ELASTIČNOST I NJENA PRIMENA

ELASTIČNOST

Elastičnost nam pokazuje u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promene tržišnih uslova.

Elastičnost (franc. ELASTICITE – elastičnost, gipkost) je odnos dveju ekonomskih pojava posmatran u procesu njihovog menjanja, uzajamnog delovanja, prilagođavanja ili neprilagođavanja.

Radi se o promenama u kvantitetu jedne ekonomske pojave i uticaju tih promena na kvantitet druge ekonomske pojave

Najznačajniji faktori elastičnosti su: 1. Intenzitet potreba – kod neophodnih životnih

potreba je čvršća tražnja za robom, kod luksuznih elastična. 2. Obim potreba – kada je obim potreba manji,

tražnja je čvršća i obrnuto. 3. Odnos između dveju ili više roba –

komplementarnih i supstiturnih roba. 4. Uslovi nabavke robe – ako postoje teškoće pri

nabavci neke robe tražnja za njom će biti čvršća i obrnuto. 5. Pokvarljiva roba – kada je roba kvarljiva tražnja je

elastična i obrnuto. 6. Kretanje broja stanovnika – kada broj stanovnika

brže raste od proizvodnje, tražnja je čvršća i obrnuto.

Izračunavanje cenovne elastičnosti tražnjeCenovnaelastičnosttražnjePredpostavimo, na primer, da porastcenekornetasladoleda, od 10% dovodi do padakoličinesladoledakojukupujeteza 20%. VašuelastičnosttražnjeračunamokaoCenovnaelastičnosttražnje.U ovomprimeru, elastičnostiznosi 2, štopokazujeda je promenatraženekoličineproporcionalnodvostrukoveća od promenecene.

Izračunavanje cenovne elastičnosti tražnje

U ovom primeru procentualna promena cene iznosi +10% (što pokazuje rast), a procentualna promena tražene veličine iznosi -20% (što pokazuje pad).

Iz ovog razloga cenovne elastičnosti tražnje ponekad se izražavaju negativnim brojevima. Uopšteno sledimo uobičajenu praksu da se znak minus izostavlja i sve cenovne elsatičnosti izražavamo pozitivnim brojevima. (Matematičari to nazivaju apsolutnom vrednošću).

Opšta pravila su:

Kada je tražnja neelastična (cenovna elastičnost manja od 1) cena i ukupni prihod se kreću u istom smeru

Kada je tražnja elastična (cenovna elastičnost veća od 1) cena i ukupan prihod se kreću u suprotnom smeru

Ako je tražnja jedinično elastična (cenovna elastičnost jednaka 1) ukupan prihod ostaje neporomenjen, kada se cena menja.

Cenovna elastičnost tražnje pokazuje procentualnu promenu tražnje za datom vrstom dobara u slučaju promene cene proizvoda za 1%, uz postojanu cenu ostalih dobara i konstantnu veličinu raspoloživog novčanog dohotka potrošača.

Cenovna elastičnost tražnje je negativna, jer porast cena dobara dovodi do opadanja obima tražnje dotičnog proizvoda i obrnuto. Kada je koeficijent veći od 1, imamo elastičnu tražnju, ako je manji od 1, neelastičnu tražnju. Kada je koeficijent jednak jedinici, reč je o jediničnoj elastičnoj tražnji.

ELASTIČNOST PONUDE

Elastičnost ponude meri promenu količine robe koja se na tržištu nudi ako se njena cena promeni za neku određenu veličinu.

Elastičnost ponude je odnos procentualne promene ponuđene količine i procentualne promene cene.

p – bazična ponuda c – bazična cena ΔP – promena u ponudi ΔC – promena u ceni

To je broj koji pokazuje odnos između procenta promene u veličini ponude i procenta promene u celini određene robe. Razlikuji se tri tipična slučaja koeficijenta elastičnosti ponude:1. Kep>1 – povećanje ponude biće veće od povećanja cene, odnosno, smanjenje ponude veće od smanjenja cene.2. Kep=1 – jedinična elastičnost, promene u ponudi i ceni su istog intenziteta.3. Kep<1 – ponuda čvrsta, promene u ponudi, manje od promena u ceni.

Elastičnost ponude zavisi od: 1. Elastičnosti proizvodnje2. Elastičnosti prodaje

Elastičnost proizvodnje zavisi od:

a) Graničnog troška koji se dobija tako što se dodajni troškovi podele sa dodajnom proizvodnjom. Ukoliko ostaje isti ili opada, proizvodnja je elastična kao i ponuda. Ako granični trošak raste proizvodnja i ponuda će biti manje elastične ili neelastične. Kretanje graničnog troška zavisi od stepena iskorišćenosti kapaciteta.b) Promene u profitnoj stopi, značajnije razlike u profitnim stopama pojedinih grana povećavaju mobilnost kapitala i time elastičnost ponude.c) Na elastičnost proizvodnje snažan uticaj ima i faktor vremena. U trenutnom stanju proizvodnja se ne može menjati pa će ponuda biti čvrsta. U kratkom razdoblju ove izmene se mogu vršiti, pa će proizvodnja i ponuda biti elastičnije. U dugom razdoblju postoji najviše uslova za veću elastičnost proizvodnje odnosno, ponude.

Elastičnost prodaje zavisi od:

a) Osobina proizvoda, gde je ponuda lako kvarljivih roba čije čuvanje iziskuje veće troškove, po pravilu čvrstab) Nivoa transportnih troškova, gde je ponuda proizvoda kod kojih transportni troškovi predstavljaju značajniju stavku, po pravilu čvrsta.c) Finansijskog položaja prodavca, ako je prodavac u povoljnijem finansijskom položaju, ponuda će pri jednakim ostalim uslovima biti elastičnija i obrnuto.Izračunavanje elastičnosti ponude za razne proizvodne grane i vrste roba ima veliki primenjeni značaj u oblasti ekonomske politike.

CENOVNA ELASTIČNOST

 

TRI PRIMENE PONUDE, TRAŽNJE I ELASTIČNOSTI

Može li dobra vest za poljoprivredu predstavljati lošu vest za farmere.

Zašto OPEC nije uspeo da zadrži cenu nafte na visokom nivou?

Da li zabrana droga povećava ili smanjuje kriminal povezan s’drogom?

Na prvi pogled, može se učiniti da ova pitanja imaju malo toga zajedničkog. Ipak, sva tri pitanja tiču se tržišta, a sva tržišta su podložna uticajima silama ponude i tražnje.

Šta se dešava sa proizvođačima pšenice na tržištu pšenice kad agronomi otkriju novi hibrid pšenice, koji je produktivniji od postojećih sorti?

Na ovo pitanje odgovarmo u tri faze:

Prvo, utvrđujemo da li se pomera kriva tražnje ili kriva ponude.

Drugo, utvrđujemo u kom smeru se ta kriva pomera.

Treće, koristimo dijagram ponude i tražnje da bi smo videli kako se menja tržišna ravnoteža.

Zašto OPEC nije uspeo da zadrži cenu nafte na visokom nivou?

Mnogi događaji koji su izazvali pometnju u privredama širom sveta desili su se na svetskom tržištu nafte .70ih godina prošlog veka.

Organizacije zemalja izvoznice nafte (OPEC) odlučile su da povećaju svetsku cenu nafte kako bi uvećali svoje dohotke.Ove zemlje postigle su taj cilj zajedničkim smanjenjem količine nafte koje su nudile.

Od 1973 do 1974g, cena nafte (usklađena sa ukupnom inflacijom) porasla je zaviše od 50%. Zatim nekoliko godina kasnije, OPEC je opet učinio isto.Cena nafte povećala se za 14%, 1979g, pa za 34% 1980g, a onda za dodatnih 34% 1981g.

Da li zabrana droga povećava ili smanjuje kriminal povezan s’drogom?

Već dugo prisutan problem sa kojim se suočava naše društvo jeste korišćenje zakonom zabranjenih droga, recimo heroin, kokain, ekstazi i krek.

Korišćenje narkotika ima nekoliko negativnih posledica. Da bi se destimulisalo korišćenjem zakonom zabranjenih droga, američka vlada, svake godine odvaja milijarde dolara na smanjenje priliva narkotika u zemlju.

Upotrebićemo elemente ponude i tražnje da bi smo istražili politiku zabrane narkotika.

Predpostavimo da vlada povećava broj federalnih agenata koji učestvuju u radu protiv narkotika. Šta se dešava na tržištu zakonom zabranjenih droga?

Kao i obično na ovo pitanje odgovaramo u tri faze: Prvo, utvrđujemo da li se pomera kriva tražnje ili

kriva ponude.Drugo, utvrđujemo smer pomeranja.Treće, utvrđujemo kako to pomeranje utiče na

ravnotežu cenu i količinu.

KLJUČNE REČI

Cenovna elastičnost – Tražena količina robe je u obrnutoj srazmeri sa cenom.

Dohodavnaelastičnosttražnje– je procentualnapromenatražnjeizazvanapromenomdohotka.

Elastičnost (franc. ELASTICITE – elastičnost, gipkost)-Elastičnost nam pokazuje u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promene tržišnih uslova.

Elastičnostponude– Definišemokaojačinureakcijeponuđenekoličinenekog dobra napromenunjegovetržišnecene.

Elastičnost tražnje – koja nam objašnjava kako kupci usklađuju svoje potrebe u odnosu na tržišno okruženje.

Neelastičnaponuda–Predstavljaodnos u kome je većapromenacenanegošto se menjakoličinaponuđene robe i usluganaprodaju.

ZAKLJUČAK

 Prema jednoj staroj dosetki, čak i papagaj može da

postane ekonomista samo ako nauči da kaže “Ponuda i tražnja”.

Ova poslednja 2 poglavlja trebalo bi da su nas uverila da u ovoj izjavi ima dosta istine.

Instrumenti ponude i tražnje omogućavaju nam da analiziramo mnoge važne događaje i mere, koje oblikuju ekonomiju.

Sad smo već na dobrom putu da postanemo ekonomisti (ili, u najmanju ruku, dobro obrazovan papagaj).

HVALA NA PAŽNJI