povecanje stednje, rast trzista kapitala, povecanje ekonomskog, smanjenje nezaposlenosti, povecanja vrednosti nadnica i plata i td.

m. Javna preduzeća

U najkraćem, osnovni zadatak postojanja i funkcionisanja javnih preduzeća je da omoguće kvalitetan i dugoročno stabilan život svim gradjanima Ervolenda, kroz omogućavanje efikasnog funkcionisanja infrasrutkturnih sistema (putevi, železnica, telekomunikacije,vodovoda,...) kako na republičkom nivou, tako i na lokalnom nivou – opštinskom, gradskom, regionalnom (vodovod, toplane,...). Javna preduzeća, svojim kvalitetnim funkcionisanjem, doprinose i razvoju privrede, ekonomije, i td, što opet utiče na kvalitet života svakog gradjanina Ervolenda. Jedna od mogućih podela javnih preduzeća je i na:

- Javna preduzeća od državnog-republičkog značaja, i - Javna preduzeća od lokalnog (opštinskog, gradskog, regionalnog) značaja

Osnovni postulat u programu „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“ je bio da vlasništvo nad javnim preduzećima treba da imaju oni koji od njih zavise - a to je svako od gradjana Ervolenda. Zašto su Javna preduzeća interesantna svim „velikim ulagačima-investitorima“? Iz prostog razloga – ovo su najstabilniji sistemi, sa velikim brojem korisnika i sa stabilnim profitima u dugačkim vremenskim periodima. Jasno je i zašto se od Ervolenda zahtevalo od strane zapadnih zemalja da „privatizuje“ svoja javna preduzeća. Kao investitori bi se sigurno pojavili tzv. „investicioni fondovi“, „penzioni fondovi“, i td. Cilj investiranja ovih investitora u javna preduzeća, tj. javne sisteme, je bio siguran i stabilan profit. Iskustvo je pokazalo da su ovakve privatizacije dovodile do toga da je investitor više vodio računa o svom profitu (na štetu kvaliteta usluga – koje primaju gradjani Ervolenda) nego što je vodio računa o interesima korisnika javnih preduzeća - gradjana Ervolenda. Uzmimo primer vodovodnog sistema bilo kog grada u Ervolendu, i zamislimo da smo došli u takvu situaciju - da je investitor više vodio računa o svom profitu nego o kvaliteta vode za piće. Liderima Ervolendskoj narodne partije je bilo jasno jasno da sistem privatizovanja javnih preduzeća mora biti zasnovan na drugim principima nego što su to bili dotadašnji principi, ili onih principa koje su im nametale zapadne drzave. Osnovni principi budućeg poslovanja javnih preduzeća, bili su sledeći:

- Javna preduzeća od državnog-republičkog značaja (na pr. putevi, železnica, telekomunikacije, eletroprenosna mreža, energetska preduzeća, ...) moraju biti u



vlasništvu države, tj. Infrastrukturna osnova - putevi, železnička mreža, telekomunikaciona mreža, energetska mreža,.... mora biti u vlasništvu države i poslovati na sledeći način.

o Pravo korišćenja i eksploatacije na infrasrtukturnim osnovama daje država – kroz sistem davanja prava operatorima. Na pr. železnička mreža je u vlasništvu države, a privatne kompanije organizuju svoja železnička preduzeća za prevoz putnika i roba po toj železničkoj mreži. Za svoje usluge takva železnička preduzeča naplaćuju svoje usluge i prave profit, a državi plaćaju za pravo korišćenja železničke mreže. Isti je slučaj i sa telekomunikacionim sistemima (žični, bežični,...). i td. Država od naplate prihoda ulaže u održavanje infrastrukturne mreže, njeno poboljšanje, proširenje i td. Država Ervolend je, kroz model „Inkluzivnog nacionalno drustveno-ekonomskog programa“ u oblasti operatera u delatnostima javnih preduzeća od republičkog značaja, pokrenula otvaranje novih kompanija – Železnice Ervolenda, kao operatera železničkog saobraćaja, Telekoma Ervolenda, kao operatera fiksne i mobilne telefonije, Autoputevi Ervolenda, kao operatera korišćenja i naplate putarine na autoputevima, nove hidrocentrale i termocentrale, kao operatera i proizvodjača električne energije, itd. Dosadašnje vlasništvo u proizvodnim kapaciteta Elektroprivrede Ervolenda ostalo je u vlasništvu države u sledecih 5 godina, a nakon toga je kroz sistem dokapitalizacije presla u delimično vlasništvo gradjana Ervolenda.

o Ulagači – investitori u javna preduzeća na republičkom nivou mogli su biti samo gradjani Ervolenda, lica sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore, ali sa ulaganjem od jedne minimalne finansijske sume (od recimo 100 EUR) do jedne maksimalne sume (od recimo 25.000 EUR) i uz uslov da jedno lice može samo jednom imati ulaganje u jedan projekat, po jednoj dokapitalizaciji, da bi se izbegla koncentracija vlasništva u rukama malog broja ljudi. razmotriti mogućnost da se penzionerima dozvoli ulaganje i manje od minimalne sume – 50 EUR, ili više, ukoliko su u mogućnosti




- Javna preduzeća od lokalnog značaja – opštinskog, gradskog, regionalnog, kao što je na primer vodovod, sistemi toplotnog grejanja, i td. privatizovana su kroz sistem dokapitalizacije, do 50% vlasništva, na sledeći način.

o Ulagači – investitori u javna preduzeća na lokalnom nivou mogli su da budu samo gradjani Ervolenda ali sa ulaganjem od jedne minimalne finansijske sume (od recimo 100 EUR) do jedne maksimalne sume (od recimo 25.000 EUR) i uz uslov da jedno lice može samo jednom imati ulaganje u jedan projekat, po jednoj



dokapitalizaciji, da bi se izbegla koncentracija vlasništva u rukama malog broja ljudi. Dozvoljeno je da penzioneri, koji nisu presli u novi sistem penzionog osiguranja, imaju ulaganje i manje od minimalne sume – 50 EUR, ili više, ukoliko su u mogućnosti

o Dosadašnji vlasnici, lokalna samouprava, su na kraju postali vlasnici 50% , a gradjani Ervolenda su posatli vlasnici preostalih 50%.

o U jednom broju lokalnih organa vlasti doneli su odluku i sproveli drugu opcija – koja je bila radikalnija i pokazala se boljom opcijom. 50% vlasništva u javnim preduzećima na lokalnom nivou odmah su predata u vlasništvo svakog od onih gradjana koji koriste njihove usluge, kao besplatne akcije. Na ovaj način se dugoročno rešio problem nenaplativosti – svaki dužnik je samim tim činom podele akcija postao i poverilac. Zatim, kada se pojavljivala potreba za investiranjem u takva javna preduzeća svaki vlasnik besplatne akcije se našao u dilemi da li da i on investira odredjenu sumu, ili će, ako ne investira, vrednost njegovog učešća u vlasništvu i podeli dobiti. Uglavnom, u vecini slucajeva, odluka je bila da se ide u investiranje.

o Pitanje načina donošenja operativnih i strateških odluka sa ovako velikim brojem vlasnika i donosioca odluka su resena tako sto su primenjeni modeli i iskustva stranih kompanija i investicionih fondova (SIEMENS ili BERKSHIRE HATHAWAY INC.) koje su pokazale da se donošenje upravljačkih odluka rešava na dva nacina:

Klasičnim metodama (delegiranjem predstavina vlasnika deonica) Savremenim metodama elektronskim putem (internet) - koje

omogućavaju da svaki vlasnik deonice samostalno donosi odluke. Ervolend već ime jedan deo IT infrastrukture za savremene metode odlučivanja kao i nove lične karte sa mogućnošću elektronskog potpisa. Za one koji nemaju internet obrazovanje i infrastrukturu uvek je na raspolaganju klasičan sistem –delegiranjem predstavnika.

Na ovaj način postiglo se nekoliko ciljeva: 1. Uticalo se na rešavanje strateških problema u javnim preduzećima Ervolenda 2. Finansijska sredstva gradjana su na ovaj način, umesto u bankama, “slamaricama”, I td, bila

iskorišćena za investicije, koje u svakom sklučaju omogućila veće i dugoročnije prihode. 3. Omogućilo se svakom gradjaninu Ervolenda da kroz koncentrisana ulaganja omogući sebi

dugoročan prihod kroz profit, dividendu, prodaju akcija, itd. 4. Omogućila se koncentracija velikih finansijskih sredstava, uključivanjem velikog broja ulagača, a sa

malim iznosima ulaganja 5. Omogućilo se svakom gradjaninu Ervolenda da, i sa minimalnim ulaganjem, postane vlasnik dela

javnog preduzeća,… I u ovom segemnet ekonomsko-finansijskog zivota Ervolenda primenjen je novi model organizovanja – „drustvo malih akcionara“. I ovde je promenjena ista osnovna ideja koja se ogleda tome da nema clana drustva koji ima vecinski paket akcija, koji mu omogucava nametanje i donosenje svoje-tj. jedne odluke ostalim clanovima drustva. Odluka se u „drustvu malih akcionara“ donosi uvek, i jedino, vecinom glasova malih akcionara.

n. Privlačenje stranih investicija

Strane investicije bile su jedan od puteva da se poboljša ekonomska situacija u Ervolendu.



Ervolendska narodna partija, je oformila Savet za investicije Ervolenda, koji je dobio zadatak da uradi analizu iskustava drugih uspesnih zemalaj u privlacenju investicija i da da predlog mera . Glavni zakljucci Saveta za investicije Ervolenda su bili da se investitori ne privlače poreskim olakšicama, finansijskom podrškom za plate zaposlenih u privatnim investicijama, skupim reklamama i praznim izjavama. Osnovni motiv za dolazak strane investicije u bilo koju zemlju je interes kapitala, dobri uslovi poslovanja i dugoročna stabilnost i predvidljivost političkog i poslovnog sistema. Kriterijumi za ocenu i rangiranje privlačnosti bilo koje države su poznati i definisani – dve medjunarodne institucije su definisale ove kriterijume i prave rang liste zemalja po uslovima za poslovanje. To su Medjunarodna finansijska korporacija (IFC) i Svetska Banka (WB). Savet za investicije Ervolenda je predlozio, a Ervolendska narodna partija je donela politicku odluku i sprovela u zakonsku i operativnu proceduru da se sve aktivnsoti drzave moraju usmeriti na rad na poboljsanju sledecih kriterijuma, a koji kod investitora odlučuju o ulaganju:

1. Politički rizik zemlje 2. Makroekonomska stabilnost 3. Veličina tržišta 4. Poslovno okruženje 5. Sigurnost vlasničkih prava 6. Ekonomska otvorenost zemlje 7. Kvalitet infrastrukture 8. Fleksibilnost tržišta rada 9. Odsustvo korupcije, - Itd.

Ervolendska narodna partija, odnosno Savet za investicije Ervolenda su kao uzor za svoju politiku i aktivnosti uzeli primere Singapura, koji je godinama zaredom na prvom mestu po uslovima poslovanja, i primere Hong Kong, Novi Zeland, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države. Da bi u Ervolend privukli sto više stranih investicija Ervolendska narodna parija je kroz skupstinu i vladu stalno radila na poboljšanju uslova poslovanja, a prema datim kriterijumima. Takodje, Ervolend je u paraleli pratio i sta i dalje rade ostale zemlje koje su bile na vrha rang liste po ulaganjima, analizairao njihova iskudtva, modifikovao ih i primenjivao u praksi Ervolenda. U svakom pojedinačnom slučaju strane investicije, stranim investitorima ponudjena je i opciju da se kao suinvestitori pojave i gradjani Ervolenda (....) do odredjenog procenta vrednosti investicije. Ovo nije bio bude USLOV, nego PONUDA. Ovakva ulaganja imala su posebne poreske olaksice za strane investitore. Jedno od znacajnih pitanja koje se pojavilo bilo je i pitanje stranih investicija u tzv „Prirodne resurse“, kao što je na pr. rudno blago. U ovim slučajevima Ervolend nije dozvoljavao strane investicije ako se to moglo pokrenuti sopstvenim finansijskim sredstvima gradjana Ervolenda, ..., a na idejama „Inkluzivnog nacionalnog ekonomoskog programa“. Ako jebilo nemoguće sakupiti dovoljno domaćih finansijskih sredstava, onda je dozvoljeno zaduživanja u inostranstvu – od strane države za ulaganje u takav projekta, a tek na kraju dozvoljeno je i strana ulaganja, ali samo do nedostajuće vrednosti. Nikada u oavkvim porojektima nije se dozvolilo da više od 50% vlasnistva bude u rukama stranaca., tj. stranih ulagaca.

o. Poreska politika

Poreska politika je oblast koja je imala najviše potencijala da generiše finansijska sredstva u ervolendu ze realizaciju ideja iz programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”.



Najveći deo tanašnji poreskih prihodabio je od poreza i doprinosa preduzeća, a najmanji deo od poreza stanovništva, poreza na imovinu, prihod od šumskog i poljoprivrednog zemljišta i naknade za gradjevinsko zemljište i sl. Čak 54% radno aktivnog stanovništva nije plaća nikakve poreze, niti je registrovano da ima prihod bilo koje vrste. Ovi prihodi su uglavnom bili prihodi Ervolenda. Prihodi od imovine, prihodi od šumskog i poljoprivrednog zemljišta i naknade za zemljište su bili zanemarljivi. Ovi prihodi su bili uglavnom prihodi lokalne samouprave. Istraživanja u ovoj oblasti su pokazala da kada bi se plaćao prosečan porez na imovinu, lokalna samouprava ne bi morala da naplaćuje nikakve druge poreze !!! Ervolendsak narodna partija je zapocela dve grupe aktivnosti:

1. Aktivnosti na dostizanju maksimalnog procenta naplativosti poreza na prihode svakog stanovnika (radno aktivnih, političara, šund “umetnika”, …)

2. Aktivnosti na dostizanju maksimalnog procenta naplativosti poreza na imovinu, prihoda od šumskog i poljoprivrednog zemljišta i naknade za gradjevinsko zemljište i sl.

3. Povećanje stepena naplativosti svih poreza, doprinosa,... Prva grupa aktivnostI se relativno lako i vremenski brzo realizovala. Svaki gradjanin Ervolenda ima JMBG i po tome se vodio u poreskoj upravi. Sa druge strane, država od svake banke, je na kraju godine, dobijala podatke o stanju i prometima na tekućim računima fizičkih lica. Analizom ovih podataka dolazilo se do podatka o svakom gradjaninu Ervolenda koji mora platiti porez. Sa druge strane postojaoje i prethodni mehanizam po kome je svaki gradjanin morao da samostalno prijavljuje svoje prihode koji služe kao osnova za porez. Ovo je bio i ostao kontrolni mehanizam za podredjivanje tačnog iznosa poreza koji svaki pojedinac mora platiti. Druga grupa aktivnosti je bila složenija i dugoročnija. Uvedena je tacna i pouzdana katastarska evidencija, što nije bio slučaj u Ervolendu. Kada su se ažurirale i digitalizovale katastarka evidencija onda je lokalna samouprava dobila moćan alat zažurnu i tačnu naplatu svih navedenih poreza i doprinosa. Još jedan od načina na koji su se povacali prihodi u državnu kasu Ervolenda bila je i ažurna kontrola uplata poreza, doprinosa i td. od strane pravnih i fizičkih lica. Tadašnji sistem naplate je bio takav da se porezi, doprinosi takse, akcize i td plaćali preko banaka, a država nije imala mehanizam da odmah utvrdi da li je svako pravno ili fizičko lice na vreme uplatilo svoje obaveze. Ostvaren je takav tehničko-tehnološki sistem koji je povezan sa bankama i Centralnom bankom Ervolenda, preko sistema elektronskog plaćanja, i koji je omogucio automatizovan sistem kontrole placanja i povecan stepen naplativosti poreza.

p. Prirodni resursi

Prirodni resursi , na osnovu porekla mogu se podeliti u dve grupe:

Biotički – Biotički resursi se dobijaju iz biosfere kao što su šume i šumski proizvodi, životinje, ptice, i td. Minerala goriva kao što je ugalj i nafta i naftni proizvodi takodje spadaju u ovu kategoriju, jer su dobijeni iz organskih materija.

Abiotički – Abiotički resursi su resursi koji potiču iz neživećih stvari. Primeri su: zemlja, voda, vazduh, rude, i td.

Prirodni resursi – bilo biotički, bilo abiotički, i u bilo kom obliku i stepenu prerade ili iskorišćenja, su zakosnki definisani da pripadaju gradjanima Ervolenda, tj. oni mogu da doprinose bogatstvu svakog gradjanina Ervolenda.



Uzmimo na primer vodni resurs Ervolenda, i to samo energetski potencijal. Program “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” definisao je da samo gradjani Ervolenda, lica sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske, Crne Gore i Makedonije,... mogu biti ulagači i imati vlasništvo nad energetskim objektima izgradjenim na korišćenju vodnog potencijala (ili biti većinski vlasnici). Isti pristup važio je i za sve druge prirodne resurse. Cuvanje prirodnih resursa, samo za Evrolandjanje, i njihovo eksploatisanje samo od Evrolandjanina, je posebno vazno zbog sledeceg. Prema procenama norveskog profesora Jergena Randersa, clana “Rimskog kluba” i profesora strategije klimatskih promena, a izlozeni u knjizi “Granice rasta”, procenjuje se da ce do 2040 godine na zemlji ziveti oko 8,1 milijardi ljudi. Zbog povecanog broja ljudi, klimatskih promena i sve ekstremnijih uslova za zivot, doci ce do do borbe za kontrolu glavnih prirodnih resursa. Ta borba bice i politicka ali i vojna, a sve sa ciljem da se koriscenje resursa drugih zemalja, a koje ne postoje u zemljama koje su vojno i politicki mocne, stave pod kontrolu i za potrebe svojih stanovnika.



B. MODEL NAUKE I TEHNOLOGIJE



q. Nauka i tehnologija

Ervolend je bio na donjoj granici srednje razvijenih zemalja i shodno tom statusu je odvajao i skroman iznos za razvoj nauke i tehnologije. Ervolend je odvajao iznos finansijskih sredstava za nauku i tehnologiju na osnovu dva pokazatelja: broj Naučno Istraživačkih (NI) ustanova i broj NI kadrova. Ervolend je finansirao naucno-istrazivacke projekte koje su definisale same NI ustanove, tj sami NI pojedinci. Izuzetak su neke ustanove koje su uključene u šire naučne projekte u Evropi i svetu. U tadašnjem sistemu naučnog razvoja cilj je bio “da NI ustanove i NI pojedinci prežive”, a nije postojao nikakav cilja koji bi omogućio da se kroz razvoj nauke i tehnologije, i kroz primenu naučnih rezultata, napravi neki naučno-tehnološko proizvodni skok. Naučno-tehnološki razvoj Ervolenda postavljenje na sledećim osnovama:

- Ervolend nije dozvolio disipaciju finansijskih resursa, na veliki broj projekta, koji ni potencijalno nisu donosili nikakve moguće kratkoročne i srednjeročne finansijske koristi društvu

- Razdvojeno je ulaganja u nauku od ulaganja u tehnologiju (naučni rezultati nisu morali donosti direktnu kratkoročnu korist, dok su tehnološi rezultati to trebali da omoguće)

- Minimizirao se broj NI projekata i oblasti u kojima se ovi projekti realizuju, uz veliku podršku tehnološkim istraživanjima

- Osnovana je agenciju slicna “Japanskoj agenciji za nauku i tehnologiju”, koja je u ime države pomagala sve faze zivota projekta - od faze generisanja ideja i znanja do faze vraćanja državi, kroz implementaciju znanja u proizvodnju

- Minimiziralo se ulaganje u oblasti kao što su društveno-političke, ekonomske, itd., tako da je opstalo NI jezgro, a maksimizirano ulaganje u naučno-tehnološke oblasti. Ovo minimiziranje je trajalo deset godina. Nakon toga vremena su se i drustveni projekti maksimanlno ukljucili u finasiranje

- Definisane su oblasti koje mogu dati najbrži povrat uloženih sredstava kroz implementaciju dobijenih rezultata

- Odredio se minimalni broj NI oblasti i projekata u koje je Ervolend ulagao (poljoprivreda, novi materijali, hemija, genska terapija,…) te kroz ovakvo minimiziranje NI oblasti i projekata postihnuto je maksimiziranje ulaganja

- Definisani su načini finansijko-ekonomske dobiti od NI rezultata – davanje licenci, patenata, ulaganje u nove proizvode na osnovu NI rezultata

- Omogućeno je eksterno finansiranje NI oblasti i projekata – to znači dozvoljeno je svakom gradjaninu Ervolenda, licima sa državljanstvom Ervolenda (Ervolendjani u dijaspori), Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore, da ulože odredjeni novčani iznos, a zauzvrat im je omogućeno im sticanje profita kroz prodaju dobijenih NI rezultata – licencnih prava, patenata, proizvodnje baziranje na rezultatina naučno-tehnoloških istraživanja,..

- Omogućeno je stvaranje institucije “Nacionalne naučne penzije” za svakog od učesnika NI projekta – penzije koja je vrednosno unapred definisana i nezavisna od dotadašnjih doprinosa NI radnika koji ima ovu penziju, koja je finansijski značajna, …

- Jednom godisnje vršena je procena dostignutog nivoa razvoja ekonomije i donosena je odluke o proširenju naučno-istraživačke osnove – broja institucija, istraživača, programa, uključivanje istraživačkih tema koje nisu samo okrenute mogućim kratkoročnim i srednjeročnim finansijskim koristima društvu



Ervolend naucna zajednica je uzela aktivnije učešće u medjunarodniim NI projektima (kao što su CERN il ITER -istraživanje fisije), itd. Jer su ovi NI projekti bili u mogli da generišu mnoge “benefite”, tj. koristi za privrede zemalja koje učestvuju u njima. Ono što Ervolend trenutno radi je da sagledavanje mogućnosti kako da transferiše NI znanje iz ovih medjunarodnih projekata u tehnološko znanje koje će rezultirati otvaranjem novih ervolendskih kompanija. Inetresantno je primetiti da su projekti kao CERN ili ITER takodje bili azirani na ideji koncentracije resursa iz velikog broja zemalja (jer nijedan zemlja sama ne bi mogla da realizuje ovakve projekte) kroz ulaganje finansijskih sredstava, NI radnika i deljenje rezultata, a to su u osnovi i ideje programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”.



C. HUMANISTIČKI MODELI



r. Natalitet – briga o potomstvu

Intelektualna i politicka elita Ervolenda je, pre 10 godina je shvatila, da bez ljudi koji bi ziveli u Ervolendu, nece biti ni Ervolenda. Realnost brojeva je bila neumoljiva. Godisnje se radjalo 70.000 dece, a umiralo 105.000 stanovnika Ervolenda !!! Kada su ovim brojkama doda i nepoznat broj ekonomskih emigranata dosli su do zakljucka da u sledecih deset godina Ervolend ostaje bez pola miliona stanovnika, za 50 godina ulazi u fazu u kome se ne moze obnoviti nacija i da za 150-200 godina u Ervolendu nece postojati i ni jedan Ervolandjanin !!! Poseban problem se javljao u selima Ervolenda, gde je svake godine se praznilo po 100 sela. Za 20 godina Ervolend ce morati da uvozi radnu snagu, jer nece biti Ervolandjanina koji bi zadovoljavali potrebu za novom radnom snagom. U eventualnim sukobima Ervolend ne bi imao dovoljan broj stanovnika za svoju odbranu. Politicka elita Ervolenda je donela odluku da se suoci sa ovim problemom, da analizira uzroke pada nataliteta i da definise mere za povecanje nataliteta. Autorima planova za povecanje nataliteta nije bilo poznato da li postoji sveobuhvatno istraživanje o natalitetu koje ukazuje na to šta je dominantan motiv, ili motivi, za porodicu - oca i majku, da imaju više od 1-2 dece. Uglavnom se uopšteno konstatuje da je u siromašnim zemljama natalitet veliki, a u bogatim zemljama da je natalitet nizak. Ako se analizira pristup pitanju nataliteta u zadnjih 50 godina, onda se nameće jedan stav, a to je da se u siromašnim zemljama treba boriti protiv visoke stope nataliteta, jer visok natalitet, pored drugih uzroka, ne omogućava državi i pojedincima, da postignu veći stepen bogatstva. Sa druge strane, u zemljama koje se mogu smatrati “ bogatim “ postoji negativna stopa nataliteta. Jedan od mogućih zaključaka za ovakvo stanje je i taj da je došlo do zamene ciljeva u društvu-državi:

Cilj je biti materijalno-finansijski bogat, uz minimalna broj dece u porodici. Sledeći zaključak je veoma izvestan, tj. najverovatnije je da je veliki porast nataliteta vezan za “Psiho-socijalno-ekonomsko stanje potencijalnih roditelja u vezi sa brojem potomaka“. Ovo stanje može se i nazvati “Ljubav prema porodici i deci“. Najverovatnije je u siromašnim zemljama ne postoji uspostavljena ljubav prema materijalnim stvarima, jer materijalne stvari nisu prisutne u njihovoj “ vizuri “. U razvijenim zemljama sveta, dugi niz godina unazad, se vodila politika smanjenja nataliteta – “de-nataliteta“ koja bi dovela do toga da se uskladi porast stanovništva sa industrijskim rastom i povećanjem standarda. To su razvijene zemlje i postigle. Jedan od loših rezultata ovakve politike je da se za “Psiho-socijalno-ekonomskeo stanje potencijalnih roditelja u vezi sa brojem potomaka“, tj. “Ljubav prema porodici i deci“ pretvorila u “Ljubav prema materijalnim stvarima“. To je dalje dovelo do stanja svesti da je u svojoj porodici dovolno imati jedno ili dvoje dece. Kao krajnja posledica ovakve politike razvijene zemlje su ušle u prostor sa negativnim prirastom stanovništva. Da bi zadovoljili potrebu za sve većim brojem radnika razvijene zemlje dozvolile su ulazak imigrantima. U ovakvoj imigracionoj politici, jedan broj imigranata je i dalje posedovao i “Ljubav prema porodici i deci“ iz svog prirodnog okruženja, a što je



dovelo do velikog porasta nataliteta u tim skupinama imigranata. Takav je primer Nemačka sa imigrantskom politikom prema Turskoj, ili drugim zemalja Evrope prema muslimanskim državama. Ovakav trend je uočljiv i u zemljama bivše Jugoslavije, kao i u zajedničkim državama izmedju dva svetska rata. Jedini izuzetak je bilo Kosovo i Metohija, Albanija, i deo Makedonije nastanjem Albancima. Interesantan je primer Japana kao industrijski najrazvijenije zemlje sveta i jedne od materijalno-finansijski najbogatije. Japan ima stopu nataliteta od 0,19, i nalazi se na 177 mestu. Negativan natalitet je doveo do brojnih problema u Japanu. Neki od njih su: nedostatak mlade radne snage, veliki broj starih lica, i td. Sve ovo, zajedno sa zabranom dolaska stranih državljana u Japan je dovelo do toga da je 2008 nova Vlada Japana kao prvi i najvažniji cilj postavila povećanje nataliteta. Imajući u vidu sve pozitivne karakteristike Japana kao države biće veoma bitno pratiti kako planiraju i kako će realizovati ovaj cilj. Politika razvijenih zemalja zapada prema natalitetu, koja je trajala decenijama unazad, ukazuje da se isti pristup može primeniti u obrnutom smeru - ka vraćanju “Psiho-socijalno-ekonomsko stanje potencijalnih roditelja u vezi sa brojem potomaka“, tj. “Ljubav prema porodici i deci“ u normalno stanje, tj. da je pozitivno imati 2, 3 i više dece u porodici. Ovaj obrnuti proces trajaće isto vremena kao što je trajao proces “de-nataliteta“ – smanjenja broja dece u porodici. Jedino natalitet od 2,2 dece po porodici (u proseku) obezbedjuje prostu reprodukciju nacije. Glavnu borbu za povećanje natliteta mora voditi država. Glavni vid ove borbe mora biti na psihološko-duhovnom nivou – kroz propagiranje osnovne ideje- Ljubav prema porodici i deci“. Ova borba se mora voditi kroz sve vidove medija – TV, radio, štampa, Internet,... Iskustva drugih zemalja pokazuje da ZABRANE ( na primer zabrana abortusa u Rumuniji) ne daje nikakve rezultate, već dovodi do pojave drugih problema ( u Rumuniji je to bio problem povećanja ilegalnih abortusa i ogromnih zdravstvenih, socijalnih i drugih problema) Interesantan je primer Kine, gde je politika ZABRANE dala suprotan rezultat – ali je i cilj bio jedinstven – smanjenje nataliteta. Kina je od sredine 1950 godine vodi politiku smanjena nataliteta kroz slogan “Jedna porodica – jedno dete“. Politika se sprovodi samo finansijsko-administrativnim ZABRANAMA i dovela je do sledećeg rezultata: 1950 god. Kina je imala 563.000.000 stanovnika. 2008 god. Kina ima 1.300.000.000 stanovnika !!! Politika zabrane nije dala rezultat jer Kina nikada nije uticala na svest kineza da imaju samo jedno dete u porodici, nego je to rešavala ZABRANAMA. Pošto je u pitanju Kina, ne zna se da li je ovakva politika u zadnjih 50 godina u Kini vodjena sa odredjenim ciljem, ili je posledica nepoznavanja problema nataliteta. Najverovatnije da Kina nije nikada želela da konsekvetno primeni ZABRANU već je je zvanićno sprovodila politiku ZABRANE, a nezvanično - indirektno podržavala povećanje natalitet – kroz podršku “Psiho-socijalnom stanju potencijalnih roditelja u vezi sa brojem potomaka“, tj. “Ljubavi prema porodici i deci“.

r.1. Stanje ervolandske populacije – pocetak primene programa Sve podatke vezane za natalitet treba prihvatiti sa velikom dozom opreza – podaci o natalitetu se dobijaju u 10-o godišnjim intervalima, ako se popis stanovništva radi regularno. U mnogim zemljama popisi se ne rade na svakih 10 godina već onda kada to opšta situacija u zemlji dozvoljava (Primer je Avganistan, u kome se u zadnjih 100 godina konstantno ratovalo, sa izvesnim periodima mira, ili teritorija Kosova i Metohije posle II svetskog rata, gde popis stanovništva nikada nije mogao da se sprovede). Sledeći razlog zašto ove podatke treba prihvatiti sa oprezom je taj da su ovo podaci iz zadnjih popisa u svakoj zemlji – u zadnjih 10-20 godina. Nigde se ne mogu pronaći sveobuhvatni podaci popisa u



kontinuitetu 20, 30, 40 ili 50 godina unazad. Tek trend u zadnjih 50 godina može dati pravu sliku nataliteta u svakoj zemlji. Prema popisu od pre deset godina u Ervolendu zivi 7.120.666 stanovnika. U odnosu na popis od pre 20 godina u Ervolenduje 2011 bilo manje 377.355 stanovnika !!! Sledeca Tabela prikazuje broj stanovnika ervolenda u drzavama koje su bile centri emigracije u zadnjih 100 godina

DRZAVA BROJ STANOVNIKA

SAD: 1.000.000

Kanada: 250.000

Velika Britanija: 80.000

Svedska: 110.000

Austrija: 300.000

Nemacka: 800.000

Svajcarska: 200.000

Francusk:a 120.000

Australija: 300.000

Novi Zeland: 7.000

UKUPNO: 3.167.000 Sledeca tabela prikazuje ukupan broj Ervolendjanina u zemljama bivse Jugoslavije i u zemljama u okruzenju Ervolenda:

DRZAVA BROJ STANOVNIKA

Albanija: 30.000

Madjarska: 10.000

Rumunija: 23.000

Makedonija: 36.000

Slovenija: 60.000

BiH (RS): 1.450.000

Crna Gora: 200.000

Hrvatska: 202.000

Grcka: 15.000

UKUPNO: 2.026.000 Dve prethodne tabele pokazuju da u odnosu na Ervolendiju, u kojoj zivi 7.120.666 stanovnika, u zemljama van Ervolenda zivi 5.193.000 stanovnika, sto predstavlja ukupan broj od 12.313.666 Ervolendjanina.

r.2. Procena stanja nataliteta u buducnosti Sledeća Tabela prikazuje procente natalitetat u zemljama Balkana, koje su susedne Ervolendu.

Autonomna pokrajina Albanas je posebno izdvojeno da bi se lakše uočila velika vrednost nataliteta

(12.70%). Takodje je uočljiv nedostatak podatak iz više izvora o procentu natalietat u Albanas pokrajini.

Tabela 2: Tabelarni pregled nataliteta na Balkanu



R. br. Zemlja Procenat

porasta

Procenat

porasta

Procenat

porasta

AP Albanas - - 12,70 %

# 91 Albanija 2.17 % 0.73 % 0.54 %

#121 BJR Makedonija 1.34 % 0.41 % 0.26 %

#142 Bosna i Hercegovina 1.04 % - -

#171 Hrvatska 0.33 % -0.02 % -0.004 %

#172 Madjarska 0.32 % -0.33 % -0.254 %

#183 Ervolend -0.03 % - -

Crna Gora - -1.00 % -0.93 %

#187 Bugarska -0.21 % -1.11 % -0.81 %

#189 Rumunija -0.57 % -0.13 % -0.14 %

Iz tabele 2 se vidi da sve zemlje Balkana, osim teritorija nastanjenih Albancima, imaju negativan natalitet.

To znači da će pripadnici tih naroda, ako se nastavi takav trend nataliteta, u jednom trenutku u

budućnosti, nestati kao narodi. Sa druge strane jedino će albanska nacija nastaviti da se brojčano uvećava.

Prateći ovaj trend, i uzimajući u obzir nepouzdanost svih podatak,a može se grubo proračunati da će se

za 50 godina broj Albanaca (Albanija, Kosovo i Metohija i delovi Makedonija) biti izmedju 10.000.000 i

15.000.000 !!!!!!!

U isto vreme broj pripadnika ervolendske nacije, sada najveće na Balkanu, će se za 50 godina smanjiti

na 3.000.000 do 4.000.000, a za 150-200 godina doći če do potpunog nestanka ervolendske nacije !!!!!

r.3. Predlog mera Generalno,Ervolend je pristupio borbi za povećanje nataliteta preko dva nivoa:

1. Nivo emocionalno-psihološkog obrazovanja, čiji je cilj bio da pojedinac – budući otac i majka prihvati ideju da su glavno bogatstvo deca, a da je materijalni cilj na drugom mestu, i da ta dva cilja nisu suprotstavljena jedna drugom

2. Nivo materijalno-finansijske podrške porastu nataliteta Nivo materijalno-finansijske podrške porastu nataliteta za prikupljanje finansijskih sredstava za podsticaj porastu nataliteta trebala je da bude:

o Direktna, i o Indirektna

Direktan vid finansijske podrske treba da se ogledao se kroz klasične vidove poreske politike. Indirektan vid finansijske podrske treba ogledao se kroz razne finansijske podsticaje. Indirektan vid prikupljanja finansijskih sredstava maksimalno je podstican i podržavan. Na ovaj načine su se industrijski rast i investicije još više iskoristitili za cilj povećanja nataliteta. Ervolend je spoveo sledeci sistem mera da bi se sprecio dalji pad nataliteta i preokrenuli ga u pozitivan trend:

http://www.nationmaster.com/country/al/peo

http://www.nationmaster.com/country/al/peo

http://www.nationmaster.com/country/hr/peo

http://www.nationmaster.com/country/hu/peo

http://www.nationmaster.com/country/yi/peo



Prvi skup akcija koje država, a i druge ne-državne institucije (na pr. Ervolendska crkva), su sprovodile da bi doprinele povećanju nataliteta srpske nacije bio je kroz podršku i propagiranje ideje da se izmeni “Psihološko stanje potencijalnih roditelja u vezi sa brojem potomaka“ , tj. usadjivanju ideje “Ljubav prema porodici i deci“ u ervolendski narod, a koja je dovela to toga da svaka ervolendska porodica ima minimum 2 dece.

Ova borba na psihološkom nivou traje i danas, a trajace neprekidno!!! Ona nije zahtevala velika materijalna i finasijska ulaganja države, osim u propagandne svrhe !!!

Do uvodjenja novog sistema zdravstvenog osiguranja, obezbedjeno je da se svi medicinski troškovi trudnica/porodilja plaćaju iz zdravstvenog osiguranja i to kako državnim tako i privatnom zdravstvenim ustanovama koje pružaju ove usluge, tj. da trudnica/porodilja ne plaća ni za jednu zdravstvenu uslugu

Do uvodjenja novog sistema zdravstvenog osiguranja, obezbedjeno je da se svi medicinski troškovi za decu do 18 godine plaćaju iz zdravstvenog osiguranja i to kako u državnim tako i privatnim zdravstvenim ustanovama koje pružaju ove usluge, tj. da da deca do 18 godine života ne plaćaju ni za jednu zdravstvenu uslugu

Obezbedjeno je potpuno besplatno osnovno školovanje za svako dete (to uključuje i besplatne užbenike i td.)

Smanjenjem cena svih potrepština-robe za decu, bebe, predškolsku decu, decu u sistemu obrazovanja. Ovo se ostiglo osnivanjem, od strane države, tzv. “neprofitnih trgovacki preduzeća” za snabdevanje ovom robom - hrana odeća, obuća, nastavna sredstva, užbenici. Osnovni cilj ovih preduzeća, jednog ili više, bio je direktna nabavka ove robe od dobavljača, po najnižim mogućim cenama, i prodajom po cenama koje uključuju minimalni profit. Ovako ostvaren profit koristi se samo za nabavku nove robe, pokrivanje tekuće likvidnosti i tekućih troškova, kao i ulaganje u proširenje mreže ovakvih prodavnica. Kada je dostignut nivo pokrivenosti Ervolenda mrežom ovih prodavnica prestala je ipotreba za ovom vrstom ulaganja. Minimalno ostvareni profit onda se koristio samo na potrebe brige o natalitetu – nova obdaništa, dečiji dodaci,… a u zadnjim godinama se i ovaj profit eliminisao sto je dovelo do daljeg smanjenja cena svih ovih roba.

Refundacija vrednosti PDV za prodatu robu i napravljene usluge koja služi za dečije potrebe, a koja je kupljena samo u , tzv. “neprofitnim trgovackim preduzećima”, tj. samo u takvim prodavnicama. To znači da i je i dalje ostao jedinstven sistem PDV-a, i da se PDV i dalje sliva u trepublčku kasu. Roditelji su, na kraju meseca, tromesečja, polugodišta ili na kreju godine, pravili listu i spisak sa kalkulacijom za svu robu kupljenu za ove potrebe, i prilagali sve fiskalne isečke. Državna Agencija za trezor, koja je ovlašćena za ove poslove, prima zahteve, proverava ih i vraća “roditeljima” onoliko finansijskih sredstava, koliko su oni uplatili PDV-a za datu kupljenu robu i usluge.

Majkama koje imaju 4-oro I više dece Ervolend je zakonski osigurao dobijanje penzije. Ako majka nigde nije radila dobjala je automataski ovu vrstu penzije nakon napunjenih 55 godina zivota. Ako je majka radila I imala osnov za penziju, onda je mogla da dobije I ovu vrstu penzija I penziju po roditeljskom osnovu

Uvedena je obaveze plaćanja trudničkog/porodiljskog bolovanja svakoj zaposlenoj ženi, ili pomoći u istom iznosu za nezaposlene žene iz fonda zdravstvenog osiguranja

Da bi se sprečile situacije otpuštanja sa posla žena koje su trudnice ili porodilje obavezno uvedena je zakonska osnovu koja to sprečava, a stimulisani su poslodavci da ne otpuštaju trudnice ili porodilje kroz smanjenje nekih poreza ili posebnih stimulacija



Uvedeni su novi porezi. Primer novih poreza je bilo uvodjenje ekstra poreza na bankarske profite, na profite osiguravajućih kompanija, na prodaju alkohola (na pr. piva), uvodjenje ekstra poreza na duvanske proizvode, uvodjenje poreza na šund, dodatnim oporezivanjem svake porodice bez dece (osim onih koji su u programu veštačke oplodnje) ili sa jednim detetom,…

Definisana je finansijska podrška trećem i svakom sledećem detetu od 10.000 EUR ( kao primer jedne od mera koju je primenjivala Rusija u svojoj borbi za povećanje nataliteta- Rusija daje iznos od 10.000 USD za porodicama u kojima se rodi treće i svako sledeće dete)

Direktan vid oporezivanja bilo je i uvodjenje novih poreza pojedincima i porodicama bez dece, a pojedincima - porodicama koje imaju više od dvoje dece proporcionalno se smanjijivao iznos poreza.

Obezbedjena je finansijska podrska samohranim roditeljima

Obezbedjena je materijalna i finansijska podrska roditeljima za vestacku oplodnju

Posebnu paznju posvecena je akciji za smanjenje broja abortusa, po cijem je broju Ervolendbio medju prvim zemljama u svetu. Jedna od mera bio je i program “Usvajanja dece rodjene bez postojanja roditeljske brige”

Davane su poreske povlastica preduzećima koja su ulagala u ovu oblast – donacije za porodilišta, jaslica, obdaništa, i td.

Zapocelo se sa izgradnjom dovoljnog broja jaslica i obdaništa i smanjenjem cene koju plaćaju roditelji na minimalno mogući iznos

Veliki značaj u povećanju nataliteta dala i ervolendska crkva, kroz svoje duhovno vodjstvo. Ova podrška se ogledala pre svega u duhovnom smislu, ali ne treba zaboraviti i materijalnu stranu ove pomoći - kroz crkvene jaslice, obdaništa i razne druge ustanove, akcije i td.

Poseban vid borbe za povećanje natalitetabio je kroz tzv. “ Nevladin sektor“ - razni Forumi, Grupe gradjana, Udruženja, Centri,... (na pr. Forum protiv bele kuge, Grupa gradjana za zaštitu dece, Udruženje “ervolendke bebe “, i td.). Sav ovaj nevladin sektor bio je podržan od države.

Glavnu borbu za povećanje natliteta vodila država na psihološko-duhovnom nivou – kroz propagiranje osnovne ideje- Ljubav prema porodici i deci“. Ova borba se vodila i dalje se vodi kroz sve vidove medija – TV, radio, štampa, Internet,...

......

Razlozi za primenu ovako sveobuhvatnih mera za povecanje natilteta bio je dotadasnji pristup Ervolenda

problemu nataliteta.

Primer ovakvog pristupa u državi je bio stav u Vladi Ervolenda, Ministarstvu za rad i socijalnu politiku i

osatlim ministarstvima povezanim sa ovom problematikom, da se poštuje predlog Svetske Zadravstvene

Organizacije, da u Ervolendu peto dete ne treba da ima nikakvu pomoć od države, i da roditelji koji imaju 5

i više dece samo stvaraju socijalni poroblem. Ovako naopak stav se morao odmah promeniti, a svi koji su

ga podržavali u državnim organima napustili su svoje radno mesto i ostavili ga onima koji su se poceli

boriti i da 5 i 6 dete (a i svaka novorodjena beba) ima svu moguću pomoć Ervolenda.



Jedini put da se ovi trendovi zaustave bio je u sveobuhvatnoj i dugoročnoj akciji države na povećanju

nataliteta kroz donošenje sistemskih zakona i stvaranjem institucija sistema koji bi pomagali porodicama u

rešavanju ovog problema. Osnovna premisa, polazna postavka u svim ovim aktivnostima bila je vraćanje

porodice na pijadestal prave i prve vrednosti u Ervolendu.

Briga o natalitetu, pored postavljanja nataliteta I porodice u prvi plan, u ovom programu, je usko

povezana sa :

- Ekonomijom I svim drugim finansijsko-ekonomskim delovima programa - Obrazovanjem - Zdravstvom - Borbom protiv kriminala - Sportom

r.4. Osnovni uslovi za realizaciju programa povecanja nataliteta

Vreme kao uslov Borba za povecanje nataliteta se realizuje u dugačkim vremenskim periodima – mereno desetinama godina i generacijama. Borba za povecanje nataliteta nema ograničeno vremensko trajanje, jer bi se u tom slučaju postojanje nacije prepustilo stihiji. Istorija ljudske vrste je puna primera nestajanja nacija bilo kroz demografsku smrt ili kroz osvajanje istog životnog prostora od druge nacije. Osnovni uslov za uspešno povecanje nataliteta je organizovanost I sposobnost države da:

1. napravi plan realizacije programa za povecanje nataliteta 2. da realizaciju plana programa za povecanje nataliteta sprovodi u dugim vremenskim intervalima –

10, 25, 50,… godina 3. da konstantno, u odredjenim vremenskim periodima – na 1, 5, 10 i td. godina, prati realizaciju plana

I da ga po potrebi modifikuje prema datim okolnostima Uspešna realizacija sve tri nabrojane tačke pokazuje da je država sposobna da upravlja vremenom (budućim) – kroz plan I njegovu realizaciju. Normalno je da se ne mogu predvideti I determinisati dogadjaji u budućnosti koji mogu uticati na realizaciju programa za povecanje nataliteta, ali sposobnost države da prati realizaciju plana, I da po potrebi modifikuje njegovu realizaciju, predstvalja jedinu meru uspešnosti svake nacije I države. Autoru je poznato da postoje dve organizacije (NATO i Katolička crkva) i dve države (Kina i USA) koje uspešno upravljaju vremenom. I jedna i druga organizacija, kao i jedna i druga država, prave planove sa vremenskim trajanjem u intervalima od 25-50-100 godina, uspešno ih prate, modifikuju i realizuju. Planiranje je jedan od najvažnijih uslova uspešnosti. USA imaju tu sposobnost, a realizuju je kroz kapacitete velikog broja organizacija i firmi. Interesantan je primer plana delovanja USA pod nazivom “Globalna kreatanja 2025 - transformisani svet” , koja su za USA napravile sve obaveštajne agencije, uz angažovanje velikog broja američkoh institucija. Na ovom skupu USA su obelodanile dokument koji je pravljen za period od sledećih 25 godina !!! Vrlo je verovatno da se mnogi neobjavljeni dokumenti odnosi i na period 50 godina, uz mnoge neobjavljene delove koji su bitni za USA.



Kao primer državne organizacije (u USA se to zove ” neprofitna organizacija ” ) - RAND CORPORATION. RAND CORPORATION ima nekoliko hiljada zaposlenih visokokvalifikovanih stručnjaka koji mogu obaviti simulaciju svakog scenarija na nivou jedne ili više država !!!! Sa ovakom organizacijom na raspolaganju lako se mogu praviti, simulirati i pratiti svi planovi čak na nivou jedne ili više država. Navešćemo samo primer NATO plana za rat (klasični i neklasični) I pobedu nad komunizmom – “Hladni rat”. Takav plan ili planovi generisani su početkom 1950-ih godina, a sam rat (uglavnom neklasični) se vodio sledećih 50 godina – do 2008 godine koji se završio na teritoriji Srbije sa otcepljenjem KiM od Srbije. Poseban slučaj je Kina. Kinesko poimanje vremena je u drugim vremenskim koordinatama u odnosu na zapadno poimanje vremena. Ovaj pristup vremenu se potvrdjuje I kroz primere delovanja kineske države – kako u prošlosti tako I u bliskoj sadašnjosti – primer Hong Konga I Makaoa, primer Tajvana i Tibeta, Sindjijang provincije …

Nacionalno-psihološki uslovi Pošto se borba za povecanje nataliteta primenjuje u dugom vremenskom periodu – generacijama, može se javiti problem “odrodjivanja” nacije od matice. Klasičan primer “odrodjivanja” je primer ervolandskog dela nacije u Crnog Gori i stvaranje “crnogorske nacije” pomognute od strane Katoličke crkve, ili stvaranje ukrajinske nacije “odrodjivanjem” od ruske nacije, a takodje uz pomoć Katoličke crkve. Zato je neprekidna borba, a posebno na psiholoskom nivou jedan od najvaznijih nacina borbe za povecanje nataliteta.

Finansijsko-ekonomski uslovi Programa za povecanje nataliteta se ne može realizovati bez finansijsko-ekonomske podrške države, kako u direktnoj, tako i u indirektnoj pomoći prodicama, a i kroz stalnom propagiranju ideje podršku “Psiho-socijalnom stanju potencijalnih roditelja u vezi sa brojem potomaka“, tj. “Ljubavi prema porodici i deci“. Natalitet se može povečavati samo ako postoji definisana finasijsko-ekonomska podrška države.

Politički uslovi Programa za povecanje nataliteta se može realizovati samo ako postoji dugoročna politička podrška, nezavisno od političke ideje stranke, ili stranaka na vlasti. To se može postici raznim metodama - zakonskim usvajanjem politike za povecanje nataliteta kako kroz nove ili izmene postojećih zakona, stvaranjem institucija sistema za planiranje, podršku i praćenje realizacije, i td.

r.5. Primer Rusije Politika Rusije u oblasti borbe protiv smanjenja nataliteta je doveo do toga da je prema poslednjem popisu stanovnistva u Rusiji, 2012, pokazao je da su višegodišnje državne stimulativne mere, u poslednjih 15 godina, poboljšavaju rusku demografsku sliku. U januaru 2012 godine se Rusiji se rodio rekordan broj dece - skoro 144.000, što je za 8,2 odsto više nego u

januaru 2011. Rusija je lane imala najbolje demografske pokazatelje u minulih dvadeset godina. Broj

stanovnika se povećao i prešao 143 miliona. Na rast nataliteta je uticala stimulativna državna politika.

Većina regiona Rusije počela je da daje "majčinski kapital" porodicama sa više dece. Onima koji žele da

naprave kuću besplatno se daje zemljište.



Predsednik rusije predložio je da regioni u kojima još postoje negativne demografske tendencije razrade

nove stimulativne mere za porodice koje imaju troje i više dece, jer u Rusiji 80 odsto porodica sa više dece

žive ispod granice siromaštva.

Inače, Rusija je, posle SAD, na drugom mestu po broju razvoda. Više od 10 miliona žena u Rusiji su

samohrane majke koje pocinju da dobijaju socijalnu pomoc. Žene, koje su rodile decu izvan braka, nisu

imale ozbiljniju pomoć sredine. (Statistika pokazuje zabrinjavajuću pojavu, da deca koja rastu bez oca

osam puta češće završavaju u zatvoru. Zbog velikog broja alkoholičara i narkomana raste broj "ničije

dece")

Posebna briga je posvecena problemu rodjene dece koje su roditelji ostavili, iz raznih razloga, bez brige i

preputili ih drzavnoj brizi. Oko osam hiljada dece godišnje u Rusiji usvajaju novi roditelji.

s. Obrazovanje

Ervolendska narodna partija je odmah nakon dolaska na vlast postavila stav da sistem obrazovanja nije javna potrosnja vec predstavlja osnovno ulaganje, koje omogucava razvoj svih ostalih resursa – ljudskih, materijalnih, duhovnij, …. Sistem obrazovanja je, pored brige o natalitetu, bio osnovna poluga razvoja Ervolenda. Ona je u potpunosti stavljena pod kontrolu države, jer je samo država mogla da definise potrebe za kadrovima na nivou države i samo država je to mogla sprovesti. Glavni moto u sistemu obrazovanja je bio:

Sistem obrazovanja nije zasnovan na principu sticanja profita, već na principu da se svakom mladom trebalo obezbediti mogućnost “besplatnog” obrazovanja i školovanja do nivoa koje to njegove sposobnosti dozvoljavaju. Posto sistem obrazovanja nije besplatan, da bi svaki gradjanin Ervolenda imao pravo na „besplatno“ obrazovanje na svim nivoima, u zavisnosti od svojih sposobnsti, neophodno je da svi ekomomski elementi „Inkluzivnog nacionalno-ekonomskog programa“ odmah budu aktivirani da bi mogli da generisu finansijske dobiti koje ce se iskoristiti i za sistem obrazovanja. Nije se moglo dozvoliti da, na primer, potrebe za visokoškolskim kadrovima odreduje svaki fakultet, bilo privatni ili državni gledajući samo svoje interese, a da zanemaruju, jer im to nije u interesu, interese drzave u celini. Veoma lako se moglo finansijski izraziti kolike su dobiti kada država sprovodi politiku obrazovanja prema potrebi države, a koliki su troškovi kada to samostalno rade pojedine škole, fakulteti i univerziteti. Jedan od bitnih pokazatelja dotadašnje promašene politike je broj svršenih srednješkolaca i fakultetski obrazovanih ljudi, koji ne mogu da nadju posao jer za njihovim profilom nema potrebe u ervolendskom društvu i ekonomiji. Iskustvo zemalja koje su uspele u svom razvoju pokazivale su da je jedna od glavnih poluga i zamajac razvoja bilo obrazovanje – Nemačka, Finska, Singapur,… Svaki iole obrazovaniji čovek zna za Otto von Bismarck I njegovu ulogu u stvaranju jedinstvene Nemačke, stvaranju nemačke imperije I td. Malo ljudi izvan Nemačke zna da je Otto von Bismarck postavio osnove sistema srednjeg i visokog obrazovanja koje je bilo osnova za ekonomski I društveni razvoj Nemačke. Kroz srednje obrazovanje Nemačka je dobijala sposobne I visoko kvalitene radnike, a kroz sistem visookog obrazovanja dobija elitu I lidere u društvenim, tehničkim I tehnološkim oblastima. Sistem obrazovanja u Nemačkoj se stalno menja I prilagodjava potrebama datog doba.



Primer Finske I Singapura je primer koji pokazuje kako ulaganje u obrazovanje može od siromašne, nerazvijene zemlje može dovesti do bogatog društva. Iako se sistem obrazovanja u Ervolendu sastoji od predskolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, samo je sistem visokog obrazovanja u Ervolendu je u zadnjih 10-15 godina dozivljavao stalne promene. Glavni ciljevi programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program ” u sistemu obrazovanja bili su, a ostali su i do danasnjeg dana:

- Omogućiti kontinualnu promenu I prilagodjavanje programa I planova u srednjem I visokom školstvu promenama u društvu, ekonomiji,…

- omoguciti svakom detetu, tj porodici, da moze biti upisan u predskolski sistem - omoguciti svakom detetu da upise i završi osnovno i srednje obrazovanje - omoguciti, u okviru kvota broja potrebnih visokoobrazovanih propisanih od strane države, da se

mogu upisati i završiti školovanje svi sposobni studenti, nezavisno od finansijsko-materijalnog položaja pojedinca I porodice

- omoguciti skolovanje “tokom radnog veka” – tj. studiranje koje omogucava zaposlenima,a i svim drugima, da studije mogu zavrsiti u duzem vremenskom periodu,sa velikm brojem prekidanja i nastavaka studiranja

Generalno govoreci, možemo reci da je sistem predškolskog i osnovnog obrazovanja bio postavljen solidno i da zadovoljava. Ono sto je trebalo uraditi to je bilo povecanje broja objekata koji pokrivaju ove grane obrazovanja. Razmotren je i poboljšan sistema srednjeg obrazovanja, u smislu da ažurnije prati promene u životu – izbacivanje zastarelih programa i znanja i ubacivanje novih programa i znanja. Glavni problem u sistemu srednjeg obrazovanja je bio da nije postojao ustanovljen sistem promene programa koji treba brzo da prati svaku značajniju promenu u društvu, privredi, I td. Glavni problemi koji su tada postojali u sistemu visokog obrazovanja ervolenda su bili sledeci. U sistemu državnog visokog obrazovanja bilo je oko 190.000 a u sistemu privatnog obrazovanja oko 40.000 mladih. Sistem visokog obrazovanja bio je sveden na profit, i to profit univerziteta, fakulteta, profesora i ostalih vezanih uz fakultete a ne na stvaranje onoliko visokoobrazovanih koji su potrebni Ervolendu. Postojala su dva podsistema visokog školstva: državni i privatni. I jedan i drugi podsistem bili su zasnovani su na tome da svaki student plaća svoje školovanje, s tim da je u sistemu privatnog visokog školstva to jedini model. Iako je u sistemu državnih fakulteta postojao i sistem “budžetski student”, tj. onaj kome država placa školovanje, u praksi se svodi na to da je svaki student i na državnim fakultetima plaćao skoro sve stavke školovanja. U državnom istemu država je propisivala je broj “budžetskih” i broj samofinansirajućih studenata, dok je privatnim fakultetima to ostavljeno na sopstveni izbor privatnim fakultetima. Na šta se sveo takav sistem u praksi? Interes državnih fakulteta je bio da imaju što manju prolaznost, a posebno samofinansirajucih studenata, jer je to značilo da će svaki student više puta plaćati svaki semestar i svaki ispit. Na privatnim fakultetima to se svelo na to da imaju što veću prolaznost, jer je to dovodlo i novi broj studenata, koji su plaćali za svoje školovanje.Privatni fakulteti posebno su isticali veliku prolaznost ??? Poseban problem u podsistemu visokog obrazovanja bio je da država ne utiče na profil već samo traži da privatni fakulteti zadovolje kriterijume vezane za objekte i nastavno osoblje. Na taj način je ostavljeno da privatno visoko školstvo samoinicijativno generiše broj i profile završenih studenata. To je značilo sledeće.



Privatni fakulteti su se otvarali za one profile za koje su vlasnici fakulteta mislili da će im doneti najveći broj studenata ,a ne na one profile koji su potrebni državi. Na taj nacin došlo je do razlike u zapošljavanju visokoobrazovanih sa državnih i privatnih fakulteta. Da bi se gore navedeni problemi rešili, i da bi država imala najviše koristi od visokog školstva program “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program ”, Ervolend je politiku obrazovanja bazirao na sledecim premisama:

- tadasnji sistem predškolskog i osnovnog brazovanja treba zadržati i poboljšati sa novim saznanjima (na pr. o potrebi aktivnog rada sa decom do 7 godina, jer je bilo poznato da se do 7 godine najviše razvijaju intelektualne sposobnost, ukljucivanja ucenja po sistemu “igre“, sve do 4 razreda osnovne skole). Rezultati rada u ovoj fazi su bili vidljivi tek nakon 20 godina, ali su uticali na celokupnu populcaju mladih, jer su na najbolji moguči način razvili funkcionalne sposobnosti za ulenje, koje predstavljaju osnov za sve ostale forme učenja, prihvatanja novih znanja i rešavanje problema. Ova aktivnost je najviše doprinela uspehu kasnijeg sistema školovanaj u Ervolendy

- sistem srednjeg I visokog obrazovanja trebalo je napraviti da prati promene u društvu, ekonomiji,... kroz promene planova I programa

- drzava je formirala tzv. “Nacionalni prosvetni savet”, koji je davao preporuke, u intervalima od 5-10 godina koje nove profile srednje-skolsko obrazovanih treba skolovati, i na koji nacin sprovoditi njihovo obrazovanje

- drzava je sprovodila kontinulanu obuku ucitelja, nastavnika i profesora koji rade u osnovnom, srednjem i visoko-skolskomobrazovanju sa ciljem kontinualnog pracenja i prihvatanja novih znanja

- kroz dopunsko obrazovanje u srednjim školama i na fakultetima, omogućeno je onima koji su se već školovali da mogu promeniti struku, jer je iskustvo pokazalo da u svom životu čovek menja struku i oblast rada do tri puta

- zadržan sistem državnog i privatnog visokog obrazovanja, sa sledecim izmenjenim elementima:

o država odredjuje koji profili visokoobrazovanih stručnjaka su potrebni državi, tj. država odredjuje koji državni i privatni fakulteti mogu to realizovati

o drzava formira tzv. “Nacionalni prosvetni savet”, koji daje preporuke, u intervalima od 5-10 godina koje nove profile visoko obrazovanih treba skolovati, i na koji nacin sprovoditi njihovo obrazovanje

o drzava sprovodi kontinulanu obuku profesora na drzavnim visoko skolskim ustanovama sa ciljem kontinualnog pracenja i prihvatanja novih znanja

o država odredjuje broj visokoobrazovanih studenata prema profilima koji će se školovati u takvom sistemu (primer medicinskih fakulteta, gde je jednu godinu pre pocetka primene programa bilo 1.807 nezaposlenih lekara, a u trenutku pocinjanja primene reforme indekse pet medicinskih fakulteta dobilo je 1.912 brucoša na medicinskim fakultetima !!!???)

o ne postoje “budžetski”, samofinansirajući i studenti na privatnim fakultetima – postoje studenti koje finansira država, nezavisno da li je to državni ili privatni fakultet

o studenti ne plaćaju nikakvu školarinu niti neke druge troškove, bez obzira da li su se upisali na državni ili privatni fakultet. To znači da ni državni ni privatni fakulteti ne naplaćuju ništa studentima. Sve troškove školovanja studenata fakulteti (i privatni i državni) fakturišu drzavi.



o Ukoliko student ne završi fakultet na vreme, onda mora vratiti školarinu državi. Ovde se mogu razraditi razne varijante vraćanja školarine državi u zavisnosti da li je kasnio 1 ili dve godine, itd.

o Privatni fakulteti i dalje mogu da se bave sticanjem profita na obrazovanju, ali samo za one studente koji ne uspeju da se upišu na sistem državnog finansiranja. Država i dalje zadržava sistem akreditacije takvih fakultetat kroz proveru i verifikaciju nastavnih kapaciteta, postojanje nastavnih resursa, postojanje laboratorijskih uslova, postojanje planova i programa i td.

- posebnu pažnju posvecen je programima obuke odraslih-nepismenih. Ovakav sistem doškolovavanja nepismenih je postojao do pre 40 godina prošlog veka, a sva dešavanja u zadnjih 30 godina dovela su do toga da je broj ovakvih osoba značajan.

t. Zdravstvo

Ervolendska narodna partija je odmah nakon dolaska na vlast postavila stav da sistem zdravstva nije javna potrosnja vec predstavlja osnovno ulaganje, koje omogucava razvoj svih ostalih resursa u Ervolendu – ljudskih, materijalnih, duhovnih, … Sistem zdravstva je sledeći sistem u kome Ervolendska narodna partija odlucila da država mora da ima potpunu kontrolu i da obezbedi zdravstvenu sigurnost za svakog državljanina Ervolenda. Glavni moto u sistemu zdravstva je bio:

Sistem zdravstvene zaštite ne sme biti zasnovan na sticanju profita zdravstvenih ustanova, već na pravu svakog gradjanina Ervolenda da ima lečenje, lekarsku negu i tretman nezavisno od svog materijalnog stanja. Posto sistem zdravstva nije besplatan, da bi svaki gradjanin Ervolenda imao „besplatno“ lecenje neophodno je da svi ekomomski elementi „Inkluzivnog nacionalno-ekonomskog programa“ odmah budu aktivirani da bi mogli da generisu finansijske dobiti koje ce se iskoristiti i za sistem zadravstva. Sistem zdravstva u Ervolendu do pre 10 godina, se sastojao od državnog i privatnog. Za državno zdravstveno osiguranje svaki zaposleni je izdvajao finansijska sredstva na ime doprinosa za državno zdravstveno osiguranje. Kada se pojavi problem sa lečenjem u državnoj zdravstvenoj ustanovi, ili ako pojedinac želi da se leči u privatnoj zdravstvenoj ustanovi, pojedinac je morao da ode u privatnu zdravstvenu ustanovu i da plati za svoje lečenje. Sa druge strane, država je zbog ušteda u sistemu zdravstva, smanjivala broj i nivo zdravstvenih usluga u svim državnim zdravstvenim ustanovama. To je dovodilo do toga da jedan broj obolelih nije mogao da se leči u državnim zdravstvenim ustanovama, da nemaju para da sami plate lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama ili u inostranstvu i onda su sebe dovodili u nezahvalnu ulogu da na razne nehumane načine sakupljaju pare za svoje lečenje, ili lecenje svoje bolesne dece. Sistem zdravstvene zaštite u Ervolendu je postavljen tako da je:

- svaki gradjanin Ervolenda imao je pravo na kompletnu zdravstvenu zaštitu, bilo u državnom bilo u privatnom zdravstvenom podsistemu

- za bilo koju uslugu korisnik nije plaća nikakvu naknadu, već je davalac usluge (državna ili privatna zdravstvena ustanova) usluge naplaćivala samo od države, tj. institucije zdravstvenog osiguranja (RZZZS)

- svaki zaposleni morao je na ime doprinosa za zdravstvenu zaštitu izdvajati iznos odredjen od strane države. Na ovaj način se kroz “princip solidarnosti i obaveznog



iznosa ulaganja svakog participanta” obezbedilo da svaki gradjanin Ervolenda ima kompletnu zdravstvenu zaštitu, pa i oni koji nemaju nikakve ili minimalne prihode.

- država Ervolend je pooštrila sistem izdavanja dozvola za privatne zdravstvene ustanove i način kontrole rada i naplate

Posebna pažnja u sistemu zdravstvene zaštite posvetila je trudnicama, porodiljama i deci – kroz povećanje broja ustanova i lekara za ove potrebe i to ravnomerno u svakom delu Ervolenda. Porodilje i deca su posebna kategorija kojoj je posvecena posebna pažnja u socijalnoj zaštiti, a posebno imajući u vidu borbu za povećanje nataliteta. Načini, sredstva, vremenski okviri, itd. su sve delovi sistema socijalne zaštite za porodilje i decu koji nece biti u detalje obrazlagani u ovoj knjizi. Informaticka revolucija je unela najvece izmene u sistemu zdravstvene zastite. Integracija informaticke tehnologije u zdravstveni sistem je uradjena na sledeci nacin:

- Uspostavljen je centralizovan serverski informacioni sistem - Svaka jedinica u sistemu zdravstvene zastite (domovi zdravlja, laboratorije, ordinacije,

bolnice, …) su povezane na centralni serverski sistem - Svaki pacijent je dobio svoj “karton” na centralnom serverskom sistemu - Za svakog pacijenta, svaka zdravstvena ustanova (dom zdravlja, laboratorijea,

ordinacija, bolnica, …) je unosila podatke o svakom “zdravstvenom dogadaju – laboratorijske analiza, svaka vrsta snimanje (RT, CT, MR), intervencja, operacija,… ”. Na ovaj nacin, sva medicinska dokumentacija o svakom pacijentu, iz svih zdravstvenih ustanova, nalazila se na jednom mestu,u centralnom serverskom sistemu

- Svaki lekar, iz svake zdravstevene ustanove, je imao pravo I mogucnost da pristupi ovim podacima za potrebe pregleda, azuriranja,…

- Svaki pacijent je imao pravo da pristupi samo svojim podacima - Na ovaj nacin Ervolend je ustedeo I veme I novac jer su izbegnuto sve lose sto se

desavalo u prethodnom zdravstvenom sistemu – papirologija, vreme u nosenju dokumenta iz jedne u drugu ustanovu, cekanje na salterima za preuzimanje I predavanje zdravstvenih papira I analiza, snimaka, ...

- Celokupna istorija zdravstvenog stanja svakog pacijenta je bila na jednom mestu I bila dostupna svima koji su imali to pravo, sto je omogucilo uvodjenje novih sistema zastite pacijenta, kao na primer evidencija o broju dozvoljenih snimanja zracenjem,…

Jedan od velikih zadataka koji je stajao pred zdravstvenim sistemom Ervolenda je bilo uvodjenje sistema egzaktnog vrednovanja radnog učinka lekara, kao što je postojao na primer u Engleskoj. To je omogućilo da se za svaku aktivnost u protokolu, kao i svaku aktivnost u sistemu lečenja zna koliko traje, koji profil zdravstvenog radnika je obavlja, koji medicinski preparati i lekovi se koriste. Ovaj sistem je postao osnov da država vrednuje rad bilo koje zdravstvene ustanove – bilo državne bilo privatne. Jedan od velikih problema koji je tada opterećivao sistem zdravstva bio je tzv. - “problem nesavesnog lečenja”. Kada se pojavi problem u lečenju, sa jedne strane imamo korisnika usluga koji smatra da je lekar nesavesno ili nestručno lečio pacijenta, a sa druge strane imamo lekarski lobi koji posvaku cenu želeo da “sačuva” struku, ali i kolegu. Ovo je bilo veoma delikatno pitanje, jer medicina često nije egzaktna nauka i ne može se to svoditi na nesavesnost i nestručnost, a sa druge strane sigurno da ponekad imamo i ovakve slučajeve nesavesnosti i nestručnosti. Kada se pojavi ovakav problem, mišljenje o ispravnosti lečenja opetr daju kolege lekari. U ovaj sistem se moralo uvesti nezavisno arbitražno telo – “zaštitnici zdravlja gradjana”, ali koji nisu lekarske struke. Odmah je uveden i sistem „preventivnih sistemskih zdravstvenih pregleda“. Ideja je u bila u tome da se svi gradjani Ervolenda, u unapred definisanim vremenskim intervalima, obavezno pregledaju i testiraju na one bolesti koje najviše pogadjaju gradjane Ervolenda. Uspostavilo se nekoliko tipova „preventivnih sistemskih



zdravstvenih pregleda“ – stomatološki sistemski pregledi, sistemski pregledi za razne uzraste dece, sistemski pregledi za žene,.... Uvodjenjem centralizovane baze podataka o pacijentima Ervolenda, ostvarene su ogromne ustede u zdravstvenom sistemu. Svakai lekar, iz svake zdravstvene ustanove, dobio je mogucnost da pristupa jedinstvenoj bazi za svakog pacijenta – svi medicinski nalazi, snimci, istorije bolesti, i sva druga medicinska dokumentacija bila je na serverskom sistemu. Svaki lekar je mogao i da unosi podatke vezane za paciojenta. Sam pacijent je, koristeci svoju ID zdravstvenu karticu i svoj PIN, mogao da ima pristup svojim zdravstvenim dokumentima.

u. Borba protiv kriminala i pravosudje

Borba protiv kriminala predstavljala je jedan od stubova programa Ervolendske narodne partije. Jedan od glavnih ptavaca borbe je bila borba protiv povezanosti bilo kakvog oblika kriminala I državnih institucija, tj. zaposlenih u državnim institucijama – policiji, sudstvu, tužilaštvu, školstvu, poreskim organima, raznim agencijama osnovanim od strane države, I td. Glavni cilj ove borbe bio je prikupljanje dokaza o vezama kriminalnih organizacija I pojedinaca iz državnog sistema. Za ove potrebe formirana je posebna bezbedonosna agencija – Nacionalna Bezbedonosna Agencija (NBA). NBA je zakonski dobila najviša moguća prava – mogla je da prikuplja , obradjuje i analizira sve podatke I preduzima sve ostale zakonske mere, do tužilačkog gonjenja, za svakog sumnjivog - bez obzira da li radi u sistemu policije (od najnižeg do najvišeg nivoa rada I upravljanja), sistemu ostalih vojnih I civilnih bezbedonosnih službi, državnih organa I td. Pored Nacionalne Bezbedonosne Agencije osnovan je i Registar Imovine (RI) koji je vodio evidenciju o stanju i promeni imovinskog stanja svih sudija, tuzioca, i visokih i visih policijskih oficira. Svako od lica zaposen u oblasti sudtsva, tuzilastva i policije bio je zakosnki obavezan da svakih 6 meseci azuria svoju imovinsku kartu (kuce, stanovi, zemlja, stednja,..), ako je doslo do bilo kakvih promena. U slucaju da RI ili NBA ustanovi da ima bilo kakvih promena u imovinsko/finasijskom stanju takvo lice automatski postaje predmet analize. Druga grupa zadataka koje je država vodila odnosila se posebno na borbu protiv kriminala vezanog za drogu.

Posebna borba protiv kriminala vezana je za drogu. Droga je predstavlja najveći problem u tadašnjem trenutku, i generisala je najviše problema kako u kriminalnom tako i u društvenom smislu, a bez stalne borbe i stalnih pobeda se nisu mogli očekivati dobri rezultati ni u drugim aspektima života. Procene broja korisnika droge bile su veoma neprecizne i kretale su se u rasponu od 25.000 do 250.000 !!! Uzimajući u obzir da jedan narkoman vezuje za sebe minimum 2 ljudi (otac i majka, na primer) to dovodilo do brojke od 50.000 – 500.000 ljudi koji su ukjučeni u ovaj problem !!! Onda je jasno koji je problem droga i koliko je on kostao Ervolend svakom pogledu. Droga utiče na sve delove sistema: od porodice do društveno-ekonomsko-političkog života. Poseban problem predstavljao je konstantan rast upotrebe droge, od najranijeg životnog doba, i porast svih direktnih kriminalnih radnji vezanih za drogu kao i svih posledičnih kriminalnih radnji.



Poseban problem predstavljao je porast upotrebe droge i svih kriminalnih radnji kod maloletnika, kao posledica droge. Na taj način se uništavao ogroman potencijal Ervolendskog društva. Sa druge strane, da se ova borba nije počela sa svim resursima, onda nam i deo programa vezanog za povećanje nataliteta služio samo za to da se generišu novi potencijalni korisnici droge.

Četiri su ključne oblasti u kojima je država započela ovu borbu:

1. Sprečavanje ulaska droge u Ervolend, kroz ulaganje uopremu i ljude 2. Ulaganje u obaveštajni rad 3. Maksimalno pooštravanje kaznene politike 4. Ulaganje u programe lečenja obolelih od narkomanije i preventivni rad. Na ovaj način ce

se smanjiti i interes narko bandi za tržište Ervolenda

Nastavljena je i borba protiv korupcije (koja se uzgred rečeno jedino procenjivala na osnovu impresija jednog broja ispitanika ) i organizovanog kriminala. Ali motivi dotadašnje vlasti, koja je uglavnom samo i spominje ove dve vrste kriminala, su sasvim drugačiji od potreba gradjana Ervolenda. To je zadovoljavanje potreba Evropske Unije, koja želi da nema ovih problema u Ervolendu, kada se Ervolend jednog dana, po nekim procenama, priključi EU. Jedan od često citiranih korupcionih problema su bili i tenderi u državnim i javnim ustanovama i preduzećima Ervolenda. Ogromne sume para su se pojavljivale u ovim tenderima, a tenderi su uglavnom netransparentni i bili su vezani su za uzak krug preduzeća. Problem korupcije u tenderima koja sprovode javna preduzeca se poceo resavati samom primenom programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” !!! Uzrok korupcije u tadasnjim tenderima u javnim preduzecima je bio zato sto je to omogucavao dotadasnji sistem vlasti u Ervolendu. Kada se promenila vlasnicka struktura u javnim preduzecima, to je dovelo do toga da partije koje su na vlasti nemaju vise monopol u odlucivanju, vec su u taj proces postali ukljuceni i drugi suvlasnici-gradjani Ervolenda, u javnim preduzecima. Pravni sistem mora je maksimalno biti pooštren tako da se ostvare tri sledeća cilja:

1. Da preventivno deluje na sve potencijalne izvršioce kaznenih dela, pre njihovog

izvršenja 2. Da maksimalno dugo zadrži u zatvoru sve one koji su počinili krivična dela, jer je

iskustvo us vim zemljama pokazalo da „prevaspitavanje“ ne postoji, nego da postoji samo veliki procenat povratnika – prestupnika i kriminalaca

3. Za sve učinioce prekršajnih dela maksimalno pooštriti sve ne-zatvorske kazne (ne pr. služenje kazne u domu, sa elektronskim nadzorom, čime se stvara prostor u zatvorima za osudjenike za krivična dela )

Posebna pažnja posvetila se krivičnim delima vezanim za drogu.

Za razliku od dotadašnjih visina kazni, za sva kriminalna dela vezana za drogu uvedene su maksimalne kazne, sa uvodjenjem smrtne kazne. Na pr. za individualno posedovanje 1 grama droge uvedena je kazna od 20 godina, za više od 1 grama droge u individualnom posedu uvedena je kazna od 40 godina i td. Za organizatore trgovine drogom (organizovana grupa od dva ili više lica) uvedena je kazna doživotnog zatvora za svakog člana grupe, pa čak i smrtne kazne za vodje grupa....

Za dela pokušaja unosa droge u Ervolendiju uvedena je smrtna kazna.



Za sve korisnike droge, pored kazni ako su i u posedu droge, uvedeno je i obavezno lekarsko lečenje. Ovo je poseban segment o kome nećemo dalje razlagati u ovom programu.

Nakon 10 godina primene ovakvih zakonskih mera Ervolend je dospeo na vrh liste bezbednih evropskih zemalja po svim kriterijumima vezanim za drogu i kriminal vezan za drogu. Jedan od glavnih rzaloga ovakvog uspeha, pored drakonske kaznene politike, bio je taj da je drzava Ervolend ulozila ogromna sredstva i resurse za preventivnu borbu protiv droge. Najveci uticaj imao je program lecenja i odvikavanja od upotrebe droge, jer su narko-dileri shvatili da im trziste Ervolenda nije veliko, da je opasno po njih licno, i poceli su da ga izbegavaju. Poseban problem u ovom segmentu programa predstavljao je tzv. – “uticaj kriminala I politike na sudije i tužioce”. Iskustvo su pokazivala da u nekim slučajevima postoji uticaj optuženog ili optuženih ili njihovih bliskih, na tužioce i/ili sudije – kroz razne vidove pritisaka, ucena, …Trebalo je pronaći način na koji bi se tužioci i sudije, koje sude u posebno teškim i delikatnim delima, bile zaštićene od ovih uticaja. Rešavanje ovog problema predstavljalo je poseban izazov i posvecena mu je posebna pažnju kroz rad velikog broja stručnjaka različitih profila – pravnika, predstavnika bezbedonosnih struktura, predstavnika države,… Jedan od načina rešavanja ovog problema, “uticaja kriminala I politike na tužioce i sudije”, bio je i formiranje posebne službe za zaštitu tužioca i sudija koji sude teža krivična dela, danonoćni nadzor i praćenje, kao i snimanje svih vidova komunikacija sudija, zaštita porodice sudija,… Da bi se sprecile koruptivne radnje vezane za sudije/tuzioce I uticaj politicara na sudije/tuzioce formirana je posebna Bezbedonosna sluzba I posebno Tuzilacko odeljenje u okviru Ministarstva pravosudja. Njihov zadtaka je bio da prati, prikuplja podatke I podize tuzbe protiv tuzilaca I sudija, kao I protiv politicara I drugih koji su upleteni u koruptivne radnje sa sudijama I tuziocima. Poseban Sud je formiran za procesuiranje ovakvih slucajeve. Sudije ovog suda su se birale na javno, konkursima, na dozivotno, a sam proces biranja sudija sprovodila je drzava. Jedan od problema koji je rešen, bio je i smanjenje vremena za donošenje presuda – povećanjem broja sudija, uvodjenjem elektronske kontrole rada sa predmetima, povećanje broja sudova i td.

v. Penzioni sistem

U trenutku uvodjenja novog penzionog sistema pre 10 godina, svaki zaposleni je imao mogucnost da ostane u starom ili da predje u novi penzioni sistema. Od trenutka uvodjenja novog penzionog sistema, stari penzioni sistem nije primao ni jednog novog zaposlenog u svoj sistem. Na taj nacin ce se stari sistem prirodno ugasio kada bude umro i zadnji penzioner koji je ostao u starom sistemu. Reforma penzionog sistema u Ervolendu je pocela uveravanjem svakog penzionera da drzava garantuje njegovu penziju. Oni koji su doprinosili u stari penzioni fond su na ovaj nacin bili oslobodjeni brige oko prelaska na novi penzioni sistem. Oni su dobijali tzv. „dokument o identifikaciji“ koji je svedocio o njihovim doprinosima u stari penzioni sistem, i koji im je omogucio da svoje doprinose unesu u novi penzioni sistem. Ovaj tranzicioni trosak bio je finansiran aktivima drzave. Nakon pet godina zivota novog i starog penzionog sistema Ervolend je dosao u situaciju da vecina zaposlenih presla iz sragog u novi sistem. Posle 10 godina primene novog penzionog sistema pokazalo se da novi sistema generise penzije koje su za 40-50% vece nego sto bi bile u starom sistemu.



Veoma su bili vazni i drugi efekti prelaska na novi penzioni sistem. U starom sistemu postojao je doprinos socijalnom osiguranju, koji je u stvari bio porez na upotrebu rada. Uplata u novi penzioni fond nije oporezovana. To je, pored ostalih mera iz programa, doprinelo da se smanji nezaposlenost, tj. doslo je do povecanja investicija i kao drektna mera doslo je do povecanja zaposlenosti. Novi sistem penzionog osiguranja bio je i glavni faktor u porastu stednje, sto je dalje omogucavao konstantan dotok kapitala u ervolendsku privredu. To je dovelo i do povecanja ekonomskog rasta.

w. Sport

Program “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” definisao je da je glavni zadatak i cilj sporta da omogući uključivanje maksimalnog broja mladih u bavljenje sportom, bez obzira na finansijsko stanje pojedinca ili porodice mladog čoveka. Situacija u sportu, u trenutku implementacije programa, bila je takva da se njime, uglavnom, mogli baviti mladi čiji su roditelji bili sposobni da ih sami finansiraju. Na primer, mladi koji su želeli da se počnu baviti tenisom morali su imati do par hiljada EUR-a po jednoj godini da bi samo trenirali. Ako je mladi sportista želeo da počne da se bavi profesionalno ovim sportom, onda je ta suma bila daleko veća. Samo mali broj roditelja mogao je da priušti svojoj deci da se makar i amaterski bave ovim sportom. Slična je situaciija bila i u drugim sportovima, samo su te sume bile manje. Da bi se ostvario cilj programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” - da je glavni zadatak i cilj sporta da omogući uključivanje maksimalnog broja mladih u bavljenje sportom bez obzira na finansijsko stanje porodice mladog čoveka, sport se, kao sistem, mora postaviti na drugim osnovama nego što je bio. Ova osnova se bazirala na principu „Uslovne neprofitabilnosti“. Osnov u sportu postalo je Ervolendsko Sportsko Društvo (ESD), zasnovano na principima posebne vrste preduzeća – „neprofitabilno preduzeće“. ESD moze da ima u svom sastavu minimum 2-3 sporta koja pripadaju olimpijskim disciplinama, 2-3 sporta koja pripadaju profesionalnim sportovima i 2-3 sporta koja pripadaju individualnim sportovima, i td. U trenutku usvajanja zakona o Ervolendskim Sportskim Drustvima - ESD, istovremeno je donet zakon o gasenju svih oblika sportskog organizovanja koji je do tada postojao. Imovina dotadasnjih drustvenih organizacija je presla u vlasnistvo drzave. Usvajanjem zakona o ESD ova imovina je presla u vlasnistvo ESD koja su pocelaa da rade kao posebna vrsta preduzeca – „neprofitabilno preduzeće Profitabilni sportovi u ESD su oni sportovi koji donose profit ESD-ima. Sav profit se mora uložiti nazad u SD i usmeriti u osnovne delatnosti ESD – hale, stadioni, oprema, plate, treneri, zaposleni,..., a sve sa ciljem da se privuče što veći broj mladih ljudi da treniraju. Profit se ne može deliti kao dobit, dividenda i td. Sportisti koji treniraju u u ESD-ovima, mogli su, nakon isteka nekog vremena, nastaviti samostalnu sportsku karijeru. Ali, pošto je ESD ulagalo u takve sportiste, definisano su mehanizmi kojima se deo profita ovih sportista, kada predju u profesionalce, i dalje pripada ESD-u . Na pr. ako mladi teniser ili fudbaler pokaže kvalitet, predje u profesionalce, i počne da zaradjuje, onda jedan deo tih finasijskih sredstava, za sve vreme njegove karijere i dalje pripada SD-u iz koga je potekao, i ulaže se u nove mlade sportiste - kroz ulaganje u ESD. Uveden je i pojam tzv. “Nacionalnih sportskih penzija“, i zakonski uveden u zivot. „Nacionalne sportske penzije“ su samo za one neprofitabilne spotrove-sportiste, koji su postizali značajne sportske rezultate u karijeri – osvajanje nacionalnih, evropskih ili svetskih medalja, svetskih rezultatata ili olimpijskih medalja.



Program nije zabranjivao postojanje i privatnih klubovi, kao na pr. Privatni teniski klubovi. Oni su i dalje egzistirali, i dalje naplaćivali svoje usluge, ali samo onima koji to žele da plate, tj. onima koji imaju dovoljno finansijskih sredstava. Veliki broj mladih, čije porodice nemaju ta finansijska sredstva, na raspolaganju su bila SD, da se besplatno bave sportom. U trenutku osnivanja ESD-ova, vlasništvo u ESD imali su država Ervolend, gradovi i opštine, koje su i sada i vlasnici ESD-oba, tj. I dalje su vlasnici velikog broja sportskih hala, stadiona i sl. Ovakav sistem sporta podrazumevao je da ne postoji privatizacija u sportu, jer bi to dovelo do mnogih loših posledica: - pretvaranje sportskih terena u gradjevinsko zemljište i zemljište za druge namene - onemogućavanje razvoja sporta - dalje smanjenje broja potencijalnih sportista, jer će se sportom moći baviti samo oni sa finansijskom

potporom i to u onim sportovima za koje novi vlasnici procene da im je u finansijskom interesu

x. Kultura

Kultura je bila izgubila svoje mesto u Ervolendu i poražena je od strane šunda i kiča. Šund i kič su bili prisutni u svakom segmentu društva – televizija, muzika, časopisi, produkcijske kuće,.. . Kultura je bila svedena na nivo poslednje stavke u vodjenju države o kojoj se nije ozbiljnije raspravljalo i odlučivalo. Tri su razloga za to:

1. Drzavu su vodili ljudi koji su politicki legalizovali sund kao nacin komunukacije: prevare, laz, obmane, minimiziranje vrednosti, marginalizovanje duhovnog, …

2. Nedostatak finansijskih sredstava i 3. Nedostatak volje da se reši problem.

Pre 10 godina Ervolendska narodna partija i njena intelektualna elita resila je da poromeni stanje. Posto je kultura bila nezvanicno proterana iz svakog segmenta zivota Ervolenda, odlucili su da je na ervolutivni nacin vrate u sve duhovne pore zivota Ervolenda. Posto je postojala finansijska volja, posvecena je paznja samo problemu nalazenja nedostajucih finansijskih sredstava, koja bi se iskoristila u uspopostavljanje kulture u Ervolendu na mesto na kome treba da bude.

Najveci deo finansijskih sredstva za kulturu nalazilo se u finansijskim sredstvima u kiču i šundu !!! To je značilo da je Ervolend uveo poreze na kič i šund, i tako prikupljena sredstva usmeravala samo, i jedino, u kulturu. Izvor ovih sredstava je bio neograničen – nalazio se u novokomponovanoj narodnoj muzici, producentskim kućama, televizijskim emisijama, koncertima na kojima se izvodi šund muzika i predstave i td. Ovde nećemo u detalje iznositi koje su to oblasti koje su se oporezovale kao kič i šund, opisivati ervolendsku državnu instituciju koja se bavila ovom problematikom i koja je za svaku tzv. “umetničku kreaciju” odredjivala da li pripada šundu ili ne, koja vrste poreza na šund i kič se placala, algoritmi odredjivanja poreza i td. Svaki evro koji je dobijen oprezovanjem kica i sunda vracao se samo u kulturu – finansirali su se novi filmovi, pozorista,ostale ustanove kulture, ustanovljavale nove knjizevne i muzickenagrade, ulagalo se u obrazovanje, itd.



Danas je Ervolendska narodna skupstina usvojila je novi zakon kojim se ukidaju porezi na sund i kic. Razlog je jednostavan – ni jedan evro se u zadnjih godinu dana nije naplatio po ovom osnovu, nije se pojavila ni jedna kompozicija, novine, film ili mucizicka emisija koja je imala elemente sunda ili kica u sebi.

y. Rešavanje problema siromaštva u Ervolendu

Pre 10 godina, u ternutku dolaska na vlast Ervolendske narodne stranke, i sprovodjnja “Inkluzivnog

nacionalnog ekonomskog programa”, u Ervolendu je bilo7550.000 ljudi ispod granice siromaštva. Podaci iz

ove godine, nakon 10 godina, pokazuju da će se broj siromašnih, prema statistickim parametrima,

smanjen na 100.000 ljudi !!!

Sigurno je da ce će u državi uvek postojati jedan broj siromašnih. Razmoterna je moguscnost da se i ovaj

broj siromasnih svede na minimu. Danas je pocela primena pomoci ovom broju siromasnih, tako sto je

država definisla načine da svakom siromašnom da pozajmicu (od 1.000 -2.000 EUR), ali samo za ulaganje u

nove projekte.

Nakon isteka perioda od jedne uspešne poslovne godine ova pozajmica morala bi da se vrati državi. Sa

druge strane, država je zabranila trgovanje, tj. prodaju ovakvih akcija, imajući u vidu psihologiju ljudi koji

gledaju samo u sadašnjost i koji bi ih odmah prodali da bi odmah dobili ”keš”. Tek nakon perioda od 5-10

godina dozvoljena je prodaja ovakvih akcija.

Dozvoljena je mogućnost prodaje ovakvih akcija, ali se prodavac takvih akcija odmah briše sa spiska

siromašnih i uskracuje mu se sva državna davanja po osnovu siromaštva.

z. Informatička administracija

Ervolendska Narodna Partija je uvela u državnu administarciju dva segmenta rada: 1. Centralni registri 2. Povezivanje/umrežavanje baza podataka svih segmenta državne administracije

Centralni Registar je centralizovana baza podataka o svim resursima države:

- Zaposlenima u državnoj administraciji (poseban Centralni registra se vodi za vojsku i poseban za policiju),

- Zaposlenima u Javnim preduzećima, Agencijama koje je osnovala država,… - Voznom parku državne administracije (poseban Centralni registra se vodi za vojsku i poseban za

policiju) - Zemljištu u državnom vlasništvu - Nekretninama u državnom vlasništvu, i td.

Posebni Centralni Registri se vode na nivou gradova i posebni Centralni Registri se vode na nivou opština. Na ovaj način država je stkela potpun i celovit uvid u stanje svojih resursa. Sa druge strane nijedna promena u statusu resursa se nije mogla obaviti (na primer primanje novog zaposlenog ili kupovina novih kola), a da se to nije registrovalo u Centralnom registru. Ovakvi Centralni Regsitri omogućili su državi da sve svoje planove i realizacije obaveza i planova uradi na najprecizniji mogući način.



Povezivanje/umrežavanje baza podataka je pocelo sa povezivanjem baza podataka iz Uprave Prihoda, Fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda PIO. Umrrežavanje ove tri baze dovelo je do toga da je:

- Olakšan rad sve tri državne institucije, jer se prestalo sa manuelnim unosenjem istih podataka na tri razlicita mesta, što je dovelo do smanjenja grešaka

- Svaka od institucija je mogla, za svakog od svojih korisnika, jednostavnom pretragom u bazi podataka, da dobije sve podatke vezane i za druge institucije

- Korisnicima ova tri sistema – zaposlenima, poslodavcima, buducim i sadašnjim penzionerima, ….olakšan je i pojednostavljen rad u veyi sa radom ovih institucija. Na pr. izbegnuto je kopiranje i nopenje istih papirnih dokumenta na u tri različite institucije

Nakon upsešnog povezivanja ove tri baze podataka pristupilo se povezivanju svih javnih baza podataka, koje koristi država, gradovi ili opštine, u jedinstven sistem. To je dovelo do toga da stanovnici Ervolenda više nisu morali da se “šetaju” od šaltera u jednoj državnoj instituciji, do drugog đaltera i da prikupljaju dokumenta. Uvid u takva dokumenta bio je omogućen sa prvog đaltera, a stanovnisi Ervolenda su sveli na minimum vreme koje su provodili u redovima zadovoljavajući zahteve raznih državin službi.



6. ANALIZA DOTADAŠNJEG DELOVANJA „VLADAJUĆIH“

STRUKTURA , KOMPANIJA I POJEDINACA

aa. Preispitivanje dotadašnjih privatizacija

Jedan od velikih, značajnih i teških ciljeva programa bilo je preispitivanje dotadašnjih privatizacija u Ervolendu. Jedan od glavnih razloga za preispitivanje je bio taj što se po priznanju dotadašnje vlasti „uopšte nije ispitivalo poreklo novca u privatizacijama jer nije bilo vremena, jer su morali da prodaju sva preduzeća i nisu imali resurse za ovu aktivnost “ !!! ??? Bili smo svedoci smo da se tek po otkrivanju kriminalnih grupa otkrivalo da su te kriminalne grupe ulagale finansijska sredstva u privatizovanje kompanija u Ervolendu. Da bi se sistemski rešili ovakvi problemi uradjena je sveobuhvatna provera svake privatizaciju. Ona se ogledala u tome da se za svaku privatizaciju ispitalo ko su stvarni vlasnici koji su učestvovali u privatizacijama i da li su legalna finansijska sredstva koja su korišćena u privatizacijama. Imajući u vidu veliki broj preduzeća koji je privatizovan i nemogućnost da država odvoji ljude, sredstva, opremu, vreme i td. za ispitavanje i traženje ovih dokaza za svaku privatizaciju,u ispitivanju je primenjen drugi pristup. On se ogledao u sledećem. Država je zahtevala od svakoga, ko je učestvovao u privatizaciji, da dostavi dokaze o sledeće tri činjenice:

1. ko je stvarni vlasnik privatizovanog preduzeća (to znači da se nije dozvoljava situacija da se kao vlasnik pojavi kompanija koja je registrovana na Devičanskim ostrvima ili nekim drugim off-shore destinacijama, kao off-shore kompanija. Morao se dostaviti dokaz ko je vlasnik ili vlasnici u nizu, te off-shore kompanije, idući toliko „u dubinu“ da se morao dostaviti dokaz o imenu i prezimenu svih vlasnika u nizu vlasništva)

2. morali su se dostaviti dokazi o poreklu finansijskih sredstava koje su iskorišćene u privatizovanju (to znači da se nije dozvoljava situacija da se kao ulagač-kupac pojavi jedino kompanija koja je registrovana na Devičanskim ostrvima, kao off-shore kompanija. Morao se dostaviti dokaz kako je off-shore kompanija došla u posed tih sredstava, idući toliko „u dubinu“ da se mora dostaviti dokaz o poreklu finansijskih sredstava svih vlasnika i kompanija u nizu vlasništva) kao i dokazi o plaćenim porezima, kao za preduzeće tako i za fizičko lice (i za sve vlasnike u nizu), u državama u kojima se preduzeće ili fizičko lice pojavljivalo.

3. posebno se ispitala situacija u kojoj su se kao vlasnik pojavljivale novo-otvorene strane kompanije u oblastima poslovanja gde nikada ranije nisu poslovale, kao na pr. Ellford, vlasnik jednog broja mlekara u Ervolendu. Osnovana dve godine pre pojavljivanja na trzistu Ervolenda, i bez ikakvog iskustva i referenci u poslovima sa hranom, pojavljuje se kao kupac i investitor u Ervolendu i ni u jednoj drugoj zemlji. Ispitivanjem porekla finansijskih sredstava i vlasnika Elforda pokazalo se da je izvor i poreklo ovog kapitala bilo nemoguce odrediti. Kao rezultat toga celokupno poslovanje Elforda u Ervolendu je blokirano, sva privatizovana preduzeca koje je preuzeo Elford su vracena drzavi, a zatim su ta preduzeca usla u program „Nacionalnog drustveno ekonomskog programa“.



Posebna pažnja posvecena je tzv. „Privatizacijama u nizu“ i „Privatizacijama po fiktivnom zaduženju“. Za ona privatizovana preduzeća, za koje za to odredjen nadležni državni organ, utvrdio da nisu dokazali vlasništvo, ni poreklo finansijskih sredstava za privatizaciju, država je oduzimala takva preduzeća i davala rok do 45 dana tzv. vlasnicima da naknadno dokažu vlasništvo i poreklo finansija. Ako ni u tom roku nisu mogli da dokazu poreklo finansijskih sredstava, onda su im se preduzeća za stalno oduzimaala. Tako oduzeta preduzeća država je prevodila u sledeći tip vlasništva:

- 50% vlasništva pripalo je trenutno zaposlenim, i onima koji su otpušteni ili su napustili preduzeće po osnovu tzv. socijalnih programa, i penzionerima iz tih preduzeća

- 50% vlasništva preuzimala je država u svoje vlasništvo. - nakon isteka perioda od tri uspešne poslovne godine, država se povlacila iz ovakvog

preduzeća, a svojih 50% je prodavala – u prvom koraku bi ih ponudila postojećim vlasnicima, a u drugom koraku svim drugim gradjanima Ervolenda (svakom gradjaninu Ervolenda, licima sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore), ali pod istim uslovima ulaganja (tako što će se omogućiti svakom gradjaninu Ervolenda da uloži jednu minimalnu finansijsku sumu (na pr. 100EUR), do jedne maksimalne sume (na pr. 5.000 EUR), ali uz uslov da jedno lice može samo jednom imati ulaganje u jedan projekat)

Zašto je bilo važno ovako promeniti tip vlasništva. Zato što su ovakav vid preraspodele vlasništva podržali svi oni koji će od njega imati koristi, a to je bio potencijalno svaki od gradjanina Ervolenda.

bb. Ispitivanje porekla imovine političara i tzv. „bogataša“

Gradjani Ervolenda su bili svedoci generisanja bogatstva velikog broja tzv „bogataša-tajkuna“, političara, imenovanih direktora javnih preduzeća i vladinih agencija, imenovanih zaposlenih u ministarstvima i drugim vladinim telima. Sve se ovo dešavalo od početka ratnih desavanja u Ervolendu i u sledecih 20 godina. Ervolendska narodna partija je pre 10 godina donela odluku da se posebno ispita bogatstvo i način sticanja bogatstva svih takvih gradjana Ervolenda, a posebno onih koji su bili „bliski“ partijama koje su to tada bile na vlasti. Ustanovljen je efikasan mehanizam za ispitivanje porekla imovine svih ervolendskih bogataša, bivših političara i političara koji su bili u vlasti u proslosti, ili su trenutno na vlasti. Iako je u Ervolendu postojiala obaveza političara da dostave odgovarajućem nadležnom državnom organu popis za svoju imovinu i finansijsko stanje, nije se radio sledeći korak, a to je ispitivanje porekla takvog bogatstva. Program „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“, koji je sprovodila Ervolendska narodna partija, nalagao je da svaka osoba koja ima obavezu prijavljivanja imovine (političari, imenovani direktori javnih preduzeća i vladinih agencija, imenovani zaposleni u ministarstvima i drugim vladinim telima), koji su obuhvaćeni periodom od početka ratnih dogadjaja, morala dostaviti i podatke o svim svojim prihodima u posmatranom vremenskom periodu. Na taj način je teret dokazivanja prebacen na same ispitivane. U slačaju da se ustanovilo neslaganje izmedju prijavljenih prihoda i prijavljene imovine pristupalo se proceduri oduzimanja imovine (uz ostavljanje vremena za dopunu dokaza i td....). Pošto se ustanovilo, u vecini ispitivanih slucajeva, da su u pitanju enormna bogatstva, kao kod tzv. „uspešnih biznismena-tajkuna“ onda sva ovako oduzeta imovina se koristila u za realizaciju ciljeva iz programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“ i u humane namene – ulaganje u pomoć



za povećanje nataliteta, kao što su dečiji vrtići, obdaništa i sl. Na taj nacin su sve aove aktivnosti imale podršku svakog gradjanina Ervolenda. Tako oduzeta preduzeća od tzv. „bogataša“ Ervolend je prevodio u sledeći tip vlasništva:

- 50% vlasništva pripalo je trenutno zaposlenim, i onima koji su bili otpuštani ili su napustali preduzeće po osnovu tzv. socijalnih programa, kao i penzionerima iz tih preduzeća

- 50% vlasništva preuzimala je država u svoje vlasništvo. - nakon isteka perioda od tri uspešne poslovne godine, država se povlacila iz ovakvog

preduzeća, a svojih 50% je prodavala – u prvom koraku bi ih ponudila postojećim vlasnicima, a u drugom koraku svim drugim gradjanima Ervolenda (svakom gradjaninu Ervolenda, licima sa državljanstvom Ervolenda koji žive van Ervolenda, Ervolendjani u dijaspori, Ervolendjani iz Republike Srpske I Crne Gore), ali pod istim uslovima ulaganja (tako što će se omogućiti svakom gradjaninu Ervolenda da uloži jednu minimalnu finansijsku sumu (na pr. 100EUR), do jedne maksimalne sume (na pr. 5.000 EUR), ali uz uslov da jedno lice može samo jednom imati ulaganje u jedan projekat)

cc. Preispitivanje poslovanja kompanija u Ervolendu sa državom

Ervolendska narodna partija je posebnu paznju, vreme i resurse posvetila preispitivanju davanja koncesija, tendera i svih drugi vidova poslovanja sa državom, a koja su bila izvor najveće korupcije koja je dovodila do nezakonitih aktivnosti i do generisanja ogromnog bogatstva kako za kompanije tako i za predstavnike države koji su imali uticaja ili direktno i indirektno učestvovali u ovim aktivnostima. Jedan od prvih primera ovakvog poslovanja i simbioze sa državom bilo je davanje koncesije jednom stranom preduzeću da u putnom zemljištu Ervolenda, koje je u vlasništvu drzave, duž autoputeva, postavi optički kabla za prenos signala telefonije, interneta, i td. Godišnji promet ove kompanije u Ervolendu iznosio je i do 180 miliona EUR!!! Kompaniju je osnovalo jedno strano lice, sa osnovnim kapitalom od 500,00 EUR, u postavljanje optickih kablova ukupno je ulozeno 50 miliona EUR. Detaljnim ispitivanjem ovog slucaja ustanovljeno je da osnivac-strano lice nije moglo da dokaze poreklo ulozenih 50 miliona EUR, a postojale su indicije, da je stvarni vlasnik bio, u bliskoj proslosti Ervolenda, najvise pozicionirani politicar u samoj drzavi. Tender za davanje ove koncesije nije nikada bio objavljen sa obrazloženjem nadležnih državnih organa, da za ovakav vid davanja koncesije nije bilo zakonskih potreba za tenderom, iako je zakonima definisano bilo precizno definisano šta se može graditi na zemljištu u vlasništvu države i ko to može raditi, na koji način i pod kojim uslovima. Dve su se cinjenice posebno ispitivale. Prva je bila cinjenica da se ustanovi ko su stvarni vlasnici ovih kompanija. Na primer, gore pomenuta strana kompanija, kao osnivača imala je samo jedno fizičko lice !!! Država je u svim ovim ispitivanim slucajevima tražila dokaze ko je vlasnik ili vlasnici u nizu, idući toliko „u dubinu“ da su morali dostaviti dokaze o imenu i prezimenu svih vlasnika u nizu vlasništva. Druga cinjenica koje se ispitivala je i poreklo finansijskih sredstava. Drzava je trazila, od samih investitora, da sami dostave dokaze o poreklu finansijskih sredstava koja su se koristitila u investicijama. Investitor je morao da dostavi dokaz kako je došao u posed tih sredstava, idući toliko „u dubinu“ da su morali dostaviti dokaz o poreklu finansijskih sredstava svih vlasnika i kompanija u nizu vlasništva, kao i dokaze o plaćenim porezima, kako za preduzeće tako i za fizičko lice (i za sve vlasnike u nizu), u državama u kojima se preduzeće ili fizičko lice pojavljivalo.



Država Ervolend je zakonski regulisala da sve investicije, preuzimanja kompanija i td., a koja su realizovana na osnovu nezakonitih tendera, koncesija i td., iskoriste za vlasništvo-učešće gradjana Ervolenda na osnovama programa „Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program“. Svi odgovorni su kivicno odgovarali. Na osnovu iskustava u svim ovim aktivnostima u skupstini Ervolenda su usvojeni zakoni koji ce u buducnosti sprečavati bilo kakve nezakonite radnje i korupcije koje se mogu javiti u budućem poslovanju države u ovom segmentu.



7. IZVORI FINANSIJSKIH I MATERIJALNIH SREDSTAVA ZA

REALIZACIJU PROGRAMA

Prvo pitanje sa kojim se suocila Ervolendska narodna partija bilo je :

- Gde naći finansijska redstva za realizaciju ekonomskog, poloprivrednog i td. dela programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”, jer to predstvalja osnovu-kljuc za realizaciju ostalih delova programa ?

Odgovori su bili sledeći:

1. Procenjeno je da u Ervolendu ima oko 7 milijardi EUR uštedjevine u bankama, Sigurno je postojao i jedan deo uštedjevine koji se nije nalazio u bankama, nego se čuvao na drugi način – na pr. u “slamaricama”. To je bio prvi deo finansijskih sredstava

2. Procenjeno jeda se svake godine u Ervolendu, po osnovu doznaka iz inostranstva, slije od 3-5 milijardi EUR. To je bio drugi deo finansijskih sredstava

3. Treći deo finansijskih sredstava bili su APF - penzioni fondovi. Sa postojanjem APF nije postojala potreba za kratkotrajan dotok kapitala, vec je postojao stalan, dugorocan izvor finansijskih sradstava potrebnih za investicije.

4. Cetvrti deo sredstava su sredstva koje je Ervolend obezbedio kroz Ervolendsku Investicionu banku

5. Peti deo finansijskih sredstava nalazio se u dugovima stanovništva prema stranim bankama. Procenilo se da ovaj dug iznosi oko 5 milijardi EUR. Strane banke imale su velike probleme u naplatama ovih dugova. Nova poreska politika stimulisala je strane banaka da odobre nova zaduživanja postojećim dužnicima, u iznosu postojeceg duga, ali samo pod uslovom da se ovaj novi kredit koristi za potrebe investiranja po programu “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” i za vraćanje osnovnog duga, a istovremeno se zakonski sprečavala prodaja ovakvih bankarskih dugovanja privatnim agencijama za naplatu dugovanja.

6. Sesti deo finansijskih sredstava nalazio se u podsticajnoj poreskoj politici prema bankama da kreditiraju gradjane, pod povoljnim uslovima, samo za ulaganje u projekte definisane programom “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”

7. Sedmi deo finansijskih sredstava se nalazio u finansijskim sredstvima koje poseduju Ervolendjani van Ervolenda (Crna Gora, Republika Srpska, BiH, Hrvatska, SAD, Kanada, …)

8. Osmi deo finansijskih sredstava nalazio se u mogućnosti države Ervolenda da se zaduži po ovom osnovu u inostranstvu. Najbolji primer bio je sklapanje dogovora sa NR Kinom, Rusijom i Brazilom, koji su imali ogromna slobodna finansijska sredstva za plasiranje u inostranstvu.

9. Deveti deo se nalazio u samim rukama države – kroz stampanje viška para i neznatno povećanje inflacije.

Drugo pitanje koje se postavljalo je sledeće:



- Sta su i gde su materijalna sredstva, tj. kompanije za realizaciju ekonomskog, poljoprivrednog i

osatlih delova programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program” ? Odgovori su bili sledeći:

1. Prve na spisku su bile kompanije, banke, osiguravajuće kompanije, javna preduzeća i td. koje su već bila u vlasništvu države

2. Druge na spisku su koje su se mogu brzo revitalizovati su bile propale kompanije – tu se skraćivalo vreme za izradu projekata, dobijanje dozvola, upoznavanje tržišta sa proizvodom i td. Primeri stranih kompanija su to najbolje pokazivale – primer kopanije AUDI, Nemačka, ili SWISSAIR, Švajcarska - primer u Ervolendu je Poljoprivredni kombinat Bečej, najveći poljoprivredni kombinat posle PK Beograda u kome su se najbrže mogle realizovati ideje iz programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”

3. Treći izvor materijalnih sredstava subile kompanije koje su prešle ponovo u ruke države nakon neuspelih privatizacija

4. Četvrti izvor su bile kompanije koje su oduzete po osnovu “Preispitivanja dosadašnjih privatizacija” i “Ispitivanja bogatstva tzv. bogataša i političara”

5. Peti izvor su bile kompanije koje su imale beneficije u poslovanju sa državom po raznim osnovama, na pr. koncesijama, i gde je država preuzela deo vlasničkog udela i gde ga je iskoristila za realizovanje ideja iz programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”

6. Šesti izvor materijalnih sredstava bilo je preuzimanje postojećih kompanija, koje su postojeći vlasnici želeli da prodaju u celini, a koje su prošle pozitivnu ocenu u državnom projektu “Ispitivanja privatizacije”

7. Sedmi izvor materijalnih sredstava je bila dokapitalizacija postojećih kompanija po idejama programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”, koje su postojeći vlasnici želeli da dokapitalizuju, a koje su prošle pozitivno u državnom projektu “Ispitivanja privatizacije”. U ovakvim slučajevima zakonom je dozvoljeno da se obavi dokapitalizacija, ali pod uslovom da manjinski akcionari i država imaju više od 51% vlasničkih akcija i to tako što će se omogućiti svakom gradjaninu Ervolenda, licima sa državljanstvom Ervolenda (Ervolendjani u dijaspori), Ervolendjani iz Republike Srpske i Crne Gore, da uloži jednu minimalnu finansijsku sumu (na pr. 100 EUR), do maksimalne sume (na pr. 5.000 EUR). Nakon isteka perioda od tri uspešne poslovne godine, država se povlacila iz ovakvih projekta, a svojih 50%u vlasništvu je prodavala – u prvom koraku ih je nudila posotojećim ulagačima, a u drugom koraku svim drugim gradjanima Ervolenda, ali pod istim uslovima ulaganja (tako što će se omogućiti svakom gradjaninu Ervolenda da uloži jednu minimalnu finansijsku sumu (na pr. 100EUR), do jedne maksimalne sume (na pr. 5.000 EUR)

8. Osmi izvor za porogram su bile tzv. “green field” kompanije – kompanije koje je trebalo podići od “nule”.

9. Deveti izvor materijalnih sredstava su bile, kako već prodate nacionalne kompanije, tako i one nacionalne kompanije koje se, po planovima prethodnih vlasti bile planirane za prodaju (Telekom, Galenika, Aerodrom Nikola Tesla). Umesto prodaje stranim kompanijma i vlasnicima ove kompanije su dokapitalizovane na osnovama programa “Inkluzivni nacionalni drustveno-ekonomski program”



10. Deseti izvor materijalnih sredstava bili su već postojeći nacionalni prirodni resursi – vodni elektroprivredni potencijal , rudna blaga – koja su već u eksploataciji, potencijalna rudna blaga koja su u fazi istraživanja ležišta , kao i ona neotkrivena i td.



8. AUTONOMNA POKRAJINA ALBANAS Krajem 50-ih godina prošlog veka, zapadne zemlje, uključujući i Japan, Australiju i Novi Zeland, napravile su

dugoročni plan za rušenje sistema komunizma u svim zemljama u kojima je bio uspostavljen komunistički

sistem. Ovaj plan je pretočen u medjudrzavni ugovor koji je definisao sve elemente za postizanje tog cilja

– primenu svih mogućih vidova borbe, finansiranje, ljudske i materijalne resurse, vremensku dinamiku,

ciljne komunističke zemlje, i td.

Jedan od bitnih delova ovog medjudrzavnog ugovora bio je i deo koji se odnosio na dezintegrisanje

komunističkih zemalja - razbijanje na manji broj celina, nakon pobede „Zapada“.

Jedan od ciljeva u rusenju sistema komunizma bio je i cilj da se sve te zemlje stave i pod ekonomsku

dominaciju i kontrolu „zemalja pobednika“. Plan je bio da se u potpunosti uklone svi privredni i finasijski

subjekti u dotičnim zemaljama, a da se umesto nih pojave privredni i finansijsku subjekti „zemalja

pobednica“.

Sprovodjenj ovog plana često se nazivalo i „Hladni rat“, po kovanici koju je izmislio Vinston Čerčil, engleski

državnik.

Kada je završen „Hladni rat“, kao rezultat dezintegracije bivših komunističkih zemalja, Ervolend je, silom

zapadnih zemalja, razbijen tako, da je oružanom silom oteta teritorija Autonomne pokrajine Albanas.

Ervolend nikada nije prihvatio nezavisnost Autonomne pokrajine Albanas i borio se svim raspoloživim

političkim sredstvima da Autonomnu pokrajinu Albanas vrati u ustavno-pravni okvir Ervolenda. Ervolendski

političari su bili svesni isrorijskog okvira, i medjudržavnog ugovora koje su imale zapadne zemlje u cilju

rušenja komunističkih sistema, u kome je vojnom silom dezintegrisan Ervolend i oteta Autonomna

pokrajina Albanas.

Strategija ervolendskih političara, za vraćanje Autonomne pokrajine Albanas, je definisana je u dva pravca:

1. Pridobijanje zapadnih zemalja da, promenom svojih ugovornih obaveza sa ostalim zapadnim

zemljama, i prihvate pravni povratak Autonomne pokrajine Albanas u Ervolend.

2. „Zamrzavanje problema“ i čekanje pogodnog istorijskog trenutka za povratak Autonomne

pokrajine Albanas u Ervolend

Dugoročna borba za Autonomnu pokrajinu Albanas podrazumevala je i sledeći vid borbe. Da bi se sačuvala

svest o potrebi borbe za Autonomnu pokrajinu Albanas kroz generacije, u obrazovni sistem Ervolenda

uveden je poseban program o Autonomnu pokrajinu Albanas – istorija kroz vekove, borba za Autonomnu

pokrajinu Albanas od strane Šiptara pomoću sile i nataliteta, planovi NATO o komadanju Ervolenda,

neobjavljeni rat 1999 godine, uloga SAD i zapadnih saveznika u otimanju Autonomnu pokrajinu Albanas

od Ervolenda,…

Koliko je ovaj aspekt borbe bitan pokazuje i plan “zapadnih zemalja” da napišu novu savremenu istoriju

Balkana, i da ga uključe u sisteme obrazovanja balkanskih država, u kome prikazuju svoje vidjenje

savremene istorije na Balkanu a prema svojim potrebama i ciljevima.

Odnos snaga u Evropi i svetu, u zadnjih dvadeset godina, pokazao je da zapadne sile, predvodjene SAD,

nisu promenile svoj stav oko Autonomne pokrajine Albanas, jer bi to značilo promenu medjudržavnog



ugovora iz prošlog veka, koje su potpisale zapadne zemlje o rušenju komunističkih sistema. Ervolend je pre

20 godina poceo dugoročnu politicku borbu za Autonomne pokrajine Albanas i čekao trenutak kada je

mogao finalizirati i dobiti ovu bitku.

Ova borba, od pre 20 godina pa do danas, nije nikada podrazumevala oružanu borbu, već pre svega

„zamrzavanje problema“ i procenu „pravog trenutka“ kada bi rezultat bitke bio pozitivan za Ervolend. Ova

borba se odvijala kroz sve zakonske mehanizme koji postoje u Ervolendu, medjunarodnim odnosima, UN, i

td.

Posle 20 godina neprekidne borbe, Ervolend je dosao do trenutka u kome je mogao pozitivno resiti

problem Autonomne pokrajine Albanas , jer seodnos medju velikih sila se znacajno promenio:

- Zemlje “Zapadnog bloka” su u potpunosti izgubile kontrolu u Africi, koja je postala jedan od

glavnih sirovinskih I energetskih baza za Kinu, Brazil, Rusiju I td., sto je sa druge strane dovelo do

mnogo veceg uticaja Kine, Brazila, Rusije I Indije na sve svetske dogadjaje

- Zemlje srednjeg istoka Azije bogate naftom u potpunosti su postale ekonomski I politicki vezane

za Kinu, Rusiju i Indiju

- Sa gubitkom africke sirovinske baze I energetskih resursa u zemljama srednjeg istoka veoma se

smanjiio I uticaj snaga zapadnih ekonomija , sto se direktno odrazilo I na njihov politicki uticaj u

svetu

- Kineska ekonomija je je po svim pokazateljima prevazisla ekonomije zapadnih zemalja I SAD, sto je

dovelo I do toga da je Kina postala politicki najuticajnija zemlja sveta

- SAD, kao najuticajnija zemlja u zapadnom bloku I u sprecavanju resenja problema Autonomne

pokrajine Albanas, suocile su se i sa sledecim problemom. Kao sto je americki institut PIU

prognozirao, doslo je do znacajne demografske promene u strukturi stanovnistva SAD – latino

amerikanci, a medju njima meksikanci, su postali najveca etnicka grupa u SAD – veca i od belog

procenta stanovnistva. To je dovelo do eskalacije problema separatizma u juznim drzavama SAD –

Kalifornija, Arizona, Teksas, ... i SAD su se u potpunosti okrenule resavanju problema sopstvenog

separatizma.

- Posle 20 godina pokazalo se koliko je bila mudra odluka ervolendskih politicara da svoje delovanje

za resavanje Autonomne pokrajine Albanas u svetskim okvirima, ne vezu samo za SAD I zapadne

zemlje, nego da svoje delovanje maksimalno povezu sa aktivnostima Kine I Rusije. To je dovelo do

toga da je u dogovoru sa Kinom I Rusijom, I uz precutnu saglasnost SAD I zapadnih zemalja, pocela

nova faza resavanja ovog problema, ali uz postaovanje legitimnih zahteva Ervolenda….



9. ČLANSTVO ERVOLENDA U EVROPSKOJ UNIJI (EU) I NATO Pristupanje Eevolenda EU ispalo je kao „Potraga za svetim Gralom“. Sveti Gral se vezuje za Isusa Hrista i predstavlja vrč iz koga su apostoli i Isus pili vino na Tajnoj večeri. Za sveti Gral se vezuju razne natprirodne moći kao što su davanje besmrtnosti onome ko pije iz njega i td. Postoje mnoge knjige, priče, filmovi, legende i td. koje prikazuju potragu za svetim Gralom, ali ga niko nije pronašao. Poenta u legendama i pričama o Svetom Gralu nije u njegovom pronalaženju i njegovom korišćenju nego u sledećem. Sve ove legende i priče pričaju da su istraživači morali biti dobro pripremljeni za takvu potragu – finansijski, materijano, psihološki, fizički i td. U toku same potrage istraživači su se suočavili sa nepredvidjenim problemima i zadacima koje su morali rešavati „u hodu“. Isti scenario iz legendi i priča o potrazi za Svetim Gralom pokazao se na putu Ervolenda ka članstvu u EU. Glavna poenta je bila u tome da, kao i istraživači iz potraga za Svetim Gralom, i Ervolend je morao da sebe odlično pripremi u ekonomskom, finansijskom, moralnom, organizacionom pogledu i svakom drugom pogledu. Tada, dostizanje Svetog Grala – ulazak u EU i nije bio toliko bitan. Jedan od prednosti “procesa pristupanja EU” je bila i ta da je postojalo mnogo zakona, propisa, uredbi, tehnologije i načina finkcionisanj, a koje je EU već razradila o koji su se mogli lako primeniti u Ervolendu, a što nije zahteva ogroman trošak svih resursa u Ervolendu na njihovom generisanju, pisanju i primeni. Sve takve zakone i druga akta EU koja su bila bitna za Ervolend, Ervolend je i usvojio i primenio, a sve druge zakone i druga akta ostavljeni su za usvajanje u drugom koraku, imajući u vidu da se proces pridruživanja Ervolenda EU odvijao i da ce se odvijati dugi niz godina. Imajući u vidu odnos Ervolenda I pojedinih zemalja EU koje su priznale Autonomnu pokrajinu Albanas kao tzv. državu, a posebno nerešen status Autonomne pokrajine Albanas, jasno jebilo da Ervolend neće nikada ući u EU I postati njen član, sve dok ne prizna Autonomnu pokrajinu Albanas. Pošto Ervolend to nije uradio do danasnjeg dana, Ervolend nije ni postao član EU. Ono sto je bilo ocigledno pre dvadeset godina to se i desilo

1. Ervolend je ostao “zaglavljen” u procesu pridruživanja EU, I 2. Pristupanje Ervolenda će dugo trajati – na primeru “zaglavljivanja” Turske to traje preko 30

godina. Ervolend je proces pristupanja EU uradio na sledeći način:

- Imajući u vidu veliki procenat stanovnika Ervolenda koji je podržavao ulazak u EU, Ervolend je poceo da vodi politiku ulaska u EU

- Koliko je bilo moguce, usvajani su pozitivni zakon, uredbe, propise i td. koje su zahtevale EU, ali uz prioritet na usvajanju zakona koje omogućavaju realizaciju ervolucije

- Zabranjena je prodaja poljoprivrednog zemljišta (i poljoprivrednog zemljišta koje je u posedu poljoprivrednih ili nepoljoprivrednih kompanija) licima koji nisu državljani Ervolenda. Primer Madjarske pokazuje, da cak i posle toliko godina članstva u EU madjarska vlada stalno produžava rok zakona koji bi omogućio kupovinu Madjarske poljoprivredne zemlje svakom fizičkom ili pravnom licu iz EU. Još veća opasnost pretila je i preti od strane NR Kine, kada je doneta odluka u Ministarstvu poljoprivrede NR Kine da se naredi kineskim preduzećima da počnu sa kupovinom poljoprivredne zemlje u svim ostalim zemljama sveta !!! ??? Ako Ervolend dozvoli kupovinu poljoprivredne zemlje licima iz EU otvaraju se i vrata kupovini zemlje od strane kineskih kompanija. Razni su se zaključci mogli izvesti iz ove naredbe, ali imajući u vidu trendove nataliteta u Kini i svuda gde živi kineska populacija, dolazilo se samo do jednog zaključka – imajući u vidu kinesko poimanje vremena, a nakon isteka 25,50,100 i više godina, i kada Kinezi budu posedovali ogromne površine obradive zemlje u svakoj od ciljanih zemalja sveta, ko će se usuditi da dovede u sumnju pravo Kineza i da žive na toj zemli. A onda….



- zvaničan stav Ervolendska narodne partije je bio da Ervolend nikada neće biti u EU, zbog gore navedenih razloga, ali da će svojom politikom pristupanja naterati te zemlje da nam otvoreno, kroz svoje parlamentarne odluke, pokažu da su protiv Ervolenda u EU, kao što su bile protiv Ervolenda I do tada

- svim mogućim snagama i maksimalno moguće uzimana su pristupna sredstva iz fondova EU. Pošto je taj proces da trajao i traje dugo, to su velika i sredstva koja su se uzimala od EU

- Istovremeno, sa korišćenjem ovih sredstava maksimalno je podržavana privreda da se proširi i na druga tržišta. Pre 10 godina, preko 70 % razmene Ervolenda obavljalo se sa zemljama EU, što je Ervolend dovodilo u zavisan odnos prema EU, a to se moralo promeniti. Danas, 10 godina posle toga, procenat razmene sa Eu pao je na 30 %, a povecao se porcenat razmene sa svim rugim zemljama, regionima, i td..

Ervolend je, u paralelnom procesu, sproveo procese pristupanja organizaciji CEFTA i Evroazijskoj uniji. Na ovaj nacin Ervolend je postigao sledece:

- Iako nije postao formalni clan EU, Ervolend je imao pristup trizistu EU, kao da je njen clan, i omoguceno mu je da koristi sve prednosti clanstva u EU.

- sa druge strane Ervolend je postao punopravni clan CEFTA i Evroazijske unije, sto mu je omogucilo pristup trzistu velicine EU. Ovakvu situaciju i beneficije koje iz toga proisticu, nije imala ni jedna zemlja clanica EU.

- Na ovaj nacin Ervolend je profitirao iz procesa pridruzivanja EU, a bez priznavanja Autonomne pokrajine Albanas

Što se tiče NATO Ervolend je pre 10 godina doneo odluku da nikada ne treba da postane član NATO i to je

ozvaniceno u skupstini Ervolenda. Razlog jebio jednostavan. NATO je bez objavljivanja rata i bez

saglasnosti UN napala Ervolend i deklarisao se kao naš neprijatelj, a nikada posle toga nije učinio ni jedan

gest izvinjenja ili žaljenja,...



10. RAD I FINANSIRANJE POLITIČKIH STRANAKA Primena programa stranke u životu je jednostavna: Politička stranka osvaja parlamentarnu većinu na izborima sa svojim programom (i kroz delegiranje članova stranke koji će sprovoditi program stranke) i upravlja državom (kroz skupštinu, vladu,...) kroz postojanje parlamentarne stranačke većine koja sprovodi stranački program. Osnovni zadatak i cilj delovanja političke stranke je dobrobit gradjana. Ovaj zadatak i cilj se postiže kroz

primenu programa stranke u realnom životu. Ovaj zadatak i cilj je u najvećem broju slučajeva bio je u tadašnjem zakonodavnom okviru je zamenjen sa ispunjavanjem ciljeva onih koji su finansirali političku stranku, i sa ispunjavanjem ciljeva rukovodstva stranke da steknu odgovarajuću dobit iz takve veze sa finansijerima stranke. Odmah nakon revolucije , u skupstini Ervolenda je usvojena ideja da je politička stranka “epicentar“ političkog života, a posebno u Skupštini, i da je nedopustivo da svaki član stranke slobodan da raspolaže sa svojim mandatom (koji je dobijen na osnovu programa stranke, na izborima !!!), tj. da poslanik može samostalno odlučivati šta će raditi sa svojim mandatom – preći u drugu stranku, osnovati novu političku stranku, postati samostalan i td. Cilj popularisanja ove ideje je bio u tome da se omogući bogatim pojedincima, i raznim formalnim i neformalnim grupama da mogu uticati na sprovodjenje politike stranke, a kroz kupovinu poslanika, tj, poslaničkog mandata. Svrha i namera ove ideje bila je sprovodjenje sebičnih ciljeva bogatih i moćnih a ne programa stranke. Svi dotadašnji sistemi finansiranja političkih stranaka svodili su se na to da treba dozvoliti svakome ko želi da učestvuje u finansiranju stranke da to uradi bilo na tranparentan ili netransparentan način, ili direktnim davanjem para rukovodiocima stranke bez ikakvih tragova. Ovaj drugi i treći način finansiranja stranaka dovodio je do toga da rukovodstvo, a i sama stranka, postanu taoci onoga ko je finansijski najviše pomogao stranku i od koga stranka zavisi. Svi načini kontrole finansiranja stranaka svodili su se na to da se obezbedi mogući i efikasni načini kontrole finansiranja stranaka. To je u osnovi postalo „Sizifov posao“ u kome su pobedu uglavnom odnosili finansijeri koji nisu žele da se javno ekponiraju u da prikažu svoje finansijske donacije stranci jer to onemogućavalo njegov uticaj na donošenje odluka koje će biti u njegovom interesu. Da bi se sprečio ovakav scenario Ervolendska narodna partija je pre deset godina skupstinskom vecinom usvojila novi model finansiranja političkih stranaka koji se ogledao u sledećem.

- Zabranjen je svaki vid direktnog finansiranja političkih stranaka od strane pojedinaca, pravnih lica, simpatizera (kroz priloge, donacije,…) i td.

- Svaka stranka može prikupljati samo simboličan iznos članarine (od na pr. 1 din.) - Pojednicima i firmama je dozvoljeno da daju finansijsku pomoc pojedinim partijama, ali samo

indirektno – pare se uplacuju na racun trezora Ervolenda, koji za svaku uplatu angazuje finansijsku policiju za proveru izvora ovakvih sredstava, proveru davaoca – da li su placeni svi porezi, nacin poslovnaja darovaoca sredstava i td

- Svaka zvanično registrovana politička stranka u Ervolendu dobija isti iznos finansijskih sredstava samo od strane države, na godišnjem nivou, za potrebe političkog delovanja

- Svaka stranka samostalno odlučuje na koji način će utrošiti dobijena finansijska sredstva – da li će ih trošiti tokom cele godine ili će ih čuvati za izbornu kampanju,….



- Svaka zvanično registrovana politička stranka u Ervolendu dobija isti iznos finansijskih sredstava samo od strane države, samo za potrebe izbora u trenutku kada se zvanično označi početak predizborne kampanje

- Na ovaj način eliminisani su svi dotadašnji problemi u finansiranju političkih stranaka, a sve stranke su dobile jednake mogućnosti za predstavljanje svojih programa biračkom telu, što ce dovoditi do toga da

na odluku birača neće uticati politička kampanja podržana sa ogromnim finansijskim sredstvima (donirana od strane bogatih i uticajnih pojedinaca i formalnih i neformalnih grupa sa ciljem sprovodnje

ciljeva finansijera), već samo program stranke Glavna promena u nacinu funkcionisanja Ervolendske narodne partije ogledao se u sledecem:

- Formiran je Politicki Savet partije, kao vrhovno upravljacko telo partije. - Clanovi Politickog Saveta se biraju na dozivotni mandat, na Skupstini stranke, jednom u cetiri

godine - Clanovi Saveta ne mogu ucestvovati u politickom zivotu Ervolenda, niti se kandidivati za bilo

koju funkciju u drzavi - Clanovi Saveta donose odluku o predsedniku stranke, koji se bira na cetiri godine, na stranackim

izborima, a koji vodi I predstavlja stranku u izabranom periodu



11. ZASTO JE PRIMER CILEA BIO VAZAN ? Cile je jedna od prvih zemalja koja je u, istina receno, samo jednom segmentu funkcionisanja drzave, osmislila, implementirala i odrzala u zivotu sistem penzionog osiguranja koji je bio u prvi plan stavio individuu, zaposlenog, a i svakog gradjanina Cilea, a ne mali broj bogatih gradjana Cilea. Cile je svoj sistem penzionog osiguranja uveo 1 Maja 1981, pod vladom generalske hunte i generala Pinocea, koga su u vecini zemalja u to vreme smatrali diktatorom, a njegov rezim diktatorski. Penzioni sistem je ostao u zivotu, i funkcionise i danas, kao i pre deset godina, kada je Ervolend resio i uveo slican sistem penzionog osiguranja. Iako je glavni cilj uvodjenja ovog sistema bio da se napravi “zdrav” penzioni sistem, koji ce omoguciti miran i siguran zivot radnika, zaposlenih i ostalih kada odu u penziju, on je doveo i do znacajnih ostalih pozitivnih efekata. Istovremeno, ovakav sistem je omogucio i povecanje stednje, rast trzista kapitala, povecanje ekonomskog rasta sa 3,5% u prvih 5 godina na 7% u sledecih 15 godina, smanjenje nezaposlenosti, povecanja vrednosti nadnica i plata i td. Sve ovo dovelo je do eliminacije siromastva. Novi sistem penzionog osiguranja u Cileu imao je i vazne politicke i kulturne posledice. Cileanci su shvatili da njihov najvazniji kapital nije stan, kuca ili kola, nego kapital na njegovom penzionom racunu, tj. da su svi oni vlasnici – kapitalisti. Od 1981 primer Cilea je postao uzor velikom broju zemalja, da je cak i americki predsednik Dzordz Bus, na osnovu procene da ce americki sistem penzionog osiguranja biti urusen za 40 godina, predlozio da se razmotri primena cileanskog modela penzionog osiguranja u Americi!!! Primer Cilea je pokazo da intelektualna i politicka elita moze da na prvo mesto stavi interes i potrebe zaposlenog, radnika, i svakog gradjanina drzave, a ne potrebe malog broja bogatih na racun velikog broja ostalih drzavljana. Intelektualna i politicka elita Ervolenda je uvidela sve prednosti cileanskog primera i iskustva penzionog sistema i prihvatila je isti stav da je zadovoljenje zelja, potreba i ciljeva vecine radnika, zaposlenih i svakog gradjana Ervolenda vaznija od interesa malog broja bogatih ljudi Ervolenda. Politicka elita Ervolenda – Ervolendska narodna partija, je takodje shvatila kakvu moralnu snagu moze dobiti samo sa implementacijom jednog segmenta – penzionog sistema, i veoma brzo je odlucila i pocela sa primenom svih drugih modela, planova i promena u svim sferama zivota a koji su izlozeni u ovoj knjizi.



12. UTICAJ ERVOLUCIJE NA PROBLEM ERVOLENDSKE

MIGRACIJE Jedan od veoma bitnih uticaja ervolucije bio je uticaj na premenu smera ekonomske migracije ervolendjana. Od 70 godina prošlog veka, u Ervolendu je bio izražen trend ekonomske imigracije – uglavnom u zemlje Evrope, USA i Australiju. Taj trend je dostigao svoj maksimum za vreme ratova 90’ih godina prošlog veka, kada je imigracija imala i bezbedonosni i politički smiaso, osim samo ekeonomskog. Jedan od naznačajnih segementa ovih migracija je bio i taj da je iz Ervolenda odlazilo i veliki broj visoko obrazovanih, sa fakultetskom diplomom i diplomama magistara i doktora. Ove migracije su posebno uticale na ekonomski život Ervolenda jer su odlazili visoko obrazovani, u čije obrazovanje Ervolend uložio ogromne iznose finansijskih sredstava (u proseku do 100.000 EUR po jednom fakultetski obrazovanom), a da tai visoko obrazovani nisu doprineli ekonomskom i privrednom životu Ervolenda - tj. nisu vratili ni jedan uloženi euro. Pojedini teotetičari ovoh pojava su sugerisali su da će se, primenom ervolucije, u Ervolendu desiti isti proces koji se pre toga desio u Poljskoj, kada je Poljska postala član Evropsek Unije. U tom trenutku, mnogi polaci koji su bili u ekonomskoj imigraciji su se u roku od 5 godina vratilu svoju matičnu zemlju – Poljsku. Taj trend je bio naročito izražen u povratku iz USA, a posebno iz države Ilinoj i grada Čikaga, gde je bila najveća koncentracija poljaka u USA. Mnogi kvartovi u Čikagu, gde je bila skoncentrisana poljska populacija, postali su avetinjski prazni. Već nakon pete godine od početka ervolucije, u Ervolendu se počeo primenjivati trend povrataka imigranata – kako najobrazovanijih tako i svih ostalih. Nakon 10 godina od početka ervolucije trend povratka imigranata u Ervolend je dostigao svoj maksimum. Najznačanije efekat povratne migracije bio je vraćanje visoko obrazovanih ervolendjana, koji su pronašli ekonomski ineters u životu u Ervolendu. Ova grupa ekonomskih povratnika donela je u Ervolend mnoge osobine, navike, znajje i tehnologiju kojom su ovladalu u zemljama u kojima su do tada boravile.



13. VREMENSKA DINAMIKA Da bi se ostvarila ervolucija u Ervolendu neophodno je bilo, u sistemu vlasti, istovremeno kontrolisati i menjati, sve oblasti funkcionisanja Ervolenda. Samo istovremeno dejstvo i realizacija svih zadataka moglo je, i dalo je željeni rezultat. Jasno je da vremenska dinamika na realizaciji pojedinih ciljeva u datim oblastima nije bila ista. Ona se kretala u rasponu od jedne godine, na pr. za pravljenje i usvajanje svih sistemskih zakona, do dve godine za realizaciju akcija u oblasti ekonomije i td, do nekoliko godina za prve rezultate u oblasti povećanja nataliteta. Prvi pokazatelji su se pokazali vec u periodu od 3-4 godine za ekonomske oblasti, do 10 godina za zaustavljanje tadašnje negativne stope nataliteta. Ervolendska narodna partija, je u dva konsekutivna perioda vlasti, postigla sve postavljene ciljeve iz programa. To je značilo da su prvi rezultati bili vidljivi vec na kraju prve 4-o godišnje vladavine, gde je biolo takvih opipljivih rezultata da je “svaki” stanovnik Ervolenda na izvestan način to doživeo i osetio u raznim segmentima svog zivota. Razlog za ovakav uspeh Ervolendske narodne partije je lezao u osnovnoj karakteristici svakog ljudskog bića - da od svake akcije koja dotice njegovu licnost očekuje neku “korist” ili dobitak. Posto se ta “korist” ili dobitak mogla kvantifikovati, a ne samo imaginarno osećati, onda je samim tim bila obezbedjena i vlast Ervolendske narodne partije u sledeće 4 godine za nastavak realizacije programa.



14. MERITOKRATIZAM VS. PLURALIZMA Proslo je 20 godina od kada je u Ervolendu sprovedena oruzana revolucija, i 10 godina od pocetka ervolucije. U poslednje tri godine se se u Ervolendskoj narodnoj partiji vodila znacajna intelektualna bitka. Lider partije, D.R., diplomirani fizicar, pokrenuo je pitanje nekoliko vaznih dileme i postavio zadatak pred partiju da se za ove dileme pronadju odogovori koji ce naci primenu u politickom zivotu Ervolenda. Analiza delovanja partija u prethodnoj vlasti u Ervolendu ukazala je na sledeci problem. Vecina partija, koja je bila u prethodnim vlastima, je kao osnove svojih delovanja i programa imala “populizam” – tj, vecinu ideja koje su bile prihvatljive vecini gradjana Ervolenda, ali se nisu mogle nikada ostvariti u realnom zivotu i u realnoj ekonomij, ali su odgovarale “usima” glasaca. Ovakvi programi partija dovodili su do toga da su na prethodnim izborima ove partije dobijale vecinu glasova biraca. Takodje, kada su ove partije bile na vlasti, uzimale su kredite koje su koristile za odrzavanje na vlasti – velike plate zaposlenima u drzavnim sluzbama, razne beneficije svim zaposlenima, trinaeste plate,… - sto je u osnovi predstavljalo perfidno podmicivanje biraca. Prvi razlog zasto su takve partije dolazile na vlast bila je u tome da vecina biraca nije imala dovoljno znanja da prepozna “populisticku” prevaru – verovali su politicarima. Drugi razlog zasto su takve partije dolazile na vlast bila je u tome da je vecina biraca, koji nisu imali dovoljno znanja da prepoznaju ovu prevaru, bila u vecini, u odnosu na manjinski broj obrazovanih i intelektualno sposobnih biraca, koji su mogli da prepoznaju ovakvu prevaru. To je znacilo da je vecina biraca, na zakonski odrzanim izborima, nametala svoju volju manjini biraca. Nije postojao model da se ovakav ishod dogadjaja pre izbora, na izborima, ili posle izbora spreci. Jedan od prvih predloga za resavanje ovog problema ogledao se u sledecem.

1. Ustanoviti novi sistem vrednovanja glasova na izborima. Dva su predloga bila generisana: a. Svaki gradjanin Ervolenda, ciji je IQ veci od 120, imati deset glasova, a svaki gradjanin ciji je

IQ manji od 120 imati jedan glas, ili b. Svakom gradjaninu ciji je IQ manji od 120 zabraniti glasanje

Ovako radikalan predlog imao je mnogo nedostataka, pa je lider Ervolendske narodne parije, D.R., zajedno sa rukovodstvom partije, generisao sledeci predlog za resavanje ovog problema:

1. Ustanoviti “Ervolendski narodni savet” koji ce imati sledece zadatke i prava: c. Definisanje metodologije za prepoznavanje “populistickih ideja i predloga” u radu lidera,

stranaka i partija d. Definisanje pravila rada lidera, stranaka i partija, u vezi sa “populistickim idejama i

predlozima” e. Pracenje rada svake stranke i partije u Ervolendu, sa ciljem da ustanove postojanje

“populistickih ideja i predloga” f. Ukazivanje gradjanima Ervolenda na postojanje “populistickih ideja i predloga”, kao i

upozorenja liderima stranaka, strankama i partijama koje propagiraju ovakve ideje, sa davanjem rokova, da takve ideje izbace iz svog delovanja

g. Generisanje Ustavnom sudu Ervolenda predloga za iskljucivanjem iz politickog zivota lidera ili stranke ili partije koji propagiraju “populisticke ideje i predloge”



Ovaj predlog je usvojen na sednici Predsednistva Ervolendske narodne partije, i prosledjen je za Skupstinu Ervolendske narodne partije, koja ce o ovom vaznom pitanju doneti odluku na sledecem saboru.



15. BIOGRAFIJA Dr Slobodan Reljic, dipl. Inz. rodjen 09.09.1953 u Uzicu, Srbija. Osnovnu skolu zavrsio u Uzicu. II beogradsku gimnaziju zavrsio u Beogradu. Saobracajni fakultet zavrsio u Beogradu. Magistrirao 1981 na Elektrotehnickom fakultetu u Beogradu. Doktorirao 1983 na Saobracajnom fakultetu u Beogradu. 1979 se zaposlio u Institutu Mihajlo Pupin, u Beogradu. Objavio 67 strucnih radova u zemlji i u inostranstvu, na strucnim skupovima i u strucnim domacim i medjunarodnim casopisima. 1985 Pergamon Pres, u “CONCISE ENCICLOPEDIA OF TRANSPORTATION AND TRAFFIC THEORY”, posvetio jednu stranu metode primene metoda operacionih istrazivanja u saobracaju, koja je obradjena u doktorskom radu. 1996 napustio Institut Mihajlo Pupin i otvorio privatno preduzece – ETAG Sitemi. Od 1999 do 2001 bio je zamenik direktora republicke Direkcije za puteve. Od 2001 nastavio je da radi u ETAG Sistemi, gde radi I danas

Documents

ERVOLUCIJAervolucija.rs/pdf/ERVOLUCIJA.pdf · sistem, ekonomski sistem, obrazovni sistem, zdravstveni i svaki drugi sistem. Glavna karakteristika sporovodjenja ove politike ogledala