Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu (REC) Japanski specijalni fond

Projekat

Razvoj okvirne strategije Srbije i Crne Gore i akcionog plana za reagovanje na problem emisija gasova sa efektom staklene bate

Naslov dokumenta:

Okvirna strategija Srbije i Crne Gore i akcioni plan reagovanja na problem emisija gasova sa efektom staklene bate Predlog za

razmatranje

DRAFT

Autori: Danica Spasova, Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije - RHMZ Prof. dr Radmilo Pei-, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu mr Aca Vukovi-, Elektroprivreda Srbije - EPS dr Dragana 2or3evi-, IHTM - Centar za hemiju Nevena 5oli-Mirjana Ivanov, HMZ Crne Gore mr Emilijan Mohora, Ministry for the Environment and Territory Italy (Belgrade office) Doprinosi: mr Milan Gavrilovi-, Hidrobiro dr Marina Ili-, Institut za optu i fiziku hemiju Prof. dr Ratko Kadovi-, umarski fakultet, Univerzitet u Beogradu Prof. dr Mila Pucar, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije Prof. dr Dragoljub Todi-, Megatrend Univerzitet mr Milan Daci-, Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, Srbija

Koordinatori iz dravne administracije SCG:Biljana 2urovi-, Ministarstvo zatite ivotne sredine i ure3enja prostora, Crna Gora mr Milan Daci-, Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, Srbija

DRAFT

2

1 SVRHA, PRINCIPI I CILJEVI STRATEGIJE (KONTEKST ZA AKCIJU) 2

1.1 Uvod 2

1.2 Principi strategije 4

1.3 Ciljevi strategije 4

1. SVRHA, PRINCIPI I CILJEVI STRATEGIJE (KONTEKST ZA AKCIJU)

1.1. Uvod

Suzbijanje siromatva i odrivi ekonomski razvoj predstavljaju dva glavna izazova oveanstva. Na oba ova problema utiu klimatske promene uzrokovane antropogenim faktorima. Podaci osmatranja pokazuju da je globalna temperatura vazduha u toku 20. veka porasla za 0,60C, i da se ve-i deo osmotrenog globalnog zagrevanja atmosfere u toku poslednjih godina moe pripisati uticaju oveka. Pored toga, klimatski modeli predvi3aju da -e se do kraja 2100. godine globalna temperatura prizemnog sloja atmosfere pove-ati jo za 1,4-5,80C, i da -e u istom periodu nivo svetskog mora porasti za oko 9-88 cm, uzrokuju-i poplave u niskim priobalnim zonama i druge vidove teta. U pogledu ostalih efekata, mogu se oekivati znaajne regionalne i lokalne razlike u prostornoj raspodeli porasta temperature vazduha i promene parametara reima padavina, kao i promene u intenzitetu i uestanosti pojave klimatskih ekstrema. Tako3e se oekuje pomeranje klimatskih zona prema polovima i prema ve-oj nadmorskoj visini, to moe dovesti do diskontinuiteta umskih i ostalih prirodnih ekosistema. Ve-ina naunika smatra da -e ove promene biti mnogo ve-e nego bilo koje promene klime koje su registrovane u toku poslednjih 10'000 godina. Zbog poznatih efekata kanjenja u reagovanju okeana, eventualno smanjenje globalnih emisija gasova sa efektom staklene bate ne-e odmah dovesti do usporavanja rasta temperature vazduha, tako da -e se klimatske promene nastaviti i tokom nekoliko stotina godina nakon stabilizacije atmosferskih koncentracija ovih gasova. Najnoviji rezultati naunih istraivanja uzroka i mogu-ih posledica klimatskih promena ukazuju da -e klimatske promene indukovane antropogenim faktorima imati veliki uticaj na globalnu ivotnu sredinu, i da -e svetsko stanovnitvo biti suoeno sa novim rizicima i pritiscima. U naunim izvetajima se dalje naglaava, da -eadaptacija na ove efekte zahtevati dobro poznavanje drutveno-ekonomskih i prirodnih sistema, njihove osetljivosti i ranjivosti na klimatske promene, kao i njihovog sopstvenog kapaciteta adaptacije. Naalost, zemlje u razvoju, koje su prema oceni naunika i najranjivije na negativne posledice klimatskih promena, ve- sada se suoavaju sa brojnim teko-ama kako u procesu ostvarivanja ciljeva zatite globalne klime kao prirodnog resursa i faktora odrivog razvoja, tako i u pogledu adaptacije na oekivane efekte klimatskih promena. Donoenjem Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) 1992. godine, koja danas broji 189 drava lanica, kao i njenim Kyoto protokolom usvojenim 1997.

DRAFT

3

godine, koji je 15. februara 2005. godine stupio na snagu, me3unarodna zajednica je uspostavila pravne okvire za reavanje problema zatite globalne klime. Pri donoenju Konvencije o promeni klime uzeta je u obzir injenica da najve-uodgovornost za dosadanje globalno zaga3ivanje atmosfere gasovima sa efektom staklene bate snose industrijski razvijene zemlje, iji udeo u globalnim emisijama ovih gasova dostie 65%. Dosadanji ukupan doprinos preko 100 zemalja u razvoju (me3u kojima je i Srbija i Crna Gora) globalnom zaga3ivanju atmosfere je zanemarljiv, i iznosi svega 15%. Me3unarodnim ugovorima o klimatskim promenama, kao najkompleksnijim sporazumima ikada donetim u oblasti zatite ivotne sredine i odrivog razvoja, uspostavljeni su principi, institucionalni mehanizmi i pravila za reavanje problema globalnog zagrevanja. U pogledu principa, najvaniji su: princip predostronosti, koji kae da se nedostatak pune naune izvesnosti ne moe koristiti kao izgovor za odlaganje akcija u sluaju ozbiljne ugroenosti ili nenadoknadivih teta usled ireverzibilnih procesa; princip zajednike ali izdiferencirane odgovornosti kojim se industrijskim zemljama odre3uju dodatne obaveze u borbi sa promenom klme; zatim, principi koji se odnose na specijalne potrebe zemalja u razvoju i znaaj promovisanja odrivog razvoja. Krajnji cilj Okvirne konvencije UN o promeni klime odnosi se na obezbe3ivanje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bate na bezbednom nivou koji bi spreio antropogene promene klime. Konvencija obavezuje sve zemlje da: prikupljaju relevantne informacije, izra3uju i organima Konvencije podnose nacionalne izvetaje ukljuuju-i nacionalne katastre emisija gasova sa efektom staklene bate; zatim, da razvijaju strategije za ublaavanje klimatskih promena i strategije adaptacije na izmenjene klimatske uslove; da sara3uju u klimatskim osmatranjima, istraivanjima i transferu tehnologije; da unapre3uju programe obrazovanja i jaanja svesti javnosti. Konvencija tako3e nalae industrijskim zemljama da preduzmu specifine mere u cilju stabilizacije nacionalnih emisija gasova sa efektom staklene bate, obezbede nove i dodatne finansijske resurse, i ubrazju transfer tehnologije u cilju podrke zemljama u razvoju me3u kojima je i Srbija i Crna Gora u njihovom izvravanju obaveza. Kyoto protocol obavezuje razvijene zemlje da redukuju svoje ukupne emisije svih gasova sa efektom staklene bate u proseku za 5,2% u odnosu na nivo iz 1990. godine, u periodu od 2008-2012. godine. U cilju pomo-i zemljama lanicama da kroz promociju odrivog razvoja, na efikasan nain smanje svoje emisije, Kyoto protokolom su uspostavljena 3 mehanizma trgovine emisijama. U jednom od navedenih mehanizama trgovine emisijama koji se odnosi tzv. mehanizam istog razvoja mogu dobrovoljno uestvovati i zemlje u razvoju. Kyoto protokolom nisu predvi3ene obaveze kvantifikovanog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bate za zemlje u razvoju. Treba naglasiti da je problem klimatskih promena uvr-en u visoke prioritete Bele knjige EU, Akcionog plana EU za zatitu ivotne sredine za period 2001-2010, i Programa EU za klimatske promene, i da su sve evropske zemlje u tranziciji koje su imale status kandidata za ukljuivanje u lanstvo Evropske Unije, preuzele iste obaveze po Konvenciji i Kyoto protokolu kao i Evropska Unija, jer je to jedan od preduslova za prijem u lanstvo EU. Imaju-i u vidu mogu-e posledice klimatskih promena na ostvarivanje dugoronih razvojnih ciljeva i iskorenjivanje siromatva, kao i strateki interes Srbije i Crne Gore da se u procesu evropskih integracija ukljui kao aktivan partner u me3unarodne aktivnosti vezane za reavanje pitanja klimatskih promena, ukazala se potreba, da se u

DRAFT

4

skladu sa preuzetim obavezama iz oblasti klimatskih promena i vitalnim interesima Srbije i Crne Gore definie okvirna strategija sa akcionim planom mera kao podrka kreiranju i sprovo3enju nacionalne politike i mera u vezi sa klimatskim promena usmerenih na ublaavanje posledica klimatskih promena i izvravanje obaveza iz Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kyoto protokola. U okviru projekta Razvoj okvirne strategije Srbije i Crne Gore za klimatske promene i akcionog plana reagovanja na problem emisija gasova sa efektom staklene bate, uzimaju-i u obzir posebne okolnosti dravne zajednice Srbija i Crna Gora, analizirani su stanje i strategije razvoja u pojedinim sektorima od znaaja za problem klimatskih promena, razlozi i potrebe Srbije i Crne Gore za ukljuivanje faktora klimatskih promena u prioritete relevantnih sektorskih strategija i strategije odrivog razvoja, i predloen okvir za donoenje strategije reagovanja na problem pove-anja gasova staklene bate sa okvirnim implementacionim akcionim planom. Okvirna strategija SCG za klimatske promene i akcioni plan su proistekli kao rezultat intenzivnog konsultativnog procesa, unutar sektorskih i me3usektorskih konsultacija, uz ue-e predstavnika zainteresovanih dravnih organa, naunoistraivakih institucija, nevladinih organizacija i eksperata ukljuenih u realizaciju projekta.

1.2. Principi strategije

Srbija i Crna Gora je ugovornica ili potpisnica brojnih medjunarodnih konvencija koje se odnose na zatitu zivotne sredine i odrivi razvoj, me3u kojima je i Okvirna konvencija UN o promeni klime-UNFCCC. Stoga osnovni principi konvencije koje je Srbija i Crna Gora, kao zemlja u razvoju u smislu ove konvencije, prihvatila pri ratifikaciji, predstavljaju rukovode-e principe strategije. Pored optih principa prihva-enih ratifikacijom, a koji se odnose: na zajednicke ali izdiferencirane odgovornosti zemalja lanica, princip predostronosti, uvaavanje potreba i specificnih okolnosti zemalja u razvoju, saradnju na unapre3enju otvorenog me3unarodnog ekonomskog sistema koji bi vodio stabilnom ekonomskom razvoju svih zemalja ugovornica, principi strategije obuhvataju i: potrebe zemlje za iskorenjivanjem siromastva i unapredjenjem kvaliteta ivota ljudi, odrzivim ekonomskim razvojem i zatitom klime kao osnovne komponente ivotne sredine i faktora koji determinie odrivi razvoj; zatim potrebe zemlje za strategijom reagovanja koja -e biti podeena prema posebnim nacionalnim interesima i okolnostima dravne zajednice Srbija i Crna Gora; potrebe da se problem klime integrie u druge dravne obaveze; prepoznavanje znaaja koje partnerstvo izme3uVlade, privrednih subjekata, nevladinog sektora i gra3anina kao pojedinca, odnosno drutva u celini, moe da ima za efikasno reagovanje na problem promene klime; potrebe za istraivanjem i tehnolokim razvojem kao podrkom u procesu ublaavanja klimatskih promena i adaptacije na izmenjene klimatske promene.

1.3. Ciljevi strategije

Okvirna strategija Srbije i Crne Gore za klimatske promene i akcioni plan reagovanja na problem emisija gasova sa efektom staklene bate obuhvata slede-e ciljeve: Postavka okvira koji definie dugorone aktivnosti na reavanju problema klimatskh promena, a naroito problema vezanih za ublaavanje klimatskih promena, uticaje i adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, u funkciji podrke efikasnijem sprovo3enju UNFCCC i Kyoto protokola;

DRAFT

5

Unapre3enje znanja i razumevanja problema vezanih za klimatske promene a naroito problema vezanih za antropogene promene klime i mogu-e uticaje klimatskih promena na pojedine sektore privrede, raspoloivost prirodnih resursa, ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu; Postavka okvira za donoenje strategija adaptacije i strategije ublaavanja klimatskih promena; Postavka okvira za iniciranje programa i projekata regionalne i bilateralne saradnje u oblasti klimatskih promena, ukljuuju-i institucionalno jaanje, razvoj i transfer istih tehnologija i znanja; Postavka okvira za integrisanje faktora klimatskih promena u relevantne sektorske strategije i inicijative, kao i strategiju odrivog razvoja; Postavka okvira za unapre3enne obrazovanja i jaanja svesti o problemima vezanim za klimatske promene; Definisanje okvirnog skupa mera za reavanje specifinih pitanja u svim sektorima koji su pod uticajem problema gasova staklene bate ili doprinose ovom problemu. Okvirna strategija obezbe3uje polazne elemente za donoenje Dravne strategije i odgovaraju-ih nacionalnih planova i programa od strane Vlada drava lanica dravne zajednice Srbija i Crna Gora, i doprinosi izradi nacionalnih izvetaja i efikasnijem izvravanju drugih obaveza u vezi sa Okvirnom konvencijom UN o promeni klime i Kyoto protokolom.

Strategija obuhvata sedam modula (Razumevanje problema klimatskih promena i uticaji klimatskih promena; Efikasno i odrivo kori-enje energije; Efikasni saobra-aj i odrivo planiranje gradova; ume i drugi ponori gasova i poljoprivreda; Industrijski procesi i upravljanje otpadom; Zajednika me3usektorska pitanja, Prilago3avanje na klimatske promene), koji sadre predlog mera za reavanje specifinih problema u kontekstu ostvarivanja navedenih ciljeva strategije.

DRAFT

6

2 RAZUMEVANJE PROBLEMA STAKLENE BATE I UTICAJI KLIMATSKIH PROMENA 7

2.1 Uvod 7

2.2 Klimatski sistem 8

2.3 Klima 8

2.4 Uzroci klimatskih promena 9

2.4.1 Prirodni uzroci teorija Milutina Milankovi-a .......................................... 9

2.4.2 Antropogeni uzroci porast emisija gasovi staklene bate ...................... 10

2.5 Znaajne promene klime osmotrene u toku 20. veka 12

2.6 Klimatski procesi i modeliranje 14

2.6.1 Projekcije budu-e klime i ekstrema .......................................................... 15

2.7 Neke posledice projektovane promene klime 15

2.8 Uloga nacionalnih hidrometeorolokih slubi u ostvarivanju ciljeva okvirne konvencije UN o promeni klime 17

2.9 Strateki ciljevi, predlog aktivnosti i mera 17

2.10 Aktivnosti i mere - Akcioni plan 19

DRAFT

7

2. RAZUMEVANJE PROBLEMA STAKLENE BATE I UTICAJI KLIMATSKIH PROMENA

2.1. Uvod

Poslednja decenija 20. veka, a naroito 1998. godina, bila je najtoplija od poetka instrumentalnog osmatranja atmosfere koje traju oko 140 godina. Dvadeseti vek je bio i najtopliji vek u poslednjem milinijumu. U svom Tre-em naunom sinteznom izvetaju o promeni klime, Me3uvladin panel za promenu klime (IPCC, 2001) procenjuje da bi dalje pove-anje gasova staklene bate (GHG) do kraja 21. veka proizvelo porast srednje globalne temeperature za 1.4 do 5.8C i porast nivoa mora za 9 do 88 cm u odnosu na nivo iz 1990. godine, i dovelo do promena uestalosti i intenMiteta klimatskih ekstrema. U tom kontekstu sve uestalije vremenske i klimatske ekstremne pojave kao to su poplave, sue i tropski cikloni u razliitim delovima sveta posmatraju se sa velikom zabrinuto-u.Takva saznanja o proloj klimi i o njenom budu-em stanju mogu-a su zahvaljuju-idugoj tradiciji i globalnim tehniko-tehnolokim sistemima i nauno-tehnikim programima Svetke Meteoroloke Organizacije (WMO), odnosno njene prethodnice -Me3unarodne meteoroloke organizacije osnovane 1873. godine, kao i aktivnostima nacionalnih hidrometeorolokih slubi svih zemalja sveta- lanica WMO, me3ukojima je i Srbija i Crna Gora. Jo 1976. godine WMO je izdala prvo zvaninosaoptenje o potencijalnom uticaju pove-ane koncentracije gasova staklene bate na klimu. Ubrzo potom, 1979. godine, WMO je organizovala Prvu svetsku klimatsku konferenciju iji je rad doveo do uspostavljanja Svetskog klimatskog programa 1979. godine. Od tada se u okviru Svetskog klimatskog programa planiraju (WCP) i njegovih komponenti sprovode kljune aktivnosti, strategije i politike u vezi klime nae planete. WCP je u sinergiji sa baznim osmatrakim sistemima i programima WMO kao to su: Svetsko meteoroloko bdenje (World Weather Watch), Globalno atmosfersko bdenje ( the Global Atmospheric Watch) i Globalna mrea hidrolokih osmatrakih stanica. Treba naglasiti da je Svetska meteoroloka organizacija dala veliki doprinos pregovarakom procesu pri donoenju Okvirne konvecije Ujedinjenih Nacija o promeni klime UNFCCC, i aktivno uestvuje u njenoj implementaciji. WMO i danas, kao i prethodnih decenija, sa svojom ekspertizom, mreom nacionalnih meteorolokih i hidrolokih slubi, i centrima izvrsnosti u oblasti monitoringa klime, istraivanja i primenjene klimatologije, kao specijalizovana agencija UN odgovorna za pitanja atmosfere, predstavlja kljunu me3uvladinu organizaciju kompetentnu za davanje ocena o projekcijama budu-eg stanja nae klime. Pored toga, WMO i nacionalne hidrometeoroloke slube tako3e doprinose proceni uticaja klimatskih promena na druge delatnosti koje su osetljive na klimatske faktore, kao i implementaciji brojnih konvencija iz oblasti ivotne sredine (Okvirna konvencija UN o promeni klime, UN konvencija o biodiverzitetu, UN konvencija o sui i desertifikaciji, Beka konvencija o zatiti ozonskog omotaa itd.). Kljunu ulogu u ovim aktivnostima svakako imaju nacionalne meteoroloke i hidroloke slube (NMHS) zemalja lanica koje funkcioniu kao integralni delovi svetskih sistema i programa WMO.

DRAFT

8

2.2. Klimatski sistem

Da bi se razumeo pojam klimatskih promena neophodno je razjasniti pojam klimatskog sistema Zemlje. Zemljin klimatski sistem predstavlja kompleksan sustem koji ine atmosfera, hidrosfera, sneni i ledeni pokriva, tlo, biosfera, kao i sloene me3usobne interakcije izme3u ovih komponenti. Klimatski sistem se menja u vremenu pod uticajem sopstvene unutranje dinamike, ali i zbog uticaja spoljanjih faktora kao to su vulkanske erupcije, promene parametara rotacije i revolucije Zemlje, zatim, promena u intenzitetu Sunevog zraenja i dr. Klimatski sistem se moe menjati i pod uticajem antropogenih faktora, odnosno ljudskim (antropogenim) delovanjem na pojedine komponente klimatskog sistema (uticaj na hemijski sastav atmosfere, promena u fizikim karakteristikama zemljita). Za opisivanje stanja ovog kompleksnog sistema koriste se temperatura, padavine, vlanost u atmosferi i u tlu, visina i rasprostranjenost snenog pokrivaa, oblanost, raspored leda na kopnu i moru, visina nivoa mora, pojava ekstremnih vremenskih i klimatskih doga3aja, atmosferska i okeanska cirkulacija velikih razmera, stanita biljnog i ivotinjskog sveta, i dr.

2.3. Klima

Klimu planeta odre3uje njihova masa, udaljenost od Sunca i sastav njihove atmosfere. Kao to je poznato, atmosferu Zemlje ini 78% azota, 21% kiseonika i 1% ostalih gasova. Za stvaranje atmosfere Zemlje u kojoj je mogu- ivot, zasluni su pre svega Sunce i grupa tzv. gasova sa efektom staklene bate: ugljendioksid, metan, azotsuboksid, vodena para, ozon. Navedeni prirodni gasovi koji se u atmosferi nalaze u tragovima, proputaju kratkotalasno Sunevo zraenje da dopre do povrine Zemlje, ali apsorbuju dugotalasno infracrveno zraenje tla i ponovo emituju toplotno zraenje prema zemljinoj povrini. Ovo delimino spreavanje gubitka toplotnog zraenja Zemlje u kosmos naziva se prirodnim efektom staklene bate, i zahvaljuju-i tome, srednja globalna temperatura vazduha u prizemnom sloju atmosfere kre-e se oko plus 150C, a bila bi samo minus 180C u odsustvu ovih gasova, tj. za 330C nia u odnosu na postoje-e stanje. Intenzivne ljudske aktivnosti tokom poslednja dva stole-a pove-ale su sadraj ovih gasova u atmosferi i time pojaale prirodni efekat staklene bate, sa posledicom promene globalne klime i pove-anja nivoa svetskog mora. U savremenoj nauci klima se definie kao stanje kompleksnog dinamikog klimatskog sistema u datom vremenskom periodu. Klima je i rezultat i uzrok veoma sloenih fizikih procesa i mehanizama povratnih uticaja (kako pozitivnih tako i negativnih) u okviru i izme3u podsistema klimatskog sistema. S obzirom da se klimatski sistem zbog svoje kompleksnosti ne moe direktno razmatrati u istraivanjima, to u savremenoj klimatologiji postoji tendencija da se priuavaju osnovni faktori koji utiu na formiranje klime, kao to su sunevo zraenje, atmosfreska cirkulacija i fizikogeografske osobine date oblasti, i to u kontekstu njihove uzajamne povezanosti i uslovljenosti. Cilj takvog pristupa je iznalaenje kvantitativnih pokazatelja koji -e biti u mogu-nosti da izraze sloenost klimatskog sistema. Me3utim, veliki broj procesa, koji povezuju osnovne faktore klime, nije jednostavno izraziti kvantitativno (na primer procese formiranja i transformacije vazdunih masa, koji u osnovi zavise od sunevog zraenja i podloge, odnosno fiziko-geografskih uslova, ali i od uslova njihovog premetanja, tj. cirkulacije atmosfere), pa se i dalje klimatske odlike date teritorije ispituju analizom pojedinanih specifinih elemenata klime (temperatura vazduha, padavine, atmosferski pritisak,

DRAFT

9

vetar, vlanost vazduha, oblanost, komponente sunevog zraenja, temperatura i vlanost zemljita i dr.) njihovih srednjih vrednosti i drugih statistika, koje opisuju stanje atmosfere tokom dueg vremenskog perioda koji moe da se kre-e od jednog i vie meseci, godina, decenija i stole-a, do vie hiljada ili miliona godina. Standardni klimatski period iznosi 30 godina i definisan je od strane WMO (period 1961-1990. godina je aktuelni standardni period u odnosu na koji se vre procene klimatskih promena i varijabilnosti klime).

2.4. Uzroci klimatskih promena

Varijabilnost klime moe biti posledica prirodnih unutranjih procesa izme3ukomponenti klimatskog sistema (unutranja varijabilnost), ili rezultat promena u spoljanjim forsiranjima, pri emu te promene mogu biti prirodne i antropogene.

2.4.1. Prirodni uzroci teorija Milutina Milankovi.aPrirodna varijabilnost klime moe biti izazvana unutranjim i spoljanjim faktorima. U sluaju promena u spoljanjim faktorima forsiranja, vreme reakcije razliitih komponenti klimatskog sistema moe biti veoma razliito. Reakcija troposfere je relativno kratka, nekoliko dana ili nedelja, dok stratosfera reaguje sporije, reda nekoliko meseci. Okeani imaju mnogo sporije vreme reakcije, to je posledica njihovog velikog toplotnog kapaciteta. To vreme je tipino nekoliko decenija, ali za neke procese i reda vekova ili milenijuma.

Biosfera moe brzo reagovati na spoljanja forsiranja, recimo na pojavu sue, ali tako3e moe imati i sporu reakciju. Ceo klimatski sistem reaguje na promene u spoljanjim forsiranjima u irokom spektru prostorno-vremenskih razmera. Me3utim, ak i bez promena u spoljanjem forsiranju, klima moe da varira prirodno. Komponente klimatskog sistema, koje imaju razliita vremena reakcije (razliitu inerciju) i me3usobno interaguju nelinearno, nikada se ne nalaze u ravnotei, t.j., neprekidno su u varijacijama oko ravnotenog stanja. Primer ovakve unutranje varijacije je El-NiOo - juna oscilacija, koja je rezultat interakcije izme3u atmosfere i okeana u tropskom podruju Pacifika. Vulkanske erupcije Emisijama koje su posledica vulkanskih erupcija ubacuju se ogromne koliine estica i gasova u atmosferu. Ove estice se putem vazdunih strujanja raznose na velike udaljenosti i na globalnom nivou mogu delimino smanjiti dotok sunevog zraenja do zemljine povrine. Tokom godina posle erupcije vulkana Mount Tambora (Indonezija, 1815.) globalne temperature su opale za oko 3C. Tako je naredna godina posle erupcije u Evropi bila poznata kao godina bez leta. Erupcija vulkana Mount Pinatubo (Filipini, 1991.) unela je u atmosferu ogromni oblak vulkanske praine i gasova na visinu od 35 kilometara. Visinski vetrovi su za 22 dana preneli oblak oko cele planete i prouzrokovali smanjenje upadnog Sunevog zraenja na vrhu atmosfere za 2.5 W/m2, to je ekvivalentno globalnom zahla3enju od najmanje 0.5 do 0.7C. Svaka promena upadnog Sunevog zraenja utie na regularnost, oblik i geografsku lokaciju uzlaznih i silaznih atmosferskih strujanja, to menja preovla3uju-e odlike klime. Pored uticaja na radijacioni bilans, vulkanske erupcije doprinose i slabljenju stratosferskog ozonskog sloja. Ipak, ovakve promene uslovljene vulkansim erupcijama nisu dugotrajne.

DRAFT

10

Solarni ciklus i orbitalne karakteristike Zemlje Teorija Milutina Milankovi-aOsnovni izvor energije koji pokre-e klimatski sistem je Sunevo zraenje. Elektromagnetno zraenje Sunca varira unutar relativno malih granica, a ove varijacije ranije su pra-ene preko aktivnosti Sunevih pega, dok se u poslednjih 25 godina vre direktna merenja zraenja. Pored varijacija u aktivnsti Sunca, klimatski sistem prima razliite koliine ove energije zbog promena u orbitalnim karakteristikama Zemlje. Prvu celovitu, matematiku teoriju koja povezuje termiki reim planete sa njenim okretanjem oko Sunca dao je srpski naunik Milutin Milankovi8.Koliina Suneve energije koju primi jedinica povrine na gornjoj granici atmosfere zavisi od rastojanja Zemlje od Sunca (odnos oblika i veliine putanje) i od ugla pod kojim Sunevi zraci padaju na na jedinicu povrine (od nagiba ose rotacije i geografske irine). Poto se parametri kretanja Zemlje oko Sunca pod uticajem ostalih planeta tokom vremena sporo menjaju , tako se menji insolacija, t.j., zagrevanje. Milankovi- je u prvi deo svojih prorauna, one koji se bave procenom osunanosti planete, uvrstio tri astronomska ciklusa (ekscentrinost Zemljine orbite, promenu nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite i precesiju take ravnodnevnice). Periodinosti ovih kretanja iznose 100'000, 41'000 i 23'000/19'000 godina. Sloeno kretanje Zemlje ima za posledicu neravnomernost ravnodnevnica koje se, polako, pomeraju u kalendaru. Glavna osobina precesije je da se relativna duina godinjih doba tokom vremena ciklino menja. U drugom delu svoje teorije Milankovi- je, na osnovu fizikih zakona odredio vezu izme3u osunanosti i temperature planete. U tom delu teorije Milankovi- je na osnovu vie fizikih zakona odredio vezu izme3u ocunavanja i temperature planete izdvojivi faktore koji definiu uticaj atmosfere i tla na transformaciju upadnog zraenja. U poetku, Milankovi- je iz razmatranja izostavio strujanja koja su posledica nejednakog zagrevanja atmosfere i okeana ime je dobio tzv. solarnu klimu.Zatim je odredio srednje godinje solarne temperature za uporednike 0-90, njihovu vertikalnu strukturu pri ravnotei zraenja, i u proraun uzeo uticaj srednjeg sadraja vodene pare na profil temperature atmosfere. Pored toga u proraun je uzeo razmenu toplote u tlu, znaju-i da tlo ima vanu ulogu kao rezervoar upadnog zraenja, i odredio je prosenu koliinu toplote koja se tokom godine razmeni u sistemu atmosfera-tlo. Ovim metodom Milankovi- je izraunao amplitude promena letnjeg osunavanja na 55,60 i 65 stepeni severne geografske irine za proteklih 650'000 godina i rezultate prikazao kao prividno pomeranje geografske irine tokom vremena (kriva osunavanja ili kriva zraenja). Milankovi-eva teorija je doivela potvrdu kada su dokazi ciklinosti glacijacija prikupljeni analizom sedimenata sa okeanskog dna.

2.4.2. Antropogeni uzroci porast emisija gasovi staklene bate Atmosferske koncentracije kljunih gasova staklene bate antrpogenog porekla, kao to su ugljendioksid (CO2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O) i troposferski ozon (O3), neprekidno su rasle tokom celog 20. veka. Izuzetak su halogenougljovodonici (freoni-CFCs i haloni- HCFCs) ija je koncentracija stabilizovana posle 1990. godine restrikcijom upotrebe ovih gasova koji podleu kontroli u okviru Montrealskog protokola. Promene atmosferskih koncentracija gasova staklene bate su uglavnom posledica sagorevanja fosilnih goriva i izmenjenih uslova i namena kori-enja zemljita. Koncentracije CO2 su porasle od 280 ppm, u preindustrijskom dobu, do 370 ppm, koliko danas iznose (Sl.1.). Procenjuje se da -e, prate-i sadanje trendove, ove

DRAFT

11

koncentracije CO2 biti izme3u 540 i 970 ppm krajem 21. veka. Procene govore da se 50% ovih gasova u atmosferi zadrava izme3u 50 i 200 godina, dok druga polovina biva apsorbovana u okeanima, zemljitu i vegetaciji.

Slika . Trend atmosferskih koncentracija ugljendioksida u toku poslednjih 400000 godina (Izvor, Petit et al. 1999.) Aerosoli Aerosoli su male estice praine koje lebde u atmosferi. Oni nastaju kao rezultat hemijskih reakcija zaga3uju-ih materija u vazduhu, podizanja pustinjske praine i morskih kapljica, umskih poara, poljoprivrednih i industrijskih aktivnosti i putem sagorevanja goriva u vozilima. Aerosoli formiraju zamu-en sloj u troposferi, a mogu se pojaviti, kao rezultat vulkanskih erupcija, i u stratosferi na visinama od 20 km. Ove estice pove-avaju difuzno zraenje poto im je veliina tipino nekoliko desetina mikrona. Neki aersoli, kao a3 na primer, apsorbuju sunevo zraenje i spreavaju da isto stigne u nie slojeve atmosfere i do tla. Time izazivaju efekat hla3enja pri tlu. Pored ovog efekta aerosoli katalitiki deluju na formiranje oblaka, pa time dodatno doprinose efektu hla3enja preko pove-anja albeda oblanog sloja. Vreme zadravanja aerosola u atmosferi je kra-e od trajanja zadravanja gasova staklene bate zato to se oni efikasno uklanjaju vlanom depozicijom putem padavina. Efekat hla3enja koji izazivaju je vie lokalnog karaktera, za razliku od efekta gasova staklene bate koji imaju izraen globalni karakter. Promena namene kori-enja zemljita Porastom svetke populacije viestruko se pove-ala potreba za zemljinjim obradivim povrinama. Intenzivna poljoprivreda, ispaa i intenzivna upotreba podzemnih voda u irigacionim sistemima dovela je do nagle degradacije zemljita u mnogim oblastima. Oblast june panije je jedan o mnogih primera ugroenosti zemljita desertifikacijom. Promene u nameni kori-enja zemljita deluju na klimatske parametre kao to su temperatura i vlanost datog regiona, ali sa druge strane, ova sistematska regionalna promena ima efekata i na globalnu klimu. Od poetka industrijske revolucije globalni umski fond, koji je danas uglavnom raspore3en u tropskom kinom pojasu, zamenjen je drugim kultivisanim povrinama. Pored intenzivne poljoprivrede, i druge aktivnosti kao to su gajenje stoke, koje tako3e zahteva velike koliine vode, menjaju ivotnu sredinu. Pored ispae koja se odvija u divljem ivotinjskom svetu, ljudi su znaajno promenili uestalost, i rasprostranjenost ispae stoke koja se gaji u stonim gazdinstvima i doma-instvima.

DRAFT

12

Pored poljoprivrednog iskori-avanja zemljita, naroit efekat ima i krenje uma radi obezbe3enja ogrevnog drveta. Urbanizacija Poznato je da urbanizacija doprinosti klimatskim promenama. Danas, na pragu 21. veka urbano stanovnitvo ini skoro pola svetske populacije. Procenjuje se da grad od milion stanovnika stvara oko 25000 tona CO2 i oko 300000 tona otpadnih voda svakog dana. Koncentracija raznovrsnih aktivnosti i emisije koje potiu iz urbanih sredina dovoljne su da modifikuju lokalnu atmosfersku cirkulaciju oko gradova. Ova modifikacija je toliko znaajna da moe uticati na promenu regionalne cirkulacije, koja sa svoje strane utie na globalnu cirkulaciju. Ako se ovakav uticaj nastavi, dugoroni uticaj na globalnu klimu posta-e sve izraeniji.

2.5. Zna ajne promene klime osmotrene u toku 20. veka

Tokom poslednjih decenija postaje oevidno da se klima menja, to potvr3uju rezultati osmatranja fizikih karakteristika atmosfere, kao i osmatranja flore i faune u mnogim delovima planete. Poznato je da su se klimatske promene deavale i u prolosti. Me3utim, takve promene su bile uzrokovane prirodnim faktorima i odvijale su se u vremenskoj skali od vie stotina i hiljada godina. Skorije promene, kao to je porast srednje globalne temperature vazduha za 0.60C od poetka instrumentalnih osmatranja zapoetih 1860 godine, u ve-oj meri su prouzrokovane ljudskim aktivnostima, koje su dovele do ubrzanog porasta antropogenih emisija gasova staklene bate i rapidnog pove-anja atmosferskih koncentracija ovih gasova, o emu je napred bilo rei. 5injenica je da je 1998. godina bila najtoplija, i da se iza nje niu ekstremno tople 2001, 2002 i 2003. godina. Poslednja decenija bila je najtoplija decenija 20. veka, a intenzitet i trajanje globalnog otopljavanja u 20. veku je verovatno najve-i u toku poslednjih 1000 godina, na ta ukazuju i brojna paleoklimatska istraivanja. Maksimalne i minimalne srednje dnevne temperature vazduha rastu, pri emu minimalne temperature rastu bre od maksimalnih. Prizemna, radiosondana i satelitska osmatranja temperature pokazuju da su se troposfera i Zemljina povrina zagrejali, a da se stratosfera hladi usled slabljenja ozonskog omotaa. Godinja koliina padavina raste u srednjim i viim geografskim irinama severne hemisfere, osim u podruju istone Azije. Kao rezultat globalnog zagrevanja atmosfere, regiostrovan je globalni porast svetskog nivoa mora u toku 20. stole-a u opsegu od 10 do 20cm. Prorauni pokazuju da je takav porast svetskog nivoa mora 10 puta ve-i od prosenog porasta u toku poslednjih 3000 godina. U toku poslednjih 50 godina povrina mora pokrivena ledom na severnoj hemisferi smanjena je za 10 do 15%. Tako3e se, u toku poslednjeg stole-a, prosena godinja duina trajanja leda na jezerima i rekama smanjila u proseku za oko 2 nedelje. Dalje, u periodu kasnog leta i rane jeseni u toku poslednjih 40-50 godina na Arktikom moru smanjila se debljina ledenog pokrivaa za oko 40%, a veoma je rasprostranjeno i povlaenje planinskih gleera u izvanpolarnim regionima u toku poslednjih 100-150 godina. U toku poslednjih 30 godina, registrovane su brojne izuzetno ekstremne vremenske i klimatske pojave kao to su poplave, tropski cikloni i sue u razliitim regionima sveta. Na globalnom nivou, u toku poslednjih 10 godina, broj meteorolokih i hidrolokih katastrofa je udvostruen. Uzastopna sua i desertifikacija irom sveta

DRAFT

13

ozbiljno poga3a ivote preko 1,2 milijarde ljudi ije egzistencijalne potrebe preteno zavise od stanja zemljinih resursa. U toku 1997/98. godine zabeleen je najjaiintenzitet El-Ninjo fenomena u toku poslednjeg veka koji je pogodio oko 110 miliona ljudi i naneo tetu svetskoj ekonomiji od blizu 100 milijardi amerikih dolara. Statistike analize izvrene prema podacima osiguravaju-ih institucija za period 1950-1999. godina pokazuju da su najve-e prirodne katastrofe upravo one koje su uzrokovane meteorlokim i klimatskim faktorima i da njihov udeo u globalnim tetama iznosi oko 60 milijardi dolara. Pri tome je najve-i deo teta registrovan u toku poslednjih decenija. Slian trend pokazuju i podaci o tetama u Evropi i na teritoriji Srbije i Crne Gore (Sl.2.).

Verovatno su najupeatljiviji dokazi o efektima globalnog zagrevanja oni koji se odnose na promene u flori i fauni. U pojedinim delovima severne hemisfere, vegetaciona sezona se produila za oko 11 dana u pore3enju sa ranim 1960-tim godinama. Neke promene karakteristine za vegetacionu sezonu neposredno su povezane sa blaim zimama to je pak s druge strane, jedan od aspekata manifestovanja globalnog zagrevanja atmosfere nakon 1970. godine. Tu su i promene vezane za pojavu rasta biljaka na ve-im nadmosrkom visinama u oblasti Alpa, zatim irenje areala leptira prema severu. U Junom okeanu, vegetacija se pojavila na ve-ini najjunijih ostrva i iri se prema Antarktikom poluostrvu.

DRAFT

14

Slika 2. Udeo elementarnih nepogoda i katstrofa etmosferskog i hidrolokog porekla u ukupnim materijalnim tetama u Evropi i u Srbiji i Crnoj Gori S obzirom na impozantne rezultate ostvarene u pogledu razvoja nauke i tehnolokog razvoja u toku poslednjeg stole-a, postoje dovoljno uverljivi argumenti i realna osnove da se ove promene poveu sa registrovanim antropogenim promenama u klimatskom sistemu.

Ote-enje ozonskog omotaaNakon otkri-a ozonske rupe iznad Antarktika sredinom 80-tih godina 20. veka intenzivirana su istraivanja u oblasti atmosferske hemije i stratosferskog transporta. Stratosferski ozon ini oko 90% ukupnog ozona u atmosferi, dok se preostalih 10% nalazi u troposferi, u donjih 10-16 km atmosfere. Osmatranja koja se sprovode u okviru Globalnog sistema monitoringa atmosferskog ozona WMO pokazuju su da se ozonski sloj tanji. Potencijalna opasnost koja je posledica stanjivanja ovog sloja potie od ve-e koliine UV-B zraenja koja prodire kroz visoke slojeve atmosfere i dospeva do tla, uzrokuju-i pove-anje broja obolelih od raka koe i katarakte, ote-enja useva i akvatinih ekosistema. Pored navedenih posledica po ivi svet na Zemlji, slabljenje ozonskog omotaa neposredno utie na klimu visokih slojeva atmosfere (usled slabljenja ozonskog omotaa registrovano je smanjenje temperature vazduha u donjoj stratosferi), a time i na parametre globalne atmosferske cirkulacije.

2.6. Klimatski procesi i modeliranje

Studije prolih i sadanjih reakcija prirodne sredine i ljudskog drutva na klimatske promene, koje su koristile projekcije klimatskih modela, daju nam brojne primere i alate koji nam omogu-avaju da predvidimo budu-u klimu sa odre3enom sigurno-u.

Sveobuhvatni klimatski modeli baziraju se na reprezentaciji fizikih zakona koji vladaju u komponentama klimatskog sistema, a predstavljeni su matematikim jednainama. Klimatske simulacije zahtevaju kvantitativno predstavljanje glavnih komponenti klimatskog sistema (atmosfera, okean, tlo, sneg i led, i biosfera) zajedno sa procesima koji se odvijaju u njima i izme3u njih. Kvantitativne projekcije budu-ih klimatskih promena zahtevaju da modeli simuliraju sve vane procese koji upravljaju budu-om evolucijom klime. Do danas je uinjen ogroman napor svetske naunejavnosti (modelara) da se stvore pouzdani klimatski modeli koji objedinjuju sve komponente klimatskog sistema.

Poplave27%

Su{ a22%

Po`ari1%

Zemqotresi37%

Ostalo2%

Oluje i grad10%

M raz i led1%

Udeo pojedinih vrsta elementarnih nepogodama u materijalnim tetama na teritoriji Srbije i Crne Gore, period 1975-1996.

DRAFT

15

Ipak, imaju-i u vidu postoje-e nepouzdanosti, modelari -e morati da usmere jo vie napora ka predstavljanju dominantnih procesa (npr. meanje vode u okeanima) i povratnih sprega (npr. od oblaka i leda na moru) u atmosferi, flori i fauni, tlu i okeanima (u plitkim i dubokim vodama). Tako3e je vano razumeti i ukljuiti karakteristike dugorone prirodne varijabilnosti klimatskog sistema. Ohrabruje injenica da je razumevanje sloenih procesa u klimatskom sistemu i mogu-nost njihovog predstavljanja zabeleilo znaajan napredak od druge polovine 20. veka. Naime, ve- je razvijeno vie uspenih klimatskih modela koji su pokazali dobre rezultate pri simulaciji trenda porasta temperatura vazduha u prizemnom sloju atmosfere i povrinskih temperatura mora koji je osmotren tokom 20. veka. Jedan model je uspeno prognozirao i varijacije globalne temperature u periodu od juna 1991. do kraja 1994. godine, posle erupcije vulkana Pinatubo. Takvo slaganje sa osmotrenim karakteristikama sadanje klime pove-ava poverenje u mogu-nost modela da prognoziraju budu-u klimu.

2.6.1. Projekcije budu.e klime i ekstrema U poslednjem, Tre-em sinteznom naunom izvetaju Me3uvladinog panela za promenu klime (IPCC, 2001), istie se da -e dalji porast antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bate uzrokovati dodatno globalno zagrevanje atmosfere za 1,4 do 5,80C do kraja 21. veka u odnosu na nivo iz 1990. godine 1990. godine, pri emu -eprojektovana brzina promene temperature vazduha u 21. veku od 0,30C po deceniji biti ve-a ofd bilo koje brzine promene temperature vazduha u toku poslednjih 10 000 godina uslovljene prirodnim faktorima, to -e predstavljati najve-i problem u procesu adaptacije na izmenjene klimatske uslove u bliskoj budu-nosti. Pored promena srednje globalne temperature vazduha u prizemnom sloju atmosfere, klimatski modeli su projektovali: Da -e do kraja 21. veka nivo mora porasti za 0.09 do 0.88 m u odnosu na nivo iz 1990. godine; Da -e srednji globalni sadraj vodene pare u atmosferi, isparavanje i padavine nastaviti da rastu, uz znaajne razlike regionalnih trendova ( u nekim regionima se oekuju pova-anja a u nekim regionima me3u kojima je i region June Evrope, oekuju se smanjenja padavina); Pojavu ve-eg broja letnjih i tropskih dana i toplotnih talasa iznad ve-eg dela kopnenih povrina (Dani sa mrazom i hladni talasi -e prema ovim projekcijama, verovatno da se pojavljuju sa manjom frekvencijom); Da -e se nastaviti trend porasta uestanosti pojave ekstremnih padavina kao i intenzitet padavinskih epizoda. Projekcije govore da -e temperatura prizemnog sloja atmosfere i povrine mora nastaviti da raste tokom vie od jednog veka, to je posledica dugog ivota pojedinih gasova staklene bate u atmosferi. Istovremeno predvi3a se da -e nivo svetkog mora nastaviti da raste tokom vie vekova. Za uspostavljanje ravnotee u klimatskom sistemu neophodan je dug vremenski period s obzirom na spor transport toplote u okean i sporu reakciju leda na moru. Klimatski modeli jo uvek nisu u stanju da prognoziraju oluje malih razmera tako da ne postoji projekcija o budu-oj frekvenciji i intenzitetu ovih pojava.

2.7. Neke posledice projektovane promene klime

Poslednje analize pokazuju da bi razliit porast temperature vazduha u pojedinim regionima sveta bio pra-en razliitim regionalnim promenama u reimu padavina,

DRAFT

16

varijabilnosti lokalne klime, promenama u intenzitetu i frekvenciji klimatskih ekstrema, kao i u pomeranju klimatskih zona prema polovima i ve-oj nadmorskoj visini, sa negativnim posledicama na odrivi razvoj i globalnu bezbednost savremene civilizacije. Otuda raste zabrinutost zbog sve intenzivnijih vremenskih i klimatskih ekstrema u razliitim delovima sveta, kao to su poplave, sue i tropski cikloni.

Rezultati naunih istraivanja pokazuju da -e promene klime uzrokovane globalnim zaga3ivanjem atmosfere antropogenim emisijama gasova sa efektom staklene bate (ugljendioksid, azot-suboksid, metan, halogenougljovodonici i dr.) ve- u prvoj polovini ovog veka imati nesagledive tetne posledice na ukupan privredni razvoj, zdravlje stanovnitva i sigurnost materijalnih dobara. Pri tome se na lokalnom i regionalnom nivou oekuju znaajne razlike u pogledu intenziteta i tendencije promena temperature vazduha, padavina i drugih klimatskih elemenata. Tako se u Regionu June Evrope, kome pripada i Srbija i Crna Gora, pored projektovanog daljeg porasta temperature u opsegu od 20C u zimskom periodu , odnosno 2-30C uletnjem periodu, iznad sadanjeg proseka (sa brzinom promene od 0,30C do 0,50C podeceniji koja nije zabeleena u poslednjih 10 000 godina), oekuje i redukcija padavina od 5% do 15% naroito u toploj polovini godine i konsekventno, smanjivanje vlanosti zemljita za 15% do 25%. Pored navedenih promena u reimu temperature i padavina, znaajne promene oekuju se i u pogledu intenziteta i frekvencije klimatskih ekstrema kao to su olujne nepogode pra-ene gradom, razornim dejstvom vetra, poplavama, zatim dugotrajne sue, toplotni talasi, ekstremno visoke i niske temperature, smanjenje snenog pokrivaa i mase snega, pomeranje klimatskih zona prema ve-oj nadmorskoj visini i vioj geografskoj irini, uslovi pogodni za umske poare, klizita, pove-anu eroziju i druge oblike degradacije zemljita, kao i uslovi sinergetskog delovanja klimatskih promena i zaga3enog vazduha, voda i tla na pove-anu degradaciju biodiverziteta, a naroito umskih ekosistema itd. Zbog ugroenosti proizvodnje hrane, energije, vodosnabdevanja, ljudskog zdravlja i bioloke raznovrsnosti, region June Evrope je svrstan u grupu regiona sveta koji su veoma ugroeni klimatskim promenama (IPCC, 2001.). Preliminarne procene klimatskih promena do 2020. godine na teritoriji Srbije i Crne Gore (ref: 3-6) kao i brojna klimatska istraivanja za podruje Jugoistone Evrope i severnog Mediterana, ukazuju na visok stepen korelacije parametara varijabilnosti lokalne klime sa rezultatima klimatskih promena u Junoj Evropi. Istovremeno, navedeni rezultati ukazuju i na izraenu prostorno-vremensku promenljivost osnovnih klimatskih elemenata na teritoriji Srbije i Crne Gore sa mogu-im znaajnim posledicama na zdravlje stanovnitva, poljoprivredu, umarstvo, vodoprivredu, saobra-aj, turizm, energetiku i druge grane privrede osetljive na klimatske promene. Oekivane klimatske promene bi u velikoj meri determinisale raspoloivost prirodnih resursa (vode, zemljite, ume, biodiverzitet), i time predstavljale limitiraju-i faktor u borbi za iskorenjivanje siromatva i ostvarivanje odrivog razvoja.

Prilagoditi se na napred navedene projektovane klimatske promene nikako nije lak zadatak. Bi-e neophodna velika prilago3avanja u infrastrukturi, navikama ljudi, stilu ivota i, to je najvanije, u planiranju ekonomskog razvoja. Za zemlje u razvoju, klimatske promene predstavljaju dodatno optere-enje. Naime, evidentno je da promene klime ugroavaju njihove mogu-nosti za iskorenjivanje siromatva i ostvarivanje prava na odrivi razvoj i to: a) putem tetnog uticaja na prirodne resurse (poljoprivreda, ume, vodni resursi, zemljite, itd) koji su glavni izvori prihoda za mnoge siromane; b) putem smanjivanja raspoloivosti pitke vode i degradacije njenog kvaliteta; c) tetnog uticaja na zdravlje ljuid; d) putem pove-anja

DRAFT

17

njihove ranjivosti na sve e-u pojavu prirodnih nepogoda i katastrofa atmosferskog i hidrolokog porekla, kao to su na primer poplave, sue, uslovi pogodni za irenje umskih poara i dr. Zbog toga se, prema nekim naunicima (Watson, 2001), klimatske promene ne mogu posmatrati samo kao globalni ekoloki problem, ve- ih treba razmatrati i kao faktor odrivog razvoja.

2.8. Uloga nacionalnih hidrometeorolokih slubi u ostvarivanju ciljeva okvirne konvencije UN o promeni klime

Svetska meteoroloka organizacija (WMO) sa njenim operativnim sistemima i nauno-istraivakim programima u koje su ukljuene sve Nacionalne hidrometeoroloke slube zemalja lanica me]u kojima je I Srbije I Crna Gora, ima znaajnu ulogu u sprovo|enju Okvirne konvencije UN o promeni klime, kao i donoenju protokola ove Konvencije i drugih pravnih mehanizama od znaaja za zatitu klime planete Zemlje. Tako na primer, Globalni osmatraki, telekomunikacioni i raunarsko-prognostiki sistem uspostavljen u okviru Svetskog meteorolokog bdenja, zatim Svetski klimatski program, kao i Svetski program istraivanja atmosfere i ivotne sredine sa Globalnim sistemom za pra-enje promena hemijskog sastava atmosfere, predstavljaju najznaajnije infrastrukturne sisteme i nauno-tehnikeprograme kojima se obezbe|uje sistematsko pra-enje, istraivanje i prognoziranje stanja vremena i klime, pra-enje i rana najava atmosferskih i hidrolokih nepogoda i prekograninog zaga|enja vazduha i voda u sluaju tehnolokih akcidenata i nuklearnih udesa; detekcija klimatskih promena I ekstrema i istraivanje mogu-ih uticaja promena klime na prirodne resurse, ljudsko zdravlje i pojedine privredne delatnosti.

Na taj nain, pored neposrednih funkcija i zadataka usmerenih na zatitu ljudi i materijalnih dobara i ublaavanje posledica atmosferskih i hidrolokih nepogoda i katastrofa, Nacionalne hidrometeoroloke slube obezbe|uju podatke i informacije neophodne za ocenu rizika klimatskih promena, kao i razvoj strategija adaptacije na izmenjene klimatske uslove, zatim, podloge za ocenu hidroenergetskog potencijala i energetskog potencijala sunca i vetra u cilju intenzivnijeg kori-enja obnovljivih izvora energije, odnosno smanjenja kori-enja fosilnih goriva.

2.9. Strateki ciljevi, predlog aktivnosti i mera

Kao to je napred izneto, Srbija i Crna Gora pripada jednom od regiona sveta u kome se oekuju izrazito negativne posledice klimatskih promena na zdravlje stanovnitva, privredni razvoj i raspoloivost prirodnim resursima, mada kao zemlja u razvoju nema znaajan udeo u globalnom zaga3ivanju atmosfere gasovima sa efektom staklene bate, ve- naprotiv, zahvaljuju-i relativno visokom stepenu poumljenosti i pokrivenosti teritorije vegetacijom doprinosi stabilizaciji sdadraja ugljendioksida u atmosferi. Stoga dugoroni strateki cilj Srbije i Crne Gore, kao budu-eg kandidata za lanstvo u EU predstavlja aktivno ue-e u me3unarodnim aktivnostima na zatiti globalne klime za sadanje i budu-e gebneracije, to je istovremeno i prioritetni cilj estog Akcionog Programa zatite ivotne sredine Evropske Unije, za period 2001-2010. godina kao i Strategije razvoja EU. Kratkoroni ciljevi su:

DRAFT

18

Institucionalno i kadrovsko osposobljavanje za aktivnosti u oblasti klimatskih promena koje se odvijaju pod okriljem Okvirne konvencije UN o promeni klime i njenog Kyoto protokola, Svetske meteoroloke organizacije, Me3uvladinog panela za klimatske promene, Programa UN za ivotnu sredinu, Programa UN za razvoj, Evropske Unije i dr. uz finansijsku podrku me3unarodne zajednice; Unapre3enje hidrometeorolokog informacionog sistema Srbije i Crne Gore i kao integralnog dela operativnih sistema Svetske meteoroloke organizacije (Regionalni i Globalni klimatski osmatraki sistem, Program globalnog pra-enja promena hemijskog sastava atmosfere i sadraja ozona u atmosferi, rane najave i prognoze atmosferskih nepogoda i klimatskih ekstrema), sistema pra-enja atmosferskog transporta zaga3uju-ih materija na velike udaljenosti u Evropi (Protokol EMEP uz konvenciju o prekograninom zaga-ivanju vazduha na velikim udaljenostima) i sisteme pra-enja zaga3ivanja Sredozemnog mora sa kopna i iz vazduha (Barcelonska konvencija o zatiti Sredozemnog mora, Protokoli ove Konvencije, Mediteranski akcioni plan). Uspostavljanje baze klimatskih podataka, ukljuuju-i podatke o projekcijama klimatskih promena dobijene primenom savremenih metoda regionalizacije produkata globalnih klimatskih modela. Istraivanja uticaja klimatskih promena na zdravlje stanovnitva, vodne resurse, poljoprivredu, umske ekosisteme i biodiverzitet, energetiku, saobra-aj, turizam i druge privredne aktivnosti koje neposredno zavise od klimatskih uslova. Istraivanja osetljivosti pojedinih privrednih aktivnosti na klimatske promene i opcija adaptacije na izmenjene klimatske uslove na teriroriji Srbije i Crne Gore.. Ukljuivanje klimatskih promena u iri proces planiranja odrivog razvoja i sektorske razvojne planove, prostorno planiranje, planiranje i projektovanje zgrada i naselja, standarde za projektovanje hidrotehnikih i gra3evinskih objekata i konstrukcija. Institucionalno osposobljavanje za primenu savremenih metoda klimatskih prognoza i unapre3enje klimatskih istraivanja u okviru nauno-tehnikih programa Svetske meteoroloke organizacije: Svetskog meteorolokog bdenja, Svetskog klimatskog programa i Svetskog programa za istraivanje atmosfere i ivotne sredine. Ukljuivanje problema klimatskih promena u nastavne programe svih nivoa obrazovanja, i unapredjenje programa jaanja svesti javnosti. Ovi ciljevi uz predlog odgovaraju-ih mera prezentirani su u priloenim tabelama Akcionog plana

2.10. Aktivnosti i mere - Akcioni plan

Rednibroj

Aktivnost/mera Implementacionainstitucija

Periodrealizacije

Komentar

1. Donoenje zakona o meteorolokoj ihidrolokoj delatnosti i odgovarajue-ihpodzakonskih akata

RHMZ SrbijeHMZ Crne Gore

Kratkorino Efekti:-efikasna primena me3unarodnihstandarda i metodologija u oblastimonitoringa i prognoziranjaklimatskih promena, ocene uticajaklimatskih promena

2. Sprovo3enje programa unapre3enjahidrometeorolokog informacionog sistema:-automatizacije meteorolokog i hidrolokog

osmatrakog sistema,-uvo3enje novih tehnologija u oblastimeteorolokih komunikacija;-unapre3enje analiti-ko-prognostikogsistema i sistema rane najave atmosferskih ihidrolokih nepogoda i klimatskih ekstrema;-Uspostavljanje i odravanje baze klimatskihpodataka,ukljuuju-i podatke o projekcijiregionalnih i lokalnih promena klime nateritoriji Srbije i Crne Gore

RHMZ SrbijeHMZ Crne Gore

Srednjerono Efekti: poboljanje kavliteta idostupnosti klimatskih podataka,pouzdanosti i blagovremenostiinformacija o stanju i promeni klime

3. Primena razliitih postoje-ih regionalnihklimatskih modela

RHMZ SrbijeHMZ Crne GoreUniverzitet i Nauniinstituti

Srednjerono Efekti:-Ublaavanje posledica klimatskihekstrema;-Obezbe3enje ulaznih podataka zastudije ocene uticaja, ranjivosti idonoenje strategija adaptacije naklimatske promene

4. Razvoj doma-eg regionalnog klimatskogmodela (proirenje ve- postoje-eg

Univerziteti,Nauni instituti,

Dugorono Efekti:- Smanjivanje dijapazona nesigurnosti

DRAFT

20

regionalnog modela za kratkoronu prognozuvremena)

RHMZ SrbijeHMZ Crne Gore

u projekcije regionalne klime- Bolje osnove za budu-e noveliranjeNacionalnog klimatskog akcionogplana;- Potencijalni plasman doma-e visoketehnologije;

5. Primena statistikih downscaling tehnika zaekstrakciju regionalnog klimatskog detalja izrezultata globalnih klimatsih modela.

RHMZ SrbijeHMZ Crne GoreUniverziteti, SiCGNauni instituti,SiCG

Kratkorono Efekti:- Dvostruki pristup (statistiki imodelarski, 4.) prua vie sigurnosti ubudu-e projekcije regionalne klime.

6. Unapre3enje istraivanja klime i mogu-ihuticaja klimatskih promena na razliitesektore privrede, prirodne resurse i ljudskozdravlje, i edukacija - DonoenjeNacionalnog klimatskog akcionog plana

Ministarstva nadlenaza zatitu ivotnesredine, nauku,poljoprivredu,umarstvo,vodoprivredu,energetiku, saobra-aj,turizam, zdravlje,obrazovanje uRepublici Srbiji iRepublici Crnoj Gori,RHMZ SrbijeHMZ Crne Gore,Agencije za zatituivotne sredine iodgovaraju-eobrazovne i nauneinstitucije u Srbiji iCrnoj Gori

Srednjerono Efekti:-Obezbe3enje osnova za mereublaavanja klimatskih promena istrategije adaptacije; jaanje svestijavnosti; ue-e ire strune i optejavnosti u reavanju pitanja klimatskihpromena

7. Primena sezonskih prognoza ECMWF zapotrebe poljoprivrede, vodosnabdevanja(istraivanja klimatskih ekstrema, naroito

RHMZ SrbijeHMZ Crne Gore,Univerziteti SiCG

srednjorono Kvalitetnija ulazna inforacija zadonosioce odluka nadlenih zapoljoprivredu i vodosnabdevanje.

DRAFT

21

sua primena na lokalnim nivoima).8. Intenziviranje primene podataka i produkata

satelitskog osmatranja u asimilacionomciklusu za potrebe kratkoronih prognozavremena i potrebe regionalne reanalizeosmotrenog stanja atmosfere.

RHMZ Srbije, HMZCrne Gore,Univerzitet, Srbija

Srednjoronoi dugorono

Kvalitetnija kratkorna prognoza;detaljan set reanaliziranih podataka oproloj klimi, pogodan za klimatskaistraivanja i validaciju modelskihrezultata u naem regionu.

9. Institucionalno i kadrovsko osposobljavanjeza aktivnosti u oblasti klimatskih promenakroz projekte izrade nacionalnih izvetaja zaOkvirnu konvenciju UN o promeni klime,Program tehnike pomo-i EU (CARDS),bilateralne programe tehnike saradnje itd.

Ministarstva nadlenaza zatitu iv. sred. uR. Srbiji i R. CrnojGori,RHMZ SrbijeHMZ Crne Gore,Statistiki zavodiSrbije, Statistikizavod Crne Gore,Agencije za zatituivotne sredine iodgovaraju-eobrazvone i nauneinstitucije u Srbiji iCrnoj Gori

Srednjerono Efekti:-Obezbe3enje odrivosti u oblastiklimatskih promena

Komentar: periodi realizacije Kratkoroni 1-2 godine; Srednjoroni 3-4 godine Dugoroni preko 4 godine

DRAFT

22

Reference: IPCC (2001) Climate Change 2001: The Scientific Basis. Third assessment report: report of working group I, Cambridge University Press, Cambridge UK IPCC (2001) Climate Change 2001: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Third assessment report: report of working group II, Cambridge University Press, Cambridge UK Jovanovi- O., T. Popovi-, 1997: Drought periods duration in the territory of FR Yugoslavia. Proceedings Drought and Plant Production, Vol. 1., Agriculture Research Institute, Belgrade, Serbia, p. 117-122. Popovi- T., O. Jovanovi-, D. Spasova, 1997: The analysis of the humidity conditions on the territory of FR Yugoslavia. Proceedings Drought and Plant Production, Vol. 1., Agriculture Research Institute, Belgrade, Serbia, p. 105-110. Spasova D., T. Popovi-, O. Jovanovi-, 1997: Semiarid areas appearance on the territory of FR Yugoslavia as a possible consequence of the globas climate change. Proceedings Drought and Plant Production, Vol. 1., Agriculture Research Institute, Belgrade, Serbia. Spasov P., D. Spasova, P. Petrovi-, 2002: Changes in Drought Occurrences in Serbia. ICID-CIID: Intl. Conf. on Drought Mitigation and Prevention of Land Desertification, Bled, Slovenia, April 21-25, 2002.

23

3. EFIKASNO I ODRIVO KORI=ENJE ENERGIJE 24

3.1 Potronja i proizvodnja energije u periodu od 1990. do 2004. 24

3.2 Prognoza potronje i proizvodnje elektrine energije 27

3.3 Razvoj proizvodnih elektroenergetskih kapaciteta 29

3.4 Mere za ublaavanje tetnih uticaja na klimu 30

3.5 Literatura 34

24

3. EFIKASNO I ODRIVO KORI?ENJE ENERGIJE Energija, kao pokreta svih proizvodnih i pratilac svih drutvenih aktivnosti ukljuena je u sve sfere ivota. Obim i struktura potronje energije zavisi od opteg stanja ekonomije, posebno proizvodnog i uslunog sektora, ali i od opteg nivoa razvijenosti drutva, standarda i navika gra3ana. Sa druge strane, zadovoljenje potreba za energijom jedne zemlje ogranieno je raspoloivim energetskim i ekonomskim resursima, ali i ekonomsko-politikim i energetskim prilikama u bliem i irem okruenju. Sve prisutniji trend globalizacije utie na nain ivota u svim u zemljama, pa i u Srbiji i Crnoj Gori, tako da su i u oblasti energetike trenutna situacija, a posebno pravci budu-eg kratkoronog i dugoronog razvoja sve vie uslovljeni opteprihva-enim svetskim pravilima. U pogledu zatite ivotne sredine, energetski sektor ima izrazito nepovoljan uticaj. Naftna industrija i elektroprivrede, u kojima dominiraju termoelektrane na fosilna goriva, spadaju u najve-e zaga3ivae ivotne sredine. Praktino sve delatnosti u okviru elektroprivrede, proizvodnja uglja, proizvodnja prenos i distribucija elektrine energije, na razliite naine nepovoljno utiu na ivotnu sredinu. Ova konstatacija naalost vai i za Elektroprivrede Srbije i Crne Gore, u kojima je ve-i deo proizvodnje baziran na termoelektranama koje kao gorivo koriste niskokalorini lignit. U emisiji dimnih gasova ovih objekata, u okolinu se emituju mnogobrojne tetne materije. Pored emisija gasova sa efektom staklene bate (GHG) - ugljendioksida (CO2) i azotnih oksida (NOx), u atmosferu se isputaju i druge tetne materije kao to su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2) i estice praine. Iako direktno ne spadaju u GHG, ove materije utiu na ivotnu okolinu, a time posredno i na globalne promene klime. Za ilustraciju je dovoljno pomenuti kisele kie izazvane sumpornim oksidima koje utiuna unitavanje uma, a time se direktno utie na poreme-aj odnosa gasova, odnosno pove-anje udela GHG u atmosferi. Zbog svega napred navedenog, energetika je sa jedne strane nezaobilazna egzistencijalna potreba, a sa druge strane nemilosrdni zaga3iva ivotne sredine. Sa jedne strane energetika se mora razvijati, a sa druge strane treba ograniiti njen negativni uticaj na okolinu. U razliitim zemljama, zavisno od ekonomske mo-i i raspoloivih ekolokih prirodnih resursa, na razliite naine se mogu pomiriti ova dva oprena cilja. Naalost Srbija i Crna Gora su i u jednom i u drugom pogledu siromane. Sa druge strane politiki cilj da se dravna zajednica u to skorijem periodu pridrui Evropskoj Uniji (EU) diktira potrebu da se i u oblasti energetike dostignu standardi EU u pogledu zatite ivotne sredine, a to znai ispunjenje normi definisanih u me3unarodnim dokumentima, posebno Kjoto protokolom.

3.1. Potronja i proizvodnja energije u periodu od 1990. do 2004.

Poslednja decenija dvadesetog veka koju je karakterisao raspad zajednike drave pra-en gra3anskim ratom, ekonomskim sankcijama i izolacijom Srbije i Crne Gore, doveo je do neregularnih privrednih i ekonomskih uslova. Dolo je do dramatine promene u potronji i proizvodnji svih vidova energije. Tek posle 2000. godine dolazi do stabilizacije prilika i koliko toliko normalnijih uslova ivota i rada. Zbog toga je za ilustraciju stanja u energetici uzeta 1990. godina kao poslednja godina u kojoj su bili regularni uslovi rada svih, pa i energetskog sektora i 2002. godina za koju su u literarturi raspoloivi svi relevantni podaci. U tabeli 3.1.1 dat je pregled ostvarene potronje finalne energije po sektorima i data je struktura izvora iz kojih se ta potronja podmirivala. Pokazuje se da u svim sektorima nije dostignuta potronja energije iz 1990. godine. Me3utim u strukturi izvora iz kojih su se pokrivale energetske potrebe, jedino je elektrina energija u 2002. godini nadmaila vrednost iz 1990.

25

Tabela 3.1.1: Ostvarena potronja finalne energije

1990 2002

SRBIJA M ten TWh M ten TWh Finalna potronja (po sektorima): 9.034 105.065 6.943 80.747

- Industrija 3.923 45.624 2.425 28.203

- Saobra,aj 1.820 21.167 1.58 18.375

- Ostalo (Doma,instva i J/K delatnosti) 3.291 38.274 2.938 34.169

Struktura izvora finalne potronje

- 3vrsta fosilna goriva 1.400 16.282 0.877 10.200

- Te5na fosilna goriva 3.894 45.287 2.378 27.656

- Prirodni gas 1.854 21.562 1.587 18.457

- Elektri5na energija 1.886 21.934 2.101 24.435

- Novi-obnovljivi izvori energije 0.0 0.0 0.0 0.0

Ukupno finalna potronja: 9.034 105.065 6.943 80.747

CRNA GORA M ten TWh M ten TWh Finalna potronja (po sektorima):

- Industrija

- Saobra"aj

- Ostalo (Doma"instva i J/K delatnosti)

Struktura izvora finalne potronje

- (vrsta fosilna goriva

- Te*na fosilna goriva

- Prirodni gas

- Elektri*na energija

- Novi-obnovljivi izvori energije

Ukupno finalna potronja:

Poto su oblasti saobra-aja, industrije, poljoprivrede i ostale oblasti relevantne za probleme globalnih promena klime obra3eni u ostalim poglavljima ovog dokumenta, u narednom tekstu -eakcenat biti stavljen na oblast elektroenergetike. U obimu i strukturi potronja i proizvodnja elektrine energije u posmatranom periodu dolo je do velikih promena. Izolacija zemlje je dovela do pada proizvodnih aktivnosti u celokupnoj industriji, a nedostatak uvoznih energenata i nerealno niska cena elektrine energije dovela je do promene u strukturi potronje elektrine energije gde je potronja u doma-instvima postala dominantna. Sa druge strane neadekvatno odravanje proizvodnih kapaciteta dovelo je do

26

njihovog sve nepouzdanijeg rada, tako da je od sredine devedesetih godina prolog veka, proizvodnja tokom zimskih meseci bila nedovoljna za pokrivanje zahteva potroaa. U tabeli 3.1.2 dat je prikaz potronje i proizvodnje elektrine energije u karakteristinim godinama proteklog perioda, gde se moe videti kako se u odnosu na 1990. godinu menjalo stanje u elektroenergetskom sektoru:

Tabela 3.1.2: Ostvarena proizvodnja i potronja elektri5ne energije SRBIJA (TWh) 1990 1995 2002*

Bruto konzum 27.730 30.376 33.381

Gubici prenosa i distribucije 3.585 4.803 4.885

Potronja privrede 12.446 7.634 8.928

Potronja doma,instava 10.082 15.842 15.597

Ostala potronja 1.616 2.097 2.486

Ukupna proizvodnja 35.347 32.950 32.670

Proizvodnja TE na ugalj 25.884 22.266 21934

Proizvodnja TE-TO na gas ili mazut 1.181 0.024 0.288

Proizvodnja HE 8.282 10.660 10.447

CRNA GORA (TWh) Bruto konzum 3.250 2.200 4.230

Gubici prenosa i distribucije 0.385 0.390 0.470

Potronja privrede 1.815 0.750 2.000

Potronja doma,instava 0.550 0.560 1.000

Ostala potronja 0.500 0.500 0.760

Ukupna proizvodnja 2.154 2.070 2.200

Proizvodnja TE na ugalj 1.142 1.000 1.100

Proizvodnja HE 1.012 1.070 1.100 * - sa procenjenom potronjom na Kosovu i Metohiji

Navedeni podaci pokazuju da je u dolo do velikog smanjenja potronje u privredi, a pove-anja potronje u doma-instvima i ostaloj potronji. To je u Srbiji dovelo do pove-anja bruto konzuma, dok je u Crnoj Gori, s obzirom na udeo industrije u potronji dovelo do smanjenja bruto potronje. Ove injenice su veoma vane za prognozu potronje do 2020. godine. Imaju-i u vidu da je prosena starost termoelektrana EPS-a oko 25 godina i da je jedina termoelektrana u Crnoj Gori u pogonu ve- 23 godine i da su te termoelektrane gra3ene sa merama zatite okoline koje su vaile u doba njihove izgradnje, vrednosti emisija tetnih materija (SO2, NOx, CO, CO2 i estica) se nalaze iznad dozvoljenih vrednosti emisije kako doma-e tako regulative EU. U narednoj tabeli 3.1.3 su date vrednosti emisija iz termoelektrana po objektima:

27

Tabela 3.1.3: Emisija tetnih materija iz postoje,ih termoelektrana (mg/m3) CO2 NOx SO2 3estice

TE Nikola Tesla 200-540 1200-3000 30-2500

TE Kolubara 300-350 1200-2700 400-2700

TE Kostolac 400-500 5000-7000 70-1700

TE Kosovo

TE Pljevlja

Podaci u prethodnoj tabeli pokazuju da se kroz budu-e neminovne revitalizacije termokapaciteta u cilju produenja njihove eksploatacije, karakteristike postrojenja moraju poboljati kako bi se redukovala emisija tetnih materija iz njih.

3.2. Prognoza potronje i proizvodnje elektri ne energije

Prognoza potreba za elektrinom energijom je najvanija za planiranje izgradnje novih proizvodnih kapaciteta. Ova prognoza zavisi od mnogobrojnih pretpostavki razvoja razliitih segmenata drutva. Najve-i uticaj na nivo budu-ih potreba ima porast bruto nacionalnog dohotka koji moe biti razliit po privrednim granama, politika cena osnovnih energenata, razvoj gasovodne mree i sistema centralnog grejanja, sistematsko sprovo3enja mera energetske efikasnosti. Usvajanjem razliitih pretpostavki, dobijaju se razliiti scenariji budu-e potronje elektrine energije. U tabeli 3.2.1 prikazano je u kom opsegu se oekuje potronja elektrineenergije do 2020. godine.

Tabela 3.2.1: Prognozirana potronja elektri5ne energije SRBIJA* (TWh) 2006 2009 2012 2015 2020

INDUSTRIJA 5.3-5.5 5.6-6.1 5.9-6.8 6.3-7.5 6.8-8.5

DOMAEINSTVA 14.6-14.7 15.2-15.4 15.8-16.1 16.4-16.8 17.2-17.9

OSTALO 6.4-6.5 6.9-7.1 7.5-7.7 8.1-8.3 8.9-9.3

GUBICI 5.1-5.2 4.6-5.1 4.8-5.0 4.6-4.7 4.8-5.0

BRUTO KONZUM 31.6-32.0 32.3-33.7 34.0-35.6 35.4-37.3 37.7-40.7

OSTALE POTREBE 1.6 1.6 1.6 1.6 1.6

UKUPNE POTREBE 33.2-33.6 33.9-35.3 35.6-37.2 37-38.9 39.3-42.3

CRNA GORA (TWh)

INDUSTRIJA

DOMAEINSTVA

OSTALO

GUBICI

BRUTO KONZUM

*-za teritoriju bez Kosova i Metohije

28

U gornjoj tabeli je data projekcija potronje u Srbiji bez Kosova i Metohije, to je posledica trenutnog stanja da je Pokrajina Kosovo i Metohija pod patronatom Ujedinjenih Nacija. Me3utim, moe se pretpostaviti da deo potronje na Kosovu i Metohiji ini 11-13% potronje u Srbiji i da -e se takav odnos praktino i zadrati. Gornje prognoze pokazuju da se u Srbiji u svim sektorima oekuje odre3eni porast potronje koji moe biti razliit u zavisnosti od pretpostavljenog privrednog razvoja. Oekivani prosenigodinji porast potronje elektrine energije u sektoru industrije -e biti izme3u 1,8 i 3,1%, u doma-instvima 1,1 i 1,4%, ostaloj potronji od 2,4 do 2,6%, to uz pretpostavljeni pad gubitaka u prenosu i distribuciji znai proseni godinji porast ukupnog konzuma od 1,3 do 1,7%. Slino je u Crnoj Gori u kojoj ukupna potronja u velikoj meri zavisi od sudbine industrije za preradu aluminijuma koja predstavlja najznaajniju potronju u toj republici. Trenutno je u Srbiji instalisano 8355 MW kapaciteta za proizvodnju elektrine energije. Od toga je 5171 MW instalisano u 25 blokova termoelektrana na ugalj, 2831 MW u 50 agregata hidroelektrana i 353 MW u 6 blokova termoelektrana-toplana koje kao pogonsko gorivo koriste gas ili mazut. U Crnoj Gori je ukupno instalisano 868 MW proizvodnih kapaciteta od ega je 658 MW instalisano u dve hidroelektrane i 210 MW u jednom bloku termoelektrane na ugalj. S obzirom da i na sadanjem nivou potronje elektrine energije proizvodni kapaciteti Elektroprivrede Srbije, a posebno Crne Gore nisu u stanju da proizvedu potrebnu elektrinuenergiju, u budu-nosti -e deficit elektrine energije biti jo ve-i. U tabeli 3.2.2 je prikazana mogu-a proizvodnja postoje-ih proizvodnih kapaciteta u narednom periodu i saglasno tome oekivani deficit elektrine energije u tim godinama.

Tabela 3.2.2: O5ekivana proizvodnja elektri5ne energije iz postoje,ih izvora SRBIJA* (TWh) 2006 2009 2012 2015 2020

UKUPNE POTREBE 33.2-33.6 33.9-35.3 35.6-37.2 37.0-38.9 39.3-42.3

Rezerva u sistemu 1.6 1.7 1.8 1.9 2.0

Proizvodnja TE 21.9 22.4 22.0 22.0 22.0

Proizvodnja HE 11.1 11.1 11.1 11.1 11.1

Proizvodnja TE-TO 0.8 0.8 0.8 0.8 0.8

Ukupna proizvodnja 33.8 34.3 33.9 33.9 33.9

DEFICIT 1.2-1.4 1.3-2.7 3.5-5.1 5.0-6.9 7.4-10.4

CRNA GORA (TWh) UKUPNE POTREBE

Proizvodnja TE 1.1 1.1 1.1 1.1 1.1

Proizvodnja HE** 1.8 1.8 1.8 1.8 1.8

Ukupna proizvodnja 2.9 2.9 2.9 2.9 2.9

DEFICIT *-za teritoriju bez Kosova i Metohije **-uklju5ena je i isporuka iz Srbije po dugoro5nom ugovoru za kori,enje HE Piva

Kao i u prethodnoj tabeli, podaci za Srbiju se odnose na podruije van Kosova i Metohije, ali se moe zakljuiti da bi ukljuivanje Kosova i Metohije dovelo do pove-anja deficita u energiji srazmerno ue-u u ove u ukupnoj potronji u Srbiji. Proizvodnja elektrine energije u prethodnoj tabeli -e biti mogu-a samo uz pretpostavku da -eodravanje i revitalizacija objekata biti ura3ena po predvi3enoj dinamici i u zadovoljavaju-em

29

obimu. Mora se naglasiti da ovi rezultati pokazuju da proizvodnja iz termoelektrana ve- u 2009.godini dostie proizvodnju iz 1990. godine. Naime ako se pretpostavi da termoelektrane na Kosovu i Metohiji mogu proizveseti oko 4 TWh elektrine energije, ukupna proizvodnja termoelektrana EPS-a -e biti preko 26 TWh to je vie od ostvarene proizvodnja 1990. godine, kako je to prikazano u tabeli 3.1.2. Me3utim i uz tako dobru proizvodnju u toj godini se u Srbiji oekuje deficit u energiji od 1,3 do 2,7 TWh, koji do 2020. godine moe narasti do gotovo 10 TWh.

3.3. Razvoj proizvodnih elektroenergetskih kapaciteta

Srbija i Crna Gora su male i ako se izuzme Kosovo i Metohija, energetski dosta siromane drave. Nalazita nafte i gasa su skromna sa neizvesnim budu-im pove-anjem njihove eksploatacije. Najve-i deo raspoloivog, a realno iskoristivog hidropotencijala je ve- iskori-en. Izgradnja novih velikih hidroenergetskih objekata vezana je za niz problema zatite ovekove okoline, t.j. prirodnih lepota koje bi se izgradnjom tih objekata naruile. Tu izgradnju tako3esputavaju nereeni odnosi izme3u novih drava koje su nastale na prostoru bive SFRJ. Na kraju kao jedini znaajni i realni doma-i izvori primarnog energenta ostaju leita niskokalorinog lignita u kolubarskom, kostolakom, kovinskom, pljevaljskom a u kasnijem periodu i kosovskom basenu. Pokazatelji prikazani u prethodnom poglavlju pokazuju da je neophodno graditi nove proizvodne kapacitete u Srbiji i Crnoj Gori. Pri planiranju izgradnje treba voditi rauna o stratekom pitanju svake pa i nae drave kako biti u to je mogu-e ve-oj meri energetski nezavistan. Sa druge strane s obzirom na ekonomsku iscrpljenost svih segmenata drutva i stanovnitva, kao i budu-etrino ustrojavanje energetskog sektora, osnovni cilj pri izboru budu-ih proizvodnih kapaciteta je da proizvedena energija iz tih izvora bude to jeftinija. Od hidroenergetskog potencijala u Srbiji najznaajniji potencijali su ostali neiskori-eni na reci Drini i u slivu Zapadne i Velike Morave. Kako je Drina granina reka njeno dalje kori-enje mora biti predmet me3udravnih razgovora. Sa druge strane u poslednjih 20 godina dolo je do urbanizacije i izgradnje mnogih novih objekata i itavih naselja u slivu Drine, tako da se moraju inovirati svi raniji idejni projekti oko iskoristivih lokacija za izgradnju novi hidroelektrana na Drini. To znai da je u periodu do 2020. godine nerealno oekivati da do3e do izgradnje bilo kakvog novog objekta na ovoj reci. to se tie sliva Morave, izgradnja velikog broja manjih kaskadnih hidroelektrana u sklopu ure3enja sliva Morave i stvaranja novog plovnog puta je skup projekat za koji je nerealno oekivati da krene u realizaciju u bliskoj budu-nosti. Zbog toga je jedino realno planirati da na ostalim lokacijama u periodu do 2015 godine zapone i zavri se izgradnja hidroelektrana ukupne snage 220 MW i godinje proizvodnje reda 0,34 TWh. Izgradnja velikih hidroelektrana u Crnoj Gori povezano je sa mnogobrojnim problemima. Izgradnja hidroelektrana na rekama Tara i Piva je praktino onemogu-ena zbog naruavanja zati-enih prirodnih lepota ove dve reke. Najznaajniji projekat razvoja sistema hidroelektrana na Morai povezan je sa prevo3enjem voda drinskog sliva u Morau, odnosno voda crnomorskog sliva u jadranski. Sa ovakvim reenjem se ne slau Srbija i Bosna i Hercegovina koje su izuzetno zainteresovane za vode drinskog sliva. To praktino znai da u narednom bliem periodu nije realno oekivati da do3e do izgradnje hidroelektrana na Morai. Crna Gora je izuzetno zainteresovana za izgradnju hidroelektrana Buk Bjela i Srbinje na gornjoj Drini koje sa svojih 500 MW snage i preko 1,4 TWh godinje proizvodnje predstavljaju najve-i, najznaajniji i najisplativiji energetski objekat u regionu. Od te proizvodnje Crnoj Gori bi pripalo oko 0,4 TWh. Me3utim, sve aktivnosti oko izgradnje Buk Bjele su stopirane zbog bojazno da se ne narui ambijentalna celina kanjona reke Tare koji predstavlja svetsku batinu. Sve ovo znaida u Crnoj Gori u bliskoj budunosti ne treba oekivati energiju koja bi se obezbedila iz novih znaajnijih hidrokapaciteta.

30

Izgradnja novih kapaciteta na gas je trenutno u svetu veoma zastupljena. Prvenstveno grade kapaciteti sa kombinovanim ciklusom koji se koriste za zagrevanje objekata i proizvodnju elektrine energije. Gas, kao ekoloki energent je veoma pogodan za kori-enje sa stanovita zatite ivotne sredine, odnosno smanjenja emisije GHG. Me3utim, baziranje budueg razvoja energetskih izvora na gasu koji je uvozni energent znaajno bi pove-ao uvoznu zavisnost drave, koja je sada na nivou od podnoljivih 36%. Izgradnja gasnih elektrana pove-ala bi ovu zavisnost na preko 40%. Pored toga, izgradnju gasnih elektrana mora da prati izgradnja gasovodne mree za koju je potrebno uloiti velika sredstva. I konano, visoka cena uvoznog gasa uslovljava da i pored relativno niih investicionih trokova, proizvodnja elektrine energije iz ovih izvora bude skuplja u odnosu na proizvodnju iz klasinih termoelektrana na doma-i lignit. Zbog svega napred reenog realna je opcija da se za pokrivanje deficita u elektrinoj energiji u Srbiji i Crnoj Gori grade novi kapaciteti bazirani na potronji doma-eg lignita. U Srbiji se planira izgradnja termoelektrane snage 700 do 800 MW koja bi trebalo da u3e u pogon izme3u 2010 i2012 godine. U Crnoj Gori je pored revitalizacije postoje-eg, realna izgradnja jo jednog agregata snage 210 MW baziranog na kori-enju plevaljskog lignita. Iza 2015 godine moe se oekivati izgradnja kapaciteta snage 200 MW koja bi zamenila etiri najstarija agregata na lokaciji Kolubara A. Posle regulisanja statusa Kosova i Metohije, moe se planirati izgradnja zamenskog kapaciteta reda 350 MW za najstarije agregate na lokaciji Kosova A. U periodu izme3u 2015. i 2020. -e na najpovoljnijoj lokaciji biti izgra3en jo jedan termokapacitet snage 350 MW.

3.4. Mere za ublaavanje tetnih uticaja na klimu

Razvoj energetskog sektora apsolutno je uslovljen ekonomskim i politikim reformama u zemlji, privredno-ekonomskim razvojem zemlje i razvojem energetsko-ekonomskih uslova u neposrednom okruenju. Donoenje novog Zakona o energetici stvorio je zakonske okvire koji omogu-avaju niz aktivnosti za unapre3enje poslovanja svih energetskih subjekata i regulisanje odnosa u oblasti energetike na nain kako je to reeno u zemljama Evropske Unije. Pribliavanje zemlje Evropskoj Uniji i elja za to skoriji prijem u punopravno lanstvo, uslovi-e potrebu za potovanjem svih pravila iz oblasti zatite ivotne sredine. Me3utim, mere koje se mogu primeniti za smanjenje tetnih uticaja elektroenergetskih postrojenja na ivotnu sredinu su ipak ograniene i mogu se sistematizovati u nekoliko grupa: primena najnovijih naunih i tehnolokih dostignu-a u proizvodnji elektrine energije, kako na postoje-e, tako i na novoizgra3ene proizvodne kapacitete, racionalna upotreba energije i pove-anje energetske efikasnosti, kori-enje obnovljivih izvora energije i programi za edukaciju i propagiranje vanosti zatite ivotne sredine kojima bi se obuhvatili svi strunjaci vezani za problematiku razvoja energetskog sektora. Postoje-i proizvodni kapaciteti su stari, uglavnom pri kraju svog osnovnog ivotnog veka. Zbog toga je neophodno sprovesti programe revitalizacije svih takvih objekata saglasno njihovim izvornim tehnikim karakteristikama uz mogu-nost poboljanja tehnolokih i operativnih performansi koriste-i najsavremenija saznanja iz te oblasti. Dovo3enje vrednosti stepena korisnosti proizvodnih kapaciteta na projektovane vrednosti i njegovo eventualno pove-avanje jedan je od osnovnih ciljeva revitalizacije postoje-ih proizvodnih kapaciteta. Na taj nain se postiu korisni efekti u svim oblastima energetika, ekologija i ekonomija. Uz manji utroak primarnog energenta, uglja, proizvodi se ista ili ve-a koliina elektrine energije. Manja koliina sagorelog uglja direktno znai smanjenu emisiju tetnih materija u atmosferu za istu proizvedenu koliinu korisne, elektrine energije. Sa stanovita emisije ugljen dioksida kao jednog od najvanijih gasova koji utie na globalnu promenu klime, ovakva modernizacija i pove-anje efikasnosti proizvodnih postrojenja jedini su put smanjenja te emisije. Sa energetsko-

31

ekonomskog stanovita, ve-a efikasnost dovodi do smanjenja trokova proizvodnje elektrineenergije i ve-e konkurentnosti na budu-em tritu energije. Mere koje se kod postoje-ih proizvodnih kapaciteta mogu primeniti u cilju smanjenja emisije tetnih materija obuhvataju aktivnosti koje -e omogu-iti da se postoje-i sistemi za zatitu osposobe, privedu nameni i koliko god je to mogu-e unaprede. Pored toga, gde je to mogu-etreba razmatrati izradu novih, tehnoloki unapre3enih, sistema vezanih za zatitu ivotne okoline, kao to su elektrofilteri, postrojenja za odsumporavanje i smanjenje emisije drugih tetnih materija. Ove mere poboljavaju performanse postrojenja u pogledu zatite ivotne sredine, ali su direktno u suprotnosti sa poboljanjem ekonomske efikasnosti poetrojenja. Naime, ovakva ulaganja utiu samo na smanjenje emisije tetnih materija, a ne i na pove-anje efikasnosti proizvodnje elektrine energije. Ove mere dovode do pove-anja cene proizvedene elektrineenergije iz takvog postrojenja, a time i njegov nepovoljniji status na tritu energenata. Me3utim, pribliavanje Evropskoj Uniji diktira i potrebu da se potuju direktive EU u pogledu zatite ivotne sredine koje se odnose na postrojenja za sagorevanje sa toplotnom snagom ve-om od 50MWth. U ovim direktivama se definiu granice emisija tetnih materija iz ovih postrojenja: DIREKTIVA 88/609/EEC koja definie granine vrednosti emisija zaga3uju-ih materija (SO2 ,NOx i estice) u vazduh za nove objekte i ukupne emisije za postoje-e objekte DIREKTIVA 2001/80/EC je dopuna prethodne direktive sa novim stroijim zahtevima za nove objekte i definisanim zahtevima za postoje-e objekte. U tabeli 3.4.1 dat je pregled graninih vrednosti emisija (GVE) tetnih materija za doma-u iregulativu EU.

Tabela 3.4.1: Grani5ne vrednosti emisija trtnih materija

Emisija Doma-a regulativa GVE (mg/m3)Regulativa EU GVE (mg/m3)

5estice 300 MWt 50

500 MWt 50

SO2 300 MWt 650 100 - 500 MWt 2000 - 400 Linearno smanjenje

Nox 300 MWt 450

500 MWt 500 *

* Posle 2016 godine 200 mg/m3

Imaju-i u vidu obaveze u pogledu zatite ivotne sredine, u Elektroprivredi Srbije su inicirane mnogobrojne aktivnosti u cilju definisanja problema vezanih za zatitu ivotne sredine. Finansirana je izrada razliitih studija i pilot projekata iz ove oblasti. Rezultati navedenih studija mogu biti kori-eni za dalja istraivanja u oblasti elektroenergetike i pri izradi nacionalne strategije za zatitu ivotne sredine. Kod izgradnje novih izvora nesporno je da primenjene tehnologije treba da budu u skladu sa najnovijim tehnolokim dostignu-ima posebno u pogledu postizanja to ve-eg stepena iskori-enja primarnog energenta. U tom pogledu kod nas je potrebno ispitati mogu-nost kori-enja najnovijih tehnologija baziranih na izgradnji termoagregata sa nadkritinim parametrima, posebno sa aspekta kvaliteta doma-eg lignita. Tako3e treba razmotriti mogu-nost izgradnje termoagregata kod kojih se primenjuje sagorevanje u fluidizovanom sloju.

32

Proizvodnja elektrine energije u termoelektranama Srbije i Crne Gore se bazira na uglju koji se uglavnom dobija iz rudnika sa povrinskom eksploatacijom. Uticaj ovih rudnika na emisiju GHG do sada nije sistematski istraen. U budu-im aktivnostima, posebno pri izradi inventara emisije gasova na nivou cele drave, ovu problematiku obavezno treba obuhvatiti. Druga grupa mera koje, iako posredno, veoma utiu na smanjenje emisije tetnih materija u atmosferu, a time i na klimatske promene obuhvataju aktivnosti na racionalizaciji potronje energije, odnosno pove-anju energetske efikasnosti. Prognozom potronje obuhva-eni su efekti smanjenja potronje uslovljeni primenom pojedinih mera za racionalizaciju i supstituciju potronje elektrine energije drugim energentima. Mere za racionalizaciju potronje i pove-anje energetske efikasnosti u razliitim sektorima privrede su specifine za svaki sektor i unutar svakog sektora se posebno razra3uju. Pri prognozi potronje, iji su rezultati prikazani u poglavlju 3.2, pretpostavljeno je da -e primena odre3enih tehno-ekonomskih mera doprineti smanjenju potronje, prvenstveno kod doma-instava. Ilustracije radi, samo u Srbiji bez pokrajine Kosovo i Metohija, pretpostavljeno je da -e postepeno do 2015. godine, primenom razliitih mera, potronja elektrine energije biti smanjena za preko 1,4 TWh godinje. Za toliko manja potronja, znai i manju proizvodnju, a time i smanjenu emisiju tetnih materija. A da bi se to postiglo predvi3ene su slede-e mere: dovo3enje cena elektrine energije na ekonomski nivo i uspostavljanje realnih pariteta cena osnovnih energenata, poboljanje postoje-eg i dalji razvoj sistema centralnog grejanja, razvoj gasovodne mree koji -e omogu-iti supstitucija kori-enja elektrine energije i za osnovne ivotne potrebe i grejanje, stimulisanje kori-enja energetski efikasnijih ure3aja u doma-instvima, sistematska akcija zamene klasinih sijalica kompaktnim, tedljivim sijalicama. Kori-enje elektrine energije za zagrevanje predstavlja veoma komforan, ali krajnje neracionalan vid grejanja, te ga kako je god to mogu-e treba suptituisati drugim vidovima grejanja. Zbog toga je veoma vano da se postoje-i sistemi daljinskog grejanja koji postoje u oko 50 gradova Srbije i Crne Gore maksimalno iskoriste. Modernizacija i proirenje tih sistema, kao i izgradnja novih, predstavlja veliki potencijal racionalnog kori-enja primarnih energenata za zagrevanje. Kod ovih sistema postoji mogu-nost da se kroz modernizaciju izgrade sistemi sa kombinovanom proizvodnjom toplotne i elektrine energije, bilo da koriste gas, tena goriva ili ugalj. Nova zakonska reenja omogu-avaju angaovanje privatnog kapitala u ovoj oblasti i za takva ulaganja treba stvoriti to povoljniji ekonomski ambijent. Tako3e, razvoj gasovodne mree i prikljuenje novih potroaa na tu mreu je veliki potencijal za supstituciju kori-enja elektrine energije. Direktnim kori-enjem gasa u doma-instvima pove-ava se efikasnost njegovog kori-enja tako da se mnogo vee finalne energije dobija na ovaj nain, nego da se gas koristi za proizvodnju elektrine energije. Problem kod razvoja sistema daljinskog grejanja i gasifikacije je taj to za njih treba odvojiti velika sredstva, a osiromaeno stanovnitvo u ovom trenutku nema finansijsku mo- da, bez obzira na sve koristi, ovakve projekte finansira. Uspostavljanje povoljnog ekonomskog ambijenta koji -e omogu-iti ulaganja u ove oblasti jedan je od priorioriteta budu-eg razvoja energetskog sektora. Tre-a grupa mera koje mogu da doprinesu supstituciji elektrine energije za grejanje je kori-enje toplotne energije iz industrijskih energana koje se koriste za proizvodnju tehnoloke pare i toplotne energije potrebne za obavljanje proizvodnih procesa. Mnogi od ovih izvora nisu u funkciji ili su potpuno tehnoloki zastareli, tako da se sistematski mora pristupiti njihovoj modernizaciji. Ovi izvori se mogu koristiti za zadovoljenje svih toplotnih potreba samih preduze-a, a vrlo esto i za zagrevanje jednog broja stanova. Mogu-nost kori-enja ovih izvora u kombinovanoj proizvodnji i toplotne i elektrine energije tokom cele godine, predstavlja ekonomski izuzetno isplativu investiciju. Problem je to su ovakvi projekti vezani za oporavak posrnule privrede. I za ovakve proizvo3ae toplotne i elektrine energije stvorene su zakonske osnove da mogu da egzistiraju, ali je potrebno stvoriti i realni ekonomski ambijent da se takvi projekti i ostvare.

33

Pored mera racionalizacije i energetske efikasnosti kod potronje elektrine energije, smanjenje gubitaka u prenosu i distribuciji predstavlja jo jedan vid pove-anja energetske efikasnosti koji tako3e dovodi do smanjenja potreba za elektrinom energijom. Smanjenje gubitaka u prenosu -ebiti ostvareno rekonstrukcijom postoje-e mree i izgradnjom prioritetnih objekata. Mnogo znaajniji efekti smanjenja gubitaka -e biti u domenu gubitaka u distributivnoj mrei. Tome -edoprineti rekonstrukcija postoje-e distributivne mree, izgradnja novih objekata, zamena mernih ure3aja (elektrinih brojila) i ure3enje prikljunih potroakih mesta ime -e se spreiti kra3aelektrine energije i shodno tome -e do-i do prevo3enja te nelegalne u legalnu ekonominiju potronju. Sve ove mere mogu doprineti da se u narednih deset godina gubici u distribuciji smanje sa 15% na oko 10%. Obnovljivi izvori elektrine energije podrazumevaju hidropotencijal malih vodotokova, energiju vetra, biomase, geotermalnu energiju i energiju sunevog zraenja. Potencijal onovljivih izvora je delimino istraen, ali se moe smatrati da on predstavlja znaajan energetski resurs. Osnovni problem u kori-enju ovih izvora je visoka cena proizvedene energije. Nerealno je oekivati da osiromaeno stanovnitvo moe da plati tako skupu proizvodnju. Razvijene zemlje subvencioniu proizvodnju iz ovih izvora, ali nae drutvo sa ovim stepenom ekonomskog razvoja to nije u stanju da ini. Me3utim, EU svojom direktivom broj 77 iz 2001. godine, zahteva od svojih lanica da oko 12% finalne energije proizvede iz ovih izvora. Novim Zakonom o energetici, male elektrane su definisane snagom do 10MW, a obnovljivi izvori su definisani kao povla-eni proizvo3ai elektrine energije. Na taj nain je data dobra osnova za razvoj ovog vida energetike, ali je neophodno sprovesti aktivnosti na donoenju pravne regulative u ovoj oblasti koja bi bila u skladu sa regulativom EU, a sve u cilju donoenja propisa i standarda koji bi podsticali intenzivniju izgradnju i kori-enje obnovljivih izvora energije. Od svih vrsta obnovljivih izvora energije najvie je istraena oblast malih hidroelektrana (MHE). Egzaktni podaci postoje za Srbiju, gde je ura3en katastar MHE, prema kome je naoko 870 lokacija mogu-e izgraditi elektrane ukupne snage 485 MW sa procenjenom godinjom proizvodnjom od 1,7 TWh. U planu je inoviranje ovog katastra, jer se procenjuje da je ukupni potencijal MHE 650 MW sa proizvodnjom od 2,1 TWh. I u Crnoj Gori postoji znaajan hidropotencijal MHE posebno na severu Republike koji se procenjuje na oko 0,38 TWh godinje proizvodnje. Me3utim, moe se re-i da je iskori-enje ovog potencijala i u Srbiji i u Crnoj Gori zanemarivo, jer se u Srbiji se prati rad samo 28 MHE, ukupne snage 22 MW koje godinje proizvedu oko 40 GWh energije, a u Crnoj Gori 7 MHE snage 8 MW koje proizvedu godinje 21 GWh elektrine energije. Ostali obnovljivi izvori su nedovoljno istraeni. U Srbiji je ura3ena inicijalna studija kojom su istraivane oblasti u kojima bi se mogle graditi elektrane na vetar. Ozbiljna istraivanja i kori-enje geotermalne energije nisu praktino ra3ena. Mogu-nosti kori-enja biomase su obra3ena u poglavlju umarstva i poljoprivrede. Imaju-i u vidu broj sunanih dana, moe se pretpostaviti da kori-enje suneve energije moe biti isplativo, posebno u primorskim krajevima Crne Gore, ali ni u ovoj oblasti nisu sprovedena ozbiljna istraivanja. Sve napred reeno potvr3uje da je potrebno organizovati sveobuhvatno istraivanje oko Programa razvoja obnovljivih izvora energije. Pored nespornih efekata da kori-enje ovih izvora smanjuje potronju neobnovljivih fosilnih goriva, uvoznih energenata i titi ivotnu okolinu, razvoj ovih izvora doveo bi do angaovanja doma-eg i stranog kapitala, podstakao bi se rad doma-e privrede koja bi mogla da proizvodi opremu za ove izvore i radno bi se angaovalo lokalno stanovnitvo, preteno iz ruralnog podruija gde se nalaze najpovoljnije lokacije za ove izvore. Kori-enje ovih izvora nesporno dovodi do smanjenja emisije tetnih materija i doprinose smanjenju nacionalnih kvota za ugljen dioksid i druge gasove staklene bate. Pri donoenju ovog programa, posebno treba imati u vidu sopstveni interes u svetlu sticanja Zelenih sertifikata. Inostrani partneri -e sve vie biti zainteresovani za ulaganje u ovu oblast, kako bi sticanjem

34

Zelenih sertifikata dobili mogu-nost slobodnog raspolaganja sopstvenim kvotama za emisije tetnih materija. Svest o ouvanju iv