LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 6 BROJ 53 DECEMBAR 2011.

DR MILO[ MILANKOVI]:

EMS regionalni lider

u oblasti energetike

ZAVR[EN DALEKOVOD OD NI[A

DO MAKEDONSKE GRANICE

Srbija dobila nov

energetski koridor

Sre}ne bo`i}ne i novogodi{we praznike

~itaocima, kolegama iz EMS-a

i svim prijateqima

`eli redakcija lista

2

Po{tovane kolege,

Na kraju godine uglavnom svi sumiramo

{ta smo uradili u prethodnih dvanaest

meseci, {ta je moglo biti boqe i da li ima

neostvarenih ciqeva. Svi smo svedoci da je

“Elektromre`a Srbije” postala sna`na i

respektabilna firma, sa liderskom pozici-

jom u regionu, koja obara rekorde u prenese-

noj elektri~noj energiji, smawuje gubitke u

prenosnoj mre`i i osigurava kvalitetno,

pouzdano i efikasno snabdevawe elektri~-

nom energijom. To potvr|ujemo i na kraju

2011.

I ovu godinu smo zavr{ili kao prvi u

oblasti energetike, prema publikaciji maga-

zina “Ekonomist”, koji je, na osnovu finan-

sijskog indikatora EBITDA po zaposlenom,

objavio da EMS zauzima prvo mesto me|u

tri najve}a preduze}a u Srbiji iz oblasti

energetike u 2010.

Ekonomska kriza koja je obele`ila i ovu

poslovnu godinu, stavila je pred JP “Elek-

tromre`a Srbije” brojne izazove, sa kojima

se na{e Preduze}e uspe{no izborilo i

ostvarilo pozitivan rezultat u poslova-

wu, {to je tradicija od osnivawa Preduze-

}a. “Elektromre`a Srbije” danas je najli-

kvidnije preduze}e u Srbiji.

Potvrda su ostvareni rezultati i rea-

lizovani projekti. Zavr{ili smo izgradwu

energetskog koridora kroz Srbiju - inter-

konektivnog dalekovoda Ni{ - makedonska

granica, gradi se trafostanica Beograd 20,

najzna~ajnija za glavni grad, rekonstrui{u se

trafostanice Obrenovac, Beograd 5, Beo-

grad 3,Bajina Ba{ta...Slede}e godine zapo~e-

}emo izgradwu nove TS Vrawe 4, a planirana

je gradwa i nove TS Bistrica kao i rekon-

strukcija TS Smederevo 3, TS Srbobran, TS

Kru{evac 1 kao i mnogih drugih objekata u

ambicioznom planu investicija. U narednoj

godini o~ekuju nas veliki pripremni radovi

na izgradwi 400 kV interkonektivnog dale-

kovoda od Pan~eva - do rumunske granice, a go-

dinu kasnije i po~etak gradwe.

Energija i energetika danas predstavqa-

ju osnovu ekonomskog i dru{tvenog prospe-

riteta i kqu~ni su element u privrednom

razvoju jedne zemqe, a tu ~iwenicu svojim po-

slovawem, i ove godine, potvrdila je “Elek-

tromre`a Srbije”.

Stoga }emo nastaviti da i u budu}no-

sti unapre|ujemo tehni~ke i poslovne kapa-

citete, a pre svega, nastavi}emo da motivi-

{emo na{e zaposlene i vrednujemo wihov

rad. Bez predanog rada, inicijative i zalaga-

wa svi ovi rezultati bili bi prazno slovo

na papiru. Ne smemo prevideti ili zaboravi-

ti u kakvim, nekada ekstremnim, uslovima ra-

de na{e kolege, na visinama, na postrojewi-

ma pod visokim naponom i kada ula`u nad-

qudske napore da bi otklonili posledice

elementarnih nepogoda na na{ sistem. Po-

slovodstvo EMS-a }e i u budu}nosti na-

stojati da jo{ vi{e unapredi uslove rada,

omogu}i zaposlenima obrazovawe, stru~no

usavr{avawe i najboqima napredovawe u po-

slu.

Na kraju, svim zaposlenima u EMS-u i wi-

hovim porodicama ~estitam novogodi{we i

bo`i}ne praznike i `elim im puno zdravqa,

uspeha i sre}e i da u narednoj godini da bu-

demo jo{ boqi i jo{ efikasniji!

Generalni direktor

Dr Milo{ Milankovi}

POSLOVNA POLITIKA 3

Program poslovawa za narednu

plansku godinu usvojen je na re-

dovnoj, 34. sednici Upravnog od-

bora JP EMS odr`anoj krajem novembra.Posle usvajawa, Program je prosle|en

Vladi Republike Srbije na saglasnost.Sednicu je vodio predsednik UO Vi-

doje Jevremovi}, a prisustvovali su i

generalni direktor dr Milo{ Milan-

kovi}, kao i zamenik generalnog direk-

tora Sandra Petrovi}.Program, koji je predstavio izvr{ni

direktor za ekonomsko finansijske po-

slove Jovan E}imovi} obuhvata sve po-

slovne i razvojne ciqeve zasnovane na

efikasnom anga`ovawu ukupnog poten-

cijala Preduze}a sa ciqem dostizawa

standarda savremenog operatora siste-

ma za prenos elektri~ne energije i upra-

vqawe prenosnim sistemom.Programom je planirano pove}awe

broja zaposlenih za devet u odnosu na

2011. Godinu. Predvi|eno je da se zapo-

sle visokoobrazovani i stru~ni kadro-

vi razli~itih profila, zbog obavqawa

novih poslova predvi|enih Zakonom o

energetici, a u skladu sa Pravilnikom o

organizaciji i sistematizaciji poslova

JP EMS.

Za slede|u godinu predvi|a se ukup-

na preuzeta elektri~na energija u izno-

su od 47.639 GWh,a planirana stopa gu-

bitaka iznosi 2,72 procenta.Program odr`avawa sa~iwen je sa

ciqem dovo|ewa tehni~kog stawa elek-

troenergetskih kapaciteta na nivo

koji omogu}ava pouzdano funkcionisa-

we sistema, zadovoqewe bilansiranih

potreba za elektri~nom energijom iz

sopstvenih kapaciteta, visok stepen

sigurnosti u snabdevawu potro{a~a i

nastavak pozitivnog trenda smawivawa

gubitaka u prenosu elektri~ne energi-

je. Na osnovu ocene tehni~kog stawa

prenosne mre`e i registrovanih kri-

ti~nih mesta utvr|en je obim i sadr`aj

radova.

Obim i prioritet nabavki osnovnih

sredstava je utvr|en polaze}i od najne-

ophodnijih nabavki u funkciji izvr{ewa

elektroenergetskog bilansa za 2012.go-

dinu, koje nisu sadr`ane u planu inve-

sticija. Nove nabavke se u najve}em delu

finansiraju iz sopstvenih sredstava.Kada je re~ o planiranim investici-

jama u 2012. godini, osamdesetdva pro-

centa iznosa bi}e iz sopstvenih sred-

stava JP EMS, a inostrani izvori fi-

nansirawa ~ine osamnaest posto. Najve-

}i deo investicija se odnosi na ulagawa

u nove kapacitete za prenos elektri~ne

energije i u rekonstrukciju, adaptaciju

i dogradwu postoje}ih transformator-

skih stanica i dalekovoda. Ulaga}e se i

u nove interkonektivne veze u ciqu ras-

tere}ewa mre`e, kao i u popravku i una-

pre|ewe postoje}ih objekata prenosa,informacionih tehnologija i nastavak

razvoja telekomunikacione strukture.Projekti u koje }e biti zna~ajno inve-

stirano su TS Beograd 20 i novi 400 kVinterkonektivni dalekovod ka Rumuniji

„Pan~evo – Re{ica“.Program poslovawa JP EMS za 2012.

godinu sadr`i i Plan nau~nog, istra`i-

va~ko-razvojnog i stru~no-inovativnog

rada, kao i Plan za{tite i unapre|ewa

`ivotne sredine.Program se bavi planiranim priho-

dima i rashodima Preduze}a i predvi|a

pozitivan rezultat poslovawa u 2012.godini.

Na dnevnom redu sednice UO bilo je

i dono{ewe odluka o rashodu i otu|ewu

motornih vozila Pogona Beograd i Cen-

tra za qudske potencijale, a izvestioci

su bili Jovica Veli~kovi},poslovo|a

u odeqewu za vozila Pogona Beograd i

Sr|an Miqkovi}, {ef Odeqewa za vo-

zila Centra za qudske potencijale. Ne-

nad Luci}, predstavnik Slu`be ra~u-

novodstva, izvestio je ~lanove UO o

preostalim ta~kama koje su se odnosile

na rashod zaliha u centralnom magacinu,kao i na rashod osnovnih sredstava i

sitnog inventara u vi{e pogona i centa-

ra.Istog dana odr`ana je i 31. sednica

Nadzornog odbora JP EMS, koju je vodio

predsednik Dejan Filipovi}.Nadzor-

ni odbor je razmotrio i prihvatio Pro-

gram poslovawa JP EMS za 2012. godinu.

M. V. – M. B.

ODR@ANA 34. REDOVNA SEDNICA

UPRAVNOG ODBORA JP EMS

Usvojen Program poslovawa

JP EMS za 2012. godinuPredvi|eni zna~ajne investicije i pozitivan rezultat poslovawa

Svim zaposlenim u EMS-u i privrednim dru{tvima,

kao i wihovim porodicama, prijateqima

i poslovnim partnerima na{eg Preduze}a,

Upravni odbor i Poslovodstvo JP EMS `ele

puno zdravqa, sre}e i uspeha u 2012. godini

Sre}ni Bo`i} i Nova godina!

izdaje JP EMS

Beograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor:

dr Milo{ Milankovi}

glavni i odgovorni urednik:

Predrag Batini}

redakcija:

Miroslav Vukas

Mildan Vuji~i}

Aleksandar Opa~i}

Sawa Eker

Milo{ Bogi}evi}

Sr|an Stankovi}

telefon:

(011) 3243 081

priprema i {tampa:

PLANETA PRINT

predrag.batinic@ems.rs

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

658 (497.11) (085.3)

EMS:Elektromre`a Srbije:list

Elektromre`e Srbije / glavni urednik

Predrag

Batini}. – God. 1,br. 1 (septembar 2005) -. - Beograd (Kneza Milo{a 11): JP EMS

2005 – (Beograd:MST „Gaji}“). - 30 cmMese~no. - Nastavak publikacije

Elektroistok

ISSN 1452 - 3817 = EMS.Elektromre`a Srbije

COBISS.SR - ID 128361740

NA[E KOLEGE

Akrobate na potezu strana 8

PD ELEKTROISTOK IZGRADWA U 2011. GODINI

Godina uspe{nih poslova strana 9

PD ELEKTROISTOK PROJEKTNI BIRO U 2011. GODINI

I ove godine – efikasni i odgovorni strana 10

SKOPQE: PRVI REGIONALNI SAMIT OPERATORA PRENOSNOG SISTEMA

Saradwa – kqu~ sigurne energetske budu}nosti regiona strana 11

POTPISAN UGOVOR O SPROVO\EWU ZAJEDNI^KIH AUKCIJA ZA 2012. GODINU

Uspe{na saradwa JP EMS I MAVIR strana 12

ZAPO^ELA DRUGA FAZA PRVE ETAPE

TS Beograd 20 strana 13

POGON PRENOSA VAQEVO

Rekonstrukcija TS Bajina Ba{ta strana 14

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Mese~ne aukcije za decembar 2011. strane 16-18

SINDIKALNE AKTIVNOSTI

III Skup{tina Sindikata EMS strana 24

TOP 20 LISTA MAGAZINA EKONOMIST ZA 2010. GODINU

JP EMS prvi u oblasti energetike strana 26

Uselu Dowe Trebe{iwe kod

Vrawa, gde }e po~etkom 2012.

godine po~eti izgradwa veli-

ke trafostanice Vrawe 4, ozna~en je,

po~etkom decembra, zavr{etak rado-

va na izgradwi tog dalekovoda, kojim

je obezbe|en boqi napon i sigurno i

kvalitetno snabdevawe elektri~nom

energijom, ne samo devet op{tina

kroz koje prolazi, ve} i celog pod-

ru~ja jugoisto~ne Srbije. Tim dale-

kovodom na{a zemqa je postala i

glavna spona za protok struje ka

evropskim zemqama.

Kraj radova na elektroenerget-

skom koridoru ozna~io je generalni

direktor JP “Elektromre`a Srbije”

dr Milo{ Milankovi} rekav{i da

je izgradwa tog 141 kilometara duga~-

kog dalekovoda, od Ni{a preko Le-

skovca do makedonske granice, ko{ta-

la 33,5 miliona evra, od ~ega je 30 mi-

liona evra donacija Evropske unije.

- Projekat izgradwe dalekovoda

trajao je tri i po godine i wegovim

zavr{etkom se obezbe|uje sigurno i

kvalitetno snabdevawe elektri~nom

energijom. Novi elektroenergetski

koridor na teritoriji na{e zemqe

INVESTICIJE 5

ZAVR[EN DALEKOVOD OD NI[A DO MAKEDONSKE GRANICE

Srbija dobila nov

energetski koridorDa investicije u energetski sektor u Srbiji mogu biti ite-

kako vidqive i realizovane dokazalo je Javno preduze}e

“Elektromre`a Srbije”, koje je ove godine zavr{ilo jedan od

najzna~ajnijih projekata - me|udr`avni dalekovod od Ni{a do

makedonske granice

unapredi}e energetsku stabilnost

celog regiona i stvori}e uslove za

intezivniji privredni razvoj, - rekao

je generalni direktor JP “Elektro-

mre`a Srbije” dr Milo{ Milankovi},

na sve~anosti kojoj su prisustvovali

predstavnici Vlade Srbije, Delega-

cije Evropske unije, gradona~elnik

Vrawa Miroqub Stoj~i}, predsed-

nik Upravnog odbora JP EMS Vidoje

Jevremovi}, predstavnici izvo|a~a

radova Inabensa, makedonskog opera-

tera prenosnog sistema (MEPSO) i

Elektroprivrede Srbije, PD Jugoi-

stok Ni{.O zna~aju dalekovoda Ni{ - make-

donska granica govorila je i potpred-

sednica Vlade Srbije Verica Kala-

novi} rekav{i da je “Srbija dobila

zna~ajan privredni kapacitet, koji }e

obezbediti sigurno i kvalitetno

snabdevawe elektri~nom energijom ju-

goisto~ne Srbije“.- Ono {to je za saobra}aj Koridor

10, to je za elektroenergetiku ovaj da-

6 INVESTICIJE

Verica Kalanovi}, podpredsednica Vlade RS: Srbija Dobila zna~ajan privredni kapacitet

Dr Milo{ Milankovi}, generalni direktor JP EMS: Unapre|ewe energetske

stabilnosti u regionu

Adriano Martens, zamenik {efa Delegacije EU: Pove}ana konkurentnost Srbije u Evropi i svetu

IzazoviVelikom broju izazova u re-

alizaciji tog projekta zajed-

ni~ki su odgovarali stru~wa-

ci EMS-a, predstavnici Dele-

gacije EU u Srbiji, projektan-

ti i izvo|a~i radova. Za tri i

po godine, uporedo sa izgrad-

wom dalekovoda, re{avani su

imovinsko-pravni poslovi (ek-

proprijacija zemqi{ta), obez-

be|ivane sve potrebne dozvo-

le, prolazak trase kroz nepri-

stupa~ne {umske i brdovite

predele, Grdeli~ku klisuru,

ali i weno ukr{tawe sa posto-

je}om saobra}ajnom infra-

strukturom. U izgradwi dale-

kovoda Ni{ - makedonska gra-

nica prvi put u prenosnoj mre-

`i Republike Srbije kori{}e-

ni su stubovi tipa “Y”.

Koliko je, u pravnom smuslu,

posao bio slo`en i komplek-

san, govori podatak da daleko-

vod prolazi kroz devet op{ti-

na, odnosno 8.500 katastarskih

parcela, ~ijih je vlasnika ukup-

no 25.000. Potpisano je 1.700

ugovora.

lekovod. On }e, pre svega, doma}in-

stvima omogu}iti kvalitetno snabde-

vawe elektri~nom energijom, a kako je

privreda motor razvoja svakog dru-

{tva, tako je energetika ki~ma odr`a-

vawa svake jake privrede, - rekla je Ka-

lanovi} i napomenula da na taj na~in

Srbija postaje energetska spona sa

ostatkom Evrope i Bliskim istokom.Zamenik {efa Delegacije EU u Sr-

biji Adriano Martens istakao je da

je projekat zna~ajan jer }e povezati

energetsku mre`u Srbije sa mre`om u

regionu.

- Srbija i ovaj region dobijaju po-

uzdanije snabdevawe i jevtiniju ener-

giju, {to }e direktno uticati na kon-

kurentnost zemqe na evropskom i

svetskom tr`i{tu. Evropska unija i

daqe planira da finansira sli~ne

projekte u Srbiji, kao {to su elek-

trane, trafostanice i drugi kapaci-

teti. Do sada je u energetski sistem

Srbije EU plasirala oko 500 miliona

evra, - rekao je Martins.Ovim dalekovodom stvoreni su

uslovi za daqwe pro{irewe Trafo-

stanice Leskovac 2, koja je podignuta

na 400-kilovoltni naponski nivo i

izgradwu potpuno nove 400-kilovotne

Trafostanice Vrawe 4, ~ija }e izgrad-

wa po~eti 2012. godine, tako|e dona-

torskim sredstvima EU.

Sawa Eker

INVESTICIJE 7

Upe~atqiva prezentacija gradwe DV Ni{ - makedonska granica

Zadovoqstvo ostvarenim na trasi

BrojkeNa potezu od Ni{a, preko

Gaxinog Hana, Leskovca, Vla-

sotinca, Surdulice, Vladi~i-

nog Hana, Vrawa, Bujanovca i

Pre{eva, odnosno, do makedon-

ske granice, za tri i po godi-

ne, podignuto je 428 stubova.

U taj in`ewerski i gra|e-

vinski poduhvat ugra|eno je

11.500 kubnih metara betona,

4.800 tona ~eli~ne konstrukci-

je, ugra|eno 60.000 izolator-

skih ~lanaka, postavqeno je

1.300 kilometara provodnika i

za{titnih u`adi sa opti~kim

vlaknima, ~ime je obezbe|ena

odli~na telekomunikaciona

mre`a na podru~ju jugoisto~ne

Srbije.

Wihov posao je opasan, zahte-

van, odgovoran, fizi~ki na-

poran. Obavqaju ga na tere-

nu. Bez obzira na sneg, provalu oblaka

ili temperaturu kada “gore i nebo i

zemqa “. Ne obavqaju ga ni na nebu, ali

ni na zemqi, ve} u tom vazdu{nom me|u-

prostoru. Ne na visini od nekoliko

metara, ve} na visinama od nekoliko

desetina i stotina metara. Oni koji-

ma posve}ujemo redove koji slede, u

rubrici “Na{e kolege”, boravili su i

na nadmorskim visinama od gotovo 950

metara, iznad Grdeli~ke klisure, rade-

}i na novom dalekovodu Ni{ - make-

donska granica.

Nama, obi~nim posmatra~ima, bi se

zavrtelo u glavi i od pogleda na takve

visine.Sa wima to nije slu~aj.Monteri,

wih nekoliko stotina, koji su u~estvo-

vali u izgradwi dalekovoda Ni{ - make-

donska granica, ve{to su se i bez straha

svakodnevno pewali na visine od kojih

zastaje dah. Spu{tali su se na zemqu sa-

mo kada je ru~ak ili kraj radnog vremena.

Radili su tako prethodne tri godine da

bi struja mogla pote~e novim dalekovo-

dom u ju`noj Srbiji.

Vozili su bicikle preko provod-

nika i postavqali odstojnike na sva-

kih tri-~etiri metra. Taj posao mo`e-

mo, bez ikakve sumwe, uporediti sa

akrobatskim. A da bi ga neko vaqano i

obavio, mora imati veliko srce. Za

ostalo }e se “pobrinuti” adrenalin.

S. Eker

8 INVESTICIJE

NA[E KOLEGE

Akrobate na potezu

Godina koja ostaje iza nas bila je

veoma uspe{na za PD Elektroi-

stok Izgradwa. Iako decembar

jo{ nije pro{ao, sa sigurno{}u mo`e-

mo re}i da je u 2011. godini Preduze-

}e poslovalo pozitivno i sa dobit-

kom, kao i da su ostvarni svi Progra-

mom predvi|eni parametri, - isti~e

direktor Radi{a Kosti} u razgovo-

ru za List EMS.

I ove godine najve}i poslovi ure-

|eni su za osniva~a, JP EMS, a osim ra-

dova na transformatorskim stanica-

ma, primetan je i porast obima poslo-

va na dalekovodima.

Neki od najve}ih poslova su re-

konstrukcija TS Beograd 5 – 2. faza,

rekonstrukcija TS Bajina Ba{ta – 2.

faza, adaptacija TS Obrenovac A, re-

konstrukcija TS Beograd 3 – 1. faza,

zavr{etak 1. etape 1. faze i po~etak

izgradwe 2. etape 1. faze TS Beograd

20. Osim tih, obavqeni su brojni po-

slovi za osniva~a predvi|eni master

ugovorom, kako iz programa investici-

ja, tako i iz programa odr`avawa.

Me|u brojnim poslovima na dale-

kovodima obavqenim za JP EMS su i

izgradwa 110 kV DV Vrawe 1 – Risto-

vac i uvo|ewe u TS Vrawe 2 , izgradwa

110 kV DV za prikqu~ewe TS Vladi-

~in Han, zavr{etak rekonstrukcije de-

onice F 110 kV 106 AB Vaqevo – Zvor-

nik i po~etak rekonstrukcije deoni-

ce D, kao i sanacija havarije na 220 kV

Kru{evac – Podujevo.

PD Elektroistok Izgradwa uspe-

{no je u 2011. godini u~estvovalo i na

otvorenom tr`i{tu. Zavr{ena je iz-

gradwa kompletne 110/35 kV TS Vra-

we 2 za naru~ioca PD Jugoistok iz Ni-

{a. Gotovo potpuno je zavr{ena rekon-

strukcija razvodnog postrojewa 110

kV Kolubara za PD Termoelektrana

Nikola Tesla, zavr{ena je rekonstruk-

cija visokonaponskih poqa za Vlasin-

ske HE - Vrla 2, a po~ela je i izgradwa

220 kV dalekovoda za potrebe NIS –

Rafinerije Pan~evo, prvi put sa cev-

nim stubovima.

Direktor Kosti} istakao je i na-

pore koje su zaposleni ulo`ili na po-

slovima monta`e i obrade uqno-pa-

pirne izolacije na transformatori-

ma. Obavqeni su radovi na 110 kV

transformatoru u TS Ni{ 5 za PD Ju-

goistok Ni{, na dva 110 kV transfor-

matora u HE Zvornik i na dva 110 kV

transformatora za ED ^a~ak - PD

Elektrosrbija. Poslovi obrade i mon-

ta`e uqno-papirne izolacije ra|eni

su i za osniva~a, izme|u ostalog i na

objektima Kragujevac 2 i Beograd 17.

U 2011. godini ura|eno je puno po-

slova na pra`wewu i ~i{}ewu uqnih

jama u trafostanicama. PD Elektroi-

stok Izgradwa dobilo je od nadle-

`nog ministarstva re{ewe kojim se

verifikuje obrada i tretirawe uqno-

papirne izolacije na transformato-

rima postoje}im ma{inama, a dobijena

je i dozvola za prikupqawe i tran-

sport opasnog otpada iz zauqenih ja-

ma na TS.

Ura|eno je i vi{e projekata TS i

DV, izme|u ostalog i na tenderu do-

bijen projekat za potrebe ED Podgo-

rica, za DV preko Skadarskog jezera

sa unapre|enim provodnikom 3 M.

Elektroistok Izgradwa zastupqe-

na je i cewena u regionu, {to dokazuju

i obavqeni poslovi u Makedoniji i

Crnoj Gori. U Makedoniji, u toku je

rekonstrukcija 110 kV poqa na TS Bi-

tola 2, 3 i 4 za potrebe MEPSO. U

Crnoj Gori, ura|ena je uqno-papirna

izolacija na dva transformatora u HE

Peru}ica kod Nik{i}a, kao i popravka

regulacionih sklopki i obrada uqno-

papirne izolacije u TE Pqevqa.

Elektroistok Izgradwa uspe{no

zavr{ava 2011. godinu. Uz stru~ne ka-

drove, odgovornost rukovodstva, po-

sve}enost i po`rtvovanost zaposle-

nih, kao i ime koje je poznato van gra-

nica zemqe, nesumwivo je da im budu}-

nost donosi jo{ mnogo poslovnih

trijumfa i profesionalnih dokaziva-

wa.

M. Bogi}evi}

PRIVREDNA DRU[TVA 9

PD ELEKTROISTOK IZGRADWA U 2011. GODINI

Godina uspe{nih poslova

Zna~ajni poslovi na trafostanicama i dalekovodima. – Uspe{ni

na otvorenom tr`i{tu a prisutni i u regionu

Radi{a Kosti}: „Stru~nost i vredan

rad daju rezultate“

Elektroistok Projektni biro

potvrdio je i ove godine broj-

nim uspe{nim poslovima za{to

je ime ovog kolektiva prepoznatqivo

i uva`eno i van granica na{e zemqe.Napornim radom, nesebi~nim zalaga-

wem i kreativnim pristupom poslu, za-

posleni su u 2011. obavili mnoge zah-

tevne zadatke. O glavnim aktivnosti-

ma u godini koja prolazi, govorio je

direktor Goran Pavlovi}.Kada je re~ o trafostanicama, Elek-

troistok Projektni biro radio je na

izradi projekata za slede}e investi-

cione zahvate: adaptacija TS 400/220kV Obrenovac – glavni i izvo|a~ki

projekti zamene VN opreme; rekon-

strukcija TS 220/110 kV Srbobran u

TS 400/110 kV Srbobran – idejni pro-

jekat; rekonstrukcija TS 220/110 kVSmederevo 3 u TS 400/220/110 kV Sme-

derevo 3 – idejni projekat; rekon-

strukcija TS 220/110/35 kV Beograd 5– glavni i izvo|a~ki projekti; adapta-

cija RP 400 kV \erdap 1 –zamene ras-

klopne opreme 400kV; rekonstrukcija

TS 400/110 kV Jagodina 4 – ugradwa

drugog transformatora; rekonstrukci-

ja TS 110/35 kV Zaje~ar 2 – ugradwa

drugog transformatora; adaptacija TS

400/110 kV Kragujevac 2 – zamena tran-

sformatora T1; adaptacija TS 110/35kV Beograd 4 – zamena transformatora

T1; adaptacija TS 400/220/110 kVSremska Mitrovica – zamena prekida-

~a 110 kV; adaptacija TS 220/35 kV Ba-

jina Ba{ta – zamena transformatora;adaptacija RP 400 kV Drmno – glavni i

izvo|a~ki projekti zamene prekida~a

400 kV i adaptacija komandne zgrade

TS Beograd 3 za sme{taj RNDC-a, glav-

ni projekat.

Za potrebe JP EMS, Projektni bi-

ro je projektovao slede}e va`nije da-

lekovode: DV 400 kV i 110 kV za pri-

kqu~ak na TS Beograd 20, DV 110 kVbr.102AB/2 TS Po`arevac - TE Pe-

trovac – sanacija i DV 110 kVbr.147/2 TS Bor 2-TS Negotin –adaptacija.

Za slede}e objekte tehni~ka doku-

mentacija je u fazi realizacije: DV

400 kV TS Kragujevac 2 - TS Kraqevo

3 - elaborat izbora idejne trase; DV

400 kV br.401/1 TS Beograd 8 - RP

drmno, uvo|ewe u TS Smederevo 3 -elaborat izbora idejne trase; ras-

plet DV 110 kV i 220 kV kod TS Sr-

bobran i uvo|ewe DV 400 kV br.444Novi Sad 3 - Subotica 3 u TS Srbo-

bran - idejno re{ewe; DV 110 kV TS

Ada - TS Kikinda 2 - elaborat izbora

idejne trase; dva dvosistemska dale-

kovoda 110 kV od TS Kragujevac 1 do

TS Kragujevac 8 (sa raspletom vodova

ispred obe TS) po trasi postoje}ih:

DV 110 kV br.1126 Kragujevac 2 - TS

ZCZ 1 (Energana) i DV 110 kV

br.186B/1 Kragujevac 2 - TS Kragujevac

8 - idejno re{ewe i DV 110 kV Bela

Crkva - Veliko Gradi{te - elaborat

izbora idejne trase.

Zbog pro{irewa telekomunikaci-

one mre`e po dalekovodima 110 kV

koji pripadaju JP EMS, a za investito-

ra JP EPS, Elektroistok Projektni

biro je projektovao zamenu za{titnog

u`eta u`etom sa opti~kim vlaknima

(OPGW) na pribli`no 200 km dale-

kovoda.

Preduze}e je prisutno i u ino-

stranstvu. U konzorcijumu sa preduze-

}ima iz Srbije i Crne Gore, za potre-

be Crnogorskog elektroprenosnog

sistema AD, Elektroistok Projektni

biro trenutno radi na projektima DV

110 kV Podgorica 1 – Danilovgrad i

DV 110 kV Peru}ica – Danilovgrad -

uporedne tehno-ekonomske analize za

upotrebu provodnika klasi~ne i spe-

cijalne konstrukcije (vru}i provod-

nici) i ugradwa za{titnog u`eta sa

opti~kim vlaknima (OPGW) na DV

110 kV EVP Trebje{ica-Berane (deo-

nica Andrijevica - Berane).

Priredio M. B.

10 PRIVREDNA DRU[TVA

PD ELEKTROISTOK PROJEKTNI BIRO U 2011. GODINI

I ove godine

– efikasni i odgovorni

Aktivnosti Dru{tva u 2011. godini bile veoma dinami~ne

Goran Pavlovi}, direktor PD

Elektroistok Projektni biro

Delegacija JP EMS, koju je

predvodio generalni di-

rektor dr Milo{ Mi-

lankovi}, prisustvovala je Pr-

vom regionalnom Samitu opera-

tora prenosnog sistema, odr`a-

nom od 15. do 17. novembra u

Skopqu. U delegaciji su bili i

Milo{ Mladenovi}, izvr{ni

direktor za upravqawe i tr`i-

{te, Vladimir Milankov, iz-

vr{ni direktor za investicije,

kao i Radi{a Kosti}, direk-

tor PD Elektroistok Izgrad-

wa. Prisutnima su se na otvara-

wu Samita obratili Vladimir

Pe{evski, zamenik predsedni-

ka Vlade Republike Makedonije,

Valon Sara~ini, makedonski

ministar ekonomije, Dimitar

Petrov, predsednik Energet-

ske regulatorne komisije i De-

jan Bo{kovski, generalni di-

rektor MEPSO.

Predstavnici operatera

prenosnih sistema razgovarali

su o procesima koji su veoma

zna~ajni za energetsku budu}-

nost jugoisto~ne Evrope. Razma-

trani su razli~iti na~ini i mo-

daliteti za postizawe stabil-

nog i likvidnog tr`i{ta balan-

sne energije. Razgovaralo o pro-

cesu liberalizacije regional-

nog tr`i{ta elektri~ne ener-

gije, regulaciji i harmonizaciji

tr`i{ta, diskutovalo se o mo-

gu}nostima razvoja regionalnog

tr`i{ta.

Trenutno, postoje razlike u

propisima dr`ava koje stvaraju

pote{ko}e u sprovo|ewu bila-

teralnih i regionalnih spora-

zuma. U~esnici su re{ewe vide-

li u implementaciji novih pra-

vila, obaveznih za sve ~lanove

ENTSO E.

Prisutni su otvorili i pi-

tawe o regionalnom pristupu

re{avawu dilema koje proizila-

ze iz integracija kapaciteta za

proizvodwu energije iz obno-

vqivih izvora. Bilo je re~i i o

kriterijumima dodeqivawa lo-

kacijskih dozvola za izgradwu

vetroparkova.

U~esnici skupa zakqu~ili su

da su operatori prenosnog si-

stema iz regiona Jugoisto~ne

Evrope u potpunosti posve}eni

ispuwavawu obaveza koje prois-

ti~u iz evropskih regulativa i

direktiva i naglasili va`nost

bliske saradwe kako bi se te

obaveze {to uspe{nije i br`e

ispunile. Istaknut je i zna~aj

zajedni~kog re{avawa otvore-

nih pitawa. Slede}i skup odr-

`a}e se naredne godine u Pod-

gorici.

M. Bogi}evi}

ME\UNARODNA SARADWA 11

U SKOPQU ODR@AN PRVI REGIONALNI SAMIT

OPERATORA PRENOSNOG SISTEMA

Saradwa – kqu~ sigurne

energetske budu}nosti regionaNa sastancima se razgovaralo o najva`nijim pitawi-

ma i procesima koje treba realizovati u jugoisto~-

noj Evropi

Milankovi} o DV Ni{

– makedonska granicaPrilikom boravka u Skopqu, generalni

direktor dr Milo{ Milankovi}, dao je iz-

javu za makedonske medije, u kojoj je podsetio

na saradwu dva operatera prenosnog sistema

u stvarawu novog energetskog koridora izme-

|u dve zemqe.

12 ME\UNARODNA SARADWA

POTPISAN UGOVOR O SPROVO\EWU ZAJEDNI^KIH AUKCIJA ZA 2012. GODINU

Uspe{na saradwa JP EMS I MAVIRJ

P EMS i ma|arski operator pre-

nosnog sistema, kompanija MA-VIR, potpisali su Ugovor o spro-

vo|ewu zajedni~kih aukcija prekogra-

ni~nog prenosnog kapaciteta na gra-

nici regulacionih oblasti JP EMS i

MAVIR za 2012. godinu i Sporazum o

razmeni i harmonizaciji planova pre-

kograni~nih transakcija

Ugovor i Sporazum u ime JP EMS

potpisao je Izvr{ni direktor za upra-

vqawe i tr`i{te Milo{ Mladenovi},po ovla{}ewu generalnog direktora JP

EMS dr Milo{a Milankovi}a.Ugovorom je definisano da u 2012.

godini JP EMS sprovodi godi{we i

mese~ne, a MAVIR dnevne aukcije. Tako-

|e, tim Ugovorom se od 1. januara 2012.

godine uvode unutardnevne alokacije

na srpsko-ma|arskoj granici, koje }e

po prvi put omogu}iti prijavu unu-

tardnevnih prekograni~nih transak-

cija svim u~esnicima na tr`i{tu elek-

tri~ne energije u Republici Srbiji i

Ma|arskoj na ovoj granici. Unutard-

nevne alokacije vodi}e JP EMS.M. B.

Obuka zaposlenih u JP EMS u

sklopu Projekta implementa-

cije integrisanih sistema me-

naxmenta, koji se realizuje sa konsul-

tantskom ku}om IIPP, odr`ana je kra-

jem novembra u prostorijama poslovne

zgrade u ulici Kneza Milo{a. Obuku je

vodio Goran Jak{i}, koordinator

Centra za upravqawe kvalitetom JP

EMS, a prisutno je bilo vi{e od dva-

deset zaposlenih.U sklopu obuke bilo je re~i o si-

stemskoj strukturnoj analizi,izradama

procedure prema DFD dijagramu i de-

kompoziciji dokumenta na procese,posle ~ega je bilo vremena i za konsul-

tacije i otklawawe nejasno}a.M.B.

Odr`ana obuka u sklopu projekta implementacije

integrisanih sistema menaxmenta

Druga faza Prve etape gra|evin-

skih radova na novoj TS 400/

110 kilovolti Beograd 20 za-

po~ela je po~etkom novembra. U toj

fazi, grade se temeqi za 110 i 400-ki-

lovoltna dalekovodna poqa na koje }e

se postaviti nova rasklopna oprema.

Pored tih radova, gradi se i komand-

na zgrada, koja bi trebalo da bude

uskoro stavqena pod krov.

Dovr{ava se i nov pristupni put,

du`ine pribli`no 600 metara. As-

faltni sloj postavqa se na nose}i

sloj kolovoza. Nov pristupni put {i-

rok je {est metara s kompletnom kana-

lizacionom infrastrukturom.

U prvoj fazi izgra|eno je osam re-

lejnih ku}ica, zavr{eni interni komu-

nikacioni putevi, plato za sme{taj

opreme, dve uqne jame, kao i ograda

oko ~itavog postrojewa, a samim tim

odra|eni su isvi gra|evinsko zemqi-

{ni nivelacioni radovi. Pored toga,

obezbe|eno je i elektri~no osvetqe-

we u saradwi sa PD EDB po{to je

objekat pod fizi~ko tehni~kom za-

{titom, a sve to zbog ve}e koli~ine

opreme i ma{ina neophodnih za rado-

ve.

Paralelno sa gra|evinskim rado-

vima obavqaju se i veoma intezivne ak-

tivnosti otkupa zemqi{ta za nove DV

trase za 400 i 110-kilovoltne dale-

kovode i wihove rasplete, a to spada

u kompleksnijie poslove po{to plani-

rane trase i raspleti prelaze preko

tritorije tri gradske veoma urbani-

zovane op{tine - Grocka, Zvezdara i

Palilula.

Na tom veoma zna~ajnom i objektu

za elektroenergetski sistem, koji }e

zna~ajno poboq{ati snabdevawe Beo-

grada elektri~nom energijom anga`ov-

no je vi{e firmi me|u kojima su za sa-

da PD Elektroistok - Projektni biro

d.o.o, PD Elektroistok - Izgradwa

d.o.o. Energoprojekat - Entel A.D, za-

tim Ekogradwa Projekt Beograd i Ar-

gradwa Beograd.

^itav projekat finansira JP EMS iz

sopstvenih sredstava, dok je nadzor nad

celokupnim projektom poveren Centru

za investicije JP EMS. Zbog zna~aja re-

alizacije samog projekta zvani~ni pred-

stavnici JP EMS i izvo|a~a radova u

novembru su obi{li gradili{te budu}e

Transformatorske stanice.

M. Vukas

IZ POGONA I CENTARA 13

ZAPO^ELA DRUGA FAZA PRVE ETAPE

TS Beograd 20Asfaltira se novi pristupni put. - Temeqi za rasklopnu opremu na po-

strojewu

Radovi u prvoj fazi rekonstruk-

cije TS 220/ 35 kV Bajina Ba{ta

zavr{eni su nedavno i traju ra-

dovi druge faze rekonstrukcije pome-

nutog objekta, a nastavak je planiran

za mart 2012. godine. Prvi radovi na

rekonstrukciji po~eli su 2010. godi-

ne. U prvoj fazi radova izgra}eno je

sedam relejnih ku}ica u razvodnom po-

strojewu 220 kilovolti, kao i jedna

relejna ku}ica u razvodnom postroje-

wu 35 kilovolti. Sanirana je postoje-

}a kablovska kanalizacija i izra|eni

novi kablovski kanali, sanirana spoq-

wa ograda postrojewa, instalirano je

osvetqewe, ura|ena kompletna insta-

lacija relejnih ku}ica. Zavr{en je i

plato za sme{taj opreme, a paralelno

sa radovima druge faze adaptiraju se

saobra}ajnice u Trafostanici.U drugoj fazi radova, sama dispo-

zicija Transformatorske stanice

omogu}ila je da se pomo}u sistema sa-

birnica i pomo}nog spojnog poqa

obavqa zamena visokonaponske opreme

po poqima sa dvodnevnim iskqu~ewem

po poqu, dok je pomo}no spoqno poqe

za rekonstruktivne zahvate adaptira-

no u rezervno dalekovodno poqe. Sva-

ki dalekovod ~ije se poqe rekonstru-

i{e, povezuje se krutom vezom i pomo}-

nim sistemom sabirnica na rezervno

dalekovodno poqe. Tim postupkom

omogu}ava se bezbedna i sigurna zame-

na opreme u odgovaraju}im dalekovod-

nim poqima, a samim tim izbegava se i

dvadesetodnevno iskqu~ewe daleko-

voda ~ija se DV poqa rekonstrui{u, a

pritom se omogu}ava i odr`ava pou-

zdanost snabdevawa elektri~nom

energijom i u samom procesu izvo|ewa

rekonstruktivnih radova. Prema pla-

niranoj dinamici radova do sada je

rekonstruisano sedam dalekovodnih

poqa, kao i jedno trafo poqe. U re-

konstrunisanim poqima izvr{ena je

ugradwa novog uzemqewa. Ovih dana

radi se i na adaptaciji komandne zgra-

de. Prilikom jednog od rekonstruk-

tivnih postupaka do{lo je i do hava-

rije na energetskom transformatoru.Me|utim, brzom intervencijom zapo-

slenih u Pogonu Tehnika i Centru za

komercijalne poslove nabavqen je no-

vi, koji je prilikom rekonstrukcije

220 i 35-kilovoltnih trafo-poqa i

ugra|en. Havarisani transformator je

opravqen i slu`i}e kao rezerva.Razlog za rekonstrukciju pomenute

Transformatorske stanice je inve-

stirawe u prenosne objekte, a oprema

na TS Bajina Ba{ta je iz {ezdesetih,odnosno sedamdesetih godina. Celo-

kupna rekonstrukcija finansira se iz

sopstvenih sredstava JP EMS, a ukup-

na vrednost rekonstruktivnih radova

je gotovo ~etiri miliona evra.Osim toga re~ je i o jednom od

kqu~nih objekata za prenosni sistem

Srbije. Posredstvom tog postrojewa

u elektroenergetski sistem povezane

su HE Bajina Ba{ta, zatim RHE Bajina

Ba{ta i HE Bistrica. Omogu}ava i po-

vezivawe sa susednim elektroenerget-

skim sistemima i u neplaniranim hava-

rijiskim doga|ajima omogu}uje tran-

sfer elektri~ne energije.U ovom veoma va`nom rekonstruk-

tivnom zahvatu veliki je doprinos za-

poslenih iz JP EMS, a posebno onih

iz Pogona prenosa Vaqevo, Pogona

Tehnika, NDC-a, RDC Vaqevo, Centra

za investicije.Tu zna~ajnu rekonstrukciju projek-

tovalo je PD Elektroistok - Projekt-

ni biro d.o.o. Radove izvodi PD Elek-

troistok - Izgradwa d.o.o. Celokupan

nadzor poveren je Centru za investi-

cije JP EMS.M. Vukas

14 IZ POGONA I CENTARA

POGON PRENOSA VAQEVO

Rekonstrukcija TS Bajina Ba{taZavr{ena prva faza, u toku druga faza radova. - Rekonstrukciju finansi-

ra JP EMS sopstvenim sredstvima, a investicija je vredna gotovo ~eti-

ri miliona evra

Pet godina od izgradwe i isto toliko uspe{nog po-

slovawa obele`eno je skromnom sve~ano{}u na, za

na{ elektroenergetski sistem, izuzetno bitnoj

Trafostanici Jagodina 4, koja je u sastavu EMS-ovog Pogo-

na prenosa Kru{evac.

Okupile su se uglavnom kolege iz Pogona, a sve~anosti

je prisustvovao Neboj{a Petrovi}, izvr{ni direktor za

prenos elektri~ne energije. Doma}in je bio Radomir Pe-

trovi}, {ef tog postrojewa.

P. B.

IZ POGONA I CENTARA 15

Obuke za dispe~ere Nacionalnog

dispe~erskog centra (NDC) i

Regionalnog dispe~erskog cen-

tra (RDC) JP EMS, odr`ane su u hotelu

“Norcev” na Fru{koj gori. U tri nede-

qe, koliko je obuka trajala, govorilo se,izme|u ostalog, o planovima odbrane

elektroenergetskog sistema, planovima

ograni~ewa isporuke elektri~ne ener-

gije za 2011/2012. godinu, planu podfre-

kventne za{tite. Osim toga, simulirani

su poreme}aji u sistemu i wihovo re{a-

vawe.

Odr`an je i seminar “Upravqawe

elektroenergetskim sistemom i aspek-

ti bezbednosti i zdravqa na radu”, na

kojem se govorilo o TEMPUS projektu,osnovama sistema bezbednosti i zdra-

vqa na radu, Zakonu o energetici i we-

govoj primeni, predstavqen je pilot

projekat daqinskog upravqawa TS

400(220)/X kV, analizirani su poreme-

}aji u elektroenergetskom sistemu, ali

i predstavqeni mogu}i na~ini rekrea-

cije zaposlenih u JP EMS.S.E.

Dispe~erske radionice

u “NORCEVU”

Zamena prekida~a u TS

Sremska Mitrovica 2

U Trafostanici Sremska Mi-

trovica 2 zameweni su prekida~i u

spojnom poqu 110 kilovolti -demontirani su stari i montirani

novi prekida~i.Prema re~ima {efa TS Sremska

Mitrovica 2 Du{ka Pe{uta, za-

mewene su i relejne za{tite na

dalekovodu Sremska Mitrovica 2 -Srbobran (209/2), gde su elektrom-

ehani~ki zameweni mikroproce-

sorskim. Sli~ni radovi izvode se

i na dalekovodu Bajina Ba{ta -Sremska Mitrovica 2 (209/1).

POGON PRENOSA KRU[EVAC

Proslava na TS Jagodina 4

16 TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Rezultati mese~nih aukcija prenosnih kapaciteta

za decembar 2011. godine

Unovembru su odr`ane posledwe

mese~ne eksplicitne aukcije za

2011. godinu za dodelu prava na

kori{}ewe prekograni~nog prenosnog

kapaciteta na granicama regulacione

oblasti Republike Srbije.Na zajedni~kim, mese~nim aukcijama,

za decembar 2011. godine, zabele`en je

najve}i broj u~esnika od kada JP EMS

organizuje zajedni~ku dodelu raspolo-

`ivih prenosnih kapaciteta. Broj u~e-

snika koji su podneli bar jednu aukcij-

sku ponudu iznosio je 19. U oba smera

interesovawe za kapacitet je bilo

znatno ve}e od ponu|enog, {to je i re-

zultiralo pojavom zagu{ewa. Potrebno

je ista}i da je u decembarskim aukcija-

ma postignuta najve}a marginalna cena

i to u smeru od Ma|arske ka Srbiji

(0.57 evra/MWh) najvi{e usled lo{ie

energetske situacije u regionu, odno-

sno pove}ane potrebe za elektri~nom

energijom.Rezultati zajedni~kih mese~nih

aukcija na srpsko-ma|arskoj granici, zadecembar 2011. godine, prikazani su u

tabeli i na grafiku:

Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajed-

ni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_r

ezultati_inf-joint.htm

Posle zavr{etka decembarskih auk-

cija, mo`emo zakqu~iti da je JP EMS

uspe{no organizovao zajedni~ke auk-

cije u 2011. godini. S obzirom da je

ovakav na~in dodele prenosnih kapa-

citeta zajedni~ki posao operatora

susednih prenosnih sistema, neophod-

no je ista}i veoma dobru saradwu iz-

me|u JP EMS i MAVIR Zrt, {to je dove-

lo do brzog dogovora oko na~ina orga-

nizovawa aukcija u 2012. godini.Dogovorom izme|u ove dve kompa-

nije potvr|eno je da }e i naredne

godine dugoro~ne aukcije biti u

nadle`nosti JP EMS, dok }e MAVIRZrt organizovati aukcije za dodelu

prenosnih kapaciteta na dnevnom

nivou.Novina u 2012. godini bi}e unu-

tardnevna dodela prenosnih kapaci-

teta koju }e na ovoj granici sprovodi-

ti JP EMS po principu first come- firstserve, bez bilo kakvih dodatnih tro-

{kova za u~esnike na tr`i{tu.

Kroz slede}u tabelu prikazani su op{ti podaci o sprovedenim mese~nim aukcijama na srpsko-ma|arskoj granici, za pe-

riod 01.01.2011. -31.12.2011.

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE 17

Broj u~esnika na zajedni~kim, mese~nim, aukcijama u 2011. godini, po mesecima, prikazan je u tabeli:

Na ostalim granicama i smerovima

regulacione oblasti republike Srbi-

je, u skladu sa va`e}im Pravilima, JP

EMS je izvr{io dodelu 50 posto ras-

polo`ivog prenosnog kapaciteta.

Ukupan broj u~esnika na decembarskim

aukcijama je iznosio 16, a zagu{ewe je

zabele`eno na svim granicama i sme-

rovima osim na granici sa Bugarskom i

to u smeru od Srbije ka Bugarskoj.

Rezultati mese~nih aukcija za do-

delu 50 posto raspolo`ivog preno-

snog kapaciteta, za decembar 2011. go-

dine, prikazani su u tabeli i na gra-

fiku:

Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:

Marko Jankovi}, dipl.el.in`

Broj u~esnika na mese~nim aukcijama, u 2011. godini, po mesecima, prikazan je u tabeli :

Op{ti rezultati aukcija za dodelu 50 posto raspolo`ivih prenosnih kapaciteta, za period 01. 01. 2011 -.31. 12.2 011.prikazani su u tabeli:

Posmatraju}i kretawe

prose~nih mese~nih cena

na EPEX Spot berzi elek-

tri~ne energije (Nema~ka,

Austrija, Francuska, [vajcarska)

za Base produkt mo`emo zakqu-

~iti da su cene od oktobra

2010. do novembra 2011. bile

prili~no stabilne i kretale su

se u intervalu od 50 do 55

Eur/MWh, sa izuzetkom u letwim

mesecima.

Zanimqiva je situacija na

Nordpool berzi, na kojoj je cena

elektri~ne energije u 2011. go-

dini bila u konstantnom padu,

da bi u oktobru 2011. godine na

ovoj berzi zabele`ena rekord-

no niska cena elektri~ne ener-

gije u posledwih nekoliko godi-

na (27.95 Eur/MWh ).

Suprotnost u odnosu na

Nordpool svakako predstavqa

GME (organizovano tr`i{te

elektri~ne energije u Italiji)

na kome je u 2011. bele`en kon-

stantan porast cena, sa maksi-

malnom cenom za BASE produkt

elektri~ne energije u iznosu od

81.31 Eur/MWh (Septembar

2011.)

Na kraju, prose~na mese~na

cena elektri~ne energije na ru-

munskoj berzi (Opcom) u 2010.

god. je oscilirala oko 35

EUR/MWh, dok je u 2011.god. me-

se~ni prosek iznosio 50

EUR/MWh.

U tabeli i na grafiku prika-

zane su prose~ne mese~ne cene

elektri~ne energije zakqu~no sa

oktobrom 2011. Prose~ne mese~-

ne cene izra~unate su na osnovu

dnevnih vrednosti preuzetih sa

zvani~nih sajtova navedenih

berzi.

18 TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Pregled cena elektri~ne energije

na evropskim berzama

Jasmin Li~ina, dipl.ekonomista

Marko Jankovi}, dipl.el.in`

Nedavno se dogodila jo{ jedna

kra|a dijagonala sa visokona-

ponskih stubova na teritoriji

Pogona prenosa Beograd, posle one

koja se dogodila u junu na podru~ju Ko-

vina. Dalekovodna ekipa Pogona Beo-

grad prilikom interventnog pregleda

dalekovoda nedaleko od Transforma-

torske stanice Beograd 5 prema sur-

~inskom putu, otkrila je da je sa 15stubova poskidana ve}a koli~ina dija-

gonala L profila razli~itih dimenzi-

ja.Procenom je utvr|eno da je poski-

dano 10 tona profilisane ~eli~ne

konstrukcije, a tim ~inom kra|e JP

EMS naneta je direktna {teta od dva

miliona 127 hiqada i 416 dinara.Konstrukcije su poskidane sa daleko-

vodnih stubova i to sa jednog 110-ki-

lovoltnog i tri 220–kilovoltna da-

lekovoda. Dalekovodne destinacije sa

kojih su poskidane dijagonale su od

TE Obrenovac do TS Beograd 5 i je-

dan od TE Obrenovac do Maki{a – fa-

brika vode, preko TS Beograd 32.

Direktna {teta po JP EMS i ne

samo za Preduze}e, nego i znatno {i-

re mogla je biti znatno ve}a da je

slu~ajno do{lo do pada stubova, po-

{to su dalekovodi paralelni i nala-

ze se u neposrednoj blizini jedan do

drugog. Veoma su zna~ajni za napajawe

Beograda elektri~nom energijom. Vi-

{e od ~etrdeset odsto konzuma Beo-

grada, posebno Novi Beograd i Ze-

mun, ostali bi bez napajawa elek-

tri~nom energijom na du`i period.Pad jednog stuba izazvao bi domino

efekat i uru{avawe vi{e stubova na

pomenutim dalekovodnim trasama

{to je moglo da izazove veliku hava-

riju u prenosnom, odnosno, elektroe-

nergetskom sistemu.Upravo, da bi se eventalna havari-

ja predupredila, Dalekovodna ekipa

Pogona prenosa Beograd je odmah po

otkrivawu kra|e, ta~nije 18. novembra

krenula sa postavqawem novih dijago-

nala koje je trajalo do 28. novembra.Naravno da tu radovi nisu zavr{eni.Treba nove dijagonale za{tititi od

korozije i ofarbati, a to }e se uradi-

ti u narednom periodu.Odmah po uo~avawu kra|e podneta

je krivi~na prijava nadle`nom MUP-uprotiv nepoznatih po~inilaca. Efi-

kasnom intervencijom MUP-a za sada

je privedena jedna osoba i protiv we

je pokrenuta krivi~na prijava, a za

ostalima se traga.Takvi oblici kra|e pojavquju se

gotovo na ~itavoj teritoriji Repu-

blike Srbije u mawem, odnosno, ve}em

obimu. Nesavesni pojedinci ne samo

da kra|ama ugro`avaju uspe{no funk-

cionisawe elektroenergetskog si-

stema, nego rizikuju sopstveni `ivot

po{to se radi o strujama vrlo visokog

napona.M. Vukas

IZ POGONA I CENTARA 19

SKINUTE DIJAGONALE SA 15 STUBOVA

Otklowena opasnost

izazvana kra|om dijagonalaU drugoj kra|i dijagonala na podru~ju koje pokriva Pogon prenosa Beo-

grad u ovoj godini jedna osoba privedena uz krivi~nu prijavu

ENTSO-E-ov Statisti~ki godi-

{wak donosi {irok spektar re-

trospektivnih broj~anih vred-

nosti o elektroenergetskim sistemi-

ma operatora prenosnih sistema, koji

su ~lanovi te organizacije. Te brojke

se, izme|u ostalog, odnose na proiz-

vodwu, potro{wu, prekograni~ne raz-

mene i komponente mre`e.

U 2009, 2010. i 2011. godini, ENT-

SO-E-ova Stru~na grupa za prikupqa-

we i obradu podataka intenzivno je

radila na konsolidaciji statisti~-

kih podataka prikupqenih od svih

TSO dr`ava ~lanica.

Izdawe ENTSO-E-ovog Statisti~-

kog godi{waka iz 2010. godine je pre-

ure|eno kako bi se ~itaocima olak{a-

lo da na jednostaviji na~in prona|u

tra`ene podatke. Dodati su i linko-

vi ka statisti~kim bazama podataka

ENTSO-E i mogu se na}i na veb stra-

ni ENTSO-E

(https://www.entsoe.eu/resourc

es/data-portal/).

Aktivnosti, koje se ti~u uskla|i-

vawa procesa za dobijawa podataka,

definisawa podataka i IT alata, tre-

nutno se sprovode u sklopu radnih

grupa ENTSO-E zbog daqeg poboq{a-

wa kvaliteta podataka i konzistent-

nosti na nivou svih operatora preno-

snih sistema (TSO) - ~lanova ENT-

SO-E.

Iako je Statisti~ki godi{wak

forma izve{taja sa dugom tradicijom,

koga je prvobitno objavqivao biv{i

UCTE, izdawe iz 2010. godine pred-

stavqa prvi takav izve{taj koji u pot-

punosti obuhvata sve ~lanove ENT-

SO-E, a wih je 41, s konsolidovanim

podacima za 34 dr`ave.

Statisti~ki godi{wak za 2010. go-

dinu mo`e se, besplatno, preuzeti u

formi PDF dokumenta (downloaded

here as a PDF document) ili

naru~iti u {tampanom obliku (orde-

red here in printed form), klikom na

date linkove.

Srodni linkovi

Statistical Yearbook 2010

Prethodna izdawa ENTSO-E’s i

UCTE’s Statistical Yearbooks

20 ME\UNARODNA PANORAMA

ENTSO-E je objavio Statisti~ki

godi{wak za 2010. godinu

Terna Grupa je prvi nezavisni

operator prenosnog sistema u

Evropi i vlasnik je Nacionalne

visokonaponske prenosne mre`e u

Italiji, koji upravqa i odr`ava vi{e

od 63.500 kilometara dalekovoda na

teritoriji cele dr`ave. Terna je od-

govorna za prenos energije i bezbedno

upravqawe energetskim tokovima i u

svakom garantuje ravnote`u snabdeva-

wa i potra`we elektri~ne energije.Terna zapo{qava vi{e od tri hiqa-

de i 500 qudi svakodnevno posve}enih

bezbednosti prenosnog sistema. Kom-

panija je zadu`ena za planirawe, razvoj

i odr`avawe mre`e, primenom znawa,tehnologije i inovacija, na osnovu naj-

boqe me|unarodne prakse.Italijanski operator je deoni~ar-

sko dru{tvo, a me|u najve}im akciona-

rima su Cassa Depositi e Prestiti sa

29,85 posto, Enel sa 5.1 posto, RomanoMinozzi sa 4.9 posto, Blackrock Inc. sa

2.1 posto, Assicurazioni Generali sa 2.0posto, Pictet Funds (Europe) S.A. sa 2.0posto.Preostala 54 procenta kontro-

li{u ostali institucionalni i pri-

vatni investitori, od ~ega je 69 posto

u rukama italijanskih deoni~ara, a

preostali deo dr`e strani investi-

tori. Sa vredno{}u akcija na berzi,koja se pove}ala za vi{e od 66 posto u

periodu od 2005. do 2010, Terna se do-

kazala kao jedna od vode}ih kompanija

u Italiji. Vrednost wenog kapitala je

porasla od 3,9 milijardi evra u novem-

bru 2005.na vi{e od 6,6 milijardi evra

u novembru 2010.

Preduze}e poseduje 445 transfor-

matorskih stanica i podstanica, a

upravqa i s 22 interkonektivna dale-

kovoda koji spajaju elektroenergetske

sisteme Italije i susednih zemaqa.Posve}enost o~uvawu `ivotne sre-

dine igra va`nu ulogu prilikom stvara-

wa razvojnih strategija kompanije. Ter-

nin pristup podrazumeva saradwu sa re-

gionalnim i lokalnim vlastima, kako bi

se na{la najboqa re{ewa za uskla|ivawe

potreba prenosne mre`e i o~uvawa

okru`ewa i lokalne kulture.

Priredio: M. B.

UPOZNAJEMO OPERATORE SISTEMA: ITALIJA

Terna – italijanski div

Francuzi ja~aju tr`i{te

Francuski energetski regulator

CRE saop{tio je da }e dr`avni mono-

polista EDF morati dogodine da

proda konkurenciji, 61 teravat~as

(TWh) elektri~ne energije koju pro-

izvede u sklopu zakona o ja~awu kon-

krencije na tom tr`i{tu. Re~ je o go-

tovo 12 odsto godi{we potro{we

elektri~ne energije u toj zemqi.

Francuska je pro{le godine usvojila

zakon kojim primorava EDF da proda

~etvrtinu, ili maksimum 100 TWh

elektri~ne energije proizvedene u

wenim nuklearkama konkurentima. Ri-

vali }e po~ev{i od 2012. kupovati

MWh od EDF-a po ceni od 42 evra,

ili oko 10 evra ispod cene koju bi

morali da plate na tr`i{tu.

Bugarska: problemi

s drugom NE Belene

Ukoliko ne izgradi drugu nuklear-

ku Belene, Bugarska }e od najve}eg iz-

voznika elektri~ne energije u regio-

nu postati od 2015. godine uvoznik

struje, jer }e joj nedostajati oko 3.000

GWh godi{we, upozorava se u strate-

giji Elektroprenosne mre`e do 2020.

godine. Nedostatak struje oseti}e se

nakon zatvarawa nekoliko termoelek-

trana koje ne ispuwavaju stroge eko-

lo{ke kriterijume EU, navodi se u do-

kumentu. Ukoliko se zavr{i nuklearka,

proizvodi}e se vi{ak struje od osam-

do 12 hiqada GWh godi{we. U su-

protnom bi}e neophodna moderni-

zacija postoje}ih termoelektrana na

ugaq. Bugarska je trenutno jedina ze-

mqa u regionu koja ima vi{ka struje za

izvoz. Za devet meseci zabele`ila je

rekordan izvoz, a vi{e od 80 posto

plasirano je u Gr~ku, Srbiju i Make-

doniju. Zakqu~no sa novembrom, u Bu-

garskoj je proizvedeno 9,62 milijardi

kWh elektri~ne energije ili 9,5 po-

sto vi{e u odnosu na isti period

pro{le godine. Termoelektrane u

ukupnoj proizvodwi struje u~estvuju

sa 43 posto, nuklearka Kozloduj s 33

posto, a hidroelektrane sa 12 posto,

dok ostatak pristi`e iz obnovqivih

izvora.

Nemci sele poslove

u Rusiju i Ju`nu Ameriku

Nema~ka energetska kompanija

E.ON odlu~ila je da se re{i poslova-

wa u Bugarskoj zbog prevelike dr`av-

ne regulacije energetskog tr`i{ta i

javnih napada visokih vladinih zva-

ni~nika, a posebno premijera Bojka

Borisova. E.ON je prodao firmu

E.ON Bulgaria ~e{koj kompaniji Ener-

go Pro za 133 miliona evra. Na odluku

je, prema ocenama upu}enih, svakako

uticala i nova energetska strategija

nema~kog kolosa, koja predvi|a povla-

~ewe s nekonkurentnih tr`i{ta u

Evropi, uz {irewe poslovawa u Rusiji

i Ju`noj Americi. E.ON je u Bugarsku

do{ao 2007. godine investirawem 140

miliona evra u distributere struje u

Varni i Gornoj Orahovici. Energo

Pro je specijalizovan za proizvodwu

struje u hidroelektranama i iz obno-

vqivih izvora.

Me|utim, ~e{ka kompanija Energo

Pro mora}e da ponovi ceo postupak

dobijawa licence za distributera

elektri~ne energije, pre nego joj se

odobri kupovina firme E.ON Bulga-

ria, izjavio je bugarski ministar

energetike Traj~o Trajkov. ^ak i u

slu~aju da firma samo mewa ime, licen-

ca se tako|e mora promeniti, obja-

snio je ministar.

ME\UNARODNA PANORAMA 21

Rusija protiv

embarga Iranu

Rusija ne planira da se pridru`i

bilo kakvom embargu EU na izvoz iran-

ske nafte, jer je ne uvozi i smatra taj

potez politi~ki motivisanim, rekao

je u sredu ministar energije Rusije

Sergej [matko. Odgovaraju}i na pi-

tawa novinara na marginama Svetskog

naftnog kongresa u Dohi, on je rekao

da Rusija u tom slu~aju `eli koliko je

mogu}e da ostane neutralna.

Regulatorne neizvesnosti i ne-

transparentne politi~ke odluke

obeshrabruju investicije u sektor

energetike i pretstavqaju pretwu

stabilnosti budu}eg snabdevawa

energentima, rekao je predsednik ki-

neskog naftnog kolosa Sinopec Fu

^engju. „Ako danas ostanemo bez novca

i onemogu}eni da investiramo, nema

na~ina da se sutra obezbede isporuke

(energentima)“, rekao je Fu na kongre-

su WPC u Dohi. On je dodao da se u

prva dva dana konsultovawa sa u~esni-

cima Kongresa uverio da „ni jedna po-

jedina~na zemqa, niti firma, mo`e sa-

ma da se suo~i sa postoje}im socijal-

nim, ekonomskim i ekolo{kim izazovi-

ma ... ve} samo kroz saradwu svih sek-

tora industrije, vlada, finansijskih

institucija i nauke.“

Evropska komisija (EK) je spremna

da „razvodni“ svoje predloge zakona o

zao{travawu regulative vezane za bez-

bednost proizvodwe nafte u dubokom

podmorju, ako on ne dobije saglasnost

Evropskog parlamenta, rekao je kome-

sar EU za energiju Ginter Ojtinger.

On je, na marginama Kongresa WPC u

Dohi dodao, me|utim, da je uveren da

}e taj predlog EK iz oktobra biti

usvojen uprkos protivqewa u naftnoj

privredi. Britanija, Holandija, Malta

i Norve{ka tra`e da se ova pravila

usvoje u obliku direktive, kako bi na-

cionalna zakonodavstva mogla da ih

tuma~e.

U Kini i Indiji

drasti~an rast

potro{we energije

Najve}a potro{wa goriva u nared-

nih 40 godina dolazi}e iz zemaqa u

razvoju u prvom redu Kine i Indije, sa

rastom od 200 do 300 odsto. Za razli-

ku, potro{wa goriva u sektoru tran-

sporta u razvijenim zemqama opa{}e za

20 posto, prvenstveno zbog ve}e efi-

kasnosti, pokazuje izve{taj „Globalni

transportni scenario za 2050“, koji

je na Kongresu u Dohi prezentovao

Svetski energetski savet (WEC). Po-

tro{wa goriva na rastu}im tr`i{ti-

ma u razvoju trebalo bi da nadma{i

onu u razvijenim zemqama do 2025.go-

dine. U izve{taju se tako|e navodi da

}e nafta i narednih 40 godina pokri-

vati vi{e od 80 posto potreba glo-

balnog transportnog sektora za gori-

vima. Do 2050. WEC projektuje da bi

globalna potro{wa goriva u svim ob-

licima transporta mogla porasti za

30 do 82 odsto u pore|ewu sa nivoi-

ma iz 2010.

Slovenci razdvojili

snabdevawe i prenos

Po~etkom decembra snabdevawe

kupaca elektri~nom energijom u Slo-

veniji preuzela je od Elektro Qubqa-

ne wena podfirma Elektro energija

Qubqansko. Razdvajawem snabdevawa i

prenosa elektri~ne energije, Elektro

Qubqana ispuwava zahteve slovena~-

kog i evropskog zakonodavstva za ve}u

transparentnost u elektroenerget-

skim delatnostima.

Su{a i u Hrvatskoj

Zbog velike su{e u Hrvatskoj je u

prvih 11 meseci ove godine proizvod-

wa struje smawena je 16 posto, zbog ~e-

ga je dr`ava prinu|ena da se vi{e

oslawa na skupqu uvoznu struju. U

HEP-u slu`beno ka`u da su osigurali

dovoqne koli~ine elektri~ne energi-

je i da se razlika izme|u planirane i

ostvarene proizvodwe u hidroelek-

tranama nadome{ta poja~anom proiz-

vodwom u termoeleketranama i kupo-

vinom na tr`i{tu. Kad se tome dodaju

problemi s rastom cena struje na

evropskim berzama i uskla|ivawe cena

energenata s tr`i{nim pravilima EU,

na {ta je Hrvatska obavezna od 1. janu-

ara 2012, kao budu}a zemqa ~lanica,

mo`e se re}i da }e uskoro ra~uni za

struju biti ve}i. Za privredu bi, me-

|utim, struja mogla postati ne{to

jeftinija. UHEP-u ne `ele da proce-

wuju koliko }e elektri~na energija u

Hrvatskoj poskupeti. Cena elektri~-

ne energije u toj zemqi nije se mewala

tri godine.

22 ME\UNARODNA PANORAMA

U BiH protiv pove}awa

cena elektri~ne energije

JP Elektroprivreda Bosne i Her-

cegovine (EPBiH) protiv je pove}awa

cena elektri~ne energije i ne}e po-

krenuti postupak za promenu tarifa.

Kako je saop{teno, EPBiH ne podr`a-

va zahtev Elektroprenosa BiH za po-

ve}awe tarifa za uslugu prenosa elek-

tri~ne energije za 20 odsto, jer bi to

neminovno dovelo do pove}awa cena

za krajwe potro{a~e. "Zahtev Elektro-

prenosa BiH smatramo neopravdanim

zbog ~iwenice da kompanija pored

ostvarewa godi{weg profita, godina-

ma ne vr{i investiciona ulagawa u po-

ve}awe prenosnih kapaciteta", stav je

EPBiH. Kompanija o~ekuje da energet-

ski regulator DERK tokom aktuelnog

tarifnog postupka po{tuje principe

profesionalnosti, izvr{i detaqnu

analizu zahteva Elektroprenosa BiH

i svede ga u realne okvire ", stoji u

saop{tewu Slu`be za komunikacije

EPBiH.

Rast ulagawa u tra`ewe

nafte

Norve{ka energetska analiti~ka

firma Rystad Energi procenila je

vrednost ukupnih ulagawa u istra`i-

vawe i proizvodwu nafte u svetu u

2010. godini na 548 milijardi dolara,

{to je 20 posto vi{e od ranijih pro-

cena za taj privredni sektor.

Meksi~ki zaliv: BP

optu`uje ameri~ku

kompaniju Halibarton

Kompanija BP optu`ila je servi-

snog naftnog kolosa Halibarton da

je namerno uni{tio kqu~ne dokaze ve-

zane za eksploziju naftne platforme

Dipvoter Horajzon u Meksi~kom zali-

vu. U dokumentima podnetim federal-

nom sudu u Wu Orleansu, BP navodi da

je ameri~ka firma sa sedi{tem u Du-

baiju izmenila dokaze o ispitivawu

cementna i zagubila krucijalne doka-

ze o kompjuterskom modelirawu, a smi-

{qeno uni{tila dokaze o kvalitetu

cementnog maltera koji je uba~en u

eksplodirani izvor, kako bi za{titi-

la svoje interese na su|ewu. U eksplo-

ziji na platformi BP -a 10. aprila

2010. godine 11 radnika je poginulo,

dok se u mesecima iza toga u vode Za-

liva izlilo 780 miliona litara naf-

te.

Bugari odustaju

od naftovoda

Burgas - Aleksandropolis

Bugarska vlada je odustala od pro-

jekta izgradwe transbalkanskog naf-

tovoda Burgas - Aleksandropolis, jer

ga smatra ekonomski neopravdanim, iz-

javila je u sredu prestavnica vlade.

Drugim u~esnicima u projektu, Rusiji

i Gr~koj, Sofija predla`e poni{tava-

we trostranog sporazuma potpisanog

2007. godine, a ukoliko do toga ne do-

|e u narednih 12 meseci, jednostrano

}e se povu}i iz projekta. Projekat, ~i-

ji kontrolni paket pripada ruskim

kompanijama na ~elu sa Transweftom,

trebalo je da du`inom od 300 kilome-

tara omogu}i godi{wi transport 50

miliona tona nafte od crnomorske

do gr~ke egejske luke. Ranije je pred-

sednik Transwefta Nikolaj Toka-

rev rekao da }e se projekat zamrznuti

ako Sofija odustane od wega. Nafto-

vod je za Rusiju izgubio na aktuelno-

sti posledwih godina, obzirom da je

smawila izvoz nafte u ju`nom pravcu i

ima vi{ak propusnih kapaciteta.

Priredio: P. B.

ME\UNARODNA PANORAMA 23

Na tre}oj Skup{tini Sin-

dikata EMS, koja je odr-

`ana 6.decembra 2011.go-

dine u Beogradu,usvojeni su Plan

rada i finansijski plan za 2012.godinu.

U Planu rada za narednu go-

dinu dominira kontinuitet u

realizaciji dugoro~nih poslova

kao {to su razvoj demokratskih

industrijskih odnosa i socijal-

nog dijaloga sa Poslodavcem i

Osniva~em, zakqu~ivawe novog

Kolektivnog ugovora i pra}ewe

wegove primene,radno-pravna za-

{tita i zastupawe ~lanova Sin-

dikata EMS i sindikata delova

preduze}a i izdvojenih privred-

nih dru{tava pred Osniva~em i

Poslodavcem,u~e{}e u dono{ewu

i sprovo|ewu programa za: pre-

venciju radne invalidnosti, re-

habilitaciju i rekreativni od-

mor zaposlenih, informisawe

~lanova sindikata, organizovawe

sindikalnih kurseva, seminara i

stru~nih ekskurzija za edukaciju

poverenika i ~lanstva, saradwa

sa drugim sindikatima i asocija-

cijama sindikata, organizovawe

Susreta ~lanova sindikata iz

elektroprenosnih preduze}a re-

giona Zapadnog Balkana i druge

redovne aktivnosti resora, od-

bora, sekcija, aktiva, komisija,foruma,fondova i ostalih orga-

na Sindikata EMS.Skup{tina je donela Odluku

o davawu saglasnosti Milovanu

Andri}u,predsedniku Sindika-

ta EMS, za potpisivawe Kolek-

tivnog ugovora za JP EMS.Predstavnici Poslodavca na

tom skupu, generalni direktor

dr Milo{ Milankovi}, dipl.el.In`,i zamenik generalnog di-

rektora Sandra Petrovi},dipl.ma{.In`,pozdravili su sve

prisutne predstavnike zaposle-

nih i zahvalili se na korektnoj

saradwi ostvarenoj u proteklom

periodu koji je,uprkos globalnoj

ekonomskoj krizi, bio veoma

uspe{an za na{e Preduze}e.Izra-

`ena je i zajedni~ka nada Poslo-

davca i Sindikata da }e uskoro

Osniva~ – Vlada Republike Sr-

bije dati saglasnost na novi Ko-

lektivni ugovor za JP EMS.

24 SINDIKALNE AKTIVNOSTI

Ekipa JP EMS ove godine

u~estvuje u Honda Zlatnoj

ligi, takmi~ewu u malom

fudbalu,koje okupqa deset ekipa

javnih preduze}a i isto toliko

timova medijskih ku}a.Takmi~ewe

je po~elo krajem oktobra, a sve

utakmice igraju se u “Posco are-

ni” na Beogradskom hipodromu.Boje Elektromre`e Srbije

brani ekipa ~iji su ~lanovi:Predrag Nikoli}, Jovica

Vidakovi}, Nenad Samarxi},Milo{ Jovanovi}, @eqko

Tomi}, Marko Jovanovi}, Go-

ran Pavlovi}, Milan Jovano-

vi}, Nenad Vasiqevi}, Dra-

gan ]osi}, Dragan \uri},Neboj{a Lap~evi}, Milan

Laki}, Bojan Panti} i Dejan

Stoj~evski. Predvode ih tre-

neri Aleksandar Vasiqevi}

i Stanko Simi}, kao i {ef

ekipe Zlatomir Dobrisa-

vqevi}.Javna preduze}a i medijske ku-

}e takmi~e se u odvojenim grupa-

ma, a po ~etiri prvoplasirana ti-

ma iz obe grupe formira}e na

kraju ~etvrtfinalnu grupu i bo-

ri}e se za titulu {ampiona.Posle sedam odigranih kola,

ekipa EMS se nalazi na osmom me-

stu,ali sa utakmicom mawe.Na ta-

beli regularnog dela takmi~ewa

javnih preduze}a vodi TELUS

AD,a prati ga JKP Gradska ~isto-

}a. U grupi medija prva je ekipa

veb-sajta PARTIZAN.RS.Ova sezona Honda Zlatne li-

ge zanimqiva je i zbog u~e{}a biv-

{ih fudbalera Partizana i Crve-

ne zvezde. Za sajt Partizana igra-

ju Mladen Krstaji}, Albert

Na|, Darko Te{ovi} i Goran

Pandurovi},a za tim Zvezda Sr-

bija Robert Prosine~ki i

Vladan Luki}. Utakmice se

igraju petkom od 10 do 19 ~asova

sve do 6.aprila 2012,a ulaz na sve

me~eve je besplatan.M.B.

III Skup{tina Sindikata EMS

Svim ~lanovima, saradnicima i prijateqima

~estitamo bo`i}ne i novogodi{we praznike!SINDIKAT EMS

HONDA ZLATNA LIGA U MALOM FUDBALU

JP EMS u elitnom takmi~ewu

Ova sezona posebno zanimqiva

Za neprekidan rad u Javnom

preduze}u „Elektromre-

`a Srbije“ u trajawu od

10, 20 i 30 godina, zaposleni

dobijaju nagrade za vernost

preduze}u. U 2011. godini sle-

de}im zaposlenima su ispla}e-

ne jubilarne nagrade - za 10 go-

dina: Aleksandar Petrovi},

Dejan Markovi}, Bratislav

Petkovi}, @arko Kesi}, Ne-

nad Doj~inovi}, Jelena Lon-

~ar, Stoja ^oli}, Dragan

Stojanovi}, Slobodan Pet-

kovi}, Jovan E}imovi}, Mi-

qan Poti}, Smajo Li~ina,

Bo`idar Pavlovi}, Zorica

Peri}, Branka Petrovi},

Aleksandar Vidi}, Vladi-

mir Srdanov, Igor Bogda-

novi}, Vladimir Ov~arevi},

Mirjana Nikoli}, Zoran

Milovanovi}, Ivan Rado-

wi}, Nadica Stojanovi},

Dragana Petkovi}, Maja Ma-

di},Bojan Isailovi},Nenad

Ra{kovi}, Du{ka Veqo-

vi},Goran Marta}, Ivana

[o{ki}, Jovan Kne`evi},

Dragana Tomovi}, Slobo-

dan Vrani}, Maja Bogolin,

Milan Vidovi}, Vesna La-

ban, @arko Veli~kovi}, Gor-

dana Radenkovi}, Aleksan-

dar Popovi}, Predrag Kuko-

le~a, Ivan Gavri}, Jovica Ja-

ni}ijevi}, Aleksandar Kita-

novi} i Marko Markovi}; za

20 godina: Ivan Petrovi},

Sa{a \or|evi}, Tatjana

Stan~ev, Sla|an Jani}ije-

vi}, Zoran Peri}, Goran Na-

guli}, Zlatomir Dobrisa-

vqevi}, Milomir Dujovi},

Nenad Trkuqa, Ilija Cvije-

ti}, Radovan Komatovi}, Jan-

ko Levnai}, Neboj{a Anto-

nijevi}, Mirko Vujadinovi},

Milica Risti}, Dejan Ri-

sti}, Svetlana \uri}, Mio-

drag ]irakovi},Vesna Rake-

ti},Vladimir Jankovi},Gor-

dana Luki}, Dejan Videno-

vi}, Sr|an \oki}, Nenad Gr-

kovi}, Sa{a Pej~i}, Bojana

Antoni}, Mihajlo Savi} i

Goran Bujo{evi}; za 30 godi-

na: Jevtimije Radovanovi},

Miroslav Neranxi}, @arko

Ma~u`i}, @arko Nikoli},

Zoran Stankovi}, Milorad

\uleji}, Zoran Vuleti},

Dragan Gligorevi}, Brani-

slav Mani}, Slavoqub Mar-

kovi}, Radomir Stepanovi},

Radoslav Pavli}evi}, Miro-

slav Vesi}, ^edomir Pono}-

ko, Gabor Tikvi~ki, @ivota

Stamenkovi}, Milovan No-

vi}evi}, Miladinka Kola-

ri}, Dragan Nedeqkovi},

Miroslav Stankovi}, Dra-

gan Dudi}, Goran Maksimo-

vi}, Dragan Veqkovi}, Rado-

mir Ribi}, Milorad Pavlo-

vi} i Slavoqub Vi}entije-

vi}.

Jubilarna nagrada se is-

pla}uje u mesecu u kojem zapo-

sleni sti~e pravo na jubilarnu

nagradu i osim dobitnika malo

ko zna za to. Zbog toga je Sin-

dikat EMS pokrenuo inicija-

tivu da se nagra|eni zaposle-

ni na ovaj i druge prigodne na-

~ine posebno istaknu.

Na fotografiji su u~esnici

proslave u ~ast 30 godina rada

Dragana Dudi}a, rukovaoca 2

– specijaliste u Odeqewu MS i

grupe TS Pogona Vaqevo. Sla-

vqenik je poznati lovac iz Va-

qeva,pa je na meniju bio lova~ki

paprika{ od mesa divqa~i koju

je on ulovio.Draganove kolege i

penzioneri sa kojima je nekada

radio proveli su jedno lepo po-

podne na Trafostanici Vaqevo

3 evociraju}i uspomene iz „bo-

qih“ vremena.

SINDIKALNE AKTIVNOSTI 25

Uciqu podizawa nivoa

osposobqenosti sindi-

kakalnih aktivista, pr-

venstveno ~lanova organa Sindi-

kata EMS, da uspe{no organizuju

i vode sindikalni rad i zbog

omogu}ivawa sticawa celovitih

znawa neophodnih za obavqawe

slo`enih i zahtevnih sindikal-

nih poslova i zadataka,Centrala

Sindikata EMS nastavqa sa

praksom edukacije i obrazovawa.Mitar Sr|enovi}, pred-

sednik Odbora za bezbednost

i zdravqe na radu JP EMS u~e-

stvovao je u radu Druge konfe-

rencije bezbednosti i zdra-

vqa na radu u organizaciji

Centra za razvoj qudskih re-

sursa i menaxment - MNG Cen-

tar d.o.o., koja je odr`ana 8. 12.2011. godine u Beogradu. Vera

Bo`i} Trefalt, direktor

Uprave za bezbednost i zdra-

vqe na radu prisutne je upo-

znala sa trendovima i strate-

gijom u zakonskoj regulativi

BZR u Republici Srbiji u

2012. godini. Kao pojedina~ni

ciqevi istaknuti su uvo|ewe

posebnog osigurawa od povre-

da na radu i profesionalnih

bolesti i dono{ewe zakona o

osigurawu od povreda na radu

i profesionalnih bolesti

zbog naknade {tete.Dr Petar Bulat, pomo}-

nik ministra zdravqa, odr`ao

je predavawe o profesional-

nim bolestima i bolestima

uslovqenim radom. Problemi u

procesu utvr|ivawa profesio-

nalnih bolesti su mnogobrojni

i evidentirani. Izneti pro-

blemi name}u potrebu {to br-

`e reforme procedure prizna-

vawa profesionalnih bolesti.Bilo je diskusija o funkcioni-

sawu investicija u BZR zbog

osigurawa dostizawa poslov-

nih planova, a prisutni su mo-

gli da se kroz primere dobre

prakse upoznaju sa dostignu}i-

ma u upravqawu i organizacije

funkcije BZR u Holcim d.o.o i

Upravi za trezor.

DRUGA KONFERENCIJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVQA NA RADU

Jubilarne nagrade

JP Elektromre`a Srbije zauzela

je dvanaesto mesto po EBITDA

finansijskom indikatoru, a dva-

naesto mesto po EBITDA mar`i u pu-

blikaciji „TOP 300“ magazina Ekono-

mist, koja sadr`i listu najuspe{nijih

kompanija u Srbiji u 2010. godini. Od

tri najve}a preduze}a u Srbiji iz

oblasti energetike, po visini EBIT-

DA pokazateqa po zaposlenom i EBIT-

DA mar`i JP EMS zauzima prvo mesto

u 2010. godini.EBITDA pokazateq (EBITDA - Earnings

before Interests,Taxes, Depreciation and Amor-tization) predstavqa razliku izme|u po-

slovnih prihoda i poslovnih rashoda

umawenih za tro{kove amortizacije i re-

zervisawa.Veli~ina ovog indikatora po-

kazuje mogu}nost preduze}a za budu}a

ulagawa i pove}awe kapitala. JP EMS je u

odnosu na 2009. godinu uve}alo EBITDA

pokazateq za 32 procenta.EBITDA mar`a predstavqa koli~nik

izme|u EBITDA indikatora i poslovnog

prihoda i pokazuje kolika je zara|iva~ka

mo} preduze}a. EBITDA mar`a JP Elek-

tromre`a Srbije iznosi 33 posto.Rang JP EMS po pokazatequ EBITDA

po zaposlenom i EBITDA mar`i u 2010.godini u resoru energitike, prema poda-

cima iz liste TOP 20 po EBITDA u Sr-

biji, magazina Ekonomist

26 DRUGI PI[U

TOP 20 LISTA MAGAZINA EKONOMIST ZA 2010. GODINU, PO EBITDA FINANSIJSKOM INDIKATORU

JP EMS prvi u oblasti energetike

CIGRE, Me|unarodno ve}e velikih elek-

troenergetskih sistema, nedavno je iz-

dala kwigu Istorija CIGRE – Kqu~ni

igra~ u razvoju elektroenergetskih sistema

od 1921. godine.Neplanirano, izlazak kwige desio se na

devedesetogodi{wicu ovog udru`ewa, ~iji je

prvi sastanak odr`an novembra 1921. godine

u Parizu.- Od svog osnivawa CIGRE uspe{no pro-

movi{e razvoj i razmenu tehni~kih informa-

cija o elektroenergetskim sistemima u duhu

saradwe, nepristrasnosti i odgovornosti.Ova kwiga, vra}aju}i u `ivot devedeset godi-

na istorije CIGRE i pokazju}i kako je sve

udru`ewe uticalo na razvoj elektroenerget-

skih sistema, potvr|uje va`nost uloge koju je

CIGRE imala i zadr`ala u ovom poqu qudske

delatnosti, - mo`e se pro~itati na koricama

ovog izdawa.Predsednik CIGRE, Andre Merlin, u

predgovoru isti~e da,iako zagledani u budu}-

nost,moramo se prisetiti i pro{losti i bi-

ti svesni vrednog nasle|a koje su nam ostavi-

le generacije koje su ~inile CIGRE pre

nas.Zato je na{a du`nost da se osvrnemo na

na{e devet decenija dugo putovawe.Takva je i

zamisao ove kwige, jednostavna ali ambicio-

zna, da podseti na fascinantnu pro{lost na-

{e organizacije i jo{ jednom potvrdi kakav je

bio i ostao na{ zna~aj i na{ duh, ka`e Mer-

lin.Ovo je prvi tom projekta pisawa istori-

je CIGRE koji je zapo~et 2006. godine i za ko-

ji je CIGRE planira da izdvoji 200.000 €.Dru-

gi tom Istorije CIGRE odnosi}e se rad Na-

cionalnih komiteta CIGRE. Naravno, u toj

kwizi bi}e predstavqen i Nacionalni komi-

tet CIGRE Srbija. Prilog o tome uradili su

istaknuti ~lanovi CIGRE Srbija prof.Miha-

ilo Golubovi}, prof. Milan ]alovi} i Voji-

slav Mili}.M.Bogi}evi}

KWIGA O ISTORIJI CIGRE

Devedeset godina uzbudqive istorijeVredno izdawe o zna~ajnoj organizaciji

Una{oj zemqi energetska elek-

tronika ili wena u`a oblast -

energetski pretvara~i, izu~ava

se na svim elektrotehni~kim fakulte-

tima, vi{im {kolama, a u posledwe

vreme i sredwim elektrotehni~kim

{kolama. Me|utim, na{a literatura

nije adekvatno pratila tu oblast.

Kwiga koju predstavqamo nastala je

kao poku{aj da se ne presko~i ~itava

tehnolo{ka generacija tiristorskih

pretvara~a i da na na{em jeziku osta-

ne pisani trag o wima. Autor je dr

Radojle Radeti}, na{ kolega iz Po-

gona prenosa Bor.

Pri pisawu kwige autorova namera

bila je da se obuhvate sva najva`nija

pitawa iz te oblasti. Iako nije pra-

}en fakultetski program predme-

ta energetske elektro-

nike, osim in`eweri-

ma, ona mo`e korisno

da poslu`i studentima

koji izu~avaju tu mate-

riju, ali i svim ostalim

koji se prakti~no bave

tiristorskim pretvara-

~ima.

Obim kwige je 300

stranica s gotovo 350

slika, crte`a, dijagrama,

tabela, nebrojeno mnogo

matemati~kih formula,

itd.

Pretvara~i sa tranzi-

storima kao prekida~kim

elementima, detaqno su

opisani u kwizi “Tranzi-

storski pretvara~i”

istog autora. Izlaskom i

“Tiristorskih pretvara-

~a” zaokru`uje se

oblast pretvara~a

energetske elek-

tronike. U tom smi-

slu, te dve kwige tre-

balo bi posmatrati kao

celinu.

Kwiga se sastoji od 10

poglavqa:

1. Poluprovodni~ke komponen-

te: u tom poglavqu su opisane osnovne

karakteristike; dioda, tiristora,

GTO, dijaka i trijaka. Ovde su prikaza-

ni i osnovni elementi wihove za{tite.

2. Osnovna kola sa diodama i

tiristorima: to poglavqe analizira

pona{awe pojedinih elementarnih kola

napajanih preko dioda i tiristora.

Wegova uloga je da olak{a pra}ewe ma-

terije izlo`ene u narednim poglavqi-

ma.

3. Fazno upravqani pretvara~i:

to je udarno poglavqe, i u wemu se na

gotovo 100 stranica detaqno obra|uju

osnovni principi i pojave

pri ispra-

vqawu AC napona. Zatim su detaqno

razmatrani diodni i tiristorski is-

pravqa~i i invertori, zajedni~ki na-

zvani fazno-kontrolisani pretvara~i.

Na kraju je ukratko prikazan i rad ~eti-

ri kvadrantna pretvara~a te vrste.

4. Harmonici, naponi, struje i

snage ispravqa~a: poglavqe govori o

harmonicima u naponima i strujama is-

pravqa~a i invertora i wihovim posle-

dicama.

5. Prisilna komutacija tiri-

stora i ~operi: u tom delu obra|uju

se na~ini prisilne komutacije tiri-

stora i primena na pretvara~ima tipa

DC/DC (~operima).

6. Pretvara~i naizmeni~nog na-

pona: analiziraju se pretvara~i tipa

AC/AC sa faznim upravqawem.

To su u prvom redu pretvara-

~i sa antiparalelnim tiri-

storima i trijacima.

7. Autonomni inverto-

ri: tu se obra|uju autonomni

invertori, razli~itih kon-

figuracija, naponskog i

strujnog tipa.

8. Kola za upravqawe: u

tom poglavqu analiziraju se

osnovni principi upravqa~kih

kola fazno kontrolisanih pre-

tvara~a. Tako|e je obja{wena i

primena nekih integrisanih ko-

la za tu namenu.

9. Automatska regulacija

pretvara~ima: u tom delu obra-

|ena su najva`nija pitawa auto-

matske regulacije sa posebnim na-

glaskom na regulaciju tiristor-

skim pretvara~ima. Detaqno je

prikazan frekventni metod anali-

ze kao i osnovni principi optimi-

tawa sistema regulacije.

10. Primeri primene: u po-

sledwem poglavqu je, u nekoliko

primera, prikazana konkretna pri-

mena tiristorskih pretvara~a.

Izdava~ i distributer kwige je

~asopis Info Elektronika Ni{.

Priredio:

P. Batini}

KWI@ARSKI IZLOG 27

Tiristorski pretvara~i

(II dopuweno izdawe)

Autor kwige je na{ kolega iz Bora dr Radojle Radeti}, dipl. el. in`