Endi Vir - Marsovac

1

Endi Vir

MARSOVAC

S engleskog prevela

Jana Tufegdţić

Naslov originala

Andy Weir - The Martian

2

1.

DNEVNIČKI UNOS: SOL 6.

Kako stvari stoje, najebao sam.

To je moje struĉno mišljenje.

Najebao.

Samo šest dana nakon što su poĉela dva meseca za koje sam mislio da će mi biti najboljih še-

zdeset dana do sada, ţivot mi se pretvorio u noćnu moru.

Ne znam ni da li će iko ovo ĉitati. Pretpostavljam da će neko jednom ipak naći moj dnevnik.

Moţda za sto godina.

Da se zna… nisam poginuo šestog sola1. Ostatak posade je sigurno mislio da jesam, i ne mo-

gu da ih krivim zbog toga. Moţda će proglasiti Dan ţalosti u znak sećanja na mene, a na mo-

joj stranici na Vikipediji pisaće „Mark Vatni je jedini ĉovek koji je umro na Marsu”.

I najverovatnije će biti u pravu. Zato što ću sigurno umreti ovde. Samo ne šestog sola, kako

svi misle.

Da vidimo… odakle da poĉnem?

Program Ares. Ĉoveĉanstvo je izabralo Mars kao prvu planetu na koju će poslati ljude i proši-

riti horizonte ĉitavog ljudskog roda bla, bla, bla. Ĉlanovi posade Aresa 1 doĉekani su nakon

uspešno obavljenog zadatka kao heroji. Doĉekala ih je parada, slava i ljubav ĉitavog sveta.

Posada Aresa 2 bila je jednako uspešna, samo na drugoj lokaciji na Marsu. Njih je, po povrat-

ku, ĉekao snaţan stisak ruke i šoljica vruće kafe.

Ares 3. Pa… To je bila moja misija. Dobro, ne baš bukvalno moja. Komandantkinja Luis je

bila voĊa misije. Ja sam bio samo deo posade. Zapravo, od svih ĉlanova posade ja sam imao

najniţi ĉin. Na mene bi došao red da budem voĊa misije samo u sluĉaju da sam ostao sam na

brodu.

Ko bi rekao? Sad jesam voĊa misije.

Pitam se da li će pronaći ovaj dnevnik pre nego što ostatak posade umre od starosti? Pretpo-

stavljam da su se bezbedno vratili na Zemlju. Pa, društvo, ako ĉitate ovo: niste vi krivi. Uradi-

3

li ste ono što ste morali. Ja bih uradio isto da sam bio na vašem mestu. Ne krivim vas, i drago

mi je što ste preţiveli.

Zarad svih onih laika koji će ovo moţda ĉitati, dobro bi bilo da objasnim kako izgledaju misi-

je na Marsu. U Zemljinu orbitu smo ušli na uobiĉajen naĉin, obiĉnim brodom, a tamo nas je

ĉekao Hermes. Sve misije Ares koriste Hermes za prevoz do Marsa i natrag. To je ogroman i

vrlo skup brod, tako da je Nasa napravila samo jedan.

Pošto smo se ukrcali na Hermes, ĉetiri dodatne misije bez posade dostavile su nam gorivo i

zalihe, dok smo se mi pripremali za put. Kada je sve bilo spremno, zaputili smo se ka Marsu.

Ali ne previše brzo. Prošlo je doba sagorevanja teških hemijskih goriva u motorima i korišće-

nja putanja za orbitsku propulziju do Marsa.

Hermes ide na jonski pogon. Jonski motori velikom brzinom izbacuju argon iz repa broda da

bi stvorili sasvim malo ubrzanje. MeĊutim, kako im nije potrebna velika masa reaktanta, malo

argona (i nuklearni reaktor koji obezbeĊuje napajanje) omogućava nam da tokom ĉitavog puta

stalno ubrzavamo. Zapanjili biste se koliku brzinu moţete da razvijete s malim ali konstant-

nim ubrzanjem tokom duţeg perioda.

Mogao bih malo da vas razgalim priĉama o tome kako smo se dobro zabavljali tokom leta, ali

neću. Ne kaţem da nije bilo zabavno, ali trenutno nisam u stanju da se prisećam svega toga.

Dovoljno je da kaţem da smo na Mars stigli nakon sto dvadeset ĉetiri dana, a da se za to vre-

me nismo poubijali.

Zatim smo se VSM-om (vozilom za sletanje na Mars) spustili na površinu planete. VSM je u

suštini velika konzerva na koju je prikaĉeno nekoliko manjih potisnika i padobrana. Njegova

jedina svrha je da preveze šestoro ljudi od Marsove orbite do površine planete tako da svih še-

storo putnika preţivi let.

A sada ću vam otkriti najbolji trik u pripremi istraţivaĉke ekspedicije na Marsu: sva potrebna

oprema već nas ĉeka tamo.

Ukupno ĉetrnaest misija bez posade bilo je potrebno da se dostavi sve što nam treba za rad na

površini Marsa. Trudili su se koliko su mogli da sve teretne letelice prizemlje otprilike u istoj

oblasti i nisu mnogo promašili. Tovar nije ni izbliza tako osetljiv kao ljudi i moţe da podnese

jak udar pri sletanju. Ali zato su te letelice umele da se odbiju od tlo i završe raštrkane na sve

strane.

Naravno, nisu nas poslali na put dok nisu utvrdili da je sav tovar stigao na Mars i da su kon-

tejneri ostali hermetiĉki zatvoreni. Od poĉetka do kraja, ukljuĉujući misije za transport opre-

me, misija na Marsu traje oko tri godine. Štaviše, oprema za Ares 3 bila je na putu do Marsa

još dok se posada Aresa 2 vraćala na Zemlju.

Najvaţniji deo unapred poslate opreme bio je, naravno, VPM. „Vozilo za poletanje sa Marsa.”

Njime smo se vraćali na Hermes po okonĉanju ekspedicije na površini Marsa. VPM je meko

sletao (za razliku od ostatka tovara koji je prilikom spuštanja poput balona skakutao po tlu).

Naravno, sve vreme smo bili na vezi s Hjustonom, i ako bi se dogodilo bilo šta nepredviĊeno,

mi bismo proleteli pored Marsa i vratili se na Zemlju bez prizemljavanja.

4

VPM je inaĉe vrlo interesantan. Ispostavilo se da zahvaljujući jednostavnom nizu hemijskih

reakcija sa Marsovom atmosferom, za svaki kilogram vodonika koji se donese na Mars, moţe

da se dobije trinaest kilograma goriva. Doduše, to je spor proces. Potrebna su dvadeset ĉetiri

meseca da se napuni rezervoar VPM-a. Zato ga i šalju mnogo pre našeg dolaska.

Moţete da zamislite koliko sam se razoĉarao kad sam otkrio da nema VPM-a.

* * *

Apsurdan splet okolnosti umalo me je koštao ţivota. A onda sam zahvaljujući još apsurdnijem

spletu okolnosti saĉuvao ţivu glavu.

Naša misija je planirana da izdrţi udare pešĉane oluje brzine do sto pedeset kilometara na ĉas.

Stoga je razumljivo što se Hjuston unervozio kad su se na nas okomili vetrovi brzine od sto

sedamdeset pet kilometara na sat. Svi smo obukli skafandere i šćućurili se u sredini haba, ĉi-

sto u sluĉaju da doĊe do dekompresije. Ali problem nije bio u habu.

VPM je svemirski brod. Ima mnogo lomljivih delova. Moţe izvesno vreme da izdrţi jake olu-

je, ali ne moţe unedogled da trpi nalete peska. Posle sat i po vremena oluje nesmanjenog in-

tenziteta, Nasa je naredila da prekinemo misiju. Niko nije ţeleo da prekine jednomeseĉnu mi-

siju nakon samo šest dana, ali ako VPM pretrpi neko oštećenje, ostaćemo zaglavljeni ovde.

Morali smo da izaĊemo na oluju da bismo prešli iz haba u VPM. To je bilo riziĉno, ali nismo

imali izbora.

Ja sam ostao poslednji.

Naša glavna, paraboliĉna antena za komunikaciju, koja je prenosila signal od haba do Herme-

sa, ponašala se kao padobran te ju je vetar išĉupao iz temelja i odneo. Usput je prošla kroz

prijemnu antensku rešetku napravivši lom. Tada se jedna od tih dugih tankih antena vrhom za-

letela u mene. Prošla mi je kroz skafander kao noţ kroz puter, i kada mi se zarila u bok osetio

sam nepodnošljiv bol. Kao kroz maglu se sećam da mi je pad pritiska u skafanderu izbio va-

zduh iz pluća (izvukao vazduh iz pluća – ako ćemo bukvalno) i da su me uši ţestoko zabolele.

Poslednje ĉega se sećam jeste Johansenova, koja beznadeţno pruţa ruke prema meni.

* * *

Probudio me je alarm za kiseonik u skafanderu. Uporno, nepodnošljivo pištanje koje je na

kraju uspelo da me digne iz duboke i iskrene ţelje da jednostavno svisnem.

Oluja se stišala; ja sam leţao potrbuške skoro potpuno zatrpan peskom. Kad sam došao k sebi,

sav grogi, zaĉudio sam se kako to da nisam mrtviji.

5

Antena me je pogodila dovoljno snaţno da mi probije odelo i zarije mi se u bok, ali tu ju je

zaustavila moja karliĉna kost. Zahvaljujući tome, imao sam samo jednu rupu u odelu (i u telu,

naravno).

Udarac me je odbacio daleko unazad i skotrljao sam se niz strmu kosinu. Nekako sam završio

ispruţen na stomaku, iskrivivši pritom antenu, koja me je snaţno pritiskala kroz onu rupu u

skafanderu. To ju je donekle i zatvorilo.

Onda je rana poĉela obilno da mi krvari, a krv da istiĉe kroz onu rupu. Ĉim bi došla u dodir sa

atmosferom, voda iz krvi je brzo isparavala usled protoka vazduha i niskog pritiska, ostavlja-

jući iza sebe samo lepljive ostatke. Na kraju je ta lepljiva masa zapušila rupu i svela isticanje

vazduha na nivo koji je skafander mogao da neutrališe.

Skafander je odliĉno odradio posao. Pošto je registrovao pad pritiska, poĉeo je da upumpava

velike koliĉine vazduha iz moje boce sa azotom, izjednaĉavajući pritisak. Pošto se isticanje

vazduha smanjilo, bilo je dovoljno da uvodi malo-pomalo vazduha kako bi se nadoknadio gu-

bitak.

Posle nekog vremena, apsorberi ugljen-dioksida u skafanderu su se istrošili. To je pravi ogra-

niĉavajući faktor u sistemima za odrţavanje ţivota; ne koliĉina kiseonika koju moţeš da po-

neseš sa sobom, već koliĉina ugljen-dioksida koju moţeš da ukloniš. U habu smo imali oksi-

genator, vaţan deo opreme pomoću kojeg se, razlaganjem ugljen-dioksida, izvlaĉio kiseonik.

Ali skafanderi su prenosivi, tako da se u njima odvija jednostavan proces hemijske apsorpcije

sa potrošnim filterima. Ja sam predugo spavao i moji filteri su postali neupotrebljivi.

Skafander je registrovao taj problem i prebacio se na vanredni reţim rada koji inţenjeri zovu

„puštanje krvi”. Kako nije mogao da izdvoji ugljen-dioksid, skafander je namerno ispuštao

vazduh u atmosferu Marsa, popunjavajući prostor azotom. Usled rupe na odelu i puštanja kr-

vi, azota je brzo nestalo. Sve što je posle toga ostalo bila je boca s kiseonikom.

Zato je usledilo jedino što je moglo da me odrţi u ţivotu. Skafander je poĉeo da se ispunjava

ĉistim kiseonikom. Sada je postojala opasnost da umrem od trovanja kiseonikom, jer je preve-

lika koliĉina tog gasa pretila da mi sagori nervni sistem, pluća i oĉi. Nije li ironija da neko s

pocepanim skafanderom umre usled viška kiseonika.

Svaku od ovih faza pratilo je oglašavanje alarma, uzbuna i upozorenja. Ali mene je probudio

onaj koji ukazuje na višak kiseonika.

Obuka kroz koju moramo da proĊemo tokom priprema za svemirsku misiju zapanjujuća je.

Na Zemlji sam nedelju dana veţbao procedure za razliĉite nevolje sa skafanderom. Znao sam

šta treba da radim.

Paţljivo sam podigao ruku do kacige i skinuo komplet za krpljenje odela prikaĉen sa strane.

To je bio obiĉan levak s ventilom na uţem kraju, i neverovatno lepljivom smolom na širem.

Zamisao je da se, dok je ventil otvoren, širi kraj zalepi preko rupe. Na taj naĉin vazduh struji

kroz ventil, smola se steţe i postaje nepropusna. Tada se ventil zatvara i rupa je zakrpljena.

Uklanjanje antene bilo je teţi deo. Naglo sam je išĉupao, kad me je presekao nesnosan bol u

boku a trenutni pad pritiska izazvao mi vrtoglavicu.

6

Namestio sam komplet za krpljenje preko rupe u odelu i zaĉepio je. Nije nigde propuštalo.

Skafander je dopunio izgubljeni vazduh upumpavanjem kiseonika. Kada sam pogledao oĉita-

vanja na ruci, video sam da vazduh koji udišem sadrţi osamdeset pet posto kiseonika. PoreĊe-

nja radi, Zemljina atmosfera sadrţi dvadeset jedan posto. Ne bi mi ništa bilo, samo da ga ne

udišem predugo.

Teturao sam se uzbrdo do haba. Kada sam se popeo na vrh, video sam nešto što me je veoma

obradovalo i nešto što me je veoma rastuţilo: hab je ostao netaknut (Ura!), ali VPM je otišao

(Au!).

Tog trenutka sam znao da sam gotov. Ali nisam ţeleo da skonĉam tu, na površini Marsa. Do-

šepao sam nazad do haba i ugurao se u komoru za izjednaĉavanje pritiska. Ĉim se izjednaĉio,

zbacio sam kacigu.

Onda sam skinuo skafander i pregledao ranu. Shvatio sam da je treba ušiti. Srećom, svi smo

prošli obuku za osnovne medicinske zahvate, a u habu smo imali odliĉnu sanitetsku opremu.

Brzo sam ubrizgao injekciju lokalnog anestetika, isprao ranu, ušio je sa devet šavova i završio

posao. Nekoliko nedelja je trebalo da pijem antibiotike, ali znao sam da ću biti dobro.

Pokušao sam da uspostavim vezu preko antenske rešetke, iako sam znao da je beznadeţno.

Nije bilo signala, naravno. Primarnu satelitsku antenu je odneo vetar, sećate se? A ona je us-

put uništila i antene za prijem signala. Na habu postoje sekundarni i tercijarni komunikacioni

sistem, ali oba sluţe iskljuĉivo za komunikaciju sa VPM-om, a preko njegovih, mnogo moć-

nijih sistema, signal se zatim prenosi do Hermesa. Problem je u tome što Hermes mora da bu-

de u blizini da bi to upalilo.

Nisam imao naĉina da uspostavim vezu s Hermesom. Moţda bih uspeo za kratko vreme da

pronaĊem satelitsku antenu negde na površini Marsa, ali trebalo bi mi nekoliko nedelja da

obavim neophodne popravke, a tada bi bilo prekasno. Kad se misija obustavi, Hermes mora

da napusti orbitu u roku od dvadeset ĉetiri ĉasa. Orbitna mehanika govori da je put bezbedniji

i kraći što se ranije krene, zašto onda ĉekati samo da bi put duţe trajao?

Kad sam pregledao skafander, video sam da je antena probila kućište monitora mojih biolo-

ških funkcija. Dok obavljamo EVA2, svi ĉlanovi posade su meĊusobno umreţeni preko svojih

skafandera, tako da u svakom trenutku moţemo da pratimo zdravstveno stanje svakog od nas.

Ostatak posade je sigurno video da mi je pritisak u odelu pao gotovo na nulu, i da su mi od-

mah zatim svi biološki pokazatelji pali na najniţe vrednosti. Kad tome dodate i ĉinjenicu da

me je vetar skotrljao niz brdo s kopljem u stomaku usred pešĉane oluje… da. Zakljuĉili su da

sam mrtav. Šta su drugo mogli da pomisle?

Moţda su ĉak nakratko i raspravljali o tome da li da pokupe moje telo, ali pravila su jasna. U

sluĉaju da ĉlan posade umre na Marsu, tu i ostaje. Njegovo telo se ostavlja na Marsu da bi se

smanjila teţina VPM-a. Smanjenjem teţine smanjuje se i potrošnja goriva, a povećava opseg

dozvoljene greške u radu potisnika tokom leta. Nema svrhe ne iskoristiti tu mogućnost zbog

sentimentalnosti.

* * *

7

Dakle, tako stoje stvari. Ostao sam sâm na Marsu. Ne mogu da uspostavim vezu ni s Herme-

som ni sa Zemljom. Svi misle da sam mrtav. Nalazim su u habu koji je projektovan da traje

trideset jedan dan.

Ako se oksigenator pokvari, ugušiću se. Ako se ureĊaj za skupljanje vode pokvari, umreću od

ţeĊi. Ako se hab pocepa, ja ću, manje-više, da se rasprsnem. Ako se ništa od toga ne desi,

kad-tad ću ostati bez hrane i umreću od gladi.

Ukratko: najebao sam.

8

2.


Dobro, sinoć sam se naspavao, i sada mi moj poloţaj ne deluje tako beznadeţno kao juĉe.

Danas sam napravio popis zaliha, i na brzinu obavio EVA kako bih proverio stanje spoljašnje

opreme. Evo kako stoje stvari:

Misija na površini Marsa trebalo je da traje trideset jedan dan. Za svaki sluĉaj, sonde sa zali-

hama snabdevene su s dovoljno hrane za ĉitavu posadu za pedeset šest dana. Imali bismo do-

voljno hrane da završimo misiju, ĉak i da se jedna ili dve sonde oštete.

Prošlo je šest dana od poĉetka misije kada je sve pošlo po zlu, što znaĉi da je ostalo dovoljno

namirnica za šestoro ljudi za pedeset dana. Pošto sam sâm, zalihe će mi potrajati trista dana. I

to bez ograniĉavanja porcija. To mi daje dosta vremena.

Hab je izdrţao oluju bez ikakvih posledica. Napolju stvari nisu tako ruţiĉaste. Ne mogu da

naĊem satelitsku antenu; vetar ju je verovatno oduvao kilometrima daleko.

VPM nije tu, naravno. Ostatak posade prevezao se njime do Hermesa. Doduše, donja polovi-

na (rampa za sletanje) i dalje je tu. Zašto bi je vraćali sa sobom kada teţina predstavlja rizik.

Rampa se sastoji od stajnog trapa, postrojenja za dobijanje goriva i svega ostalog što im, po

Nasinoj proceni, ne treba za povratak u orbitu.

VSM je izvrnut na bok, otvorenog trupa. Izgleda da je oluja skinula metalnu zaštitu sa rezerv-

nog padobrana (koji nismo morali da upotrebimo tokom sletanja). Kada se padobran otvorio,

vukao je VSM na sve strane razbijajući ga o kamenje. Mada mi VSM i ne bi bio od neke kori-

sti. S tim potisnicima ne bi mogao da podigne ni sopstvenu teţinu. Ali moţda je mogao da mi

posluţi kao izvor rezervnih delova. Moţda još uvek moţe.

Oba rovera su dopola zatrpana peskom, ali su inaĉe u dobrom stanju. Na oba je hermetiĉka

izolacija ostala oĉuvana. Što nije neobiĉno. Procedura u sluĉaju oluje nalaţe da se vozilo zau-

stavi i saĉeka da nevreme proĊe. Pravljeni su da izdrţe takve vremenske uslove. Trebaće mi

otprilike dan i po posla da ih iskopam.

Izgubio sam vezu sa meteorološkim stanicama, rasporeĊenim na kilometar od haba u ĉetiri

smera. Koliko ja mogu da znam, moţda i dalje savršeno rade. Komunikacione veze na habu

su trenutno tako slabe da verovatno nemaju ni kilometar dometa.

Polje solarnih ćelija prekriveno je peskom, zbog ĉega je trenutno van pogona (samo da podse-

tim: solarnim ćelijama je potrebna sunĉeva svetlost da bi proizvodile struju). MeĊutim, ĉim

9

sam ih obrisao proradile su i dostigle pun kapacitet. Za šta god da mi struja zatreba, imaću je

više nego dovoljno. Dvesta kvadratnih metara solarnih ćelija, sa vodoniĉnim gorivnim ćelija-

ma koje mogu da skladište velike koliĉine energije. Moram samo da ih brišem na nekoliko da-

na.

Unutrašnjost haba je, zahvaljujući postojanoj konstrukciji, u odliĉnom stanju.

Obavio sam kompletnu dijagnostiku na oksigenatoru. Dvaput. Sve je u savršenom redu. Ako

se na njemu nešto pokvari, postoji rezervni za privremenu upotrebu. Ali taj je iskljuĉivo za

hitne sluĉajeve, recimo, dok je glavni na popravci. Rezervni pritom ne obavlja razbijanje

ugljen-dioksida i izvlaĉenje kiseonika. On samo apsorbuje ugljen-dioksid na isti naĉin kao

skafanderi. PredviĊeno je da traje pet dana pre zasićenja filtera, što će za mene biti trideset da-

na (diše samo jedna osoba, umesto njih šest). To uliva izvesnu sigurnost.

Sakupljaĉ vode takoĊe radi kao podmazan. Loša vest je da ne postoji rezervni. Ako se ovaj

pokvari, moraću da pijem rezerve vode dok ne sklepam primitivnu destileriju za proĉišćavanje

mokraće. Osim toga, disanjem ću gubiti pola litre vode dnevno dok vlaga u habu ne dosegne

maksimum i voda ne poĉne da se kondenzuje na svim površinama. Tada ću morati da liţem

zidove. Ura! U svakom sluĉaju, sakupljaĉ vode zasad radi.

Ukratko: Hrana, voda i sklonište su obezbeĊeni. Odmah ću poĉeti da smanjujem porcije hra-

ne. Obroci ionako nisu veliki ali mislim da ću moći da izdrţim sa tri ĉetvrtine porcije po obro-

ku bez posledica. To bi trebalo da mi produţi trajanje zaliha sa trista na ĉetiristo dana. Dok

sam pretraţivao medicinsko odeljenje, pronašao sam glavnu bocu s vitaminima. U njoj ima

dovoljno vitamina za višegodišnju upotrebu, kako bih ublaţio posledice nezdrave ishrane

(mada ću, koliko god vitamina uzimao, umreti od gladi kad ostanem bez hrane).

U medicinskom odeljenju ima morfijuma za hitne sluĉajeve. I ima ga dovoljno za smrtnu do-

zu. Ne pada mi na pamet da polako umirem od gladi, toliko da vam kaţem. Ako doĊe dotle,

odluĉiću se za brţi put.

* * *

Svi koji su uĉestvovali u ovoj misiji specijalizovani su za dve oblasti. Ja sam botaniĉar i ma-

šinski inţenjer. U osnovi, ja sam bio zaduţen za popravke, a usput sam i petljao s biljkama.

Mašinstvo mi sad moţe spasti ţivot u sluĉaju da se nešto pokvari.

Razmišljao sam o tome kako bih mogao da preţivim. Nije skroz beznadeţno. Ljudi će doći

ponovo na Mars za jedno ĉetiri godine kad stigne Ares 4 (pod pretpostavkom da nisu otkazali

program zbog moje „smrti”).

Ares 4 će sleteti u krater Skjapareli, udaljen otprilike tri hiljade i dvesta kilometara od mog

poloţaja ovde u Acidaliji Planiciji. Nema naĉina da sam stignem tamo. Ali kad bih uspostavio

vezu s njima, moţda bi mogli da organizuju spasilaĉku misiju. Ne znam taĉno kako bi to izve-

li s obzirom na sredstva koja će imati na raspolaganju, ali znam da u Nasi ima mnogo pamet-

nih ljudi.

10

Eto, to je sada moja misija. Smisliti kako da uspostavim vezu sa Zemljom. Ako to ne uspe,

moram da smislim kako da komuniciram sa Hermesom kada se za ĉetiri godine vrati sa posa-

dom Aresa 4.

Naravno, još nisam smislio kako da preţivim ĉetiri godine sa zalihama hrane za godinu dana.

Ali bolje da idem redom. Zasada imam hrane koliko mi treba i imam cilj: popraviti prokleti

radio.


Dakle, ni posle tri EVA nisam naišao ni na trag satelitske antene.

Otkopao sam jedan rover i obilazio njime okolinu, ali posle nekoliko dana traganja zakljuĉio

sam da je vreme da odustanem. Oluja je verovatno odnela antenu predaleko i za njom izbrisa-

la svaki trag u pesku koji sam mogao da pratim. Verovatno ju je i zatrpala.

Danas sam veći deo dana proveo napolju kod ostataka antenske rešetke za komunikaciju.

Stvarno ţalostan prizor. U kakvom je stanju, veće su šanse da me ĉuju na Zemlji ako se bu-

dem drao odavde.

Mogao bih da sklepam rudimentarnu satelitsku antenu od metalnih delova u bazi, ali ovde se

ne radi o pravljenju voki-tokija. Uspostavljanje veze izmeĊu Marsa i Zemje nije mala stvar i

zahteva specijalnu opremu. Neću moći tek tako da improvizujem pomoću štapa i kanapa, to

jest, pomoću aluminijumske folije i ţvake.

Moram da ograniĉim aktivnosti izvan haba, kao i unos hrane. Filtere za ugljen-dioksid je ne-

moguće oĉistiti. Jednom kad se zasite, postaju neupotrebljivi. PredviĊeno je bilo da svaki ĉlan

posade dnevno obavlja EVA u trajanju od ĉetiri sata. Srećom, filteri za ugljen-dioksid su laga-

ni i mali tako da je Nasa mogla da ih pošalje mnogo više nego što nam je trebalo. Kad se sve

to sabere, filteri će mi trajati oko hiljadu i petsto sati. Nakon toga svaka aktivnost izvan haba

nateraće mi krv na uši.

Hiljadu i petsto sati moţda zvuĉi mnogo, ali moram da preţivim najmanje ĉetiri godine kako

bih imao kakvu-takvu šansu da doĉekam akciju spasavanja, a uz to ću svake nedelje morati da

posvetim minimum nekoliko sati ĉišćenju mreţe solarnih panela. U svakom sluĉaju, nema ne-

potrebnih EVA.

* * *

Što se ostalih vesti tiĉe, palo mi je na pamet kako da se snaĊem za hranu. Moţda će mi se po-

znavanje botanike ipak isplatiti.

Otkud botaniĉar na Marsu? Pošteno govoreći, poznato je da na Marsu ništa ne raste. Pa, zami-

sao je bila da se ispita mogu li biljke da rastu u Marsovoj gravitaciji, i šta se, ako ništa drugo,

11

moţe uĉiniti sa zemljištem na Marsu. Kraći odgovor glasi: mnogo toga… al’ zamalo. Zemlji-

šte na Marsu sadrţi osnovne gradivne elemente potrebne za rast biljaka, ali mnogi procesi koji

se odvijaju u Zemljinom tlu na Marsovom su neizvodljivi, ĉak ni kad se ta zemlja smesti u

uslove Zemljine atmosfere i obilno se navodnjava. Nema korisnog delovanja bakterija, kao ni

hranljivih materija koje potiĉu od ţivotinjskog sveta, i tako redom. Na Marsu svega toga ne-

ma. Jedan od mojih zadataka na ovoj misiji bio je da ustanovim kako biljke ovde rastu u razli-

ĉitim razmerama Zemljinog i Marsovog zemljišta i atmosfere.

Zato kod sebe imam malo Zemljinog tla i gomilu biljnog semena.

Doduše, ne smem previše da se nadam. To malo zemlje što imam dovoljno je za prozorsku

ţardinjeru, a ono seme je seme nekoliko vrsta trave i paprati. To su najotpornije biljke na Ze-

mlji i najlakše za uzgajanje, zbog ĉega ih je Nasa i izabrala kao probne uzorke.

Dakle, imam dva problema: nedovoljno zemlje i ništa jestivo što bih mogao da zasadim.

Ali ja sam botaniĉar, jebem mu mater. Valjda mogu da naĊem neko rešenje. Ako ga ne na-

Ċem, za otprilike godinu dana biću vrlo izgladneli botaniĉar.


Pitam se šta li su Kabsi uradili ove sezone.


Diplomirao sam na Univerzitetu u Ĉikagu. Polovina ljudi koji su studirali botaniku bili su hi-

pici koji su mislili da mogu da se vrate na neki prirodan poredak stvari. Pritom su mislili da

nahrane sedam milijardi ljudi iskljuĉivo onim što sakupe u prirodi. Uglavnom su smišljali bo-

lje naĉine za uzgoj marihuane. Nisu mi se dopadali. Mene je botanika oduvek zanimala s na-

uĉne strane, a ne zbog nekakvih gluposti o novom svetskom poretku.

Kada su pravili Ċubrivo od balege i trule vegetacije i trudili se da saĉuvaju svako zrnce ţive

materije, ja sam im se smejao. „Vidi ove blesave hipike!”, rugao sam im se. „Vidi ti te jadne

pokušaje da simuliraju kompleksni globalni ekosistem u sopstvenom dvorištu.”

Naravno, to je upravo ono što ja sad radim. Ĉuvam sve ostatke organske materije koje naĊem.

Posle svakog završenog obroka, otpaci idu u kantu za Ċubrivo. Što se drugih organskih mate-

rija tiĉe…

Hab ima tehnološki napredne toalete. Fekalije se obiĉno vakuumski isušuju i odlaţu u herme-

tiĉki zatvorene kese koje se izbacuju na površinu Marsa.

Više ne!

12

Štaviše, obavio sam EVA da povratim kese koje smo prethodno izbacili dok je ostatak posade

još bio tu. Pošto su te fekalije bile potpuno isušene, u njima više nije bilo bakterija, ali je još

uvek bilo sloţenih proteina, te su se mogle upotrebiti kao Ċubrivo. Kada im dodam vodu i ak-

tivne bakterije, brzo će ih upiti i nova populacija bakterija će zameniti onu koja je bila istre-

bljena u Paklenom toaletu.

Pronašao sam veliki sud i napunio ga s malo vode u koju sam potom dodao isušene fekalije.

Od tada sam redovno dodavao i sopstvene. Što odvratnije smrdi to bolje. To znaĉi da bakterije

rade svoj posao!

Kada u to dodam zemlju sa Marsa, umešaću u nju fekalije i raširiću je po podu. Onda ću po

površini posuti malo zemljišta sa Zemlje. Moţda biste rekli da to i nije mnogo vaţan korak,

ali varate se. U Zemljinom tlu ţive desetine vrsta bakterija, koje su presudne za rast sadnica.

One će se namnoţiti i raširiti kao… pa, kao bakterijska infekcija.

U roku od nedelju dana u tako pripremljenom Marsovom zemljištu seme će proklijati. Ali ne-

ću još poĉeti da sejem. Tom zemljom ću onda prekriti duplo veću površinu novog Marsovog

zemljišta, koje ću na taj naĉin „zaraziti”. Kad proĊe još nedelju dana, ponovo ću udvostruĉiti

površinu zemljišta. I tako iznova. Naravno, sve vreme ću dodavati Ċubrivo.

Moje debelo crevo radi jednako naporno na tome da preţivim, koliko i moj mozak.

Ovo nije neki nov koncept koji sam ja upravo smislio. Ljudi već decenijama teoretišu o tome

kako od Marsove prašine napraviti plodno zemljište. Ja ću samo biti prvi koji će testirati tu te-

oriju.

Pretraţio sam zalihe hrane i pronašao raznorazne biljke koje bih mogao da zasadim. Grašak,

na primer. Ima i dosta pasulja. Našao sam i nekoliko krompira. Kamo sreće da posle svega

išta od ovoga moţe da proklija. Pored maltene neograniĉenih zaliha vitamina, da bih preţiveo,

trebaju mi samo još kalorije, iz bilo kog izvora.

Ukupna površina poda u habu iznosi oko devedeset dva kvadratna metra. Planiram sve da ih

iskoristim za ovaj poduhvat. Ne smeta mi da hodam po zemlji. Biće tu puno posla, ali moraću

ĉitavu površinu da prekrijem zemljom u debljini od deset centimetara. To znaĉi da ću morati

da prenesem devet zapeta dva kubna metra zemlje sa površine Marsa u hab. Kroz vazdušnu

komoru u cugu mogu da prenesem moţda desetinu kubnog metra, i to prikupljanje zemlje će

biti vrlo naporan posao. Ali na kraju, ako sve bude išlo po planu, imaću devedeset dva kva-

dratna metra zasadive površine.

Jebote, kakav sam ja opasan botaniĉar! Ĉuvajte se mojih botaniĉkih moći!


Uh! Ovaj posao je iscrpljujuć!

13

Proveo sam danas dvanaest sati napolju, unoseći zemlju u hab. Uspeo sam da pokrijem samo

mali ćošak baze, nekih pet kvadratnih metara. Ovim tempom trebaće mi nekoliko nedelja da

unesem svu zemlju. Ali ajde, bar vremena imam napretek.

Prvih nekoliko EVA bilo je priliĉno nedelotvorno; punio sam male kontejnere i unosio ih kroz

komoru za izjednaĉavanje pritiska. Onda sam se opametio i stavio jedan veliki kontejner u ko-

moru, pa sam ga punio pomoću onim malih. To je mnogo ubrzalo proces jer izjednaĉavanje

pritiska u komori traje desetak minuta.

Sve ţivo me boli. A lopate koje koristim pravljene su za uzimanje uzoraka, ne za ozbiljno ko-

panje. LeĊa me ubijaju. Pretraţio sam sanitetski materijal i pronašao vikodin. Popio sam ga

pre desetak minuta. Uskoro će poĉeti da deluje.

U svakom sluĉaju, lepo je videti napredak. Vreme je da pustim bakterije da rade na ovim mi-

neralima. Posle ruĉka. Ništa od tri ĉetvrtine porcije. Danas sam zasluţio ceo obrok.


Jedna komplikacija koje se nisam setio: voda.

Ispostavilo se da posle nekoliko miliona godina na površini Marsa zemljište ostaje bez kapi

vode. Zahvaljujući mojim master studijama botanike priliĉno sam uveren da je biljkama za

rast potrebna vlaţna zemlja. Da ne pominjem bakterije koje tu prethodno moraju da se na-

mnoţe.

Srećom, imam vode. Ali ne onoliko koliko mi treba. Kako bi uspelo, zemljište mora da upije

ĉetrdeset litara vode po kubnom metru. Moj sveobuhvatni plan predviĊa zapreminu od devet

zapeta dva kubna metra zemlje. Što znaĉi da mi na kraju treba trista šezdeset osam litara vode

za navodnjavanje.

Hab ima odliĉan sistem za sakupljanje vode. Najbolja tehnologija dostupna na Zemlji. Pa su u

Nasi pomislili: „Zašto da šaljemo tone vode tamo gore? Pošaljimo samo koliko je potrebno za

sluĉaj nuţde”. Ĉoveku je za normalno funkcionisanje potrebno tri litre vode dnevno. Dali su

nam pedeset litara po osobi. Na habu ima ukupno trista litara vode.

Izgleda da neću moći da pokrijem ĉitavu površinu haba plodnom zemljom. Spreman sam da

svu vodu preusmerim za te svrhe osim onih pedeset litara za sluĉaj nuţde. To znaĉi da mogu

da obezbedim navodnjavanje za šezdeset dva zapeta pet kvadratnih metara zemlje debljine de-

set centimetara. To su dve trećine ukupne površine haba. Moraće da posluţi. Ionako sam do-

sad pokrio samo pišljivih pet kvadratnih metara.

Onda je usledio neprijatniji deo posla. Proveo sam tri sata šireći govna po marsovskom pesku.

Bar nisam to morao rukama da radim.

U uglu haba rasporedio sam sloj peska debljine deset centimetara. Umotao sam nekoliko će-

badi i uniformi koje su pripadale ostalim ĉlanovima posade i upotrebio ih da omeĊim leju (s

14

druge strane ograĊenu ovalnim zidovima haba). Onda sam ţrtvovao dvadeset litara dragocene

vode bogovima plodne zemlje.

Pet kvadratnih metara je bilo otprilike taman za koliĉinu Ċubriva koju sam imao pri ruci. Is-

praznio sam veliki sud govana na zemlju i zamalo povratio od smrada.

A taj smrad se neće skoro razići. Nije baš da mogu da otvorim prozor. Ipak, navikneš se neka-

ko. Lopatom sam izmešao zemlju i fekalije i ponovo poravnao površinu. Onda sam preko toga

posuo malo Zemljinog tla. Bacite se na posao, bakterije. Raĉunam na vas.

Što se tiĉe ostalih vesti – danas je Dan zahvalnosti. Moja porodica će se po obiĉaju okupiti u

Ĉikagu na prazniĉnom ruĉku kod mojih roditelja. Pretpostavljam da neće biti preterano zabav-

no, s obzirom na to da sam ja poginuo pre jedanaest dana. Štaviše, verovatno su se tek razišli

nakon moje sahrane.

Pitam se da li će ikada saznati šta se zaista desilo.


Ĉoveĉe. Baš sam napredovao.

Uneo sam i pripremio sav pesak. Sada je prekriveno dve trećine baze. Danas sam izveo prvo

dupliranje Ċubriva. Prošlo je nedelju dana i nekada marsovska zemlja sada je fina i plodna.

Još dva puta da nanesem Ċubrivo i ĉitava površina će biti pokrivena.

Zahvaljujući obavljenom poslu, ţivnuo sam. Imao sam nešto da radim. Ali kad se intenzitet

radova smanjio, i pošto sam veĉerao slušajući kolekciju muzike Bitlsa, koja je ostala iza Jo-

hansenove, ponovo sam se oneraspoloţio.

Kada sam seo i napravio raĉunicu, shvatio sam da ovo neće biti dovoljno da me spase gladi.

Najbolji raspoloţiv izvor kalorija mi je krompir. Izdašan je i energetski jak (sedamsto sedam-

deset kalorija po kilogramu). Priliĉno sam siguran da će ovaj koji imam proklijati. Problem je

što ne mogu da ga uzgojim u dovoljnoj koliĉini. Na površini od šezdeset dva kvadratna metra

mogao bih moţda da proizvedem sto pedeset kilograma krompira za ĉetiristo dana (toliko vre-

mena imam dok ne ostanem bez hrane). To je ukupno sto petnaest hiljada i petsto kalorija, što

daje proseĉni dnevni unos od dvesta osamdeset osam kalorija. Na moju visinu i teţinu, ako

budem spreman da malo gladujem, potrebno mi je hiljadu petsto kalorija dnevno.

Nemam ni blizu dovoljno.

Znaĉi da neću moći da ţivim od zemlje unedogled. Ali mogu bar da produţim ţivot. Krompiri

će mi trajati sedamdeset šest dana.

15

Krompir stalno raste, tako da u tih sedamdeset šest dana mogu da uzgojim još dvadeset dve

hiljade kalorija, koje će me drţati još petnaest dana. Posle toga postaje uzaludno nastavljati s

tim. Kad se sve sabere, imaću hrane za još devedeset dana.

Dakle, umesto ĉetiristotog sola moje umiranje od gladi poĉinje ĉetiristo devedesetog sola. To

jeste napredak, ali svaka nada da ću se spasti poĉiva na tome da preţivim do hiljadu ĉetiristo

dvanaestog sola, kada će se Ares 4 prizemljiti.

Fali mi hrane za oko hiljadu dana. I nemam nikakav plan odakle da je stvorim.

Sranje.

16

3.


Sećate se onih starih matematiĉkih pitanja sa ĉasova algebre? Ako voda jednom brzinom utiĉe

u sud, a drugom istiĉe iz njega, kada će se sud isprazniti? E pa, upravo taj koncept je presudan

u projektu na kojem radim a zove se „Mark Vatni neće umreti”.

Moram da proizvedem kalorije. I moram da ih imam dovoljno za ĉetiri godine. Raĉunam, ako

me ne spase Ares 4, gotov sam u svakom sluĉaju. Tako da mi je to cilj: preţiveti ĉetiri godine.

Imam dovoljno multivitamina, duplo više nego što mi je potrebno. I u svakoj porciji hrane pet

puta više proteina od minimalnih potreba, što znaĉi da ću racionalnom potrošnjom obezbediti

sebi dovoljno proteina za bar ĉetiri godine. Što se tiĉe opštih nutritivnih potreba, obezbeĊen

sam. Sad mi samo trebaju kalorije.

Dakle, potrebno mi je hiljadu petsto kalorija dnevno. Za poĉetak imam dovoljno hrane za sle-

dećih ĉetiristo dana. Koliko onda kalorija moram da proizvedem dnevno da bih preţiveo hilja-

du ĉetiristo dana (do dolaska Aresa 4)?

Poštedeću vas raĉunanja. Odgovor je – ravno hiljadu. Moji ratarski napori treba da mi pomog-

nu da proizvodim hiljadu kalorija dnevno kako bih preţiveo dok ne stigne Ares 4. Zapravo,

malo više od toga jer je sada dvadeset peti sol a ja još nisam ništa zasadio.

Na svoja šezdeset dva kvadratna metra obradive zemlje moći ću da proizvedem dvesta osam-

deset osam kalorija dnevno. Da bih preţiveo, moram da dostignem ĉetiri puta veću proizvod-

nju nego što je to sada u planu.

Treba mi veća obradiva površina i voda za navodnjavanje. Moraću da rešavam jedan po jedan

problem.

Koliko obradive površine mogu realno da obezbedim?

Hab se prostire na devedeset dva kvadratna metra. Recimo da mogu da iskoristim ĉitavu povr-

šinu.

Osim toga, imam i pet kreveta koje niko ne koristi. Recimo da i na njih stavim zemlju. Svaki

ima dva kvadratna metra površine, što mi daje još deset kvadratnih metara. Sad sam na sto

dva.

17

U habu imam tri laboratorijska stola, svaki od oko dva kvadratna metra. Jedan ću da zadrţim

za rad, a ostala dva ću iskoristiti za projekat. To su još ĉetiri kvadratna metra, što ukupno daje

sto šest.

Imam dva Marsova rovera. Oba su pod pritiskom, što astronautima omogućava jednostavno

upravljanje, bez skafandera, tokom dugih voţnji po površni Marsa. Pretesni su da bi u njima

moglo da se sadi, a ionako su mi potrebni za voţnju. MeĊutim, svaki rover ima samorasklopiv

šator za vanredne situacije.

Mnogo toga oteţava sadnju na samorasklopivim šatorima, ali svaki od njih ima površinu od

deset kvadratnih metara. Pod uslovom da prevaziĊem sve prepreke, dobiću još dvadeset kva-

drata, pa ću ukupno imati sto dvadeset šest.

Sto dvadeset šet kvadratnih metara obradive površine. To je već nešto. Nemam ni blizu do-

voljno vode za navodnjavanje te zemlje, ali kao što sam rekao, rešavam probleme jedan po je-

dan.

Sledeće što treba razmotriti jeste koliko efikasno mogu da uzgajam krompir. Proraĉun prinosa

zasnovao sam na proizvodnji krompira na Zemlji. Ali uzgajivaĉima krompira nije oĉajniĉki

zapelo da spasu ţivu glavu kao meni. Da li bih mogao da postignem bolji prinos?

Za poĉetak, mogu da se posvetim svakoj biljci pojedinaĉno. Mogu da ih orezujem i pazim da

budu zdrave, da ne smetaju jedna drugoj. Kada proklijaju, mogu da ih presadim dublje u ze-

mlju a potom iznad njih zasadim mlaĊe biljke. Naravno, uzgajivaĉima krompira se tako nešto

ne isplati jer imaju bukvalno milione sadnica.

Osim toga, ovakav naĉin sadnje ispošćuje zemljište. Svaki uzgajivaĉ koji bi to radio opustošio

bi zemljište u roku od dvanaest godina. To nije odrţiv naĉin sadnje. Ali koga boli dupe? Tre-

ba samo da preţivim ĉetiri godine.

Po mojoj proceni, primenom ovih metoda mogao bih da dobijem pedeset odsto više prinosa.

Na površini od sto dvadeset šest kvadratnih metara obradive zemlje (što je malo više nego du-

plo od šezdeset dva kvadratna metra koliko sad imam) to izaĊe više od devetsto kalorija dnev-

no.

To je već ozbiljno poboljšanje. I dalje mi preti opasnost da umrem od gladi, ali bar postoji

mogućnost da preţivim. Pred kraj bih moţda bio na ivici ali doĉekao bih spasioce ţiv. Mogao

bih da smanjim potrošnju kalorija tako što bih fiziĉke poslove sveo na najmanju meru. Mogao

bih da povećam temperaturu u habu tako da moje telo troši manje energije na odrţavanje tem-

perature. Mogao bih da odseĉem sebi ruku i pojedem je, ĉime bih obezbedio dragocene kalo-

rije i smanjio ukupnu potrebu za unosom kalorija.

Ne, to baš ne bih mogao.

Dakle, recimo da obezbedim toliku površinu obradive zemlje. Deluje izvodljivo. Odakle mi

voda? Ako povećam površinu sa šezdeset dva na sto dvadeset šest kvadratnih metara debljine

sloja deset centimetara, trebaće mi još šest zapeta ĉetiri kubna metra zemlje (još kopanja,

ura!) ali i preko dvesta pedeset litara vode.

18

Pedeset litara koje već imam moram da saĉuvam za sebe ako se sakupljaĉ vode pokvari. Tako

da mi od dvesta pedeset potrebnih litara nedostaje svih dvesta pedeset.

Tja. Idem u krevet.


Dan je bio isrpljujuć ali uspešan.

Smuĉilo mi se razmišljanje, pa umesto da razbijam glavu pitajući se kako da nabavim dvesta

pedeset litara vode, bacio sam se na fizikalisanje. Moram da unesem još gomilu zemlje u hab,

bez obzira na to što je trenutno suva i beskorisna.

Uspeo sam da unesem jedan kubni metar pre nego što sam lipsao.

Tada je naletela manja pešĉana oluja koja je potrajala ceo sat i za to vreme prekrila solarne

kolektore peskom. Tako da sam morao ponovo da obuĉem skafander i odradim još jedan

EVA. Pizdeo sam sve vreme. Ĉišćenje ogromnog polja solarnih ćelija je dosadan i naporan

posao. Ali kad sam završio, vratio sam se u svoj mali hab u preriji.

Došlo je bilo vreme za još jedno Ċubrenje zemlje pa sam pomislio da bih mogao i to da ski-

nem s vrata. To mi je oduzelo sat vremena. Još samo jednom da naĊubrim i zemlja će biti

spremna za sadnju.

Pomislio sam da je vreme da napravim rasadu. Imao sam već toliko obradive zemlje da sam

mogao da izdvojim mali ćošak u te svrhe. Na raspolaganju mi je bilo dvanaest krompira.

Imao sam neviĊenu sreću što se krompir nije zamrznuo ili istrulio. Zašto je Nasa poslala dva-

naest celih krompira pohranjenih u friţideru, ali ne i zamrznutih? I zašto su ih poslali s nama

kao tovar koji mora da bude pod pritiskom umesto u sanduku s ostalim zalihama za hab?

Zbog Dana zahvalnosti koji je trebalo da proslavimo na Marsu tokom ekspedicije; Nasini psi-

hijatri su zakljuĉili kako bi bilo dobro da zajedno spremimo ruĉak. Ne samo da zajedno ruĉa-

mo već da zajedno spremamo hranu. Verovatno ima neke logike u tome, ali koga boli uvo?

Svaki krompir sam isekao na ĉetiri dela pazeći da na svakom ima bar dva okca. Iz okaca

krompir klija. Ostavio sam ih da odstoje nekoliko sati da bi se malo stvrdnuli, a onda sam ih

zasadio u ćošku na dovoljnom rastojanju. Brzo rastite, krompirići moji. Ţivot mi zavisi od

vas.

Krompiru obiĉno treba devedeset dana da dostigne punu veliĉinu. Ali ja ne mogu toliko da ĉe-

kam. Sav taj krompir moraću da iskoristim za ponovnu sadnju na ostatku plodnog zemljišta.

Podesio sam temperaturu u habu na toplih dvadeset pet i po stepeni Celzijusa, kako bi sadnice

brţe rasle. Osim toga, veštaĉko osvetljenje će obezbediti dovoljno „sunĉeve svetlosti”, a ja ću

se pobrinuti da im obezbedim mnogo vode (ĉim skapiram kako da je nabavim). Neće biti vre-

menskih nepogoda niti parazita da im ometaju rast, s kojima će se boriti za svaku stopu ze-

19

mlju ili hranljive sastojke. Kad se uzme u obzir koliko im toga ide u prilog, za ĉetrdeset dana

trebalo bi da daju zdrave krtole koje će i same proklijati.

Tu sam stavio taĉku na svoje ratarske aktivnosti za taj dan.

Za veĉeru sam pojeo celu porciju. Zasluţio sam. Još sam i sagoreo tonu kalorija koju sam ţe-

leo da povratim.

* * *

Pretraţivao sam stvari komandantkinje Luis dok nisam pronašao njenu liĉnu fleš-memoriju.

Svako je mogao da ponese bilo šta od digitalnih zanimacija po sopstvenom izboru, a meni je

dozlogrdilo da slušam album Bitlsa Johansenove. Vreme je da vidim šta je Luisova ponela.

Glupe TV serije. To je imala. Ĉitave gomile praistorijskih serija.

Šta je, tu je. Ţedan konj vode ne probira. Neka bude onda „Sluĉajni cimeri”.


Tokom poslednjih nekoliko dana uneo sam svu preostalu zemlju, pa pripremio stolove i kre-

vete da izdrţe njenu teţinu, i ĉak stigao da je rasporedim gde treba. Još uvek nemam vodu da

joj udahnem ţivot, ali imam neke ideje. Iskreno govoreći, loše ideje, ali od neĉeg mora da se

poĉne.

Današnje veliko dostignuće bilo je postavljenje samorasklopivih šatora.

Nevolja je što šatori iz rovera nisu projektovani za ĉestu upotrebu.

Zamisao je da izbaciš šator, uĊeš u njega i saĉekaš spasilaĉku ekipu. Komora za izjednaĉava-

nje pritiska sastoji se samo od ventila i dvoja vrata. Kad hoćeš da uĊeš, izjednaĉiš pritisak sa

onim unutra, a kad ţeliš da izaĊeš izjednaĉiš ga sa spoljnim. To znaĉi da se pri svakoj upotre-

bi gubi dosta vazduha. A ja ću morati da ulazim bar jednom dnevno. Ukupna zapremina sva-

kog šatora je priliĉno mala, tako da ne mogu da priuštim gubitak vazduha iz njih.

Satima sam pokušavao da smislim kako da prikaĉim vazdušnu komoru šatora na vazdušnu ko-

moru haba. Hab ima tri komore za izjednaĉavanje pritiska. Bio bih spreman da odvojim dve

za šatore. To bi bilo sjajno.

IzluĊuje me što vazdušna komora šatora u stvari moţe da se prikaĉi na drugu vazdušnu komo-

ru! Ako je neko ko se sklonio u šator povreĊen ili ako nema dovoljno skafandera, ljudi mogu

da izaĊu iz njih ne izlaţući se uticaju Marsove atmosfere.

20

MeĊutim, šatori sluţe samo da se sklonite unutra dok ne stigne posada u roveru da vas spase.

Vazdušna komora na habu je mnogo veća i potpuno drugaĉija od one na roverima. Kada se

malo bolje razmisli, stvarno nema razloga da se šator kaĉi na hab.

Osim ako nisi zaglavio na Marsu i svi misle da si mrtav dok se ti boriš za goli ţivot u oĉajniĉ-

koj trci s vremenom i silama prirode. Ali, da, ako se izuzme taj ekstremni sluĉaj, zaista nema

razloga za to.

Na kraju sam odluĉio da se pomirim s neizbeţnim. Izgubiću pomalo vazduha kad god uĊem u

šator ili izaĊem iz njega. Dobra vest je da svaki šator ima ventil za vazduh sa spoljašnje stra-

ne. Ne zaboravite, ovo su šatori za sluĉaj krajnje nuţde, što znaĉi da onima koji su unutra mo-

ţe da zatreba vazduh, a on se sprovodi s rovera povezivanjem dovoda. To je obiĉna cev koja

izjednaĉava vazduh u roveru s onim u šatoru.

Hab i roveri imaju iste standardne ventile i cevi, tako da sam mogao da prikaĉim šatore direkt-

no na hab. To će automatski nadomestiti vazduh koji ću gubiti na ulazu i izlazu (ili kako to

ljudi u Nasi zovu prilikom ingresa i egresa).

Nasa se nije šalila s ovim šatorima. Ĉim sam pritisnuo dugme za uzbunu u roveru, zaĉuo se

zaglušujuć fijuk a samorasklopivi šator istog trena se otvorio prikaĉen na komoru za izjedna-

ĉavanje pritiska u roveru. Nije potrajalo ni dve sekunde.

Zatvorio sam komoru za izjednaĉavanje pritiska u roveru i dobio montiran i izolovan šator.

Spajanje creva za izjednaĉavanje vazduha je bilo smešno lako (ovog puta sam bar koristio

opremu onako kako je predviĊeno). Nekoliko prolazaka kroz komoru za izjednaĉavanje priti-

ska (hab je pritom automatski nadoknaĊivao izgubljen vazduh) i uneo sam svu zemlju u šator.

Ponovio sam postupak s drugim šatorom. Sve je išlo glatko.

Uhhh… voda.

U srednjoj školi sam ĉesto igrao Lagume i zmajeve. (Nikad ne biste rekli da je ovaj botani-

ĉar/mašinski inţenjer bio štreber u srednjoj školi, jelda?) Ja sam u toj igri imao ulogu svešte-

nika. Jedna od ĉarolija koje sam mogao da upotrebim bila je „stvori vodu”. Smatrao sam da je

to baš glupa ĉarolija i nikad je nisam koristio. Ĉoveĉe, šta bih sada dao da mogu to da uradim

u stvarnom ţivotu.

No, kako god bilo, time ću sutra da se pozabavim.

Veĉeras moram da gledam „Sluĉajne cimere”. Sinoć sam prekinuo usred epizode u kojoj je

gospodin Rouper nešto video i pogrešno protumaĉio.


Imam idiotski opasan plan kako da dobijem vodu. Nećete verovati koliko je opasan. Ali ne-

mam mnogo izbora. Ništa drugo mi nije palo na pamet a za nekoliko dana treba da obavim još

21

jedno Ċubrenje. Pred poslednje Ċubrenje i prekopavanje sve one nove zemlje koju sam uneo

moraću prethodno da je nakvasim, inaĉe će biti neupotrebljiva.

Ovde na Marsu nema mnogo vode. Na polovima ima leda, ali to je predaleko. Ako hoću da

nabavim vodu, moraću da je napravim ni iz ĉega. Srećom, znam recept: uzmeš vodonik. Do-

daš kiseonik. Zapališ.

Idemo jedno po jedno. Poĉeću s kiseonikom.

Imam pristojne rezerve kiseonika, ali ne dovoljno da dobijem dvesta pedeset litara vode. Dva

rezervoara pod pritiskom na jednom kraju haba su sve što imam (plus ovaj vazduh u habu, na-

ravno). U svakom rezervoaru je uskladišteno dvadeset pet litara teĉnog kiseonika. Hab ih ko-

risti samo u sluĉaju nuţde; inaĉe koristi oksigenator za regulisanje atmosfere. Rezervoari kise-

onika sluţe za napajanje skafandera i rovera.

Kako god bilo, od raspoloţivih rezervi kiseonika mogu da dobijem samo sto litara vode (pe-

deset litara kiseonika daje sto litara molekula sa po jednim atomom kiseonika). Ali onda ne

bih mogao da obavljam EVA i ostao bih bez rezervi za nepredviĊene okolnosti. Povrh svega,

tih sto litara nije ni polovina onoga što mi treba. Ne dolazi u obzir.

Ipak, na Marsu je lakše doći do kiseonika nego što mislite. Atmosferu ĉini devedeset osam

procenata ugljen-dioksida. A ja, eto, igrom sluĉaja imam mašinu ĉija je jedina svrha da oslo-

baĊa kiseonik iz ugljen-dioksida. Ura za oksigenator!

Postoji jedna zaĉkoljica: atmosfera je veoma retka. Atmosferski pritisak na Marsu je oko de-

vedeset puta slabiji od onog na Zemlji. Tako da je teško prikupiti vazduh, a sprovesti ga spo-

lja u hab maltene je nemoguće. A svrha haba i jeste da to spreĉi. Ono malo što prodre dok

prolazim kroz komoru za izjednaĉavanje pritiska potpuno je zanemarljivo.

E, tu na red dolazi VPM-ov pogon za proizvodnju goriva.

Ostatak posade je odleteo VPM-om pre nekoliko nedelja. Ali rampa je ostala. Nasa nema obi-

ĉaj da šalje suvišna sranja u orbitu. Ostao je stajni trap, pristupna rampa i postrojenje za proi-

zvodnju goriva. Sećate se da je VPM sam napravio potrebno gorivo uz pomoć Marsove atmo-

sfere? Prvi korak u tom procesu je prikupljanje ugljen-dioksida i njegovo skladištenje u rezer-

voarima pod pritiskom. Kada taj deo poveţem na struju iz haba, svakih sat vremena dobijaću

pola litre teĉnog ugljen-dioksida, i tako unedogled. Posle pet dana imaću sto dvadeset pet lita-

ra ugljen-dioksida, od kojih ću dobiti sto dvadeset pet litara kiseonika nakon prolaska kroz ok-

sigenator.

To je dovoljno da se napravi dvesta pedeset litara vode. Dakle, plan za kiseonik imam.

Sa vodonikom će ići malo teţe.

Razmatrao sam ideju da opelješim vodoniĉne gorivne ćelije, ali trebaju mi te baterije kako bih

imao struju i u toku noći. Bez struje bi temperatura u habu pala. Ja bih mogao da se utoplim,

ali hladnoća bi mi uništila useve. A gorivne ćelije ionako imaju samo malu koliĉinu vodonika.

Ne isplati se ţrtvovati toliko toga korisnog za tako malu dobit. Jedino na šta mogu da se oslo-

nim je struja; uvek je ima. Toga ne ţelim da se odreknem.

22

Zato ću morati da smislim nešto drugo.

Ĉesto pominjem VPM. Ali sada hoću da priĉam o VSM-u.

Tokom najstrašnija dvadeset tri minuta u mom ţivotu, ĉetiri ĉlana posade i ja smo se trudili da

se ne useremo od straha dok je Martinez upravljao VSM-om spuštajući nas na površinu Mar-

sa. Imali smo utisak da smo u mašini za veš.

Prvo smo se spustili sa Hermesa, i smanjili orbitalnu brzinu kako bismo poĉeli da padamo.

Sve je išlo glatko dok nismo ušli u atmosferu. Ako mislite da su turbulencije gadne u putniĉ-

kom avionu pri brzini od sedamsto dvadeset kilometara na sat, samo zamislite kako to izgleda

pri brzini od dvadeset osam hiljada kilometara na sat.

Setovi padobrana automatski su se otvarali u nekoliko etapa usporavajući naš spust, a onda

nas je Martinez ruĉnim upravljanjem prizemljio koristeći potisnike za usporavanje i kontroli-

sanje boĉnog kretanja. Godinama je trenirao za ovo, i obavio je posao izuzetno dobro. Nad-

mašio je sva moguća oĉekivanja što se tiĉe mesta prizemljenja, spustivši nas samo devet me-

tara od cilja. Ĉovek je razbio to sletanje.

Hvala, Martineze! Moţda si mi spasao ţivot!

Ne zbog savršenog prizemljenja, već zato što je uštedeo toliko goriva. Stotine litara neiskori-

šćenog hidrazina. Svaki molekul hidrazina sadrţi ĉetiri atoma vodonika, što znaĉi da svaki li-

tar hidrazina ima dovoljno vodonika za dve litre vode.

Obavio sam danas jedan kratak EVA da proverim stanje. U rezervoarima VSM-a ostalo je

dvesta devedeset dve litre goriva. Dovoljno da napravim skoro šeststo litara vode! Mnogo vi-

še nego što mi treba!

Postoji samo jedna zaĉkoljica: oslobaĊanje vodonika iz hidrazina je… pa… to je ono što rade

rakete. Ume da bude vrelo, zaista vrelo. I opasno. Ako to uradim u atmosferi s kiseonikom,

vrelina i tek osloboĊeni vodonik će eksplodirati. Na kraju će biti mnogo vode, ali ja ću biti

previše mrtav da bi mi to išta znaĉilo.

U suštini, hidrazin je priliĉno jednostavan. Nemci su ga davno koristili, još u Drugom svet-

skom ratu kao gorivo za raketne motore na borbenim avionima (i s vremena na vreme bi raz-

neli sami sebe njime).

Sve što treba da se uradi jeste da se katalizator prelije hidrazinom (a katalizator mogu da izva-

dim iz VSM-ovog motora) i hidrazin će se pretvoriti u azot i vodonik. Poštedeću vas hemije,

ali krajnji rezultat je da se pet molekula hidrazina pretvara u pet molekula bezopasnog azota i

deset molekula divnog vodonika. U meĊufazi ovog procesa stvara se amonijak. Hemija će se,

poznata kao aljkava kuĉka, pobrinuti da jedan deo amonijaka ne reaguje s hidrazinom, već da

ostane takav kakav je. Šta, ne sviĊa vam se miris amonijaka? E pa, on će dominirati mojim bi-

tisanjem koje ionako sve više liĉi na pakao.

Hemija je na mojoj strani. Sada se postavlja pitanje kako da tu reakciju izvedem sporo i kako

da sakupim vodonik. Odgovor je: ne znam.

Pretpostavljam da ću nešto smisliti. Ili umreti.

23

A sad nešto mnogo vaţnije: jednostavno ne mogu da se pomirim s tim da su zamenili Krisi sa

Sindi. „Sluĉajni cimeri” više nikad neće biti isti posle ovoga. Ţivi bili pa videli.

24

4.


Dakle, naleteo sam na nekoliko problema u svom planu za vodu.

Moja zamisao je da napravim šeststo litara vode (što je ograniĉeno koliĉinom vodonika koju

mogu da dobijem iz hidrazina). To znaĉi da mi treba trista litara teĉnog kiseonika.

Pravljenje kiseonika nije teško. Pogonu za proizvodnju goriva na VSM-u je potrebno dvadeset

sati da napuni desetolitarski rezervoar ugljen-dioksidom, koji oksigenator zatim pretvara u ki-

seonik, a kada atmosferski regulator registruje visok nivo kiseonika u habu, poĉeće da ga iz-

vlaĉi iz vazduha i skladišti u glavnim rezervoarima za kiseonik. Pošto se rezervoari napune,

moraću da prebacim kiseonik u rezervoare na roverima ili ĉak na skafanderima ako zatreba.

MeĊutim, pravljenje kiseonika nije brz proces. Ako se na svakih sat vremena obradi pola litre

ugljen-dioksida, trebaće mi dvadeset pet dana da dobijem sav potreban kiseonik. To je previše

za moj ukus.

Osim toga, treba negde da uskladištim vodonik. Skladišni prostor u u rezervoarima vazduha

na habu, roverima i svim skafanderim ima ukupnu zapreminu od trista sedamdeset ĉetiri litre.

A da bih imao gde da smestim sve sastojke za pravljenje vode trebalo bi mi ogromnih devet-

sto litara skladišnog prostora.

Razmatrao sam mogućnost da upotrebima jedan od rovera kao rezervoar. Dovoljno su veliki,

ali jednostavno nisu napravljeni da izdrţe pritisak veći od (pogaĊate) jedne atmosfere. Trebaju

mi sudovi koji mogu da izdrţe pedeset puta više. Siguran sam da bi se rover raspao.

Najbolji naĉin da se sastojci za vodu skladište jeste da se pretvore u vodu. Tako da ću upravo

to morati da uradim.

* * *

Koncept je jednostavan, ali izvoĊenje je neviĊeno opasno.

Svakih dvadeset sati dobijaću deset litara ugljen-dioksida zahvaljujući VSM-ovom pogonu za

proizvodnju goriva. Dobijeni ugljen-dioksid sprovešću u unutrašnjost haba koristeći strogo

nauĉnu metodu: otkaĉiću rezervoar sa VSM-ovog stajnog trapa, uneti ga u hab, i odvrnuti

ventil dok se ne isprazni.

25

Tada će oksigenator poĉeti polako da ga pretvara u kiseonik.

Potom ću osloboditi hidrazin, VEOMA SPORO, preko iridijumskog katalizatora koji će ga

razdvojiti na azot i vodonik. Vodonik ću usmeriti u jedan ćošak i tu ga zapaliti.

Kao što vidite, ovaj plan mi pruţa sijaset prilika da poginem u vatrenoj eksploziji.

Kao prvo, kad poginete u eksploziji hidrazina, završite baš ozbiljno mrtvi. Jedna greška i na

mestu gde je bio hab neće ostati ništa osim „Memorijalnog kratera Marka Vatnija”.

Ako ne zajebem stvar s hidrazinom, ostaje mi momenat paljenja vodonika. Okolnosti zahteva-

ju da potpalim vatru. U habu. Namerno.

Ako biste pitali bilo kog inţenjera u Nasi šta je ono najgore što moţe da se desi u habu, svaki

bi vam odgovorio da je to plamen. Ako biste ih potom pitali za ishod, rekli bi vam da bi došlo

do „smrti izazvane plamenom”.

MeĊutim, ako to izvedem, moći ću da pravim vodu u kontinuitetu, bez potrebe da skladištim

vodonik ili kiseonik. Voda će se izmešati s atmosferom u vidu vlage, a sakupljaĉ vode će je

izvlaĉiti iz vazduha.

Ne moram ĉak ni precizno da usklaĊujem oslobaĊanje hidrazina sa proizvodnjom ugljen-diok-

sida u pogonu za pravljenje goriva. U habu ima sasvim dovoljno kiseonika, i još mnogo više u

rezervi. Moram samo da pazim da se ne zanesem pa napravim toliko vode da potrošim sebi

sav kiseonik.

Prikaĉio sam VSM-ov pogon za pravljenje goriva na struju haba. Srećom, oba rade na isti na-

pon. Sad brekće bez prestanka dok sakuplja ugljen-dioksid.

Samo pola porcije za veĉeru. Danas sam dan proveo smišljajući plan koji će me ubiti, a za to

ne treba mnogo energije.

Većeras ću odgledati poslednje epizode serije „Sluĉajnih cimera”. Iskreno, gospodin Ferli mi

se više dopada od Roupersa.


Ovo je moţda moj poslednji unos.

Svestan sam još od šestog sola da imam velike šanse da ovde umrem. Samo što sam mislio da

će se to desiti kad ostanem bez hrane. Nisam znao da će biti ovako brzo.

Spremam se da zapalim hidrazin.

Dok smo planirali misiju, znali smo da se u svakom trenutku nešto moţe pokvariti, tako da na

raspolaganju imam gomilu alata. Iako sam bio u skafanderu, uspeo sam da odvalim zaštitne

26

ploĉe sa VSM-a i priĊem rezervoarima hidrazina kojih je bilo šest. Spustio sam ih u senku ro-

vera da se ne bi pregrejali. Kod haba je hladovina veća i temperatura niţa, ali zajebi ti to. Ako

treba da eksplodiraju, neka raznesu rover a ne moju kuću.

Onda sam išĉupao komoru za sagorevanje. Malo sam se namuĉio, pritom sam slomio to sranje

napola, ali izvadio sam ga. Sreća moja da mi ne treba pravo sagorevanje goriva. Štaviše,

stvarno, ali najstvarnije, ne ţelim pravo sagorevanje goriva.

Sav hidrazin i komoru za razvijanje gasa uneo sam u hab. Naĉas sam razmotrio ideju da po

potrebi unosim samo po jedan rezervoar kako bih smanjio rizik. Ali uz malo grube raĉunice

zakljuĉio sam da je ĉak i jedan rezervoar dovoljan da raznese ĉitav hab, pa zašto da ih ne une-

sem sve odjednom?

Rezervoari imaju ruĉne ispusne ventile. Nisam sto posto siguran ĉemu sluţe. Sigurno nije bilo

predviĊeno da ih mi ikad koristimo. Mislim da sluţe za oslobaĊanje pritiska u okviru brojnih

kontrola kvaliteta koje se obavljaju tokom konstrukcije, a pre punjenja gorivom. Šta god da je

razlog, ti ventili su mi i te kako korisni. Treba mi samo francuski kljuĉ.

Sa sakupljaĉa vode sam uzeo rezervno crevo za vodu. Pomoću malo konca, koji sam otkinuo

sa uniforme (izvini, Johansenova), privezao sam crevo na ispust ventila. Hidrazin je teĉan, ta-

ko da treba samo da ga dovedem do komore za razvijanje gasa (koja bi se u ovom sluĉaju pre

mogla nazvati „ĉinijom” za razvijanje gasa).

U meĊuvremenu VSM-ov pogon za proizvodnju goriva i dalje radi. Već sam uneo jedan re-

zervoar ugljen-dioksida, ispraznio ga i vratio na punjenje.

Dakle, nema više izgovora. Vreme je da pravim vodu.

Ako pronaĊete ugljenisane ostatke haba, to znaĉi da sam negde pogrešio. Ovaj dnevnik ću

prekopirati u oba rovera kako bi imao veće šanse da preţivi.

Krećem pa kud puklo da puklo.

DNEVNIČKI UNOS: SOL 33. (2)

E pa, nisam poginuo.

Prvo sam navukao postavu svog odela za EVA, samo taj unutrašnji sloj koji nosim ispod ode-

la, a onda sam stavio i obuo ĉizme. Onda sam uzeo masku sa kiseonikom iz sanitetskog mate-

rijala i laboratorijske naoĉare iz Fogelovog laboratorijskog pribora. Tako će mi skoro ĉitavo

telo biti zaštićeno i udisaću vazduh iz boce.

Zašto? Zato što je hidrazin veoma toksiĉan. Ako ga udahnem u prevelikim koliĉinama, ozbilj-

no ću oštetiti pluća. Ako mi doĊe u kontakt s koţom zadobiću hemijske opekotine. Nisam

hteo da rizikujem.

27

Odvrnuo sam ventil i saĉekao da hidrazin poĉne da kaplje. Pustio sam jednu kap da padne u

ĉiniju sa iridijumom.

Kap je nedramatiĉno zacvrĉala i nestala.

Ali to je baš ono što sam hteo. Upravo sam oslobodio malo vodnika i azota. Ura!

Jedna od malobrojnih stvari kojih ovde imam u izobilju jesu kese. Ne razlikuju se mnogo od

kuhinjskih kesa za Ċubre, mada sam siguran da jedna košta pedeset hiljada dolara zato što su

Nasine.

Osim što nam je bila komandant, Luisova je i geolog. Trebalo je da sakupi uzorke kamenja i

tla iz ĉitavog operativnog podruĉja (u preĉniku od deset kilometara). Usled ograniĉenja teţine

nije mogla da ponese mnogo uzoraka sa sobom, tako da je plan bio da ih prvo prikupi a onda

sortira pedeset kilograma onih najinteresantnijih koje će poneti kući. E pa kese sluţe upravo

za ĉuvanje i sortiranje tih uzoraka. Neke su manje od onih za zamrzivaĉ, dok su druge velike

kao vreće za skupljanje opalog lišća.

Imam i samolepljivu traku. Obiĉnu samolepljivu traku koja moţe da se kupi u svakoj gvo-

ţĊarskoj radnji. Ispostavilo se da ĉak ni Nasa ne moţe da napravi bolju.

Isekao sam nekoliko najvećih kesa i zalepio ih jednu za drugu praveći nekakav improvizovan

šator. U stvari, to je više bila ogromna kesa. Prekrila je ĉitav sto na koji je vaš ludi nauĉnik

postavio svoju skalameriju sa hidrazinom. Podmetnuo sam nekoliko drangulija kako bih izdi-

gao plastiĉnu kesu od ĉinije sa iridijumom. Srećom, kese su providne, tako da mogu da vidim

šta se ispod njih dešava.

Onda sam ţrtvovao jedan skafander u tu svrhu. Trebalo mi je crevo za dovod komprimovanog

vazduha. Ionako imam višak skafandera. Ukupno sedam; po jedan za svakog ĉlana posade i

jedan rezervni. Zato i mogu da uništim jedan.

Isekao sam rupu na vrhu velike plastiĉne kese pa za nju lepljivom trakom priĉvrstio crevo sa

skafandera. Dobro sam izolovao spoj, rekao bih.

Uz još malo konca iz uniforme Johansenove priĉvrstio sam drugi kraj creva pri vrhu habove

kupole vezavši konac oko dva spiralna navoja (da bi bio što dalje od otvora creva). Tako sam

dobio mali dimnjak. Preĉnik creva nije veći od jednog centimetra. Nadam se da je to dovolj-

no.

Vodonik će biti vruć posle reakcije, i dizaće se uvis. Pustiću ga da se diţe kroz dimnjak, a on-

da ću ga paliti na izlasku iz creva.

Zato sam morao da izmislim vatru.

Nasa je uloţila mnogo truda da u habu ne bi bilo niĉeg zapaljivog. Sve je napravljeno od me-

tala ili plastike otporne na vatru, dok su uniforme od sintetike. Trebalo mi je nešto što moţe

da odrţi plamen, nekakav stalnogorući plamiĉak. Ne umem da kontrolišem protok vodonika

tako da se plamen odrţi, a da se pritom ne ubijem. Najmanja greška i gotov sam.

28

Pretraţio sam liĉne stvari svih ĉlanova posade (uostalom, ako su hteli privatnost, nije trebalo

da me ostave na Marsu sa svojim stvarima) i pronašao rešenje.

Martinez je poboţan katolik. Znao sam to. Ono što nisam znao jeste da je poneo mali drveni

krst. Siguran sam da su mu u Nasi srali zbog toga, ali takoĊe znam da je Martinez tvrdoglav

kao mazga.

Pomoću klešta i odvijaĉa istrugao sam njegovu relikviju u duge cepke. Raĉunam, ako Bog po-

stoji, s obzirom na moj poloţaj, sigurno mu neće smetati.

S druge strane, ako uništim jedini religijski simbol na planeti, neću imati ĉime da se branim

od marsovskih vampira. Moraću da rizikujem.

Imao sam dovoljno ţica i baterija za pravljenje varnice. Ali drvo ne moţe tek tako da se zapali

od jedne male elektriĉne varnice. Zato sam sljuštio drvenu koru sa stabala palmi u okolini, on-

da sam uzeo dva drvca i trljao ih jedno o drugo dok usled trenja nije…

Ne baš. Zalio sam cepku ĉistim kiseonikom i napravio varnicu. Upalilo se kao šibica.

Drţeći svoju mini-baklju u ruci pustio sam hidrazin da lagano istiĉe. Cvrĉao je dok se slivao

preko iridijuma i nestajao. Ubrzo su na izlazu iz dimnjaka poĉeli da pucketaju plamiĉci koje

sam pravio paleći vodonik.

Glavni parametar na koji sam morao da pazim bila je temperatura. Razbijanje hidrazina je izu-

zetno egzoterman proces. Zato ću ići malo-pomalo sve vreme prateći oĉitavanje temperature

na termoparu koji sam prikaĉio za iridijumsku komoru.

Poenta je da ovo stvarno radi!

U svaki rezervoar hidrazina staje nešto više od pedeset litara teĉnosti, što bi trebalo da bude

dovoljno da napravim sto litara vode. Ograniĉava me proizvodnja kiseonika, ali sad sam se to-

liko uzbudio da sam spreman da upotrebim polovinu rezervi koje imam. Da skratim priĉu, za-

ustaviću se kad se rezervoar isprazni dopola, a kad završim – imaću pedeset litara vode!


Ĉoveĉe, ovo je potrajalo. Ĉitavu noć sam se petljao s hidrazinom. Ali završio sam posao.

Mogao sam i brţe, ali smatrao sam da previše opreza nije naodmet kad pališ raketno gorivo u

zatvorenom prostoru.

Verujte mi, ovde je sada kao u tropskoj prašumi.

Ima skoro trideset stepeni i vlaga je nepodnošljiva. Kako i da ne bude kad sam upravo u va-

zduh oslobodio gomilu toplote plus pedeset litara vode.

29

Jadni hab, tokom ĉitavog ovog procesa morao je da se ponaša kao majka koja ide i skuplja

stvari za svojim neurednim detetom. Morao je stalno da upumpava nov kiseonik kako bi na-

domestio onaj koji sam ja potrošio, a sakupljaĉ vode je pokušavao da spusti vlaţnost vazduha

na razuman nivo. Povodom vrućine nisam mogao ništa da uradim. U habu nema klima-ureĊa-

ja. Na Marsu je hladno. Niko nije predvideo potrebu za oslobaĊanjem viška toplote.

Sada sam se već navikao na zvonjavu raznih alarma koji mi sve vreme probijaju uši. Protivpo-

ţarni alarm se konaĉno iskljuĉio, sad kad sam prestao da palim vatru. Alarm za nizak nivo ki-

seonika bi trebalo uskoro da se iskljuĉi, a alarm za visoku vlaţnost vazduha će još neko vreme

zavijati. Sakupljaĉ vode će danas imati pune ruke posla.

Na trenutak se oglasio još jedan alarm. Glavni rezervoar sakupljaĉa vode bio je pun. To! E, ta-

kve probleme volim!

Sećate se skafandera koji sam juĉe uništio? Okaĉio sam ga na njegov stalak i punio ga kofama

vode iz sakupljaĉa. Pošto moţe da izdrţi pritisak od jedne atmosfere, trebalo bi da izdrţi i pri-

tisak nekoliko kofa vode.

Ĉoveĉe, crkô sam. Celu noć sam na nogama i vreme je za krevet. Ipak, ne pamtim kad sam

ovako raspoloţen otišao na spavanje otkako sam ovde.

Konaĉno mi sve ide naruku. Štaviše, sve je sjajno! Ipak imam šanse da preţivim!


Najebao sam i nema mi spasa!

Dobro, samo mirno. Siguran sam da ovo mogu nekako da rešim.

Pišem ti ovaj dnevnik, dragi budući marsovski arheoloţe, iz rovera 2. Moţda se pitaš zašto ni-

sam u habu. Zato što sam pobegao odande glavom bez obzira, eto zašto! I nemam pojma šta

sad da radim.

Moţda je bolje da objasnim šta se desilo. Ako je ovo moj poslednji unos, bar ćete znati šta je

krenulo po zlu.

Poslednjih nekoliko dana sam uspešno pravio vodu. Teklo je glatko. (Obrati paţnju na izbor

reĉi: „Teklo je glatko.”)

Ĉak sam pojaĉao pritisak kompresora na VSM-ovom pogonu za proizvodnju goriva. Bio je to

zahtevan inţenjerski posao (povećao sam napon pumpe), ali pravljenje vode je potom išlo još

brţe.

Nakon onog poĉetnog uspeha, kad sam iz cuga napravio pedeset litara vode, odluĉio sam da

smanjim doţivljaj i da brzinu dobijanja vode uskladim s brzinom dobijanja kiseonika. Nisam

spreman da trošim rezerve kiseonika ispod dvadeset pet litara. Dakle, kad preĊem granicu,

30

prestajem da se zajebavam s hidrazinom dok se kiseonik ne vrati na nivo iznad dvadeset pet

litara.

Vaţna napomena: kad kaţem da sam napravio pedeset litara vode, to je pretpostavka. Nisam

sakupio pedeset litara vode. Nova zemlja kojom sam ispunio hab bila je izuzetno suva i po-

hlepno je upila mnogo vlage iz vazduha. No ionako je trebalo da je navodnim, te se nisam za-

brinuo niti sam se iznenadio kad sam video da sakupljaĉ vode nije izvukao ni blizu pedeset li-

tara.

Sada kada sam povećao napon pumpe, dobijam deset litara ugljen-dioksida svakih petnaest

sati. Ĉitav postupak sam obavio ĉetiri puta dosad. Raĉunica mi govori da bi, ukljuĉujući po-

ĉetnih pedeset litara, sada u sistemu trebalo da bude sto trideset litara vode više nego ranije.

E pa, moja raĉunica je pogrešna!

Imam ukupno sedamdeset novih litara u regulatoru vode i u skafanderu, koji trenutno izigrava

rezervoar vode. Ima mnogo kondenzovane vlage na zidovima i krovnoj kupoli, i zemlja sigur-

no apsorbuje sve što moţe. Ali to ne objašnjava gde je nestalo šezdeset litara vode. Nešto nije

bilo kako treba.

Onda sam osmotrio drugi rezervoar kiseonika.

Hab ima dve cisterne za rezerve kiseonika, po jednu sa svake strane, iz sigurnosnih razloga.

Hab po sopstvenom nahoĊenju odluĉuje koju će da koristi. Ispostavilo se da je izgubljen kise-

onik nadoknaĊivao rezervana iz cisterne broj 1. MeĊutim, dok sam ja ubacivao nov kiseonik u

sistem (preko oksigenatora), taj dodatak je hab ravnomerno rasporeĊivao izmeĊu dve cisterne.

Cisterna broj 2 se polako punila.

To ne predstavlja nikakav problem, on samo radi svoj posao. MeĊutim, to znaĉi da sam ja pra-

vio višak kiseonika i da ga ne trošim onoliko brzo koliko sam mislio.

Prvo sam pomislio: „Ura! Višak kiseonika! Sada mogu brţe da pravim vodu!” Ali onda mi je

na pamet palo nešto uznemirujuće.

Evo kako sam ja rasuĊivao: imam višak kiseonika. Budući da je koliĉina koju unosim spolja

uvek ista, jedino objašnjenje za višak kiseonika jeste da ga ja trošim manje nego što sam mi-

slio. A reakcije s hidrazinom sam izazivao pod pretpostavkom da trošim sav kiseonik.

Zakljuĉak je da nisam sagorevao sav osloboĊen vodonik.

Sada mi je, gledajući unazad, to sasvim jasno. Uopšte mi nije palo na pamet da izvesna koliĉi-

na vodonika jednostavno neće sagoreti. Zaobišla je plamen i nastavila svojim putem. DoĊavo-

la, Dţime, ja sam botaniĉar, ne hemiĉar!

Hemija je aljkavuša, iza hemijskih procesa ostaju otpaci, tako da sada u vazduhu ima nesago-

relog hidrogena. Svuda oko mene. Pomešanog s kiseonikom. Lebdi unaokolo, ĉekajući varni-

cu da raznese ĉitav jebeni hab!

Ĉim sam ovo shvatio i malo se pribrao, uzeo sam plastiĉnu kesu za skupljanje uzoraka i mah-

nuo njome ne bih li zahvatio malo vazduha, pa je zatvorio.

31

Onda sam brzo došao do rovera, gde drţimo atmosferske analizatore. Azot: 22%. Kiseonik:

9%. Vodonik: 64%.

Od tada se krijem ovde u roveru.

U habu sada caruje vodonik.

Imam sreće što nije eksplodirao. Ĉak i malo statiĉko praţnjenje dovelo bi do „Zbogom, sve-

te!”.

I eto mene u roveru 2. Ovde mogu da ostanem najviše dan-dva pre nego što se filteri ugljen-

dioksida u roveru i mom skafanderu ne istroše. Toliko vremena imam da smislim kako da iza-

Ċem na kraj s ovim.

Hab je sada bomba.

32

5.


Još uvek se krijem u roveru, ali imao sam vremena da razmislim. I znam šta da radim s vodo-

nikom.

Razmišljao sam o atmosferskom regulatoru. On reguliše sastav vazduha i odrţava ga u ravno-

teţi. Tako je višak kiseonika koji sam unosio završio u rezervoarima. Problem je samo što nije

pravljen da izvlaĉi vodonik iz vazduha.

Regulator odvaja gasove putem ledene separacije. Kada se vazduh prezasiti kiseonikom, regu-

lator ga odvodi u posudu za hlaĊenje. Kad ga ohladi na devedeset kelvina – temperaturu na

kojoj kiseonik prelazi u teĉno stanje, azot (temperatura kondenzacije: sedamdeset sedam kel-

vina) ostaje u gasovitom. Zatim skladišti kiseonik.

MeĊutim, ne mogu da ga podesim da uradi isto to s vodonikom jer vodonik mora da se ohladi

do dvadeset jednog kelvina da bi postao teĉan. A regulator jednostavno ne moţe da dostigne

tako niske temperature. Ćorsokak.

Ali evo rešenja:

Vodonik je opasan zato što moţe da eksplodira. Ali moţe da ekslodira jedino ako je pomešan

s kiseonikom. Vodonik bez kiseonka je bezopasan. A jedino što regulator uopšte radi jeste iz-

vlaĉenje kiseonika iz vazduha.

Postoje ĉetiri razliĉite sigurnosne prepreke koje onemogućavaju regulatoru da izvuĉe previše

kiseonika te tako smanji njegov nivo u habu. MeĊutim, te prepreke su smišljene kao zaštita od

tehniĉkih grešaka, ne od namerne sabotaţe (ha-

-ha-ha, kako sam zloban).

Da skratim priĉu: mogu da prevarim regulator da izvuĉe sav kiseonik iz haba. Onda mogu da

obuĉem skafander (da bih mogao da dišem) i radim šta god hoću bez straha da ću eksplodirati.

Ura!

Onda ću iz boce kiseonika prskati kratke mlazeve na vodonik, pa ću praviti varnice pomoću

baterije i nekoliko ţica. Tako ću sagorevati vodonik trošeći pritom samo te male preostale ko-

liĉine kiseonika.

To ću ponavljati, kontrolišući mlaz kiseonika, dok ne sagorim sav vodonik.

Jedan mali nedostatak mog plana: to će mi ubiti zemlju.

33

Ova zemlja je plodna iskljuĉivo zahvaljujući bakterijama koje ţive u njoj. Ako izbacim sav

kiseonik, bakterije će umreti. A nemam pri ruci sto milijardi malih skafandera.

To bi ionako rešilo samo pola problema.

Ne mogu više da razmišljam. Moram da predahnem.

Komandantkinja Luis je poslednja koristila ovaj rover. Bilo je predviĊeno da ga ponovo kori-

sti sedmog sola, ali je umesto toga otišla kući. Njena torba s liĉnim stvarima je još uvek poza-

di. Kad sam je pretraţio, pronašao sam proteinsku ĉokoladicu i liĉnu fleš-memoriju, verovat-

no s muzikom koju je slušala tokom voţnje.

E pa, sad ću da se zasladim i vidim šta je naša komandantkinja ponela od muzike.


Disko. Idi u peršun, Luisova.


Pa, izgleda da sam smislio rešenje.

Bakterije iz zemlje su naviknute na hladnoću. Na hladnom su manje aktivne i treba im manje

kiseonika da bi preţivele. Mogu da spustim temperaturu u habu na jedan stepen Celzijusa, ka-

ko bi bakterije zapale u hibernaciju. Tako nešto na Zemlji je uobiĉajeno. U tom stanju mogu

da preţive nekoliko dana. Ako se pitate kako bakterije preţivljavaju duge periode zime na Ze-

mlji, odgovor je da ne preţivljavaju. Bakterije koje ţive dublje u zemlji gde je toplije razmno-

ţavaju se, penju se uvis i zauzimaju mesto onih uginulih.

I dalje im treba kiseonika, ali ne mnogo. Mislim da će im jedan procenat biti dovoljan. Tako

će u vazduhu biti taman toliko kiseonika da bakterije mogu da dišu, ali ne dovoljno da plane

vatra. Tako da vodonik neće eksplodirati.

Ali to nas dovodi do još jednog problema. Sadnicama krompira se neće svideti ovaj plan.

Njima ne smeta manjak kiseonika, ali hladnoća će ih ubiti. Zato ću morati da ih presadim u

saksije (taĉnije, u kese) i premestim u rover. Nisu još ni proklijali, tako da im ne treba sve-

tlost.

Bilo je iznenaĊujuće teško smisliti kako da grejanje u roveru radi i kad nema nikog u njemu.

Ali i to sam rešio. Na kraju krajeva, ako nešto ovde imam, to je vreme.

34

* * *

Dakle, evo plana: prebaciti krompir u kese i odneti ga u rover (paziti da govance ne iskljuĉi

grejanje). Potom spustiti temperaturu u habu na jedan stepen Celzijusa. Zatim smanjiti nivo

kiseonika na jedan procenat. Onda sagoreti vodonik pomoću baterije, nekoliko ţica i boce ki-

seonika.

Da. Sve to zvuĉi kao sjajna zamisao koja nema šanse da omane uz katastrofalne posledice.

Ovo je bio sarkazam, ĉisto da znate.

E pa, odoh ja.


Poduhvat nije bio sto odsto uspešan.

Kaţu da nijedan plan ne preţivi prvu praktiĉnu primenu. Moraću da se sloţim s tim. Evo šta

se desilo:

Skupio sam hrabrost da se vratim u hab. Kad sam ušao, osetio sam se malo sigurnije. Sve je

bilo onako kako sam ostavio. (Šta sam oĉekivao? Da su me Marsovci opljaĉkali?)

Treba malo vremena da se hab ohladi, tako da sam kao prvo spustio temperaturu na jedan ste-

pen Celzijusa.

Prebacio sam krompir u kese, proverivši usput kako napreduju. Lepo su se primili i samo što

nisu proklijali. MeĊutim, zaboravio sam da smislim kako da ih prenesem od haba do rovera.

Odgovor je bio priliĉno lak. Strpao sam ih u Martinezov skafander, pa ga odvukao do rovera u

kojem sam napravio privremeni rasadnik.

Pošto sam zaglavio grejaĉ da ne moţe da se iskljuĉi, vratio sam se u hab.

Kad sam ušao, unutra se rashladilo. Temperatura se već spustila na pet stepeni. Poĉeo sam da

drhtim, video sam oblaĉiće svog daha u vazduhu, pa sam nabacio na sebe još nekoliko slojeva

odeće. Srećom, nisam preterano krupan, pa mi je Martinezova odeća taman i kad je obuĉem

preko svoje, kao i Vogleova kad je navuĉem preko Martinezove. Ova usrana odeća je pravlje-

na za kontrolisane temperaturne uslove. Ĉak i sa tri sloja odeće, i dalje mi je bilo hladno. Le-

gao sam u krevet i pokrio se kako bih se ugrejao.

Kad se temperatura spustila na jedan stepen, saĉekao sam još jedan sat, kako bih bio siguran

da su bakterije iz zemlje primile obaveštenje da je vreme da uspore.

35

Sledeći problem iskrsao je s regulatorom. Uprkos mom samouverenom hvalisanju, nisam us-

peo da ga nadmudrim. On jednostavno ne ţeli da izvuĉe previše kiseonika iz vazduha. Najniţi

nivo na koji sam uspeo da ga spustim jeste petnaest procenata. Ispod toga je glatko odbijao da

se spusti, šta god da sam radio. Onda sam smislio da ga hakujem i reprogramiram. Ali isposta-

vilo se da su sigurnosni protokoli u nepromenljivoj memoriji.

Ne mogu da ga krivim. Njegova jedina svrha je da spreĉi smrtonosni manjak kiseonika u at-

mosferi. Niko u Nasi nije pomislio: „Hej, hajde da omogućimo pad kiseonik na smrtonosno

nizak nivo tako da svi pomru!”

Zato sam morao da primenim malo primitivniju metodu.

Regulator koristi jednu grupu ventila za uzorkovanje vazduha a drugu za separaciju vazduha.

Vazduh izloţen ledenoj separaciji ulazi kroz veliki ventil na glavnoj komponenti, a uzorci va-

zduha kroz devet malih ventila cevima povezanih sa glavnom komponentom. Na taj naĉin re-

gulator dobija taĉne podatke o nivou kiseonika u habu, bez mogućnosti da ga lokalizovan po-

remećaj atmosfere navede na pogrešan zakljuĉak.

Pomoću samolepljive trake zatvorio sam osam ventila za uzimanje uzoraka vazduha, a jedan

ostavio, aktivan. Otvor velike kese zalepio sam trakom preko vratnog otvora skafandera (ovaj

je pripadao Johansenovoj). Na drugom kraju kese probušio sam malu rupu, navukao je preko

aktivnog ventila i zalepio.

Onda sam napunio kesu ĉistim kiseonikom iz boce na skafanderu. „Jebote!”, kladim se da je

pomislio regulator, „moram odmah da izvlaĉim kiseonik!”

Upalilo je!

Na kraju sam ipak odluĉio da ne nosim skafander. Atmosferski pritisak će biti normalan. Sa-

mo mi treba kiseonik. Zato sam iz medicinskog odeljenja uzeo kanister kiseonika s maskom

za lice. Tako sam imao neuporedivo veću slobodu kretanja. Maska je ĉak imala gumenu traku

kojom sam mogao da je priĉvrstim preko lica!

Doduše, skafander mi je trebao da pratim realno stanje kiseonika u habu (habov glavni kom-

pjuter je bio ubeĊen da je sadrţaj kiseonika sto posto). Naravno, svaki skafander ume da kon-

troliše svoj unutrašnji vazduh.

Da vidimo… Martinezov skafander je u roveru. Odelo Johansenove je zauzeto varanjem regu-

latora. Skafander Luisove mi sluţi kao rezervoar za vodu. Svoj skafander nisam ţeleo da di-

ram (ipak je pravljen po meri!). To znaĉi da mi ostaju još tri skafandera.

Uzeo sam Fogelov i ostavivši kacigu sa strane aktivirao unutrašnje vazdušne senzore. Kada se

nivo kiseonika spustio na dvanaest procenata, stavio sam masku za disanje. Gledao sam kako

pada još niţe. Kada se spusio na jedan posto, prekinuo sam dotok struje regulatoru.

Moţda ne mogu da reprogramiram prokleti regulator, ali zato mogu skroz da ga iskljuĉim.

Na mnogim mestima po habu rasporeĊene su rezervne baterijske lampe u sluĉaju nestanka

struje. Išĉupao sam svetlosne diode iz jedne lampe i dve preostale iskrzane ţice ostavio vrlo

blizu jedne drugoj. Sada kad ukljuĉim lampu dobijem malu varnicu.

36

Pošto sam s Fogelovog skafandera skinuo bocu kiseonka, vezao sam kaiš za oba kraja boce i

prebacio je preko ramena. Zatim sam na nju prikaĉio cevĉicu za dovod vazduha koju sam pri-

tisnuo palcem. Odvrnuo sam vrlo slab mlaz kiseonika; dovoljno slab da ne moţe da nadjaĉa

pritisak mog palca.

Popevši se na sto s bacaĉem varnica u jednoj ruci i cevĉicom za dovod kiseonika u drugoj, po-

digao sam ruke iznad glave i probao.

Jebote, upalilo je! Pustio sam kiseonik preko ogoljenih ţica, upalio baterijsku lampu i gledao

predivan mlaz plamena kako teĉe iz cevĉice. Alarm se, naravno, aktivirao. Ali toliko sam ga

se naslušao u poslednje vreme da sam ga jedva primećivao.

Ponovio sam to. I opet. Kratki mlazevi. Ništa preterano. Nisam hteo da ţurim.

Bio sam oduševljen! Bio je to najbolji plan koji sam dosad smislio! Ne samo da sam se reša-

vao viška vodonika već sam istovremeno pravio vodu!

Sve je išlo sjajno do eksplozije.

* * *

Jednog trenutka sam sav srećan sagorevao vodonik; sledećeg sam se našao na drugom kraju

haba u gomili razbacanih stvari. Pridigao sam se na noge i video rasulo u habu.

Prva pomisao mi je bila: „Boţe, što me bole uši!”

Onda sam pomislio: „Vrti mi se u glavi”, i pao sam na kolena. Potom sam se prosuo na pod.

Toliko mi se vrtelo. Prepipao sam glavu obema rukama, traţeći povredu za koju sam se oĉaj-

niĉki nadao da je neću naći. Ĉinilo se da je sve na mestu.

Ali dok sam pipkao lice i glavu, shvatio sam u ĉemu je problem. U eksploziji mi je spala ma-

ska s kiseonikom. Udisao sam ĉist azot.

Pod je bio prekriven kršom iz ĉitavog haba. Nije bilo šanse da naĊem medicinsku bocu s kise-

onikom. Nije bilo šanse da naĊem bilo šta u tom haosu pre nego što se onesvestim.

Tada sam spazio skafander Luisove koji je još uvek visio na svom mestu. Nije se pomerio u

eksploziji. Bio je teţak sam po sebi, a sad je u njemu bilo i sedamdeset litara vode.

Dotrĉao sam do njega, brzo odvrnuo kiseonik i zabio glavu u vratni otvor (kacigu sam još

davno skinuo radi lakšeg pristupa vodi). Udisao sam neko vreme dok me nije prošla vrtoglavi-

ca, a onda sam duboko udahnuo i zadrţao dah.

Ne dišući, podigao sam pogled prema skafanderu s velikom kesom, koji sam iskoristio da pre-

varim regulator. Loša vest je da sam zaboravio da je skinem. Dobra vest je da ju je eksplozija

skinula. Osam od devet ventila regulatora još uvek je bilo zaĉepljeno, ali bar je deveti mogao

da pokaţe pravo stanje.

37

Doteturao sam se do regulatora i ukljuĉio ga.

Nakon dve sekunde, koliko mu je trebalo da podigne sistem (iz oĉiglednih razloga pravljen je

da se brzo podigne), odmah je identifikovao problem.

U habu je zapištao prodoran zvuk alarma za pad kiseonika, i regulator je poĉeo da upumpava

ĉist kiseonik u atmosferu što je brţe mogao, a da to bude bezbedno. Izdvajanje kiseonika iz

atmosfere komplikovan je i dugotrajan proces, ali za ubacivanje kiseonika dovoljno je samo

odvrnuti ventil.

Pentrajući se po kršu vratio sam se do skafandera Luisove, ponovo zagnjurio glavu unutra i

udahnuo normalan vazduh. U roku od tri minuta regulator je podigao sadrţaj kiseonika u habu

na uobiĉajen nivo.

Tek tad sam primetio da mi je odeća izgorela. Dobro je bilo što sam nosio tri sloja. Najviše su

stradali rukavi. Spoljašnji sloj je bio uništen. Srednji sloj je bio oprljen i delimiĉno skroz pro-

goreo. Unutrašnji sloj, moja uniforma, bila je koliko-toliko u dobrom stanju. Biće da sam po-

novo imao sreće.

Kad sam pogledao na habov glavni kompjuter, video sam da se temperatura popela na petna-

est stepeni. Desilo se nešto vrlo toplo i vrlo eksplozivno, ali nisam znao ni šta je to ni kako je

do toga došlo.

I eto, i dalje sam ovde. Pokušavam da odgonetnem šta se, doĊavola, desilo.

Posle napornog rada i preţivljavanja eksplozije, potpuno sam iscrpljen. Sutra ću morati da

obavim milion provera na opremi da bih ustanovio šta je eksplodiralo, ali sad samo hoću da

spavam.

Veĉeras opet noćim u roveru. Iako sam se rešio vodonika, i dalje mi se ne sedi u habu koji

ima obiĉaj da eksplodira bez razloga. Uz to, ne mogu da budem siguran da se negde na habu

nije stvorila pukotina.

Ovoga puta sam poneo izdašniji obrok i neku muziku, ali da nije disko.


Dan sam obavio kompletnu dijagnostiku na svakom sistemu u habu. Krajnje dosadan posao,

ali moj opstanak zavisi od ovih mašina, tako da mi nije bilo druge. Ne mogu samo da pretpo-

stavim da eksplozija nije prouzrokovala nikakvu dugoroĉnu štetu.

Prvo sam obavio najkritiĉnije testove. Na prvom mestu je bila oĉuvanost habovog omotaĉa.

Bio sam priliĉno siguran da je u dobrom stanju, zato što sam proveo nekoliko sati u roveru pre

nego što sam se vratio u hab, gde je pritisak i dalje bio dobar. Kompjuter u meĊuvremenu nije

prijavio nikakve promene pritiska, osim manjih kolebanja pod uticajem temperature.

38

Onda sam proverio oksigenator. Ako on zataji, a ja ne umem da popravim kvar, mrtav sam

ĉovek. Srećom, bio je ispravan.

Na red je došao atmosferski regulator. Ni tu nije bilo problema.

Grejno telo, primarni niz baterija, skladišni rezervoari za kiseonik i azot, sakupljaĉ vode, sve

tri komore za izjednaĉavanje pritiska, sistemi rasvete, glavni kompjuter… nije bilo kraja pro-

verama, ali kako sam odmicao, osećao sam se sve bolje jer su svi sistemi radili kako treba.

Moram da odam priznanje Nasi. Kad prave ove ureĊaje, ništa ne prepuštaju sluĉaju.

Onda je došao kritiĉan deo – proveriti zemljište. Uzeo sam nekoliko uzoraka sa razliĉitih lo-

kacija u habu (sećate se da sad imam zemljane podne obloge), i pripremio ploĉice za mikro-

skop.

Otišao sam do mikroskopa i proverio kako se drţe moje ljubljene bakterije. Mogao sam da

odahnem. Video sam zdrave, aktivne bakterije kako vredno rade.

Tada sam poĉeo da ĉistim nered, razmišljajući o onome što se desilo.

I, šta se desilo? Evo moje teorije.

Prema glavnom kompjuteru u vreme eksplozije unutrašnji pritisak skoĉio je na jedan zapeta

ĉetiri atmosfere, a temperatura se za jedan sekund podigla na petnaest stepeni. MeĊutim, priti-

sak se brzo vratio na jednu atmosferu. Ovo bi bilo logiĉno da je atmosferski regulator bio

ukljuĉen, ali ja sam mu prekinuo dotok struje.

Temperatura se zadrţala na petnaest stepeni još neko vreme posle toga, tako da je toplota i da-

lje trebalo da se širi. MeĊutim, pritisak je brzo pao, pa se postavlja pitanje gde je nestao taj vi-

šak pritiska? Kad se temperatura poveća, a broj atoma unutar prostorije ostane isti, treba da

doĊe do postojanog rasta pritiska. Ali to se nije desilo.

Brzo sam došao do odgovora. Vodonik se (jedini element u vazduhu koji moţe da gori) po-

mešao sa kiseonikom (otud eksplozija) i pretvorio se u vodu. Voda je hiljadu puta gušća od

gasa. Što znaĉi da je toplota podigla pritisak, a pretvaranje vodonika i kiseonika u vodu ga je

ponovo spustilo.

Najzagonetnije pitanje je: odakle se, doĊavola, stvorio kiseonik? Ĉitava poenta plana bila je

da se ograniĉi koliĉina kiseonika da bi se spreĉila eksplozija. I plan je neko vreme funkcioni-

sao, dok nije došlo do eksplozije.

Mislim da znam odgovor. A on se svodi na to da sam ispao tupson. Sećate se kad sam odluĉio

da ne nosim skafander? Ta odluka mi je zamalo došla glave.

Medicinska boca s kiseonikom meša ĉist kiseonik sa okolnim vazduhom, koji zatim upumpa-

va u masku za disanje. Maska se drţi na licu pomoću male gumene trake koja se stavlja oko

glave i ne prianja savršeno uz lice.

Znam šta mislite. Kiseonik je curio iz maske. Ali nije. Taj kiseonik sam ja udisao. Uvlaĉe-

njem vazduha pravio sam skoro nepropusni spoj izmeĊu svog lica i maske.

39

Problem je bio u izdisanju. Znate li koliki procenat kiseonika apsorbujete iz vazduha pri nor-

malnom udisaju? Ne znam ni ja, ali nije sto procenata. Sa svakim udisajem ja bih udahnuo ki-

seonik, moja pluća bi apsorbovala odreĊenu koliĉinu a ostatak bih izdahnuo u atmosferu haba.

Sa svakim izdisajem ubacivao sam sve više i više kiseonika u sistem.

To mi uopšte nije palo na pamet. A trebalo je. Da naša pluća apsorbuju sav kiseonik, veštaĉko

disanje ne bi bilo moguće. Kakav sam kreten što se toga nisam setio! I moj kretenizam me je

zamalo koštao ţivota!

Stvarno ću morati da budem oprezniji.

Sreća je što sam sagoreo većinu vodonika pre eksplozije. U suprotnom, to bi bio moj kraj.

Ovako, eksplozija nije bila dovoljno jaka da ošteti hab, mada je bila dovoljno jaka da mi sko-

ro probije bubne opne.

Sakupljaĉ vode je sinoć obavio svoj deo posla i izvukao dodatnih pedeset litara iz vazduha.

Nekada davno, pre nego što je vodonik postao epicentar mog ţivota, glavni problem bio mi je

deficit od šezdeset litara u proizvodnji vode. Pedeset litara od tih šezdeset sada se nalazilo u

skafanderu Luisove, koji ću odsad zvati „cisterna” jer bolje zvuĉi. Ostalih deset litara je upila

suva zemlja.

Danas sam ţestoko rintao. Zasluţio sam celu porciju. A da proslavim prvu noć ponovo u ha-

bu, zavaliću se i gledaću neku bezveznu TV seriju iz dvadesetog veka, za koju mogu da za-

hvalim komandantkinji Luis.

„Hazard”, kaţeš? Pa da pustimo.


Danas sam spavao dokasno. Zasluţio sam. Posle ĉetiri noći u roveru, gde sam jedva oka sklo-

pio, moj krevet mi se ĉinio kao najlepši, najmekši perjani dušek u vasioni.

Elem, digao sam dupe iz kreveta i pospremio nered koji je preostao od eksplozije.

Danas sam vratio krompir u hab. I to u pravom trenutku. Proklijali su. Deluju zdravo i zado-

voljno. Ovo nije hemija, medicina, bakteriologija, analiza nutritivnih potreba, dinamika ek-

splozije, niti neko od drugih sranja kojima sam morao da se bavim u poslednje vreme, ovo je

botanika. Siguran sam da mogu bar biljke da gajim a da nešto ne zaserem.

Jel’ tako?

Znate šta je stvarno bez veze? Napravio sam samo sto trideset litara vode. Ostalo mi je da na-

pravim još ĉetiristo sedamdeset litara. Pošto sam se zamalo dvaput digao u vazduh, ĉovek bi

pomislio da ću prestati da se zajebavam s hidrazinom. Ali jok. Sledećih deset dana, na svakih

deset sati, baviću se razbijanjem hidrazina i sagorevanjem vodonika u habu. Nadajmo se da će

mi odsada ići daleko bolje.

40

Imaću mnogo praznog hoda. Po deset sati, koliko treba svakom rezervoaru ugljen-dioksida da

se napuni. Razbijanje hidrazina i sagorevanje vodonika traje samo dvadeset minuta. Ostatak

vremena ću provoditi u gledanju televizije.

I mislim, stvarno… General Li je oĉigledno brţi auto od policijskog kruzera. Zašto Rosko

jednostavno ne ode na farmu Djukovih i ne uhapsi ih kada nisu u kolima?

41

6.

Venkat se vratio u svoju kancelariju, bacio aktentašnu na pod i sruĉio se u svoju koţnu fote-

lju. Neko vreme je kroz prozor posmatrao ţivopisan pogled koji se pruţao na Dţonsonov sve-

mirski centar.

Pogledao je na ekran raĉunara i primetio ĉetrdeset sedam neproĉitanih mejlova na koje je hit-

no morao da odgovori. Odluĉio je da saĉeka. Bio je to tuţan dan, dan komemorativne sluţbe

za Marka Vatnija.

Predsednik je odrţao govor veliĉajući Vatnijevu hrabrost i njegovu ţrtvu, kao i brzu reakciju

komandantkinje Luis zahvaljujući kojoj je ostatak posade sada na sigurnom. Komandantkinja

Luis i preţiveli ĉlanovi posade su sa Hermesa putem komunikacije dugog dometa odrţali go-

vore u slavu svog preminulog druga iz dubokog svemira. Njih je ĉekalo još deset napornih

meseci putovanja do kuće.

Direktor je takoĊe odrţao govor podsećajući sve da su svemirski letovi izuzetno opasni i da se

oni neće predati uprkos nesreći.

Tokom priprema za komemoraciju, pitali su Venkata da li bi hteo da odrţi govor. Odbio je.

Ĉemu to? Vatni je mrtav. Lepe reĉi direktora misija na Mars ne mogu ga vratiti.

– Jesi li dobro, Venk? – zaĉuo se glas sa vrata.

Venkat se okrenuo u stolici. – Tako nekako – rekao je.

– Mogao si da odrţiš govor.

– Nisam ţeleo. Znaš i sam.

– Da, znam. Ni ja nisam ţeleo. Ali ja sam direktor Nase. Od mene se to oĉekuje. Sigurno si

dobro?

– Da, biću dobro.

– U redu – rekao je Tedi ulazeći u kancelariju. – Hajde onda da se vratimo na posao.

– Naravno – Venkat je slegnuo ramenima. – Za poĉetak treba da mi odobriš upotrebu satelita.

Tedi se naslonio na zid uzdahnuvši. – Opet ti s tim.

– Da – rekao je Venkat. – Opet ja s tim. U ĉemu je problem?

– Dobro, objasni mi. Šta taĉno ţeliš da postigneš?

42

Venkat se nagnuo preko stola. – Ares 3 je prekinut, ali moţemo da spasemo ono što je ostalo

od te misije. Odobrili su nam sredstva za pet Aresovih misija. Mislim da moţemo da ubedimo

Kongres da nam odobri sredstva i za šestu.

– Ne znam, Venk…

– Jednostavno je, Tedi – nastavio je Venkat. – Evakuisali su se posle samo šest solova. Osta-

vili su za sobom skoro celokupne zalihe neophodne za jednu misiju. Nova misija bi koštala

samo delić redovne. Obiĉno moramo da pošaljemo ĉetrnaest sondi sa zalihama da bismo pri-

premili teren, a ovako bi dovoljno bilo da pošaljemo samo ono što nedostaje u tri misije. Ili

moţda dve.

– Venk, baza je pretrpela udare pešĉane oluje od sto sedamdeset pet kilometara na sat. Sigur-

no je u veoma lošem stanju.

– Zbog toga i traţim satelitske snimke – objasnio je Venkat. – Treba mi samo nekoliko snima-

ka te lokacije. Iz njih bismo mnogo toga saznali.

– Šta, na primer? Zar misliš da bismo poslali ljude na Mars a da pritom nismo sigurni da li je

sve tehniĉki ispravno?

– Ne mora sve da bude ispravno – brzo je odgovorio Venkat. – Za sve što je pokvareno poslali

bismo zamenu. Jedino što mora da bude ispravno jeste VPM. A ionako bismo morali da poša-

ljemo nov.

– Kako ćemo na osnovu snimaka znati šta je pokvareno?

– To je samo prvi korak. Posada se evakuisala jer je vetar pretio da ugrozi VPM, ali hab moţe

da izdrţi mnogo jaĉe vetrove. Moguće je da je još uvek u dobrom stanju. A to će se na snimku

videti. Da je došlo do bilo kakvog oštećenja na habu, on bi se rasprsnuo ili urušio. Ako još

uvek stoji, onda je sve što je unutra ostalo oĉuvano. I roveri su izdrţljivi. Mogu da podnesu

bilo kakvu Marsovu oluju. Samo me pusti da pogledam, Tedi, to je sve što traţim.

Tedi je spustio pogled. – Ti nisi jedini koji traţi upotrebu satelita, znaš. Uskoro kreću misije

za dostavu zaliha za Ares 4. Moramo da se usredsredimo na krater Skjapareli.

– Ne razumem, Tedi. U ĉemu je ovde problem? – pitao je Venkat. – Ja se trudim da nam

obezbedim još jednu misiju. Imamo dvanaest satelita u Marsovoj orbiti, siguran sam da moţeš

da mi ustupiš jedan ili dva na nekoliko sati. Mogu da ti dam vremenski raspon za svaki satelit

koji će se naći pod dobrim uglom da snimi Ares 3.

– Nije reĉ o upotrebi satelita, Venk – prekinuo ga je Tedi.

Venkat se ukoĉio. – Onda… ali… šta…

Tedi je spustio pogled. – Naša organizacija pripada javnom sektoru. Ovde ništa ne moţe da

bude tajno ili poverljivo.

– Pa?

43

– Svaki snimak koji napravimo dostupan je javnosti.

– Opet: pa?

– Telo Marka Vatnija biće na dvadeset metara od haba. Moţda će biti delimiĉno zatrpano pe-

skom, ali i dalje vrlo uoĉljivo, i to sa komunikacionom antenom zabodenom u grudi. I to bi se

videlo na svim snimcima koje bismo napravili.

Venkat je zurio u njega. Onda je pobesneo. – I zato mi dva meseca odbijaš molbe da dobijem

snimke.

– Venk, daj.

– Stvarno, Tedi? – rekao je. – Plašiš se problema u odnosima s javnošću?

– Opsednutost medija Vatnijevom pogibijom je konaĉno poĉela da jenjava – rekao je Tedi

staloţeno. – Već dva meseca trpimo samo loš publicitet. Današnja sahrana daje ljudima prili-

ku da stave taĉku na sve to, i mediji konaĉno mogu da preĊu na neku drugu priĉu. Poslednje

što ţelimo jeste da ponovo sve izvlaĉimo na videlo.

– Pa šta onda da radimo? Njegovo telo se neće raspasti. Ostaće tamo zauvek.

– Ne zauvek – rekao je Tedi. – Za godinu dana biće skroz prekriveno peskom.

– Godinu dana? – rekao je Venkat ustajući sa stolice. – To je apsurdno. Ne moţemo da ĉeka-

mo godinu dana.

– Zašto da ne? Ares 5 neće biti ni lansiran u narednih pet godina. To je više nego dovoljno.

Venkat je duboko udahnuo i malo se zamislio.

– Dobro, gledaj na to ovako – rekao je. – Javnost saoseća sa Vatnijevom porodicom. Ares 6 bi

mogao da im vrati njegovo telo. Nećemo reći da je to svrha misije, ali ćemo naglasiti da će to

biti jedan od zadataka. Ako to tako predstavimo, dobićemo veću podršku u Kongresu. Ali ni-

šta od toga ako budemo ĉekali godinu dana. Za godinu dana ljudi neće više mariti za to.

Tedi je protrljao bradu. – Hmm…

* * *

Mindi je zurila u plafon. Nije bilo posla. Smena od tri ujutru bila je krajnje nezanimljiva. Sa-

mo ju je kafa drţala budnom.

Nadgledanje statusa satelita oko Marsa zvuĉalo je kao uzbudljiv posao kad je prihvatila pre-

meštaj. Ali sateliti se uglavnom brinu sami o sebi. Ispostavilo se da se njen posao svodi na

slanje mejlova u trenutku kad stignu snimci.

44

– Master iz mašinstva – gunĊala je sebi u bradu. – Da bih radila treću smenu u celoveĉernjoj

fotografskoj radnji.

Popila je gutljaj kafe.

Treptanje na ekranu izvestilo ju je da je još jedan komplet snimaka spreman za slanje. Prove-

rila je ime na radnom nalogu. Venkat Kapur.

Šaljući podatke direktno na internet servere, napisala je mejl doktoru Kapuru. Dok je unosila

geografsku širinu i duţinu lokacije sa snimka, prepoznala je brojeve.

– 31⁰2’ sgš, 28⁰5’ zgd… Acidalija Planicija… Ares 3?

Iz radoznalosti je otvorila prvu sliku od sedamnaest koliko ih je bilo.

Kao što je pretpostavila, u pitanju je bila lokacija Aresa 3. Ĉula je već da će se to snimati. Po-

malo se stideći same sebe, pregledala je snimak u potrazi za telom Marka Vatnija. Posle jed-

nominutne pretrage osetila je u isto vreme olakšanje i razoĉaranje.

Onda je briţljivo prouĉila ostatak snimka. Hab je ostao netaknut; doktoru Kapuru će biti dra-

go da to vidi.

Prinela je šolju kafe usnama kada se odjednom ukoĉila.

– Mmm… – promrmljala je sebi u bradu. – Uhhh…

Brzo je otvorila Nasinu internu mreţu, i pretraţujući sajt pronašla specifikacije Aresovih misi-

ja. Nakon kraćeg istraţivanja, uzela je telefon.

– Halo, ovde Mindi Park iz SatKona. Trebaju mi dnevnici misije Ares 3, gde mogu da ih na-

Ċem?… Aha… aha… U redu… Hvala.

Posle još malo pretrage na internoj mreţi, zavalila se na stolici. Više joj nije trebala kafa da je

razbudi.

Ponovo je podigla slušalicu. – Halo, obezbeĊenje? Ovde Mindi Park iz SatKona. Treba mi te-

lefon za hitne sluĉajeve doktora Venkata Kapura… Da, direktora misija na Mars… Da, jeste

hitan sluĉaj.

* * *

Mindi se nervozno meškoljila u svojoj stolici kada je Venkat zakoraĉio u njenu kancelariju.

– Vi ste Mindi Park? – pitao je pomalo razdraţljivo.

– Da – odgovorila je drhtavim glasom. – Izvinjavam se što sam vas dovukla ovamo.

– Pretpostavljam da imate dobar razlog. Dakle?

45

– Ovaj – rekla je spuštajući pogled. – Ovaj, reĉ je o… Dakle. Snimci koje ste naruĉili. Ovaj…

DoĊite da pogledate.

Privukao je drugu stolicu njenom stolu i seo. – Pronašli ste Vatnijevo telo? Zato ste uznemire-

ni?

– Mmm, ne – rekla je. – Mmm… uh. – Pokazala je na ekran.

Venkat je prouĉio snimak. – Izgleda da je hab ostao oĉuvan. To su dobre vesti. Mreţa solarnih

panela deluje dobro. I roveri su oĉuvani. Nema glavne satelitske antene. To ne ĉudi. Šta je ov-

de toliko hitno?

– Mmmm – rekla je dodirujući ekran. – Ovo.

Venkat se nagnuo napred i pogledao izbliza. Odmah ispod haba, pored rovera, videla su se

dva bela kruga u pesku. – Hm. Izgleda kao habovo platno. Moţda hab ipak nije u tako do-

brom stanju? Pretpostavljam da su se delovi pokidali i…

– Ovaj… – prekinula ga je. – Ovo liĉi na samorasklopive šatore iz rovera.

Venkat je ponovo pogledao. – Hm. Verovatno ste u pravu.

– Kako to da su rasklopljeni? – pitala je Mindi.

Venkat je slegnuo ramenima. – Komandantkinja Luis je verovatno naredila da ih aktiviraju za

vreme evakuacije. Što nije bila loša ideja. Da skloništa za sluĉaj nuţde budu spremna ako

VPM zakaţe, a hab pretrpi oštećenje.

– Da… ovaj… – rekla je Mindi, otvarajući dokument na svom kompjuteru. – Ovo je komple-

tan dnevnik misije od prvog do šestog sola. Od trenutka kada je VSM sleteo do VPM-ovog

hitnog lansiranja.

– Dobro, i?

– Proĉitala sam ga celog. Nekoliko puta. Ni u jednom trenutku nisu aktivirali šatore. – Na po-

slednjoj reĉi knedla joj je zapela u grlu.

– Pa, ovaj… – rekao je Venkat zbunjeno. – Oĉigledno da jesu, samo nisu to uneli u dnevnik.

– Aktivirali su dva samorasklopiva šatora za sluĉaj nuţde i nikome nisu rekli?

– Hm. To nema mnogo logike, ne. Moţda je oluja aktivirala polugu na roverima pa su se šato-

ri automatski otvorili.

– Aha – promucala je Mindi. – Dakle, pošto su se automatski otvorili, šatori su se sami otkaĉi-

li s rovera i poreĊali se jedan do drugog dvadeset metara dalje?

Venkat je ponovo pogledao snimak. – Pa oĉigledno su se nekako aktivirali.

46

– Zašto su solarne ćelije ĉiste? – pitala je Mindi dok su joj se oĉi punile suzama. – Bila je jaka

pešĉana oluja. Zašto nisu prekrivene peskom?

– Vetar iz drugog pravca je mogao da oduva pesak s njih? – rekao je Venkat nesigurno.

– Jesam li pomenula da nisam našla Vatnijevo telo? – rekla je, šmrkćući.

Venkat se razrogaĉio zureći u sliku. – Oh… – tiho je izustio. – O boţe…

Mindi je dlanovima prekrila lice i tiho zajecala.

* * *

– Jebem ti! – rekla je direktorka za odnose s medijima, Eni Montroz. – Zajebavaš me!

Tedi je protrljao ĉelo. – Jesmo li sigurni da je to taĉno?

– Skoro sto odsto – rekao je Venkat.

– Jebem ti! – ponovila je Eni.

– To nam neće pomoći, Eni – primetio je Tedi.

– Imaš li uopšte predstavu kakva će se prašina podići oko ovoga? – odgovorila je.

– O tome ćemo brinuti kasnije – rekao je Tedi. – Venk, kako moţeš da budeš toliko siguran

da je ţiv?

– Kao prvo, nema tela – objasnio je Venkat. – Zatim, samorasklopivi šatori su otvoreni. A i

solarne ćelije su ĉiste. Moţeš da zahvališ Mindi Park iz SatKona što je sve to primetila, ĉisto

da znaš.

– Ali – nastavio je Venkat – oluja koja se desila šestog sola mogla je da zatrpa telo. Montaţni

šatori su se moţda sami aktivirali pa ih je onda moţda vetar malo pomerio. Neka kasnija oluja

sa naletima vetra od trideset kilometara na sat bila bi dovoljno jaka da oĉisti solarne ćelije, ali

ne dovoljno jaka da nosi pesak. Ne deluje uverljivo, ali nije nemoguće.

– Zato sam poslednjih nekoliko sati proveo obavljajući sve moguće provere. Komandantkinja

Luis je dva puta išla na zadatak u roveru 2. Drugi put petog sola. Prema onome što je po po-

vratku unela u dnevnike, prikaĉila ga je na hab da se puni. Nisu ga više koristili i trinaest sati

kasnije su se evakuisali.

Preko stola je primakao Tediju snimak.

– To je jedan od sinoćnih snimaka. Kao što vidiš, rover 2 je okrenut na suprotnu stranu od ha-

ba. Prikljuĉak za punjenje je spreda, a kabl nije dovoljno dugaĉak da se u tom poloţaju prika-

ĉi na hab.

47

Tedi se namrštio. – Morala je da ga parkira okrenutog prema habu inaĉe ne bi mogla da ga

prikljuĉi na punjenje – rekao je. – Neko ga je pomerio posle petog sola.

– Da – rekao je Venkat, primiĉući Tediju još jednu sliku. – Ali evo uverljivog dokaza. Dole

desno na slici moţeš da vidiš VSM. Rastavljen je na delove. Priliĉno sam siguran da ne bi

uradili tako nešto a da nam ne kaţu.

– A nepobitan dokaz je na desnoj strani slike – pokazao je Venkat. – VPM-ov stajni podupi-

raĉ. Izgleda da je izvaĊen ceo pogon za proizvodnju goriva, i pritom je rampa priliĉno ošteće-

na. Jednostavno nema šanse da je to moglo da se desi pre lansiranja. Luis to ne bi dozvolila

jer bi previše ugrozilo VPM.

– Hej – Eni ga je prekinula. – Zašto ne bismo razgovarali s Luisovom? Hajdemo u Kapkom3

da je pitamo.

Venkat je upitno pogledao Tedija, a onda je Tedi uzdahnuo.

– Ako je Vatni stvarno ţiv – rekao je – ne ţelimo da posada Aresa 3 to sazna.

– Šta?! – uzvratila je Eni. – Kako moţete da im ne kaţete?

– Ostalo im je još deset meseci do povratka kući – objasnio je Tedi. – Putovanje svemirom je

opasno. Moraju sve vreme da budu oprezni i usredsreĊeni na ono što rade. Sada tuguju za iz-

gubljenim ĉlanom posade, ali kad bi saznali da su ga ostavili tamo ţivog previše bi se uzrujali.

Eni je pogledala u Venkata. – Ti si saglasan s ovim?

– Nema tu nikakve nedoumice – rekao je Venkat. – Bolje je da se s tim udarcem suoĉe kad

izaĊu iz svemirskog broda.

– O ovome će se priĉati, više nego o bilo ĉemu, još od Apola 11 – rekla je Eni. – Kako ćete to

da sakrijete od njih?

Tedi je slegnuo ramenima. – Lako. Mi kontrolišemo svu komunikaciju s njima.

– Jebote – rekla je Eni otvarajući svoj laptop. – Kad ćete izaći u javnost s ovim?

– Šta ti kaţeš? – pitao je.

– Hm – rekla je Eni. – Imamo dvadeset ĉetiri sata na raspolaganju. Posle toga moramo da ob-

javimo slike. Uz njih bismo morali da izdamo saopštenje. Ne bi bilo dobro da ljudi sami za-

kljuĉe šta se desilo. Ispašćemo neozbiljni.

– U redu – saglasio se Tedi. – Napiši saopštenje.

– Ovo je baš nezgodno – rekla je.

– Šta nam je sledeći korak? – Tedi je pitao Venkata.

48

– Prvi korak je komunikacija – rekao je Venkat. – Na osnovu slika jasno je da je antenska re-

šetka za komunikaciju uništena. Treba nam drugi naĉin da razgovaramo s njim. Tek kad uspo-

stavimo vezu, moći ćemo da pravimo procene i planove.

– Dobro – odvratio je Tedi. – Baci se na posao. Uzmi koga god hoćeš iz bilo kog odeljenja.

Zaposli ih koliko god da treba. NaĊi naĉin da razgovaraš s njim. To ti je trenutno jedini posao.

– Razumem.

– Eni, pobrini se da niko ne sazna za ovo dok ne izdamo saopštenje.

– Vaţi – rekla je Eni. – Ko još zna?

– Samo nas troje i Mindi Park iz SatKona – rekao je Venkat.

– Popriĉaću s njom – uzvratila je Eni.

Tedi je ustao i otvorio svoj mobilni. – Idem u Ĉikago. Vratiću se predveĉe.

– Zašto? – upitala je Eni.

– Tamo ţive Vatnijevi roditelji – uzvratio je Tedi. – Red je da im objasnim šta se dešava pre

nego što vide na vestima.

– Obradovaće se kad ĉuju da im je sin ţiv – rekla je Eni.

– Da, ţiv je – rekao je Tedi. – Ali ako mi je raĉunica taĉna, umreće od gladi pre nego što mi

smislimo kako da mu pomognemo. Ovo neće biti prijatan razgovor.

– Jebem ti – zamišljeno će Eni.

* * *

– Ništa? Baš ništa? – zavapio je Venkat. – Mora da se šalite? Imali ste dvadeset struĉnjaka ko-

ji su dvanaest sati radili na ovome i komunikacionu mreţu vrednu nekoliko milijardi dolara. A

vi ne moţete da pronaĊete baš nikakav naĉin da stupite u kontakt s njim?

Dva muškarca u Venkatovoj kancelariji su se uzvrpoljila na stolicama.

– Nema radio – rekao je Ĉak.

– Zapravo – rekao je Moris – ima radio, ali nema satelitsku antenu.

– Radi se o tome – nastavio je Ĉak – što bi bez satelitske antene signal morao da bude baš

jak…

– Dovoljno jak da se od njega golubovi istope – dodao je Moris.

49

– …da bi on mogao da ga primi – završio je Ĉak.

– Razmišljali smo o satelitima oko Marsa – rekao je Moris. – Oni su mnogo bliţi. Ali brojke

se ne uklapaju. Ĉak bi i SuperSurvejer 3, koji ima najjaĉi odašiljaĉ morao da bude ĉetrnaest

puta jaĉi.

– Sedamnaest puta – rekao je Ĉak.

– Ĉetrnaest puta – insistirao je Moris.

– Nije, nego sedamnaest. Zaboravio si na minimalnu amperaţu za grejaĉe…

– Ljudi – prekinuo ih je Venkat. – Razumem šta hoćete da kaţete.

– Izvinjavam se.

– Izvinjavam se.

– Ja se izvinjavam što sam razdraţljiv – rekao je Venkat. – Noćas sam sastavio jedva dva sata

sna.

– Nema problema – rekao je Moris.

– Potpuno razumljivo – rekao je Ĉak.

– Dobro – rekao je Venkat. – Objasnite mi kako je moguće da nam je jedna jedina oluja one-

mogućila svaki vid komunikacije s Aresom 3.

– Nedostatak mašte – rekao je Ĉak.

– Uopšte nismo predvideli tako nešto – saglasio se Moris.

– Koliko pomoćnih komunikacionih sistema inaĉe ima misija Ares? – pitao je Venkat.

– Ĉetiri – rekao je Ĉak.

– Tri – rekao je Moris.

– Ne, nego ĉetiri – ispravio ga je Ĉak.

– Rekao je pomoćnih sistema – nije popuštao Moris. – To ne ukljuĉuje primarni sistem.

– Ah da. Onda tri.

– Znaĉi, ĉetiri sistema ukupno – zakljuĉio je Venkat. – Objasnite mi kako smo izgubili sva ĉe-

tiri.

– Pa – rekao je Ĉak – primarni sistem je išao kroz veliku satelitsku antenu. Nju je vetar odu-

vao u oluji. Ostali, pomoćni sistemu su bili na VPM-u.

50

– Tako je – sloţio se Moris. – VPM je kao neka komunikaciona mašina. Moţe da komunicira

sa Zemljom, Hermesom, ĉak i sa satelitima oko Marsa ako treba. I ima tri nezavisna sistema

koji spreĉavaju prekid komunikacije, osim ako ga baš ne pogodi meteor.

– Problem je – rekao je Ĉak – što su komandantkinja Luis i ostatak posade otišli VPM-om.

– Tako su se ĉetiri komunikaciona sistema svela na jedan. A taj jedan se pokvario – završio je

Moris.

Venkat je masirao hrbat nosa. – Kako smo to mogli da previdimo?

Ĉak je slegnuo ramenima. – Niko se toga nije setio. Ni pomislili nismo da bi neko mogao da

ostane na Marsu bez VPM-a.

– Mislim, daj! – rekao je Moris. – Kakve su šanse da se tako nešto desi?

Ĉak se okrenuo prema njemu. – Jedan prema tri, sudeći po empirijskim dokazima. Što su vrlo

dobre šanse ako malo razmisliš.

* * *

– Hvala vam svima što ste tako brzo došli – rekla je Eni. – Imamo vaţno saopštenje. Zamolila

bih vas da sednete.

– O ĉemu se radi, Eni? – pitao je novinar. – Nešto se desilo Hermesu?

– Molim vas da sednete – Eni je ponovila.

Novinari su malo ćaskali, pa se prepirali ko će gde sesti, i onda se konaĉno smestili.

– Ovo je kratko, ali veoma vaţno saopštenje – rekla je Eni. – Zasad neću odgovarati na pita-

nja, ali za sat vremena otprilike odrţaćemo konferenciju za štampu i tada ćete moći da posta-

vljate pitanja. Nedavno smo pregledali satelitske snimke Marsa, i utvrdili smo da je astronaut

Mark Vatni još uvek ţiv.

Ĉitavu sekundu vladao je tajac, a onda se u sali razlegao ţamor.

* * *

– Dozlogrdile su mi ove svakodnevne konferencije za štampu – rekao je Venkat.

– Meni su dozlogrdile moje konferencije za štampu na svakih sat vremena – odvratila je Eni.

– Izvinjavam se što kasnim – rekao je Tedi ulazeći u prepunu salu za novinare. Direktori svih

odeljenja stajali su rame uz rame iza njega, dok su se novinari tiskali ispred bine.

51

Tedi je izvadio beleške iz dţepa i nakašljao se.

– U proteklih devet dana, otkako smo objavili vest da je Mark Vatni ţiv, dobili smo ogromnu

podršku iz svih sektora, koji nam nude pomoć. Mi to besramno koristimo.

Salom se proneo prigušen smeh.

– Juĉe je, na naš zahtev, ĉitava mreţa SETI-ja bila usmerena ka Marsu, za sluĉaj da Vatni po-

kušava da pošalje slab radio-signal. Ništa nisu uhvatili, ali to pokazuje koliko se svi trude da

nam pomognu.

– Javnost je ukljuĉena u sve što se dešava, a mi ćemo se postarati da vas blagovremeno oba-

veštavamo o svim promenama. Nedavno sam saznao da će CNN svakog radnog dana emitova-

ti poluĉasovni segment posvećen iskljuĉivo izveštavanju na ovu temu. Rasporedićemo nekoli-

ko ljudi iz našeg tima za odnose s medijima da rade na tom programu, kako bi javnost mogla

što brţe da doĊe do najnovijih vesti.

– Podesili smo orbite tri satelita tako da imamo što više vremena za snimanje lokacije Aresa

3, u nadi da ćemo uskoro uhvatiti Vatnija na snimku kad izaĊe iz haba. Ako uspemo da ga

snimimo, na osnovu njegovog drţanja i aktivnosti moći ćemo da procenimo u kakvom je

zdravstvenom stanju.

– Postavlja se mnoštvo pitanja: Koliko dugo moţe da preţivi? Koliko hrane ima? Da li Ares 4

moţe da ga spase? Kako da uspostavimo vezu s njim? Strahujemo od odgovora na ova pita-

nja.

– Ne mogu da obećam da ćemo ga spasti, ali obećavam da će Nasa usredsrediti sve svoje na-

pore na to da dovede Marka Vatnija kući. To će nam biti primarni zadatak dok ga ne vratimo

na Zemlju ili ustanovimo da je preminuo na Marsu.

* * *

– Dobar govor – rekao je Venkat na ulazu u Tedijevu kancelariju.

– Rekao sam samo ono što sam mislio – rekao je Tedi.

– Ah, znam.

– Treba li ti nešto, Venk?

– Nešto sam smislio. To jest smislili su oni iz JPL-a4. Ja sam samo glasnik.

– Volim preduzimljive ljude – rekao je Tedi pokazujući mu da sedne.

Venkat je seo.

– Moţemo da ga spasemo pomoću Aresa 4. Riziĉno je. Pitali smo posadu šta misle o tome.

Ne samo da su spremni na to već se sad svim silama zalaţu da to i ostvare.

52

– Naravno – rekao je Tedi. – Astronauti su posloviĉno ludi. I zaista plemeniti. Šta ste smislili?

– Pa – poĉeo je Venkat – još je rano govoriti o tome, ali u JPL-u smatraju da VSM moţe da se

preradi za potrebe spasavanja.

– Ares 4 još nije ni lansiran. Zašto da menjamo namenu VSM-a. Zašto ne napravimo nešto

bolje?

– Nemamo vremena da pravimo specijalnu letelicu. Zapravo, on neće ţiveti dovoljno dugo ni

da doĉeka Ares 4, ali to je druga priĉa.

– Dobro, reci mi za VSM.

– JPL skine sve nepotrebno s njega, smanji teţinu, i doda nekoliko rezervoara za gorivo. Po-

sada Aresa 4 onda sleti na lokaciju Aresa 3, uz što manju potrošnju goriva. Zatim, uz pun

mlaz, i to bukvalno pun mlaz, mogu ponovo da uzlete. Neće moći da se dignu u orbitu, ali će

moći da odu do lokacije Aresa 4 prateći boĉnu putanju, što je, jel’, priliĉno zastrašujuće. A ta-

mo imaju VPM. To bi iziskivalo ulaganje ogromnih napora u projektovanje i izgradnju, ali

JPL kaţe da oni to mogu da izvedu.

– Kako misle da smanje teţinu? – pitao je Tedi. – Zar ih već ne prave tako da budu vrlo lake?

– Tako što će skinuti sigurnosnu opremu i opremu za nepredviĊene okolnosti.

– Divno – rekao je Tedi. – Dakle, rizikovaćemo ţivot još šestoro ljudi tokom veoma opasnog

sletanja, ponovnog lansiranja i ponovnog sletanja.

– Tako je – rekao je Venkat. – Bilo bi bezbednije ostaviti posadu Aresa 4 na Hermesu, i po-

slati samo pilota na površinu Marsa u VSM-u. Ali to bi znaĉilo da odustaju od misije, a oni bi

radije rizikovali ţivot nego da odustanu.

– To su ti astronauti – rekao je Tedi.

– Takvi su – potvrdio je Venkat.

– A ovo je sumanut plan koji ja nikad neću odobriti.

– Još ćemo ga razraditi – rekao je Venkat. – Poradićemo na bezbednosti.

– I treba. Jeste li smislili kako da mu pomognemo da preţivi ĉetiri godine?

– Ne.

– Radite i na tome.

– Hoćemo – rekao je Venkat.

Tedi se okrenuo na stolici i pogledao kroz prozor, duboko u nebo. Noć se polako spuštala. –

Kako li se oseća sada tamo? – pitao se. – Zarobljen. Misli da je potpuno sam i da smo svi za-

boravili na njega. Kako li to utiĉe na ĉoveka?

53

Ponovo se okrenuo prema Venkatu. – Pitam se o ĉemu sada razmišlja.


Kako to da Akvamen moţe da kontroliše kitove? Oni su sisari! Nema nikakve logike.

54

7.


Maloĉas sam okonĉao pravljenje vode. Više mi ne preti opasnost da samog sebe raznesem.

Krompir lepo napreduje. Već nedeljama se ništa nije urotilo da me ubije. A u televizijskom

programu iz sedamdesetih toliko uţivam da me to zabrinjava. Ovde na Marsu stanje je stabil-

no.

Vreme je da razmišljam na duge staze.

Ĉak i kad bih uspeo da javim Nasi da sam ţiv, ništa mi ne garantuje da bi mogli da me spasu.

Moram da mislim unapred, da smislim kako da doĊem do Aresa 4.

Neće biti lako.

Ares 4 će sleteti u krater Skjapareli, tri hiljade dvesta kilometara odavde. Zapravo, njihov

VPM je već tamo. To znam zato što sam gledao Martineza kad ga je prizemljio.

VPM-u treba osamnaest meseci da napravi gorivo, zato Nasa i šalje prvo VPM na lokaciju.

Ĉak i da se proizvodnja goriva odvija sporije od oĉekivanog, ĉetrdeset osam meseci je sasvim

dovoljno vremena. Ali najvaţnije je da time omogućavaju precizno meko sletanje kojim pilot

u orbiti upravlja daljinski. Direktno daljinsko upravljanje iz Hjustona nije moguće; oni su u

svakom trenutku udaljeni izmeĊu ĉetiri i dvadeset svetlosnih minuta od Marsa.

VPM-u Aresa 4 trebalo je jedanaest meseci da stigne na Mars. Koristeći manje goriva i putu-

jući duţim putem, stigao je ovamo skoro u isto vreme kad i mi. Kao što smo oĉekivali, Marti-

nez ga je savršeno prizemljio. To je bila jedna od poslednjih stvari koje smo uradili pre nego

što smo se potrpali u svoj VSM i spustili se na površinu. Ah, ta dobra stara vremena kad sam

imao posadu.

Imam sreće. Tri hiljade i dvesta kilometara nije toliko mnogo. Moglo je da bude i deset hilja-

da kilometara. A kako se nalazim na najravnijem delu Marsa, prvih šeststo pedeset kilometara

ĉini fin gladak teren (Ura za Acidaliju Planiciju!), ali ostatak puta će biti pakao – ljuti krš iz-

bušen kraterima.

Ono što je oĉigledno jeste da ću morati da putujem roverom. A znate šta? Oni nisu pravljeni

za duga kopnena putovanja.

Ovde će mnogo rada otići na istraţivanje i moraću dosta da eksperimentišem. Moraću da po-

stanem sopstvena mala Nasa, i smislim kako da se upustim u istraţivanje daleko od haba. Do-

bra vest je da imam vremena napretek. Skoro ĉetiri godine.

55

Neke stvari su oĉigledne. Krenuću roverom. Put će dugo trajati, tako da ću morati da ponesem

zalihe, da punim baterije u putu, a roveri nemaju solarne ćelije. Šta znaĉi da ću ukrasti nekoli-

ko iz habove solarne farme. Usput ću morati da dišem, jedem i pijem.

Srećom, ovde u kompjuteru imam tehniĉke specifikacije za sve ţivo.

Moraću da nabudţim jedan rover. U suštini, pretvoriću ga u pokretni hab. Uzeću rover 2. Ne-

kako smo se zbliţili pošto sam dva dana ĉuĉao u njemu tokom „Velike vodoniĉne krize tride-

set sedmog sola.”

Previše toga valja rešiti. Zato ću se za poĉetak usredsrediti na elektriĉnu energiju.

Naša misija je delovala u radijusu od deset kilometara. Znajući da se nećemo kretati pravoli-

nijskim putanjama, Nasa je konstruisala rovere koji postiţu trideset pet kilometara na sat s pu-

nim baterijama na ravnom pristupaĉnom terenu. Svaki rover ima bateriju od devet hiljada vat-

sati.

Prvi korak je da zaplenim bateriju iz rovera 1 i instaliram je u rover 2. I eto! Upravo sam

udvostruĉio pun kapacitet baterije.

Postoji samo jedna zaĉkoljica. Grejanje.

Deo energije iz baterije troši se na grejanje rovera. Na Marsu je veoma hladno. U uobiĉajenim

okolnostima od nas se oĉekivalo da obavimo sve vanbrodske aktivnosti za manje od pet sati.

Ali ja ću u roveru provoditi dvadeset ĉetiri i po sata dnevno. Prema specifikacijama, grejna

oprema troši ĉetiristo vati. Ako grejanje bude bilo stalno ukljuĉeno gutaće mi do devet hiljada

osamsto vat-sati dnevno. Više od pola baterije svakog dana!

S druge strane, imam besplatan izvor toplote: sebe. Nekoliko miliona godina evolucije obez-

bedilo mi je „toplokrvnu” tehnologiju. Mogu slojevito da se obuĉem. Osim toga, rover ima

dobru izolaciju. To će morati da bude dovoljno; trebaće mi svaki delić energije.

A pošto ću ionako morati da se utopljavam ćebadima, mogu od samog poĉetka da deaktiviram

grejaĉ i koristim svu energiju za voţnju (minus zanemarljiv deo koji otpada na kompjuter i si-

stem za odrţavanje ţivota, i tako dalje).

Prema mojim dosadnim proraĉunima, rover troši dvesta vat-sati energije po kilometru, što

znaĉi da sa osamnaest hiljada vat-sati mogu da preĊem devedeset kilometara. E, to mi se već

sviĊa.

Doduše, nikad neću izvući tih devedeset kilometara sa samo jednim punjenjem. Moraću da sa-

vladavam brda i neravan teren, pesak, i sliĉno. Ali kao okvirni proraĉun nije loše. Dakle, treba

mi bar trideset pet dana da stignem do Aresa 4. Što će se verovatno produţiti na pedeset dana.

Ali to je bar izvodljivo.

Ako nagarim rover da piĉi tih maksimalnih dvadeset pet kilometara na sat, baterija će se is-

prazniti za tri i po sata. Onda bih ostatak dana iskoristio za punjenje baterija. Mogu da vozim

u sumrak i ostavim sunĉani deo dana za punjenje. U ovo doba godine imam trinaest sati dnev-

nog svetla. Koliko solarnih ćelija ću morati da ukradem iz habove farme?

56

Zahvaljujući poštenim ameriĉkim poreskim obveznicima, imam preko sto kvadratnih metara

najskupljih solarnih ploĉa dosad napravljenih. Neverovatno su delotvorne; u brojevima iska-

zano: deset zapeta dva odsto, što je dobro, pošto Mars ne dobija toliko sunĉeve energije kao

Zemlja – samo petsto do sedamsto vati po kvadratnom metru (u poreĊenju sa hiljadu i ĉetiri-

sto vati koje dobijate vi, razmaţeni Zemljani).

Da skratim: moram da ponesem dvadeset osam kvadratnih metara solarnih ćelija. To je ĉetr-

naest ploĉa.

Mogu da stavim dva reda od po sedam ploĉa na krov. Viriće preko ivica, ali dokle god su do-

bro priĉvršćene, ne brinem se. Svakog dana, posle voţnje, rasporediću ih na tlu… i ĉekaću

ceo dan. Ĉoveĉe, al’ ću se dosaĊivati.

Dobro, dovoljno za poĉetak. Sutrašnji zadatak: prebaciti bateriju iz rovera 1 u rover 2.


Nekad stvari idu lako, a nekad ne. VaĊenje baterije iz rovera 1 je bilo lako. Skinuo sam dve

spojnice na šasiji i baterija je sama ispala. I kablove je lako skinuti. U pitanju je samo nekoli-

ko komplikovanijih utikaĉa.

Povezivanje baterije na rover 2 je druga priĉa. Nemam gde da je stavim!

Ogromna je. Jedva sam je dovukao. I to uz Marsovu gravitaciju.

Jednostavno je prevelika. Na šasiji nema mesta za drugu bateriju. Ni na krovu nema mesta. Tu

će ići solarne ćelije. U kabini nema mesta, kao ni u komori za izjednaĉavanje pritiska.

Ali, ne bojte se, pronašao sam rešenje.

Za vanredne situacije drugaĉije vrste, Nasa je obezbedila šest kvadratnih metara habovog

platna i odreĊenu koliĉinu izuzetno delotvorne smole. To je, u stvari, ista ona smola koja mi je

spasla ţivot šestog sola (iz kompleta za krpljenje rupa na skafanderu).

U sluĉaju cepanja habovog omotaĉa, svi iz posade bismo otrĉali u komore za izjednaĉavanje

pritiska. Procedura je nalagala da pustimo hab da se skroz otvori umesto da poginemo pokuša-

vajući da ga spasemo. Onda bismo obukli skafandere i procenili štetu. Kad pronaĊemo gde se

platno pocepalo, zatvorili bismo rupu pomoću rezervnog habovog platna i smole. Tad bismo

ga ponovo naduvali i bio bi kao nov.

Rezervno platno površine šest kvadratnih metara imalo je praktiĉan kupolast oblik. Isekao

sam trake širine deset centimetara, koje sam potom iskoristio da napravim nešto nalik na no-

saĉ.

57

Zalepio sam trake pomoću smole tako da dobijem dve ukrštene omĉe obima deset metara. On-

da sam stavio veliki komad platna na oba kraja. Sada sam imao jeftinu verziju bisaga za svoj

rover.

Ovde stvari svakim danom sve više liĉe na seriju Teretni voz.

Smola se stegne gotovo istog ĉasa. Ali postane jaĉa ako se saĉeka sat vremena. Tako da sam

saĉekao. Onda sam obukao skafander i izašao do rovera.

Dovukao sam bateriju do boĉne strane rovera i obmotao jedan kraj nosaĉa oko nje. Tada sam

drugi kraj prebacio preko krova na drugu stranu i napunio ga kamenjem. Kada se teţina s obe

strane manje-više izjednaĉila, mogao sam da povuĉem stranu s kamenjem i podignem bateri-

ju.

Ura!

Izvadio sam kabl baterije rovera 2 i prikljuĉio kabl baterije sa rovera 1. Onda sam ušao u ro-

ver kroz vazdušnu komoru i proverio sve sisteme. Sve je bilo u najboljem redu.

Malo sam provozao rover da se uverim da nosaĉ neće spasti. Pronašao sam malo veće kame-

nje da preĊem preko njega da malo zabiberim. Nosaĉ se nije pomerio. Tako se to radi.

Neko vreme sam razmišljao o tome da poveţem drugu bateriju na glavno napajanje. Ali onda

sam rekao sebi: Zajebi to.

Ne moram da imam neprekidno napajanje. Kada se baterija 1 isprazni, mogu da izaĊem, is-

kopĉam bateriju 1 i prikaĉim bateriju 2. Zašto da ne? To je desetominutna EVA, jednom

dnevno. Morao bih da uradim isto i prilikom punjenja, ali, kao što rekoh: pa šta?

Ostatak dana proveo sam ĉisteći polje solarnih ćelija. Uskoro ću ga opelješiti.


Sa solarnim ćelijama je išlo mnogo lakše nego sa baterijom.

Tanke su i pristupaĉne, treba ih samo pokupiti sa zemlje. A tu je i dodatni bonus: upravo ja

sam ih prvobitno montirao.

Pa dobro. Ne samo ja. Fogel i ja smo zajedno radili na tome. I, ĉoveĉe, al’ smo imali da buši-

mo. Skoro ĉitavih nedelju dana smo bušili samo na mreţi solarnih panela. A posle toga smo

bušili kad god bismo zakljuĉili da imamo višak vremena. Taj zadatak se smatrao kritiĉnim.

Da smo nešto zajebali i polomili ćelije ili ih onesposobili, hab ne bi imao izvor napajanja i to

bi bio kraj misije.

58

Moţda se pitate šta je za to vreme radio ostatak posade. Oni su opremali hab. Ne zaboravite,

sve što se nalazi ovde u ovom mom veliĉanstvenom kraljevstvu stiglo je u kutijama. Morali

smo sve to da montiramo prvog i drugog sola.

Svaka solarna ćelija leţi na veoma lakoj rešetki koja je drţi pod uglom od ĉetrnaest stepeni.

Moram da priznam da ne znam zašto baš pod uglom od ĉetrnaest stepeni. Ima neke veze sa

što većim iskorišćenjem solarne energije. U svakom sluĉaju, demontiranje solarnih ćelija je

bilo jednostavno. Onda je došao trenutak da ih naslaţem na krov rovera.

Razmišljao sam da li da skinem spremište za uzorke. To je obiĉna velika platnena torba prika-

ĉena za krov. Previše mala da bi u nju mogle da stanu solarne ćelije. Ali pošto sam malo bolje

razmislio, odluĉio sam da je ostavim, da mi posluţi kao podloga.

Ćelije su bile lake za slaganje (tako su napravljene, za transport do Marsa), i dva reda su fino

legla na krov. Virile su preko ivica i s desne i s leve strane, ali neću prolaziti ni kroz kakve tu-

nele tako da me to ne brine.

Zloupotrebio sam još materijala za popravke haba i napravio trake kojima sam privezao ćelije.

Rover ima drške s prednje i zadnje strane. Sluţe za tovarenje kamenja na krov. Sad su savrše-

no posluţile kao ankeri za vezivanje traka.

Udaljio sam se nekoliko koraka i divio se svom delu. Slušajte, zasluţio sam. Nije još bilo ni

podne a već sam završio.

Vratio sam se u hab, ruĉao i ostatak sola proveo radeći na usevima. Prošlo je trideset devet so-

lova otkako sam zasadio krompir (što je otprilike ĉetrdeset dana na Zemlji), i bilo je vreme za

ţetvu i ponovnu setvu.

Uspeli su bolje nego što sam oĉekivao. Na Marsu nema insekata, parazita niti biljnih bolesti

da prave problem, a hab neprekidno odrţava postojanu temperaturu i vlagu savršenu za uzgoj

bilja.

Bili su mali u poreĊenju s krompirom koji obiĉno jedemo, ali to mi nije smetalo. Vaţno mi je

bilo da ih bude dovoljno za rasadu.

Dok sam ih iskopavao, pazio sam da im ne oštetim izdanke. Zatim sam ih isekao na komade

sa okcem na svakom, i ponovo ih zasadio. Ako budu rasli ovako brzo, moći ću da preţivim

ovde još dugo.

Posle tog napornog fiziĉkog rada, zasluţio sam odmor. Danas sam pretraţio kompjuter Johan-

senove i našao sam neiscrpnu ponudu digitalnih knjiga. Izgleda da je veliki ljubitelj Agate

Kristi. Bitlsi, Kristijeva… biće da je Johansenova anglofil ili tako nešto.

Sećam se da sam kao klinac voleo da gledam Herkula Poaroa. Poĉeću s Misterijom u Stajlsu.

Izgleda da joj je to prvi roman.

59


Došao je trenutak (ovde zamislite zlokoban muziĉki krešendo) da poĉnem s misijama!

Nasa daje imena misijama po bogovima i tome sliĉno, pa što ne bih i ja? Eksperimentalne mi-

sije s roverom ubuduće će se zvati misije Sirijus. Kapirate? Psi? Ako ne kapirate, ko vas šiša.

Sirijus 1 poĉinje sutra.

Misija: Poĉinjem voţnju s punim baterijama i sa solarnim ćelijama na krovu vozim dok ne

ostanem bez struje, da vidim koliko daleko mogu da stignem.

Neću biti idiot. Neću voziti u jednom pravcu od haba. Voziću deonicu od pola kilometra na-

pred-nazad. Sve vreme ću biti na kratkoj udaljenosti od haba da mogu peške da se vratim.

Veĉeras ću napuniti obe baterije tako da sutra bude sve spremno za probnu voţnju. Po mojoj

proceni, trajaće tri i po sata, pa ću morati da ponesem rezervne filtere za ugljen-dioksid. A po-

što će grejaĉ biti iskljuĉen, obući ću tri sloja odeće.


Sirijus 1 je okonĉan!

Taĉnije, Sirijus 1 je prekinut nakon sat vremena. Pretpostvaljam da bi se to moglo nazvati ne-

uspehom, ali više mi se dopada termin „uĉenje na greškama”.

Sve je dobro poĉelo. Našao sam fino ravno mesto nedaleko od haba i poĉeo da vozim napred-

nazad deonicom od petsto metara.

Brzo sam shvatio da mi ovaj test neće koristiti. Posle nekoliko krugova toliko sam utabao ze-

mlju da sam napravio sasvim glatku stazu. Voţnja po tako ujednaĉenoj ĉvrstoj podlozi omo-

gućava ogromnu uštedu energije. Što uopšte ne liĉi na ono što me ĉeka na putu.

Zato sam odluĉio da oteţam voţnju. Vozio sam nasumice po okolini pazeći da se ne udaljim

više od kilometra od haba. To je bio mnogo realniji test.

Posle sat vremena, osetio sam da mi je hladno. I to baš hladno.

U roveru je u prvim trenucima uvek hladno. Kad je grejanje ukljuĉeno, vrlo brzo se zagreje,

tako da sam sad oĉekivao da će biti hladno, ali – jebote!

60

Neko vreme mi je bilo dobro. Bilo mi je toplo ispod tri sloja odeće, a izolacija u roveru je vr-

hunska. Unutrašnjost rovera se zagrevala i od toplote mog tela. MeĊutim, savršena izolacija

nije moguća, i s vremenom mi je postajalo sve hladnije.

Posle samo sat vremena poĉeo sam da cvokoćem, a telo mi je trnulo. E, tad je bilo dosta. Ne-

ma šanse da u tim uslovima izdrţim onako dug put. Test je bio gotov.

Ukljuĉio sam grejanje i odvezao se nazad do haba.

Kad sam došao kući, neko vreme sam se durio. Svi moji briljantni planovi osujećeni su zbog

termodinamike. Idi doĊavola, entropijo!

Ne znam šta da radim. Prokleti grejaĉ će mi trošiti pola baterije svakog dana. Pretpostavljam

da bih mogao da smanjim grejanje. Da mi bude hladno, ali ne toliko da umrem od hladnoće.

Ĉak i tako bih gubio najmanje ĉetvrtinu baterije.

Moraću malo da ukljuĉim mozak. Moram da se zapitam… šta bi uradio Herkul Poaro? Mora-

ću da pustim svoje „male sive ćelije” da se pozabave problemom.


Pa šta da vam kaţem.

Našao sam rešenje, ali… sećate se kad sam onda palio raketno gorivo u habu? Ovo će biti još

opasnije.

Koristiću RTG.

RTG (radioizotopni termoelektriĉni generator) velika je kutija ispunjena plutonijumom. Ali ne

onim koji se koristi u nuklearnim bombama. Ne, ne. Ovaj plutonijum je mnogo opasniji!

Plutonijum 238 je izuzetno nestabilan izotop. Toliko je radioaktivan da se sam od sebe zagreje

do usijanja. Kao što moţete da zamislite, materijal koji radijacijom moţe doslovno da isprţi

jaje, pomalo je opasan.

RTG skladišti plutonijum, hvata radijaciju u vidu toplote i pretvara je u elektriĉnu energiju.

To nije reaktor. Radijacija se ne moţe smanjivati i povećavati. To je potpuno prirodan proces

koji se odvija na atomskom nivou.

Nasa koristi RTG još od šezdesetih godina dvadesetog veka za napajanje bespilotnih sondi.

On ima mnogo prednosti u odnosu na solarnu energiju. Neosetljiv je na oluje; radi danju i no-

ću; i svi delovi su u unutrašnjosti letelice, pa ne moraš da kaĉiš delikatne solarne ćelije po ĉi-

tavoj sondi.

Ali do programa Ares nikad nisu koristili velike RTG-e na misijama sa posadom.

61

Zašto? Jebiga, to bi bar trebalo da bude oĉigledno! Nisu ţeleli da drţe astronaute u blizini usi-

jane lopte koja seje radioaktivnu smrt!

Malo preterujem. Plutonijum je u obliku kuglica i svaka je hermetiĉki zatvorena i izolovana

da bi se spreĉilo curenje radijacije ĉak i u sluĉaju da spoljašnji sud bude probijen. Za program

Ares su, tako, odluĉili da rizikuju.

Svaka Aresova misija vrti se oko VPM-a. To je ubedljivo najvaţnija komponenta. To je jedan

od malobrojnih sistema koje je nemoguće zameniti ili zaobići. Jedina komponenta zbog koje

se misija momentalno obustavlja ako ne radi.

Solarne ćelije su dobar izbor na kratke staze, i dobre su za duge staze ako su tu ljudi da ih ĉi-

ste. Ali VPM godinama sedi u tišini praveći gorivo, a onda još neko vreme samo dreţdi i ĉeka

dolazak posade. Ĉak i kad ne radi ništa, treba mu struja da bi Nasa mogla da ga daljinski nad-

gleda i vrši samoprovere.

Otkazivanje misije zbog zaprljanosti solarne ćelije ne dolazi u obzir. Potreban nam je pouzdan

izvor energije. Zato je VPM opremljen RTG-om. U njemu ima dva zapeta šest kilograma plu-

tonijuma 238, koji proizvodi skoro hiljadu petsto vati toplote. Tu toplotu onda moţe da pre-

tvori u sto vati elektriĉne energije. Tako se VPM napaja do dolaska posade.

Sto vati nije dovoljno za rad grejaĉa, ali mene ne zanima koliko ću struje dobiti. Zanima me

toplota. Grejalica od hiljadu petsto vati je toliko topla da ću morati da išĉupam izolaciju u ro-

veru da se ne bi pregrejao.

Ĉim smo istovarili i aktivirali rovere, komandantkinja Luis je imala to zadovoljstvo da se ota-

rasi RTG-a. Skinula ga je sa VPM-a, odvezla se ĉetiri kilometra dalje i zakopala ga. Koliko

god da je bezbedan, ipak je to radioaktivno jezgro koje Nasa ne ţeli u blizini astronauta.

Protokolom misije nije predviĊeno gde taĉno treba zakopati RTG. Samo se istiĉe da se mora

zakopati „najmanje ĉetiri kilometra dalje”. Što znaĉi da ću morati da ga traţim.

Dve stvari mi idu naruku. Prva je to što sam napolju s Fogelom montirao solarne panele baš

kad se komandantkinja Luis odvezla i video sam da je otišla juţno. TakoĊe, tamo gde ga je

zakopala zabola je tri metra visoku motku sa svetlozelenom zastavom. Zelena boja se dobro

istiĉe na marsovskom krajoliku. Ona treba da nas upozori da se udaljimo u sluĉaju da se neko

kasnije izgubi tokom EVA u roveru.

Zato sam isplanirao da odem ĉetiri kilometra juţno i pretraţim okolinu dok ne vidim zelenu

zastavu.

S obzirom na to da sam rover 1 onesposobio, na put ću morati u svom mutantskom roveru. To

će mi biti i korisna test misija. Videću kako će nosaĉ baterije podneti pravi put, i kako će se

solarne ćelije ponašati privezane za krov.

Misija će se zvati Sirijus 2.

62


Našao sam RTG.

Nije bilo teško. Odvezao sam se ĉetiri kilometra juţno i odmah video zastavu.

Komandantkinja Luis ga je zakopala na vrhu brdašca. Verovatno je htela da bude sigurna da

će svi videti zastavu, i upalilo je! Samo što, umesto da je izbegnem, ja sam krenuo pravo pre-

ma njoj, a zatim iskopao RTG. Što ona svakako nije imala na umu.

RTG je veliki cilindar obloţen pasivnim hladnjacima. Osetio sam toplotu kojom je zraĉio ĉak

i kroz rukavice skafandera. To je stvarno uznemirujuće. Pogotovo kad znaš da je izvor toplote

radijacija.

Nema poente da ga stavljam na krov; moj plan je ionako da ga drţim u kabini. Tako da sam

ga uneo, iskljuĉio grejanje i odvezao se nazad do haba.

Za deset minuta koliko mi je trebalo da se vratim kući, ĉak i sa iskljuĉenim grejanjem, tempe-

ratura u roveru se podigla na vrelih trideset sedam stepeni Celzijusa. Nema sumnje da ću moći

da se oslonim na RTG za grejanje.

Ovaj test mi je takoĊe pokazao da se moja skalamerija dobro drţi. Solarne ćelije i dodatna ba-

terija nimalo se nisu pomerile dok sam prelazio osam kilometara raznolikog terena.

Proglašavam Sirijus 2 uspešno obavljenom misijom!

Ostatak dana sam proveo uništavajući unutrašnjost rovera. Odeljak pod pritiskom napravljen

je od metala s izolacijom prekrivenom ĉvrstom plastikom. Sofisticiranom metodom uklonio

sam delove plastike (radio je ĉekić) pa sam paţljivo skinuo izolaciju od ĉvrste pene (opet ĉe-

kić).

Pošto sam izvadio deo izolacije, obukao sam skafander i izneo RTG napolje. Rover se brzo

ohladio, a onda sam ponovo uneo RTG. Gledao sam kako temperatura polako raste. Ni blizu

onako brzo kao na povrtaku s groblja radioaktivnog otpada.

Paţljivo sam nastavljao da skidam izolaciju (ĉekić) i ponovo proverio. Nakon nekoliko pona-

vljanja postupka, skinuo sam dovoljno izolacije da je RTG jedva uspevao da odrţi temperatu-

ru. Zapravo, to je izgubljena bitka. S vremenom će toplota polako isticati napolje. To nije pro-

blem. Kad zatreba, nakratko ću da upalim grejanje.

Poneo sam delove izolacionog materijala u hab. Koristeći napredne konstrukcione tehnike

(samolepljivu traku), meĊusobno sam spojio nekoliko ĉetvrtastih delova. Ako u roveru baš za-

hladni, mogu to da zalepim preko ogoljenog dela i RTG će opet pobeĊivati u „borbi za toplo-

tu”.

Sutra, Sirijus 3 (što je zapravo ponovljeni Sirijus 1, ali bez smrzavanja).

63


Danas vam pišem iz rovera. Na polovini sam misije Sirijus 3 i sve ide dobro.

Krenuo sam ĉim je svanulo i vozio se ukrug oko haba izbegavajući sopstvene tragove. Prva

baterija je trajala malo manje od dva sata. Pošto sam obavio EVA da bih na brzaka prekopĉao

kablove, nastavio sam voţnju. Kad sam završio i podvukao crtu, ispostavilo se da sam prešao

osamdeset jedan kilometar za tri sata i dvadeset sedam minuta.

To su bile baš dobre vesti! Doduše, teren oko haba je izrazito ravan, kao i ĉitava Acidalija

Planicija. Nemam predstavu kakav ću uĉinak imati po lošijem terenu na putu do Aresa 4.

Mogao sam još da idem, ali sistem za podršku ţivotnih funkcija mora da radi i dok se baterije

pune. Ugljen-dioksid se apsorbuje hemijskim putem, ali ako ventilator koji ga potiskuje ne ra-

di, ugušiću se. TakoĊe, ne moţe se reći da nije bitno da li radi pumpa za kiseonik.

Postavio sam solarne ćelije. To je bio naporan posao; prošli put sam imao Fogela da mi po-

magne. One nisu teške, ali su kabaste. Pošto sam postavio polovinu, shvatio sam da mogu da

ih vuĉem umesto da ih nosim, i to je ubrzalo proces.

Sada samo ĉekam da se baterije napune. Dosadno mi je pa aţuriram dnevnik. Imam sve roma-

ne o Poarou u kompjuteru. To će mi dobro doći. Baterijama ipak treba dvanaest sati da se na-

pune.

Šta, ne slaţete se? Nije dvanaest sati, kaţete? Ranije sam rekao trinaest? Pa, prijatelji, sad ću

vam objasniti.

RTG je generator. On proizvodi zanemarljivo malo energije u poreĊenju s onim što rover tro-

ši, ali i to je nešto. To je sto vati. To će mi za ĉitav sat skratiti ukupno vreme potrebno za pu-

njenje. Zašto to da ne iskoristim?

Pitam se šta bi u Nasi mislili da me vide da se ovako zajebavam s RTG-om. Verovatno bi se

sakrili pod sto i milovali svoje logaritmare da se smire.


Kao što sam i predvideo, baterijama je trebalo dvanaest sati da se skroz napune. Došao sam

pravo kući.

Vreme je da poĉnem s planovima za Sirijus 4. I mislim da će to biti višednevna ekspedicija.

64

Problem energije i punjenja baterije je izgleda rešen. Hrana nije problem; u kabini ima sasvim

dovoljno mesta za skladištenje. S vodom je ĉak lakše nego s hranom. Trebaće mi dve litre

dnevno da zadovoljim sve potrebe.

Kad krenem na put, moraću da ponesem oksigenator. Ali on je velik i ne ţelim sada da se

mlatim s njim. Tako da ću za Sirijus 4 poneti samo kiseonik i filtere za ugljen-dioksid.

Ugljen-dioksid nije problem. Zapoĉeo sam ovu veliku avanturu sa dovoljno filtera za ugljen-

dioksid koji će mi trajati hiljadu i petsto sati, plus sedamsto dvadeset sati od rezervnih filtera.

Svi sistemi koriste standardne filtere (Apolo 13 nas je nauĉio vaţnim lekcijama). Od tada sam

prilikom nekoliko EVA iskoristio sto trideset jedan sat filtera. Ostalo mi je dve hiljade osam-

deset devet sati. Ukupno osamdeset sedam dana. Više nego dovoljno.

U roveru ima vazduha za potrebe troje ljudi u toku dva dana, plus odreĊene rezerve za svaki

sluĉaj. Tako da njegovi rezervoari mogu da prime dovoljno kiseonika za sedam dana. Treba

mi još.

Na Marsu je atmosferski pritisak devedeset puta manji nego na Zemlji. Pritisak u roveru izosi

jednu atmosferu. Rezervoari s kiseonikom smešteni su unutra (manja razlika pritisaka zahteva

manje posla). Zašto je to vaţno? To znaĉi da mogu da ponesem dodatne rezervoare kiseonika

i izjednaĉim ih s rezervoarima u roveru bez potrebe da idem u EVA.

Zato sam danas skinuo sa haba jedan od dva rezervoara kiseonika od dvadeset pet litara i uneo

ga u rover. Prema Nasinim podacima, ĉoveku je potrebno petsto osamdeset osam litara kiseo-

nika dnevno da bi preţiveo. Kompresovani teĉni kiseonik je oko hiljadu puta gušći od kiseo-

nika u gasovitom stanju u normalnoj atmosferi. Da skratim: sa rezervoarom iz haba, imam do-

voljno kiseonika za ĉetrdeset dva dana. To je više nego što mi treba.

Sirijus 4 će trajati dvadeset dana.

To moţda deluje dugo, ali znam taĉno šta sam naumio. Uostalom, put do Aresa 4 će trajati

najmanje ĉetrdeset dana. Ovo će mi biti dobar uporedni model.

Hab moţe da brine sam o sebi dok ja nisam tu, ali problem mi je krompir. Natopiću zemlju

vodom, sipaću skoro sve što mi je ostalo. Onda ću deaktivirati atmosferski regulator kako ne

bi izvlaĉio vodu iz vazduha. Biće pakleno vlaţno unutra, i voda će se kondenzovati na svim

površinama. To će krompiru obezbediti dovoljno vode tokom mog odsustva.

Veći problem mi predstavlja ugljen-dioksid. Krompir mora da diše. Znam šta mislite. – Mark,

druţe! Ti sam proizvodiš ugljen-dioksid! Sve je to deo oĉaravajućeg prirodnog ciklusa!

Nevolja je u tome što ne znam kud ću s njim. Da, naravno, posle svakog udaha izdahnem

ugljen-dioksid, ali nema naĉina da ga uskladištim. Mogao bih da iskljuĉim oksigenator i at-

mosferski regulator i tako bih malo-pomalo ispunio hab, dišući. Ali ugljen-dioksid je smrto-

nosan za mene. Moram da ga oslobodim odjednom, u velikoj koliĉini, i brzo pobegnem.

Sećate se VPM-ovog pogona za proizvodnju goriva? On sakuplja ugljen-dioksid iz Marsove

atmosfere. Moji mali usevi nisu ni blizu toliko zahtevni kao ja, pa će desetolitarski rezervoar

kompresovanog teĉnog ugljen-dioksida, koji ću ispustiti u habu, biti sasvim dovoljan da obavi

posao. Treba mi manje od jednog dana da dobijem tu koliĉinu.

65

Dakle, rešeno. Kad ispustim ugljen-dioksid u hab, iskljuĉiću atmosferski regulator i oksigena-

tor, zatim ću obilno zaliti useve i napustiti hab.

Sirijus 4 – veliki pomak u testiranju rovera. I već sutra mogu da poĉnem.

66

8.

„Dobar dan, i hvala vam što nas pratite”, rekla je Keti u kameru. „Danas u CNN-ovom ’Izve-

štaju o Vatniju’: nekoliko EVA u poslednjih nekoliko dana… šta to znaĉi? Koliko su napredo-

vali Nasini planovi spasavanja? I kako će to uticati na pripreme Aresa 4?”

„Danas je sa nama doktor Venkat Kapur, direktor misija na Marsu u Nasi. Doktore Kapur,

hvala vam što ste došli.”

„Hvala vama što ste me pozvali, Keti”, rekao je Venkat.

„Doktore Kapur”, poĉela je Keti, „nema ĉoveka u Sunĉevom sistemu koji je izloţen tolikoj

prismotri kao Mark Vatni, da li se slaţete?”

Venkat je klimnuo glavom. „Što se tiĉe Nase, sigurno je tako. Svih dvanaest satelita koje ima-

mo u Marsovoj orbiti snimaju njegovu lokaciju kad god je u vidnom polju. Evropska svemir-

ska agencija koristi svoja dva satelita u iste svrhe.”

„Koliko ĉesto, u proseku, dobijate te snimke?”

„Na nekoliko minuta. Nekad razmak bude veći, u zavisnosti od orbita satelita. Ali to je do-

voljno da moţemo da pratimo sve njegove EVA aktivnosti.”

„Recite nam nešto o ovim poslednjim EVA aktivnostima.”

„Pa, izgleda da Mark priprema rover 2 za duţi put. Šezdeset petog sola je izvadio bateriju iz

drugog rovera i prikaĉio je pomoću drţaĉa koji je sam napravio. Sutradan je demontirao ĉetr-

naest solarnih ćelija i naslagao ih na krov rovera.”

„A onda se malo provozao, zar ne?”, dodala je Keti.

„Da. Sat vremena se vozio bez odreĊenog cilja, a onda se vratio u hab. Verovatno je testirao

vozilo. Dva dana kasnije, odvezao se ĉetiri kilometra dalje od haba i vratio se. Mislimo da je

to bio još jedan test. Potom je, prethodnih nekoliko dana, punio rover zalihama.”

„Hm”, izustila je Keti, „većina analitiĉara smatra da je Markova jedina šansa da se spase da

stigne na lokaciju Aresa 4. Da li mislite da je i on to zakljuĉio?”

„Verovatno”, rekao je Venkat. „On ne zna da ga mi posmatramo. S njegove taĉke gledišta,

Ares 4 mu je jedina nada.”

„Mislite da planira da uskoro krene tamo? Izgleda da se sprema za put.”

67

„Nadam se da ne planira. Na toj lokaciji nema niĉega osim VPM-a. Ništa od ostalih potrebnih

zaliha koje unapred šaljemo. To bi bio veoma dug, neizvestan i vrlo opasan put, daleko od si-

gurnosti koju mu pruţa hab.”

„Zašto bi onda rizikovao?”

„Da bi mogao da komunicira”, rekao je Venkat. „Kada bi došao do VPM-a, mogao bi da us-

postavi vezu s nama.”

„To bi bila dobra strana tog poduhvata, zar ne?”

„Bilo bi sjajno da uspostavimo vezu. Ali put od tri hiljade dvesta kilometara do Aresa 4 je iz-

uzetno opasan. Mi bismo radije da on ostane tu gde je. Da moţemo da razgovarmo s njim,

upravo to bismo mu rekli.”

„Ali ne moţe zauvek da ostane tamo, zar ne? Na kraju će morati da doĊe do VPM-a.”

„Ne mora da znaĉi”, odvratio je Venkat. „JPL eksperimentiše s modifikacijama na VSM-u ka-

ko bi ga osposobili za kratak let preko kopna nakon sletanja.”

„Ĉula sam da je ta ideja odbaĉena kao previše opasna”, rekla je Keti.

„Njihov prvobitni predlog jeste odbaĉen. Od tada pokušavaju da smisle bezbedniji naĉin da se

to izvede.”

„S obzirom na to da je ostalo samo tri i po godine do zakazanog lansiranja Aresa 4, da li je to

dovoljno da se naprave i testiraju modifikacije na VSM-u?”

„Ne mogu ništa da tvrdim. Ali ne zaboravite da smo lunarni lender napravili za sedam godina

krenuvši od nule.”

„To je taĉno”, Keti se osmehnula. „Onda, kolike su mu trenutno šanse?”

„Ne bih da nagaĊam”, rekao je Venkat. „Ali uĉinićemo sve što je u našoj moći da ga vratimo

kući ţivog i zdravog.”

* * *

– Kakav sam bio danas? – pitao je Venkat.

– Onako – rekla je Eni. – Ne bi trebalo da izjavljuješ kako ćemo ga „vratiti kući ţivog i zdra-

vog”. To podseća ljude da postoji mogućnost da ne preţivi.

– Misliš da to mogu da zaborave?

– Pitao si me za mišljenje. Ne sviĊa ti se? Ko te jebe.

– Pravi si neţan cvetak, Eni. Kako li si završila kao Nasin direktor za odnose sa javnošću?

68

– Da me jebeš ako znam – odvratila je Eni.

– Ljudi – rekao je Brus Ng, direktor JPL-a. – Za tri sata moram da uhvatim avion za Los An-

Ċeles. Jel’ Tedi dolazi ili šta?

– Ne zakeraj, Bruse – rekla je Eni. – Kao da smo mi srećni što smo ovde.

– A – rekao je direktor Hermesovog leta, Miĉ Henderson – ko ste vi ono beše?

– Ovaj – rekla je Mindi – ja sam Mindi Park. Radim u SatKonu.

– Vi ste tamo direktor ili nešto sliĉno tome?

– Ne, samo radim tamo. Ništa vaţno.

Venkat je pogledao u Miĉa. – Ja sam je postavio da vodi operaciju praćenja Vatnija. Ona nam

dostavlja snimke.

– Aha – rekao je Miĉ. – Ona, a ne direktor SatKona?

– Bob se bavi još gomilom drugih stvari, ne samo Marsom. Mindi upravlja svim satelitima

oko Marsa i usmerava ih ka Marku.

– Zašto baš Mindi? – pitao je Miĉ.

– Ona je prva primetila da je ţiv.

– UnapreĊena je samo zato što je bila na svom radnom mestu kad su stigli snimci?

– Ne – Venkat se namrštio. – UnapreĊena je zato što je otkrila da je ţiv. Ne budi kreten, Miĉe.

Uznemiravaš je.

Miĉ je pogledao u Mindi. – Izvinjavam se.

Mindi je pogledala u sto i procedila: – Hm.

Pridruţio im se Tedi. – Izvinjavam se što kasnim. Hajde odmah da poĉnemo – seo je na svoje

mesto. – Venkate, šta je s Vatnijem?

– Ţiv je i zdrav – rekao je Venkat. – Nije bilo promena od mog poslednjeg prepodnevnog

mejla.

– Šta je sa RTG-om? Jel’ javnost već saznala za to? – pitao je Tedi.

Eni se nagnula. – Zasad još niko ne zna – rekla je. – Snimci su javni, ali nismo obavezni da ih

analiziramo za javnost. Niko još nije shvatio o ĉemu se tu radi.

– Zašto ga je iskopao?

69

– Mislim da mu treba izvor toplote – rekao je Venkat. – Pokušava da osposobi rover za duga

putovanja. A rover troši mnogo energije za grejanje. RTG moţe da zagreje unutrašnjost rove-

ra bez isisavanja energije iz baterije. To je zapravo vrlo dobra ideja.

– Koliko je to opasno? – pitao je Tedi.

– Dokle god je kućište oĉuvano, nema nikakve opasnosti. Ĉak i da napukne, neće mu biti ništa

ako se kuglice unutra ne polome. Ali ako se i kuglice polome, gotov je.

– Nadajmo se da se to neće desiti – rekao je Tedi. – JPL, kako napredujemo s planovima za

VSM?

– Mi smo plan davno smislili – rekao je Brus. – Ti si ga odbio.

– Bruse – Tedi ga je upozorio.

Brus je uzdahnuo. – VSM nije pravljen za uzletanje niti za boĉno letenje. Ne znaĉi nam ništa

da dodajemo još goriva. Treba nam veći motor a nemamo vremena da ga konstruišemo. Zbog

toga moramo da smanjimo teţinu VSM-a.

– Imamo ideju. VSM prilikom prvog sletanja moţe da ima standardnu teţinu. Ako konstruiše-

mo toplotni štit i spoljašnji trup tako da mogu da se otkaĉe, mogli bi da ih skinu nakon sleta-

nja kod Aresa 3, i tako bi letelica bila mnogo lakša za putovanje do Aresa 4. Upravo provera-

vamo da li se brojke uklapaju.

– Obaveštavajte me o tome – rekao je Tedi. Okrenuo se prema Mindi. – GospoĊice Park, do-

bro došli u prvu ligu.

– Gospodine – rekla je Mindi.

– Koliki je najduţi vremenski period kad Vatnija ne hvata nijedan satelit?

– Mmm – rekla je Mindi. – Na svaki ĉetrdeset jedan sat sedamnaest minuta nam je van doma-

šaja. Takav je raspored orbita.

– Odgovorila si kao iz topa – rekao je Tedi. – Vrlo dobro.

– Hvala, gospodine.

– Hoću da se to smanji na ĉetiri minuta – rekao je Tedi. – Imaš ovlašćenje da odluĉuješ o tra-

jektorijama satelita i prilagoĊavanju orbita. Baci se na posao.

– Da, gospodine – rekla je Mindi pitajući se kako to da uradi.

Tedi je pogledao u Miĉa. – Miĉe, u mejlu si napisao da je nešto hitno?

– Da – rekao je Miĉ. – Koliko dugo ćemo skrivati ovo od posade Aresa 3? Oni i dalje misle da

je Vatni mrtav. To izuzetno loše utiĉe na njihovo raspoloţenje.

Tedi je pogledao u Venkata.

70

– Miĉe – rekao je Venkat. – Priĉali smo o tome…

– Ne, ti si priĉao o tome – prekinuo ga je Miĉ. – Misle da su izgubili ĉlana posade. Potreseni

su.

– A kad saznaju da su ostavili ĉlana posade na Marsu? – pitao je Venkat. – Hoće li se osećati

bolje?

Miĉ je lupkao prstom o sto. – Imaju pravo da znaju. Ne misliš valjda da komandantkinja Luis

ne moţe da se suoĉi s istinom?

– U pitanju je njihov duševni mir – rekao je Venkat. – Treba da se usredsrede na povratak ku-

ći…

– Ja odluĉujem o tome – rekao je Miĉ. – Ja odluĉujem šta je najbolje za posadu. A ja kaţem

da treba da ih obavestimo.

Svi su ćutali, pogleda uprtih u Tedija.

On je razmišljao neko vreme. – Ţao mi je, Miĉe, ali slaţem se s Venkatom – rekao je. – Ĉim

napravimo plan spasavanja, obavestićemo Hermes. Mora da postoji bar traĉak nade, inaĉe ne-

ma svrhe da im govorimo.

– Budalaštine – promumlao je Miĉ prekrstivši ruke. – Obiĉne budalaštine.

– Znam da si uznemiren – rekao je Tedi mirno. – Uradićemo to kako treba. Ĉim budemo smi-

slili kako da spasemo Vatnija.

Tedi je naĉas zaćutao, a onda nastavio:

– Dobro, JPL se bavi rešenjima za spasavanje – rekao je klimnuviši glavom ka Brusu. – Ali to

će biti u okviru Aresa 4. Kako da preţivi dotad? Venkate?

Venkat je otvorio fasciklu i pogledao u papire. – Traţio sam od svakog tima da proveri, dva

puta, dugoveĉnost svojih sistema. Priliĉno smo uvereni da hab moţe da radi još ĉetiri godine.

Pogotovo ako u njemu ţivi neko ko moţe redovno da popravlja kvarove. Ali ne moţemo da

naĊemo rešenje za hranu. Za godinu dana umreće od gladi. Moramo da mu pošaljemo zalihe.

Ne preostaje nam ništa drugo.

– Šta je sa zalihama koje unapred šaljemo za Ares 4? – rekao je Tedi. – Moţemo da ih preu-

smerimo na Ares 3 umesto na Ares 4.

– Da, to smo i mi mislili – potvrdio je Venkat. – Nevolja je u tome što je po prvobitnom planu

lansiranje sonde sa zalihama predviĊeno tek za godinu dana. Nije još sve spremno.

– U idealnim okolnostima sondi treba osam meseci da stigne do Marsa. Trenutne pozicije Ze-

mlje i Marsa… nisu idealne. Raĉunamo da moţemo da stignemo za devet meseci. Pod pretpo-

stavkom da smanjuje obroke, ima dovoljno hrane za još trista pedeset dana. To znaĉi da mora-

mo da pripremimo sondu sa zalihama za tri meseca. JPL još nije ni poĉeo.

71

– Biće tesno – rekao je Brus. – Priprema sonde sa zalihama traje šest meseci. A procedura je

prilagoĊena uporednom radu na pripremi nekoliko sondi odjednom, a ne sklapanju jedne son-

de na brzinu.

– Ţao mi je, Bruse – rekao je Tedi. – Znam da mnogo traţimo, ali morate da naĊete naĉin.

– Naći ćemo ga – rekao je Brus. – Ali prekovremeni rad će biti noćna mora.

– Poĉnite što pre. Obezbediću finansiranje da to pokrijemo.

– Imamo i problem rakete nosaĉa – rekao je Venkat. – Kakav je trenutni raspored planeta, je-

dini naĉin da dovedemo sondu do Marsa jeste da potrošimo mnogo goriva. Imamo samo jednu

raketu nosaĉ koja to moţe da izvede: Delta IX, koja je trenutno na rampi za Saturnovu sondu

IglAj 3. Moraćemo da je ukrademo. Razgovarao sam sa onima uz Ule,5 i kaţu da nemaju do-

voljno vremena da naprave drugu raketu nosaĉ.

– Tim IglAja 3 će pobesneti, ali šta da se radi – rekao je Tedi. – Moţemo da odloţimo njihovu

misiju ako JPL završi sa opremanjem sonde na vreme.

Brus je protrljao oĉi. – Daćemo sve od sebe.

– Umreće od gladi ako ne uspete – rekao je Tedi.

* * *

Venkat je otpio gutljaj kafe mršteći se u kompjuter. Pre mesec dana bilo mu je nezamislivo da

pije kafu u devet uveĉe. Sada mu je kafa neophodno gorivo. Rasporedi smena, raspodela nov-

ĉanih sredstava, nadziranje više projekata istovremeno i bezoĉno pljaĉkanje drugih projeka-

ta… u ţivotu nije izveo toliko vratolomija kao sad.

Nasa je velika organizacija, kucao je. Ne prihvata dobro nagle promene. Jedini razlog što

nam zasada ide tako dobro jeste što smo očajni. Svi smo udruţili snage da spasemo Marka

Vatnija, i nema koškanja izmeĎu različitih sektora. Što je, mogu vam reći, izuzetno retko. Čak

i tako, ovo će koštati nekoliko desetina miliona, moţda stotina miliona dolara. Samo modifi-

kacije na VSM-u predstavljaju nov projekat za koji upravo okupljamo kadar. Nadamo se da

će vam veliko interesovanje javnosti olakšati posao. Cenimo vašu neprekidnu podršku, kon-

gresmene, i nadamo se da ćete moći da ubedite Komitet da nam hitno odobri sredstva koja su

nam potrebna.

Prekinulo ga je kucanje na vratima. Podigao je pogled i ugledao Mindi.

– Izvinjavam se što vam smetam – rekla je Mindi.

– Ne smetate – uzvratio je Venkat. – Prijao bi mi predah. Šta ima novo?

– Krenuo je na put – rekla je.

Venkat je utonuo u stolicu. – Da nije reĉ o probnoj voţnji?

72

Odmahnula je glavom. – Vozio je skoro dva sata pravolinijski od haba, nakratko obavio krat-

ku EVA, pa vozio još dva sata. Mislimo da je tokom EVA zamenio bateriju.

Venkat je duboko uzdahnuo. – Moţda je to samo duţa proba? Hoće li da prenoći u putu?

– Udaljen je sedamdeset šest kilometara od haba – obavestila ga je Mindi. – Da je u pitanju

proba noćne voţnje, zar ne bi ostao dovoljno blizu haba da moţe da se vrati peške?

– Da, bi – rekao je Venkat. – DoĊavola. Zaduţili smo timove da isprobaju sve mogućnosti.

Jednostavno nema izgleda da stigne do Aresa 4 tako kako je krenuo. Nismo videli da je utova-

rio ni oksigenator ni sakupljaĉ vode. Nema dovoljno osnovnih sredstava da preţivi tako dug

put.

– Mislim da ne ide do Aresa 4 – primetila je Mindi. – Ako je krenuo tamo, onda je izabrao ne-

obiĉnu putanju.

– Jel’? – odvratio je Venkat.

– Krenuo je u pravcu jugo-jugozapad. Krater Skjapareli je jugoistoĉno.

– Dobro, moţda ima nade – ponadao se Venkat. – Šta sad radi?

– Puni baterije. Postavio je sve solarne ćelije – rekla je Mindi. – Prošli put je punjenje trajalo

dvanaest sati. Htela bih da šmugnem kući da malo odspavam ako nemate ništa protiv.

– Naravno. Videćemo šta će sutra da uradi. Moţda će se vratiti u hab.

– Moţda – neubedljivo je uzvratila Mindi.

* * *

„Dobro došli u nastavak programa”, oglasila se Keti, gledajući u kameru. „Razgovaramo s

Markusom Vošingtonom iz Ameriĉke poštanske sluţbe. Dakle, gospodine Vošington, ĉula

sam da je misija Ares 3 prouzrokovala nešto sa ĉime se dosad niste susretali u Pošti. Moţete li

to da objasnite našim gledaocima?”

„Uh, da”, rekao je Markus. „Više od dva meseca svi su mislili da je mrtav. Za to vreme, Pošta

je izdala zbirku markica u znak sećanja na Marka Vatnija. Odštampali smo dvadeset hiljada

primeraka i poslali ih u pošte širom zemlje.”

„A onda se ispostavilo da je ţiv”, nadovezala se Keti.

„Da”, odvratio je Markus. „Odmah smo obustavili štampanje i povukli marke, ali hiljade njih

je već bilo prodato. Stvar je u tome što ne štampamo markice s likovima ţivih ljudi.”

„Da li se tako nešto i ranije dešavalo?”, pitala je Keti.

„Ne. Nikad u istoriji Poštanske sluţbe.”

73

„Kladim se da te markice sada mnogo vrede.”

Markus se prigušeno nasmejao. „Moţda. Ali ne previše. Kao što sam rekao, prodato je nekoli-

ko hiljada markica. Nema ih mnogo, ali nisu prava retkost.”

Keti se tiho zakikotala i rekla u kameru: „Razgovarali smo s Markusom Vošingtonom iz

Ameriĉke poštanske sluţbe. Ako imate markicu sa likom Marka Vatnija, bilo bi pametno da

je ĉuvate. Hvala vam što ste došli, gospodine Vošington.”

„Hvala vama što ste me pozvali”, odvratio je Markus.

„Naš sledeći gost je doktorka Irena Šilds, psiholog leta na misijama Ares. Doktorka Šilds, do-

bro došli u našu emisiju.”

„Hvala vam”, rekla je Irena, kaĉeći mikrofon.

„Poznajete li Marka Vatnija liĉno?”

„Naravno”, odgovorila je Irena. „Svakog meseca obavljala sam psihološke procene svih ĉla-

nova posade.”

„Šta moţete da nam kaţete o njemu? O njegovom karakteru i njegovim umnim sposobnosti-

ma?”

„Dakle”, poĉela je Irena, „Mark je vrlo inteligentan. Naravno, svi oni su vrlo inteligentni. Ali

on je posebno snalaţljiv i sposoban kad treba rešiti neki problem.”

„To mu moţe spasti ţivot”, primetila je Keti.

„Zaista je tako”, saglasila se Irena. „TakoĊe, blage je naravi. Uglavnom je vedar i izuzetno

duhovit. Voli da zbija šale. Mesecima pre lansiranja, posada je morala da proĊe veoma napo-

ran program obuke. Svi su pokazivali znake stresa i potištenosti. Mark nije bio izuzetak, ali on

se s tim borio uz humor, šaleći se i zasmejavajući sve oko sebe.”

„Reklo bi se da je sjajan momak”, zakljuĉila je Keti.

„Jeste”, odvratila je Irena. „Izabran je za ovu misiju delom i zbog svog karaktera. Ĉlanovi po-

sade Aresa moraju da provedu trinaest meseci zajedno. MeĊusobna usaglašenost izuzetno je

vaţna. Mark ne samo da se dobro uklapa u svaku društvenu grupu nego deluje i kao kataliza-

tor koji pospešuje saradnju unutar grupe. Vest o njegovoj smrti bila je strašan udarac za posa-

du.”

„Oni još uvek misle da je Mark mrtav, zar ne? Posada Aresa 3?”

„Da, naţalost”, potvrdila je Irena. „Odluĉeno je da im se to zasad ne kaţe. Sigurna sam da nije

bilo lako doneti tu odluku.”

Keti je naĉas zastala, a onda nastavila: „Dobro. Jasno vam je da sledeće pitanje ne mogu da

preskoĉim: šta Marku sad prolazi kroz glavu? Kako takav ĉovek reaguje u ovakvim okolnosti-

ma? Napušten, sam, ne zna da pokušavamo da mu pomognemo?”

74

„Na to pitanje ne mogu vam dati pouzdan odgovor. Najopasnije je izgubiti nadu. Ako zakljuĉi

da nema izgleda da preţivi, prestaće da se bori.”

„Onda to znaĉi da je zasad sve u redu, zar ne?”, upitala je Keti. „Vidimo da Mark naporno ra-

di. Priprema rover za dug put i testira ga. Planira da saĉeka Ares 4 na lokaciji.”

„To je jedno tumaĉenje, da”, odvratila je Irena.

„Postoji li još neko?”

Irena je paţljivo razmislila pre nego što je odgovorila: „Kada su suoĉeni sa smrću, ljudi ţele

da ih neko ĉuje. Ne ţele da umru sami. Moţda Mark samo ţeli da doĊe do radija na VPM-u

kako bi ĉuo neko ljudsko biće pre nego što umre.Ako je izgubio nadu, nije mu ni stalo da pre-

ţivi. Vaţno mu je samo da se dokopa radija. Posle toga će verovatno prekratiti sebi muke da

ne bi umro od gladi. U medicinskim zalihama na misiji Ares ima dovoljno morfijuma za smr-

tonosnu dozu.”

Nekoliko sekundi u studiju je vladao tajac, a onda se Keti okrenula prema kameri. „Vraćamo

se posle reklama.”

* * *

– Hej, Venk – zaĉuo se Brusov glas preko spikerfona.

– Bruse, zdravo – rekao je Venkat. – Hvala što si se javio. Hoću da popriĉam s tobom o sondi

sa zalihama.

– Naravno. Šta te muĉi?

– Recimo da izvedemo savršeno meko prizemljenje. Kako će Mark saznati za to? I kako će

znati gde da je traţi?

– Razmišljali smo o tome – odvratio je Brus. – Imamo nekoliko zamisli.

– Slušam – rekao je Venkat.

– Ionako mu šaljemo komunikacioni sistem, jel’ tako? Moţemo da ga programiramo tako da

se upali nakon sletanja. Emitovaće signal na frekvencijama koje koriste roveri i skafanderi i

EVA odela. Doduše, signal će morati da bude jak.

– Roveri mogu da komuniciraju samo meĊusobno i s habom; predviĊeno je da izvor signala

bude u opsegu od dvadeset kilometara. Njihovi prijemnici nisu naroĉito osetljivi. EVA odela

su još gora. Ali ako se pobrinemo za jak signal, trebalo bi da bude dobro. Ĉim prizemljimo

sondu, odredićemo njenu taĉnu lokaciju preko satelita, i prenećemo je radio--vezom Marku,

kako bi mogao da je naĊe.

– Ali on verovatno neće slušati radio – primetio je Venkat. – Zašto bi?

75

– Imamo plan i za to. Napravićemo gomilu svetlozelenih traka. Dovoljno lakih da lebde u va-

zduhu kad ih ispustimo, ĉak i u Marsovoj atmosferi. Na svakoj traci odštampaćemo MARK,

UKLJUĈI RADIO. Sada radimo na mehanizmu za oslobaĊanje. U okviru faze sletanja, narav-

no. Najbolje bi bilo da ih ispustimo na visini od oko hiljadu metara iznad površine.

– To mi se sviĊa – odvratio je Venkat. – Dovoljno je da primeti jednu. A sigurno će izaći da

proveri šta je to kad napolju ugleda svetlozelenu traku.

– To smo i mi mislili – saglasio se Brus.

– U redu, dobro ste to obavili. Obaveštavaj me kako napredujete – rekao je Venkat.

– Venk – nastavio je Brus. – Ako ode vatnimobilom do Aresa 4, sve ovo će biti uzalud. Mi-

slim, u tom sluĉaju moţemo da prizemljimo sondu tamo, ali…

– Ali neće imati hab. Da – dovršio je Venkat. – Rešavamo jedno po jedno. Javi mi kad napra-

vite mehanizam za oslobaĊanje tih traka.

– Hoću.

Pošto je završio razgovor, primetio je da mu je stigao mejl od Mindi Park. Vatni je ponovo u

pokretu.

* * *

– I dalje se kreće pravolinijski – rekla je Midni pokazujući na ekran.

– Vidim – odvratio je Venkat. – Svakako ne ide do Aresa 4. Osim ako ne zaobilazi neku pri-

rodnu prepreku.

– Nema šta da zaobiĊe – primetila je Mindi. – To je Acidalija Planicija.

– Jesu li to solarne ćelije? – upitao je Venkat pokazujući na ekran.

– Da – odgovorila je Mindi. – Vozio je uobiĉajena dva sata, onda je izašao, pa nastavio da vo-

zi još dva sata. Sada je udaljen sto pedeset šest kilometara od haba.

Oboje se se zapiljili u ekran.

– Stani… – rekao je Venkat. – Stani, nemoguće…

– Šta?

Venkat je zgrabio blok nalepnica i olovku. – Daj mi njegovu lokaciju, i lokaciju haba.

Mindi je pogledala u ekran svog kompjutera. – Trenutno je na… 28⁰9’ sgš, 29⁰6’ zgd. – Ne-

koliko puta je udarila po tastaturi i otvorila drugu datoteku. – Hab je na 31⁰2’sgš, 28⁰5’ zgd.

Šta vidiš?

76

Venkat je zapisao brojeve. – PoĊi sa mnom – dodao je i brzo izašao.

– Ovaj – nesigurno je uzvratila Mindi, pa pošla za njim. – Kuda idemo? – pitala je kad ga je

sustigla.

– U SatKonovu salu za odmor – odgovorio je Venkat. – Još uvek imate onu mapu Marsa na

zidu?

– Naravno – rekla je Mindi. – Ali to je samo poster iz suvenirnice. Na svom kompjuteru imam

veoma detaljne digitalne mape.

– Ne. Na njima ne mogu da crtam – odvratio je i zavio za ugao, pa ušao u salu za odmor i po-

kazao na mapu Marsa na zidu. – Na ovome mogu.

U sali za odmor nije bilo nikoga osim kompjuterskog tehniĉara koji je pijuckao kafu. Nije

mogao da ne primeti Venkata i Mindi koji su bukvalno banuli unutra.

– Dobro je, ima iscrtane linije geografskih širina i duţina – rekao je Venkat. Gledajući u svoj

papirić pomerao je prst po mapi a zatim krstićem obeleţio jednu lokaciju. – Tu je hab – rekao

je.

– Hej – umešao se tehniĉar. – Jel’ vi to crtate po našem posteru?

– Kupiću ti nov poster – rekao je Venkat, ne osvrćući se. Onda je ucrtao još jedan krstić. –

Ovde se sad nalazi. Daj mi lenjir.

Mindi je pogledala oko sebe. Kako nigde nije videla lenjir, uzela je svesku od tehniĉara.

– Hej! – pobunio se ovaj.

Koristeći ivicu sveske, Venkat je povukao liniju od haba preko Markove lokacije pa produţio.

Onda se odmakao jedan korak.

– Aha! Tamo je krenuo! – uzbuĊeno je uzviknuo.

– O! – izustila je Mindi.

Linija je prolazila taĉno kroz centar svetloţute taĉke na mapi.

– Patfajnder! – shvatila je Mindi. – Krenuo je ka Patfajnderu!

– Aha! – odvratio je Venkat. – To mi se već sviĊa. Patfajnder je na osamsto kilometara od ha-

ba. Sa zalihama koje ima moţe komotno da stigne tamo i da se vrati.

– I da ponese sa sobom Patfajnder i Sodţerner – dodala je Mindi.

Venkat je brzo izvadio telefon. – Izgubili smo kontakt s njim 1997. Ako uspe ponovo da ga

poveţe na mreţu, mogli bismo da komuniciramo. Moţda treba samo da mu se oĉiste solarne

ćelije. Ĉak i da ima neki kvar, Mark je inţenjer! – dodao je, ukucavajući broj. – Popravke su

njegov posao!

77

Osmehnuvši se prvi put u poslednjih nekoliko nedelja, prineo je telefon uvetu ĉekajući odgo-

vor s druge strane. – Bruse? Venkat ovde. Upravo se sve promenilo. Vatni je krenuo prema

Patfajnderu. Da! Znam, zar ne?! PronaĊi sve koji su radili na tom projektu i dovuci ih odmah

u JPL. Ja dolazim prvim letom.

Prekinuvši vezu pogledao je u mapu i široko se osmehnuo. – Mark, ugursuze prepredeni!

78

9.


Smiraj osmog dana mog putovanja. Sirijus 4 je do sada bio uspešan.

Stekao sam rutinu. Svakog jutra se budim u zoru. Prvo proverim nivo kiseonika i ugljen-diok-

sida. Zatim doruĉkujem i popijem ĉašu vode. Onda operem zube sa što manje vode i obrijem

se elektriĉnim brijaĉem.

U roveru nema toaleta. U te svrhe trebalo je da koristimo sisteme za reciklaţu u svojim ska-

fanderima. Ali nije predviĊeno da skafanderi prime dvadesetodnevni prinos.

Moja jutarnja mokraća ide u plastiĉnu kutiju sa hermetiĉkim poklopcem. Kada je otvorim, ro-

ver smrdi kao muški klozet na kamionskim stajalištima. Mogao bih da je iznesem i pustim da

ispari. Ali toliko naporno sam radio da dobijem tu vodu da mi ne pada na pamet da je bacim.

Ubaciću je u sakupljaĉ vode kad se vratim.

Još dragocenije je Ċubrivo koje pravim. Bez njega farma krompira ne moţe da uspe, a ja sam

jedini izvor Ċubriva na Marsu. Srećom, kada provedeš mnogo vremena u svemiru, nauĉiš da

sereš u kesu. A ako mislite da smrdi kad otvorim kutiju sa mokraćom, zamislite tek kako smr-

di kad ispraznim creva.

Posle toga izaĊem i pokupim solarne ćelije. Zašto to ne radim uveĉe? Zato što demontiranje i

slaganje solarnih ćelija u potpunom jebenom mraku nije nimalo zabavno. To sam nauĉio na

teţi naĉin.

Pošto priveţem ćelije, vratim se u rover, pustim neku groznu muziku iz sedamdesetih i nasta-

vim put. Prelazim dvadeset pet kilometara na sat, što je roverova maksimalna vrzina. Unutra

je udobno. Nosim pantalone na kojima sam morao na brzinu da skratim nogavice i tanku ko-

šulju jer je zbog RTG-a u kabini kao u pećnici. Kada postane pretoplo, skinem izolaciju koju

sam pomoću trake zalepio za trup rovera. Kada zahladni, ponovo je zalepim.

Mogu da vozim skoro dva sata pre nego što se baterija isprazni. Onda na brzinu obavim EVA

da zamenim kablove, i nastavljam voţnju dok ne ispraznim i drugu bateriju, i to je sve za je-

dan dan.

Teren je skroz ravan. Šasija rovera viša je od svakog kamena na koji se moţe naići u ovoj

oblasti a eoni pešĉanih oluja sveli su brda na pitome breţuljke.

79

Kada se i druga baterija isprazni, ponovo je vreme za EVA. Onda skidam solarne ćelije sa

krova i polaţim ih na tlo. Prvih nekoliko solova slagao sam ih u redovima. Sada ih jednostav-

no spustim gde bilo, gledam samo, iz lenjosti, da budu blizu rovera.

Onda na red dolazi neverovatno dosadan deo. Dvanaest sati sedim i hvatam zjale jer nemam

šta da radim. I smuĉio mi se ovaj rover. Unutrašnjost je veliĉine kombija. Moţda vam se ĉini

da to nije malo, ali pokušajte vi da provedete osam dana u kombiju. Radujem se obraĊivanju

svoje farme krompira u nepreglednim prostranstvima haba.

Obuzima me nostalgija za habom. Jebote, odlepio sam.

Za razonodu imam grozne TV serije iz sedamdesetih, i mnogo romana o Poarou. Ali vreme

uglavnom provodim razmišljajući o tome kako da stignem do Aresa 4. Doći će dan kad ću to

morati uradim. Kako, koji kurac, da preţivim tri hiljade dvesta kilometara puta u ovome? Ve-

rovatno će mi trebati pedeset dana. Moraću da ponesem sakupljaĉ vode i oksigenator, moţda i

nekoliko glavnih baterija iz haba, zatim još gomilu solarnih ćelija da bih imao dovoljno napa-

janja za sve to… gde će sve to da stane? Takve misli me more tokom ovih dugih dosadnih da-

na.

Na kraju konaĉno padne mrak i stigne me umor. Leţim meĊu paketima hrane, rezervoarima s

vodom, rezervnom bocom kiseonika, hrpama filtera za ugljen-dioksid, kutijom mokraće, ke-

sama govana i liĉnim stvarima. Imam nekoliko kombinezona od ostalih ĉlanova posade i oni

mi sluţe kao krevet, ćebe i jastuk. U suštini, svako veĉe spavam na gomili Ċubreta.

Kad smo kod spavanja… Laku noć.


Po mojoj proceni, nalazim se na oko sto kilometara od Patfajndera. Zvaniĉno, to je Memori-

jalna stanica Karl Sagan. Ali uz duţno poštovanje prema Karlu, ja ću je zvati kako se meni

ćefne. Ja sam kralj Marsa.

Kao što rekoh, put je dug i dosadan. A ja sam i dalje bliţi mestu odakle sam pošao nego cilju.

Ali ja sam astronaut. Beskrajna putovanja su moj posao.

Navigacija mi zadaje muke.

Habov navigacioni radiofar ima domet od samo ĉetrdeset kilometara a onda se signal gubi.

Znao sam da će to biti problem kad sam planirao ovaj mali izlet, pa sam smislio genijalni plan

koji nije uspeo.

Na kompjuteru imam detaljne mape, pa sam pretpostavio da ću moći da se orijentišem prema

karakteristiĉnim crtama terena. Prevario sam se. Ispostavilo se da ne moţeš da se orijentišeš

prema karakteristiĉnim crtama terena kad ne moţeš da naĊeš nikakve jebene karakteristiĉne

crte.

80

Lokacija na koju smo sleteli nalazi se u delti davno presahle reke. Ako na Marsu postoje bilo

kakvi mikroskopski fosili, onda bi ih upavo ovde trebalo potraţiti. Osim toga, voda je sigurno

nanosila kamenje i spirala tlo, noseći ga hiljadu kilometara nizvodno. Ne bismo morali mnogo

da kopamo da steknemo uvid u geološku istoriju tla.

Sjajna lokacija za nauĉne svrhe, ali to znaĉi da se hab nalazi u bezliĉnoj pustoši.

Razmišljao sam da napravim kompas. Rover ima dovoljno struje, a u medicinskom priboru

imam iglu. Postoji samo jedna zaĉkoljica: Mars nema magnentno polje.

Zato se upravljam prema Fobosu. On se okreće oko Marsa toliko brzo da izaĊe i zaĊe ĉak dva

puta dnevno, u pravcu zapad–istok. To nije najprecizniji sistem, ali deluje.

Od sedamdeset petog sola navigacija je postala mnogo lakša. Stigao sam do doline koja se iz-

diţe prema zapadu. Zemlja je ravna i laka za voţnju, i bilo je dovoljno samo da pratim pod-

noţje padina. Nazvao sam je Dolina Luis, po našem neustrašivom voĊi. Njoj bi se tamo mno-

go dopalo, kako je zaluĊena za geologiju.

Tri sola kasnije, Dolina Luis se otvorila u široku ravnicu, tako da sam opet ostao bez orijentira

i morao sam da se oslonim na Fobos. U tome verovatno ima neke simbolike. Fobos je bog

straha, a ja mu dopuštam da me vodi. To nije dobar znak.

Ali danas mi je sreća bila naklonjena. Posle dva sola lutanja po pustinji, pronašao sam nešto

pomoću ĉega sam mogao da se orijentišem. To je bio pet kilometara širok krater, toliko mali

da ni ime nije dobio. Ali za mene je bio poput Aleksandrijskog svetionika. Ĉim sam ga spa-

zio, taĉno sam znao gde se nalazim.

Ulogorio sam se nedaleko od kratera.

Konaĉno sam prešao prazne delove mape. Sutra mogu da se orijentišem pomoću „svetionika”,

a posle toga ide krater Hameln. Dobro napredujem.

A sada, prelazim na sledeći zadatak: dvanaestoĉasovno blejanje.

Pa da poĉnem!


Danas mi je malo falilo da stignem do Patfajndera, ali sam ostao bez struje. Ispred mene su

još samo dvadeset dva kilometra!

Voţnja je bila nezanimljiva. Navigacija je tekla glatko. Kako se „svetionik” gubio iz vidokru-

ga, tako se rub kratera Hameln ukazivao na horizontu.

81

Iz Acidalije Planicije sam davno izašao. Sada sam već duboko u Dolini Ares. Pustopoljine su

ustupile mesto robusnijem terenu punom nanosa koji su meteori izbili iz kratera a pesak još

nije prekrio. To mi oteţava voţnju; moram da budem obazriviji.

Kamenje na koje sam dosad nailazio nije mi predstavljalo prepreku. No kako prodirem dublje

na jug, kamenje je sve veće i brojnije. Neko ĉak moram da zaobilazim da ne bih oštetio amor-

tizere. Dobra vest je što ne moram tako još dugo. Kad doĊem do Patfajndera, mogu da se

okrenem i vratim istim putem.

Vreme me je posluţilo. Nije bilo ni oluja ni pojaĉanog vetra. Mislim da sam imao sreće. Veli-

ki su izgledi da su tragovi mog rovera od poslednjih nekoliko solova oĉuvani. Biće mi lako da

se vratim do Doline Luis, samo treba da pratim tragove.

Pošto sam postavio solarne panele, krenuo sam u kratku šetnju. Za to vreme nisam ispuštao

rover iz vida; poslednje što bi mi trebalo jeste da se izgubim. Ali nisam mogao ponovo da se

zavuĉem u taj tesni smrdljivi brlog. To jest, ne baš odmah.

Ĉudan je to osećaj. Kud god da odem, prvi sam. Kad iskoraĉim iz rovera, prvi sam koji je tu

ikad stao! Kad se popnem uz brdo, prvi sam koji se tu ikad popeo! Kad šutnem kamen, pome-

rio se prvi put posle milion godina!

Ja sam prvi ĉovek koji je prevalio velike razdaljine na Marsu. Prvi koji je proveo više od tri-

deset jednog sola na Marsu. Prvi koji gaji biljke na Marsu. Prvi, prvi, prvi!

Nisam oĉekivao da budem prvi ni u ĉemu. Bio sam peti ĉlan posade koji je izašao iz VSM-a

nakon sletanja, i sedamnaesti ĉovek koji je kroĉio na Mars. Redosled izlaska iz letelice odre-

Ċen je još pre nekoliko godina. Mesec dana pre lansiranja, svi smo istetovirali svoje „marsov-

ske brojeve”. Johansenova je zamalo odbila da istetovira broj petnaest jer se plašila da će je

boleti. To je ţena koja je preţivela centrifugu, paraboliĉni let avionom s momentima nulte

gravitacije, veţbe grubog prizemljenja i desetokilometarska trĉanja. Ţena koja je uspela da

popravi simulirani kompjuterski kvar na VSM-u dok se vrtela ukrug naglavaĉke. Ali igla za

tetoviranje – ni da ĉuje.

Ĉoveĉe, kako mi nedostaju ti ljudi.

Ja sam prvi ĉovek koji je ostao sam na ĉitavoj planeti.

Dobro, dosta je bilo kukumavĉenja. Sutra ću biti prvi ĉovek koji je povratio Marsovu sondu.


Uspeo sam! Pronašao sam ga!

Znao sam da sam na pravom mestu kad sam u daljini primetio Tvin piks. Ta dva brdašca uzdi-

šu se na manje od kilometar od mesta sletanja. Što je još bolje, nalaze se taĉno naspram loka-

cije. Trebalo je samo da ciljam u njihovom pravcu dok ne naiĊem na lender.

82

Tu sam ga i zatekao! Taĉno tamo gde je trebalo da bude!

U poslednjoj fazi sletanja Patfajnder je bio tetraedar prekriven balonima. Baloni su amortizo-

vali udar prilikom sletanja. Kada su prestali da se odbijaju o tlo, baloni su se izduvali i tetrae-

dar se otvorio razotkrivši sondu.

To su zapravo dve razliĉite komponente. Sam lender i Sodţerner. Lender je bio nepokretan,

dok je Sodţerner tumarao i snimao kamenje u okolini. Poneću i jedno i drugo sa sobom, ali

vaţniji mi je lender. Pomoću njega mogu da komunicira sa Zemljom.

Bio sam toliko uzbuĊen da sam se isteturao iz rovera i potrĉao ka cilju.

Ne mogu da vam objasnim koliko sam bio srećan. Uloţio sam mnogo truda da stignem ova-

mo, i uspeo sam.

Lender je bio dopola zatrpan peskom. Poĉeo sam paţljivo da kopam i vrlo brzo sam oslobodio

glavni deo, dok su veliki tetraedar i izduvani baloni ostali skriveni ispod površine.

Posle kratke potrage, pronašao sam Sodţerner. Mališan je bio samo dva metra dalje od lende-

ra. Koliko se sećam, bio je dalje kad su ga poslednji put videli. Verovatno je ušao u vanredni

reţim rada i poĉeo da kruţi oko lendera pokušavajući da uspostavi komunikaciju.

Brzo sam ga odneo u rover. Mali je i lagan i bez problema staje u komoru za izjednaĉavanje

pritiska. Lender je već druga priĉa.

Nije bilo šanse da ga prevezem do haba u jednom komadu. Bio je prevelik. Došao je trenutak

da ukljuĉim svoj inţenjerski um. Sonda je bila priĉvršćena na centralnu ploĉu otvorenog tetra-

edra. Ostale tri strane bile su priĉvršćene metalnim šarkama. Kao što će vam bilo ko iz JPL-a

reći, sonde su veoma osetljive. Teţina je velika prepreka, tako da nisu pravljene da budu ot-

porne.

Kada sam upotrebio polugu da skinem šarke, odmah su se odvojile!

E onda se zakomplikovalo. Kada sam pokušao da podignem sondu zajedno sa centralnom plo-

ĉom, nisam uspeo ni da je mrdnem.

Kao i ostale tri ploĉe, centralna ploĉa je leţala na izduvanim balonima. Tokom proteklih dece-

nija, baloni su se pocepali i napunili peskom.

Mogao sam da odseĉem balone, ali bih morao prvo da ih iskopam. Ništa lakše, to je ionako

samo pesak. Ali preostale tri ploĉe su mi blokirale pristup.

Brzo sam shvatio da me boli dupe da li ću oštetiti ostale ploĉe. Vratio sam se do rovera, ise-

kao nekoliko traka habovog platna, uvezao ih i dobio primitivan ali jak konopac. Doduše, nije

jak zahvaljujući meni. To je Nasina zasluga. Ja sam ga samo iskoristio kao konopac.

Jedan kraj sam vezao za ploĉu, a drugi za rover. Rover je napravljen za voţnju po nepristu-

paĉnom terenu, i pod velikim nagibom. Moţda nije brz, ali ima odliĉan torzioni momenat. Iš-

ĉupao sam ploĉu kao seljak kad vadi panj.

83

Sad sam imao mesta da kopam. Kako sam otkopavao koji balon, tako sam ih odsecao. Ĉitav

posao trajao je sat vremena.

Tada sam podigao centralnu ploĉu sa sondom i likujući, poneo je ka roveru!

To mi je bar bila namera. Prokletinja je i dalje bila teška kô tuĉ. Rekao bih da je imala dvesta

kila. Ĉak i na Marsovoj gravitaciji to je malo previše. Ne bi mi bilo teško da sam u habu, ali

da je diţem sa sve ovim glomaznim skafanderom na sebi? Ne dolazi u obzir.

Tako da sam je odvukao do rovera.

Potom je trebalo da je podignem na krov.

Krov je bio prazan. Iako su mi baterije bile skoro pune, spustio sam i rasporedio solarne ćelije

kad sam se zaustavio. Zašto da ne? Besplatna energija.

Sve sam smislio. Na putu ovamo, solarni paneli poslagani u dva reda zauzimali su ceo krov.

Na povratku, biće poslagani u jedan red. To je malo opasnije; mogli bi da spadnu. Najteţe će

mi biti da ih slaţem tako visoko.

Ne mogu jednostavno da prebacim konopac preko rovera i podignem Patfajnder uz bok vozi-

la. Ne ţelim da ga pokvarim. Mislim, jeste da je već pokvaren, izgubili su kontakt s njim

1997. Ali ne bih da ga dokusurim.

Smislio sam rešenje, no dovoljno sam fizikalisao za jedan dan, a osim toga, već je padao

mrak.

Sada sam u roveru, i proveravam Sodţerner. Izgleda da je sve kako treba. Nema oštećenja sa

spoljne strane. Ne deluje mi previše sprţeno od Sunca. Gust sloj Marsove prašine zaštitio ga

je od trajnih oštećenja od Sunĉevog zraĉenja.

Moţda mislite da mi Sodţerner neće biti od neke koristi. Ne moţe da komunicira sa Zemljom.

Zašto sam ga uopšte uzeo?

Zato što ima mnogo pokretnih delova.

Ako uspostavim vezu sa Nasom, moći ću da „razgovaram” s njima tako što ću ispred lendero-

ve kamere drţati papir s ispisanim tekstom. Ali kako će oni da mi uzvrate? Jedini pokretni de-

lovi na lenderu jesu visoko usmerena antena (koja mora da bude uperena prema Zemlji) i no-

saĉ kamere. Morali bismo da smislimo sistem po kojem bi Nasa mogla da komunicira rotira-

njem glave kamere. To bi bilo muĉno sporo.

Ali Sodţerner ima šest nezavisnih toĉkova koji mogu da se rotiraju priliĉno brzo. Pomoću njih

će komunikacija biti mnogo lakša. Ako ništa drugo, mogao bih da ispišem slova na toĉkovima

i drţim ogledalo ispred njegove kamere. U Nasi bi shvatili šta pokušavam i poĉeli bi da mi pi-

šu svoje poruke.

Sve ovo pod uslovom da popravim radio na lenderu.

Vreme je za spavanje. Sutra me ĉeka naporan rad. Treba da se odmorim.

84


O boţe, sve me boli.

Ali to je bio jedini naĉin, ili bar jedini kojeg sam se setio, da bezbedno podignem lender na

krov.

Napravio sam rampu od kamenja i peska. Baš kao drevni Egipćani.

A ako neĉeg ima u Dolini Ares to je kamenje!

Prvo sam eksperimentisao da vidim koliko nagib treba da bude strm. Naslagao sam gomilu

kamenja tik uz lender i onda sam ga vukao do vrha gomile i nazad. Potom sam napravio str-

miju kosinu, i tako redom. Zakljuĉio sam da mogu da ga popnem uz nagib od trideset stepeni.

Više od toga bilo bi baš riziĉno. Mogao bi da mi sklizne iz ruku i skotrlja se niz rampu.

Krov rovera je visok skoro dva metra, tako da mi je trebala rampa dugaĉka najmanje ĉetiri

metra. Bacio sam se na posao.

Isprva mi se ĉinilo da je kamenje, ali malo-pomalo, postajalo je sve teţe. Obavljati teške fiziĉ-

ke poslove u skafanderu je ubistveno. Sve zahteva mnogo više napora jer em što nosite odelo

teško dvadeset kilograma, em su vam pokreti u njemu ograniĉeni. Posle dvadeset minuta

ostao sam bez daha.

Zato sam odluĉio da varam. Povećao sam nivo kiseonika u smeši za disanje. To je baš pomo-

glo. Verovatno ne bi trebalo to preĉesto da radim. Osim toga, nije mi bilo vruće. Odelo propu-

šta toplotu neuporedivo brţe nego što je moje telo ispušta. Podnošljivu temperaturu obezbeĊu-

je mi grejanje iz odela, a zahvaljujući mom pregrevanju usled fiziĉkog napora, odelo troši ma-

nje energije za zagrevanje.

Posle višeĉasovnog iscrpljujućeg rada, rampa je konaĉno bila gotova. To je bila samo gomila

kamenja naslagana uz rover, ali dosezala je skroz do krova.

Prvo sam se prošetao rampom gore-dole udarajući nogama kako bih se uverio da je stabilna, a

onda sam dovukao lender do vrha. Prosto kô pasulj!

Bio sam vrlo zadovoljan dok sam vezivao lender za krov. Pazio sam da ga dobro priĉvrstim i

ĉak sam naslagao solarne ćelije na poveću gomilu (zašto ne iskoristiti rampu?).

A onda mi je sinulo. Rampa će se survati kada rover krene, i to kamenje moţe da ošteti toĉko-

ve ili šasiju. Moraću da je rasturim, za svaki sluĉaj.

Uh.

Bilo je lakše rasturiti rampu nego podići je. Nisam morao da pazim na svaki kamen, samo

sam ih bacao gde sam stigao. Za to mi je trebalo sat vremena.

85

I sad sam gotov!

Sutra krećem kući sa svojim novim pokvarenim radiom teškim sto kilograma.

86

10.


Sedam dana od pronalaska Patfajndera, i sedam dana do kuće.

Kao što sam se nadao, tragovi koje sam napravio u dolasku posluţili su mi kao staza na po-

vratku u Dolinu Luis. Odatle su usledila ĉetiri dana bezbriţne voţnje. Samo sam pratio brda

sa svoje leve strane i nije bilo šanse da se izgubim, jer je teren bio skroz ravan.

Ali sve što je lepo ima kraj. Sada sam ponovo u Acidaliji Planiciji. Moji tragovi s poĉetka pu-

ta su nestali. Još pre šesnaest dana sam prošao ovuda. Dovoljan je bio blag vetar da ih izbriše

za to vreme.

Trebalo je da ostavljam gomile kamenja iza sebe kad god sam se zaustavljao. Tlo je toliko

ravno da bih ih video sa nekoliko kilometara daljine.

S druge strane, kad se setim koliko je bilo naporno napraviti onu prokletu rampu… uh.

Tako sada ponovo lutam pustinjom i upravljam se prema Fobosu, nadajući se da se neću pre-

više udaljiti s puta. Treba samo da priĊem na ĉetrdeset kilometara od haba i tada ću uhvatiti

signal radiofara.

Optimista sam. Prvi put mislim da imam realne šanse da se spasem sa ove planete. S tim na

umu, kad god krenem u EVA uzimam uzorke tla i kamenja.

U poĉetku sam to radio iz osećaja duţnosti. Ako preţivim, geolozi će me oboţavati zbog toga.

Ali onda mi je postalo zabavno. Sada, dok se vozim, radujem se tom jednostavnom ĉinu sku-

pljanja kamenja.

Tako se ponovo osećam kao astronaut i to mi se sviĊa. Nisam primoran da izigravam farmera,

elektroinţenjera, kamiondţiju na duge trase. Mogu da budem astronaut i radim ono što astro-

nauti rade. Nedostajalo mi je to.


Danas sam na dve sekunde uhvatio signal habovog radiofara i izgubio ga. Ali to je dobar

znak. Dva dana sam putovao nekud u pravcu severo-severozapad. Sigurno sam na stotinak ki-

87

lometera od haba; pravo je ĉudo da sam uopšte uhvatio signal (makar i nakratko). Mora da su

u tom trenutku vladali savršeni vremenski uslovi.

Tokom ovih uţasno dosadnih dana ubijam vreme gledajući pet sezona serije „Ĉovek od šest

miliona dolara” iz neiscrpne kolekcije glupih serija iz sedamdesetih naše komandantkinje Lu-

is.

Upravo sam odgledao epizodu u kojoj se Stiv Ostin bori sa ruskom Venerinom sondom koja

je greškom sletela na Zemlju. Kao struĉnjak za meĊuplanetarne letove mogu da vam potvrdim

da u ovoj priĉi nema nauĉnih neistina. Sasvim je uobiĉajeno da sonde slete na pogrešnu plane-

tu. Osim toga, sondin veliki trup sa ravnim panelima idealan je za uslove visokog pritiska u

Venerinoj atmosferi. I, kao što nam je svima poznato, sonde ĉesto odbiju da slušaju naredbe i

umesto toga odluĉe da napadnu svakog ĉoveka na kojeg naiĊu.

Patfajnder zasad nije pokušao da me ubije. Ali drţim ga na oku.


Danas sam dobio signal sa haba. Sada taĉno znam svoj poloţaj i pravac kretanja. Nema više

šanse da se izgubim. Prema kompjuteru, ostalo mi je da preĊem još dvadeset ĉetiri hiljade se-

damsto osamnaest metara.

Sutra sam kod kuće. Ĉak i da rover pretrpi katastrofalni kvar, neću biti u opasnosti. Odavde

mogu peške do haba.

Ne znam da li sam to već spomenuo, ali stvarno mi se smuĉilo u ovom roveru. Toliko sam se-

dećeo i leţao da sam sjebao kiĉmu. Od svih ĉlanova posade trenutno mi najviše nedostaje

Bek. On bi mi sredio ovaj bol u leĊima.

Mada bih verovatno morao da slušam njegove pridike. „Zašto nisi radio veţbe istezanja? Tre-

ba da vodiš raĉuna o svom telu! Treba da jedeš više vlakana”, i tako dalje.

Sad bih se obradovao i lekciji o zdravlju.

Tokom obuke morali smo da uveţbamo zastrašujući scenario „promašene orbite”. U sluĉaju

otkaza druge faze tokom lansiranja VPM-a, našli bismo se u orbiti, ali previše nisko da doĊe-

mo do Hermesa. Kaĉili bismo površinski sloj atmosfere, tako da bi orbita brzo poĉela da nam

opada. Nasa bi daljinski upravljala Hermesom i tako ga spojila sa nama. Onda bismo se brţe-

bolje sklonili odatle da Hermes ne bi naišao na prevelik otpor.

Da bismo to uveţbali, morali smo da ostanemo u simulatoru VPM-a puna tri dana, tri muĉna

dana. Šestoro ljudi u vozilu za poletanje predviĊenom za dvadesettrominutni let. Postalo nam

je malo tesno. I kad kaţem „malo tesno” mislim „zamalo se nismo poubijali”.

88

Kad smo izašli, komandantkinja Luis nam je rekla: „Ono što se dogodilo u ’promašenoj orbi-

ti’ ostaje u ’promašenoj orbiti’”. Jeste otrcana fraza, ali upalila je. Ostavili smo to iza sebe i

vratili se na staro.

Dao bih sve na svetu za samo pet minuta veţbanja „promašene orbite”. U poslednje vreme me

baš muĉi usamljenost. Pre ovog putovanja bio sam prezauzet da bih tugovao. Ali ovi dugi jed-

noliĉni dani kad nemam šta da radim stvarno su me dotukli. Nikad niko nije bio toliko udaljen

od drugih ljudi kao ja sad.

Jebote, nadam se da ću uspeti da popravim Patfajnder.


Dome, slatki dome!

Danas pišem iz svog dţinovskog prostranog haba!

Prvo što sam uradio kad sam ušao unutra bilo je da potrĉim ukrug, mahnito mašući rukama.

Sjajan osećaj! Proveo sam dvadeset dva sola u onom prokletom roveru, ni dva koraka nisam

mogao da napravim bez skafandera.

Kad budem išao do Aresa 4, moraću da izdrţim duplo više vremena u tim uslovima, ali o to-

me ću kasnije da razmišljam.

Posle nekoliko slavljeniĉkih krugova po habu, bilo je vreme da se vratim na posao.

Prvo sam ukljuĉio oksigenator i atmosferski regulator. Proverio sam sastav vazduha i sve je

bilo u redu. Još uvek je bilo ugljen-dioskida u vazduhu, tako da se sadnice nisu ugušile bez

mene koji izdišem za njih.

Naravno, temeljno sam proverio svoje useve i ustanovio da su svi zdravi.

Dodao sam svoje kese s govnima na zalihe Ċubriva. Nezaboravan miris, kad vam kaţem. Ali

ĉim sam umešao malo zemlje u to, bilo je podnošljivije. Kutiju s mokraćom sam ispraznio u

sakupljaĉ vode.

Bio sam odsutan tri nedelje a hab sam, zbog useva, ostavio sa velikom koliĉinom vlage u va-

zduhu. Tolika vlaga moţe da izazove grdne nevolje s elektriĉnim instalacijama, tako da sam

sledećih nekoliko sati obavljao kompletnu proveru svih sistema.

Onda sam se neko vreme malo izleţavao. Ostatak dana sam hteo da se odmaram, ali ĉekalo

me je još posla.

Obukao sam skafander i izašao do rovera da skinem solarne ćelije s krova. Trebalo mi je ne-

koliko sati da ih vratim na mesto i poveţen na habovu elektriĉnu mreţu.

89

Lender je bilo neuporedivo lakše skinuti s krova nego ga podići tamo.

Skinuo sam jedan od podupiraĉa s rampe VPM-a i dovukao ga do rovera. Samo sam ga naslo-

nio uz trup rovera, ukopao drugi kraj u zemlju zbog stabilnosti i tako dobio rampu.

Trebalo je da ponesem taj podupiraĉ sa sobom kad sam krenuo do Patfajndera. Ĉovek se uĉi

dok je ţiv.

Lender nikako neće moći da proĊe kroz komoru za izjednaĉavanje pritiska haba. Prevelik je.

Verovatno bih mogao da ga rastavim na delove i unesem deo po deo, ali postoji priliĉno dobar

razlog zašto to ne treba da radim.

Kako Mars nema magnentno polje, na njemu ne postoji nikakva zaštita od opasnog Sunĉevog

zraĉenja. Kad bih se izloţio tom zraĉenju, ne samo da bih dobio rak nego bi i moj rak dobio

rak. Zato habovo platno sluţi kao štit od elektromagnetnih talasa. Dakle, ako bih uneo lender

u hab, sam hab bi blokirao prenos signala pomoću lendera.

Kad smo kod raka, vreme je da se rešim RTG-a.

Trebalo je ponovo ući u rover, što je bilo poslednje što sam ţeleo da uradim, ali morao sam.

Ako se RTG razbije i otvori, zbrisaće me s lica Marsa.

Nasa je zakljuĉila da je ĉetiri kilometra bezbedna udaljenost, a meni nije padalo na pamet da

to dovodim u pitanje. Ponovo sam se odvezao na isto mesto gde ga je komandantkinja Luis

zakopala, bacio ga u istu rupu i vratio se u hab.

Sutra ću poĉeti da radim na lenderu.

A sada ću iskoristiti priliku da se dobro naspavam u pravom krevetu uz utešno saznanje da ću

se, kad se probudim, olakšati u klozetu.


Današnji dan protekao je u znaku popravki!

Misija Patfajnder se završila zato što je lender pretrpeo nepoznat kritiĉni kvar. Kad su izgubili

kontakt s lenderom, nisu znali šta se desilo sa Sodţernerom. Moţda nije u tako lošem stanju.

Moţda mu samo treba napajanje. Napajanje koje nije mogao da dobije od solarnih panela na

kojima se skoreo debeo sloj prašine.

Spustio sam ga na radni sto i odvalio prednju ploĉu da zavirim unutra. Imao je jednokratnu li-

tijumsku bateriju. To sam zakljuĉio na osnovu nekih suptilnih indicija: oblika prikljuĉaka, de-

bljine izolacije, kao i ĉinjenice da je na njoj pisalo LiSOC12 JEDNOKRATNA.

90

Temeljno sam oĉistio solarne panele i uperio malu savitljivu lampu direktno u njih. Baterija je

davno crkla. Ali moţda su paneli još uvek u redu i Sodţerner bi mogao da se napaja direktno

iz njih. Videćemo hoće li se išta desiti.

Onda je došao trenutak da pogledam Sodţernerovog velikog brata. Obukao sam skafander i

izašao napolje.

Slaba taĉka na većini lendera je baterija. To je najosetljivija komponenta, i kad ona crkne, ne-

ma naĉina da se popravi.

Lenderi nemaju opciju da se iskljuĉe i ĉekaju, kada baterije poĉnu da im se prazne. Elektroni-

ka na njima neće raditi ako im nije obezbeĊena minimalna temperatura. Zato imaju grejaĉe

koji zagrevaju elektroniku. Taj problem retko imamo na Zemlji, ali, znate šta? Mars je Mars.

S vremenom prašina prekrije solarne panele. A onda zimi, em se temeratura spusti, em ima

manje dnevnog svetla. Rezultat te kombinacije je jedno veliko „jebi se” od Marsa vašem len-

deru. U jednom trenutku poĉinje da troši više energije za zagrevanje nego što uspeva da dobi-

je od ono malo svetla što se probije kroz prašinu.

Kada se baterija istroši, elektronika se previše ohladi da bi mogla da radi i ĉitav sistem otkaţe.

Solarni paneli će donekle napuniti bateriju, ali ne postoji ništa što moţe da javi sistemu da se

ponovo podigne. To je odluka koju donosi elektronika a ona u tom trenutku ne radi. Na kraju,

baterija koja se duţe ne koristi, gubi sposobnost da zadrţi naboj.

To im je uobiĉajeni uzrok smrti. I drţim fige da je to ubilo Patfajnder.

Naslagao sam neke preostale delove VSM-a kako bih dobio improvizovani sto i rampu. Onda

sam dovukao lender preko rampe na svoj novi radni sto pod vedrim nebom. Dovoljno je ne-

zgodno raditi sa EVA odelom na sebi; da sam još morao stalno da se saginjem, to bi bilo pra-

vo muĉenje.

Izneo sam svoj komplet alata i poĉeo da ĉeprkam. Nije bilo teško otvoriti spoljašnju ploĉu i

odmah sam identifikovao bateriju. JPL stavlja oznake na sve. U pitanju je Ag-Zr baterija od

ĉetrdeset amper-sati s nominalnim naponom od jednog i po volta. Uh. Nekad su pravili ove

stvari da idu maltene ni na šta.

Izvadio sam bateriju i vratio se u hab. Proverio sam je pomoću svog kompleta za elektroniku

i, kao što sam i oĉekivao, baterija je bila mrtva da mrtvija nije mogla biti. Da protrljam noge

po tepihu, dobio bih više elektriciteta.

Tako da sam znao koliki mu napon treba. Jedan i po volt.

U poreĊenju sa svim onim sranjima koje od šestog sola ovde improvizujem pomoću štapa i

kanapa, ovo je bio maĉji kašalj: imam regulatore napona u svom kompletu alata! Trebalo mi

je samo petnaest minuta da prikaĉim regulator na pomoćni strujni vod, i potom još sat vreme-

na da izaĊem i poveţem vod na prikljuĉak za bateriju.

Tu je zatim problem grejanja. Elektroniku treba drţati na temperaturi iznad minus ĉetrdeset

stepeni Celzijusa. Danas je sveţih minus šezdeset tri.

91

Baterija je bila velika i lako uoĉljiva, ali nisam imao predstavu gde bi mogli da budu grejaĉi.

Ĉak i da sam znao, bilo bi previše riziĉno da ih prikaĉim direktno na struju. To bi lako moglo

da sprţi ĉitav sistem.

Zato sam, umesto toga, otišao do starog dobrog rovera 1 zvanog „rezervni delovi” i ukrao nje-

govu grejalicu. Toliko sam opelješio taj jadni rover da izgleda kao da sam ga ostavio parkira-

nog u nekom opasnom kraju grada.

Doneo sam grejalicu na svoj „radni sto” i prikaĉio je na struju iz haba. Onda sam je ubacio u

lender na mesto gde je bila baterija.

Sada ĉekam. I nadam se.


Stvarno sam se nadao da ću se probuditi i zateći lender kako radi, ali nisam bio te sreće. Nje-

gova visoko usmerena antena i dalje je bila na istoj poziciji na kojoj sam je ostavio. Zašto je

to vaţno? Pa, reći ću vam…

Ako se lender povrati u ţivot (što je veliko pitanje), pokušaće da uspostavi kontakt sa Ze-

mljom. Problem je samo što ga niko ne sluša. Ne verujem da tim Patfajndera sedi u JPL-u i

ĉeka u sluĉaju da neki zalutali astronaut nabasa na njihovu davno pokvarenu sondu i popravi

je.

Mreţa dubokog svemira i SETI6 su mi najsigurnije opcije za primanje signala. Ako bilo ko od

njih uhvati javljanje Patfajndera, obavestiće JPL o tome.

U JPL-u bi brzo shvatili šta se dešava, pogotovo nakon triangulacije signala do moje lokacije.

Zatim bi obavestili lender o poloţaju Zemlje, kako bi on podesio svoju visoko usmerenu ante-

nu pod odgovarajućim uglom. E to, taj deo, pomeranje antene u pravi ugao, naĉin je da sa-

znam da li je veza uspostavljena.

Zasada se još ništa ne dešava.

Još ima nade. Više faktora moţe prouzrokovati odlaganje. Roverov grejaĉ zagreva vazduh

pod pritiskom od jedne atmosfere. RazreĊen Marsov vazduh ozbiljno utiĉe na njenu delotvor-

nost. Zbog toga moţda elektronici treba više vremena da se ugreje.

Osim toga, Zemlja je vidljiva iskljuĉivo tokom obdanice. Ja sam lender popravio (nadam se)

sinoć. Sada je jutro, a u tom vremenskom rasponu Zemlja nije vidljiva.

Ni Sodţerner ne daje znake ţivota. On je celu noć proveo u habu na ĉistom i toplom, sa obi-

ljem svetla na svojim blistavoĉistim solarnim ćelijama. Moţda obavlja opseţnu samoproveru,

ili miruje dok ne dobije signal od lendera ili tako nešto.

92

Zasada nema svrhe da razmišljam o tome.

DNEVNIK PATFAJNDERA: SOL 0

PODIZANJE SISTEMA ZAPOĈETO

VREME 00.00.00

DETEKTOVAN GUBITAK NAPAJANJA, VREME/DATUM NEPOUZDANI

UĈITAVANJE OPERATIVNOG SISTEMA…

OPERATIVNI SISTEM VXWARE (C) VIND RIVER SISTEMS

PROVERA HARDVERA:

UNUTRAŠNJA TEMPERATURA: –34

SPOLJNA TEMPERATURA: NE RADI

BATERIJA: PUNA

VISOKO USMERENA ANTENA: RADI

NISKO USMERENA ANTENA: RADI

SENZOR VETRA: NE RADI

METEOROLOGIJA: NE RADI

INDIKATOR BRZINE VETRA: NE RADI

UREĐAJ ZA SNIMANJE: RADI

RAMPA ROVERA: NE RADI

SOLARNA ĆELIJA A: NE RADI

SOLARNA ĆELIJA B: NE RADI

SOLARNA ĆELIJA C: NE RADI

PROVERA HARDVERA ZAVRŠENA

93

STATUS RADIO-PRENOSA

OĈEKIVANJE SIGNALA TELEMETRIJE…



SIGNAL PRIMLJEN

94

11.

– Nešto stiţe… da… da…! To je Patfajnder!

Prostorijom su se prolomili aplauz i radosni pokliĉi. Venkat je srdaĉno potapšao nepoznatog

tehniĉara po leĊima, dok je Brus mahao pesnicom.

Opremanje privremenog kontrolnog centra bilo je veliko dostignuće samo po sebi. JPL je

imao samo dvadeset dana da skrpi zastarele kompjutere, popravi pokvarene komponente, da

sve umreţi i instalira navrat-nanos napisan softver za direktnu komunikaciju s modernom

Mreţom dubokog svemira. Tim inţenjera radio je danonoćno na zadatku i završio posao samo

dva dana ranije.

Sama prostorija je dotad bila sala za sastanke; JPL nije imao ništa drugo na raspolaganju za

tako hitne potrebe. Natrpani kompjuteri i oprema ostavljali su malo mesta za mnogobrojne

posmatraĉe koji se se tiskali unutra.

Samo je snimateljskoj ekipi Asošijeted presa bilo dozvoljeno da uĊe. Ostali predstavnici me-

dija morali su da se zadovolje AP-ovim direktnim prenosom, i saĉekaju konferenciju za štam-

pu.

Venkat se okrenuo prema Brusu. – Ĉoveĉe, Bruse. Ovog puta si stvarno izveo nemoguće!

Svaka ĉast!

– Ja sam samo direktor – rekao je Brus skromno. – Zahvali ljudima koji su osposobili svu ovu

starudiju.

– Hoću, i te kako! – osmehnuo se Venkat. – Ali prvo moram da razgovaram sa svojim novim

najboljim drugom!

Okrenuvši se prema ĉoveku sa slušalicama koji je sedeo za komunikacionom konzolom, Ven-

kat je pitao: – Kako se zoveš, moj novi najbolji druţe?

– Tim – rekao je on ne skidajući pogled s ekrana.

– Šta se sad dešava? – pitao je Venkat.

– Poslali smo automatski povratni telemetrijski signal. Stići će tamo za nešto više od jedanaest

minuta. Kad stigne, Patfajnder će poĉeti sa visoko usmerenim prenosima. Tako da ćemo ga

ponovo ĉuti za dvadeset dva minuta.

– Venkat ima doktorat iz fizike, Time – rekao je Brus – njemu ne moraš da objašnjavaš vreme

prenosa.

Tim je slegnuo ramenima. – Sa menadţerima se nikad ne zna.

95

– Šta je bilo u poruci koju smo primili? – pitao je Venkat.

– Samo ono najosnovnije. Samoprovera hardvera. Ima mnogo sistema koji „ne rade”, zato što

su se nalazili na panelima koje je Vatni skinuo.

– Šta je s kamerom?

– Piše da ureĊaj za snimanje radi. Ĉim budemo mogli, aktiviraćemo ga da nam napravi pano-

ramski snimak.


Proradio je!

Jebote, ’ladno je proradio!

Upravo sam proverio lender. Visoko usmerena antena je taĉno pod pravim uglom u odnosu na

Zemlju! Patfajnder „ne zna” ni gde se sam nalazi, tako da ne moţe znati ni gde je Zemlja. Je-

dini naĉin da preusmeri antenu jeste da primi signal sa Zemlje.

Znaju da sam ţiv!

Igram od sreće, igram, igram, igram!

Dobro je. Dosta igranja. Vreme je da uspostavim vezu!

* * *

– Pre nešto više od pola sata primili smo odgovor sa visoko usmerene antene – rekao je Ven-

kat okupljenim novinarima. – Odmah smo naredili Patfajnderu da napravi panoramski sni-

mak. Nadamo se da Vatni ima nekakvu poruku za nas. Pitanja?

Podiglo se more ruku prisutnih novinara.

– Keti, poĉnimo od tebe – rekao je Venkat pokazavši na nju.

– Hvala – rekla je. – Da li ste ostvarili bilo kakav kontakt sa Sodţernerom?

– Naţalost, nismo – odgovorio je. – Lender nije mogao da se poveţe sa Sodţernerom, a ne

postoji naĉin da komuniciramo direktno s njim.

– Šta mislite, zašto Sodţerner ne radi?

– Ne bih da nagaĊam – rekao je Venkat. – Posle toliko vremena na Marsu, ko zna šta je uzrok.

96

– Šta je najverovatniji uzrok problema?

– Biće da ga je Mark uneo u hab. Lenderov signal ne moţe da proĊe kroz habovo platno do

Sodţernera. – Pokazujući na drugog reportera, rekao je: – Vi, izvolite.

– Marti Vest, NBC Njuz – rekao je Marti. – Kad sve proradi kako treba, kako ćete komunicira-

ti sa Vatnijem?

– To će zavisiti od Vatnija – rekao je Venkat. – Moţemo da komuniciramo jedino putem ka-

mere. On moţe da piše poruke i drţi ih ispred kamere. Ali nama neće biti jednostavno da mu

odgovorimo.

– Kako to mislite? – pitao je Marti.

– Na raspolaganju imamo samo platformu kamere. To je jedini pokretni deo. Postoji mnogo

naĉina da prenesemo poruku putem rotacija platforme, ali nemamo naĉina da uputimo Vatni-

ja. On će morati sam da smisli nešto i obavesti nas. Mi ćemo slediti njegova uputstva.

Pokazujući na sledećeg reportera, rekao je: – Izvolite.

– Dţil Holbruk, BBC. S obzirom na povratni prenos signala od trideset dva minuta, i moguć-

nosti komunikacije pomoću samo jedne rotirajuće platforme, razgovor će teći uţasno sporo,

zar ne?

– Da, tako je – potvrdio je Venkat. – Sada je rano jutro na Acidaliji Planiciji, a ovde u Pasade-

ni je tri posle ponoći. Bićemo ovde celu noć, i to je samo poĉetak. Zasad više neću odgovarati

na pitanja, jer panoramski snimak treba da stigne za koji minut. Obaveštavaćemo vas o novo-

stima.

Venkat je brzo izašao iz sale i poţurio niz hodnik do privremenog kontrolnog centra misije

Patfajnder. Progurao se kroz okupljenu gomilu do komunikacione konzole.

– Ima li šta, Time?

– Nego šta – odgovorio je. – Ali eto, mi ipak zurimo u ovaj crni ekran jer je on mnogo zani-

mljiviji od slika s Marsa.

– Baš si vickast, Time – odvratio je Venkat.

– Znam.

Brus se probio do njih. – Ostalo je još nekoliko sekundi – rekao je.

Sekunde su istekle u potpunoj tišini.

– Nešto dolazi – najavio je Tim. – Da. To je panoramski snimak.

U prostoriji je napetost poĉela da popušta kako se snimak polako pojavljivao na ekranu oĉita-

vajući jednu vertikalnu traku za drugom.

97

– Površina Marsa… – rekao je Venkat dok su se linije reĊale na ekranu. – Još uvek Mars…

– Ivica haba! – rekao je Brus, pokazujući na ekran.

– Hab – osmehnuo se Venkat. – Ostatak haba… i dalje hab… jel’ to poruka? To je poruka!

Vertikalne trake pokazale su rukom ispisanu poruku okaĉenu na tanku metalnu šipku u visini

kamere.

– Dobili smo poruku od Marka! – saopštio je Venkat okupljenima.

Aplauz je ispunio prostoriju i brzo se stišao. – Šta kaţe? – pitao je neko.

Venkat se nagnuo bliţe ekranu. – Kaţe… „Ovde ću pisati pitanja. Da li se vidimo?”

– Dobro, i..? – pitao je Brus.

– Samo to – Venkat je slegnuo ramenima.

– Još jedna poruka – dodao je Tim pokazujući na ekran na kojem se sporo oĉitavao dotok po-

dataka.

Venkat se ponovo nagnuo. – Na ovoj piše „Uperi ovamo za da”.

– Aha, dobro, vidim šta hoće – rekao je Brus.

– Ima i treća poruka – rekao je Tim.

– „Uperi ovamo za ne” – proĉitao je Venkat. – „Ĉesto ću proveravati odgovore”.

Venkat je prekrstio ruke. – Dobro. Imamo vezu s Markom. Time, uperi kameru na „Da”. On-

da poĉni da praviš snimke u desetominutnim intervalima dok ne okaĉi drugo pitanje.


„Da”! Rekli su „Da!”

Nisam bio ovoliko uzbuĊen zbog jednog „da” još od maturske veĉeri!

Dobro, smiri se.

Nemam mnogo papira za pisanje. Ove kartice su bile namenjene za pisanje etiketa na kesama

s uzorcima. Ima ih pedesetak. Mogu da iskoristim obe strane, a ako dotle doĊe, mogu da ih

upotrebim ponovo tako što ću istrugati stara pitanja.

98

Ovaj marker će mi trajati mnogo duţe od kartica, tako da mastila neće faliti. Ali mogu da pi-

šem samo unutar haba. Ne znam od kakvog halucinogenog sranja je mastilo pravljeno, ali sam

priliĉno siguran da bi na devedeset puta reĊoj atmosferi isparilo.

Koristim stare delove antenske rešetke da okaĉim kartice ispred kamere. Ima u tome neke iro-

nije.

Moram da smislim brţi naĉin komunikacije od ovih pitanja sa odgovorima „da” i „ne” na sva-

kih pola sata. Kamera moţe da se rotira trista šezdeset stepeni, a ja imam gomilu antenskih

delova. Vreme je da napravim alfabet. Ali ne mogu da ispišem slova od A do Z. Ukljuĉujući

karticu s pitanjem to bi znaĉilo da treba da poreĊam dvadeset sedam kartica oko lendera. Sva-

ka kartica bi tako dobila samo trinaest stepeni kruga. Ĉak iako bi JPL mogao da pomera ka-

meru tako precizno velike su šanse da ne bih znao na koje slovo ciljaju.

Zato ću morati da koristim ASCII7. Tako kompjuteri predstavljaju pisane znakove. Svaki znak

ima numeriĉki kod izmeĊu 0 i 255. Vrednosti izmeĊu 0 i 255 se mogu izraziti kao dve heksa-

decimalne cifre. Dajući mi parove heksadecimalnih cifara mogu da mi pošalju bilo koji znak,

ukljuĉujući brojeve, znakove interpunkcije, i tako dalje.

Kako ja znam koja vrednost ide uz koji znak? Tako što je kompjuter Johansenove nepresušan

izvor informacija. Znao sam da ću negde u njemu imati ASCII tabelu. Svi kompjuterski zalu-

Ċenici je imaju.

Dakle, napraviću kartice za brojeve od 0 do 9, i za slova od A do F. To je ukupno šesnaest

kartica oko kamere, plus ona sa mojim pitanjem. To što ih ima sedamnaest znaĉi da svaka

kartica dobija po dvadeset jedan stepen, a tako će mi biti mnogo lakše da pratim.

Vreme je da se bacim na posao!

* * *

Spelujte pomoću ASCII-a. Brojevi od 0 do F rasporeĎeni u razmacima od dvadeset jednog

stepena. Pratiću kretanje kamere od tačno 11.00 po mom vremenu. Kada je poruka gotova,

vratite kameru na ovu poziciju. Po završetku sačekajte dvadeset minuta pre pravljenja snimka

(da bih mogao da napišem i okačim odgovor). Ponavljajte proces na početku svakog sata.

S-T-A-T-U-S

Fizički dobro. Sve habove komponente funkcionalne. Ishrana ograničena na tri četvrtine por-

cije. Uspešno uzgajam useve u habu na obradivoj zemlji. Napomena: Posada Aresa 3 nije kri-

va za ono što se dogodilo. Nisam imao sreće.

K-A-K-O S-I P-R-E-Ţ-I-V-E-O

Deo antene mi se zario pod rebra. Onesvestio se usled dekompresije. Pao licem na zemlju, krv

zapušila rupu. Probudio se nakon odlaska posade. Antena uništila kompjuter biomonitora.

Posada s razlogom mislila da sam mrtav. Nije njihova krivica.

99

U-S-E-V-I

Duga priča. Ekstremna botanika. Imam 126 m² obradive površine zasaĎene krompirom. To će

mi povećati zalihe hrane, ali nemam dovoljno do sletanja Aresa 4. Modifikovao rover za duga

putovanja, planiram da vozim do Aresa 4.

V-I-D-E-L-I S-M-O S-A-T-E-L-I-T…

Vlada me posmatra preko satelita? Treba mi šešir od aluminijumske folije! Treba nam i brţi

način komunikacije. Metoda „govori i speluj” oduzima čitav boţji dan. Imate li ideja?

I-Z-N-E-S-I S-DŢ-R-N-R N-A-P-O-LJ-E

Rover Sodţerner napolju, postavljen na metar od lendera u pravcu severa. Ako moţete da ko-

municirate s njim, mogu da upišem heksadecimalne brojeve na točkovima pa mi šaljite po šest

bajtova odjednom.

S-DŢ-R-N-R N-E R-E-A-G-U-J-E

DoĎavola. Imate neku drugu ideju? Potrebna nam je brţa komunikacija.

R-A-D-I-M-O N-A T-O-M-E

Zemlja upravo zalazi. Nastavljamo u 08.00 sutra ujutru po mom vremenu. Recite porodici da

sam dobro. Pozdravite posadu. Recite komandantkinji Luis da je disko sranje.

* * *

– Bio sam budan ĉitavu noć – rekao je Venkat. – Oprostite mi ako sam malo grogi. Kako ste

rekli da se zovete?

– Dţek Trevor – odvratio je mršav, bled muškarac koji je stajao ispred Venkata. – Ja sam iz

odeljenja za softversko inţenjerstvo.

– Izvolite?

– Imamo ideju za brţu komunikaciju.

– Slušam.

– Prouĉavamo stari Patfajnderov softver. Nabavili smo duplikate kompjutera da na njima te-

stiramo softver. To su isti kompjuteri koje su onda koristili da naĊu problem koji je zamalo

upropastio prvobitnu misiju. To je zapravo vrlo zanimljiva priĉa, ispostavilo se da je kod So-

dţernera došlo do inverzije prioriteta u rasporeĊivanju niti i…

– PreĊite na stvar, Dţek – prekinuo ga je Venkat.

100

– Da. Dakle, radi se o tome da Patfajnder ima program za aţuriranje operativnog sistema. Što

znaĉi da moţemo da mu promenimo softver i stavimo bilo koji drugi.

– Dobro, kako nam to pomaţe?

– Patfajnder ima dva komunikaciona sistema. Jedan da razgovara s nama, drugi da razgovara

sa Sodţernerom. Drugi sistem moţemo da promenimo tako da emituje signal na frekvenciji

rovera Aresa 3. I moţemo da ga prerušimo u signal habovog radiofara.

– Moţete da osposobite Patfajnder da razgovara sa Markovim roverom?

– To nam je jedina mogućnost. Habov radio ne radi. Problem s roverom je što on samo koristi

signal za triangulaciju da odredi svoj poloţaj. Ne šalje nikakve podatke nazad habu. Ima samo

zvuĉni kanal preko kojeg astronauti mogu meĊusobno da razgovaraju.

– Znaĉi – rekao je Venkat – moţete da osposobite Patfajnder da razgovara s roverom, ali ne

moţete da osposobite rover da mu odgovori.

– Tako je. Ono što ţelimo jeste da se naš tekst pojavljuje na roverovom ekranu, i da se sve što

Vatni otkuca šalje nazad nama. Za tako nešto ćemo morati da promenimo roverov softver.

– Što ne moţemo da uradimo – zakljuĉio je Venkat – jer ne moţemo da razgovaramo s rove-

rom.

– Ne direktno – rekao je Dţek. – Ali moţemo Vatniju da pošaljemo podatke a on onda moţe

da ih unese u rover.

– Koliko je to podataka?

– Naši ljudi upravo rade na roverovom softveru. Datoteka sa zakrpom će imati najmanje dva-

deset megabajta. Metodom „govori i speluj” moţemo da šaljemo Vatniju po jedan bajt otrpili-

ke svake ĉetiri sekunde. Trebalo bi nam tri godine neprekidnog prenosa da pošaljemo zakrpu.

Tako da ta opcija otpada.

– Ali ĉim ste došli da razgovarate sa mnom, znaĉi da imate rešenje, jel’ tako? – proveravao je

Venkat.

– Naravno! – osmehnuo se Dţek. – Softverski inţenjeri nisu nimalo naivni kad se radi o upra-

vljanju podacima.

– Prosvetlite me – rekao je Venkat strpljivo.

– Evo u ĉemu je štos – dodao je Dţek zavereniĉki. – Rover inaĉe rašĉlanjuje signal na bajtove

da bi mogao da identifikuje specifiĉnu sekvencu koju šalje hab. Na taj naĉin prirodni radio ta-

lasi ne mogu da ometaju navoĊenje. Ako su bajtovi pogrešni, rover ih ignoriše.

– Dobro, i šta s tim?

101

– To znaĉi da u bazi za kod postoji mesto gde se ĉuvaju rašĉlanjeni bajtovi. Moţemo da mu

damo vrlo kratak kodni zapis, od samo dvadeset instrukcija, gde ćemo mu naloţiti da poĉne

da upisuje rašĉlanjene bajtove u dnevniĉku datoteku pre nego što proveri njihovu validnost.

– To obećava… – primetio je Venkat.

– I te kako! – rekao je Dţek uzbuĊeno. – Prvo ćemo aţurirati Patfajnderov sofver tako što će-

mo na njegovo mesto ubaciti naš operativni sistem. Onda ćemo reći Vatniju kako da hakuje

roverov softver da bi mogao da ubaci onih dvadeset instrukcija. Zatim ćemo radio-signalom

preneti roverovu zakrpu Patfajnderu, koju će on vratiti radio-signalom roveru. Rover će uneti

bajte u dnevniĉku datoteku. Tu će Vatni pokrenuti datoteku kao izvršnu a ona će zakrpiti ro-

verov softver!

Venkat se namrštio dok se njegov pospani mozak muĉio da pohvata sve te informacije.

– Ovaj – nastavio je Dţek. – Ne radujete se.

– Znaĉi, samo treba da pošaljemo Vatniju tih dvadeset instrukcija? – pitao je Venkat.

– To i uputstvo za preureĊivanje datoteka. I da mu objasnimo gde da ubaci instrukcije u dato-

tekama.

– I to je sve?

– I to je sve!

Venkat je naĉas zaćutao. – Dţek. Kupiću tebi i ĉitavom tvom timu potpisane suvenire iz Zve-

zdanih staza.

– Ja više volim Ratove zvezda.

* * *

– Halo?

– Treba mi Vatnijev snimak.

– Zdravo, Eni. I meni je drago što te ĉujem. Kako je u Hjustonu?

– Ne seri, Venkate. Treba mi snimak.

– Nije to tako jednostavno – objasnio je Venkat.

– Priĉate s njim preko kamere, jebote. Zašto ne bi bilo jednostavno?

– Pošto mu napišemo poruku, saĉekamo dvadeset minuta i tek onda snimamo. Vatni se za to

vreme vrati u hab.

102

– Onda mu recite da sledeći put saĉeka ispred kamere da moţete da ga snimite – zahtevala je

Eni.

– Moţemo da mu šaljemo samo jednu poruku na sat vremena, i to samo kad je Acidalija Pla-

nicija okrenuta prema Zemlji – rekao je Venkat. – Nećemo sigurno da traćimo poruku samo

da bismo mu rekli da pozira za snimak. Uostalom biće u skafanderu. Lice mu se neće ni vide-

ti.

– Treba mi bar nešto, Venkate – rekla je Eni. – Komunicirate s njim već dvadeset ĉetiri sata i

mediji su pošizeli, neće više da ĉekaju. Traţe snimak koji mogu da objave uz priĉu. Biće u

svim svetskim vestima.

– Imaš snimke njegovih poruka. Iskoristi to.

– To nije dovoljno – rekla je Eni. – Novinari mi skaĉu za vrat. I uvlaĉe mi se u dupe. Napada-

ju me sa svih strana, Venkate! Neću moći da se odbranim!

– To će morati da saĉeka nekoliko dana. Pokušavamo da poveţemo Patfajnder s roverovim

kompjuterom…

– Nekoliko dana!? – zavapila je Eni. – Ovo je jedina priĉa koja trenutno zanima ljude. U ĉita-

vom svetu. Razumeš šta hoću da kaţem? Ovo je najveća priĉa još od Apola 13. Daj mi jebeni

snimak!

Venkat je uzdahnuo. – Pokušaću sutra da ti ga nabavim.

– Odliĉno! – rekla je. – Jedva ĉekam.


Moram da pratim kameru dok mi pišu. I to po pola bajta. Saĉekam da dobijem nekoliko broje-

va, onda ih pronaĊem u puškicama sa ASCII-em koje sam napravio. I tako dobijem jedno slo-

vo.

Ne ţelim da zaboravim nijedno slovo, tako da ih štapom upisujem u pesak. Proces traţenja

slova i zapisivanja u pesku traje nekoliko sekundi. Pa nekad kada vratim pogled na kameru vi-

dim da sam propustio broj. Obiĉno na osnovu konteksta mogu da pogodim koji je bio, ali po-

nekad mi skroz promakne.

Danas sam ustao mnogo ranije nego što sam morao. Imao sam utisak da je Boţićno jutro! Ni-

sam mogao da doĉekam osam sati. Doruĉkovao sam, obavio neke nepotrebne provere na ha-

bovoj opremi i ĉitao malo Poaroa. Onda je konaĉno kucnuo ĉas!

MOŢŠHAKOROVRDAPRIĈSPTFDRSPREMSZDUGPORUK

103

Da. Trebalo mi je neko vreme da ovo dešifrujem. Moţeš hakovati rovera da priča sa Patfajn-

derom. Spremi se za dugu poruku.

Dešifrovanje je bilo prava glavolomka, ali to su bile sjajne vesti! Ako uspemo, jedino ograni-

ĉenje biće vreme prenosa signala! Okaĉio sam poruku na kojoj je pisalo Razumeo.

Nisam znao šta taĉno misle pod onim „duga poruka” ali zakljuĉio sam da je bolje da se pripre-

mim. Izašao sam petnaest minuta pre punog sata i poravnao veliku površinu peska. Našao sam

najduţi antenski štap koji sam imao, kako bih mogao da dosegnem svaki ugao te ravne povr-

šine da ne bih morao da ugazim unutar tog polja.

Onda sam stajao i ĉekao.

Kad je otkucao pun sat, poĉela je da stiţe poruka.

POKRENhekseditNARVRKOMP,OTVODATOT/usr/lib/habcomm.so/SKROLDOINDK-

SNALEVBUD:2AAE5,PIŠIPREKSKVCOD141BJTPODACIKOJEPSLATIUSLDĆPO-

RUC,OSTNIPRDKAMERZASLDĆSLIKANJ20MINPOŠTOGOTV

Ĉoveĉe! Da vidimo…

Hoće da pokrenem heksedit na roverovom kompjuteru, da onda otvorim datoteku /usr/lib/hab-

comm.so, da skrolujem dok indeks na levoj strani ekrana ne bude bio 2AAE5, i onda zame-

nim bajtove koji se tu nalaze sekvencom od 141 bajta koju će Nasa poslati u sledećoj poruci.

Razumeo.

TakoĊe, ko zna zašto, ţele da ostanem ispred kamere za sledeće snimanje. Kad sam u skafan-

deru, nijedan delić mene se ne vidi. Ĉak i staklo na viziru previše odbija svetlo. Ali u redu,

ako to ţele…

Vratio sam se u hab i prepisao poruku za kasnije. Onda sam napisao kratku poruku i izašao.

Obiĉno bih zakaĉio poruku ispred kamere i vratio se u hab. Ali ovog puta sam morao da saĉe-

kam da me uslikaju.

Pokazao sam kameri podignut palac da upotpunim poruku na kojoj je pisalo Eeeeej!

Eto šta ispadne kad previše gledate serije iz sedamdesetih.

* * *

– Traţim snimak, a vi mi date Fonzija? – prebacivala je Eni.

– Dobila si šta si traţila, ne izvoljevaj – rekao je Venkat, drţeći telefon prislonjen na rame.

Paţnja mu je više bila usmerena na šematske prikaze, nego na razgovor.

– Eeeeeej! – podrugljivo je oponašala poruku. – Zašto bi uradio tako nešto?

– Pa znaš ga valjda.

104

– Dobro, dobro – rekla je Eni. – Ali treba mi snimak na kom mu se vidi lice i to što pre.

– To neće moći.

– Zašto?

– Zato što će umreti ako skine kacigu. Eni, moram da idem, došao je jedan programer iz JPL-

a i hoće hitno da razgovara. Zdravo!

– Ali… – zaustila je Eni kad je prekinuo.

Dţek je još stajao na vratima. – Nije hitno.

– Da, znam – odvratio je Venkat. – Izvoli?

– Nešto smo razmišljali – poĉeo je Dţek. – Ovo hakovanje rovera će moţda zahtevati mnogo

detalja. Moţda ćemo morati da razmenimo veliki broj poruka s Vatnijem.

– To nije problem – rekao je Venkat. – Ne ţurite, uradite sve kako treba.

– Mogli bismo i brţe ako skratimo vreme prenosa – rekao je Dţek.

Venkat ga je zbunjeno pogledao. – Imate plan da pribliţite Zemlju Marsu?

– Ne moramo da se bavimo Zemljom – rekao je Dţek. – Hermes je trenutno udaljen sedamde-

set tri miliona kilometara od Marsa. To je samo ĉetiri svetlosne minute. Bet Johansen je odli-

ĉan programer. Ona bi mogla da vodi Marka kroz ĉitav proces.

– Ne dolazi u obzir – rekao je Venkat.

– Ona je operater sistema na ovoj misiji – nastavio je Dţek – To joj je uţa struĉna oblast.

– Ne moţemo to da uradimo, Dţek. Posada još uvek ne zna.

– Šta je s tobom? Što im ne kaţeš već jednom?

– Nisam odgovoran samo prema Vatniju – rekao je Venkat. – Imam još pet astronauta u dubo-

kom svemiru, koji moraju da ostanu usredsreĊeni na povratak kući. Niko o tome ne razmišlja,

ali statistiĉki, oni su trenutno u većoj opasnosti nego Vatni. On je na planeti. Oni su u svemi-

ru.

Dţek je digao ruke. – Dobro, ići ćemo sporijim putem.


Jeste li ikada prepisivali nasumiĉan sto ĉetrdeset jedan bajt, i to po pola bajta?

105

Dosadno je. I nije tako jednostavno kad nemate olovku.

Dosad sam slova samo pisao u pesku. Ali ovoga puta, hteo sam da zapišem brojeve na neĉem

prenosivom. Moj prvobitni plan je bio da iskoristim laptop!

Svaki ĉlan posade imao je svoj laptop, tako da ih imam šest na raspolaganju. To jest, imao

sam šest. Sada ih imam pet. Mislio sam da kompjuteru neće biti ništa ako ga iznesem napolje.

To je samo elektronika, zar ne? Vazduh mu ne treba, a za tako kratko vreme trebalo bi da

ostane dovoljno zagrejan da radi.

Crkao je ĉim sam ga izneo. Ekran se zacrneo još pre nego što sam izašao iz komore za izjed-

naĉavanje pritiska. Ispostavilo se da je ono „L” iz „LCD” skraćeno od liquid (teĉnost). Pret-

postavljam da se ta teĉnost ili zaledila ili izvrila. Moţda ću da pošaljem reklamaciju proizvo-

Ċaĉu. „Poneo sam proizvod na Mars. Tamo je prestao da radi. Ocena: 0/10.”

Umesto toga posluţio sam se kamerom. Imam ih gomlu, napravljenih specijalno za uslove na

Marsu. Zapisivao sam bajtove u pesku kako su pristizali, pa sam ih zatim slikao i potom pre-

pisivao u habu.

Sada je noć, tako da poruke više ne stiţu. Sutra ću uneti zakrpu u roverov kompjuter i odatle

će kompjuteraši iz JPL-a moći da preuzmu stvar.

* * *

– DoĊi ovamo, Dţek – rekao je Venkat. – Danas ti moţeš da stojiš najbliţe Timu.

– Hvala – rekao je Dţek, zauzimajući Venkatovo mesto pored Tima. – Hej, Time!

– Dţek – rekao je Tim.

– Kad će zakrpa da proradi? – pitao je Venkat.

– Trebalo bi istog trenutka – odgovorio je Dţek. – Ranije danas Vatni je uneo program za ha-

kovanje i potvrdili smo da radi. Aţurirali smo Patfajnderov operativni sistem bez ikakvih pro-

blema. Poslali smo zakrpu sa rovera, koju mu je Patfajnder emitovao nazad. Ĉim Vatni stavi

zakrpu i ponovo podigne sistem u roveru, trebalo bi da smo na vezi.

– Pobogu, što je to zapetljano – rekao je Venkat.

– Ako misliš da je to zapetljano, pokušaj da aţuriraš server Linuks – rekao je Dţek.

Nekoliko trenutaka su ćutali, a onda je Tim rekao: – Znaš da je to bila šala, zar ne? Trebalo je

da bude smešno.

– Avaj – rekao je Venkat. – Ja sam fiziĉar, nisam kompjuteraš.

– Dţek nije smešan ni kompjuterašima.

106

– Vrlo si neprijatan, Time – rekao je Dţek.

– Sistem je na mreţi – rekao je Tim.

– Šta?

– Na mreţi je. Samo da znate.

– Jebote! – rekao je Dţek.

– Uspeli smo! – objavio je Venkat okupljenima.

* * *

[11.18]JPL: Mark, ovde Venkat Kapur. Posmatramo te još od ĉetrdeset devetog sola. Ceo svet

navija za tebe. Svaka ĉast što si našao Patfajnder. Radimo na planovima za spasavanje. JPL

prepravlja VSM Aresa 4 da bi ga osposobio za kratak prelet preko kopna. Pokupiće te i odve-

sti do Skjaparelija. Upravo pripremamo misiju za dostavu zaliha da ti obezbedimo dovoljno

hrane do dolaska Aresa 4.

[11.29]Vatni: Lepe vesti. Radujem se što neću umreti. Hoću da naglasim da posada nije ni za

šta kriva. Dozvolite mi jednu digresiju: Šta su rekli kad su saznali da sam ţiv? Još nešto:

Zdravo, mama!

[11.41]JPL: Reci nam nešto o svojim „usevima”. Procenili smo da će ti paketi obroka trajati

do ĉetiristotog sola ako uzimaš tri ĉetvrtine porcije po obroku. Hoće li tvoji usevi to popravi-

ti? Povodom tvog pitanja: Još nismo rekli posadi da si ţiv. Ţeleli smo da se usredsrede na

sopstvenu misiju.

[11.52]Vatni: Imam useve krompira uzgojene od onih koje je trebalo da spremimo za Dan za-

hvalnosti. Odliĉno napreduju, ali nemam dovoljno obradive površine za odrţivi uzgoj. Ostaću

bez hrane oko devetstotog sola. Još nešto: Recite mojoj posadi da sam ţiv! Koji vam je kurac?

[12.04]JPL: Dovešćemo botaniĉare da ih podrobno ispitamo i da prekontrolišu sve što si ra-

dio. Tvoj ţivot je u pitanju, i ništa nećemo prepustiti sluĉaju. Devetstoti sol – to je sjajna vest.

To će nam dati mnogo više vremena da pripremimo misiju za slanje zaliha. Osim toga, pazi,

molim te, kako se izraţavaš. Sve što otkucaš, emituje se uţivo u celom svetu.

[12.15]Vatni: Pazi sad! Sise! (. Y. )

* * *

– Hvala vam, gospodine predsedniĉe – rekao je Tedi u slušalicu. – Zahvaljujem vam na pozi-

vu, i preneću vaše ĉestitke svima u organizaciji.

Kako je spustio slušalicu, ugledao je Miĉa Hendersona na vratima.

107

– Jel’ nije nezgodno vreme? – pitao je Miĉ.

– UĊi, Miĉe – rekao je Tedi. – Sedi.

– Hvala. – Miĉ je seo na udoban koţni kauĉ. – Uspešan dan danas!

– Da, jeste – sloţio se Tedi. – Za korak smo bliţe da vratimo Vatnija ţivog.

– Da, kad smo kod toga – rekao je Miĉ. – Verovatno znaš zašto sam ovde.

– Mogu da pretpostavim – rekao je Tedi. – Ţeliš da kaţeš posadi da je Vatni ţiv.

– Da – rekao je Miĉ.

– I došao si sa mnom da razgovaraš o tome sada kad je Venkat u Pasadeni i ne moţe da se

protivi.

– Ne bi trebalo da traţim odobrenje ni od tebe, ni od Venkata niti od bilo koga drugog. Ja sam

direktor leta. To je od poĉetka trebalo da bude moja odluka, ali vas dvojica ste se umešali i

nadglasali me. Ali da zanemarimo to, sloţili smo se da ćemo im reći kad bude postojala nada

da će se spasti. Sada postoji nada. Uspostavili smo vezu, plan za spasavanje se razraĊuje a za-

hvaljujući njegovoj farmi imamo dovoljno vremena da mu dostavimo zalihe.

– Dobro, kaţi im – saglasio se Tedi.

Miĉ je zastao. – Tek tako?

– Znao sam da ćeš me pre ili kasnije to pitati, tako da sam već razmislio o tome i odluĉio. Idi

kaţi im.

Miĉ je ustao. – U redu. Hvala – rekao je izlazeći iz kancelarije.

Tedi se okrenuo u stolici prema prozoru i pogledao u noćno nebo. Zagledao se u jedva vidlji-

vu crvenu taĉku meĊu zvezdama. – Drţi se, Vatni – rekao je iako nije imao ko da ga ĉuje. –

Dolazimo po tebe.

108

12.

Vatni je mirno spavao u svom krevetu. Promeškoljio se sanjajući nešto što mu je mamilo

osmeh na lice. Prethodni dan je bio posebno naporan, pa odavno nije spavao tako mirnim i

dubokim snom.

„Dobro jutro, posado!”, uzviknula je Luisova. „Još jedan novi dan! Spremni za nove podvi-

ge?”

Vatni se pridruţio horu promuklog negodovanja.

„Hajde, hajde”, stišavala ih je Luisova, „samo bez kukanja. Ovde spavate ĉetrdeset minuta du-

ţe nego na Zemlji.”

Martinez je prvi ustao. Kao pripadnik ratnog vazduhoplovstva s lakoćom je parirao Luisovoj i

njenoj satnici nasleĊenoj iz ratne mornarice. „Dobro jutro, komandante”, rekao je ţivahno.

Johansenova se pridigla ali nije krenula u susret neprijatnom svetu s one strane pokrivaĉa.

Kao softverski inţenjer, nikad nije bila jutarnji tip.

Fogel se polako izvukao iz kreveta, pogledavši na sat. Bez reĉi je navukao kombinezon, po-

ravnavajući nabore na njemu. Uzdahnuo je, pokunjen što još jedan dan neće moći da se istuši-

ra.

Vatni je okrenuo glavu od buke pritiskajući jastuk na glavu. „Nestanite, buĉni ljudi”, promr-

mljao je.

„Bek!”, uzviknuo je Martinez drmusajući lekara misije. „Na noge lagane, druţe!”

„Da, evo”, rekao je Bek zamagljenog pogleda.

Johansenova je pala s kreveta i ostala da leţi na podu.

Luisova je izvukla jastuk ispod Vatnijeve ruke govoreći: „Pokret, Vatni! Ujka Sem je platio

sto hiljada dolara svaku sekundu našeg vremena ovde.”

„Nevaljala teta uzela jastuk”, prostenjao je Vatni, odbijajući da otvori oĉi.

„Na Zemlji sam iz kreveta izbacivala muškarce od devedeset kilograma. Hoćeš da vidiš šta

mogu da uradim na gravitaciji od nula zapeta ĉetiri?

„Ne, nema potrebe” rekao je Vatni pridiţući se.

Pošto je isterala posadu iz kreveta, Luisova je sela za komunikacioni punkt da proveri poruke

koje su stigle iz Hjustona tokom noći.

109

Vatni se dovukao do ormara sa obrocima i uzeo nasumice pakovanje s doruĉkom.

„Dodaj mi pakovanje s ’jajima’, hoćeš li”, rekao je Martinez.

„Moţeš da ih razlikuješ?”, rekao je Vatni dodajući Martinezu jedno pakovanje.

„Pa i ne baš”, rekao je Martinez.

„Bek, šta ćeš ti?”, nastavio je Vatni.

„Svejedno mi je”, rekao je Bek. „Daj mi bilo koje.”

Vatni mu je dobacio pakovanje.

„Fogele, ti ćeš kobasice kao i obiĉno?”

„Ja, molim”, odgovorio je Fogel.

„Svestan si da se uklapaš u stereotip, zar ne?”

„Meni to ne smeta”, uzvratio je Fogel, uzimajući ponuĊen poruĉak.

„Hej, spavalice”, Vatni je doviknuo Johansenovoj. „Hoćeš li doruĉkovati danas?”

„Mmm”, promrmljala je Johansenova.

„Mislim da to znaĉi ne”, nagaĊao je Vatni.

Posada je doruĉkovala u tišini. Johansenova se na kraju doteturala do ormara sa obrocima i

uzela paketić kafe. Pošto je nespretno usula vruću vodu, polako je ispijala kafu dok nije poĉe-

la da se razbuĊuje.

„Poslednja obaveštenja iz Hjustona”, rekla je Luisova. „Sateliti pokazuju da nam se pribliţava

oluja, ali imamo vremena da obavimo zadatke na terenu pre nego što stigne. Fogele, Martine-

ze, vi ćete biti napolju sa mnom. Johansenova, ti ćeš morati da pratiš meteorološke izveštaje.

Vatni, tvoji eksperimenti sa zemljištem su pomereni za danas. Bek, propusti uzorke iz juĉera-

šnjeg EVA kroz spektrometar.”

„Misliš da je pametno da izlazite kad se sprema oluja?”, pitao je Bek.

„Hjuston je odobrio”, rekla je Luisova.

„Meni deluje kao nepotrebno izlaganje opasnosti.”

„Dolazak na Mars je nepotrebno izlaganje opasnosti”, rekla je Luisova. „Šta hoćeš time da ka-

ţeš?”

Bek je slegnuo ramenima. „Samo da se pazite.”

* * *

110

Tri ljudske prilike gledale su ka istoku. U glomaznim EVA odelima izgledale su skoro iden-

tiĉno. Samo zastava Evropske unije na Fogelovom ramenu razlikovala ga je od Luisove i

Martineza, koji su imali ameriĉku zastavu.

Tmina na istoku se lelujala i svetlucala obasjana zracima izlazećeg sunca.

„Oluja”, rekao je Fogel svojim nemaĉkim naglaskom. „Bliţa je nego što je Hjuston javio.”

„Imamo vremena”, odvratila je Luisova. „Usredsredi se na zadatak. Izlazimo zbog hemijske

analize. Fogele, ti si hemiĉar, tako da si ti zaduţen za ono što iskopamo.”

„Ja”, saglasio se Fogel. „Molim vas, kopajte do dubine od trideset centimetara i tu uzmite

uzorke zemljišta. Svako bar po sto grama. Vrlo je vaţno da bude na dubini od trideset centi-

metara.”

„Dogovoreno”, rekla je Luisova. „Ne udaljavajte se više od sto metara od haba”, dodala je.

„Mhm”, promumlao je Fogel.

„Dobro, mama”, oglasio se Martinez.

Razdvojili su se. Znatno unapreĊena od vremena Apolovih misija, EVA odela korišćena na

Aresovim misijama dozvoljavala su mnogo veću slobodu pokreta. Kopanje, saginjanje i pako-

vanje uzoraka nikad nije bilo lakše.

Posle nekog vremena Luisova je pitala: „Koliko uzoraka ti treba?”

„Moţda po sedam od svakog?”

„Ništa lakše”, potvrdila je Luisova. „Imam ĉetiri zasada.”

„Ja imam pet”, dodao je Martinez. „Naravno, ne moţemo oĉekivati od mornarice da drţi ko-

rak s vazduhoplovstvom, zar ne?”

„Znaĉi, tako hoćeš da se igraš?”, rekla je Luisova.

„Samo kaţem ono što vidim, komandante.”

„Johansenova ovde”, zaĉuo se preko radija glas operatera sistema. „Hjuston je upravo prome-

nio stepen oluje u ’snaţna’. Stiţe za petnaest minuta.”

„Nazad u bazu”, naredila je Luisova.

* * *

111

Hab se tresao pod zaglušujućem udarima vetra dok su se astronauti skupili u njegovom sredi-

štu. Svih šestoro obuklo je svoja EVA odela za sluĉaj cepanja haba. Johansenova je gledala u

laptop dok su ostali gledali u nju.

„Srednja brzina vetrova je sada preko sto kilometara na ĉas”, dodala je. „Sa udarima do sto

dvadeset pet.”

„Pobogu, završićemo u Ozu”, rekao je Vatni. „Pri kojoj brzini vetra se prekida misija?”

„Tehniĉki, na sto pedeset kilometara na ĉas”, odgovorio je Martinez. „Pri većim brzinama

VPM bi mogao da se prevrne.”

„Imamo li predviĊanja o putanji oluje?”, pitala je Luisova.

„Sada smo na obodu oluje”, odvratila je Johansenova, zureći u ekran. „Znaĉajno će se pojaĉati

pre nego što oslabi.”

Habovo platno se talasalo pod silnom udara dok su se unutrašnji potporni stubovi povijali i

podrhtavali pri svakom udaru. Zavladala je zaglušujuća kakofonija.

„Dobro”, rekla je Luisova. „Pripremite se za prekid misije. Otići ćemo u VSM i drţaćemo

palĉeve da sve dobro proĊe. Ako vetar postane prejak, polećemo.”

Napustili su hab u parovima i okupili se ispred komore za izjednaĉavanje pritiska 1. Ţestok

vetar i pesak su ih šibali, ali mogli su da ostanu na nogama.

„Vidljivost je skoro nula”, rekla je Luisova. „Ako se izgubite koristite telemetrijski signal sa

mog odela za navoĊenje. Vetar će se pogoršati kad se udaljimo od haba, zato se pripremite.”

Posrtali su probijajući se kroz vihor prema VPM-u.

„Hej”, rekao je Vatni zadihano, „Moţda bismo mogli da podupremo VPM. Da smanjimo opa-

snost od prevrtanja.”

„Kako?”, odvratila je Luisova, skoro bez daha.

„Mogli bismo da iskoristimo kablove iz solarne farme kao zatezne konopce.” Zastao je da

udahne, pa nastavio: roveri bi mogli da posluţe kao sidra. Jedini problem bilo bi obmotati

kabl oko…”

Odlomljen komad opreme nošen vetrom naleteo je na Vatnija i odgurnuo ga niz vetar.

„Vatni!”, uzviknula je Johansenova.

„Šta se desilo?”, pitala je Luisova.

„Nešto ga je udarilo!”, javila je Johansenova.

„Vatni, javi se”, dozivala je Luisova.

112

Nije bilo odgovora.

„Vatni, javi se”, ponovila je.

Umesto odgovora – tišina.

„Nije na mreţi”, javila je Johansenova. „Ne znam gde je!”

„Komandante”, rekao je Bek. „Pre nego što smo izgubili telemetriju, u odelu mu se ukljuĉio

alarm za dekompresiju!”

„Sranje!”, uzviknula je Luisova. „Johansenova, gde si ga poslednji put videla?”

„Bio je taĉno ispred mene i onda je nestao”, rekla je. „Vetar ga je odneo u pravcu zapada.”

„U redu”, rekla je Luisova. „Martineze, idi u VPM i spremi ga za poletanje. Svi ostali krenite

prema Johansenovoj.”

„Doktore Bek”, rekao je Fogel teturajući se kroz oluju. „Koliko dugo osoba moţe da preţivi

posle dekompresije?”

„Manje od jedne minute”, rekao je Bek, gubeći glas zbog knedle u grlu.

„Ništa ne vidim”, rekla je Johansenova posadi koja se okupila oko nje.

„Formirajte kolonu i krenite ka zapadu”, naredila je Luisova. „Pravite male korake da ga ne

zgazimo. Verovatno leţi na zemlji.”

Pazeći da ne izgube jedno drugo iz vidokruga, gazili su kroz kovitlac.

Martinez je uleteo u VPM-ovu vazdušnu komoru i zatvorio vrata gurajući ih nasuprot vetra.

Ĉim se pritisak izjednaĉio, svukao je skafander. Popeo se uz merdevine do kabine za posadu,

brzo seo na pilotsko sedište i startovao sistem.

Drţeći u jednoj ruci kontrolnu listu za lansiranje po hitnom postupku, drugom je brzo palio

prekidaĉe. Jedan po jedan sistemi su prijavljivalji status pripravan za lansiranje. Kako se koji

pojavljivao na ekranu, jedan mu je zapao za oko.

„Komandante”, javio je radiom, „VPM prijavljuje nagib od sedam stepeni. Prevrnuće se na

dvanaest zapeta tri stepena.”

„Primljeno”, odvratila je Luisova.

„Johansenova”, obratio joj se Bek gledajući u svoj ruĉni kompjuter”, „Vatnijev biomonitor je

poslao nešto pre nego što je ispao iz mreţe. Kod mene na kompjuteru piše samo ’neispravan

paket’.”

„I kod mene”, dodala je Johansenova. „Nije završio sa slanjem. Neki podaci nedostaju i nema

kontrolnog zbira. Daj mi sekund.”

113

„Komandante”, umešao se Martinez. „Imamo poruku iz Hjustona. Zvaniĉno nam je otkazana

misija. Oluja će biti prejaka.”

„Primljeno”, rekla je Luisova.

„To su poslali pre ĉetiri i po minuta”, nastavio je Martinez, „dok su posmatrali satelitske po-

datke od pre devet minuta.”

„Razumem”, rekla je Luisova. „Nastavi s pripremama za lansiranje.”

„Primljeno”, dodao je Martinez.

„Bek”, rekla je Johansenova. „Imam sirov paket. U pitanju je ravan tekst: KP 0, PS 0, TP

36,2. To je sve što je primio.”

„Razumem”, potvrdio je Bek sumorno. „Krvni pritisak 0, puls 0, temperatura normalna.”

Na kanalu je zavladala tišina. Nastavili su da se probijaju, boreći se protiv pešĉane oluje, uz-

dajući se u ĉudo.

„Temperatura normalna?”, rekla je Luisova s prizvukom nade u glasu.

„Mora da proĊe neko vreme dok se…”, promuca Bek. „Treba vremena da se ohladi.”

„Komandante”, obratio joj se Martinez. „Rover je sada nagnut 10,5 stepeni, i udari vetra ga

guraju na 11.”

„Razumem”, odvratila je Luisova. „Jesi li spreman za lansiranje?”

„Jesam”, odgovorio je Martinez. „Mogu da poĉnem ĉim kaţeš.”

„Ako poĉne da se prevrće, moţeš li da uzletiš pre nego što padne?”

„Uh”, zbunjeno će Martinez, jer to pitanje nije oĉekivao. „Da, komandante. Preuzeo bih ruĉne

komande i dao gas do kraja. Onda bih ispravio brod i vratio se na programiran uzlet.”

„Dobro”, odvratila je Luisova. „Svi pratite signal Martinezovog odela. Tako ćete doći do

VPM-ove komore za izjednaĉavanje pritiska. UĊite i pripremite se za lansiranje.”

„A ti, komandante?”, pitao je Bek.

„Ja ću još malo da traţim. Krenite. I, Martineze, ako poĉnete da se prevrćete, lansiraj.”

„Ne misliš valjda da bih te ostavio ovde?”, uzvratio je Martinez.

„Upravo sam ti naredila da to uradiš”, odgovorila je Luisova. „Vas troje, krenite prema bro-

du.”

Nerado su poslušali nareĊenje Luisove i uputili se prema VPM-u. Nemilosrdan vetar suprot-

stavljao im se pri svakom koraku.

114

Kako nije mogla da vidi ispred sebe Luisova je poĉela da vuĉe noge po tlu. Setivši se neĉega

posegnula je rukom iza leĊa i izvadila nekoliko burgija za bušenje tvrdih stena. Tog jutra je u

svoju opremu ubacila i metar duge burgije, imajući u vidu planirano uzimanje geoloških uzo-

raka kasnije u toku dana. Drţeći u svakoj ruci po jednu, vukla ih je po zemlji dok je hodala.

Posle dvadeset metara, okrenula se i pošla u suprotnom smeru. Bilo je nemoguće hodati pra-

volinijski. Ne samo da nije mogla da vidi kud ide nego su je i stalni udari vetra skretali s puta.

Osim toga, vetar je nanosio toliko peska da joj je pri svakom koraku zatrpavao stopala. Gun-

Ċajući, nastavila je.

Bek, Johansenova i Fogel su se ugurali u VPM-ovu vazdušnu komoru. Bila je pravljena za

dvoje, ali mogla je da primi i troje u sluĉaju nuţde. Dok se pritisak izjednaĉavao, sa radija se

zaĉuo glas Luisove.

„Johansenova”, rekla je. „Da li bi infracrvena kamera s rovera mogla da pomogne?”

„Ne”, odgovorila je Johansenova. „Infracrvena svetlost ne prolazi kroz pesak ništa bolje od

vidljive svetlosti.”

„O ĉemu ona to?”, pitao je Bek pošto je skinuo kacigu. „Ona je geolog. Zna da infracrvena

svetlost ne prolazi kroz pešĉanu oluju.”

„Hvata se za slamku”, odvratio je Fogel otvarajući unutrašnja vrata. „Moramo da sednemo.

Molim vas, poţurite.”

„Ne dopada mi se ovo”, rekao je Bek.

„Ni meni, doktore”, rekao je Fogel penjući se uz merdevine. „Ali komandantkinja je naredila.

Neposlušnost nam neće pomoći.”

„Komandante”, javljao se Martinez preko radija. „Nagnuti smo jedanaest zapeta šest stepeni.

Još jedan jaĉi udar vetra i prevrnućemo se.”

„A blizinski radar?”, pitala je Luisova „Da li bi on mogao da detektuje Vatnijevo odelo?”

„Nema šanse”, rekao je Martinez. „On moţe da vidi Hermes u orbiti, a ne metal u jednom

skafanderu.”

„Pokušaj”, rekla je Luisova.

„Komandante”, rekao je Bek stavljajući slušalice na glavu pošto je seo, spremajući se za fazu

ubrzanja. „Znam da ovo ne ţeliš da ĉuješ, ali Vat… Mark je mrtav.”

„Razumem”, rekla je Luisova. „Martineze, pokušaj s radarom.”

„Razumem”, odvratio je Martinez preko radija.

Upalio je radar i saĉekao da završi samoproveru. Pogledao je besno u Beka i rekao: „Koji ti

je?”

115

„Prijatelj mi je upravo poginuo”, odgovorio je Bek. „Ne ţelim da izgubimo i komandantki-

nju.”

Martinez ga je popreko pogledao. Pošto se ponovo okrenuo ka radaru, javio je preko radija:

„Blizinski radar ništa nije našao.”

„Ništa?”, pitala je Luisova.

„Jedva detektuje hab”, odgovorio je. „Pešĉana oluja mu ometa rad. A ĉak i bez oluje, nema

dovoljno metala u… Sranje!”

„Veţite se!” doviknuo je posadi. „Prevrćemo se!”

VPM je zaškripao naginjući se sve više.

„Trinaest stepeni”, uzviknula je Johansenova sa svog mesta.

Zakopĉavajući kaiševe svog sedišta, Fogel je rekao: „Pretegli smo previše na jednu stranu.

Brod se neće zaljuljati nazad.”

„Ne moţemo da je ostavimo!”, uzviknuo je Bek. „Neka se prevrne, popravićemo ga!”

„Trideset dve metriĉke tone sa sve gorivom”, rekao je Martinez dok su mu ruke letele po ko-

mandama. „Ako udari o tlo, oštetiće se rezervoari, školjka letelice – a verovatno i motor –

pretrpeće oštećenja drugog stepena. To nikad nećemo moći da popravimo.”

„Ne moţeš da je ostaviš ovde!”, rekao je Bek. „Ne moţeš.”

„Pokušaću nešto. Ako ne upali, postupiću u skladu s njenim nareĊenjem.”

Ukljuĉivši sistem za orbitalno manevrisanje, odrţavao je stalan mlaz gasa iz motora pri vrhu

rakete. Mali potisnici borili su se protiv teţine masivnog svemirskog broda koji se polako na-

ginjao.

„Upalio si SOM?”, pitao je Fogel.

„Ne znam da li će uspeti. Ne uspravljamo se dovoljno brzo”, rekao je Martinez. „Mislim da

usporava…”

„To onda znaĉi da su se aerodinamiĉni poklopci automatski otkaĉili”, rekao je Fogel. „Malo

ćemo se truckati zbog tri rupe na boku broda.”

„Hvala na informaciji”, rekao je Martinez dok je odrţavao potisak i pratio oĉitavanje meraĉa

nagiba. „Hajde…”

„Još uvek smo na trinaest stepeni”, izvestila je Johansenova.

„Šta se dešava tamo gore?”, pitala je Luisova preko radija. „Otišli ste s veze. Odgovorite.”

„Trenutak”, odgovorio je Martinez.

116

„Dvanaest zapeta devet stepeni”, izvestila je Johansenova.

„Deluje”, rekao je Fogel.

„Zasad”, dodao je Martinez. „Ne znam koliko će nam gorivo za manevrisanje potrajati.”

„Dvanaest zapeta osam”, dodala je Johansenova.

„Rezerve goriva SOM-a su na šezdeset procenata”, rekao je Bek. „Koliko ti je potrebno da

pristaneš na Hermes?”

„Deset procenata ako sve odradim kako treba”, odvratio je Martinez podešavajući ugao poti-

ska.

„Dvanaest zapeta šest”, rekla je Johansenova. „Vraćamo se.”

„Ili je vetar malo oslabio”, nagaĊao je Bek. „Gorivo je na ĉetrdeset pet procenata.”

„Postoji opasnost od oštećenja ventila”, upozorio je Fogel. „SOM ne trpi dugotrajan potisak.”

„Znam”, rekao je Martinez. „Mogu da pristanem bez ventila na kljunu broda ako moram.”

„Još malo…”, rekla je Johansenova. „Dobro, sad smo ispod dvanaest zapeta tri.”

„Gasim SOM”, objavio je Martinez smanjujući potisak.

„Još uvek se ispravljamo”, objavila je Johansenova. „Jedanaest zapeta šest… jedanaest zapeta

pet… stojimo na jedanaest i po.”

„Gorivo SOM-a na dvadeset dva procenta”, rekao je Bek.

„Da, vidim”, odgovorio je Martinez. „To će biti dovoljno.”

„Komandante”, javio se Bek radiom. „Moraš odmah da uĊeš u brod.”

„Slaţem se”, umešao se Martinez preko radija. „On je mrtav, Luisova. Vatni je mrtav.”

Ĉetiri ĉlana posade ĉekalo je odgovor svoje komandantkinje.

„Razumem”, konaĉno je odgovorila. „Dolazim.”

Leţali su u tišini vezani u svojim sedištima, spremni za lansiranje. Bek je pogledao Vatnijevo

prazno sedište i primetio Fogelov pogled. Martinez je aktivirao samoproveru SOM-ovih poti-

snika na kljunu broda. Više nisu bili bezbedni za upotrebu. Uneo je podatke o kvaru u dnev-

nik.

Zaĉulo se brujanje vazdušne komore. Pošto je skinula skafander, Luisova je ušla u kabinu za

posadu. Bez reĉi se vezala na svom sedištu, skamenjenog lica. Samo se Martinez usudio da

progovori.

117

„Još uvek ĉekamo komandu za lansiranje”, rekao je tiho. „Spremni smo za uzletanje.”

Luisova je zaţmurila i klimnula glavom.

„Ţao mi je, komandante”, dodao je Martinez. „Morate da izgovorite…”

„Uzlećemo”, rekla je.

„Da, komandante”, odgovorio je, aktivirajući sekvencu.

Sigurnosne spojnice bile su automatski izbaĉene sa lansirne rampe i pale su na zemlju. Neko-

liko sekundi potom aktivirali su se upaljaĉi koji su upalili glavne motore i VPM je uzleteo.

Brod je polako ubrzavao. Kako se peo, vetar ga je, menjajući snagu i pravac, skretao sa kursa.

Uoĉivši problem, softver za uzletanje nagnuo je brod pod ugao nasuprot vetru poništavajući

njegovo dejstvo.

Usled trošenja goriva, brod je postajao lakši i sve više je ubrzavao. Uzdiţući se tom eksponen-

cijalnom stopom letelica je uskoro dostigla maksimalno ubrzanje, koje ne ograniĉava snaga

motora već granica izdrţljivosti krhkih ljudskih bića unutar broda.

Kako se brod sve više uspinjao, otvorena vratanca SOM-a stvarala su otpor. Posada se drmu-

sala u sedištima dok se ĉitava letelica silovito tresla. Martinez i softver za uzlet odrţavali su

brod na kursu, mada je to bila neprekidna borba. Turbulencija je jenjavala, a zatim potpuno

prestala kad su uleteli u sloj razreĊene atmosfere.

Odjedanput, sav pritisak je nestao. Prva faza uzletanja je bila okonĉana. Posada je nekoliko

sekundi bila u besteţinskom stanju, a potom su, u drugoj fazi, ponovo osetili pritisak. Prazan

motor prve faze odvojio se od rakete da bi pao na neki neistraţen deo planete ispod njih.

U drugoj fazi brod se uspinjao sve više dok nije izbaĉen u nisku orbitu. Druga faza leta trajala

je mnogo kraće od masivne prve faze i protekla je mnogo mirnije.

Iznenada, motor se ugasio a kakofoniju je zamenila neprijatna tišina.

„Gašenje glavnog motora”, rekao je Martinez. „Trajanje uspona: osam minuta, ĉetrnaest se-

kundi. Krećemo se u susret Hermesu.”

Uzletanje bez ikakvog incidenta obiĉno je bilo povod za slavlje. Ovo je doĉekano tišinom ko-

ju su prekidali tihi jecaji Johansenove.

* * *

Četiri meseca kasnije…

118

Nasa voli da iskoristi svaki sekund za nauĉna istraţivanja. Na putu do Marsa i nazad posada

je imala isto toliko posla kao tokom boravka na površini Marsa. Bezmalo su uspevali da na-

doknade zaostatak. Plan rada je bio pravljen za šestoro, ne za petoro.

Bek se trudio da ne razmišlja o tome zašto sada on obavlja eksperimente sa uzgojem biljaka u

uslovima nulte gravitacije. Uneo je podatke o veliĉini i obliku listova paprati, slikao ih i na-

pravio beleške.

Pošto je završio sa istraţivaĉkim radom za taj dan, pogledao je na sat. Završio je taman na

vreme. Prenos podataka će ubrzo biti gotov. Lebdeći, prošao je pored reaktora do merdevina

koje vode u modul A.

Nastavio je da lebdi niz merdevine, savijenih nogu, ali kad je ušao u deo u kojem snaţno delu-

ju centripetalne sile rotirajućeg broda, morao je ĉvrsto da se pridrţi. U modulu A sila teţe iz-

nosila je 0,4 g.

Veštaĉka gravitacija nije tek puki luksuz, sluţila im je za odrţavanje kondicije. Bez nje bi pr-

vih nedelju dana na Marsu jedva hodali. Pomoću odreĊenog programa veţbi mogli su da odr-

ţavaju zdravlje srca i kostiju, ali ne postoje veţbe koje bi im omogućile potpunu pokretljivost

od prvog sola.

Pošto je brod već pruţao tu priliku koristili su sistem gravitacije i na povratku.

Johansenova je sedela za svojim punktom. Luisova je sedela na susednom sedištu dok su Fo-

gel i Martinez lebdeli u blizini. Pošiljka podataka sadrţala je mejlove i video-snimke od kuće.

To im je bio najbolji deo dana.

– Jel’ stigla? – pitao je Bek ulazeći u komandni most.

– Samo što nije – odvratila je Johansenova. – Devedeset osam odsto.

– Ti si nešto dobro raspoloţen, Martineze – rekao je Bek.

– Sin mi je juĉe napunio tri godine – rekao je ozareno. – Trebalo bi da mi stignu slike sa ro-

Ċendana. A tebi?

– Ništa posebno – odgvorio je Bek. – Recenzije kolega jednog rada koji sam napisao pre ne-

koliko godina.

– Prenos je gotov – rekla je Johansenova. – Svi privatni mejlovi su vam prosleĊeni na lapto-

pove. Stigli su i poslednji telemetrijski podaci za Fogela i sistemska obaveštenja za mene.

Aha… imamo i govornu poruku upućenu ĉitavoj posadi.

Pogledala je preko ramena u Luisovu.

Luisova je slegnula ramenima. – Pusti je.

Johansenova je otvorila poruku i naslonila sa nazad u sedištu.

„Hermese, ovde Miĉ Henderson”, poĉela je poruka.

119

– Henderson? – iznenadio se Martinez. – Obraća nam se direktno preko KOMKAP-a?

Luisova je podigla ruku ne bi li ih ućutkala.

„Imam vesti za vas”, slušali su Miĉov glas. „Ne znam kako drugaĉije ovo da vam kaţem:

Mark Vatni je ţiv.”

Johansenova je zanemela.

– Št… – zaustio je Bek.

Fogel je zinuo, preneraţen.

Martinez je pogledao u Luisovu. Ona se nagnula i uštinula se za obraz.

„Znam da je ovo pravo iznenaĊenje”, nastavio je Miĉ. „I znam da imate mnogo pitanja. Odgo-

vorićemo vam na svako, ali zasad ću vam samo reći ono osnovno.”

„Ţiv je i zdrav. Saznali smo to pre dva meseca i odluĉili smo da vam ne kaţemo; ĉak smo

cenzurisali vaše privatne poruke. Ja sam se tome oštro protivio, a sada smo odluĉili da vam

kaţemo zato što smo konaĉno uspostavili komunikaciju s njim i imamo izvodljiv plan spasa-

vanja. Plan se svodi na to da ga Ares 4 pokupi modifikovanim VSM-om.”

„Poslaćemo vam kompletan pisani izveštaj, ali vi svakako niste odgovorni za ono što se desi-

lo. Mark to naglašava kad god se dotaknemo te teme. Bio je to samo splet nesrećnih okolno-

sti.”

„Ostavićemo vam malo vremena da se priberete. OslobaĊamo vas sutrašnjih obaveza, nećete

se baviti istraţivanjima. Pošaljite nam sva svoja pitanja, a mi ćemo vam odgovoriti na njih.

Henderson se odjavljuje.”

Kad se poruka završila na mostu je zavladao tajac.

– On… On je ţiv? – rekao je Martinez i osmehnuo se.

Fogel je uzbuĊeno klimnuo glavom. – Ţiv je.

Johansenova je zgranuto zurila u ekran.

– Jebote – nasmejao se Bek. – Jebote! Komandante! Ţiv je!

– A ja sam ga ostavila tamo – tiho je rekla Luisova.

Veselje je splasnulo ĉim je posada primetila neutešno lice svoje komandantkinje.

– Ali – zaustio je Bek – Svi smo ga ost…

– Vi ste sledili nareĊenja – prekinula ga je Luisova. – Ja sam ga ostavila tamo. U onoj mrtvoj

zabitoj pustoši.

120

Bek je pogledao u Martineza oĉekujući od njega da nešto kaţe. Martinez je zinuo, ali nije

znao šta bi rekao.

Luisova je teška koraka napustila most.

121

13.

Zaposleni u Dejo plastiksu radili su u duplim smenama. Pričalo se i o uvoĎenju treće smene

ako Nasa ponovo poveća porudţbinu. Niko se nije ţalio. Nadoknada za prekovremeni rad bila

je spektakularna a na raspolaganju su imali neograničen budţet.

Upletena ugljena vlakna polako su klizila kroz presu koja ih je sabijala izmeĎu dva sloja poli-

mera. Gotov materijal je presavijan četiri puta i lepljen. Tako dobijeno debelo platno potom

je imrpegnirano mekom smolom i odnošeno u vruću sobu da se stegne.


Ovi iz Nase, otkako mogu da razgovaraju sa mnom, nikako da ućute.

Stalno traţe obaveštenja o radu svakog sistemu u habu, i dovukli su ĉitav buljuk struĉnjaka

koji pokušavaju da upravljaju do najsitnijih detalja uzgojem mojih useva. Baš je super što go-

mila dupeglavaca sa Zemlje govori meni, botaniĉaru, kako da gajim biljke.

Uglavnom ih ignorišem. Ne bih da zvuĉim arogantno, ali ja sam najbolji botaniĉar na planeti.

Imam imejl! Dobijam podatke mejlom kao kad sam bio na Hermesu. Naravno, prenose mi

mejlove porodice i prijatelja, ali mi Nasa uz to šalje i najinteresantnije poruke javnosti. Dobio

sam mejlove od raznih rok zvezda, sportista, glumaca i glumica, pa ĉak i od predsednika.

Najbolji je bio mejl s mog Univerziteta u Ĉikagu. Kaţu, kad negde zasadiš useve, prvi, zva-

niĉno si „kolonizovao” to mesto. Tako da sam ja, tehniĉki, kolonizovao Mars.

Eto ti ga na, Nile Armstrongu!

Pet puta dnevno izlazim do rovera da proverim mejl. U stanju su da pošalju poruku sa Zemlje

na Mars, ali ne mogu da je sprovedu još tih deset metara do haba. Ali, tako je kako je, ne mo-

gu da se ţalim. Moji izgledi za preţivljavanje sada su mnogo veći.

Prema poslednjim saznanjima, rešili su problem teţine VSM-a Aresa 4. Kad sleti, odbaciće

toplotni štit, svu opremu za odrţavanje ţivota posade i nekoliko praznih rezervoara za gorivo.

Tada će moći da preveze nas sedmoro (posadu Aresa 4 i mene) skroz do kratera Skjapareli.

Već razmatraju moje duţnosti na terenu. Kako je to dobro!

Što se ostalih novosti tiĉe – uĉim Morzeovu azbuku. Zašto? Zato što nam je to rezervni sistem

komunikacije. Nasa je zakljuĉila da nekoliko decenija stara sonda nije idealno rešenje kao na-

še jedino sredstvo komunikacije.

122

Ako Patfajnder crkne, moraću da „pišem” poruke pomoću kamenja koje će Nasa moći da vidi

preko satelita. Neće moći da odgovore, ali imaćemo bar jednosmernu komunikaciju. Zašto

Morzeova azbuka? Zato što je pomoću kamenja mnogo lakše praviti taĉkice i crtice nego slo-

va.

To je traljava komunikacija i nadam se da do toga neće doći.

* * *

Sve hemijske reakcije su završene, platno je sterilisano i premešteno u čistu sobu. Tamo je

radnik sa ivice platna isekao jednu traku. Podelio ju je na kvadrate i svaki podvrgao seriji ri-

goroznih testova.

Pošto je platno prošlo testiranje, izrezano je u predviĎen oblik. Ivice su presavijene, zašivene

i zalepljen smolom. Čovek sa kontrolnom tabelom obavio je konačnu kontrolu –nezavisnu

kontrolu mera, a zatim odobrio platno za upotrebu.


Botaniĉari koji mi se uporno mešaju u posao nevoljno su priznali da sam dobro odradio po-

sao. Slaţu se da ću imati dovoljno hrane da preţivim do devetstotog sola. S tim na umu, Nasa

je razradila pojedinosti misije za dostavu zaliha.

U poĉetku su se muĉili smišljajući kako da pošalju sondu pre ĉetiristotog sola. Ali ja sam pro-

duţio sebi ţivot za još petsto solova svojim zasadom krompira tako da sad imaju više vreme-

na da pripreme misiju.

Lansiranje će biti sledeće godine u vreme „lansirnog prozora”, kad sonda moţe da iskoristi

Hohmanovu transfernu orbitu, i sonda će stići za devet meseci. Trebalo bi da bude ovde osam-

sto pedeset šestog sola, otprilike. Dostaviće mi zalihe hrane, rezervni oksigenator, sakupljaĉ

vode i komunikacioni sistem. To jest, tri komunikaciona sistema. Pretpostavljam da ţele da se

osiguraju, s obzirom na moju naviku da se vrzmam u blizini radija kad mu se neki deo odlo-

mi.

Danas sam primio prvi mejl sa Hermesa. Nasa nam je dosad ograniĉavila direktan kontakt.

Pretpostavljam da se plaše kako ću im reći nešto u fazonu „Ostavili ste me na Marsu, krete-

ni!” Znam da im je ĉudno što im se javlja duh sa Marsa, ali nemojmo preterivati. Ponekad po-

ţelim da Nasa prestane da izigrava dadilju. Kako god bilo, konaĉno su mi prosledili jedan

mejl od Martineza.

Dragi Vatni: Izvini što smo te ostavili, ali ne sviĊaš nam se. Voliš da se praviš pametan. Osim

toga, bez tebe imamo mnogo više mesta na Hermesu. Jeste da moramo na smenu da radimo i

123

tvoj deo posla, ali to je ionako samo botanika (što i nije prava nauka) tako da nam nije teško.

Kako je na Marsu?

Martinez

Moj odgovor:

Dragi Martineze: Na Marsu nije loše. Kad me obuzme usamljenost, razmišljam o onoj vreloj

strastvenoj noći koju sam proveo s tvojom mamom. Kako je na Hermesu? Skuĉeno i klaustro-

fobiĉno, a? Juĉe sam izašao napolje i posmatrao beskrajni horizont. I znaš šta, Martineze, ne

vidi mu se kraj!

Vatni

Radnici su paţljivo sloţili platno i stavili ga u hermetički zatvoren kontejner za transport is-

punjen argonom. Čovek sa kontrolnom tabelom odštampao je nalepnicu i zalepio je na paket.

Projekat Ares 3; Habov omotaĉ; platno AL102.

Paket je utovaren na čarter avion i prevezen do baze ratnog vazduhoplovstva Edvards u Kali-

forniji. Avion je leteo neuobičajeno visoko, uz ogromnu potrošnju goriva, kako bi let protekao

što mirnije.

Po sletanju na odredište, specijalni konvoj je paţljivo prevezao paket do Pasadene. Kad je sti-

gao, prebačen je u JPL-ov proizvodni pogon gde je sonda montirana. Sledećih pet nedelja, in-

ţenjeri u belim kombinezonima opremali su teretnu sondu broj 309. Pored dvanaest paketa

habovog platna sonda je sadrţala i paket broj AL102.


Uskoro će vreme za drugu ţetvu.

Mhm, da da.

Eh, da imam slamnati šešir i jedne tregerice.

Drugi zasad krompira je odliĉno uspeo. Polako uviĊam da su usevi na Marsu izuzetno izdašni,

zahvaljujući skupocenoj opremi za odrţavanje ţivota koja je koštala milijarde dolara. Sada

imam ĉetiristo zdravih sadnica, a svaka raĊa gomile krompira krcatih kalorijama za moj gur-

manski uţitak. Još samo deset dana i biće zreli!

124

Ali ovog puta ih neću vraćati u zemlju. Ovi će ići u moje zalihe hrane. Potpuno prirodni, or-

ganski krompir odgajen na Marsu. To se ne viĊa svaki dan, zar ne?

Moţda se pitate kako ću ih skladištiti. Ne mogu tek tako da ih nagomilam negde, većina bi se

pokvarila pre nego što bih stigao da ih pojedem. Zato ću umesto toga uraditi nešto što na Ze-

mlji nikako ne bi valjalo. Izbaciću ih napolje.

Veći deo vode će ispariti u uslovima sliĉnim onima u vakuumu, a ono što ostane, zalediće se.

Svaka bakterija koja je planirala da izazove truljenje mog krompira umreće u najstrašnijim

mukama.

Što se ostalih vesti tiĉe – dobio sam mejl od Venkata Kapura.

Mark, evo nekih odgovora na tvoja prethodna pitanja:

Ne, nećemo reći našem botaniĉarskom timu „da se nosi u tri lepe”. Jasno mi je da si već dugo

sam, ali sada smo i mi ukljuĉeni u to, i bilo bi dobro da nas saslušaš.

Kabsi su doĉekali kraj sezone na dnu tabele lige NL Sentral.

Brzina prenosa podataka jednostavno nije dovoljna za veliĉinu muziĉkih datoteka, ĉak ni u

komprimovanim formatima. Tako da je tvoj zahtev da ti pošaljemo „bilo šta, preklinjem vas,

BILO ŠTA osim disko muzike” odbijen. Uţivaj u bugi groznici.

TakoĊe, jedno malo neugodno usputno obaveštenje… Nasa je odluĉila da osnuje komitet. Ţe-

le da utvrde da li su napravljene neke greške koje su mogle biti izbegnute, a koje su dovele do

toga da ostaneš na Marsu. Samo te obaveštavam na vreme, ĉisto da znaš. Moţda će malo ka-

snije imati pitanja za tebe.

Nastavi da nas izveštavaš o svojim aktivnostima.

Kapur

Moj odgovor:

Venkate, reci istraţnom komitetu da me zaobiĊu s tim lovom na veštice. I kada neminovno

pokaţu prstom na komandantkinju Luis, neka znaju da ću ja to javno opovrgnuti.

TakoĊe im reci, molim te, da su im majke prostitutke, sve do jedne.

Vatni

P. S.: Kao i sestre.

125

* * *

Teretne sonde sa zalihama za Ares 3 lansirane su četrnaest dana uzastopno tokom lansirnog

prozora za Hohmanov transfer. Teretna sonda broj 309 lansirana je treća po redu. Put do

Marsa koji je trajao dvesta pedeset jedan dan protekao je bez komplikacija, uz samo dve ma-

nje korekcije putanje.

Posle nekoliko manevara aerokočenja, sonda je usporila kako bi započela spuštanje na Aci-

daliju Planiciju. Zahvaljujući toplotnom štitu, uspešno je ušla u atmosferu. Kasnije je otvorila

padobran i odbacila štit.

Kada je unutrašnji radar detektovao da je sonda na visini od trideset metara iznad tla, odba-

čen je padobran i naduvali su se baloni, koji su prekrili čitavu površini trupa. Bupnula je na

površinu, odbijajući se i prevrćući se, dok se konačno nije zaustavila.

Pošto su se baloni ispumpali, sondin kompjuter je poslao Zemlji izveštaj o uspešnom sletanju.

Sonda je zatim čekala sledeća dvadeset tri meseca.


Sakupljaĉ vode nešto zeza.

Šestoro ljudi potroši osamnaest litara vode dnevno. Zato je on napravljen da preradi dvadeset

litara. Ali u poslednje vreme ne uspeva da preradi toliko. Izvuĉe deset litara uvrh glave.

Mogu li ja da proizvedem deset litara vode dnevno? Ne mogu, ĉak ni da sam najveći šampion

uriniranja svih vremena. To je zbog useva. Vlaga u habu je mnogo veća od predviĊene, tako

da je sakupljaĉ vode stalno izvlaĉi iz vazduha.

Ne brine me to. Voda je voda. Biljke je koriste, ja je koristim. Ako treba, mogu da mokrim di-

rektno na sadnice. Voda će ispariti i kondenzovaće se na zidovima. Siguran sam da bih mogao

da napravim nešto ĉime bih pokupio tu kondenzaciju. Stvar je u tome što voda nema kuda da

ode. Ovo je zatvoren sistem. Pored toga, napravio sam oko šeststo litara vode iz VSM-ovog

goriva (sećate se incidenta zvanog „eksplozija u habu”?). Mogao bih redovno da se banjam u

kadi i da mi opet ostane više nego dovoljno vode.

Nasa se zbog ovoga totalno usrala u gaće. Za njih je sakupljaĉ vode kljuĉni element za moje

preţivljavanje. Kako rezervnog nema, misle da ću, krene li nešto po zlu, bez njega istog ĉasa

umreti. Za njih je kvar na opremi nešto zastrašujuće. Za mene je to smor.

Tako da, umesto da se pripremam za ţetvu, moram da trošim vreme na dodatne izlaske do ro-

vera da bih odgovarao na njihova pitanja. U svakoj poruci mi nalaţu da probam neko novo re-

šenje i da im javim rezultat.

126

Dosad smo ustanovili da nije u pitanju elektronika, rashladni sistem, kontrolno-merni pribor

niti temperatura. Siguran sam da će se ispostaviti da se negde pojavila neka rupica, zbog koje

će u Nasi ĉetriri sata sastanĉiti, kako bi mi na kraju rekli da je pokrijem lepljivom trakom.

* * *

Luisova i Bek su otvorili teretnu sondu broj 309. Najpaţljivije što su mogli u glomaznim EVA

odelima izvadili su različite segmente habovog platna i poloţili ih na tlo. Čak tri teretne son-

de nosile su delove haba.

Sledeći proceduru koju su veţbali hiljadu puta, brzo su spojili delove. Posebne zaptivne trake

kojima se spajaju komadi platna obezbeĎivale su hermetički spoj.

Pošto su podigli osnovnu konstrukciju haba, montirali su tri vazdušne komore. Na komadu

platna AL102 bio je isečen otvor koji je savršeno odgovarao dimenzijama vazdušne komore 1.

Bek je razapeo platno do zaptivnih traka sa spoljne strane vazdušne komore.

Kada su sve vazdušne komore bile montirane, Luisova je ispunila hab vazduhom i platno

AL102 je prvi put osetilo pritisak. Sačekali su sat vremena. Nisu detetkovali pad pritiska,

montaţa je bila izvršena besprekorno.


Razgovor koji sam obavio s Nasom o sakupljaĉu vode bio je dosadan i pun tehniĉkih detalja.

Zato ću vam ga prepriĉati svojim reĉima:

Ja: „Oĉigledno je u pitanju zaĉepljenje. Šta mislite o tome da ga rasklopim i proverim unutra-

šnje cevi?”

NASA: (Posle pet sati većanja) „Ne. Zajebaćeš nešto i umrećeš.”

Tako da sam ga rasklopio.

Da, znam. U Nasi ima mnogo ultrapametnih ljudi i zaista bi trebalo da slušam šta mi kaţu. I s

obzirom na to da su ĉitav dan radili na tome da mi spasu ţivot, ne bi trebalo da im idem uz

nos.

Nekad mi se jednostavno smuĉi da mi govore kako da obrišem dupe. Samostalnost je bila jed-

na od odlika koju su zahtevali kad su birali astronaute za Aresovu misiju. To je trinaestome-

seĉna misija ĉiji se veći deo odvija na mnogo svetlosnih minuta udaljenosti od Zemlje. Traţili

su ljude koji će sami preuzimati inicijativu ali će istovremeno slušati nareĊenja svog koman-

danta.

127

Da je komandantkinja Luis ovde, uradio bih šta god mi ona kaţe, i ne trepnuvši. Ali da radim

ono što mi kaţe odbor bezliĉnih birokrata tamo daleko na Zemlji? Ţao mi je, to će ići malo te-

ţe.

Stvarno sam bio oprezan. Oznaĉio sam svaki deo kako sam ga vadio iz sakupljaĉa i sve sam

ih poreĊao na sto. U kompjuteru imam šematske prikaze svih ureĊaja, tako da nije bilo izne-

naĊenja.

I baš kao što sam pretpostavio, jedna cev je bila zapušena. Sakupljaĉ vode je pravljen da pre-

ĉišćava urin i filtrira vlagu iz vazduha (izdisanjem izbacimo skoro istu koliĉinu vode koju is-

piškimo). Ja sam svoju vodu mešao sa zemljom pretvarajući je tako u mineralnu vodu. Mine-

rali su se nataloţili u sakupljaĉu.

Otpušio sam cev i sve ponovo sastavio. To je u potpunosti rešilo problem. Jednog dana ću to

morati da ponovim, ali tek za nekih sto solova. Ništa strašno.

Rekao sam Nasi šta sam uradio. Naš razgovor je izgledao ovako (parafraziram):

Ja: „Rasklopio sam ga, našao problem i popravio ga.”

NASA: „E, jesi kreten.”

* * *

Platno AL102 je drhtalo pod silovitim naletima oluje. Trpeći daleko jači pritisak i silu nego

što je predviĎeno, ţestoko se otimao iz zaptivnih traka oko vazdušne komore. Ostali segmenti

omotača su se talasali istovremeno duţ svojih zaptivnih traka ponašajući se kao jedan komad

platna, ali AL102 nije imao tu olakšavajuću okolnost. Vazdušna komora se jedva pomerala

tako da je platno AL102 podnelo svu silinu vetra.

IzmeĎu slojeva plastike koja se neprestano uvijala stvaralo se trenje koje je zagrejalo smolu.

Ta nova popustljivija sredina dozvolila je ugljeničnim vlaknima da se razdvoje.

AL102 se istegao.

Ne mnogo. Tek četiri milimetra. Ali sada je izmeĎu ugljenih vlakana, umesto uobičajenih pet-

sto mikrona, bilo osam puta više prostora.

Kada se oluja stišala usamljeni astronaut prepušten sam sebi izvršio je detaljnu inspekciju

haba. MeĎutim, nije primetio da nešto nije u redu. Oslabljeni segment omotača bio je prikri-

ven zaptivnom trakom.

PredviĎen za misiju od trideset jednog sola, AL102 je daleko prevazišao svoj rok upotrebe.

Sol za solom, astronaut je ulazio i izlazio iz haba skoro svakodnevno. Vazdušna komora 1 bila

je najbliţa stanici za punjenje roverovih baterija, pa ju je astronaut koristio više od ostale dve

komore.

128

Kad je bila pod pritiskom, vazdušna komora se neznatno širila; tokom dekompresije se sku-

pljala. Kad god je astronaut prolazio kroz vazdušnu komoru, opterećenje na AL102 je popu-

štalo, pa se ponovo pojačavalo.

AL102 se tako istezao, napinjao, slabio, istezao…


Sinoć me je probudilo podrhtavanje haba.

Pešĉana oluja srednje jaĉine prošla je jednako naglo kako je došla. To je bila oluja tek treće

kategorije sa vetrovima brzine od pedeset kilometara na ĉas. Ništa zabrinjavajuće. Ipak, uzne-

mirujuće je slušati zavijanje vetrova kad si naviknut na potpunu tišinu.

Zabrinut sam za Patfajnder. Ako ga pešĉana oluja ošteti, izbubiću vezu s Nasom. Logiĉki gle-

dano, ne bi trebalo da brinem. Ta stvar je provela nekoliko dekada na površini Marsa. Mali vi-

hor joj neće naškoditi.

Kad izaĊem, prvo ću da da proverim da li Patfajnder još radi, pre nego što se upustim u pre-

znojavanje predviĊeno za danas.

Da, posle svake pešĉane oluje sledi neizbeţno ĉišćenje solarnih ćelija. To je stara tradicija nas

revnosnih Marsovaca. To me podseća na detinjstvo u Ĉikagu kada sam morao da ĉistim sneg.

Tata je bar bio iskren; nikad nije tvrdio da će mi to pomoći da izgradim karakter ili da nauĉim

da cenim naporan rad.

„Mašine za ĉišćenje snega su skupe”, govorio je. „Ti ćeš to da odradiš za dţabe.”

Jednom sam se poţalio mami. „Ne budi kmeza”, posavetovala me je.

Što se ostalih vesti tiĉe, do ţetve je ostalo još sedam solova, a ja se nisam pripremio. Za poĉe-

tak, moram da napravim motiku, kao i skladište za krompir. Ne mogu da ga ostavim na otvo-

renom. Sledeća jaka oluja izazvala bi veliku migraciju marsovskih krompira.

U svakom sluĉaju, sve će to morati da saĉeka. Danas mi je raspored popunjen. Pošto oĉistim

solarne ćelije, moram da proverim ĉitavu solarnu mreţu kako bih se uverio da je oluja nije

oštetila. A onda moram da proverim i rover.

Bolje da se bacim na posao.

* * *

Vazdušna komora 1 se polako dekompresovala do jedne devedesetine atmosfere. Vatni je, u

EVA odelu, ĉekao da se dekompresija završi. Radio je to bukvalno nekoliko stotina puta do

129

sada. Sva strahovanja koja je moţda imao prvog sola, davno su nestala. Sada je to bila samo

dosadna rutina koju je obavljao pre svakog izlaska na površinu Marsa.

Kako je pritisak nastavio da pada, habova atmosfera pritisnula je vazdušnu komoru i AL102

se istegao poslednji put.

Sto devetnaestog sola, hab se pocepao.

Prva poderotina nije bila veća od jednog milimetra. Vertikalna ugljena vlakna trebalo je da

spreĉe širenje procepa. Ali nebrojena habanja su razmakla vertikalna vlakna i toliko oslabila

ona horizontalna, da im nije bilo pomoći.

Habova atmosfera je svom silinom navalila kroz mali otvor na omotaĉu. Za jednu desetinu se-

kunde procep se povećao na jedan metar paralelno uz zaptivnu traku. Nastavio je da se širi

ukrug oko vrata dok se nije vratio na polaznu taĉku. Vazdušna komora više nije bila spojena

sa habom.

Pritisak koji više nije nailazio na otpor lansirao je vazdušnu komoru kao Ċule u trenutku ek-

splozije haba. Unutra je, silovito odbaĉen, zabezeknuti Vatni tresnuo o zadnja vrata komore.

Vazdušna komora je odletela ĉetrdeset metara u dalj pre nego što je udarila o tlo. Vatni, koji

je tek došao sebi od prethodnog šoka, doţiveo je još jedan kada je licem udario o prednja vra-

ta.

Vizir kacige je primio svu silinu udarca, i teško lomljivo staklo rasprslo se u hiljadu malih

kockica. Glava mu je tresnula o unutrašnjost kacige, što ga je ošamutilo.

Vazdušna komora se kotrljala po površini još nekih petnaest metara. Debela postava Vatnije-

vog skafandera zaštitila ga je, tako da ništa nije slomio. Pokušao je da dokuĉi šta se dešava ali

jedva da je bio pri svesti.

Komora je konaĉno prestala da se kotrlja i zaustavila se na boku, u oblaku prašine.

Leţeći na leĊima Vatni je tupo zurio ispred sebe kroz rupu na smrskanom viziru. Iz duboke

rane na ĉelu krv mu se slivala niz lice.

Polako dolazeći svesti, pokušao je da se orijentiše. Okrenuo je glavu u stranu i pogledao kroz

prozor zadnjih vrata. Urušeni hab mreškao se u daljini zaklonjen razbacanim kršem ispred

njega.

Tada je zaĉuo nekakvo šištanje. Paţljivo osluškujući shvatio je da zvuk ne dopire iz njegovog

odela. Negde u vazdušnoj komori veliĉine telefonske govornice, mala pukotina ispuštala je

vazduh.

Napregnuo se da odredi odakle dolazi šištanje. Onda je dodirnuo polomljeni vizir kacige. Pa

je ponovo pogledao kroz prozor.

Da li je moguće?, rekao je.

130

14.

AUDIO DNEVNIK: SOL 119.

SNIMAK:

Leţim ovde već neko vreme, i pokušavam da shvatim šta se desilo. Trebalo bi da sam uzne-

miren, ali priliĉno jako sam udario glavom. To je imalo umirujuće dejstvo.

Tako da…

Pa dobro.

Nalazim se u vazdušnoj komori. Kroz prozor vidim hab; udaljen je sigurno pedeset metara.

Vazdušna komora je obiĉno spojena sa habom. Tako da tu imamo mali problem.

Komora se izvrnula na bok, i neprekidno se ĉuje šištanje. Dakle, ili ova komora propušta ili

ovde ima zmija. U oba sluĉaja crno mi se piše.

TakoĊe, tokom ovog… šta god da je to, koji kurac, bilo… izubijao sam se u ovoj kabini kao

kuglica u fliperu i polomio vizir kacige. Vazduh je nepopravljivo nekooperativan kada vam na

EVA odelu zjape ogromne rupe.

Izgleda da se hab skroz izduvao i urušio. Dakle, i da mi je EVA odelo neoštećeno, da mogu da

izaĊem iz komore, ne bih imao kuda da odem. Tako da je i to sranje.

Moram malo da razmislim. I moram da izaĊem iz ovog EVA odela. Glomazno je, a komora je

tesna. Uostalom, ionako mi niĉemu ne sluţi.


SNIMAK:

Stvari nisu tako loše kao što izgledaju.

Da sam u govnima, u govnima sam, u to nema sumnje. Samo ne toliko duboko.

Nisam siguran šta se desilo s habom, ali rover je verovatno u redu. To nije idealno rešenje, ali

bar je bolje nego telefonska govornica koja propušta.

131

Nosim Bekovo EVA odelo. Svoje nisam nosio još od šestog sola kada sam završio nataknut

na antenu kao raţnjić. Bekovo odelo je otprilike moje veliĉine i nije bilo probušeno. Zašto je

to sada vaţno? Zato što, za razliku od mog odela, ovo još uvek ima neiskorišćen komplet za

krpljenje.

Nemojte se previše radovati. S tim ne mogu da popravim odelo. Komplet za krpljenje se sa-

stoji od ventila konusnog oblika sa superlepljivom smolom na širem kraju. Previše je mali da

bi mogao da zakrpi rupu veću od osam centimetara. Dakle, s rupom od devet centimetara, bili

biste mrtvi pre nego što biste stigli da izvuĉete komplet za krpljenje.

Ali opet, nije loše imati ga; moţda pomoću njega mogu da zaustavim curenje iz vazdušne ko-

more. To mi je trenutno prioritet.

Ne curi mnogo. A kako na mojoj kacigi nema više vizira, sad EVA odelo reguliše stanje u ĉi-

tavoj komori. Upumpava vazduh da nadoknadi gubitak pritiska. Ali na kraju će potrošiti sav

vazduh.

Moram da naĊem gde curi. Mislim da je negde blizu mojih stopala, sudeći po zvuku. Sada kad

sam skinuo odelo, mogu da se okrenem i pogledam…

Ništa ne vidim… Ĉujem šištanje, ali… jeste ovde negde, ali ne znam gde.

Pada mi na pamet samo jedan naĉin da naĊem rupu: da zapalim vatru!

Da, znam. Mnoge moje zamisli ukljuĉuju paljenje neĉega. I da, namerno paljenje vatre u za-

tvorenom skuĉenom prostoru obiĉno je izuzetno loša zamisao. Ali treba mi dim. Samo jedan

pramiĉak dima.

Kao i obiĉno, na raspolaganju su mi sve same nezapaljive stvari. Ali koliko god se Nasa trudi-

la, ništa ne moţe da zaustavi nepopravljivog palikuću sa bocom ĉistog kiseonika.

EVA odelo je u celosti napravljeno od nezapaljivih materijala. Kao i vazdušna komora. Moja

odeća je takoĊe otporna na vatru, ĉak i konac.

Krenuo sam iz haba s namerom da proverim solarnu mreţu i da popravim šta treba posle si-

noćne oluje. Tako da imam kod sebe kutiju s alatom. Ali sad kad sam zavirio u nju, vidim sa-

mo alatke od metala i nezapaljive plastike.

Upravo sam se setio da ipak imam nešto zapaljivo. Dlake. Moraće da posluţi. U kutiji s ala-

tom imam oštar noţ. Obrijaću malo dlaka s ruke i skupiti ih na gomilicu.

Sledeći korak: kiseonik. Kad sam onda pravio vodu iz hidrazina, imao sam cevi, kese za Ċu-

bre, i još svakojake luksuzne stvarĉice. Kontrolisan dotok ĉistog kiseonika nije izvodljiv u

ovim uslovima. Jedino što mogu jeste da ĉaĉkam komande EVA odela kako bih povećao pro-

cenat kiseonika u celoj komori. Cenim da će biti dovoljno da ga dignem na ĉetrdeset odsto.

Sad mi samo treba varnica.

132

U EVA odelu ima elektronike, ali to radi na struju vrlo niskog napona. Ne verujem da bih us-

peo da dobijem elektriĉni luk. Ionako ne ţelim da kidam elektroniku iz odela. Odelo mora da

mi radi ako hoću da preĊem iz komore do rovera.

I u samoj komori ima elektronike, ali ona se napaja strujom iz haba. Pretpostavljam da niko u

Nasi nikad nije pomislio šta bi bilo s napajanjem kad bi komora odletela pedeset metara od

haba. Lenštine.

Plastika moţda ne gori, ali svako ko se igrao s balonima zna da je odliĉna za pravljenje statiĉ-

kog elektriciteta. Kad ga izazovem biće dovoljno samo da dodirnem metalni alat pa da napra-

vim varnicu.

Jedna zanimljivost: upravo tako je poginula posada Apola 1. Drţite mi palĉeve!


SNIMAK:

Zatvoren sam u kutiji ispunjenoj smradom izgorele dlake. Baš neprijatan miris.

Pri prvom pokušaju vatra se upalila ali dim se raštrkao po kabini. Sve sam pokvario svojim di-

sanjem. Onda sam zadrţao dah i pokušao ponovo.

Pri drugom pokušaju EVA odelo je sve poremetilo. Iz vizira kacige istiĉe slab mlaz vazduha

jer odelo neprekidno dopunjuje izgubljen vazduh. Zato sam iskljuĉio odelo, zadrţao dah i po-

kušao još jednom. Morao sam da radim brzo; pritisak je padao.

Pri trećem pokušaju problem su bili moji brzi pokreti dok sam palio vatru. I najmanji pokret

uskomeša vazduh pa se dim razleti na sve strane.

Pri ĉetvrtom pokušaju odelo je ostalo iskljuĉeno, zadrţao sam dah i pokušao što sporijim po-

kretima da zapalim vatru. Onda sam se zagledao u mali pramen dima koji je lebdeo prema

dnu komore i nestao kroz majušnu pukotinu.

Našao sam te, rupice!

Ostao sam bez vazduha pa sam ponovo ukljuĉio EVA odelo. Tokom ovog malog eksperimen-

ta pritisak je pao na nula zapeta devet atmosfera, ali u vazduhu je bilo dovoljno kiseonika da

dišemo i ja i moje zapaljene dlake. Odelo je brzo podiglo pritisak na normalu.

Sad gledam pukotinu i vidim da je stvarno mala. Bez po muke ću je zatvoriti pomoću komple-

ta za krpljenje, al’ kad malo bolje razmislim, to nije dobra ideja.

Moraću nekako da popravim vizir kacige. Još uvek ne znam kako to da izvedem, ali verovat-

no bi bilo zgodno da pri ruci imam komplet za krpljenje sa smolom otpornom na pritisak, koji

pritom ne mogu da koristim više puta. Ĉim otvorim komplet za krpljenje, dve komponente

133

smole se pomešaju i imam šezdeset sekundi dok se smola stegne. Tako da ne mogu jednostav-

no da uzmem malo smole i zakrpim rupu.

Kad bih imao vremena, moţda bih mogao da smislim nešto za vizir, pa da, sprovodeći taj

plan, izdvojim dve sekunde i namaţem smolu preko rupe na komori. Ali nemam vremena.

Azot u boci pao je na ĉetrdeset odsto. Moram pod hitno da zakrpim tu rupu i to bez kompleta

za krpljenje.

Prva ideja: Mali HolanĎanin. Liznem dlan i pritisnem njime rupu.

Dobro… dlan mi ne prianja baš savršeno, tako da vazduh i dalje istiĉe… malo mi je hladno…

I sad mi je baš neudobno… ma, zajebi ovo.

Prelazim na ideju broj dva. Traka!

Imam samolepljivu traku u kutiji s alatom. Sad ću da je nalepim pa da vidimo da li će isticanje

da se uspori. Pitam se koliko dugo će da izdrţi pre nego što je pritisak pocepa. Upravo je le-

pim.

Dobra je… drţi…

Da vidimo šta kaţe odelo… Po oĉitavanju, pritisak je stabilan. Izgleda da je samolepljiva tra-

ka izolovala rupu.

Da vidimo da li će sad izdrţati…


SNIMAK:

Prošlo je petnaest minuta a traka se i dalje drţi. Izgleda da je taj problem rešen.

Ko bi rekao da će biti tako prosto. Već sam razraĊivao ideju da zaĉepim rupu ledom. Imam

dve litre vode u „pojilici” EVA odela. Mogao sam da iskljuĉim grejanje u skafanderu i pustim

da se vazdušna komora ohladi do taĉke smrzavanja. Onda bih… dobro, sad nije ni vaţno.

Ali mogao sam da završim to i pomoću leda. Samo sam to hteo da kaţem.

Dobro. Prelazim na sledeći problem: kako da popravim EVA odelo? Samolepljiva traka mo-

ţda moţe da zapuši malu pukotinu, ali ne moţe da izdrţi pritisak od jedne atmosfere na rupi

veliĉine mog slomljenog vizira.

Komplet za krpljenje je previše mali, ali i dalje moţe da posluţi. Mogu da razmaţem smolu

po ivicama slomljenog vizira i onda zalepim nešto preko toga da pokrijem rupu. Ali ĉime da

pokrijem rupu? Neĉim što moţe da izdrţi veliki pritisak.

134

Jedino što vidim oko sebe, a moţe da izdrţi jednu atmosferu, jeste moje EVA odelo. Na nje-

mu ima viška materijala koji bih mogao da iskoristim, a imam i ĉime da ga iseĉem. Sećate se

kad sam sekao habovo platno na trake? Iste te makaze su mi ovde, u kutiji s alatom.

Ako iseĉem malo materijala sa EVA odela imaću dve rupe na njemu. Ali sad mogu da biram

gde ću da napravim rupu.

Da… Mislim da se nazire rešenje. Odseći ću ruku!

Dobro, ne baš ruku. Ne svoju ruku, već rukav EVA odela. Odrezaću ću ga tik ispod levog lak-

ta. Onda mogu da ga iseĉem po duţini i dobijem pravougaonik. Biće dovoljno velik da prekri-

je vizir, a zalepiću ga pomoću smole.

Materijal koji moţe da izdrţi atmosferski pritisak? Tu je.

Smola da zapušim rupu pod istim tim pritiskom? Tu je.

A šta je sa ogromnom rupom na kraju otfikarenog rukava? Za razliku od vizira kacige, odelo

je pravljeno od savitljivog materijala. Spojiću ivice i zalepiću ih smolom. Moraću da uguram

levu ruku i da je priljubim uz bok, ali biće mesta.

Nanću vrlo tanak sloj smole, da bih je imao dovoljno, ali to je bukvalno najjaĉi lepak koji je

dosad napravljen. Uostalom, spoj ne mora da bude potpuno nepropustljiv. Neka izdrţi samo

koliko mi treba da se prebacim na sigurno.

A gde je to sigurno? Nemam pojma.

Kako god bilo, rešavam jedno po jedno. Trenutno prepravljam EVA odelo.


SNIMAK:

Odsecanje rukava sa odela je išlo lako; kao i seĉenje rukava po duţini da bih dobio pravouga-

onik. Ove makaze su jebeno jake.

Uklanjanje srĉe sa vizira trajalo je duţe nego što sam oĉekivao. Ne verujem da bi mogla da

probuši materijal EVA odela, ali ne bih da rizikujem. Uostalom, ne bih da mi polomljeno sta-

klo zvecka ispred nosa kad navuĉem odelo.

Onda je na red došao teţi deo posla. Od trenutka kad sam otvorio komplet za krpljenje, imao

sam šezdeset sekundi dok se smola ne stegne. Pokupio sam je prstima sa ventila i brzo je na-

neo po ivicama vizira. Onda sam ostatkom smole zapušio rupu na rukavu.

Prislonio sam pravougani komad materijala preko kacige. Snaţno sam ga pritisnuo obema ru-

kama dok sam kolenom pritiskao rub rukava.

135

Drţao sam tako dok nisam izbrojao sto dvadeset sekundi. Za svaki sluĉaj.

Ĉinilo mi se da sam sve dobro uradio. Materijal je bio dobro priĉvršćen a smola se stvrdnula

kao kamen. Jedino što mi se ruka zalepila za kacigu…

Nije smešno.

Kad se sad osvrnem na to, jasno mi je da nije bilo pametno mazati smolu prstima. Srećom, le-

va ruka mi je ostala slobodna, pa sam posle gunĊanja i mnogo psovanja, dohvatio kutiju s ala-

tom. Uspeo sam, pomoću odvijaĉa, da oslobodim ruku (i sve vreme sam se osećao kao po-

slednji magarac).

Preko ruĉnog kompjutera povećao sam pritisak u odelu iznad normale, na jedan zapeta dve at-

mosfere. Zakrpa na viziru se ispupĉila, ali ĉvrsto se drţala. Vazduh je napumpao rukav preteći

da pokida novi šav, ali i on je izdrţao.

Onda sam pratio oĉitavanja da vidim da li odelo ispušta vazduh.

Odgovor: ispušta.

Odelo je pravljeno za osam sati rada. Za to vreme potrebno je dvesta pedeset mililitara teĉnog

kiseonika. Za svaki sluĉaj, kapacitet kiseonika u odelu iznosi ceo litar. Ali to je samo pola pri-

ĉe.

Ostatak vazduha ĉini azot. On je tu samo da obezbedi pritisak. Kada odelo ispušta vazduh,

ono se popunjava azotom i zato odelo ima rezerve od dva litra teĉnog azota.

Vazduh je šikljao iz odela. Za šezdeset sekundi, isteklo je toliko da se pritisak u ĉitavoj komo-

ri podigao na jedan zapeta dve atmosfere.

Recimo da je zapremina vazdušne komore dva kubna metra. Naduvano EVA odelo verovatno

zauzima polovinu tog prostora. Dakle, da bi se jednom kubnom metru dodalo nula zapeta dve

atmosfere, potrebno je pet minuta. To je dvesta osamdeset pet grama vazduha (verujte mi na

reĉ, dobro sam izraĉunao). Vazduh u bocama teţi otprilike jedan gram po kubnom centimetru,

što znaĉi da sam upravo izgubio dvesta osamdeset pet mililitara.

Tri boce zajedno na poĉetku su imale tri hiljade mililitara vazduha. Odatle je velika koliĉina

otišla na odrţavanje pritiska dok je vazdušna komora propuštala. Pored toga, disanjem sam

pretvorio odreĊenu koliĉinu u ugljen-dioksid, koji je završio u filterima za ugljen-dioksid u

odelu.

Po oĉitavanjima, ostalo mi je ĉetristo deset mililitara kiseonika i sedamsto trideset osam mili-

litara azota. Ukupno skoro hiljadu sto pedeset mililitara na raspolaganju. Kad to podelimo sa

dvesta osamdeset pet mililitara gubitka po minutu…

Kad izaĊem iz komore, EVA odelo izdrţaće samo ĉetiri minuta.

U kurac.

136


SNIMAK:

Dobro, još malo sam promislio.

Zašto bi trebalo da odem do rovera? Samo bih bio zarobljen tamo umesto ovde. Prijalo bi mi

malo više prostora, ali opet, ni tamo ne bih mogao da preţivim. Bez sakupljaĉa vode, oksige-

natora i bez hrane. Mogu da biram od ĉega ću da umrem.

Moram da popravim hab. Znam šta treba da radim; veţbali smo to tokom obuke. Doduše, po-

trajaće. Ko zna koliko mi vremena treba da naĊem rezervni materijal za krpljenje ispod sruše-

nog platna. Onda ću morati da naĊem rupu da bih preko nje zalepio zakrpu pomoću zaptivnih

traka.

Za popravku mi treba nekoliko sati, a moje EVA odelo ne sluţi više niĉemu.

Treba mi drugo odelo. Martinezovo je u roveru. Vukao sam ga sa sobom skroz do Patfajndera

i nazad, za svaki sluĉaj. Ali kad sam se vratio, odneo sam ga u hab.

Sranje!

Dobro, pre svega moram da uzmem drugo odelo pre nego što odem u rover. Ali koje? Odelo

Johansenove mi je malo (sitna nam je ta Johansenova). Odelo Luisove sam napunio vodom.

Doduše, ta voda je sada led koji polako isparava. Ovo iskasapljeno i lepkom zakrpljeno odelo

kod mene je Bekovo; moje odelo je bušno. Što znaĉi da su mi preostala samo dva: Martinezo-

vo i Fogelovo.

Martinezovo sam ostavio blizu kreveta, u sluĉaju da mi hitno zatreba. Naravno, posle onako

nagle dekompresije, ko zna gde je završilo. S druge strane, znam gde treba da poĉnem da tra-

ţim.

Sledeći problem: udaljen sam pedesetak metara od haba. Treba trĉati na gravitaciji od nula za-

peta ĉetiri i to još u glomaznom EVA odelu. Prelaziću najviše dva metra u sekundi. To je dra-

gocenih dvadeset pet sekundi; skoro osmina od ona ĉetiri minuta koliko imam. Moram to ne-

kako da smanjim.

Ali kako?


SNIMAK:

Kotrljaću se sa sve vazdušnom komorom.

137

To je ionako jedna telefonska govornica izvrnuta na bok. Malo sam eksperimentisao.

Evo šta sam zakljuĉio: da bih je zakotrljao, moram što jaĉe da udarim u jedan zid i da se pri-

tom odignem s poda, ali i da se ne odgurnem o neki drugi deo komore. Sile bi se meĊusobno

poništile i komora se ne bi ni mrdnula.

Prvo sam pokušao da se bacim s jednog zida na drugi. Komora je malo skliznula napred, i to

je bilo sve.

Zatim sam pokušao da uradim jedan supersklek (ura za gravitaciju od nula zapeta ĉetiri!) da

se izdignem i šutnem zid obema nogama. Opet je samo malo skliznula.

Treći pokušaj je bio uspešan. Trik je u tome da priljubim stopala na pod blizu zida. Onda se

bacim uvis ka vrhu suprotnog zida i udarim ga leĊima. Kad sam to pokušao malopre, udario

sam sa dovoljno snage i pod dobrim uglom da prevrnem komoru i pomerim je za jednu stranu

bliţe habu.

Komora je široka jedan metar, tako da… avaj… moraću to da ponovim još pedeset puta.

Nastradaće mi leĊa od ovoga.


SNIMAK:

LeĊa me otkidaju.

Moja suptilna i sofisticirana tehnika „zakucavanja tela o zid” nije bila bez mana. Uspevalo mi

je tek iz svakog desetog pokušaja, i bilo je vrlo bolno. Morao sam da se odmaram, isteţem i

ubeĊujem sebe da nastavim da se zalećem u zid milion puta zaredom.

Trajalo je ĉitavu jebenu noć, ali uspeo sam.

Sada sam na deset metara od haba. Dalje ne mogu jer su na sve strane razbacane stvari koje su

izletele prilikom dekompresije. Ovo nije „terenska” vazdušna komora. Ne mogu da je kotr-

ljam preko svih tih sranja.

Bilo je jutro kad se hab raspukao. Sad je opet jutro. Ceo dan sam proveo u ovoj jebenoj kutiji.

Ali uskoro izlazim.

Sad sam u EVA odelu i spreman da krenem.

Dobro… u redu… Da preĊem još jednom plan: pomoću ruĉnih ventila izjednaĉim pritisak u

komori. Brzo izlazim i ulazim u hab. Tumaram po habu ispod srušenog platna. NaĊem Marti-

nezovo odelo (ili Fogelovo, ako prvo na njega naletim). Odlazim do rovera. I tu sam bezbe-

dan.

138

Ako mi vreme istekne pre nego što naĊem odelo, otrĉaću do rovera. Tu neću biti u najsjajni-

jem poloţaju, ali ću bar imati vremena da razmislim, kao i neka sredstva na raspolaganju.

Duboko udahni… kreni!


Ţiv sam! I nalazim se u roveru!

Nije išlo baš onako kako sam planirao, ali još sam ţiv, što je veliki uspeh.

Izjednaĉavanje pritiska u komori je prošlo glatko. Bio sam napolju za trideset sekundi. Skaku-

ćući prema habu (što je najbrţi naĉin kretanja pri ovoj gravitaciji) prešao sam preko polja raz-

bacanih stvari. Kada se hab rasprsnuo, sve se razletelo, ukljuĉujući i mene.

Prst pred okom nisam video; vizir mi je bio pokriven privremenom zakrpom. Srećom, na ru-

kavu sam imao kameru. Nasa je zakljuĉila da je previše naporno i sporo okretati se celim te-

lom da biste nešto videli dok ste u EVA odelu. Zato su postavili malu kameru na desnom ru-

kavu. Snimak se projektuje na unutrašnjoj strani vizira. Dovoljno je uperiti ruku ka neĉemu da

bi se to videlo.

Morao sam da gledam izguţvanu, zbrĉkanu verziju spoljnog sveta. Zakrpa baš i nema glatku

reflektujuću površinu. Ipak je posluţila.

Krenuo sam pravo ka mestu gde je nekad bila vazdušna komora. Znao sam da je tu sigurno

ostala priliĉno velika rupa kroz koju ću moći da uĊem. Odmah sam je našao. I, ĉoveĉe, kolika

rupa! Namuĉiću se dok to zakrpim.

U tom trenutku su poĉele da se otkrivaju mane mog plana. Mogao sam da koristim samo jed-

nu ruku. Leva ruka mi je bila stisnuta pored tela, dok je patrljak levog rukava slobodno landa-

rao. Dok sam se kretao ispod omotaĉa, slobodnom rukom sam podizao platno. To me je uspo-

rilo.

Ispod platna je bio pravi haos. Sve je bilo ispreturano. Stolovi i kreveti izmešteni za nekoliko

metara, lakši predmeti skroz razbacani, a mnogo toga je završilo napolju. Sve je bilo prekrive-

no zemljom i zgnjeĉenim sadnicama krompira.

Produţio sam do mesta gde sam ostavio Martinezovo odelo. Na svoje zaprepašćenje, zatekao

sam ga na istom mestu!

Ura!, pomislio sam naivno. Problem rešen.

Naţalost, odelo je bilo priklješteno ispod stola pritisnutog srušenim platnom. Da sam mogao

da koristim obe ruke, izvukao bih ga, ali samo s jednom nisam uspeo.

139

Pošto mi je ponestajalo vremena, skinuo sam kacigu s njegovog odela. Spustio sam je sa stra-

ne pa se izvio preko stola da dohvatim Martinezov komplet za krpljenje. Našao sam ga pomo-

ću kamere na rukavu. Ubacio sam komplet u kacigu i izleteo odande glavom bez obzira.

Posrćući, stigao sam do rovera u poslednjem trenutku. Uši su mi se zapušile od pada pritiska

baš u trenutku kad je vazduh u vazdušnoj komori podigao pritisak na divnu jednu atmosferu.

Upuzao sam u kabinu, srušio se i neko vreme leţao dahćući.

I evo me opet u roveru. Baš kao onda kad sam išao u veliku ekspediciju u potrazi za Patfajn-

derom. Uh. Ovog puta bar ne smrdi toliko.

U Nasi su se sigurno zabrinuli za mene. Verovatno su videli da se vazdušna komora pomerila

bliţe habu, tako da znaju da sam ţiv, ali sigurno oĉekuju izveštaj o stanju. Zato je dobro što

upravo rover komunicira sa Patfajnderom.

Pokušao sam da pošaljem poruku, ali Patfajnder ne reaguje. Što i nije neko iznenaĊenje s ob-

zirom na to da se napaja direktno iz haba, a u habu trenutno nema napajanja. Kad sam malo-

ĉas uspaniĉeno izleteo iz haba, video sam da je Patfajnder i dalje tamo gde sam ga ostavio i da

je ostao van domašaja svega onoga što se razletelo iz haba. Trebalo bi da radi kad ga ukljuĉim

u struju.

Što se mog poloţaja tiĉe, nova kaciga je veliki plus. Kacige su meĊusobno razmenjive, tako

da mogu da zamenim ovu svoju razbijenu Martinezovom. Iseĉen rukav ostaje problem, ali vi-

zir je bio glavni izvor isticanja vazduha. Mogu da dodam još smole iz ovog novog kompleta

za krpljenje pa da bolje zatvorim rupu.

Ali to moţe da saĉeka. Budan sam već više od dvadeset ĉetiri ĉasa. Ne preti mi nikakva nepo-

sredna opasnost, tako da ću da odspavam.


Dobro sam se naspavao i dosta sam napredovao danas.

Prvo što sam uradio bilo je da zadihtujem rukav. Prošli put sam morao da nanesem priliĉno ta-

nak sloj smole; veći deo sam iskoristio za krpljenje vizira. Ali ovoga puta sam mogao da isko-

ristim ĉitav komplet za krpljenje samo za rukav. I potpuno sam zapušio rupu.

I dalje sam imao jednoruko odelo, ali bar nije propuštalo.

Juĉe sam potrošio skoro sav vazduh, ali ostalo mi je kiseonika za još pola sata. Kao što sam

već rekao, ljudskom telu ne treba mnogo kiseonika. Problem je bio u odrţavanju pritiska.

S toliko vremena na raspolaganju, mogao sam mirno da dopunim boce na EVA odelu iz rove-

rovih zaliha. To nisam mogao da uradim dok mi je odelo ispuštalo vazduh.

140

Dopuna zaliha iz roverovog rezervoara predviĊena je iz predostroţnosti. Upotreba rovera

predviĊa da se poĉne sa punim bocama na EVA odelima i da se završi dok još ima vazduha u

njima. Rover nije napravljen za duga putovanja, niti je predviĊeno da neko u njemu zanoći.

MeĊutim, u sluĉaju nuţde, odelo se moţe dopuniti pomoću creva postavljenih spolja. Kabina

rovera je ionako previše skuĉena, a osim toga, Nasa je zakljuĉila da će se hitna potreba za do-

punom vazduha pre ukazati napolju.

Ali punjenje boca teĉe sporo, sporije nego što je moje odelo ispuštalo vazduh. Sada, sa opra-

vljenim odelom koje moţe da zadrţi pritisak, punjenje boca je išlo vrlo glatko.

Pošto sam napunio boce i proverio da li odelo negde propušta, ĉekalo me je nekoliko hitnih

zadataka. Iako sam dobro zakrpio odelo, trebalo mi je neko s oba rukava.

Zaputio sam se nazad u hab. Ovoga puta, kako nisam ţurio, mogao sam da upotrebim šipku

da odignem sto s Martinezovog odela. Izvukao sam ga i odvukao nazad do rovera.

Posle detaljne dijagnostike, za svaki sluĉaj, konaĉno sam imao potpuno funkcionalno EVA

odelo! Trebalo je dva puta da odem u hab kako bih ga se domogao, ali uspeo sam.

Sutra ću popraviti hab.


Prvo što sam danas uradio bilo je da poreĊam kamenje u blizini rovera, ispisujući: „Sve u re-

du”. To bi trebalo da usreći one u Nasi.

Ponovo sam otišao do haba da procenim štetu. Prioritet mi je da napravim pouzdanu konstruk-

ciju koja zadrţava pritisak. Onda mogu da se posvetim pojedinaĉnim popravkama.

Hab obiĉno ima oblik kupole sa savitljivim potpornim stubovima izvijenim u luk, i ĉvrstim

uklopivim podnim ploĉama koje obezbeĊuju ravnu površinu. Unutrašnji pritisak je presudan u

podupiranju haba. Bez njega, sve bi se urušilo. Pregledao sam stubove i nijedan se nije slo-

mio. Samo su popadali po podu. Moraću ponovo da spojim nekoliko njih, ali to nije teško.

Rupa na mestu vazdušne komore je ogromna, ali savladiva. Imam zaptivne trake i rezervno

platno. Biće tu mnogo posla, ali mogu ponovo da sastavim hab. Ĉim to uradim, ukljuĉiću na-

pajanje i prikaĉiću Patfajnder na struju. Onda će NASA moći da mi kaţe kako da popravim

sve ono što ne budem umeo sam.

Ništa od toga me ne brine. Imam mnogo veći problem.

Farma mi je mrtva.

Usled potpunog gubitka pritiska, skoro sva voda je isparila. Osim toga, temperatura u habu se

spustila znatno ispod nule. Ĉak ni bakterije u zemlji ne mogu da preţive takvu katastrofu. Ne-

što od useva je bilo u samorasklopivim šatorima. Ali ni oni nisu preţiveli. Creva za odrţava-

141

nje temperature i dotok vazduha bili su povezani direktno sa habom. Kada se hab rasprsnuo, i

u šatorima je pao pritisak. Ĉak i da nije, hladnoća bi ih dotukla.

Krompir je sada izumrla vrsta na Marsu.

Kao i kišne gliste i bakterije iz zemljišta. Ovde neću moću više ništa da uzgojim.

A sve smo lepo isplanirali. Moja farma bi mi obezbedila dovoljno hrane do devetstotog sola.

Sonda sa zalihama bi stigla osamsto pedeset šestog sola; mnogo pre no što bih potrošio zalihe

hrane. Sad kad je farma mrtva, taj plan pada u vodu.

Pakovani obroci nimalo se nisu oštetili prilikom pucanja haba. Krompir jeste mrtav, ali moţda

je i dalje jestiv. Upravo sam se bio spremao za vaĊenje, tako da se ovo desilo u pravom tre-

nutku, ako je već moralo da se desi.

Obroci će mi trajati do ĉetiristotog sola, a ne znam koliko će mi potrajati krompir, dok ga ne

prebrojim. Mogu otprilike da procenim. Imao sam ĉetiristo sadnica, na svakoj je, u proseku,

rodilo po pet krompira: to je dve hiljade krompira. Kako svaki krompir daje sto pedeset kalo-

rija, moraću da jedem deset svakog sola da bih preţiveo. To znaĉi da će mi trajati dvesta solo-

va. Sve ukupno: imam dovoljno hrane da preţivim do šeststotog sola.

Do osamsto pedeset šestog sola ću već uveliko biti mrtav.

142

15.

Projekat Irida

[08.12]VATNI: Proba.

[08.25]JPL: Primljeno! Baš si nas uplašio. Hvala na poruci „Sve u redu”. Prema našoj analizi

satelitskih snimaka vazdušna komora 1 se potpuno odvojila. Jel’ to taĉno? Kakvo je trenutno

stanje? Priloţi i izveštaj o svom zdravstvenom stanju i stanju opreme na habu.

[08.39]VATNI: Ako pod „odvojila se” mislite „ispalila me kao iz topa” onda – da, taĉno je.

Imam manju posekotinu na ĉelu. Imao sam nekih problema s EVA odelom (objasniću kasni-

je). Zakrpio sam hab i hermetizovao ga (glavni rezervoari vazduha su neoštećeni). Upravo

sam ponovo ukljuĉio napajanje. Primarni rezervoari za vazduh i vodu su oĉuvani. Rover, so-

larna mreţa i Patfajnder su bili van dometa udarnog talasa. Obaviću dijagnostiku na habovim

sistemima dok ĉekam vaš sledeći odgovor. Usput, s kim razgovaram?

[08.52]JPL: S Venkatom Kapurom, u Hjustonu. Pasadena prenosi moje poruke. Odsad ću ja

biti na vezi s tobom. Proveri prvo oksigenator i sakupljaĉ vode. To ti je najvaţnije.

[09.05]VATNI: Toliko i sam znam. Oksigenator radi besprekorno. Sakupljaĉ vode je potpuno

neupotrebljiv. Najverovatnije se voda zaledila unutra pa su cevi popucale. Siguran sam da to

mogu da popravim. Habov glavni kompjuter takoĊe radi. Znate li zašto je hab eksplodirao?

[09.18]JPL: Najverovatnije zbog zamora materijala na omotaĉu blizu vazdušne komore 1.

Previše se naprezao tokom izjednaĉavanja pritiska, dok se nije pocepao. Odsad za sve EVA

koristi naizmeniĉno vazdušne komore 2 i 3. Osim toga, poslaćemo ti listu provera i procedure

za kompletan pregled omotaĉa.

[09.31]Vatni: Ura, moći ću da piljim u zid nekoliko sati! Usput, farma mi je mrtva. Izvadio

sam sav krompir do kojeg sam mogao da doĊem i uskladištio ga napolju. Izbrojao sam hiljadu

osamsto ĉetrdeset jedan plod. To će mi trajati sto osamdeset ĉetiri dana. Ukljuĉujući zalihe

hrane preostale od misije, petsto osamdeset ĉetvrtog sola poĉinjem da gladujem.

[09.44]JPL: Da, pretpostavili smo. Radimo na tome.

* * *

– Sada je sto dvadeset drugi sol – rekao je Brus. – Do petsto osamdeset ĉetvrtog moramo da

spustimo sondu na Mars. To je ĉetiristo šezdeset dva sola, što je ĉetiristo sedamdeset pet dana.

143

Okupljeni šefovi odeljenja u JPL-u su se mrštili i trljali oĉi.

– Prvo im je trebala sonda sa zalihama mnogo pre predviĊenog roka – nastavio je Brus. – Sa-

da im treba ĉak i pre tog roka.

Ustao je. – Pozicije Zemlje i Marsa nisu idealne. Put će trajati ĉetiristo ĉetrnaest dana. Monti-

ranje sonde na raketu nosaĉa i obavljanje svih kontrola oduzeće nam trinaest dana. To nam

ostavlja samo ĉetrdeset osam dana da napravimo ovu sondu.

Okupljeni su uzrujano zaţamorili. – Gospode – neko je rekao.

– Ovo su potpuno nove okolnosti i moramo da se preusmerimo – nastavio je Brus. – Glavna

stavka nam je hrana. Sve ostalo je luksuz. Nemamo vremena da pravimo lender sa pogonskim

prizemljenjem. Moraće da ide na balone. Znaĉi da nećemo moći da utovarimo ništa osetljivo.

Pozdravite se sa svim ostalim sranjima koja smo planirali da šaljemo.

– Odakle stiţe raketa nosaĉ? – pitao je Norm Toši, koji je bio zaduţen za postupak ulaska u

atmosferu.

– Od Saturnove sonde IglAj 3 – rekao je Brus. – Trebalo je da bude lansirana sledećeg mese-

ca. Nasa je odloţila tu misiju da bismo mi dobili raketu nosaĉ.

– Mora da je tim IglAja popizdeo zbog toga – rekao je Norm.

– Nema sumnje – rekao je Brus. – Ali to je jedina dovoljno velika raketa nosaĉ koju imamo.

Što me dovodi do sledećeg: imamo samo jednu priliku da ovo ostvarimo. Ako uprskamo,

Mark Vatni će sigurno umreti.

Pogledao je ljude oko sebe i malo saĉekao da im se ta misao slegne.

– Ponešto nam ide naruku – konaĉno je rekao. – Već su napravljeni neki delovi za transport

zaliha za Ares 4. Moţemo od njih da ih „ukrademo”, što će nam uštedeti malo vremena. Pored

toga, šaljemo hranu, koja je priliĉno izdrţljiva. Ĉak i ako bude nevolja prilikom ulaska u at-

mosferu pa sonda sleti prevelikom brzinom, hrana se neće oštetiti.

– I ne moramo da obezbedimo precizno sletanje. Vatni moţe da putuje nekoliko stotina kilo-

metara ako zatreba. Moramo samo da prizemljimo sondu dovoljno blizu da on moţe da stigne

do nje. Dakle, imamo standardnu transportnu sondu sa balonskim prizemljenjem. Treba samo

što pre da je napravimo. Zato idemo na posao.

[08.02]JPL: Ubrzali smo radove na projektu da ti obezbedimo hranu. Radimo na tome već ot-

prilike nedelju dana. Moţemo da ti je dostavimo pre nego što potrošiš zalihe, ali biće tesno.

Šaljemo ti samo hranu i radio. Bez kontrolisanog prizemljenja ne moţemo da ti pošaljemo ok-

sigenator, sakupljaĉ vode niti bilo šta sliĉno.

[08.16]VATNI: Ne ţalim se! Samo mi dostavite hranu i biću zadovoljan. Ponovo sam pokre-

nuo sve sisteme u habu. Sakupljaĉ vode radi kao sat pošto sam mu zamenio popucala creva.

Što se tiĉe zaliha vode, ostalo mi je šeststo dvadeset litara, od poĉetnih devetsto litara (trista

144

litara prvobitnih zaliha, dodatnih šeststo litara dobijenih razbijanjem hidrazina). Što znaĉi da

sam izgubio skoro trista litara usled sublimacije. Ali sad kad sakupljaĉ vode ponovo radi, to je

više nego dovoljno.

[08.31]JPL: U redu, obavesti nas ako doĊe do bilo kakvih mehaniĉkih ili elektronskih proble-

ma. Samo da znaš, sondu koju ti šaljemo nazvali smo Irida. Po grĉkoj boginji koja je letela

nebom brzinom vetra. Ona je i boginja duge.

[08.47]VATNI: Gej sonda dolazi da me spase. Razumeo.

Riĉ Parnel je pijuckao kafu u zgradi utonuloj u tišinu. Samo je njegov sto bio osvetljen u ina-

ĉe mraĉnoj prostoriji. Radeći za kompjuterom, pokrenuo je konaĉnu proveru softvera koji je

napisao. Softver je prošao proveru.

Odahnuo je s olakšanjem i zavalio se u stolicu. Kad je pogledao sat na kompjuteru, zavrteo je

glavom u neverici. Tri sata i ĉetrdeset dva minuta ujutru.

Kao inţenjer orbitne mehanike Riĉ je retko kad morao da radi dokasno. Posao mu je bio da

naĊe precizne orbite i obavi podešavanja leta za bilo koju misiju. To je obiĉno jedan od prvih

koraka u projektu, jer svaki sledeći zavisi od orbite.

Ali ovoga puta je bilo obrnuto. Trebalo je odrediti orbitalnu putanju za Iridu, iako niko nije

znao kada će biti lansirana. Proraĉun putanje leta do Marsa van Hohmanove transferne orbite

nije teško napraviti, ali zato zahteva taĉne pozicije Zemlje i Marsa.

Planete se s vremenom pomeraju. Putanja proraĉunata za odreĊen datum lansiranja moţe da

se iskoristi samo na taj dan. Ĉak i samo jedan dan razlike moţe da dovede do toga da letelica

potpuno promaši Mars.

Zato je Riĉ morao da proraĉuna mnogo putanja. Imao je vremenski okvir od dvadeset pet da-

na tokom kojih moţe doći do lansiranja Iride. Proraĉunao je putanju za svaki od tih dana.

Poĉeo je da piše mejl šefu.

Majk, kucao je, U prilogu šaljem putanje leta za Iridu, dan po dan. Treba da počnemo sa

stručnom proverom i podrobnim ispitivanjem kako bi bile zvanično odobrene. I bio si u pravu,

proveo sam ovde skoro čitavu noć.

Nije bilo tako strašno. Ni blizu toliko mučno kao proračunavanje orbita za Hermes. Znam da

ti dosaĎujem kad previše zaĎem u matematiku, pa ću ti saţeti: mali, konstantan potisak Her-

mesovih jonskih motora mnogo je komplikovaniji za rad od velikih trenutnih potisaka na te-

retnim sondama.

Svih dvadeset pet putanja traju četiristo četrnaest dana, i neznatno se razlikuju po trajanju i

uglu potiska. Potrošnja goriva je skoro identična za svaku orbitu i uklapa se u kapacitet IglA-

jove rakete nosača.

Šteta. Zemlja i Mars su baš loše pozicionirani. Jebiga, maltene bi bilo lakše da…

145

Prestao je da kuca.

Zamislio se i zagledao se u daljinu.

– Hmm – rekao je.

Uzeo je šolju za kafu i otišao u salu za odmor da je dopuni.

* * *

– Znam da ste svi veoma zauzeti – rekao je Tedi – zato hajde da obavimo ovo što brţe. Da ĉu-

jemo dokle su odeljenja stigla s projektom Irida. Venkate, da poĉnemo od tebe.

– Oformili smo tim za rad na misiji – odgovorio je Venkat. – Bilo je manjih teritorijalnih okr-

šaja izmeĊu kontrolnog tima zaduţenog za teretne sonde na Aresu 3 i onog na Aresu 4. Ljudi

iz Aresa 3 su govorili da ova misija treba da pripadne njima, jer Ares 3 još uvek traje. Tim

Aresa 4 istiĉe da je sonda koja se šalje na ovu misiju preuzeta iz njihovog programa. Na kraju

sam se odluĉio za tim Aresa 3.

– Da se tim Aresa 4 nije naljutio zbog toga? – pitao je Tedi.

– Jeste, ali preboleće. Oni tek treba da pripreme trinaest transportnih misija. Neće imati vre-

mena da se dure.

– Miĉe – rekao je Tedi kontroloru leta – Kako teku pripreme za lansiranje?

– Kontrolna soba je spremna – odgovorio je Miĉ. – Ja ću nadgledati lansiranje, i potom prepu-

stiti kontrolu leta i prizemljenje Venkatovim ljudima.

– Odnosi s javnošću? – rekao je Tedi okrećući se prema Eni Montroz.

– Mediji svakodnevno dobijaju informacije – rekla je. – Svi znaju da je ovo Vatnijeva jedina

šansa. Javnost nije ovoliko budno pratila konstrukciju broda još od Apola 11. Emisija CNN-a

„Izveštaj o Vatniju” već dve nedelje je najgledaniji program u tom terminu.

– Dobro je što imamo toliku paţnju – rekao je Tedi. – To će nam pomoći da dobijemo vanred-

na sredstva od kongresa. Morise, kako stoje stvari s raketom nosaĉem?

– Zasada dobro – rekao je Moris Stajn, direktor lansirne rampe. – Ali ne idealno. IglAj 3 je

bio postavljen za lansiranje. Rakete nosaĉi nisu pravljene da stoje uspravno i da dugo trpe silu

gravitacije. Zato sada dodajemo spoljne podupiraĉe koje ćemo ukloniti pre lansiranja. Lakše

je tako nego da radimo demontaţu. Osim toga, gorivo deluje korozivno na rezervoare, tako da

smo morali da ga istoĉimo. U meĊuvremenu, obavljamo provere svih sistema na svaka tri da-

na.

– U redu – klimnuo je Tedi. – A sada najvaţnije pitanje: Bruse? Kako teku radovi na Iridi?

146

– Kasnimo – rekao je Brus umorno odmahujući glavom. – Radimo najbrţe što moţemo, ali to

jednostavno nije dovoljno brzo.

– Mogu da vam obezbedim novac za prekovremene sate – ponudio je Tedi.

– Već radimo dvadeset ĉetiri ĉasa dnevno.

– Koliki je zaostatak? – pitao je Tedi.

– Radimo dvadeset devet dana, što znaĉi da nam je ostalo još samo devetnaest – objasnio je

Brus. – Posle toga, timu lansirne rampe treba trinaest dana da je montira na raketu nosaĉ. U

zaostatku smo najmanje dve nedelje.

– Hoćete li ostati na tome? – pitao je Tedi. – Ili će biti još odlaganja?

Brus je slegnuo ramenima. – Ako ne bude više nikakvih problema, nećemo kasniti više od dve

nedelje. Ali uvek nešto iskrsne.

– Koliko ti još treba? – pitao je Tedi.

– Petnaest dana – odgovorio je Brus. – Da imamo još petnaest dana siguran sam da bismo za-

vršili na vreme.

– Dobro – rekao je Tedi. – Hajde da stvorimo tih petnaest dana.

Obraćajući se glavnom lekaru misije Ares 3, Tedi je pitao: – Doktore Keler, moţemo li da

smanjimo Vatnijev unos hrane kako bi mu zalihe duţe potrajale?

– Ţao mi je, ali to je nemoguće – rekao je Keler – već unosi minimalan broj kalorija. Štaviše,

s obzirom na to koliko se fiziĉki troši, hrani se mnogo slabije nego što bi trebalo. A biće još

gore. Ubrzo će mu se ishrana sastojati samo od krompira i vitaminskih pilula. Jeste da ĉuva

obroke bogate proteinima za kasnije, ali opet će biti pothranjen.

– Od trenutka kad ostane bez hrane, koliko mu ostaje? – pitao je Tedi.

– Pod pretpostavkom da će imati dovoljno vode, mogao bi da preţivi tri nedelje. Što je manje

nego u sluĉaju klasiĉnog štrajka glaĊu, ali ne zaboravi da će u tom trenutku već biti pothra-

njen i mršav.

– Ne zaboravite – umešao se Venkat – da će se Irida prizemljiti pomoću balona; moţda će

morati da vozi nekoliko dana da bi stigao do nje. Rekao bih da je teško upravljati roverom ako

bukvalno umireš od gladi.

– U pravu je – potvrdio je doktor Keler. – Ĉetiri dana pošto ostane bez hrane jedva će moći da

stoji na nogama, a kamoli da upravlja roverom. Pored toga, mentalne sposobnosti će mu brzo

opadati. Boriće se da ostane budan.

– Dakle, datum sletanja ostaje nepromenjen – rekao je Tedi. – Morise, moţeš li da montiraš

sondu na raketu nosaĉ za manje od trinaest dana?

147

Moris se zamislio. – Pa… Samo montiranje traje tri dana. Sledećih deset dana obavljaju se te-

stovi i kontrole.

– Koliko to moţe da se skrati?

– Ako uloţimo dovoljno prekovremenog rada, montaţu mogu da skratim na dva dana. To

ukljuĉuje i transport iz Pasadene do Kejp Kanaverala. Ali kontrole ne mogu da skratim. Odre-

Ċene faze testova i kontrola obavljaju se u odreĊenim vremenskim razmacima kako bismo iz-

meĊu njih mogli da ustanovimo da li se nešto izobliĉilo ili iskrivilo. Ako se intervali skrate,

kontrole više nisu pouzdane.

– Ĉesto nailazite na greške tokom tih kontrola? – pitao je Tedi.

U prostoriji je zavladao tajac.

– Ovaj – promucao je Moris. – Jel’ ti to predlaţeš da preskoĉimo provere?

– Ne – rekao je Tedi. – Zasad te pitam koliko su ĉesto greške.

– Otprilike jednom u dvadeset lansiranja.

– A koliko ĉesto se otkrije greška koja moţe da ugrozi misiju?

– Pa, ovaj, nisam siguran. Moţda u pedeset odsto sluĉajeva?

– Znaĉi, ako preskoĉimo testiranja i kontrole, izgledi su jedan prema ĉetrdeset da misija ne us-

pe? – pitao je Tedi.

– To je dva i po posto – umešao se Venkat. – U uobiĉajenim okolnostima osnova za stopiranje

odbrojavanja. Ne moţemo toliko da se kockamo.

– „Uobiĉajene okolnosti” su davno prošle – rekao je Tedi mirno. – Devedeset sedam i po po-

sto je bolje nego nula. Moţe li neko da smisli bezbedniji naĉin da dobijemo više vremena?

Pogledao je u kolege okupljene oko stola. Svi su zurili u njega bez reĉi.

– Dobro, onda. Ubrzavanjem montaţe i preskakanjem kontrola dobićemo dodatnih jedanaest

dana. Ako Brus izvede ĉudo i završi ranije, Moris će moći da obavi neke provere.

– A šta je sa preostala ĉetiri dana? – pitao je Venkat mršteći se još uvek zbog preskakanja

kontrola.

– Siguran sam da Vatni moţe da rastegne zalihe hrane da mu potraju još ĉetiri dana, bez obzi-

ra na pothranjenost – rekao je Tedi gledajući u doktora Kelera.

– Ja… – poĉeo je Keler – to ne preporuĉujem…

– Ljudi – prekinuo ga je Tedi. – Razumem vaš poloţaj. Postoje procedure. Preskakanje tih

procedura donosi rizik. Rizik moţe da dovede do nevolja u vašem odeljenju. Ali nije trenutak

da štitimo svoje guzice. Moramo da rizikujemo. U suprotnom, Mark Vatni će umreti.

148

Obraćajući se Keleru, rekao je: – Rastegni mu zalihe da mu hrana potraje još ĉetiri dana.

Keler je ćutke klimnuo glavom.

* * *

– Riĉ – pozvao je Majk.

Riĉ Parnel je bio usredsreĊen na kompjuterski ekran. Sto mu je bio zatrpan odštampanim li-

stovima papira, mapama i priruĉnicima. Prazne šolje kafe zauzele su svaki slobodan pedalj na

stolovima, a kutije gotove hrane pokrivale su pod.

– Riĉ – pozvao je Majk glasnije.

Riĉ je podigao pogled. – Da?

– Šta radiš to, koji Ċavo?

– Jedan mali projekat sa strane. Hteo sam nešto da proverim.

– Pa dobro… pretpostavljam da to nije problem – rekao je Majk – ali prvo moraš da završiš

redovan posao. Traţio sam ti one korekcije satelitskih orbita još pre dve nedelje i još ih nisi

uradio.

– Treba mi superkompjuter – rekao je Riĉ.

– Treba ti superkompjuter da izraĉunaš rutinske korekcije satelitskih orbita?

– Ne, treba mi za ovo drugo na ĉemu radim – rekao je Riĉ.

– Riĉ, ozbiljno ti kaţem, ne šalim se. Moraš da radiš svoj posao.

Riĉ se naĉas zamislio. – Da li bi bilo zgodno da uzmem odmor? – pitao je.

Majk je uzdahnuo. – Znaš šta, Riĉ? Mislim da je ovo idealan trenutak da uzmeš odmor.

– Odliĉno! – Riĉ se osmehnuo. – Poĉinjem odmah.

– Kako god hoćeš – rekao je Majk. – Idi kući. Odmori se.

– A ne, ne nameravam da idem kući – rekao je Riĉ, vraćajući se svojim proraĉunima.

Majk je protrljao oĉi. – Dobro, kako god bilo. A šta je sa onim satelitskim orbitama…?

– Ja sam na odmoru – rekao je Riĉ ne osvrćuĉi se.

Majk je slegnuo ramenima i produţio.

149

[08.01]VATNI: Kako napreduje moj paket humanitarne pomoći?

[08.16]JPL: Malo kasnimo, ali biće gotov. U meĊuvremenu, ţelimo da se vratiš na posao.

Uverili smo se da je hab u dobrom stanju. Radovi na tekućem odrţavanju oduzimaju ti samo

dvanaest sati nedeljno. Ostatak vremena ćemo ti popuniti istraţivaĉkim radom i eksperimenti-

ma.

[08.31]VATNI: Odliĉno! Smuĉilo mi se da samo sedim i blejim. Provešću ovde nekoliko go-

dina. Što da me ne iskoristite kad sam već tu.

[08.47]JPL: To smo i mi mislili. Poslaćemo ti raspored ĉim ga nauĉni tim sastavi. Biće to

uglavnom EVA, prikupljanje geoloških uzoraka, ispitivanje zemljišta, i nedeljni lekarski pre-

gledi koje ćeš sam obavljati. Iskreno, ovo je najduţe „dodatno vreme na Marsu” koje smo do-

bili još od lendera Oportjuniti.

[09.02]VATNI: Oportjuniti se nikad nije vratio na Zemlju.

[09.17]JPL: Izvini. Loše poreĊenje.

* * *

Proizvodni pogon je vrveo od aktivnosti dok su tehniĉari zatvarali Iridu u posebno konstruisan

transportni kontejner. Osoblje druge dve smene posmatralo je sa osmatraĉkog balkona. U po-

slednja dva meseca su jedva videli sopstvenu kuću; u kafeteriji je bila napravljena privremena

spavaonica. Pod uobiĉajenim okolonostima, u ovo doba trećina njih bih spavala, ali nisu ţeleli

da propuste ovaj trenutak.

VoĊa smene je pritegao poslednji zavrtanj. Kad je privukao kljuĉ k sebi, inţenjeri su poĉeli da

aplaudiraju. Mnogi od njih su bili u suzama.

Posle šezdeset dva dana mukotrpnog rada, Irida je bila gotova.

* * *

– Pripreme za lansiranje su završene – rekla je Eni Montroz novinarima okupljenim u sali za

konferencije za štampu. – Irida je spremna za put. Lansiranje je zakazano za 09.14 ujutru.

– Nakon lansiranja ostaće u orbiti bar tri sata. Za to vreme kontrolni centar misije će prikupiti

precizne telemetrijske podatke u sklopu priprema za prelazak u transfernu orbitu do Marsa.

Nakon toga, misiju će preuzeti tim Aresa 3 zaduţen za slanje zaliha, koji će kontrolisati njen

let tokom narednih meseci. Put do Marsa trajaće ĉetiristo ĉetrnaest dana.

– Što se tiĉe tereta – pitao je novinar – ĉujem da nije u pitanju samo hrana?

150

– To je taĉno – osmehnula se Eni. – Odvojili smo sto grama za ono što nije preko potrebno.

To su pisma Markove porodice, poruka od predsednika i fleš-memorija sa muzikom iz raznih

epoha.

– Ima li disko muzike? – neko je pitao.

– Nema – rekla je Eni kad se prostorijom proneo prigušeni smeh.

Keti Vorner iz CNN-a potom je pitala: – Ako ovo lansiranje ne uspe, postoji li neko drugo re-

šenje za Vatnija?

– Postoje rizici prilikom svakog lansiranja – rekla je Eni – ali ne oĉekujemo nikakve proble-

me. U Kejpu je vedro i toplo. Uslovi ne bi mogli biti bolji.

– Postoji li ograniĉenje troškova ove spasilaĉke misije? – pitao je drugi novinar. – Neki se pi-

taju da li su troškovi postali preveliki.

– Ovde se ne radi o visini troškova – odvratila je Eni, spremna za to pitanje. – Radi se o ĉove-

ku koji je u ţivotnoj opasnosti. Ali, ako ţelite da posmatrate sa finansijske strane, uzmite u

obzir koliko vredi produţena misije Marka Vatnija. Njegovo preţivljavanje na Marsu, borba

za opstanak, pruţili su nam mnogo više saznanja o toj planeti nego svi ostali Aresovi programi

zajedno.

* * *

– Veruješ li u Boga, Venkate? – pitao je Miĉ.

– Naravno, verujem u mnogo njih – rekao je Venkat. – Ja sam Indus.

– Pomoli se svakom od njih tokom ovog lansiranja.

– Hoću.

Miĉ je prišao svojoj stanici u velikoj kontrolnoj sobi. Podigao je pogled na gomilu ekrana

okaĉenih na suprotnom zidu, a zatim na desetine ljudi koji su zauzeli svoja mesta.

Stavio je slušalice i rekao: – Ovde direktor leta. Zapoĉnite proveru stanja pred lansiranje.

– Primljeno, Hjustone – stigao je odgovor od direktora kontrole lansiranja u Floridi. –

CLCDR proverava da li je sve osoblje na pozicijama i da li su svi sistemi spremni – javljao je

radio-vezom – dajte mi zeleno ili crveno svetlo za lansiranje. Toker?

– Zeleno – ĉuo se odgovor.

– Tajmer?

– Zeleno – ĉuo se drugi glas.

151

– QAM1?

– Zeleno.

Miĉ je naslonio bradu na ruke i zurio u centralni ekran. Na njemu se uţivo emitovao prenos sa

lansirne rampe. Raketa nosaĉ okruţena oblacima vodene pare nastale procesom hlaĊenja, još

je na strani imala ispisano ime IglAj.

– QAM2?

– Zeleno.

– QAM3?

– Zeleno.

Venkat se naslonio na zid u dnu prostorije. On je kao administrator svoj deo posla završio.

Sad je mogao samo da gleda i da se nada. Pogled mu je bio prikovan za ekrane na suprotnom

zidu. Glavom su mu prolazile silne brojke, ţongliranje smenama, neuvijene laţi i postupci na

ivici zakona koje je poĉinio da bi realizovao ovu misiju. Neće se pokajati, ako ovo uspe.

– FSC?

– Zeleno.

– Prop 1?

– Zeleno.

Tedi je sedeo u osmatraĉkoj sobi za vaţne goste iza kontrolnog centra. Visok poloţaj obezbe-

dio mu je najbolje mesto u odaji: sredina prvog reda. Aktentašna stajala mu je pored nogu, a u

rukama je drţao plavu fasciklu.

– Prop 2?

– Zeleno.

Eni Montroz je nervozno šetala po svojoj kancelariji pored sale za novinare. Na devet monito-

ra postavljenih na zidu emitovano je devet razliĉitih kanala; na svakom se videla lansirna ram-

pa. Kad je proverila na kompjuteru videla je da i strani kanali to prenose. Ceo svet je gledao u

išĉekivanju.

– ACC?

– Zeleno.

– LWO?

– Zeleno.

152

Brus Ng je sedeo u kafeteriji JPL-a sa stotinama inţenjera koji su uloţili veliki trud u Iridu.

Kao opĉinjeni su gledali u veliki televizor. U Pasadeni je bilo šest i trinaest ujutru, ali svi za-

posleni su bili prisutni.

– AFLC?

– Zeleno.

– NavoĊenje?

– Zeleno.

Milionima kilometara dalje, posada Hermesa je slušala okupljena oko stanice Johansenove.

Dvominutno kašnjenje prenosa bilo je beznaĉajno. Ionako nisu mogli nikako da pomognu. Jo-

hansenova je napeto zurila u ekran, koji je prikazivao samo jaĉinu zvuĉnog signala. Bek je kr-

šio prste. Fogel je stajao nepomiĉno, pogleda prikovanog za pod. Martinez se molio, isprva u

sebi, a onda je pomislio kako nema razloga da to krije. Komandantkinja Luis je stajala malo

dalje, prekrštenih ruku.

– PTC?

– Zeleno.

– Direktor vozila za lansiranje?

– Zeleno.

– Hjustone, ovde lansirni kontrolni centar, imamo zeleno svetlo za lansiranje.

– Razumem – rekao je Miĉ proveravajući dokle je stiglo odbrojavanje. – Ovde direktor leta,

spremni smo za lansiranje po planiranom vremenu.

– Razumem, Hjustone – rekli su iz lansirnog kontrolnog centra – Lansiramo u predviĊeno vre-

me.

Kada je odbrojavanje stiglo do 00.00.15, televizijske stanice najzad su doĉekale glasno odbro-

javanje kontrolorke tajmera: – 15 – rekla je. – 14… 13… 12… 11…

Hiljade ljudi okupilo se u Kejp Kanaveralu, najveći broj radoznalaca koji se ikada okupio da

posmatra lansiranje letelice bez posade. Slušali su glas kontrolorke tajmera koji je odjekivao

iznad tribina.

– 10… 9… 8… 7…

Riĉ Parnel, zadubljen u svoje proraĉune orbita, izgubio je pojam o vremenu. Nije primetio da

su se njegove kolege premestile u veliku salu za sastanke gde je bio postavljen televizor. Ne-

jasno mu je prošlo kroz glavu kako je u kancelariji neobiĉno tiho, ali nije razmišljao o tome.

– 6… 5… 4…

153

– Poĉinje paljenje raketnih motora.

– 3… 2… 1…

Nakon oslobaĊanja spojnica, okruţena oblacima dima i vatre, raketa nosaĉ poĉela je da se us-

pinje, isprva polako, a onda sve brţe i brţe. Okupljeni su pozdravili uzletanje glasnim pokliĉi-

ma.

Dok se raketa nosaĉ pela sve više, Miĉ nije imao vremena da posmatra spektakl na glavnom

ekranu. – Poravnanje? – uzviknuo je u mikrofon.

– Poravnanje dobro, Upravo leta – odmah je stigao odgovor.

– Kurs? – pitao je.

– Kurs dobar.

– Nadmorska visina hiljadu metara – neko je rekao.

– Dostigli smo graniĉnu visinu za bezbedan prekid leta – zaĉulo se, što znaĉi da, u sluĉaju

opasnosti, letelica moţe bezbedno da se sruši u Atlantski okean.

– Visina hiljadu petsto metara.

– Zapoĉinjemo manevar rotacije po popreĉnoj i uzduţnoj osi.

– Imamo malo truckanja.

Miĉ je pogledao u direktora uzleta. – Ponovi?

– Malo drmusanje. Unutrašnje navoĊenje će to ispraviti.

– Kontroliši šta se tu dešava – rekao je Miĉ.

– Visina dve hiljade petsto metara.

– Rotacije po popreĉnoj i uzduţnoj osi obavljene, dvadeset dve sekunde do odvajanja motora

prve faze.

* * *

Briţljiva ali na brzinu izvedena konstrukcija Iride mogla je da prouzrokuje katastrofalno pri-

zemljenje. Umesto uobiĉajenih paketa obroka, hrana se uglavnom sastojala od suvih protein-

skih kockica. Ĉak i da Irida ne uspe da aktivira balone za prizemljenje i udari o tlo pri brzini

od nekoliko stotina kilometara na ĉas, kockice proteina će i dalje biti jestive.

Na misijama bez posade kakva je ova, ne postoji gornja granica ubrzanja. Tovar sonde trpi si-

le koje nijedan ĉovek ne bi mogao da preţivi. Iako je Nasa testirala delovanje ekstremnih gra-

154

vitacionih sila na proteinske kockice, nisu testirali efekte istovremenog delovanja boĉnih vi-

bracija, što bi uradili da su imali više vremena.

Bezopasno drmusanje, izazvano zanemarivim disbalansom u smeši goriva, protreslo je kori-

stan teret. Priĉvršćena jakim vijcima, Irida se ĉvrsto drţala. Proteinske kockice u njenoj utro-

bi, nisu.

Potisak je sabijao hranu dok ju je drmusanje letelice treslo. Efekat sliĉan otapanju koje se de-

šava tokom zemljotresa pretvorio je proteinske kockice u gustu kašu. Iako je prvobitno bila

upakovana tako da nema viška prostora, supstanca koja je sada bila sabijena, poĉela je da se

bućka.

Drmusanje je izazvalo i neujednaĉeno opterećenje, tako da se kaša prelivala ka ivicama odelj-

ka. To izmeštanje teţine samo je pogoršalo problem i povećalo drmusanje.

* * *

– Sve više se trese – izvestio je direktor uzleta.

– Koliko? – upitao je Miĉ.

– Zabrinjavajuće – odvratio je. – Ali meraĉi ubrzanja su to primetili i izraĉunali nov centar

mase. Kompjuter za navoĊenje podešava ugao potiska motora da to neutrališe. Još uvek je sve

u redu.

– Obaveštavaj me – rekao je Miĉ.

– Trinaest sekundi do odvajanja motora prve faze.

* * *

NepredviĊeno izmeštanje teţine nije znaĉilo da je katastrofa neminovna. Svi sistemi su kon-

struisani tako da naĊu rešenje u najgorim okolnostima i svaki je izvanredno obavio svoj po-

sao. Brod je nastavio put u orbitu uz manje korekcije kursa, koje je sofisticirani softver auto-

matski sproveo.

Motor prve faze je potrošio gorivo i raketa nosaĉ je delić sekunde letela po inerciji, a onda su

spojnice motora prve faze otpuštene pomoću eksplozivnih vijaka. Motor prve faze koji je sada

bio prazan odvojio se od letelice, dok su se motori druge faze pripremali za paljenje.

Letelica više nije trpela tako ţestoke sile. Proteinska kaša je slobodno lebdela unutar spremi-

šta. Da je imala dve sekunde više, ponovo bi se ekspandovala i stvrdnula. Ali imala je samo

ĉetvrtinu sekunde.

155

Kada se upalio motor druge faze, letelica se silovito i naglo trznula. Sada kad više nije bilo

balasta prve faze, ubrzanje je bilo trenutno. Trista kilograma kaše naletelo je na zadnji deo

spremišta. Taĉka udara nalazila se na ivici Iride, ni blizu mesta gde se oĉekivalo opterećenje.

Iako je Irida bila priĉvršćena pomoću pet velikih vijaka, samo jedan je istrpeo svu silinu uda-

ra. Vijci su mogli da podnesu ogromno opterećenje i da, ako zatreba, podnesu ukupnu teţinu

korisnog tereta. Ali nisu mogli da izdrţe iznenadan udar slobodne mase od trista kilograma.

Vijak je pukao. Opterećenje se tada premestilo na preostala ĉetiri vijka. Sad kad je prošao si-

lovit udar, njima je bilo mnogo lakše da odrade svoj posao, nego njihovom palom drugu.

Da je tim koji je radio na lansirnoj rampi imao vremena da obavi uobiĉajenu kontrolu, prime-

tio bi manju grešku na jednom od vijaka. Usled te greške, vijak je bio malo slabiji, ali to ne bi

moglo da prouzrokuje havariju na uobiĉajenoj misiji. U svakom sluĉaju, tim bi ga zamenio

potpuno ispravnim vijkom.

Neplanirano opterećenje vršilo je nejednak pritisak na ĉetiri preostala vijka, a najveće optere-

ćenje palo je na oslabljen vijak. Ubrzo je i on popustio. U tom trenutku, ostala tri su brzo ot-

kazala jedan za drugim.

Irida je skliznula s podupiraĉa u proširenju za korisni teret i tresnula o trup broda.

* * *

– Uhh! – uzviknuo je direktor uzleta. – Upravo leta, imamo veliko odstupanje u rotaciji!

– Šta? – rekao je Miĉ i u tom trenutku su na svim konzolama zapištali alarmi i zatreperile

lampice.

– Irida trpi silu od sedam gravitacija – neko je rekao.

– Dobijamo isprekidan signal – javio je drugi glas.

– Upravo uzleta, šta se ovde dešava? – pitao je Miĉ.

– Sve je pošlo naopako. Vrti se po uzduţnoj osi sa odstupanjem od sedamnaest stepeni.

– Koliko brzo?

– Najmanje pet obrtaja u sekundi i pada s kursa.

– Moţeš li da je digneš do orbite?

– Nemam nikakav kontakt s letelicom; imamo prekid signala na svim sistemima.

– Komunikacija! – uzviknuo je Miĉ obraćajući se direktoru komunikacija.

– Radimo na tome, Upravo leta – stigao je odgovor. – Unutrašnji sistem je otkazao.

156

– Unutar letelice deluju vrlo jake gravitacione sile, Upravo leta.

– Zemaljska telemetrija pokazuje da leti dvesta metara niţe od ciljne putanje.

– Izgubili smo sva oĉitavanja stanja sonde, Upravo leta.

Miĉ se zadrţao na poslednjem podatku. – Izgubili smo ĉitavu sondu? – pitao je Miĉ.

– Tako je. Primamo isprekidan signal sa broda ali ništa od sonde.

– Sranje – rekao je Miĉ. – To znaĉi da je ispala iz leţišta u tovarnom prostoru.

– Sad se zavrteo kao ĉigra.

– Moţe li da dobaci do orbite? – rekao je Miĉ. – Bar do superniske Zemljine orbite? Moţda

bismo mogli da…

– Prekid signala, Upravo leta.

– TakoĊe prekid signala.

– TakoĊe.

U prostoriji je zavladao tajac; ĉulo se samo pištanje alarma.

Trenutak kasnije Miĉ je rekao: – Ponovno uspostavljanje veze?

– Neuspešno – rekli su iz Komunikacija.

– Zemaljska kontrola? – pitao je Miĉ.

– Zemaljska kontrola – stigao je odgovor – letelica je već bila napustila vidno polje.

– SatKon? – pitao je Miĉ.

– Nema prijema signala na satelitima.

Miĉ je pogledao ispred sebe u glavni ekran. Bio je zatamnjen i velikim belim slovima pisalo

je „PREKID SIGNALA”.

– Kontrolo leta – zaĉuo se glas preko radija. – Ameriĉki razaraĉ Stokton prijavio je pad delo-

va rakete. Poloţaj razaraĉa poklapa se sa poslednjom poznatom lokacijom Iride.

Miĉ se uhvatio za glavu. – Primljeno – rekao je.

Potom je izgovorio reĉi od kojih svaki direktor leta strahuje, nadajući se da ih nikad neće iz-

govoriti: – Zemaljska kontrola, ovde direktor leta. Zakljuĉaj vrata.

To je bio znak da se poĉne sa procedurom nakon neuspeha misije.

157

Tedi je iz posmatraĉke sale sa vaţnim zvanicama gledao utuĉena lica u kontrolnom centru mi-

sije. Duboko je uzdahnuo. Tuţno je pogledao plavu fasciklu s veselim govorom u kojem se

spremao da pohvali savršeno lansiranje. Vratio ju je u aktentašnu, i izvadio crvenu fasciklu sa

onim drugim govorom.

* * *

Venkat je sedeo u zamraĉenoj kancelariji. Nije je namerno zamraĉio, samo je toliko dugo se-

deo zadubljen u misli da se oko njega smraĉilo.

Zazvonio mu je mobilni telefon. Ţena ga je ponovo zvala. Oĉigledno je bila zabrinuta za nje-

ga. Pustio je da se javi govorna pošta. Nije bio u stanju da se suoĉi s njom. Niti s bilo kim dru-

gim.

Sa kompjutera se oglasio kratak ton. Pogledao je u ekran i video mejl od JPL-a. Poruka pro-

sleĊena sa Patfajndera.

* * *

[16.03]VATNI: Kako je prošlo lansiranje?

158

16.

Za Martineza:

Doktorka Šilds kaţe da treba da napišem liĉnu poruku svakom ĉlanu posade. Kaţe da ću tako

oĉuvati osećaj povezanosti sa ljudima. Ja mislim da su to gluposti. Ali šta se moţe, to je nare-

Ċenje.

S tobom mogu da budem direktan:

Ako umrem, obiĊi moje roditelje. Ţeleće da ĉuju iz prve ruke sve o našem boravku na Marsu.

Molim te, uĉini mi to.

Neće biti lako razgovarati s njima o njihovom mrtvom sinu. Znam da mnogo traţim, zato tebe

molim. Rekao bih ti da si mi ti najbolji prijatelj i sliĉno, ali to bi bilo gej.

Ovo nije predaja. Samo se pripremam za svaki mogući ishod. Kao i uvek.

* * *

Guo Ming, direktor Kineske nacionalne svemirske agencije, pregledao je obimnu dokumenta-

ciju koja mu se nalazila na stolu. Nekada, kada je Kina ţelela da lansira raketu, prosto bi to i

uradila. Sada su u skladu sa meĊunarodnim sporazumima bili obavezni da o tome obaveste

ostale drţave.

Ta obaveza, pomislio je Guo Ming za sebe, ne odnosi se na Sjedinjene Drţave. Doduše, Ame-

rikanci javno objavljuju svoj raspored lansiranja mnogo unapred, tako da to na kraju doĊe na

isto.

Prilikom popunjavanja obrasca morao je da bude vrlo oprezan: da jasno istakne datum lansira-

nja i putanju leta, a da istovremeno, na sve moguće naĉine „sakrije drţavne tajne”.

Frknuo je s negodovanjem na poslednju stavku. – Smešno – promrmljao je. Tajang Šen nema

nikakav strateški ni vojni znaĉaj. To je sonda bez posade koja će u Zemljinoj orbiti provesti

manje od dva dana. Nakon toga će otputovati u Sunĉevu orbitu izmeĊu Merkura i Venere. To

će biti prva kineska heliološka sonda u Sunĉevoj orbiti.

Ipak, Drţavni savet je zahtevao da sva lansiranja budu obavijena velom tajne. Ĉak i ona kod

kojih nije bilo šta da se krije. Na taj naĉin druge drţave nisu mogle da pretpostave koja lansi-

ranja sadrţe poverljiv korisni teret.

Kucanje na vratima prekinulo ga je u popunjavanju dokumentacije.

159

– Napred – rekao je Guo Ming srećan što ga prekidaju.

– Dobro veĉe, gospodine – rekao je zamenik direktora Dţu Tao.

– Tao, dobro došli.

– Hvala, gospodine. Drago mi je što sam ponovo u Pekingu.

– Kako je bilo u Đućuenu? – pitao je Guo Ming. – Nadam se da nije bilo previše hladno? Ni-

kad neću razumeti zašto se naša svemirska baza nalazi usred pustinje Gobi.

– Bilo je hladno, ali podnošljivo – rekao je Dţu Tao.

– I, kako idu pripreme za lansiranje?

– Zadovoljstvo mi je da izvestim da sve teĉe po planu.

– Odliĉno – osmehnuo se Guo Ming.

Dţu Tao je ćutke zurio u svog šefa.

Guo Ming mu je uzvratio pogledom oĉekujući da ovaj nešto kaţe, ali Dţu Tao niti je ustao da

ode niti je išta rekao.

– Ima li još nešto, Tao? – pitao je Guo Ming.

– Hm – rekao je Dţu Tao. – Naravno, ĉuli ste šta se desilo sa sondom Irida?

– Da, jesam – namrštio se Guo. – Uţasno. Jadan ĉovek, umreće od gladi.

– Moţda – rekao je Dţu Tao. – Moţda i neće.

Guo Ming se naslonio u stolici. – O ĉemu priĉate?

– Priĉam o raketi nosaĉu za Tajang Šen, gospodine. Naši inţenjeri su obavili proraĉun; ispo-

stavilo se da raketa nosaĉ ima dovoljno goriva za ulazak u orbitu do Marsa. Mogao bi da stig-

ne tamo za ĉetiristo devetnaest dana.

– Šalite se?

– Da li se ja ikada šalim, gospodine?

Guo Ming je ustao i uštinuo se za bradu. Onda se ushodao po kancelariji i rekao: – Stvarno

moţemo da pošaljemo sondu na Mars?

– Nije to ništa, gospodine – rekao je Dţu Tao. – Već smo slali nekoliko.

– Da, znam, ali stvarno bismo mogli da pošaljemo Tajang Šen?

160

– Ne, gospodine – rekao je Dţu Tao. – Preteţak je. Zbog masivnog toplotnog štita to je najte-

ţa sonda bez posade koju smo dosad konstruisali. Zato je raketa nosaĉ morala da bude toliko

jaka. Ali s lakšim korisnim teretom mogla bi da stigne do Marsa.

– Koliko mase bismo mogli da pošaljemo? – pitao je Guo Ming.

– Devetsto ĉetrdeset jedan kilogram, gospodine.

– Hm – rekao je Guo Ming – kladim se da bi Nasi ta nosivost odgovarala. Kako to da nam se

nisu već obratili tim povodom?

– Zato što ne znaju – odgovorio je Dţu Tao. – Sve informacije o našoj tehnologiji raketa no-

saĉa su strogo poverljive. Ministarstvo drţavne bezbednosti ĉak širi dezinformacije o našim

mogućnostima. Iz oĉiglednih razloga.

– Da ne bi saznali da moţemo da im pomognemo – rekao je Guo Ming – ako odluĉimo da ne

pomognemo, niko neće znati da smo mogli.

– Tako je, gospodine.

– Recimo da odluĉimo da pomognemo. Šta onda?

– Ne bismo smeli da gubimo vreme – odgovorio je Dţu Tao. – Uzimajući u obzir duţinu puta

i koliĉinu zaliha koje su ostale njihovom astronautu, bilo koja sonda za te svrhe morala bi da

se lansira u roku od mesec dana. Ĉak i tada bi već poĉeo da gladuje.

– To je baš u vreme kad smo mi planirali da lansiramo Tajang Šen.

– Da, gospodine. Ali njima je trebalo dva meseca da konstruišu Iridu, i toliko su ţurili da su

na kraju pretrpeli neuspeh.

– To je njihov problem – obrecnuo se Guo Ming. – Naš deo posla bi bio da obezbedimo rake-

tu nosaĉ. Lansirali bismo iz Đućuena; ne moţemo da šaljemo osamsto tona tešku raketu na

Floridu.

– Bilo kakav sporazum bi podrazumevao da nam Amerikanci nadoknade troškove za raketu

nosaĉ – rekao je Dţu Tao – a Drţavni savet bi sigurno traţio politiĉke ustupke od ameriĉke

vlade.

– Nadoknada troškova nam ništa ne bi znaĉila – rekao je Guo Ming. – Ovo je skup projekat, i

Drţavni savet je sve vreme gunĊao zbog toga. Kad bi im isplatili ukupnu vrednost projekta,

taj novac bi zadrţali. Nikad ne bismo dobili novac za sledeći projekat.

Stavio je ruke iza leĊa. – Ameriĉki narod je moţda sentimentalan, ali njihova vlada nije. Stejt

department neće ponuditi ništa ozbiljno u zamenu za ţivot jednog ĉoveka.

– Znaĉi, nema nade? – pitao je Dţu Tao.

– Ima nade – ispravio ga je Guo Ming. – Samo je teško izvodljivo. Ako se ovo pretvori u pre-

govore na diplomatskom nivou, nikad se neće rešiti. To mora da ostane meĊu nauĉnicima. Da

161

se saradnja odvija izmeĊu dve svemirske agencije. Dovešću prevodioca pa ću pozvati direkto-

ra Nase. Mi ćemo napraviti sporazum, a onda ćemo svoje vlade staviti pred svršen ĉin.

– Ali šta ćemo dobiti zauzvrat? – pitao je Dţu Tao. – Mi njima dajemo raketu nosaĉ i time u

suštini otkazujemo misiju Tajang Šena.

Guo Ming se osmehnuo. – Dobićemo nešto što bez njih ne bismo mogli da ostvarimo.

– A to je?

– Kineski astronaut na Marsu.

Dţu Tao je ustao. – Naravno – osmehnuo se. – Posada Aresa 5 još uvek nije odabrana. Zahte-

vaćemo da jedan ĉlan posade bude Kinez. Mi ćemo ga izabrati i obuĉiti. Nasa i Stejt depart-

ment bi to sigurno prihvatili. No hoće li naš Drţavni savet pristati?

Guo Ming se ironiĉno osmehnuo. – Da javno spasu Amerikance? Da pošalju kineskog astro-

nauta na Mars? Da pokaţu svetu da je Kina ravnopravna sa Amerikom u svemiru? Ĉlanovi

Drţavnog saveta bi prodali svoje majke za to.

Tedi je drţao slušalicu prislonjenu na uvo. Njegov sagovornik je rekao sve što je imao da kaţe

i zaćutao je, ĉekajući odgovor.

Zurio je nekud neodreĊeno ispred sebe dok je obraĊivao informacije koje je upravo ĉuo.

Posle nekoliko sekundi odgovorio je: – Da.

Za Johansenovu:

Tvoj poster se prodao u više primeraka nego posteri svih nas ostalih zajedno. Ti si ona dobra

riba što je išla na Mars. Krasiš zidove studentskih domova širom sveta.

Kako si ispala takav kompjuteraški zaluĊenik kad tako izgledaš? A jesi kompjuterski zaluĊe-

nik, nema šta. Onaj najgori. Morao sam da se bavim nekim kompjuterskim sranjima da bih

povezao Patfajnder sa roverom i, jebote, glava me je zabolela. Još sam imao Nasu da mi sve

vreme govori šta da radim.

Treba da se potrudiš da deluješ malo opasnije. Poĉni da nosiš tamne naoĉare i koţnu jaknu.

Nosi skakavac sa sobom. Trudi se da izgledaš opasno… „botaniĉarski opasno”.

Jesi li znala da je komandantkinja Luis priĉala sa muškim delom našeg tima? Da je bilo ko od

nas pokušao da ti se nabacuje, leteo bi sa misije. Pretpostavljam da je postala preterano opre-

zna pošto je celog ţivota komandovala mornarima.

U svakom sluĉaju, pokušaj da ne razmišljaš o svim tim tipovima koji se samozadovoljavaju

gledajući tvoj poster.

* * *

162

– Dakle, evo nas ponovo – rekao je Brus okupljenim šefovima iz JPL-a. – Svi ste ĉuli za Ta-

jang Šen, tako da znate da su nam naši prijatelji u Kini pruţili još jednu šansu. Ali ovoga puta

će biti teţe.

– Tajang Šen će biti spreman za lansiranje za dvadeset osam dana. Ako ga lansiraju na vreme,

naš korisni teret će stići na Mars šeststo dvadeset ĉetvrtog sola, šest nedelja pošto Vatni osta-

ne bez hrane. Nasa već smišlja kako da mu rastegne zalihe.

– Ušli smo u istorijske anale kad smo završili Iridu za šezdeset tri dana. Sada moramo da po-

novimo taj podvig, ali ovoga puta za dvadeset osam dana.

Pogledao je u skeptiĉna lica za stolom.

– Ljudi – rekao je – ovo će biti najţešći svemirski brod dosad napravljen. Postoji samo jedan

naĉin da ga završimo tako brzo: neće imati sistem za prizemljenje.

– Izvinjavam se, šta? – zabezeknuo se Dţek Trevor.

Brus je klimnuo glavom. – Ĉuli ste me. Neće imati sistem za prizemljenje. Trebaće nam navo-

Ċenje za korekcije putanje tokom leta. Ali kad stigne na Mars, pustićemo ga da se sruši.

– To je ludost! – rekao je Dţek. – Kretaće se ludaĉkom brzinom kad udari!

– Tako je – rekao je Brus. – Pri idealnom atmosferskom otporu, srušiće se brzinom od trista

metara u sekundi.

– Šta će Vatniju samlevena sonda? – pitao je Dţek.

– Ako hrana ne sagori pri ulasku u atmosferu, Vatni će moći da je jede – objasnio je Brus.

Prišao je beloj tabli i poĉeo da crta osnovnu organizacionu šemu. – Trebaju mi dva tima – po-

ĉeo je. – Jedan tim će praviti školjku, sistem za navoĊenje i potisnike. Dovoljno je da moţe da

stigne do Marsa. Treba mi najbezbedniji mogući sistem. Aerosolni potisni gas bi bio najbolje

rešenje. Zatim visoko usmeren radio da moţemo da komuniciramo s letelicom, i standardni

softver za satelitsku navigaciju.

– Drugi tim će raditi na korisnom teretu. Oni moraju da upakuju hranu tako da preţivi udar.

Ako proteinske kockice udare u pesak brzinom od trista metara u sekundi, dobićemo pesak s

mirisom proteina. Moraju da ostanu jestive nakon udara.

– Maksimalna teţina tereta je devetsto ĉetrdeset jedan kilogram. Najmanje trista kilograma

mora da bude hrana. Na posao.

* * *

163

– Ovaj, doktore Kapur? – rekao je Riĉ, provirujući u Venkatovu kancelariju. – Imate li koji

minut?

Venkat mu je pokazao da uĊe. – Vi ste…?

– Riĉ, Riĉ Parnel – rekao je nespretno ulazeći u kancelariji sa hrpom papira u rukama. – Iz or-

bitne mehanike.

– Drago mi je – rekao je Venkat. – Izvolite, Riĉe?

– Pre izvesnog vremena sam došao na jednu zamisao. Uloţio sam mnogo vremena u nju. –

Spustio je papire na Venkatov sto. – Samo da naĊem rezime…

Venkat je tuţno pogledao svoj do malopre uredan sto po kojem je sada bila rasuta gomila pa-

pira.

– Evo ga! – uzviknuo je Riĉ pobedonosno, podigavši jedan list. Onda se sneveselio. – Ne, to

nije taj.

– Riĉe – rekao je Venkat. – Moţda biste mogli da mi kaţete o ĉemu se radi?

Riĉ je pogledao u ispreturane papire i uzdahnuo. – Ali imao sam tako dobar rezime…

– Rezime ĉega?

– Plana za spasavanje Vatnija.

– Već radimo na tome – rekao je Venkat. – To nam je poslednji oĉajniĉki pokušaj, ali…

– Tajang Šen? – frknuo je Riĉ. – To neće uspeti. Nemoguće je napraviti Marsovu sondu za

mesec dana.

– To nas sigurno neće spreĉiti da damo sve od sebe – odvratio je Venkat pomalo ljutito.

– Oh, izvinjavam se, bio sam neprijatan? – pitao je Riĉ. – Razgovor mi baš ne ide od ruke.

Umem da budem neprijatan. Ljudi bi trebalo slobodno da mi skrenu paţnju na to. Tajang Šen

je u svakom sluĉaju presudan za Vatnijevo spasavanje. Moja zamisao ne moţe da se realizuje

bez njega. Ali Marsova sonda? Pih. Dajte, molim vas.

– Dobro – odvratio je Venkat. – Šta ste smislili?

Riĉ je zgrabio papir sa stola. – Evo ga! – Pruţio je papir Venkatu sa detinjim osmehom na li-

cu.

Venkat je uzeo rezime i poĉeo da ĉita. Što je duţe ĉitao, Riĉijeva zamisao mu se sve više do-

padala. – Jeste li vi sigurni u ovo?

– Nedvosmisleno! – odgovorio je Riĉ ozareno.

– Jeste li to još nekome rekli?

164

– Kome bih mogao da kaţem?

– Ne znam – odvratio je Venkat. – Prijateljima?

– Nemam prijatelje.

– Dobro, samo drţite jezik za zubima – upozorio ga je Venkat.

– Kako da ga drţim?

– To je samo izraz.

– Stvarno? – rekao je Riĉ. – Baš glup izraz.

– Riĉe, neprijatni ste.

– Ah. Hvala.

* * *

Za Fogela:

To što sam tvoj zamenik, obilo mi se o glavu.

Pretpostavljam da su u Nasi zakljuĉili da su botanika i hemija sliĉne jer se obe završavaju na

„a”. Hteo – ne hteo, ja sam ti sad pomoćni hemiĉar.

Sećaš li se kad su te naterali da mi ĉitav dan objašnjavaš svoje eksperimente? Bilo je to usred

intenzivnih priprema za misiju. Moţda si zaboravio.

Zapoĉeo si moju obuku tako što si mi kupio pivo. I to za doruĉak. Nemci su stvarno super.

Sad kad imam vremena napretek, Nasa mi je uvalila gomilu posla. I na listi su mi sva tvoja

sranja iz hemije. Tako da moram da obavljam sve te dozlaboga dosadne eksperimente sa epru-

vetama i uzorcima zemljišta i nivoima PH i… samo što nisam zaspao.

Moj ţivot se pretvorio u oĉajniĉku borbu za opstanak… s povremenim titracijama.

Da budem iskren, sumnjiv si mi. Da nisi ti neki megazlikovac? Prvo, hemiĉar si. Imaš nemaĉ-

ki akcenat, imao si bazu na Marsu… treba li još neki dokaz?

* * *

– Šta je, koji moj, projekat Elrond? – pitala je Eni.

– Morao sam nešto da smislim – rekao je Venkat.

165

– Pa si se odluĉio baš za Elrond? – nastavila je Eni.

– Zato što je u pitanju tajni sastanak? – pogaĊao je Miĉ. – U mejlu je pisalo da ne smem ĉak

ni svom asistentu da kaţem kuda idem.

– Objasniću sve ĉim Tedi stigne – rekao je Venkat.

– Zašto bi Elrond znaĉio „tajni sastanak”? – pitala je Eni.

– Treba da donesemo neku izuzetno vaţnu odluku? – pitao je Brus Ng.

– Taĉno tako – rekao je Venkat.

– Otkud vi sve to znate? – Eni se već nervirala.

– Elrond – rekao je Brus. – Savet Elronda. Iz Gospodara prstenova. To je sastanak na kojem

odluĉe da unište prsten.

– Svašta – rekla je Eni. – Vi ste svi bili nevini u srednjoj školi, jel’ tako?

– Dobro jutro – rekao je Tedi ulazeći u sobu. Seo je, pa spustio ruke na sto. – Zna li neko za-

što smo se okupili? – upitao je.

– Ĉekajte – umešao se Miĉ – ĉak ni Tedi ne zna?

Venkat je duboko uzdahnuo. – Jedan od naših inţenjera orbitne mehanike, Riĉ Parnel, smislio

je kako da vratimo Hermes na Mars. Po putanji koju je proraĉunao, Hermes bi proleteo pored

Marsa petsto ĉetrdeset devetog sola.

Tajac.

– Jel’ se ti to zajebavaš? – pitala je Eni.

– Petsto ĉetrdeset devetog sola? Kako je to moguće? – pitao je Brus. – Ĉak ni Irida ne bi slete-

la pre petsto osamdeset osmog sola.

– Irida je bila letelica sa trenutnim potiskom – rekao je Venkat. – Hermes ima jonski motor s

konstantnim potiskom. Znaĉi da neprekidno ubrzava. Osim toga, Hermes je već sad dostigao

izuzetno veliku brzinu. Po sadašnjoj putanji za susret sa Zemljom, sledećih mesec dana bi mo-

rao da smanjuje brzinu da bi se uskladio sa brzinom Zemlje.

Miĉ je protrljao potiljak. – Ĉoveĉe… petsto ĉetrdeset devetog. To je trideset pet solova pre

nego što Vatni ostane bez hrane. To bi sve rešilo.

Tedi se nagnuo preko stola. – Objasni nam, Venkate. Kako bi to izgledalo?

– Dakle – poĉeo je Venkat – da bi izveli „manevar Riĉa Parnela” trebalo bi odmah da ubrzaju,

kako bi zadrţali već dostignutu brzinu a onda je ĉak i povećali. Ne bi se ni susretali sa Ze-

mljom, ali bi prišli dovoljno blizu da iskoriste gravitacioni manevar za korekciju trajektorije.

Tu bi, usput, pokupili sondu sa zalihama za produţeno putovanje.

166

– Onda bi nastavili da ubrzavaju u orbiti do Marsa, gde bi stigli petsto ĉetrdeset devetog sola.

Kao što sam već rekao, to bi bio prelet pored Marsa. Ovo nimalo ne liĉi na Aresovu uobiĉaje-

nu misiju. Kretaće se prebrzo da bi upali u orbitu. Ostatak manevra vraća ih na Zemlju. Nakon

preleta trebaće im dvesta jedanaest dana da stignu kući.

– Kakva je vajda od preleta? – pitao je Brus. – Kako će da pokupe Vatnija sa Marsa?

– Da… – rekao je Venkat. – Stiţemo do manje prijatnog dela: Vatni bi morao da doĊe do

VPM-a Aresa 4.

– Do kratera Skjapareli!? – zinuo je Miĉ. – To je tri hiljade dvesta kilometara udaljeno od ha-

ba!

– Tri hiljade dvesta trideset pet kilometara, ako ćemo precizno – ispravio ga je Venkat. – Nije

neizvodljivo. Išao je već po Patfajnder i nazad. Prešao je preko hiljadu petsto kilometara.

– Po ravnom pustinjskom terenu – ubacio se Brus. – Ali put do Skjaparelija…

– Dovoljno je reći – prekinuo ga je Venkat – da je to vrlo teţak i opasan put. Ali imamo mno-

go pametnih nauĉnika koji mogu da mu pomognu da modifikuje rover. Osim toga, trebalo bi

izvršiti modifikacije i na VPM-u.

– Šta fali VPM-u? – pitao je Miĉ.

– Napravljen je za uspon u nisku Marsovu orbitu – objasnio je Venkat. – Ali Hermes bi bio u

preletu pored Marsa, tako da bi VPM morao u potpunosti da izaĊe iz Marsove gravitacije da

bi se susreo s njim.

– Kako to da postigne? – pitao je Miĉ.

– Morao bi da smanji teţinu… priliĉno. Ako se odluĉimo za ovo rešenje, mogu da okupim

ljude koji će se posvetiti rešavanju ovih problema.

– Ranije si – rekao je Tedi – pomenuo slanje teretne sonde na Hermes. Jel’ to izvodljivo?

– Jeste, sa Tajang Šenom – rekao je Venkat. – Ciljali bismo randevu u blizini Zemlje. To je si-

gurno mnogo lakše nego da šaljemo sondu na Mars.

– Razumem – odvratio je Tedi. – Dakle, imamo dve mogućnosti: da pošaljemo Vatniju do-

voljno hrane da preţivi do Aresa 4, ili da odmah pošaljemo Hermes po njega. Oba plana

ukljuĉuju Tajang Šen, tako da moramo da izaberemo jedno od toga.

– Da – rekao je Venkat. – Moramo da izaberemo.

Naĉas su se zaćutali i zamislili.

– A šta je s posadom Hermesa? – Eni je prekinula tišinu. – Da li bi oni pristali da produţe mi-

siju za… – Na brzinu je izraĉunala – petsto trideset tri dana?

167

– Bez razmišljanja – odgovorio je Miĉ. – Istog trena. Zato je Venkat i sazvao ovaj sastanak. –

Optuţujuće je pogledao u Venkata. – Hoće da mi odluĉimo umesto njih.

– Tako je – rekao je Venkat.

– O tome bi trebalo da odluĉi komandantkinja Luis – primetio je Miĉ strogo.

– Nema svrhe ni da je pitamo – rekao je Venkat. – Mi moramo da odluĉimo; ovo je pitanje ţi-

vota i smrti.

– Ona je komandant misije – pobunio se Miĉ – Pitanje ţivota i smrti je njen posao.

– Polako, Miĉe – smirivao ga je Tedi.

– Kakva su ovo sranja? – negodovao je Miĉ. – Kad god nešto poĊe naopako, vi zaobilazite

posadu. Prvo im niste rekli da je Vatni još uvek ţiv, sada nećete da im kaţete kako postoji

mogućnost da ga spasu.

– Već imamo plan za spasavanje – primetio je Tedi. – Sada samo raspravljamo o drugom pla-

nu.

– Lender bez sistema za prizemljenje? – upitao je Miĉ. – Da li iko misli da će to da upali? Bi-

lo ko?

– Dobro, Miĉe – ućutkao ga je Tedi. – Rekao si šta si imao, svi smo te ĉuli. Idemo dalje. –

Okrenuo se prema Venkatu. – Moţe li Hermes da funkcioniše još petsto trideset tri dana posle

predviĊenog završetka misije?

– Trebalo bi – rekao je Venkat. – Posada bi tu i tamo moţda morala da obavi neku popravku,

ali oni su dobro obuĉeni. Ne zaboraviite, Hermes je pravljen da obavi svih pet Aresovih misi-

ja. Sad je tek na polovini svog predviĊenog ţivotnog veka.

– To je najskuplja stvar ikada napravljena – primetio je Tedi. – Drugi ne moţemo da napravi-

mo. Ako bi nešto pošlo naopako, to bi bio kraj posade, ali i programa Ares.

– Gubitak posade bi bio teţak udarac – reagovao je Venkat. – Ali Hermes ne bismo izgubili.

Njime moţemo daljinski da upravljamo. Dok god reaktor i jonski motori rade, moţemo da ga

vratimo na Zemlju.

– Svemirska putovanja su sama po sebi opasna – rekao je Miĉ. – Ne moţemo ovo da pretvori-

mo u raspravu o tome šta je najbezbednije.

– Ne slaţem se – pobunio se Tedi. – Ovo jeste rasprava o tome šta je najbezbednije. I o tome

koliko ţivota rizikujemo. Oba plana su riziĉna, ali u pokušaju slanja dodatnih zaliha Vatniju

rizikujemo samo jedan ţivot, dok manevar Riĉa Parnela rizikuje šest.

– Uzmi u obzir stepen rizika, Tedi – rekao je Venkat. – Miĉ je u pravu. Lender bez prizemlje-

nja veliki je rizik. Mogao bi da promaši Mars, da uĊe u atmosferu pod lošim uglom i zapali se,

mogao bi prejako da udari o površinu i uništi hranu… procenjujemo da misija ima trideset po-

sto šanse da uspe.

168

– Susret sa Hermesom u blizini Zemlje je izvodljiviji? – upitao je Tedi.

– Mnogo izvodljiviji – potvrdio mu je Venkat. – S prenosom signala za manje od jedne sekun-

de, mogli bismo da kontrolišemo sondu direktno sa Zemlje umesto da se oslanjamo na auto-

matizovane sisteme. Kada doĊe trenutak da se sonda spoji sa Hermesom, major Martinez mo-

ţe daljinski da upravlja njome sa Hermesa bez zaostatka u prenosu signala. Osim toga, Her-

mes ima posadu, koja moţe da savlada sve prepreke koje usput iskrsnu. I ne moramo da se ba-

vimo ulaskom u atmosferu; a zalihe ne moraju da pretrpe udar od trista metara u sekundi.

– Znaĉi – zakljuĉio je Brus – imamo velike šanse da ubijemo jednu osobu, ili male da ubijemo

njih šestoro. Gospode. Kako uopšte da odluĉimo?

– Razgovaraćemo o tome, a onda će Tedi odluĉiti – predloţio je Venkat. – Ne znam kako bi-

smo drugaĉije.

– Mogli bismo da dopustimo Luisovoj… – poĉeo je Miĉ.

– Ta mogućnost nije u igri – prekinuo ga je Venkat.

– Nešto me kopka – rekla je Eni. – Šta ja uopšte traţim ovde? Meni ovo deluje kao nešto što

vi nauĉnici treba da raspravite.

– Moraš da budeš upućena – objasnio je Venkat. – Nećemo odmah da odluĉimo. Prvo ćemo, u

potaji, da istraţimo sve detalje unutar sektora. Moţe se desiti da neke informacije procure, a ti

moraš da budeš spremna kako bi mogla da zaobiĊeš ta pitanja.

– Kad moramo da odluĉimo? – pitao je Tedi.

– Lansirni prozor za poĉetak manevra zatvara se za trideset devet sati.

– Dobro – rekao je Tedi. – Slušajte, o ovome razgovaramo iskljuĉivo licem u lice ili preko te-

lefona; nikako putem mejla. I nikome ni reĉ, moţete samo meĊusobno o tome da priĉate. Po-

slednje što nam treba jeste pritisak javnog mnjenja da se odluĉimo za riziĉno spasavanje u ka-

ubojskom stilu, koje je moţda neizvodljivo.

* * *

Za Beka:

Hej, ’de si? Šta ima?

Sad kad mi se crno piše ne moram više da se pridrţavam društvenih normi. Mogu da budem

iskren prema svima.

U vezi s tim, moram da ti kaţem… brate… kaţi već jednom Johansenovoj šta osećaš. Ako to

ne uradiš, zauvek ćeš se kajati.

169

Neću da te laţem: moţe loše da se završi. Nemam pojma šta ona misli o tebi. Ili o bilo ĉemu

drugom. Ĉudna je.

Ali saĉekaj do kraja misije. Bićeš s njom na brodu sledeća dva meseca. Osim toga, ako biste

bilo šta pokušali tokom misije, Luisova bi vas skratila za glavu.

* * *

Venkat, Miĉ, Eni, Brus i Tedi sutradan su odrţali drugi tajni sastanak. „Projekat Elrond” je

poprimio mraĉne obrise tajne. Mnogo ljudi je ĉulo za ime projekta, ali niko nije znao o ĉemu

se radi.

Zato su svi nagaĊali. Neki su mislili da je u pitanju potpuno nov projekat. Drugi su se plašili

da je to korak ka otkazivanju Aresa 4 i 5. Većina je zakljuĉila da je to poĉetak rada na Aresu

6.

– Nije mi bilo lako da odluĉim – rekao je Tedi maloj grupi odabranih saradnika. – Izabrao

sam Iridu 2. Nećemo izvesti manevar Riĉa Parnela.

Miĉ je udario pesnicom o sto.

– Daćemo sve od sebe da to izvedemo – oglasio se Brus.

– Ako ne pitam previše – umešao se Venkat – šta te je navelo da doneseš tu odluku?

Tedi je uzdahnuo. – Rizik – odvratio je. – Sa Iridom 2 rizikujemo samo jedan ţivot. Riĉ Par-

nel dovodi njih šestoro u opasnost. Znam da njegov manevar deluje pouzdanije, ali ne bih re-

kao da ima šest puta veće šanse.

– Ti si prokleta kukavica – rekao je Miĉ.

– Miĉe… – prekorno će Venkat.

– Prokleta kukavice – nastavio je Miĉ ne osvrćući se na Venkata. – Gledaš samo da imaš što

manje gubitaka. Vaţno ti je da umanjiš štetu. Briga tebe za Vatnija.

– Naravno da me je briga – odgovorio je Tedi. – I dosta mi je tvog detinjastog ponašanja. Mo-

ţeš da besniš koliko god hoćeš, ali mi ostali moramo da budemo razboriti. Ovo nije TV serija;

riziĉnije rešenje nije uvek najbolje rešenje.

– Svemir je opasan – odbrusio mu je Miĉ. – To je ono ĉime se mi ovde bavimo. Ako te zani-

ma bezbedna varijanta, bez ikakvog rizika, zaposli se u osiguravajućem društvu. I usput, nije

tvoj ţivot u pitanju. Posada moţe sama da odluĉi.

– Ne, ne moţe – uzvratio je Tedi. – Preosetljivi su. Kao i ti, oĉigledno. Neću da stavljam na

kocku pet ţivota da bih spasao jedan. Pogotovo kad postoji mogućnost da njega spasemo tako

da njih ne izlaţemo opasnosti.

170

– Gluposti! – Miĉ je dreknuo diţući se sa stolice. – Samo ubeĊuješ sebe da će lender uspeti

kako ne bi morao da preuzmeš rizik. Ostavljaš ga na cedilu, kukavice, huljo!

Besno je izjurio iz prostorije i zalupio vrata za sobom.

Posle nekoliko sekundi, Venkat je krenuo za njim rekavši – Idem da ga smirim.

Brus je klonuo na stolici. – Bog te! – rekao je nervozno. – Mi smo nauĉnici, pobogu. Šta ovo

bi?

Eni je ćutke pokupila svoje stvari i stavila ih u aktentašnu.

Tedi ju je pogledao. – Izvini zbog ovoga, Eni. Šta da ti kaţem? Muškarci ponekad dopuste se-

bi da ih savlada testosteron…

– Nadala sam se da će da te prebije – prekinula ga je.

– Šta?

– Znam da brineš za astronaute, ali u pravu je. Ti i jesi jebena kukavica. Da imaš muda, mo-

ţda bismo mogli da spasemo Vatnija.

* * *

Za Luisovu:

Zdravo, komandante.

Sabirajući dane naše obuke i putovanja na Mars, ispadne da sam dve godine proveo s tobom.

Mislim da te dobro poznajem. Zato pretpostavljam da kriviš sebe za moj peh.

Nemoj.

Bila si suoĉena sa nemogućim izborom i morala si da doneseš tešku odluku. To je posao ko-

mandanta. I tvoja odluka je bila ispravna. Da si duţe ĉekala, VPM bi se prevrnuo.

Siguran sam da si premotala sve moguće ishode, i treba da znaš da drugaĉije nisi mogla da

postupiš (osim da si bila vidovita).

Verovatno misliš da je gubitak ĉlana posade nešto najgore što moţe da se desi. To nije taĉno.

Gore je izgubiti celu posadu. A ti si to spreĉila.

Ali nešto vaţnije mene kopka: u ĉemu je fora s ovom disko muzikom? Mogu da razumem TV

serije iz sedamdesetih jer svi vole maljave muškarce s velikim kragnama. Ali disko?

Disko!?

* * *

171

Fogel je proverio poloţaj i orijentaciju Hermesa u odnosu na zadatu putanju. Poklapali su se,

kao i obiĉno. Osim što je bio hemiĉar na misiji, bio je i uspešan astrofiziĉar. Mada su njegova

zaduţenja kao navigatora bila smešno laka.

Kompjuter je znao kojom putanjom treba da idu. Znao je kad da promeni nagib broda kako bi

jonski motori bili pravilno usmereni. I u svakom trenutku je znao lokaciju broda (što je lako

izraĉunati na osnovu poloţaja Sunca i Zemlje, i taĉnog vremena koje je pokazivao atomski ĉa-

sovnik u letelici).

Fogelovo temeljno znanje iz orbitne mehanike ostaće neiskorišćeno, osim ako se kompjuter

nepopravljivo pokvari ili nešto krene naopako.

Pošto je završio proveru, pokrenuo je dijagnostiku na motorima. Radili su punom parom. Sve

je to obavljao iz svoje kabine. Svi kompjuteri na brodu mogli su da kontrolišu sve funkcije

broda. Prošli su dani kada si morao da obiĊeš motore da bi ih proverio.

Pošto je završio posao za taj dan, konaĉno je imao vremena da proĉita mejlove.

Birajući izmeĊu poruka koje mu je Nasa prosledila, prvo je ĉitao najinteresantnije i ako treba,

odgovarao. Njegovi odgovori su se ĉuvali u skrivenoj memoriji odakle će biti poslati na Ze-

mlju, a za to je zaduţena Johansenova.

Paţnju mu je privukla poruka od njegove ţene. Naslovljena Unzere kinder („naša deca”), ima-

la je samo prilog sa slikom. Zaĉudio se. Nekoliko stvari mu je zapalo za oko u isto vreme. Pr-

vo, „kinder” je trebalo da bude napisano velikim slovom. Helena, koja je profesorka u gimna-

ziji u Bremenu, teško da bi napravila takvu grešku. Osim toga, njih dvoje su svoju decu iz mi-

lošte zvali Afen8.

Kada je pokušao da vidi sliku, program za prikazivanje slika mu je prijavio da je datoteka ne-

ĉitljiva.

Pošao je niz uzan hodnik. Privatne prostorije posade bile su smeštene uz spoljni trup broda

koji se stalno obrtao radi što boljeg uĉinka simulirane gravitacije. Vrata kabine Johansenove

bila su otvorena, kao i obiĉno.

– Johansenova, dobro veĉe – rekao je Fogel. Posada se drţala ustaljene satnice za odlazak na

spavanje, i ona se spremala za poĉinak.

– Oh, zdravo – odvratila je, podigavši pogled s kompjutera.

– Imam problem s mejlom – objasnio je Fogel. – Pitam se da li moţeš da mi pomogneš.

– Naravno – rekla je.

– Da ti ne oduzimam slobodno vreme. Moţda je bolje da to ostavimo za sutra?

– Moţe i sada. U ĉemu je problem?

172

– U jednoj datoteci. U pitanju je slika, ali kompjuter ne moţe da je otvori.

– Gde je datoteka? – pitala je kucajući po tastaturi.

– U mom delu zajedniĉke memorije. Zove se kinder.jpg.

– Da vidimo – rekla je.

Prsti su joj leteli po tastaturi dok je otvarala i zatvarala prozore na ekranu. – Ne valja jpg za-

glavlje – rekla je. – Verovatno se ispremeštalo tokom preuzimanja. Ĉekaj da ga pogledam sa

heksa-ureĊivaĉem, da vidimo da li smo išta dobili…

Nekoliko trenutaka kasnije, izjavila je: – Ovo nije jpg, već obiĉna ASCII tekstualna datoteka.

Izgleda kao… ne znam šta je ovo. Izgleda kao gomila matematiĉkih formula. – Pokazala je na

ekran. – Da li ti ovo nešto govori?

Fogel se nagnuo gledajući tekst. – Ja – odvratio je. – To je kursni manevar za Hermes. Piše da

se zove manevar Riĉa Parnela.

– Šta je to? – pitala je Johansenova.

– Nikad ĉuo. – Pogledao je tabele. – Komplikovan je… vrlo komplikovan…

Ukoĉio se. – Petsto ĉetrdeset deveti sol!? – uzviknuo je. – Majn Got!

* * *

Posada Hermesa je uţivala u retkim trenucima slobodnog vremena u oazi koja se zvala soba

za razonodu. Tu je bio sto za koji je njih šestoro jedva moglo da se smesti. Bila je nisko na li-

sti prioriteta što se veštaĉke gravitacije tiĉe. Zbog svog poloţaja na sredini broda imala je gra-

vitaciju od samo nula 0,2 g.

Ipak, to je bilo dovoljno da ih zadrţi na stolicama dok su razmišljali o onome što im je Fogel

rekao.

– …i misija bi se završila susretom sa Zemljom dvesta jedanaest dana kasnije – završio je

svoje izlaganje.

– Hvala ti, Fogele – rekla je Luisova. Ona je već ĉula objašnjenje kad je Fogel došao kod nje,

ali za Johansenovu, Martineza i Beka, to je bila novost. Saĉekala je da se priberu.

– Da li bi to stvarno upalilo? – pitao je Martinez.

– Ja – Fogel je klimnuo glavom. – Proverio sam podatke. Sve se uklapa. Kurs je briljantan.

Neverovatan.

– Kako bismo ga podigli s Marsa? – pitao je Martinez.

173

Luisova se nagnula preko stola. – Bilo je još toga u poruci – poĉela je. – Manevar je deo de-

taljnijeg Nasinog plana za Vatnijevo spasavanje. Mi bismo morali da pokupimo zalihe u Ze-

mljinoj blizini, a on bi morao da doĊe do VPM-a Aresa 4.

– Ĉemu ovolika tajnovitost? – pitao je Bek.

– Prema onome što piše u poruci – objasnila je Luisova – Nasa je odbacila taj plan. Radije će

da izloţe Vatnija velikom riziku, nego da sve nas izloţe malom. Ko god je krišom prosledio

tu poruku Fogelu, oĉigledno se ne slaţe s tom odlukom.

– Znaĉi – rekao je Martinez – trebalo bi da se oglušimo o Nasinu odluku?

– Da – potvrdila je Luisova – upravo tako. Ako izvedemo taj manevar, moraće da nam pošalju

brod sa zalihama ili smo gotovi. Pruţa nam se prilika da ih stavimo pred svršen ĉin.

– Pa, hoćemo li? – pitala je Johansenova.

Svi su pogledali u Luisovu.

– Neću da vas laţem – rekla je. – Ja sam za. Ali ovo nije bezazlena odluka. Ovo je nešto što je

Nasa izriĉito odbacila. Govorimo o pobuni. A to nije reĉ koju olako koristim.

Ustala je, polako obilazeći oko stola. – Uradićemo to samo ako se svi sloţimo. I pre nego što

odgovorite, razmislite o posledicama. Ako zeznemo susret s teretnim brodom, nema nam spa-

sa. Ako zeznemo manevar gravitacione asistencije Zemlje, nema nam spasa. Ako sve obavi-

mo kako treba, produţićemo svoju misiju za petsto trideset tri dana. Petsto trideset tri dana ne-

planiranog putovanja svemirom gde bilo šta moţe da krene naopako. Moraćemo da uloţimo

mnogo truda i vremena u odrţavanje. Moţe da se pokvari nešto što ne moţemo da popravimo.

Ako ode nešto od kljuĉne vaţnosti za oĉuvanje ţivota, gotovi smo.

– Upiši me! – osmehnuo se Martinez.

– Polako, kauboju – rekla je Luisova. – Ti i ja smo vojna lica. Smeši nam se vojni sud kad se

vratimo kući. A što se ostalih tiĉe, garantujem vam da vas više nikad neće poslati u svemir.

Martinez se naslonio na zid prekrštenih ruku, uz jedva primetan osmeh. Ostali su ćutke razmi-

šljali o onome što im je komandantkinja rekla.

– Ako prihvatimo – rekao je Fogel – provešćemo više od hiljadu dana u svemiru. To je do-

voljno svemira za ĉitav ţivot. Ne moram ponovo da dolazim ovamo.

– Izgleda da je Fogel za – osmehnuo se Martinez. – Kao i ja, naravno.

– I ja sam za – ukljuĉio se Bek.

– Ako misliš da je izvodljivo – rekla je Johansenova Luisovoj – ja ti verujem.

– Dobro – odvratila Luisova. – Ako se odluĉimo za to, šta nam sve treba?

Fogel je slegnuo ramenima. – Ja ucrtavam putanju i izvršavam je – rekao je. – Šta još?

174

– Daljinsko preuzimanje – rekla je Johansenova. – Treba da vrati brod na Zemlju ako se nama

nešto desi. Mogu da preuzmu kontrolu nad brodom iz svemirskog centra.

– Ali mi smo ovde – dodala je Luisova. – Moţemo da poništimo svaki njihov pokušaj, zar ne?

– Ne baš – rekla je Johansenova. – Daljinsko preuzimanje ima prioritet nad svim komandnim

ureĊajima na brodu. Pretpostavlja se da je došlo do havarije i da se ne moţe verovati brod-

skim komandnim tablama.

– Moţeš li to da premostiš? – pitala je Luisova.

– Hmm… – zamislila se Johansenova. – Hermes ima ĉetiri rezervna kompjutera za kontrolu

leta, i svaki je povezan na tri rezervna komunikaciona sistema. Ako bilo koji kompjuter dobije

signal od bilo kog komunikacionog sistema, svemirski centar moţe da preuzme kontrolu. Ne

moţemo da iskljuĉimo komunikacione sisteme; izgubili bismo telemetriju i navoĊenje. Ne

moţemo da iskljuĉimo kompjutere; trebaju nam za kontrolu leta. Moraću da onesposobim da-

ljinsko preuzimanje na svakom sistemu posebno… To je deo operativnog sistema, što znaĉi

da ću morati da premostim kod… da. Mogu to da izvedem.

– Sigurna si? – pitala je Luisova. – Moţeš to da iskljuĉiš?

– Ne bi trebalo da bude teško – odvratila je Johansenova. – To je sredstvo za sluĉaj nuţde, ni-

je bezbednosni program. Nema zaštitu protiv zlonamernog upada.

– Zlonamernog upada? – osmehnuo se Bek. – Znaĉi… bićeš haker?

– Da – uzvratila mu je Johansenova uz osmeh. – Izgleda da hoću.

– Dobro – rekla je Luisova. – Ĉini mi se da moţemo ovo da izvedemo. Ali ne bih da se zbog

pritiska bilo ko oseća prinuĊenim da pristane. Saĉekaćemo dvadeset ĉetiri sata. Za to vreme,

svako ima priliku da se predomisli. Moţete da mi se obratite u ĉetiri oka ili da mi pošaljete

mejl. Otkazaću manevar i nikad nikome neću reći ko se predomislio.

Luisova je ostala u sobi dok su ostali polako izlazili, jedan po jedan. Osmehivali su se. Svi ĉe-

tvoro. Prvi put otkako su otišli sa Marsa, ponovo su bili oni stari. U tom trenutku je znala da

se niko neće predomisliti.

Vraćaju se na Mars.

* * *

Svi su znali da će Brendan Haĉ uskoro voditi misije.

Munjevito se peo uz lestvicu, najbrţe što je mogao u tako velikoj i izrazito inertnoj organiza-

ciji. Bio je vredan, i svi koji su radili za njega znali su da je sposoban i roĊeni voĊa.

175

Brendan je vodio kontrolni centar misije u smeni od jedan posle ponoći do devet ujutru. S ta-

kvim rezultatima, ĉekalo ga je sigurno unapreĊenje. Već je objavljeno da će on biti pomoćni

kontrolor leta za Ares 4, i imao je dobre izglede da dobije najodgovorniji zadatak za Ares 5.

– Kontrolo leta, KOMKAP ovde – ĉuo je preko slušalica.

– Kaţi, KOMKAP – odgovorio je Brendan. Iako su bili u istoj prostoriji, revnosno su sledili

protokol radio-komunikacije.

– Neplanirano aţuriranje statusa od Hermesa.

S obzirom na to da je Hermes bio udaljen devedeset svetlosnih sekundi, dvosmerna glasovna

komunikacija nije bila praktiĉna. Hermes će sa Zemljom komunicirati putem tekstualnih po-

ruka sve dok ne priĊe dovoljno blizu.

– Razumem – rekao je Brendan. – Proĉitaj naglas.

– Ja… ne razumem – stigao je zbunjen odgovor. – Ovo i nije status, već samo jedna reĉenica.

– Šta kaţe?

– Poruka glasi: „Hjustone, samo da se zna: Riĉ Parnel je najgenijalniji ĉovek u Nasi”.

– Šta? – pitao je Brendan. – Ko je, doĊavola, Riĉ Parnel?

– Kontrolo leta, ovde Telemetrija – zaĉuo se drugi glas.

– Kaţi, Telemetrijo – rekao je Brendan.

– Hermes je skrenuo sa kursa.

– KOMKAP, obavesti Hermes da odstupaju od putanje. Telemetrijo, spremi vektor korekcije.

– Ispravka, Kontrolo leta – prekinuli su ga iz Telemetrije. – Nije odstupanje. Korigovali su

kurs. Prenos podataka sa kontrolno-mernih instrumenata pokazuje namernu rotaciju od dvade-

set sedam stepeni osamsto dvanaest minuta.

– Šta se, doĊavola, dešava? – zbunjeno je odvratio Brendan. – KOMKAP, pitaj ih šta se deša-

va.

– Razumem, Kontrolo leta… poruka poslata. Minimalno vreme za prijem odgovora je tri mi-

nuta i ĉetiri sekunde.

– Telemetrijo, da nije u pitanju kvar kontrolno-mernih instrumenata?

– Ne, Kontrolo leta. Pratimo ih preko SatKon-a. Uoĉena pozicija poklapa se s promenom kur-

sa.

– KOMKAP, proĉitaj svoj operativni registar i vidi šta je prethodna smena radila. Vidi da li je

nareĊena velika promena kursa a da nas nisu obavestili o tome.

176

– Razumem, Kontrolo leta.

– NavoĊenje, ovde Kontrola leta – rekao je Brendan.

– Kaţi, Kontrolo leta – stigao je odgovor od kontrolora navoĊenja.

– Izraĉunajte koliko dugo mogu da ostanu na ovom kursu dok ne bude prekasno da se vrate.

Kad više neće moći da se susretnu sa Zemljom?

– Upravo radimo na tome, Kontrolo leta.

– I neka neko sazna ko je, doĊavola, Riĉ Parnel!

* * *

Miĉ se zavalio u stolici u Tedijevoj kancelariji.

– Zašto si to uradio, Miĉe? – pitao je Tedi.

– Šta sam uradio? – uzvratio je Miĉ.

– Znaš ti vrlo dobro o ĉemu priĉam.

– Ah, misliš na pobunu na Hermesu? – Miĉ se pravio naivan. – Znaš, to bi bio sjajan naslov

za film. „Pobuna na Hermesu”. Dobro zvuĉi.

– Znamo da si to bio ti – oštro je rekao Tedi. – Ne znamo kako si to izveo, ali znamo da si im

ti poslao manevar.

– Onda pretpostvaljam da imate dokaz za to?

Tedi ga je besno pogledao. – Ne. Nemamo dokaze, još uvek, ali radimo na tome.

– Stvarno? Zar ćemo zaista sada na to da trošimo vreme? Mislim, treba da isplaniramo rande-

vu s teretnim brodom u Zemljinoj blizini, da ne pominjem da valja smisliti kako da dovedemo

Vatnija do kratera Skjapareli. Ĉeka nas mnogo posla.

– Nego šta nego nas ĉeka mnogo posla! – Tedi je kipteo od besa. – Posle tvoje male podvale,

sada nemamo izbora, nego da izvedemo ovo do kraja.

– Navodne podvale – naglasio je Miĉ. – Pretpostavljam da će Eni preneti medijima da smo

odluĉili da izvedemo ovaj riziĉni manevar? I da će prećutati deo o pobuni?

– Naravno – rekao je Tedi. – Inaĉe bismo izgledali kao idioti.

– Onda ja ne mogu da snosim nikakve posledice – osmehnuo se Miĉ. – Ne moţete da me ot-

pustite zato što sam postupio u skladu s Nasinom odlukom. – To jest, navodno postupio. Što

177

znaĉi da ni Luisova neće snositi posledice. A Vatni ima šansu da izvuĉe ţivu glavu. Srećan

kraj za sve!

– Ovime si moţda pobio ĉitavu posadu – usprotivio se Tedi. – Da li ti je to uopšte palo na pa-

met?

– Ko god da im je posalo manevar – rekao je Miĉ – samo je prosledio informacije. Na osnovu

tih informacija Luisova je donela konaĉnu odluku. Bila bi loš komandant da je sklona odluĉi-

vanju pod uticajem emocija. A ona nije loš komandant.

– Ako ikad budem mogao da dokaţem da si to bio ti, naći ću naĉina da te otpustim – upozorio

ga je Tedi.

– Naravno – Miĉ je slegnuo ramenima. – Ali da ja nisam spreman da preuzmem rizik da bih

spasao ljude, bio bih… – zastao je trenutak. – Pa, pretpostavljam da bih bio ti.

178

17.


Jebote!

Vraćaju se po mene!

Ne znam ni kako da reagujem. Steglo mi se grlo!

A moram da pozavršavam gomilu posla ako mislim da stignem na taj prevoz do kuće.

Oni neće moći da uĊu u orbitu. Ako se ne nacrtam u svemiru dok budu prolazili, moći će sa-

mo da mi mašu.

Moram da se dokopam VPM-a Aresa 4. Ĉak je i Nasa to prihvatila. A kada prebriţne dadilje

iz Nase preporuĉe voţnju površinom Marsa dugu tri hiljade i dvesta kilometera, jasno je da im

je dogorelo do nokata.

Kratere Skjapareli, evo me, stiţem!

Dobro… ne baš odmah. I dalje me ĉeka ona gomila posla.

Moj odlazak do Patfajndera je bio kratak izlet u poreĊenju s ovim epskim putovanjem. Prošli

put sam mogao da pravim mnoge preĉice jer je trebalo da preţivim samo osamnaest solova.

Sada je drugaĉije.

Na putu do Patfajndera proseĉna brzina mi je bila osamdeset kilometara na sat. Ako ponovo

postignem tu brzinu, do Skjaparelija ću stići za ĉetrdeset solova. Neka bude pedeset, za svaki

sluĉaj.

Ali to nije samo put. Kad stignem, moraću da se stacioniram da bih mogao da obavim modifi-

kacije na VPM-u. Nasa procenjuje da će to trajati trideset solova, neka za svaki sluĉaj bude

ĉetrdeset i pet. Put i modifikacije na VPM-u ukupno će trajati devedeset pet solova. Neka bu-

de sto, jer devedeset pet prosto traţi da se zaokruţi.

Dakle, moraću da preţivim sto solova izvan haba.

„Šta je sa VPM-om?”, ĉujem kako pitate (u mojoj uzavreloj mašti). Zar nema na njemu nekih

zaliha? Bar vode i vazduha?

179

Jok. Ama baš niĉeg.

Doduše, ima rezervoare za vazduh, ali su prazni. Aresova misija ionako zahteva mnogo kiseo-

nika, azota i vode. Zašto slati dodatne zalihe u VPM-u? Lakše je da posada napuni rezervoare

na VPM-u iz habovih rezervi. Srećom po moju posadu, po planu misije Martinez je morao da

napuni VPM-ove rezervoare još prvog sola.

Njihov prelet pada na petsto ĉetrdeset deveti sol, što znaĉi da moram da krenem do ĉetiristo

ĉetrdeset devetog sola. To mi ostavlja dvesta pedeset sedam solova da pripremim svoje cenje-

no dupe za put.

Nije malo, zar ne?

Za to vreme moram da modifikujem rover kako bi mogao da primi atmosferski regulator, ok-

sigenator i sakupljaĉ vode. Zovem ih „velika trojka”. Sva tri moraju da budu u prostoriji pod

pritiskom, ali taj deo rovera nije dovoljno velik. Sva tri moraju neprekidno da budu ukljuĉena,

ali baterije na roveru ne mogu dugo da izdrţe toliko opterećenje.

U rover će takoĊe morati da stanu i sva hrana, voda, solarne ćelije, dodatne baterije, alat, neki

rezervni delovi i Patfajnder. Kao moje jedino sredstvo komunikacije s Nasom, Patfajnder će

se voziti na krovu u stilu bakice Klampet.

Treba rešiti gomilu problema, ali imam mnogo pametnih ljudi koji će ih rešavati za mene.

Maltene ĉitava planeta Zemlja.

Nasa još uvek razraĊuje detalje, ali smislili su da iskoristim oba rovera. Jedan za voţnju, a

drugi kao prikolicu za sve što treba da ponesem.

Moraću da izvršim strukturne promene na toj prikolici. A kad kaţem „strukturne promene”

mislim „da iseĉem veliku rupu na trupu”. Onda mogu da preselim „veliku trojku” unutra i

prekrijem rupu pomoću habovog platna. Platno će se ispupĉiti kao balon kada podignem priti-

sak u roveru, ali ostaće na mestu.

* * *

Kako da iseĉem veliki komad roverovog trupa? Objašnjenje ću prepustiti svom divnom asi-

stentu, Venkatu Kapuru:

[14.38]JPL: Siguran sam da se pitaš kako da iseĉeš rupu na roveru.

Naši eksperimenti su pokazali da bušilica za uzimanje uzoraka stena moţe da probije trup.

Habanje burgije je minimalno (stene su ĉvršće od ugljenih vlakana). Rupe treba da izbušiš u

nizu i potom izbiješ ostatke izmeĊu njih.

180

Nadam se da voliš da bušiš. Preĉnik burgije iznosi jedan centimetar, rupe će biti na razmaku

od pola centimetra, a duţina ĉitavog reza je jedanaest zapeta ĉetiri metra. To je sedamsto še-

zdeset rupa. Bušenje svake traje sto šezdeset sekundi.

Problem: Bušilice nisu pravljene za dugu upotrebu. Namenjene su brzom uzimanju uzoraka

stena. Baterije traju samo dvesta ĉetrdeset sekundi. Jeste da imaš dve bušilice, ali i tako ćeš

moći da izbušiš samo tri rupe pre punjenja baterije. Punjenje traje ĉetrdeset jedan minut.

To je sto sedamdeset tri sata rada, ograniĉenih na osam EVA dnevno. Ukupno dvadeset jedan

dan bušenja, što je ipak predugo. Sve ostalo se zasniva na uspehu tog seĉenja. Ako to ne upali,

moraćemo da smislimo nešto drugo.

Zato treba da poveţeš bušilicu direktno na habovo napajanje.

Bušilica radi na dvadeset osam zapeta osam volti i devet ampera. Jedini strujni vodovi koji

mogu to da podrţe jesu vodovi za punjenje baterije rovera. Oni propuštaju trideset šest volti,

deset ampera maksimalno. Pošto imaš dva voda, smatramo da jedan moţeš da modifikuješ.

Poslaćemo ti uputstva kako da oboriš napon i postaviš nov prekidaĉ na vod, ali siguran sam da

to već znaš.

Sutra ću se igrati sa strujom visokog napona. Ne mogu da zamislim šta bi tu moglo da poĊe

naopako!


Danas sam uspeo da se ne ubijem, iako sam radio s visokim naponom. Pa dobro, nije bilo baš

toliko uzbudljivo kako zvuĉi. Iskljuĉio sam vod iz struje pre nego što sam poĉeo da se zezam

s njim.

Sledeći uputstva, pretvorio sam kabl za punjenje baterija rovera u dovod struje za bušilicu.

Odgovarajući napon postiţe se jednostavnim dodavanjem otpornika, kojih sam imao gomilu u

kompletu za elektroniku.

Morao sam da napravim devetoamperni prekidaĉ. Povezao sam tri troamperna u paralelni

spoj. Nema šanse da devet ampera proĊe kroz to, a da ne iskljuĉi sva tri jedan za drugim.

Potom sam morao da prešemiram ţice u bušilici. Maltene isto što sam uradio sa Patfajnderom.

Izvadio sam bateriju i zamenio je dovodom struje iz haba. Ali ovoga puta je bilo mnogo lakše.

Patfajnder je prevelik da proĊe kroz bilo koju vazdušnu komoru, tako da sam ĉitav posao po-

vezivanja ţica morao da obavljam napolju. Jeste li se ikada bavili elektronikom sa skafande-

rom na sebi? NeviĊena gnjavaţa. Ĉak sam morao da napravim radni sto od VPM-ovih stajnih

podupiraĉa, sećate se?

181

U svakom sluĉaju, burgija staje u vazdušnu komoru. Visoka je samo metar, i istog je oblika

kao hidrauliĉni ĉekić. Uzorke kamenja uzimali smo tako što smo bušenje izvodili stojeći kao

astronauti Apola.

Osim toga, za razliku od mog rada na neviĊeno na Patfajnderu, za bušilicu sam imao potpuni

šematski prikaz. Izvadio sam bateriju i na njeno mesto prikaĉio dovod struje. Zatim sam izneo

bušilicu sa montiranim gajtanom napolje, povezao je na modifikovan punjaĉ rovera i ukljuĉio

je.

Radila je savršeno! Burgija se veselo vrtela. Nekako sam uspeo sve da uradim kako treba i to

iz prve. Duboko u sebi bio sam uveren da ću sprţiti bušilicu.

Nije još bilo ni podne. Pomislio sam: zašto ne bih odmah prešao na bušenje?

* * *

[10.07]VATNI: Modifikacije na dovodu struje su gotove. Povezao sam vod na bušilicu i od-

liĉno radi. Ostalo mi je još dovoljno dnevne svetlosti. Pošaljite mi opis te rupe koju treba da

iseĉem.

[10.25]JPL: Dobre vesti i dobro je što odmah poĉinješ da seĉeš. Ĉisto da ne bude zabune, ovo

su modifikacije na roveru 1, koji smo dosad zvali „prikolica”. Rover 2 (onaj koji si ti modifi-

kovao za put do Patfajndera) zasad treba da ostane takav kakav je.

Iseći ćeš deo krova, tik ispred vazdušne komore u zadnjem delu vozila. Rupa mora da bude

dugaĉka najmanje dva i po metra a široka ĉitava dva metra, koliko je širok i deo rovera pod

pritiskom.

Pre nego što napraviš bilo kakav rez, nacrtaj oblik na prikolici i postavi prikolicu na mesto

gde kamera Patfajndera moţe da je snimi. Reći ćemo ti da li si dobro nacrtao.

[10.43]VATNI: Razumem. Snimajte u jedanaest i trideset ako vam se dotad ne javim.

* * *

Roveri mogu da se zakaĉe tako da jedan vuĉe drugi. To je naĉin da spaseš ĉlanove posade ako

se desi nešto nepredviĊeno. Iz istog razloga roveri mogu da dele vazduh putem creva kojima

se poveţu. Zahvaljujući tom delu opreme moći ću da delim atmosferu sa prikolicom na svom

dugom putovanju.

Bateriju iz prikolice sam odavno skinuo, što znaĉi da sad nema sopstveni pogon. Zakaĉio sam

je za svoj fantastiĉni modifikovan rover i dovukao je ispred Patfajndera.

Venkat mi je rekao da „nacrtam” oblik koji planiram da iseĉem, ali je propustio da mi kaţe

kako to da uradim. Kao da ovde imam markere koji mogu da crtaju napolju na Marsu. Zato

sam morao da rasturim Martinezov krevet.

182

Naši kreveti su u suštini mreţe za leţanje. Lagane strune labavo upletene u nešto na ĉemu je

udobno spavati. Kada se prave stvari za slanje na Mars, svaki gram je vaţan.

Raspleo sam Martinezov krevet i izneo strunu napolje. Zalepio sam je pomoću samolepljive

trake na trup prikolice u liniju po kojoj sam planirao da seĉem. Da, naravno da samolepljiva

traka „radi” i u uslovima pritiska bliskog vakuumu. Samolepljiva traka „radi” pod svakojakim

uslovima. Samolepljiva traka je magiĉna i ja joj se klanjam.

Vidim šta je Nasa naumila. U zadnjem delu prikolice se nalazi vazdušna komora koju nećemo

dirati. Rez poĉinje tik ispred nje, ĉime ću dobiti dovoljno prostora da uspravno postavim „ve-

liku trojku”.

Nemam predstavu kako Nasa planira da napaja „veliku trojku” dvadeset ĉetiri i po sata dnev-

no a da ostane dovoljno elektriĉne energije za voţnju. Kladim se da to ni sami ne znaju. Ali

pametni su oni, smisliće već nešto.

* * *

[11.49]JPL: Ono što moţemo da vidimo od obeleţenog reza izgleda dobro. Pretpostavljamo

da je druga strana identiĉna. Moţeš da bušiš.

[12.07]Vatni: To je i ona rekla.

[12.25]JPL: Stvarno, Mark? Stvarno?

* * *

Prvo sam dekompresovao prikolicu. Moţda ćete reći da sam lud, ali nisam ţeleo da mi bušili-

ca eksplodira u lice.

Onda sam morao da izaberem gde da poĉnem. Mislio sam da će biti najlakše da poĉnem sa

strane. Prevario sam se.

Mnogo bi bolje bilo da sam poĉeo od krova. Sa strane je naporno bušiti zato što sam morao da

drţim bušilicu paralelno sa tlom. A ne priĉamo o tatinoj bušilici za kućnu upotrebu. Ova je

metar dugaĉka i jedino bezbedno mesto gde moţete da je uhvatite jesu drške.

Bilo je teško naterati je da zagrize. Pritisnuo sam je uz trup i ukljuĉio, ali beţala mi je na sve

strane. Onda sam uzeo svoj verni ĉekić i odvijaĉ. S nekoliko lakih udaraca napravio sam malo

udubljenje u kompozitu od ugljenih vlakana.

To je bio dovoljno da zadrţi burgiju u mestu, tako da mi ne beţi. Kako je Nasa i predvidela,

trebalo mi je otprilike dva minuta da izbušim jednu rupu.

Ponovio sam proceduru za drugu rupu i sad je išlo mnogo bolje. Posle treće upalila se lampica

za pregrevanje na bušilici.

183

Ne moţe da radi dugo bez prestanka. Srećom, detektovala je pregrevanje i upozorila me. Zato

sam je prislonio uz radni sto na nekoliko minuta, da se ohladi. Ako se nešto moţe reći za

Mars, to je da je baš hladan. Tanka atmosfera ne provodi dobro toplotu ali zato brzo hladi.

Uklonio sam već bio oplatu s bušilice (morao sam da oslobodim prolaz za kabl za struju). Do-

brodošla prateća pojava tog manevra je da se bušilica još brţe hladi. Iako ću morati temeljno

da je ĉistim svakih nekoliko sati od nakupljene prašine.

Do pet, kada je Sunce poĉelo da zalazi, izbušio sam sedamdeset pet rupa. To je dobro za po-

ĉetak, ali ĉeka me još gomila posla. Kad-tad ću (verovatno sutra) morati da bušim rupe koje

ne mogu da dohvatim sa tla. Za to mi treba neko postolje da se popnem.

Ne mogu da iskoristim svoj „radni sto”. Na njemu je Patfajnder, a njega neću da diram. Ali

imam još tri VPM-ova stajna podupiraĉa. Siguran sam da ću moći da napravim rampu ili ne-

što sliĉno.

U svakom sluĉaju, sve to ostaje za sutra. Ali zato veĉeras mogu da pojedem ceo obrok.

Ahhhhh, da. Tako je. Ako me ne budu spasli petsto ĉetrdeset devetog sola ionako sam mrtav

ĉovek. Što znaĉi da imam viška hrane za trideset pet dana. Mogu da se opustim i poĉastim se

s vremena na vreme.


U proseku bušim rupu svake tri i po minute, što ukljuĉuje povremene pauze za hlaĊenje buši-

lice.

To znam zato što sam proveo ĉitav boţji dan u bušenju. Posle osam sati dosadnog i fiziĉki na-

pornog posla rezultat je bio sto trideset sedam rupa.

Ispostavilo se da nije teško raditi na mestima koje nisam mogao da dohvatim s tla. Na kraju

nisam morao da prepravljam stajni podupiraĉ. Samo je trebalo da naĊem nešto na ĉemu ću da

stojim. Upotrebio sam kontejner za geološke uzorke (ili, drugim reĉima, „kutiju”).

Pre nego što bih uspostavio kontakt s Nasom, radio sam preko osam sati dnevno. Mogu da

ostanem napolju i do deset sati pre nego što naĉnem rezerve „hitnog” vazduha. Ali u Nasi ima

mnogo zadušnih baba koje ne ţele da ostajem napolju duţe nego što je predviĊeno.

Ukljuĉujući i posao koji sam danas obavio, završio sam ĉetvrtinu ĉitavog reza. To jest, ĉetvrti-

nu bušenja. Onda ću morati da izbijem sedamsto devedeset pet delića izmeĊu rupa. A nisam

siguran kako će se kompozit ponašati. Ali Nasa će na Zemlji probati hiljadu razliĉitih naĉina

da se to uradi i ukazaće mi na onaj najbolji.

U svakom sluĉaju, ako nastavim ovom brzinom, ĉekaju me još ĉetiri dana (ovog dozlaboga

dosadnog) bušenja.

184

Stigao sam do kraja zaliha groznih TV serija iz sedamdesetih. I proĉitao sam sve kriminali-

stiĉke romane Johansenove.

Preĉešljao sam stvari ostalih ĉlanova posade traţeći nešto ĉime bih se zabavio. MeĊutim, sve

Fogelove stvari su bile na nemaĉkom, Bek nije poneo ništa osim medicinskih ĉasopisa, a Mar-

tinez nije poneo ništa.

Bilo mi je toliko dosadno da sam odliĉio da izaberem muziĉku pozadinu za svoj poloţaj!

Nešto prikladno. I naravno, nešto iz grozomorne kolekcije muzike iz sedamdesetih Luisove.

Drugaĉije ne bi valjalo.

Kandidata ima napretek: Life on Mars od Dejvida Bouvija, Rocket Man od Eltona Dţona,

Alone Again (Naturally) od Gilberta O’Salivena.

Ali na kraju sam se odluĉio za Stayin’ Alive grupe Bi Dţiz.


Još jedan dan, još jedan niz rupa. Ovog puta sam izbušio sto ĉetrdeset pet (ide mi sve bolje i

bolje). Sad sam na polovini. Ovo postaje stvarno zamorno.

Ali bar su me razvedrile Venkatove ohrabrujuće poruke!

[17.12] Vatni: Sto ĉetrdeset pet rupa danas. Trista pedeset sedam ukupno.

[17.31] JPL: Mislili smo da ćeš dosad više da uradiš.

Seronja.

Kako god bilo, noću se i dalje dosaĊujem. To je, valjda, dobro. S habom je sve kako treba, po-

stoji plan za moje spasavanje, a od fizikalisanja spavam kao beba.

Nedostaje mi gajenje krompira. U habu nije isto bez njih.

Pod je još uvek prekriven zemljom. Nema svrhe da se lomatam i da je izbacujem. Kako nisam

imao pametnija posla, obavio sam nekoliko testova. Za divno ĉudo, neke bakterije su uspele

da preţive. Populacija je zdrava i raste. To je vrlo impresivno, kad uzmete u obzir da su više

od dvadeset ĉetiri sata bile izloţene uslovima pritiska bliskog vakuumu i subarktiĉkim tempe-

raturama.

185

Moja pretpostavka je da su se oko nekih bakterija formirali dţepovi leda u kojima je pritisak

bio na nivou na kojem su mogle da preţive, a sama hladnoća nije bila dovoljna da ih ubije. Od

nekoliko stotina miliona bakterija, dovoljno je da preţivi samo jedna, pa da se spasu od izumi-

ranja.

Ţivot je neverovatno ţilav. Ove bakterije ne ţele da umru isto koliko i ja.


Uprskao sam stvar.

Ţestoko sam uprskao. Napravio sam grešku koja mi moţe doći glave.

Izašao sam oko osam i ĉetrdeset pet, kao svakog jutra. Uzeo sam ĉekić i odvijaĉ i poĉeo da

dubim trup prikolice. Previše je naporno praviti jedno udubljenje pre svakog bušenja, tako da

napravim odjednom sva udubljenja koja treba da izbušim tog dana.

Pošto sam napravio sto pedeset udubljenja (šta da vam kaţem, oduvek sam bio optimista), ba-

cio sam se na posao.

Sve je išlo kao juĉe i kao dan pre toga. Probuši rupu, pomeri bušilicu. Probuši rupu, pomeri

bušilicu. Još jednom probuši rupu pa odloţi bušilicu da se ohladi. Ponavljaj to besomuĉno do

pauze za ruĉak.

U dvanaest sam napravio pauzu. Vratio sam se u hab, lepo ruĉao i odigrao partiju šaha s kom-

pjuterom (rasturio me je). Onda sam ponovo izašao.

U jedan i trideset kucnuo je ĉas moje propasti, mada u tom trenutku nisam toga bio svestan.

Najgorim trenucima u ţivotu obiĉno prethode sitna zapaţanja. Jedva primetna kvrţica na sla-

bini koje ranije nije bilo. Vratiš se kući svojoj ţeni i zatekneš dve ĉaše od vina u sudoperi.

Svaki put kad ĉuješ: „Prekidamo program…”

U mom sluĉaju, to je bio trenutak kada bušilica nije htela da se upali.

Samo tri minuta pre toga, sve je teklo glatko. Izbušio sam jednu rupu i odloţio bušilicu da se

ohladi. Kao i uvek.

Ali kad sam ponovo pokušao da je ukljuĉim, nije radila. Ĉak se ni indikator napajanja nije

upalio.

Nisam se zabrinuo. Ako ništa drugo, imao sam drugu bušilicu. Trebalo bi mi nekoliko sati da

je poveţem, ali to teško da je zabrinjavajuće.

To što se indikator napajanja nije upalio znaĉilo je da verovatno nešto nije u redu sa dovodom

struje. Bacio sam pogled na prozor vazdušne komore i video da su u habu svetla upaljena. Što

186

znaĉi da nije sistemski problem s napajanjem. Proverio sam nove prekidaĉe koje sam instali-

rao, i kao i što sam oĉekivao, sva tri su se iskljuĉila.

Pretpostavljam da je bušilica povukla malo više ampera. Ništa strašno. Vratio sam prekidaĉe u

poĉetni poloţaj i bacio se na posao. Bušilica je odmah proradila a ja sam nastavio da bušim.

Ništa naroĉito, jelda? Bar je meni tako delovalo u tom trenutku.

Posao sam završio u pet sati, pošto sam probušio sto trideset jednu rupu. Nije bilo tako dobro

kao juĉe, ali malo me je usporio onaj kvar na bušilici.

Podneo sam izveštaj o napretku.

[17.08] Vatni: sto trideset jedna rupa danas. Ĉetiristo osamdeset osam ukupno. Manji problem

s bušilicom; prekidaĉi su se iskljuĉili. Moguće je da u bušilici na mahove dolazi do kratkog

spoja, verovatno u prikljuĉku na dovodni vod. Moţda ću morati to da prespojim.

* * *

Zemlja i Mars su sada meĊusobno udaljeni samo osamnaest svetlosnih minuta. Nasin odgovor

obiĉno stiţe posle dvadeset pet minuta. Ali ovoga puta nije bilo odgovora. Ne zaboravite da

ĉitavu komunikaciju obavljam iz rovera 2, koji obavlja prenos preko Patfajndera. Ne mogu da

leškarim u habu dok ĉekam odgovor; moram da ostanem u roveru dok mi ne potvrde da su

primili poruku.

[17.38] Vatni: Nisam dobio odgovor. Poslednju poruku sam poslao pre trideset minuta. Mo-

lim vas, potvrdite prijem.

Ĉekao sam još trideset minuta. I dalje nije bilo odgovora. Poĉeo je da me obuzima strah.

Onda kad je JPL-ov odred kompjuteraša hakovao rover i Patfajnder da posluţe kao jeftina va-

rijanta mesindţera, poslao mi je listu uputstva za otkrivanje i uklanjanje kvarova. Izvršio sam

prvu komandu:

[18.09] Vatni: sistemska_komanda: STATUS

[18.09] SISTEM: Poslednja poruka poslata pre 00h 31m. Poslednja poruka primljena pre 26h

17m. Poslednji odgovor sonde na ping signal primljen pre 04h 24m. UPOZORENJE: 52 ping

signala bez odgovora.

187

Patfajnder više nije komunicirao s roverom. Prestao je da odgovara na ping signale pre ĉetiri

sata i dvadeset ĉetiri minuta. Posle brzog preraĉunavanja shvatio sam da je to bilo danas oko

jedan i trideset.

U isto vreme kad se bušilica ugasila.

Trudio sam se da ne paniĉim. MeĊu uputstvima za otkrivanje i uklanjanja kvarova nalazi se

spisak koraka koje treba preduzeti u sluĉaju prekida komunikacije. A to su (po redu):

1. Proveriti da li Patfajnder ima napajanje.

2. Ponovo podići operativni sistem u roveru.

3. Ponovo podići sistem Patfajndera ukljuĉivanjem i iskljuĉivanjem iz struje.

4. Instalirati roverov komunikacioni softver na kompjuter drugog rovera, pokušati komunika-

ciju odande.

5. Ako komunikacija nije moguća ni iz jednog rovera, problem je verovatno u Patfajnderu.

Paţljivo proveriti prikljuĉke. Oĉistiti prašinu s Patfajndera.

6. Pomoću kamenja ispisati poruku Morzeovom azbukom, nabrojati sve preduzete pokušaje.

Problem je moţda moguće rešiti daljinskim aţuriranjem Patfajndera.

Nisam otišao dalje od prvog koraka. Proverio sam prikljuĉke na Patfajnderu i negativni elek-

triĉni provodnik nije više bio povezan.

Odahnuo sam! Kakvo olakšanje! S osmehom na licu otišao sam po svoj komplet za elektroni-

ku i spremio se da ponovo prikljuĉim negativni elektriĉni provodnik. Izvukao sam ga iz sonde

da ga dobro oĉistim (ili bar koliko mogu s ovim rukavicama od skafandera) kad sam primetio

nešto neobiĉno. Izolacija se istopila.

Razmišljao sam o poslednjim dogaĊajima. Istopljena izolacija obiĉno ukazuje na kratak spoj.

Prošlo je više struje nego što je provodnik mogao da izdrţi. Ali ogoljeni deo ţice nije bio crn

niti nagoreo, dok se izolacija na pozitivnom provodniku nije uopšte istopila.

Tada su, jedna za drugom, poĉele da mi dopiru do svesti sve jezive posledice ţivota na Marsu.

Provodnik ne bi ni mogao da bude crn niti nagoreo. To je rezultat oksidacije. A ovde u vazdu-

hu nema kiseonika. Izgleda da je ipak došlo do kratkog spoja. Ali pošto je pozitivni provodnik

ostao netaknut, struja mora da je došla iz drugog izvora…

I prekidaĉi na bušilici su se iskljuĉili otprilike u isto vreme…

Oh… sranje…

188

Unutrašnja elektronika Patfajndera ukljuĉivala je vod za uzemljenje do trupa. Na taj naĉin nije

mogao da se nakupi statiĉki elektricitet u vremenskim uslovima kakvi vladaju na Marsu (od-

sustvo vode i ĉesto zasipanje peskom mogu da izazovu impresivno statiĉko opterećenje).

Trup je bio postavljen na panel A, jednu od ĉetiri strane tetraedra koji je spustio Patfajnder na

Mars. Ostale tri strane su još uvek bile u Dolini Ares gde sam ih i ostavio.

IzmeĊu panela A i radnog stola nalazili su se baloni od majlara (tanke, vrlo otporne folije od

poliesterske smole) koje je Patfajnder iskoristio za prizemljenje. Većinu sam isekao zbog

transporta. Ipak, dosta materijala je ostalo; dovoljno da jedan deo preko ivice panela A dodje

u kontakt s trupom. Zaboravih da pomenem da je majlar dobar provodnik.

U jedan i trideset naslonio sam bušilicu na radni sto. Obloga bušilice je bila skinuta da bi bilo

mesta za strujni kabl. Radni sto je od metala. Ako bi se bušilica naslonila na radni sto pod taĉ-

no odreĊenim uglom, moglo bi da doĊe do spoja izmeĊu dva metala.

Upravo to se i desilo.

Struja je potekla od pozitivnog elektriĉnog provodnika bušilice, preko radnog stola, kroz maj-

lar, preko trupa Patfajndera, kroz gomilu vrlo osetljivih i nezamenljivih elektronskih kompo-

nenti, pa izašla kroz negativni provodnik Patfajnderovog strujnog kabla.

Patfajnder radi na pedeset miliampera. Ovog puta je primio devet hiljada miliampera, koji su

pregazili delikatnu elektroniku sprţivši sve što im se našlo na putu. Prekidaĉi su se iskljuĉili,

ali prekasno.

Patfajnder je crkao. Izgubio sam vezu sa Zemljom.

Prepušten sam sâm sebi.

189

18.


Uzdišem…

Samo jednom bih voleo da stvari proteknu po planu, kapirate me?

Mars i dalje pokušava da me ubije.

Dobro… nije Mars sprţio Patfajnder strujom. Evo, ispraviću se:

Mars i moja glupost i dalje pokušavaju da me ubiju.

Dosta samosaţaljevanja. Nije da mi nema spasa. Samo će sve ići malo teţe nego što je plani-

rano. Imam sve što mi treba da preţivim. A Hermes je već na putu.

Pomoću kamenja napisao sam poruku Morzeovom azbukom. „PATFAJNDER PREGOREO

NA 9 AMPERA. ZAUVEK MRTAV. PLAN NEPROMENJEN. IDEM DO VPM-A.”

Ako uspem da stignem do VPM-a Aresa 4, stvar je rešena. Ali pošto sam izgubio kontakt s

Nasom moraću sam da konstruišem svoju veliku marsovsku kamp-prikolicu.

Zasad sam obustavio radove na tom projektu. Ne ţelim da nastavim bez nekog plana. Siguran

sam da je Nasa imala gomilu ideja, ali sad moram nešto sam da smislim.

Kao što sam pomenuo, velika trojka (atmosferski regulator, oksigenator i sakupljaĉ vode) kri-

tiĉne su komponente. Snašao sam se bez njih na putu do Patfajndera. Koristio sam filtere za

ugljen-dioksid da regulišem atmosferu, i poneo zalihe kiseonika i vode dovoljne za ceo put.

Ali sada to neće upaliti. Potrebna mi je velika trojka.

Problem je što troše mnogo struje, i što moraju da rade ĉitav dan bez prestanka. Baterije na ro-

veru imaju osamnaest kilovat-sati struje. Samo oksigenator koristi ĉetrdeset ĉetiri zapeta jedan

kilovat-sat po solu. UviĊate li moj problem?

Znate šta? „Kilovat-sat po solu” je predugo za izgovaranje. Izmisliću nov nauĉni naziv jedini-

ce. Jedan kilovat-sat po solu je… moţe da bude bilo šta… hm… ne ide mi ovo… ko ga jebe.

Nazvaću ga „gusar-nindţa”.

190

Sve ukupno velika trojka zahteva šezdeset devet zapeta dva gusara-nindţe, s tim što će većinu

trošiti oksigenator i atmosferski regulator. (Sakupljaĉu vode treba samo tri zapeta šest gusar-

nindţi.)

Nešto će morati da se ţrtvuje.

Najlakše mi je da ţrtvujem sakupljaĉ vode. Imam šeststo dvadeset litara vode (imao sam mno-

go više pre nego što je hab eksplodirao). Treba mi samo tri litre vode po solu, tako da imam

rezervi za dvesta šest solova. Od napuštanja haba do trenutka kada me pokupe (ili kada pogi-

nem u pokušaju) proći će samo sto solova.

Zakljuĉak: uopšte mi ne treba sakupljaĉ vode. Piću vodu po potrebi, i izbacivaću urin napolje.

Da, tako je, Marse, ima da pišam i serem po tebi. Tako ti je to kad sve vreme pokušavaš da

me ubiješ.

Eto. Uštedeo sam sebi tri zapeta šest gusar-nindţi.


Došao sam do rešenja za oksigenator!

Veći deo dana sam proveo ĉitajući spacifikacije. Oksigenator zagreva ugljendioksid do devet-

sto stepeni Celzijusa, a onda ga prevodi preko cirkonijum-dioksid elektrolitske ćelije da mu

izvuĉe atome ugljenika. Zagrevanje gasa je ono što troši najviše energije. Zašto je to vaţno?

Zato što sam ja samo jedan, a oksigenator je pravljen za šestoro. Šestina koliĉine ugljen-diok-

sida znaĉi šestinu energije potrebne za njegovo zagrevanje.

U specifikacijama piše ĉetrdeset ĉetiri zapeta jedan gusar-nindţa, ali sve ovo vreme koristio je

samo sedam zapeta trideset pet zbog smanjenog opterećenja. E to je već ozbiljno poboljšanje!

A tu je i problem atmosferskog regulatora. Regulator uzima uzorke vazduha, konstatuje pro-

blem i otklanja ga. Previše ugljen-dioksida? Izdvoji ga. Nedovoljno kiseonika? Doda ga. Bez

njega, oksigenator je neupotrebljiv. Ugljen-dioksid mora da se izdvoji kako bi bio preraĊen.

Regulator analizira vazduh pomoću spektroskopije, zatim razdvaja gasove podhlaĊenjem. Ra-

zliĉiti elementi prelaze u teĉno stanje na razliĉitim temperaturama. Na Zemlji bi podhlaĊenje

tolike koliĉine vazduha zahtevalo nepojmljive koliĉine energije. Ali (kao što sam bolno sve-

stan) ovo nije Zemlja.

PodhlaĊenje se obavlja tako što se vazduh pumpom pretaĉe u komponentu koja se nalazi van

haba. Vazduh se brzo hladi do nivoa spoljne temperature koja se kreće izmeĊu minus sto pe-

deset i nula stepeni Celzijusa. Za toplijih dana koristi se dodatno rashlaĊivanje, ali hladni dani

mogu besplatno da pretvore vazduh u teĉnost. Najviše energije se troši na njegovo ponovno

zagrevanje. Kad bi se vratio u hab nezagrejan, ja bih se zaledio.

„Ali, ĉekaj!”, kaţete vi. „Marsova atmosfera nije teĉna. Zašto se vazduh iz haba kondenzuje?”

191

Habova atmosfera je devedeset puta gušća, tako da prelazi u teĉno stanje na mnogo višim

temperaturama. Regulator dobija najbolje iz oba okruţenja. Bukvalno. Usputna napomena:

Marsova atmosfera se ipak kondenzuje, i to na polovima. I tu zapravo prelazi u ĉvrsto stanje u

formi suvog leda.

Problem: regulator troši dvadeset jedan i po gusar-nindţi. Ĉak i da dodam još habovih solar-

nih ćelija, jedva bih imao dovoljno energije za napajanje regulatora za jedan sol, a kamoli za

voţnju.

Mora još da se razmišlja.


Smislio sam. Znam kako da obezbedim energiju za oksigenator i atmosferski regulator.

Problem s malim prostorijama pod pritiskom je toksiĉnost ugljen-dioksida. Moţeš da imaš ki-

seonika koliko hoćeš, ali kad se nivo ugljen-dioksida popne iznad jedan posto postaješ po-

span. Kad preĊe nivo od dva posto osećaš se kao da si pijan. Na nivou od pet posto teško ti je

da ostaneš budan. Osam posto će te posle nekog vremena ubiti. Moj opstanak ne zavisi od ki-

seonika, već od izbacivanja ugljen-dioksida.

Regulator mi je neophodan. Ali oksigenator mi nije potreban sve vreme. Treba mi samo da iz-

vuĉe ugljen-dioksid iz vazduha i popuni ga kiseonikom. Ovde u habu imam pedeset litara teĉ-

nog kiseonika u dva rezervoara od po dvadeset pet litara. To je pedeset hiljada litara u gasovi-

tom stanju. Dovoljno da traje osamdeset pet dana. To nije dovoljno da me odrţi do trenutka

spasavanja, ali je i te kako mnogo.

Regulator moţe da izdvaja ugljen-dioksid koji će zatim skladištiti u rezervoaru, dok će isto-

vremeno, po potrebi, u vazduh dodavati kiseonik. Kada opadne nivo kiseonika, mogu da se

ulogorim na jedan dan i usmerim svu elektriĉnu energiju u oksigenator. Na taj naĉin energet-

ska potrošnja oksigenatora mi neće oduzimati energiju potrebnu za voţnju.

Dakle, regulator će raditi sve vreme, ali ću oksigenator ukljuĉivati samo onih dana koje sam

za to odredio.

Pošto regulator zamrzne ugljen-dioksid, kiseonik i azot ostaju i dalje u gasovitom stanju, ali

im je temperatura minus sedamdeset pet stepeni Celzijusa. Kad bi ih regulator upumpao nazad

u moj vazduh bez prethodnog zagrevanja, ja bih se u roku od nekoliko sati pretvorio u slado-

led na štapiću. Da se to ne bi desilo, veći deo energije koju troši regulator, ide na zagrevanje

povratnog vazduha.

Ali ja imam bolji naĉin da ga zagrejem. Nešto što Nasa ne bi uzela u obzir ni na vrhuncu ubi-

laĉkih poriva.

RTG!

192

Da, RTG. Moţda ga se sećate s mog uzbudljivog putovanja do Patfajndera. Draţesna grudva

plutonijuma, toliko radioaktivnog da zraĉi hiljadu petsto vati toplote iz kojih dobija sto vati

snage. Šta se onda dešava sa ostalih hiljadu ĉetiristo vati? Oni se emituju u vidu toplotnog zra-

ĉenja.

Na putu do Patfajndera sam ĉak morao da skinem izolaciju sa rovera kako bih ispustio višak

toplote iz prokletog vozila.

Proverio sam brojke. Regulator koristi sedamsto devedeset vati da bi neprekidno zagrevao va-

zduh. RTG-ovih hiljadu ĉetiristo vati je više nego doraslo tom zadatku, što će biti dovoljno i

za odrţavanje prihvatljive temperature u roveru.

Da bih to testirao, iskljuĉio sam grejaĉe u regulatoru i proverio potrošnju energije. Posle ne-

koliko minuta ponovo sam ih ukljuĉio. Gospode, al’ je taj povratni vazduh bio hladan. Ali do-

bio sam podatke koje sam ţeleo.

S grejanjem, regulator je trošio dvadeset jedan i po gusar--nindţi. Bez grejanja… jednog gu-

sar-nindţu. Tako je, skoro sva energija je išla na grejanje.

Kao što je sluĉaj s većinom problema u ţivotu, i ovaj se moţe rešiti kutijom ĉiste radijacije.

Do kraja dana ponovo sam proveravao podatke i obavljao testove. Sve se uklapa. Izvodljivo

je.


Danas sam teglio kamenje.

Hteo sam da vidim koliki će koeficijent korisnog uĉinka imati rover/prikolica. Na putu do Pat-

fajndera, iz osamnaest kilovat-sati izvukao sam osamdeset kilometara. Ovoga puta optereće-

nje će biti mnogo veće. Vući ću za sobom prikolicu i sva ostala sranja.

Parkirao sam rover zadnjim delom uz prikolicu i prikaĉio kuku za vuĉu. To je bar bilo lako.

Prikolica već neko vreme nije pod pritiskom (ipak je na njoj izbušeno nekoliko stotina rupi-

ca), tako da sam otvorio vrata obe vazdušne komore kako bih mogao da bacam kamenje pravo

u unutrašnjost vozila. Onda sam natrpao unutra gomilu kamenja.

Morao sam odokativno da procenim teţinu. Najteţe što ću nositi sa sobom bila je voda. Šest-

sto dvadeset kilograma vode. Moj suvo zamrznut krompir opteretiće nas s još dvestotinak ki-

logarama. Verovatno ću nositi više solarnih ćelija nego prethodni put, a moţda i bateriju s ha-

ba. Plus atmosferski regulator i oksigenator, naravno. Umesto da sve to merim, vodio sam se

metodom slobodne procene i rekao da sve zajedno teţi hiljadu dvesta kilograma.

Pola kubnog metra bazalta teţi otprilike toliko (manje-

-više). Posle dva sata mukotrpnog rada i besomuĉnog kukanja, uspeo sam sve da utovarim.

193

Onda sam seo u rover i vozio se ukrug oko haba dok nisam istrošio obe baterije prethodno na-

punjene do vrha.

Kako mi je maksimalna brzina bila neverovatnih dvadeset pet kilometara na sat, ne moţe se

reći da je voţnja bila preterano uzbudljiva. Ali bio sam impresioniran što je rover odrţavao tu

brzinu s obzirom na sav taj ekstra teret. Rover ima spektakularan obrtni momenat.

Ali zakon fizike je agresivno malo govno koje je traţilo osvetu za dodatu teţinu. Prešao sam

samo pedeset sedam kilometara pre nego što se baterija ispraznila.

I to pedeset sedam kilometara po ravnom terenu, bez napajanja regulatora (koji neće trošiti

mnogo pošto će grejaĉ biti iskljuĉen). Recimo onda da će to biti pedeset kilometara dnevno,

za svaki sluĉaj. Tom brzinom trebaće mi šezdeset pet dana da stignem do Skjaparelija. I to ĉi-

ste voţnje.

S vremena na vreme, moraću da pravim jednodnevne pauze kako bih napunio oksigenator.

Koliko ĉesto? Proraĉunao sam da moj budţet od osamnaest gusar-nindţi moţe da obezbedi

oksigenatoru dovoljno energije da napravi kiseonika za dva i po sola. Morao bih da pravim

pauzu svaka dva do tri sola da bih povratio kiseonik. Moje putovanje od šezdeset jednog sola

bi se produţilo na devedeset jedan sol!

Što je mnogo, mnogo je. Sam ću sebi otkinuti glavu ako budem morao toliko dugo da sedim u

roveru. Kako god bilo, dizanje kamenja i kukanje zbog dizanja kamenja potpuno su me iscr-

peli. Mislim da sam istegao nešto u leĊima. Ostatak dana ću se odmarati.


Da, definitivno sam istegao nešto u leĊima. Probudio sam se u agoniji.

Tako da sam uzeo pauzu od smišljanja planova za rover i dan sam proveo uzimajući lekove i

igrajući se sa radijacijom.

Prvo sam se nagutao vikodina zbog leĊa. Ura za Bekove medicinske zalihe!

Onda sam se odvezao do RTG-a. Bio je tamo gde sam ga ostavio, u rupi na ĉetiri kilometra

udaljenosti od haba. Samo bi idiot drţao tako nešto u blizini haba. U svakom sluĉaju, uneo

sam ga nazad u hab.

Ili će me ubiti ili neće. Nasa je uloţila mnogo truda da se ne pokvari. Ako ne mogu da veru-

jem Nasi, kome da verujem? (Zasad ću zaboraviti da nam je Nasa rekla da ga zakopamo što

dalje).

Na povratku, drţao sam ga na krovu rovera. Taj mališa stvarno bljuje toplotu.

Imam neke savitljive plastiĉne cevi za manje popravke na sakupljaĉu vode. Pošto sam uneo

RTG u hab, vrlo paţljivo sam zalepio nekoliko cevi oko toplotnih prigušivaĉa. Pomoću levka

194

koji sam napravio od parĉeta papira, propustio sam vodu kroz cevi i pustio da se izlije u posu-

du za uzorke.

Kako sam i oĉekivao, voda se zagrejala. To nije neko iznenaĊenje, ali lepo je videti da se ter-

modinamika pristojno ponaša.

Atmosferski regulator ne radi ujednaĉeno. Brzinu separacije zaleĊivanjem odreĊuje spoljna

temperatura. Tako da ledeni vazduh koji se vraća ne dolazi kao ujednaĉen tok. S druge strane,

RTG generiše konstantnu predvidljivu koliĉinu toplote. On ne moţe da „ga nagari”.

Zato ću ugrejati vodu pomoću RTG-a i napraviti toplotni rezervoar, a onda ću povratni va-

zduh pustiti da proţubori kroz tu vodu. Na taj neĉin neću morati da brinem o tome šta da ra-

dim kad nagrne hladan vazduh. I neću morati da podnosim nagle promene temperature u rove-

ru.

Kada je vikodin prestao da deluje, leĊa su me bolela još više nego ranije. Moraću malo da

usporim. Ne mogu samo besomuĉno da gutam pilule. Zato nekoliko dana neću raditi teške po-

slove. U te svrhe, napravio sam mali izum za sebe…

Uzeo sam krevet Johansenove i iz njega isekao mreţu za spavanje. Onda sam okvir kreveta

prekrio habovim platnom i napravio udubljenje u sredini dok je višak platna visio preko ivica.

Platno koje je visilo sa strane pritisnuo sam kamenjem, i tako sam dobio vodonepropusnu ka-

du!

Trebalo mi je samo sto litara vode da je napunim.

Onda sam maznuo pumpu sa sakupljaĉa vode. (Mogu komotno da pustim sakupljaĉ vode da

ne radi neko vreme). Povezao sam je sa svojim RTG-bojlerom i ubacio u kadu i dovodnu i od-

vodnu cev.

Da, znam da je ovo apsurdno, ali nisam se kupao još od Zemlje, i bole me leĊa. Uostalom, io-

nako ću provesti sto dana s RTG-om. Nekoliko dana više neće škoditi. Tako makar uveravam

sebe i ostajem pri tome.

Vodi je trebalo dva sata da se zagreje do trideset sedam stepeni Celzijusa. Onda sam iskljuĉio

pumpu i ušao u kadu. Ĉoveĉe, sve što mogu da kaţem je „ahhhhhhhh”.

Zašto se, doĊavola, ovoga ranije nisam setio?


Prošlih sedam dana proveo sam oporavljajući se od problema s leĊima. Bol nije bio toliko jak

ali na Marsu nema kiropraktiĉara, tako da nisam hteo da rizikujem.

195

Dva puta dnevno sam pravio tople kupke, i provodio sam mnogo vremena u krevetu gledajući

usrani TV program iz sedamdesetih. Već sam odgledao ĉitavu kolekciju Luisove, ali nisam

imao šta drugo da radim pa sam bio primoran da repriziram.

Ali zato sam imao mnogo vremena za razmišljanje.

Mogu sve da sredim tako što ću poneti više solarnih ćelija. Onih ĉetrnaest panela koje sam no-

sio do Patfajndera proizvodilo je osamnaest kilovat-sati, koliko su baterije mogle da skladište.

Tokom voţnje paneli su bili naslagani na krovu. Na prikolici ću imati mesta da smestim još

sedam (pola krova prikolice neće biti dostupno zbog rupe koju seĉem u njemu).

Energetske potrebe na ovom putu zavisiće od oksigenatora. Sve se vrti oko toga koliko struje

mogu da obezbedim tom malom alavom govancetu u jednom solu. Ţelim da svedem na mini-

mum dane koje ću provesti u mestu. Što više energije dam oksigenatoru, on će osloboditi više

kiseonika i moći ću duţe da vozim izmeĊu tih „vazdušnih solova”.

Hajde da budemo pohlepni. Recimo da mogu da naĊem mesta za još ĉetrnaest panela umesto

za sedam. Nisam siguran kako bih to mogao da uradim, ali recimo da mogu. Oni bi mi dali tri-

deset osam gusar-nindţi koji bi mi obezbedili dovoljno kiseonika za pet zapeta jedan sol. Mo-

rao bih da stajem samo jednom u pet solova. E, to je već mnogo bolje.

Pritom, ako bih uspeo da obezbedim bateriju za skladištenje viška energije, mogao bih da pre-

Ċem sto kilometara po solu! Doduše, to je lakše reći nego uraditi. Skladištenje tih ekstra

osamnaest kilovat-sati će biti problem. Moraću iz haba da uzmem dve njegove gorive ćelije i

utovarim ih u rover ili prikolicu. One nisu kao baterije na roveru, nisu ni male ni prenosive.

Nisu preteške ali su priliĉno velike. Moţda ću morati da ih prikaĉim sa spoljne strane trupa, a

tu bi mi zauzele mesto namenjeno solarnim ćelijama.

Sto kilometara po solu s pauzom za kiseonik tek svakog petog sola. Ako bi mi to pošlo za ru-

kom, stigao bih za ĉetrdeset solova. Milina!

Što se ostalih vesti tiĉe, palo mi je na pamet da su se u Nasi verovatno usrali u gaće. Prate me

preko satelita i nisu videli da izlazim iz haba već šest dana. Pošto su mi se leĊa malo oporavi-

la, vreme je da im pošaljem poruku.

Izašao sam u EVA. Ovog puta sam vrlo paţljivo prenosio kamenje dok sam pisao poruku

Morzeovom azbukom: POVREĐENA LEĐA. SADA BOLJE. NASTAVLJAM S MODIFI-

KACIJAMA NA ROVERU.

To je bilo dovoljno fiziĉkog rada za danas. Ne ţelim da se preforsiram.

Mislim da ću napraviti sebi kupku.


Vreme je za eksperimentisanje s panelima.

196

Prvo sam podesio hab na reţim male potrošnje struje: unutrašnje osvetljenje ugašeno, isklju-

ĉeni svi sistemi koji nisu neophodni, unutrašnje zagrevanje obustavljeno. Ionako ću skoro ceo

dan provesti napolju.

Skinuo sam dvadeset osam panela sa solarne farme i dovukao ih do rovera. Ĉetiri sata sam po-

kušavao da ih naslaţem na sve moguće naĉine. Jadni rover izgledao je kao seljaĉka verzija

Marsovog vozila iz serije „Beverli hilbilis”. Šta god sam probao, nije uspelo.

Jedini naĉin da ih smestim na krov bilo je da ih naslaţem toliko visoko da bi se obrušili na pr-

voj krivini. Ako bih ih uvezao zajedno, pali bi svi odjednom. Ako bih pronašao savršen naĉin

da ih priĉvrstim za rover, i rover bi se prevrnuo. Nisam traćio vreme na testiranje. Bilo je vi-

dljivo golim okom i nisam ţeleo nešto da polomim.

Još nisam isekao komad trupa sa prikolice. Izbušio sam polovinu rupa, ali nikako da se rešim

na odluĉujuć korak. Ako ga ostavim takvog, imaću mesta da naslaţem ĉetiri gomile po sedam

ćelija. To bih glatko mogao da izvedem; isto što sam uradio za put do Patfajndera, samo što

bih sada to uradio na oba rovera.

Nevolja je u tome što mi taj otvor treba. Regulator mora da bude u prostoru koji je pod priti-

skom, a previše je velik da stane u rover. Uz to, oksigenator mora da bude u zoni pod priti-

skom dok je ukljuĉen. To će biti tek svakog petog sola, ali šta bih radio tog sola? Ne, moram

da imam rupu.

Kako sada stoje stvari, moći ću da natovarim dvadeset jedan panel. Treba mi mesta za preo-

stalih sedam. Nemam gde da ih stavim sem na stranice rovera i prikolice.

Jedna od mojih prethodnih modifikacija bile su „bisage” koje sam okaĉio preko rovera. S jed-

ne strane je bila dodatna baterija (koju sam maznuo iz sadašnje prikolice), dok sam s druge

strane napakovao kamenje da sluţi kao protivteg.

Ovog puta mi kamenje ne treba. Drugu bateriju mogu da vratim u prikolicu odakle sam je i

uzeo. U stvari, to će me poštedeti maltretiranja da svakog dana usred voţnje izlazim u EVA

da zamenim kablove. Kada su roveri spojeni, dele sve svoje resurse, ukljuĉujući i struju.

Prvo što sam uradio bilo je da vratim bateriju u prikolicu i poveţem je. Trebalo mi je dva sata,

ali s tim je sad bar završeno. Skinuo sam bisage i odloţio ih sa strane. Moţda mi posluţe za

nešto u nekom trenutku. Ako sam nešto nauĉio tokom svog boravka ovde u Marsovom odma-

ralištu, to je da sve moţe da posluţi.

Tako sam oslobodio boĉne strane rovera i prikolice. Pošto sam zurio neko vreme u njih, sinu-

lo mi je.

Napraviću nosaĉe u obliku slova L koji će ići od šasije sa kukama okrenutim nagore. Sa obe

strane će biti po dva nosaĉa tako da mogu da napravim policu. Panele onda mogu da smestim

na police i naslonim ih uz rover. Onda bih ih privezao za trup pomoću kanapa koji ću sam na-

praviti.

Biće ukupno ĉetiri „police”: dve na roveru i dve na prikolici. Ako nosaĉi budu bili dovoljno

istureni da prave mesta za dva panela, mogao bih da ponesem osam dodatnih panela. To bi

znaĉilo da mogu da ponesem jedan panel više nego što sam planirao.

197

Sutra ću napraviti te nosaĉe i montiraću ih. Uradio bih to danas ali pao je mrak i mrzelo me je.


Sinoć sam se smrzao. Nisam vratio demontirane ćelije na solarnu farmu pa sam morao da

ostavim hab u reţimu male potrošnje struje. Jesam ponovo ukljuĉio grejanje (nisam lud), ali

sam unutrašnju temperaturu podesio na jedan stepen Celzijusa da bih štedeo struju. BuĊenje u

hladnom mi je, na moje iznenaĊenje, probudilo nostalgiju. Ipak sam ja odrastao u Ĉikagu.

Ali nostalgija me nije dugo drţala. Obećao sam sebi da ću danas završiti nosaĉe da bih mogao

da vratim panele na farmu. Onda mogu ponovo da pojaĉam prokleto grejanje.

Izašao sam napolje i otišao do VPM-ovih stajnih podupiraĉa. VPM je većim delom napravljen

od kompozita, ali podupiraĉi su morali da amortizuju kontakt prilikom sletanja. Tu je metal

bio jedina opcija.

Svaki podupiraĉ je dug dva metra, a spojeni su vijcima. Uneo sam ih u hab da bih se spasao

muke rada u skafanderu. Rastavio sam svaki podupiraĉ na delove, i završio sa gomilom me-

talnih traka.

Za pravljenje nosaĉa trebao mi je ĉekić i… istinu za volju, samo ĉekić. Pravljenje L profila ne

zahteva veliku preciznost.

Morao sam da napravim rupe da bi vijci mogli da proĊu. Srećom, bušilica odgovorna za ubi-

stvo Patfajndera skratila mi je taj posao.

Bilo je lako montirati nosaĉe na šasije rovera i prikolice. Šasija se lako odvaja. Nosaĉe sam

priĉvrstio vijcima i vratio šasiju na mesto. Vaţna napomena – šasija nije deo segmenta pod

pritiskom. Rupe koje sam izbušio neće ispuštati vazduh.

Testirao sam nosaĉe tako što sam ih lupao kamenjem. Ovakav sofisticiran postupak je ono po

ĉemu se mi meĊuplanetarni nauĉnici izdvajamo.

Pošto sam se uverio da se nosaĉi neće polomiti prilikom prve upotrebe, testirao sam novi raz-

meštaj. Dve gomile od po sedam solarnih ćelija na roveru; sedam na prikolici, po dve na poli-

cama. Sve je stalo.

Pošto sam privezao sve ćelije za rover, malo sam se provozao. Poĉeo sam sa osnovnim – ubr-

zavanje i usporavanje, onda sam probao sa sve oštrijim skretanjima, pa sam ĉak odradio i na-

glo koĉenje. Ćelije su ostale na mestu.

Ĉoveĉe, dvadeset osam solarnih ćelija! A ima mesta za još jednu!

Posle zasluţenog tapšanja po leĊima, poskidao sam ćelije i odvukao ih nazad do farme. Sutra

me neće probuditi hladno ĉikaško jutro.

198


Smejem se od uva do uva. Osmeh ĉoveka koji je petljao na svom automobilu a nije ga pokva-

rio. To se ne dešava tako ĉesto kao što mislite.

Današnji dan sam proveo odstranjujući nepotrebna sranja sa rovera i prikolice. I bio sam pri-

liĉno agresivan u tome. Slobodan prostor unutar segmenta pod pritiskom je dragocen. Što više

nepotrebnih sranja izbacim iz rovera, to će ostati više mesta za mene. Što više stvari izbacim

iz prikolice, to ću imati više mesta za zalihe, i manje toga ću morati da drţim u roveru.

Na prvom mestu: svako vozilo ima klupu za putnike. Zdravo!

Zatim: šta će mi u prikolici sistem za odrţanje ţivota. Boce sa kiseonikom, boce sa azotom,

instalacija sa filterima za ugljen-dioksid… sve je to višak. Prikolica će deliti vazduh s rove-

rom (koji ima sva ta tri primerka kod sebe) i nosiće regulator i oksigenator. Kad saberemo ha-

bove komponente koje će nositi prikolica sa roverom, imaću dva rezervna sistema za oĉuva-

nje ţivota. To je više nego dovoljno.

Potom sam iz prikolice išĉupao vozaĉevo sedište i komandnu tablu. Prikolica je fiziĉki pove-

zana sa roverom. Ona neće raditi ništa osim što će pratiti rover i primati vazduh od njega. Ne

trebaju joj komande ni kompjuter. Kompjuter sam ipak ostavio. Mali je i lagan tako da ću ga

poneti. Ako se nešto pokvari na roverovom, imaću rezervni.

U prikolici sada ima mnogo više mesta. Vreme je za eksperimentisanje.

Hab ima dvanaest baterija od devet kilovat-sati. Kabaste su i nezgodnog oblika. Visoke su

preko dva metra, široke pola metra i debele sedamdeset pet centimetara. Što su veći, to im je

manja masa po kilovat-satu skladišnog prostora. Da, to je suprotno od onoga što deluje logiĉ-

no. Ali ĉim su u Nasi shvatili da mogu da smanje masu tako što će povećati zapreminu, od-

mah su to iskoristili. Masa je onaj skuplji deo kad doĊe do slanja stvari na Mars.

Otkaĉio sam dve habove baterije. Hab koristi baterije uglavnom noću. Ako ih vratim pre ve-

ĉeri, sve bi trebalo da bude u redu.

Kako su na prikolici oboja vrata vazdušne komore bila otvorena mogao sam da unesem prvu

bateriju. Pošto sam neko vreme igrao tetris u realnom ţivotu pronašao sam naĉin da sklonim

prvu bateriju s puta da mogu da unesem drugu. Zajedno su zauzimale ĉitavu prednju polovinu

prikolice. Da nisam ranije danas izbacio sva nepotrebna sranja, nikad ne bi obe stale unutra.

Baterija prikolice nalazi se u šasiji, ali glavni napojni vod prolazi kroz segment pod pritiskom.

Uspeo sam da poveţem habove baterije direktno na taj vod. (Što nije mala stvar s obzirom na

to da sam bio u prokletom EVA odelu).

Sistemskom proverom iz rovera potvrdio sam da sam dobro povezao ţice.

199

Sve ovo moţda ne deluje tako vaţno, ali ja sam oduševljen. To znaĉi da mogu da imam dva-

deset devet solarnih ćelija i trideset šest kilovat-sati skladišnog prostora. Ipak ću moći da pre-

lazim sto kilometara dnevno kako sam ţeleo.

Bar ĉetiri od pet dana.

* * *

Prema mom kalendaru, sonda za dopunu Hermesovih zaliha biće lansirana iz Kine za dva da-

na (ako ne bude odlaganja). Ako to uprskaju, cela posada će biti u dubokim govnima. Strepim

više zbog toga nego zbog bilo ĉega drugog.

Ja sam u smrtnoj opasnosti već mesecima; u meĊuvremenu sam se nekako navikao na to. Sad

ponovo strepim. Bilo bi grozno da umrem, ali još groznije bi bilo da umre moja posada. A ne-

ću saznati kako je proteklo lansiranje dok ne stignem do Skjaparelija.

Srećno, drugari.

200

19.

– Hej, Melisa – rekao je Robert. – Imamo li vezu? Moţeš li da me vidiš?

– Jasno i glasno, dragi – rekla je komandantkinja Luis. – Imamo dobar video-prenos.

– Kaţu da imam pet minuta – rekao je Robert.

– Bolje išta nego ništa – rekla je Luisova. Lebdeći u besteţinskom stanju po svojoj kabini,

blago je dodirnula pregradni zid kako bi se zadrţala u mestu. – Lepo je što za promenu mogu

s tobom da razgovaram bez kašnjenja u prenosu.

– Da – osmehnuo se Robert. – Jedva primećujem ovo neznatno kašnjenje. Moram da kaţem

da bih voleo da dolaziš kući.

Luisova je uzdahnula. – I ja, dragi.

– Nemoj pogrešno da me shvatiš – dodao je brzo Robert – jasno mi je zašto radiš sve ovo.

Ipak, nedostaje mi moja ţena. Hej, jel’ ti to lebdiš?

– Šta? – rekla je Luisova. – Ah, da. Brod se trenutno ne vrti. Nemamo centripetalnu gravitaci-

ju.

– Otkud to?

– Zato što za nekoliko dana Tajang Šen treba da pristane. Ne moţemo da se vrtimo ako ţeli-

mo da se spojimo s drugom letelicom.

– Kapiram – rekao je Robert. – I kako je na brodu? Jel’ te neko nervira?

– Ne – Luisova je odmahnula glavom. – Dobra mi je posada; imala sam sreće s njima.

– A, da! – rekao je Robert. – Našao sam sjajan dodatak za našu kolekciju!

– Stavrno? Šta si našao?

– Album najvećih Abinih hitova u stereo osmici originalne proizvodnje. Još uvek u original-

noj ambalaţi.

Luisova se obradovala. – Ozbiljno? Iz 1973. ili neki kasniji reprint?

– Iz 1973, nego šta.

– Opa! Super što si to našao!

201

– Zar ne!?

* * *

Mlazni putniĉki avion se poslednji put trgao zaustavljajući se ispred izlaza.

– Oh boţe – rekao je Venkat trljajući potiljak. – Ovo je najduţi let na kojem sam ikada bio.

– Mhm – rekao je Tedi trljajući oĉi.

– Bar ne moramo da idemo u Đućuen do sutra – prostenjao je Venkat. – Ĉetrnaest i po sati le-

ta dovoljno je za jedan dan.

– Nemoj previše da se opuštaš – rekao je Tedi. – Tek treba da proĊemo kroz carinu i verovat-

no ćemo morati da popunimo gomilu formulara jer smo zvaniĉnici Vlade SAD… proći će si-

gurno još nekoliko sati dok se ne domognemo kreveta.

– Sraaaanje.

Uzeli su svoje torbe i teška koraka izašli iz aviona zajedno sa ostalim umornim putnicima.

Terminal 3 na Pekinškom meĊunarodnom aerodromu odzvanjao je kakofonijom tipiĉnom za

ogromne vazdušne terminale. Venkat i Tedi su produţili dok su se kineski graĊani s njihovog

leta odvojili na drugu stranu gde je procedura za ulazak u zemlju bila jednostavnija.

Venkat je stao u red a Tedi se povukao iza njega traţeći pogledom prodavnicu na terminalu.

Prijao bi mu kofein u bilo kom obliku.

– Izvinite, gospodo – ĉuli su glas pored sebe.

Okrenuli su se i ugledali mladog Kineza u neformalnoj odeći. – Ja sam Su Bin Bao – rekao je

na savršenom engleskom. – Radim za Kinesku nacionalnu svemirsku agenciju. Biću vaš vodiĉ

i prevodilac tokom vašeg boravka u Narodnoj Republici Kini.

– Drago mi je, gospodine Su – rekao je Tedi. – Ja sam Tedi Sanders, a ovo je doktor Venkat

Kapur.

– Malo bismo odspavali – rekao je odmah Venkat. – Molim vas da nas odvedete u hotel ĉim

proĊemo carinu.

– A moţemo i pre toga, doktore Kapur – osmehnuo se Su. – Vi ste zvaniĉni gosti Narodne

Republike Kine. Odobren vam je ulazak u zemlju bez carinske procedure. Mogu odmah da

vas odvedem u hotel.

– Volim vas – rekao je Venkat.

– Reci Narodnoj Republici Kini da smo rekli hvala – dodao je Tedi.

202

– Preneću – osmehnuo se Su Bin.

* * *

– Helena, ljubavi moja – rekao je Fogel svojoj ţeni. – Nadam se da si dobro?

– Da – rekla je. – Dobro sam. Ali mi mnogo nedostaješ…

– Izvini.

– Šta je, tu je – slegla je ramenima.

– Kako su nam majmunĉići?

– Deca su dobro – osmehnula se. – Elajza se još prilagoĊava srednjoj školi, a Viktor je gol-

man u svom školskom timu.

– Sjajno! – rekao je Fogel. – Ĉujem da si u svemirskom centru. Jel’ to Nasa nije mogla da do-

baci signal do Bremena?

– Mogli su – rekla je. – Ali bilo im je lakše da me dovedu u Hjuston. Besplatan odmor u

Americi. Kako to da odbijem?

– Pametno. A kako mi je mama?

– Dobro, koliko je to moguće – rekla je Helena. – Jedan dan je bolje, drugi lošije. U poslednje

vreme me ne prepoznaje. U neku ruku, tako je i bolje. Ne mora da brine zbog tebe kao ja.

– Nije joj se pogoršalo stanje? – pitao je.

– Ne, nije se mnogo promenilo otkad si ti otišao. Lekari su sigurni da će izdrţati do tvog po-

vratka.

– Dobro je – rekao je. – Brinuo sam se da je više neću videti.

– Aleks – rekla je Helena. – Hoćeš li biti bezbedan?

– Bićemo vrlo bezbedni – rekao je. – Brod je u savršenom stanju, i pošto primimo Tajang

Šen, imaćemo dovoljno zaliha za ostatak puta.

– Ĉuvaj se – rekla je.

– Hoću, ljubavi – obećao je Fogel.

* * *

203

– Dobro došli u Đućuen – rekao je Guo Ming. – Nadam se da ste imali prijatan let?

Su Bin je prevodio reĉi Gua Minga dok je Tedi zauzimao drugo najbolje mesto za sedenje u

posmatraĉkoj sobi.

– Da, hvala – rekao je Tedi. – Uţivao sam u gostoprimstvu vaših ljudi. Zaista je lepo od vas

što ste obezbedili privatan avion za nas.

– Moji ljudi su uţivali u saradnji s vašim pripremnim timom – rekao je Guo Ming. – Imali

smo zanimljivih mesec dana. Spajanje ameriĉke sonde na kinesku raketu nosaĉ. Mislim da je

ovo prvi takav pokušaj.

– To je samo dokaz – rekao je Tedi – da je ljubav prema nauci univerzalna.

Guo Ming je klimnuo glavom. – Moji ljudi su posebno istakli radnu etiku vašeg Miĉa Hender-

sona. Veoma je posvećen.

– On je mnogo naporan – rekao je Tedi.

Su Bin je zastao pre nego što je to preveo pa je nastavio.

Guo Ming se nasmejao. – To vi moţete da kaţete – rekao je. – Ja ne mogu.

* * *

– Pa objasni mi ponovo – rekla je Bekova sestra Ejmi. – Zašto moraš da radiš EVA?

– Verovatno neću morati – objasnio je Bek. – Samo moram da budem spreman, za ne daj bo-

ţe.

– Zašto?

– U sluĉaju da sonda ne moţe da pristane. Ako nešto krene naopako moj posao će biti da iza-

Ċem i privuĉem je.

– Zar ne moţete samo da pomerite Hermes da se spoji s njom?

– Nema šanse – rekao je Bek. – Hermes je ogroman. Nije predviĊen za precizno manevrisa-

nje.

– Zašto baš ti moraš da izaĊeš?

– Zato što sam ja specijalista za EVA na ovoj misiji.

– A ja sam mislila da si ti lekar.

204

– Jesam – rekao je Bek. – Svako ima nekoliko zaduţenja. Ja sam lekar, biolog i specijalista za

EVA. Komandantkinja Luis je i naš geolog. Johansenova je operater sistema i tehniĉar za re-

aktor. I tako dalje.

– A šta je sa onim zgodnim… Martinezom? – pitala je Ejmi. – Šta on radi?

– On upravlja VSM-om i VPM-om – rekao je Bek. – Ali je oţenjen i ima dete, ti razvratna ra-

sturaĉice brakova.

– Ah, onda ništa. A šta je s Vatnijem? Šta je on radio?

– On je naš botaniĉar i inţenjer. I nemoj da govoriš o njemu u prošlom vremenu.

– Inţenjer? Kao Skoti?

– Tako nekako – rekao je Bek. – On popravlja svašta.

– Kladim se da mu to sad dobro doĊe.

– Da, i te kako.

* * *

– Ĉudna su oni druţina, ovi kineski štreberi – rekao je Miĉ. – Ali umeju da naprave raketu no-

saĉ.

– Dobro je. – rekao je Venkat. – Kako ide povezivanje rakete i naše sonde?

– Sve se uklapa – rekao je Miĉ. – JPL je bez greške ispratio specifikacije.

– Ima li bilo kakvog razloga za brigu ili sumnju? – pitao je Venkat.

– Da. Brinem zbog onog što sam sinoć pojeo. Mislim da je unutra bila oĉna jabuĉica.

– Siguran sam da to nije bila oĉna jabuĉica.

– Ovdašnji inţenjeri su to napravili specijalno za mene – rekao je Miĉ.

– Moţebiti da su ti stavili oĉnu jabuĉicu u jelo – rekao je Venkat. – Mrze te.

– Zašto?

– Zato što si seronja, Miĉe – rekao je Venkat. – Teţak seronja. Prema svima.

– Nema veze. Što se mene tiĉe mogu da spale moju lutku na lomaĉi, samo da sonda stigne do

Hermesa.

* * *

205

– Maši tati! – rekla je Marisa, mašući Davidovom ruĉicom prema kameri. – Maši tati!

– Previše je mali da bi razumeo šta se dešava – rekao je Martinez.

– Zamisli samo kakva će faca biti jednog dana meĊu drugarima – rekla je. – „Moj tata je išao

na Mars. A šta radi tvoj tata?”

– Da, ja sam stvarno opasan baja – sloţio se.

Marisa je nastavila da maše Davidovom ruĉicom u kameru. Davida je više zanimala ona dru-

ga ruka kojom je revnosno kopao nos.

– Znaĉi – rekao je Martinez – ljuta si.

– Otkud znaš? – pitala je Marisa. – Pokušala sam to da sakrijem.

– Zajedno smo od petnaeste godine. Znam kad si ljuta.

– Dobrovoljno si se prijavio za produţetak misije od petsto trideset tri dana – rekla je. – Kre-

tenu.

– Da – rekao je Martinez. – Pretpostavio sam da je to u pitanju.

– Tvoj sin će krenuti u obdanište dok se ti vratiš. Neće te se uopšte sećati.

– Znam – rekao je Martinez.

– Moram da ĉekam još petsto trideset tri dana da bih imala seks!

– I ja – rekao je, braneći se.

– I sve to vreme ću da brinem za tebe – dodala je.

– Da – rekao je. – Izvini.

Duboko je udahnula. – Preguraćemo nekako.

– Preguraćemo – sloţio se.

* * *

„Pratite CNN-ov ’Izveštaj o Vatniju’. Danas je s nama direktor misija na Mars, Venkat Kapur.

Razgovara s nama uţivo iz Kine preko satelita. Doktore Kapur, hvala vam što ste nam se pri-

druţili.”

„Nema na ĉemu”, rekao je Venkat.

206

„Dakle, doktore Kapur, recite nam šta se dešava sa Tajang Šenom. Kako to da se sonda lansi-

ra iz Kine? Zašto je ne lansirate iz Amerike?”

„Hermes neće ulaziti u orbitu oko Zemlje”, rekao je Venkat. „Samo će proći pored nje na putu

do Marsa. Pritom, kreće se neverovatnom brzinom. Potrebna nam je raketa nosaĉ koja je do-

voljno moćna ne samo da napusti Zemljinu gravitaciju, već i da dostigne Hermesovu trenutnu

brzinu. Samo Tajang Šen ima dovoljno snage za tako nešto.”

„Recite nam nešto o samoj sondi.”

„Morali smo brzo da radimo na sondi”, objasnio je Venkat. „JPL je imao samo trideset dana

da je pripremi. Posao je zahtevao izuzetnu opreznost i delotvornost. Sonda je u suštini školjka

napunjena hranom i drugim zalihama. Ima standardni set satelitskih potisnika za manevrisa-

nje, i ništa više.”

„I to je dovoljno za let do Hermesa?”

„Tajang Šen će je poslati do Hermesa. Potisnici sluţe za precizno upravljanje i ulaţenje u

dok. JPL nije imao vremena da pravi sistem za navoĊenje. Zato će njome daljinski upravljati

pilot.”

„Ko će upravljati sondom?”, pitala je Keti.

„Pilot Aresa 3, major Rik Martinez. Kad se sonda pribliţi Hermesu, on će preuzeti kontrolu i

navešće je u dok.”

„A šta ako bude nekih problema?”

„Specijalista za EVA sa Hermesa, doktor Kris Bek, biće spreman u skafanderu sve vreme.

Ako zatreba, bukvalno će uhvatiti sondu rukama i privući je u dok.”

„To baš i ne zvuĉi kao nauĉna metoda”, nasmejala se Keti.

„Hoćete da ĉujete nenauĉnu metodu?”, osmehnuo se Venkat. „Ako iz nekog razloga sonda ne

bude mogla da uĊe u dok, Bek će je otvoriti i ruĉno preneti njenu sadrţinu u vazdušnu komo-

ru.”

„Kao kese iz prodavnice?”, pitala je Keti.

„Upravo tako”, odvratio je Venkat. „Procenili smo da bi mogao sve da prenese iz ĉetiri puta.

Ali sve to ako nešto krene po zlu. Ne oĉekujemo nikakve probleme tokom pristajanja.”

„Kao da ste se pripremili za svaki scenario”, osmehnula se Keti.

„To je neizbeţno”, rekao je Venkat. „Ako ne dobiju te zalihe… pa, potrebne su im te zalihe.”

„Hvala vam što ste odvojli vremena da odgovorite na naša pitanja”, zakljuĉila je Keti.

„Bilo mi je zadovoljstvo, Keti.”

207

* * *

Vrpoljio se na stolici ne znajući šta da kaţe. Trenutak kasnije izvadio je maramicu iz dţepa i

obrisao znoj sa ćele.

– Šta ako sonda ne stigne do vas? – pitao je.

– Pokušaj da ne razmišljaš o tome – rekla je Johansenova.

– Tvoja majka je toliko zabrinuta da nije mogla ni da doĊe.

– Ţao mi je – promrmljala je Johansenova oborivši pogled.

– Ne moţe da jede, ne moţe da spava, stalno joj je muka. Ni meni nije mnogo bolje. Kako

mogu da vas teraju da to radite?

– Niko me ne „tera”, tata. Sama sam se prijavila.

– Kako moţeš to da radiš svojoj majci? – pitao je.

– Izvini – promrmljala je Johansenova. – Vatni je ĉlan naše posade. Ne mogu tek tako da ga

ostavim da umre.

Uzdahnuo je. – Voleo bih da smo te vaspitali da budeš sebiĉnija.

Prigušeno se nasmejala.

– Kako me ovo snaĊe? – jadikovao je. – Ja sam okruţni menadţer prodaje u fabrici salveta.

Otkud moja ćerka u svemiru?

Johansenova je slegnula ramenima.

– Uvek si imala mozak za nauku – nastavio je. – To je bilo sjajno! Kao student si imala najbo-

lje ocene. Druţila si se sa deĉacima štreberima koji su se previše plašili da bi u bilo ĉemu rizi-

kovali. Ni u ĉemu nisi preterivala. Bila si ćerka kakvu svaki otac sanja da ima.

– Hvala, tata, ja…

– A onda si se ukrcala na ogromnu bombu koja te je ispalila na Mars. I to bukvalno.

– Tehniĉki govoreći – ispravila ga je – raketa nosaĉ me je ispalila samo do orbite. Do Marsa

me je odveo jonski motor na nuklearni pogon.

– Oh, sad mi je mnogo lakše! – rekao je.

– Tata, biću dobro. Reci mami da ću biti dobro.

– To će joj mnogo pomoći – progunĊao je. – Biće van sebe dok se ne vratiš kući.

208

– Znam – promrmljala je Johansenova. – Ali…

– Šta? – rekao je. – Ali šta?

– Neću umreti. Stvarno neću. Ĉak i da sve krene naopako.

– Kako to misliš?

Johansenova se namrštila. – Samo reci mami da neću umreti.

– Kako? Ne razumem.

– Ne ţelim da ulazim u to – nestrpljivo će Johansenova.

– Slušaj – rekao joj je otac, naginjući se prema kameri. – Uvek sam poštovao tvoje pravo na

sopstveni izbor i tvoju nezavisnost. Nikad nisam pokušao da ti se mešam u ţivot, nikad nisam

pokušao da te kontrolišem. Po tom pitanju sam bio dobar, jel’ tako?

– Jeste – odgovorila je.

– Onda mi, zauzvrat, dopusti da se samo ovog puta umešam. Šta to prećutkuješ?

Nekoliko sekundi je ćutala. Na kraju je rekla: – Imaju plan.

– Ko?

– Oni uvek imaju plan – dodala je. – Sve unapred isplaniraju.

– Kakav plan?

– Izabrali su me jer mogu da preţivim. NajmlaĊa sam. Znam sve što je potrebno da se vratim

kući ţiva. Osim toga, najsitnija sam i treba mi najmanje hrane.

– Kakav je plan ako sonda ne stigne, Bet? – ponovio je njen otac, neuobiĉajeno strogo.

– Svi bi umrli osim mene – rekla je. – Svi bi popili pilule i umrli. Uradili bi to odmah da ne bi

trošili zalihe hrane. Komandantkinja Luis je odluĉila da ja preţivim. To mi je juĉe rekla. Mi-

slim da Nasa ne zna za to.

– A imala bi dovoljno zaliha do povratka na Zemlju?

– Ne – rekla je. – Ostalo nam je dovoljno hrane za šestoro ljudi za mesec dana. Ako samo ja

preţivim, potrajale bi šest meseci. Uz ograniĉenje porcija, mogla bih da ih razvuĉem na devet

meseci. Ali za povratak bi mi trebalo sedamnaest meseci.

– Pa kako bi preţivela?

– Zalihe ne bi bile jedini izvor hrane – rekla je.

Zanemeo je. – Oh… oh, boţe…

209

– Samo reci mami da ću imati dovoljno zaliha, vaţi?

* * *

Trag kondenzacije iza Tajang Šena lebdeo je na hladnom nebu iznad pustinje Gobi. Brod koji

se više nije video golim okom nastavio je prema orbiti. Njegovo zaglušujuće tutnjanje svelo

se na udaljen potmuli šum.

– Savršeno lansiranje – rekao je Venkat ushićeno.

– Naravno – rekao je Dţu Tao.

– Stvarno ste nam se našli u nevolji – dodao je Venkat. – I veoma smo vam zahvalni na tome!

– Svakako.

– A vi ste dobili jedno mesto na Aresu 5. Svi su na dobitku.

– Hm.

Venkat je iskosa pogledao u Dţu Taoa. – Ne delujete baš srećno.

– Ĉetiri godine sam radio na Tajang Šenu – rekao je. – Ja, i još mnogo istraţivaĉa, nauĉnika i

inţenjera. Svi su se posvetili konstrukciji sonde dok sam ja vodio neprekidne bitke za nasta-

vak finansiranja. Na kraju smo napravili divnu sondu. Najveću, najjaĉu bespilotnu sondu u

istoriji, koja sada ĉuĉi u skladištu. Nikad neće otići u svemir. Drţavni savet neće odobriti fi-

nansiranje još jedne ovakve rakete nosaĉa.

Okrenuo se prema Venkatu. – Ovo je mogla da bude trajna zaostavština nauĉnog istraţivanja.

Na kraju se pretvorila u dostavu zaliha. Da, imaćemo kineskog astronauta na Marsu, ali s ka-

kvim nauĉnim otkrićima će se on vratiti, koja nije mogao da donese bilo koji drugi astronaut?

Ova misija je ĉist gubitak u pogledu ljudskog napretka.

– Dobro – rekao je Venkat obzirno – ali je ĉist dobitak za Marka Vatnija.

– Hm – rekao je Dţu Tao.

* * *

– Udaljenost šezdeset jedan metar, brzina dva zapeta tri metra u sekundi – rekla je Johanseno-

va.

– Sve je kako treba – nadovezao se Martinez pogleda prikovanog za dva ekrana. Jedan je pre-

nosio snimak kamere sa doka A, dok su na drugom aţurirani telemetrijski podaci sonde.

Luis je lebdela iza stanica Johansenove i Martineza.

210

– Imamo vizuelni kontakt – zaĉuo se Bekov glas preko radija. Stajao je u otvorenoj vazdušnoj

komori 3 (uz pomoć namagnetisanih ĉizmi) u skafanderu. Kabasta jedinica SAFER koju je

nosio na leĊima trebalo je da mu obezbedi slobodu kretanja u svemiru ako se za to ukaţe po-

treba. Bio je prikaĉen na sajlu priĉvršćenu za obruĉ na zidu.

– Fogele – rekla je Luisova u mikrofon. – Jesi li na poziciji?

Fogel je stajao u skafanderu bez kacige u vazdušnoj komori 2 koja je još uvek bila pod priti-

skom. – Ja, na poziciji sam, spreman – odgovorio je. On je bio zaduţen za vanrednu EVA u

sluĉaju da Beku zatreba spasavanje.

– U redu, Martineze – nastavila je Luisova. – Uvedi je.

– Da, komandante.

– Udaljenost ĉetrdeset tri metra, brzina dva zapeta tri metra u sekundi – javila je Johansenova.

– Svi registrovani pokazatelji su u predviĊenim okvirima.

– Imamo blago rotiranje sonde – obavestila ih je Johansenova. – Relativna brzina rotacije je

nula zapeta nula pet obrtaja u sekundi.

– Sve što je ispod nula zapeta tri, u redu je – rekao je Martinez. – Sistem za privoĊenje moţe

to da izdrţi.

– Sonda je u domašaju ruĉnog prihvatanja – izvestio je Bek.

– Udaljenost dvadeset dva metra, brzina dva zapeta tri metra u sekundi – rekla je Johanseno-

va. – Ugao ulaza dobar.

– Malo ću je usporiti – dodao je Martinez, šaljući komande sondi.

– Brzina jedan zapeta osam… jedan zapeta tri – izveštavala je Johansenova. – Nula zapeta de-

vet… ustaljena na nula zapeta devet metara u sekundi.

– Udaljenost? – pitao je Martinez.

– Dvanaest metara – odgovorila je Johansenova. – Brzina i dalje nula zapeta devet metara u

sekundi.

– Ugao?

– Dobar.

– Onda moţemo da preĊemo na automatsko privoĊenje – zakljuĉio je Martinez. – DoĊi tatici.

Sonda je lagano uplovila u dok. Njena kuka za hvatanje, dugaĉak metalni trougao, ušao je u

levak doka, neznatno oĉešavši ivicu. Utiĉnica na doku uvukla je kuku, automatski poravnava-

jući sondu. Pošto se brodom pronelo nekoliko glasnih zveketa, kompjuter je prijavio uspešno

pristajanje.

211

– Pristajanje gotovo – rekao je Martinez.

– Sonda je hermetiĉki spojena sa brodom – oglasila se Johansenova.

– Bek – javila se Luisova. – Neće nam trebati tvoje usluge.

– Razumem, komandante – rekao je Bek. – Zatvaram vazdušnu komoru.

– Fogele, vrati se – naredila je.

– Razumem, komandante.

– Diţem pritisak u vazdušnoj komori na sto odsto – izveštavao je Bek. – Vraćam se u brod…

Ušao sam.

– I ja sam ušao – dodao je Fogel.

Luisova je pritisnula dugme na slušalicama. – Hjusto…ovaj… Đućuene, pristajanje sonde je

okonĉano. Sve je proteklo glatko.

– Drago mi je, Hermese – Miĉev glas dopro je preko komunikacionog sistema – Izvestite o

stanju zaliha kad ih unesete u brod i proverite.

– Razumem, Đućuene – rekla je Luisova.

Kad je skinula slušalice, okrenula se prema Martinezu i Johansenovoj. – Istovarite sondu i ra-

sporedite zalihe. Ja idem da pomognem Beku i Fogelu da skinu skafandere.

* * *

Martinez i Johansenova su odlebdeli niz hodnik do doka A.

– Pa – rekao je – koga bi prvo pojela?

Pogledala ga je ljutito.

– Pitam te zato što mislim da bih ja bio najukusniji – nastavio je, pokazujući joj svoju napetu

mišicu. – Vidi ovo. Ima na meni dosta mesa.

– Nisi duhovit.

– Rastao sam na organskoj farmi, znaš. Jeo pravi kukuruz.

Zavrtela je glavom i ubrzala niz hodnik.

– Ma daj! Mislio sam da voliš meksiĉku hranu!

– Ne slušam te – uzvratila mu je.

212

20.


Konaĉno sam završio modifikacije na roveru!

Najteţe mi je bilo da smislim kako da sistem za oĉuvanje ţivota odrţim u funkciji. Sve ostalo

je zahtevalo samo mnogo rada. Mnogo napornog rada.

Nisam baš redovno vodio dnevnik, zato evo kratkog pregleda:

Prvo sam izbušio rupe pomoću bušilice odgovorne za ubistvo Patfajndera. Potom sam izbio

milijardu delića trupa koji su ostali izmeĊu rupa. Dobro, bilo ih je sedamsto ĉetrdeset devet ali

imao sam osećaj da ih ima milijardu.

Tako sam dobio jednu veliku rupu na prikolici. Onda sam isturpijao ivice da ne bi bile preo-

štre.

Sećate se samorasklopivih šatora? Na jednom sam odsekao dno, a preostalo platno, odgovara-

juće veliĉine i oblika, pomoću zaptivnih traka ga priĉvrstio za unutrašnjost prikolice. Kad sam

zapušio sva mesta koja su propuštala vazduh i podigao pritisak u prikolici, dobio sam veliki

balon koji je virio iz prikolice. U tako povećanom prostoru pod pritiskom u prikolici je bilo

sasvim dovoljno mesta da se u njega glatko smeste oksigenator i atmosferski regulator.

Regulator ima spoljnu komponentu maštovitog naziva „spoljna komponenta atmosferskog re-

gulatora”. Regulator upumpava vazduh u SKAR kako bi se zamrzao na Marsovoj atmosferi.

To se odvija preko cevi koja prolazi kroz ventil u zidu haba. OhlaĊeni vazduh se vraća kroz

drugu, istu takvu cev.

Nije bilo previše komplikovano sprovesti cevi kroz platno balona. Imam nekoliko rezervnih

zakrpa s ventilima. U suštini, to su zakrpe habovog platna veliĉine deset sa deset centimetara,

sa ventilom u sredini. Zašto ih uopšte imam? Zamislite šta bi se desilo na redovnoj misiji ako

bi se ventil za regulaciju pokvario. Morali bi da otkaţu misiju. Lakše je poslati rezervne delo-

ve.

SKAR nije mnogo velik. Napravio sam policu za njega ispod polica za solarne panele. Cevi i

polica su spremni i kad doĊe vreme, treba samo da prebacim SKAR u prikolicu.

Imam još mnogo posla.

213

Ali nema ţurbe; radim malo-pomalo. Dnevno provodim po ĉetiri sata napolju, radeći, a onda

se odmaram u habu. Pored toga, s vremena na vreme preskoĉim jedan dan, pogotovo ako me

bole leĊa. Sad nikako ne bih smeo da se povredim.

Potrudiću se da ĉešće vodim dnevnik. Sada kad postoji realna mogućnost da me spasu, ljudi

će ga verovatno ĉitati. Biću posvećeniji i pisaću svaki dan.


Napravio sam toplotni rezervoar.

Sećate se mojih eksperimenata sa RTG-om i toplim kupkama? Primenio sam isti princip, uz

jedno poboljšanje: potopiti RTG u vodu. Na taj naĉin toplota se neće rasipati.

Za poĉetak sam uzeo Veliki Kruti Sud Za Uzorke (ili „plastiĉnu kutiju” za ljude koji ne rade u

Nasi). Prislonio sam cev niz unutrašnju stranu suda. Onda sam je na dnu uvrteo u spiralu. Za-

lepio sam je da tako ostane i zapušio kraj. Najmanjom burgijom izbušio sam desetine malih

rupa na spirali. Zamisao je da povratni vazduh proĊe kroz vodu u vidu mnoštva mehurića. Ta-

ko uvećana površina bolje će sprovesti toplotu u vazduh.

Potom sam uzeo Srednji Savitljivi Sud za Uzorke („zip kesu”) i pokušao da vakuumiram RTG

u njemu. Ali RTG je nepravilnog oblika te nisam mogao da isteram sav vazduh iz kese. Unu-

tra ne sme ostati nimalo vazduha. U tom sluĉaju, deo toplote bi se zadrţao u vazduhu koji bi

mogao da pregreje i otopi kesu, umesto da se prenese na vodu,.

Pokušao sam nekoliko puta, ali svaki put mi je ostajao vazdušni dţep koji nisam mogao da is-

teram. Nervirao sam se dok se nisam setio da imam vazdušnu komoru.

Obukao dam skafander i otišao u vazdušnu komoru 2, koju sam potpuno dekompresovao, na-

pravivši vakuum. Ubacio sam RTG u kesu i zatvorio je. I eto – savršeno vakuum-pakovanje.

Onda je na red došlo testiranje. Stavio sam upakovan RTG na dno suda i napunio ga vodom.

Zapremina suda je dvadeset litara, te ju je RTG vrlo brzo ugrejao. Temperatura vode je rasla

za jedan stepen po minutu. Pustio sam da se zagreje do ĉetrdeset stepeni Celzijusa. Onda sam

prikljuĉio dovod povratnog vazduha iz regulatora na svoju napravu i posmatrao rezultate.

Radilo je savršeno! Vazduh je prolazio kroz vodu u mehurićima, baš kao što sam se nadao.

Što je još bolje, mehurići su talasali vodu, te se toplota ravnomerno rasporeĊivala.

Pustio sam napravu da radi sat vremena i za to vreme hab se priliĉno rashladio. Toplota iz

RTG-a ne moţe da nadoknadi onu koju hab gubi preko svoje ogromne površine, ali biće sa-

svim dovoljna za zagrevanje rovera.

Vratio sam dovod povratnog vazduha na regulator i temperatura se vratila na normalu.

214


Razmišljao sam o zakonima koji vaţe na Marsu.

Da, znam, glupo je razmišljati o tome, ali šta ću kad imam mnogo slobodnog vremena.

Prema jednom meĊunarodnom sporazumu, nijedna drţava ne polaţe pravo ni na šta što nije

na Zemlji. Po drugom sporazumu, ako se nalaziš na teritoriji koja ne pripada nijednoj drţavi,

primenjuje se pomorsko pravo.

Što znaĉi da Mars spada u „meĊunarodne vode”.

Nasa je ameriĉka civilna organizacija i ona je vlasnik haba. Dakle, dok sam u habu, na snazi

su ameriĉki zakoni. Ĉim izaĊem napolje, nalazim se u meĊunarodnim vodama. Kad uĊem u

rover, opet se vraćam na ameriĉke zakone.

A evo i najboljeg dela: za izvesno vreme ću stići do kratera Skjapareli i konfiskovaću lender

Aresa 4. Niko mi to nije izriĉito dozvolio, što i ne mogu da urade dok se ne ukrcam na Ares 4

i ne ukljuĉim komunikacioni sistem. Pošto se ukrcam na Ares 4, pre nego što stupim u kontakt

s Nasom, bez dozvole ću preuzeti kontrolu nad brodom u meĊunarodnim vodama.

To znaĉi da ću biti gusar!

Svemirski gusar!


Moţda se pitate kako provodim slobodno vreme. Mnogo lenĉarim ispred „televizora”. Ali i vi

to radite, zato nemate pravo da me osuĊujete.

Zatim, planiram putovanje.

Voţnja do Patfajndera je bila maĉji kašalj. Ravan teren ĉitavim putem. Jedini problem je bila

navigacija. Ali put do Skjaparelija zahteva savladavanje ogromnih visinskih razlika.

Imam grubu satelitsku mapu ĉitave planete. Na njoj nema mnogo detalja, ali dobro je što

imam i toliko. Nasa nije mogla da predvidi da ću krenuti u skitnju tri hiljade dvesta kilometa-

ra od haba.

Acidalija Planicija (gde se ja nalazim) nalazi se na relativno maloj visini. Kao i krater Skjapa-

reli. Ali izmeĊu njih se teren diţe i spušta u rasponu od deset kilometara. Biće tu opasnih deo-

nica tokom voţnje.

215

Kroz Acidaliju će ići glatko, ali to je samo prvih šeststo pedeset kilometara. Nakon toga sledi

teren izrešetan kraterima, Arabija Tera.

Doduše, jedna stvar mi ide u prilog. I kunem sa da je to dar s neba. Iz nekog geološkog razlo-

ga, dolina Maurt Valis ima savršen poloţaj za moje potrebe.

Pre nekoliko miliona godina to je bila reka. Sada je dolina koja se probija kroz surovi teren

Arabije skoro taĉno u pravcu Skjaparelija. Tu je tlo mnogo pitomije nego u ostalim delovima

Arabije Tere, a na drugom kraju se, izgleda, tlo postepeno izdiţe.

Put kroz ravnice Acidalija i Maurt Valis ĉine hiljadu trista pedeset kilometara relativno lako

savladivog terena.

Preostalih hiljadu osamsto pedeset kilometara… pa, to neće baš teći glatko. Posebno kad bu-

dem morao sa se spustim u sam krater Skjapareli. Uf.

U svakom sluĉaju, tu je Maurt Valis. Do jaja.


Dok sam se probijao ka Patfajnderu, najteţe mi je bilo sedenje u roveru. Morao sam da ţivim

u skuĉenom prostoru punom Ċubreta, proţetom vonjem znoja. Baš kao u studentskim danima.

Dobra provala!

Ne, ozbiljno, bilo je grozno. Tih dvadeset dva dana bio sam potpuno oĉajan.

Planiram da krenem za Skjapareli sto solova pre planiranog spasavanja (ili svoje smrti), i ku-

nem se da ću sam sebi iskopati oĉi ako budem morao da ţivim u roveru toliko dugo, jebeš mi

mater.

Treba mi dovoljno mesta da ustanem i protegnem noge a da se pritom ne sudaram sa stvarima.

I ne, izlaţenje napolje u odelu za EVA se ne raĉuna. Treba mi prostor samo za mene, bez pe-

deset kilograma oseće na sebi.

Zato sam danas poĉeo da pravim šator. Tu ću moći da se opustim dok se baterije pune; da

udobno legnem i odspavam.

Nedavno sam ţrtvovao jedan od ona dva samorasklopiva šatora da napravim balon na prikoli-

ci. Drugi šator je u savršenom stanju. Što je još bolje, ima prikljuĉak za roverovu vazdušnu

komoru. Pre nego što sam u njemu napravio farmu krompira, sluţio je kao roverov „ĉamac za

spasavanje”.

Mogao bih da prikaĉim šator za vazdušnu komoru na oba vozila. Odluĉio sam se za rover

umesto za prikolicu. Na roveru su kompjuter i komande. Ako treba da proverim stanje nekog

216

ureĊaja (sistema za oĉuvanje ţivota ili punjenje baterija) moram da im pristupim. Ovako ću

moći samo da se premestim u rover. Bez EVA.

Osim toga, dok vozim, šator mogu da drţim sloţen u roveru. Biće mi pri ruci u sluĉaju nuţde.

Šator je samo osnova moje „spavaće sobe”. Nije mnogo velik; u njemu nema mnogo više me-

sta nego u roveru. Ali zato ima prikljuĉak za vazdušnu komoru, što je dobro za poĉetak. Plan

mi je da udvostruĉim podnu površinu i visinu. To će mi obezbediti udoban prostor u kojem ću

moći da se opustim.

Habovo platno je savitljivo. Kada se pod pritiskom ispuni vazduhom poprima sferiĉan oblik.

To nije baš praktiĉan oblik. Zbog toga hab i samorasklopivi šatori imaju poseban podni mate-

rijal. Sastoji se od gomile malih segmenata koji se razmotavaju, ali se ne otvaraju više od sto

osamdeset stepeni, tako da pod ostaje ravan.

Osnova samorasklopivog šatora je šestougaonik. Imam još jednu osnovu, od šatora koji sam

upotrebio za balon prikolice. Tako da će se moja spavaća soba, kad bude gotova, sastojati od

dva šestougaonika postavljena jedan pored drugog.

Trebaće mi mnogo lepka da sve to napravim.


Samorasklopivi šator je visok jedan zapeta dva metra. Nije pravljen da bude udoban, već kao

sklonište za astronaute koji tu treba da saĉekaju da ih posada spase. Ja hoću da bude visok dva

metra. Hoću lepo da se uspravim unutra! Mislim da ne traţim previše.

Na papiru, to nije teţak posao. Samo treba da iseĉem komade platna odgovarajućeg oblika, da

ih spojim i potom zalepim za postojeće platno i pod.

Ali za to mi treba mnogo platna. Ovu misiju sam zapoĉeo sa šest kvadratnih metara platna i

veći deo sam iskoristio. Uglavnom za krpljenje rupe onda kad je hab eksplodirao.

Prokleta vazdušna komora 1.

Kako god bilo, za spavaću sobu mi treba trideset kvadratnih metara platna. Što je mnogo više

nego što mi je ostalo. Srećom, imam alternativni izvor habovog platna: hab.

Problem je što će, (sad me paţljivo pratite, ovo je malo komplikovanija nauka) ako iseĉem ru-

pu u habu, vazduh pokuljati napolje.

Moraću da dekompresujem hab, da mu odseĉem komade platna i ponovo ga zalepim (tako

smanjenog). Danas sam premeravao veliĉinu i oblik komada platna koje ću seći. Ovo nikako

ne smem da uprskam, tako da sam sve tri puta proverio. Ĉak sam napravio model od papira.

217

Hab ima oblik kupole. Ako iseĉem platno blizu poda, mogu da navuĉem preostalo platno i

spojim ga pri dnu. Hab će liĉiti na iskrivljenu kupolu, ali to ne bi trebalo da ga ugrozi. Dokle

god moţe da zadrţava pritisak. Ionako treba da izdrţi još samo šezdeset dva sola.

Nacrtao sam konture markerom. Onda sam ih dugo premeravao i sto puta proverio da li sam

ih dobro nacrtao.

To je bilo sve što sam danas radio. Reklo bi se da nije mnogo, ali proraĉuni i skiciranje su mi

oduzeli ĉitav dan. Vreme je za veĉeru.

Već nedeljama jedem krompir. U teoriji bi, prema mom planu da za svaki obrok pojedem tri

ĉetvrtine porcije, još uvek trebalo da imam pakovane obroke. Ali teško je zaustaviti se na tri

ĉetvrtine porcije, tako da sad jedem krompir.

Imam ga dovoljno do lansiranja, pa neću umreti od gladi. Ali već mi je muka od prokletog

krompira. Osim toga, u njemu ima mnogo vlakana, što znaĉi da… recimo samo da je dobro

što sam jedini na ovoj planeti.

Saĉuvao sam pet pakovanih obroka za posebne prilike. Na svakom sam napisao naziv. „Odla-

zak” je rezervisan za dan kad krenem za Skjapareli. „Pola puta” ću pojesti kad preĊem hiljadu

šeststo kilometara, a „Dolazak” kad stignem.

Ĉetvrti se zove „Preţiveo sam nešto što je trebalo da me ubije”, zato što će me neki maler si-

gurno strefiti. Ne znam šta će to biti, ali biće. Rover će se pokvariti, doţiveću kobno krvarenje

hemoroida, naleteću na netrpeljive Marsovce ili takvo neko sranje. Kad se to desi (ako preţi-

vim) moći ću da pojedem taj obrok.

Peti je rezervisan za dan lansiranja. Oznaĉen je kao „Poslednji obrok”.

Moţda to nije dobro ime.


Dan sam poĉeo krompirom. Zalio sam ga s malo marsovske kafe. To je ime koje sam nadenuo

„vrućoj vodi s rastvorenom pilulom kofeina”. Ostao sam bez prave kafe pre nekoliko meseci.

Prva stvar na dnevnom redu bio je paţljiv popis inventara u habu. Moram da sklonim sve ono

što ne bi podnelo gubitak atmosferskog pritiska. Naravno, sve u habu je još pre nekoliko me-

seci prošlo ubrzan kurs dekompresije. Ali ovog puta ću to izvesti u kontrolisanom uslovima i

ništa me ne košta da sve uradim kako treba.

Najvaţnija je voda. Izgubio sam trista litara zbog sublimacije, kada je hab eksplodirao. Ovog

puta se to neće desiti. Ispraznio sam sakupljaĉ vode i zatvorio sve rezervoare.

218

Ostalo su bile sitnice koje sam odneo u vazdušnu komoru 3. Sve što ne trpi pritisak sliĉan

onom u vakuumu: preostala tri laptopa, sve olovke, boĉice s vitaminima (verovatno bespo-

trebno, ali ne ţelim da rizikujem), sanitetski materijal, i sliĉno.

Zatim sam obavio kontrolisano gašenje haba. Kritiĉne komponente su pravljene da preţive

vakuum. Gubitak pritiska u habu jedna je od mnogih nevolja koje je Nasa predvidela. Jedan

po jedan, gasio sam sve sisteme, dok na kraju nije došao red i na glavni kompjuter.

Obukao sam skafander i ispustio pritisak u habu. Prošli put platno se srušilo i napravilo ru-

svaj. Ovog puta to ne bi trebalo da se desi. Habova kupola se odrţava zahvaljujući vazdušnom

pritisku, ali unutar haba postoje fleksibilni noseći stubovi koji ga podupiru. Pomoću njih je

hab prvobitno i montiran.

Posmatrao sam kako platno lagano pada preko stubova. Kako bih potvrdio gubitak pritiska,

otvorio sam oboja vrata vazdušne komore 2. Vazdušnu komoru 3 nisam dirao. Nju sam osta-

vio pod pritiskom zbog svih onih stvari koje sam sklonio unutra.

Onda je poĉela seĉa!

Nisam tehnolog za materijale; moj projekat spavaće sobe nije prefinjen. To je samo pod preĉ-

nika dva metra, zidovi i tavanica. Ne, neće imati prave uglove niti ćoškove (sudovi pod priti-

skom to ne vole). Naduvaće se kao balon i zaobliće se.

To znaĉi da je trebalo da iseĉem dve velike trake platna. Jednu za zidove i jednu za tavanicu.

Pošto sam iskasapio hab, povukao sam preostalo platno do poda i ponovo ga zalepio. Jeste li

ikada sklapali šator za kampovanje? Iznutra? Sa oklopom na sebi? Nije vam bilo lako.

Ponovo sam podigao pritisak u habu i to na jednu dvadesetinu atmosfere, da vidim hoće li dr-

ţati.

Ha-ha-ha! Naravno da nije. Propuštao je na sve strane. Valjalo je potraţiti rupe.

Na Zemlji se sitne ĉestice vezuju za vodu ili se istroše od habanja i nestanu. Na Marsu, ostaju

tu gde su. Površinski sloj peska sitan je kao puder u prahu. Izašao sam napolje sa kesom koju

sam vukao po površini. Zahvatio sam nešto normalnog peska, ali i mnogo onog puderastog.

Dopunjavanjem vazduha koji je curio, podesio sam hab da odrţava pritisak na dvadesetini at-

mosfere. Potom sam „naduvao” kesu da nateram najsitnije ĉestice da lebde u vazduhu. Brzo

su se razletele ka rupama koje su propuštale vazduh. Svaku rupu koju sam našao zapušio sam

pomoću smole.

Za to mi je trebalo nekoliko sati, ali sam na kraju sve dobro zadihtovao. A hab je sad skroz u

„geto” fazonu. Ĉitava jedna strana mu je niţa u odnosu na ostatak. Moraću da se saginjem kad

budem zalazio u taj deo.

Podigao sam pritisak na jednu atmosferu i saĉekao sat vremena. Nigde nije curilo.

Bio je ovo dug i naporan dan. Iscrpljen sam, ali ne mogu da spavam. Pretrnem od najmanjeg

zvuka. Jel’ to hab puca? Ne? Dobro je… Šta je to bilo?! Oh, ništa? Dobro je…

219

Grozno je kad ti ţivot zavisi od štapa i kanapa.

Vreme je da uzmem pilulu za spavanje iz medicinskih zaliha.


Šta su to, koji kurac, stavili u pilule za spavanje!? Probudio sam se usred dana.

Posle dve šolje marsovske kafe, malo sam se rasanio. Više mi ne pada na pamet da uzimam te

pilule. Nije da ujutru moram da idem na posao.

U svakom sluĉaju, kao što moţete da pretpostavite po tome što nisam mrtav, hab je preţiveo

noć. Dihtuje. Ne liĉi ni na šta, ali dihtuje.

Današnji zadatak je pravljenje spavaće sobe.

Pravljenje spavaće sobe je bilo mnogo lakše nego krpljenje haba, jer nisam morao da nosim

EVA odelo. Ĉitavu sobu sam napravio u habu. Što da ne? To je samo platno. Kad završim,

mogu da ga smotam i iznesem kroz vazdušnu komoru.

Prvo sam izvršio hirurški zahvat na samorasklopivom šatoru. Morao sam da zadrţim priklju-

ĉak za roverovu vazdušnu komoru i platno oko njega. Ostatak platna sam morao da uklonim.

Zašto uklanjam veći deo platna samo da bih ga zamenio drugim platnom? Zbog šavova.

Nasa je vrlo dobra u pravljenju kojekakve opreme. Ja nisam. Problematiĉan deo ove strukture

neće biti platno, već šavovi. A najmanje šavova ću imati ako ne upotrebim postojeće platno sa

šatora.

Pošto sam sasekao veći deo preostalog platna, zaptivnim trakama sam spojio podove dva šato-

ra. Zatim sam zalepio nove delove platna na planirana mesta.

Bilo je neuporedivo lakše raditi bez skafandera. Neuporedivo lakše!

Onda sam morao da ga testiram. I to sam obavio u habu. Ušao sam u šator i uneo skafander,

pa sam zatvorio vrata male vazdušne komore. Potom sam ukljuĉio EVA odelo sa kojeg sam

skinuo kacigu. Podesio sam ga da poveća pritisak na jednu zapeta dve atmosfere.

Trebalo mu je malo vremena da dostigne tu vrednost, osim toga, morao sam da onesposobim

nekoliko alarma na odelu. („Hej, sasvim mi je jasno da kaciga nije na odelu!”). Potrošilo je

većinu azota iz rezervoara, ali je na kraju uspelo da podigne pritisak.

Onda sam sedeo i ĉekao. Ja sam disao, odelo je regulisalo vazduh. Sve je bilo u redu. Paţljivo

sam pratio oĉitavanja na odelu da vidim da li je moralo da nadoknadi „izgubljeni” vazduh.

Pošto je prošlo sat vremena bez vidljivih promena, proglasio sam prvi test uspešnim.

Umotao sam šator (sabio ga, zapravo) i odneo do rovera.

220

Znate, ovih dana sam stalno u skafanderu. Kladim se da sam u tome oborio još jedan rekord.

Pod uobiĉajenim okolnostima, astronaut na Marsu obavi, koliko, ĉetrdeset EVA? Ja ih imam

nekoliko stotina.

Kad sam uneo spavaću sobu u rover iznutra sam je prikaĉio na vazdušnu komoru. Zatim sam

povukao vrpcu za otpuštanje. Još uvek sam nosio EVA odelo, zato što nisam glup.

Šator se otvorio i ispunio se vazduhom za tri sekunde. Otvoren prolaz vazdušne komore vodio

je direktno u spavaću sobu, koja je, ĉinilo se, drţala pritisak.

Kao i prošli put, saĉekao sam sat vemena. I baš kao i prošli put, nigde nije propuštalo. Za ra-

zliku od krpljenja habovog platna, ovo mi je uspelo iz prve. Pre svega zato što nisam morao

da radim u prokletom skafanderu.

Prvobitno sam planirao da ostavim spavaću sobu prikaĉenu preko noći i proverim stanje uju-

tru. Ali naleteo sam na prepreku: ako to uradim, nemam kuda da izaĊem. Rover ima samo jed-

nu vazdušnu komoru, a na nju je prikaĉena spavaća soba. Ne mogu da izaĊem ako prethodno

ne „skinem” spavaću sobu, niti mogu da prikaĉim spavaću sobu i podignem pritisak u njoj

ako nisam u roveru.

To deluje malo zastrašujuće. Kad je prvi put budem izistinski testirao, moraću da ostanem

unutra. Ali to ću kasnije. Za danas je dosta.


Moram da prihvatim ĉinjeniĉno stanje. Završio sam radove na roveru. Nemam „osećaj” da

sam završio. Ali rover je spreman za put:

Hrana: hiljadu šeststo devedeset dva krompira. Vitaminske pilule.

Voda: šeststo dvadeset litara.

Sklonište: rover, prikolica, spavaća soba.

Vazduh: ukupne zalihe na roveru i prikolici: ĉetrnaest litara teĉnog kiseonika, ĉetrnaest litara

teĉnog azota.

Sistem za oĉuvanje ţivota: oksigenator i atmosferski regulator. Ĉetiristo osamnaest sati filtera

za jednokratnu upotrebu za ugljen-dioksid, u sluĉaju nuţde.

Napajanje: trideset šest kilovat-sati skladišnog kapaciteta. Nosivost za dvadeset devet solarnih

ćelija.

221

Grejanje: RTG od hiljadu ĉetiristo vati. Rezervoar kućne proizvodnje za zagrevanje povratnog

vazduha iz regulatora. Elektriĉna grejalica u roveru kao rezerva.

Disko: Dovoljno za ĉitav ţivot.

Odavde krećem ĉetiristo ĉetrdeset devetog sola. Dakle, imam još pedeset devet solova da sve

testiram i popravim šta god da otkaţe. I da odluĉim šta ću poneti sa sobom, a šta ću ostaviti. I

da razradim maršutu do Skjaparelija pomoću satelitske mape velikog rastera. I da razbijam

glavu razmišljajući da li sam zaboravio nešto vaţno.

Od šestog sola jedino što sam ţeleo bilo je da što pre odem odavde. Sada mi pomisao na odla-

zak iz haba uliva strah u kosti. Potrebno mi je malo ohrabrenja. Moram da se zapitam: „Šta bi

uradio astronaut misije Apolo?”

Popio bi tri viskija, kresnuo ljubavnicu i odleteo na Mesec. I ako bi ikada sreo botaniĉara kao

što sam ja, iz principa bi ga istresao iz gaća.

Ma neka se nosi on u tri lepe. Ja sam svemirski pirat!

222

21.


Pokušavam da smislim kako da se spakujem. Teţe je nego što izgleda.

Imam dva prostora pod pritiskom: rover i prikolicu. MeĊusobno su povezani crevima, a osim

toga, nisu glupi. Ako jedan izgubi pritisak, drugi će istog trenutka preseći dovod vazduha.

Ima u tome neke sumorne logike: ako se rover otvori, ja sam gotov. Nema poente da pravim

bilo kakav plan za taj scenario. Ali, ako se prikolica otvori, meni neće biti ništa. To znaĉi da

sve što mi je neophodno moram da stavim u rover. Ako treba da poginem, mogu i sve te ose-

tljive stvari da nastradaju sa mnom.

Sve što ide u prikolicu mora dobro da podnosi uslove pritiska sliĉnog onom u vakuumu i tem-

perature ispod nule. Ne oĉekujem da će se tako nešto desiti, ali znate kako to ide. Treba se pri-

premiti za najgore.

U prikolici nema mnogo viška prostora. Unutra će biti dve kabaste habove baterije, atmosfer-

ski regulator, oksigenator i moj toplotni rezervoar kućne proizvodnje. Bilo bi zgodnije da re-

zervoar smestim u rover, ali on mora da bude blizu dovoda povratnog vazduha iz regulatora.

Biće tesno, ali ostaće nešto praznog prostora. I znam taĉno ĉime da ga popunim: krompirom!

Krompiru ne moţe da se desi ništa „loše”. Već je mrtav. Ionako ga mesecima drţim napolju.

Osim toga, plodovi su mali i nimalo osetljivi. Verovatno neće svi stati, tako da će nešto sa

mnom u rover.

I rover će biti dupke pun. Tokom voţnje spavaća soba će biti smotana blizu vazdušne komore,

spremna za hitne izlaske. Osim toga, pored mene će biti i dva ispravna EVA odela i sve ono

što mi treba za hitne popravke: kutije sa alatom, rezervni delovi, skoro potrošene zalihe zap-

tivne smeše, glavni raĉunar iz drugog rovera (za svaki sluĉaj!) i svih šeststo dvadeset veliĉan-

stvenih litara vode.

Da… i plastiĉna kutija koja će mi sluţiti kao toalet. Neka koja moţe dobro da se zatvori.

* * *

– Kako je Vatni? – pitao je Venkat.

223

Mindi se trgla i podigla pogled s kompjutera. – Doktore Kapur?

Ĉujem da ste uspeli da ga snimite za vreme EVA?

– Ah, da – rekla je Mindi kucajući na tastaturi. – Primetila sam da uvek ima nekih promena

oko devet ujutru po lokalnom vremenu. Ljudi imaju obiĉaj da se drţe rutine pa sam pretposta-

vila da Vatni obiĉno u to doba poĉinje da radi. Obavila sam neka manja podešavanja kako bih

dobila sedamnaest snimaka izmeĊu 9.00 i 9.10. Na jednom smo ga uhvatili.

– Dobro si to uradila. Mogu li da vidim sliku?

– Naravno – rekla je. Otvorila je sliku na ekranu.

Venkat se upiljio u mutan snimak. – Ovo je najjasnije što moţemo da dobijemo?

– Napravljen je iz orbite – rekla je Mindi. – NSA ga je dodatno obradila pomoću njihovog

najboljeg softvera.

– Ĉekaj, šta? – promucao je Venkat. – NSA?

– Da, zvali su i ponudili se da pomognu. To je softver koji koriste za obradu snimaka sa špi-

junskih satelita.

Venkat je slegnuo ramenima. – Neverovatno je kako se lako preskoĉi silna birokratija kada

svi navijaju da jedan ĉovek preţivi. – Pokazao je na ekran. – Šta Vatni radi ovde?

– Mislim da unosi nešto u rover.

– Kada je poslednji put radio na prikolici? – pitao je Venkat.

– Nije već neko vreme. Zašto nam ĉešće ne piše?

Venkat je slegnuo ramenima. – Zauzet je. Dok ima dnevnog svetla, uglavnom radi, a reĊanje

kamenja za poruke zahteva vreme i snagu.

– A… – izustila je Mindi. – Kako to da ste došli? Mogli smo sve ovo da završimo preko mej-

la.

– Zapravo sam hteo da porazgovaram s tobom – odvratio je. – Doći će do promena u tvojim

zaduţenjima. Odsad pa nadalje, nećeš upravljati satelitima oko Marsa; tvoja jedina briga je

posmatranje Marka Vatnija.

– Šta? – zaĉudila se Mindi. – A šta je sa korekcijama putanja i usklaĊivanjem osa?

– To će neko drugi – odgovorio je Venkat. – Ti samo treba da prouĉavaš snimke Aresa 3.

– To je poniţavajuće – zgranula se Mindi. – Ja sam inţenjer orbitne mehanike, a vi hoćete da

me pretvorite u voajera.

224

– Samo za izvesno vreme – rekao je Venkat. – I nadoknadićemo ti to. Stvar je u tome što ti to

radiš već mesecima i postala si struĉnjak za prepoznavanje elemenata Aresa 3 na satelitskim

snimcima. Nemamo nikog drugog ko to moţe da radi.

– Zašto je to odjednom toliko vaţno?

– Vatniju je vreme na izmaku – rekao je Venkat. – Ne znamo dokle je stigao sa modifikacija-

ma na roveru, ali znamo da mu je ostalo još samo šesnaest solova da ih završi. Moramo da

znamo šta taĉno radi. Sve vreme mi dišu za vratom novinari i senatori koji traţe najnovije iz-

veštaje. Ĉak me je i predsednik zvao nekoliko puta.

– Ali to što ćemo znati dokle je stigao, ništa ne znaĉi – primetila je Mindi. – Ionako ne moţe-

mo da mu pomognemo ako bude kasnio. To je besmislen zadatak.

– Koliko dugo ono beše radiš za drţavu? – uzdahnuo je Venkat.


Došao je trenutak da se sve ovo sranje isproba.

To predstavlja problem. Za razliku od putovanja do Patfajndera, sada moram da iznesem iz

haba kljuĉne elemente sistema za oĉuvanje ţivota. Kada iznesete atmosferski regulator i oksi-

genator iz haba, ono što vam ostaje je… šator. Veliki okrugli šator koji ne obezbeĊuje uslove

za ţivot.

Nije to toliko riziĉno koliko zvuĉi. Kao i uvek, najopasniji deo u oĉuvanju uslova za ţivot je

kontrola ugljen-dioksida. Kada se nivo ugljen-dioksida u vazduhu popne na jedan posto, poĉi-

nju simptomi trovanja. Zato moram da pazim da ne prekoraĉim tu granicu.

Unutrašnja zapremina haba je oko sto dvadeset hiljada litara. Pri normalnom disanju, trebalo

bi mi nešto više od dva dana da podignem nivo ugljen-dioksida na jedan posto (bez ikakvih

promena u nivou kiseonika). Tako da je bezbedno da na neko vreme premestim regulator i ok-

sigenator. Previše su kabasti da bi prošli kroz vazdušnu komoru na prikolici. Srećom, na Mars

su stigli u stanju „potrebno dodatno montiranje”. Bili su preveliki da bi putovali u komadu, te

je lako rastaviti ih na delove.

Iz nekoliko puta sam preneo sve delove do prikolice. Svaki deo sam pojedinaĉno uneo kroz

vazdušnu komoru. Ne moţete ni da zamislite koliko sam se namuĉio da ih ponovo montiram.

Unutra jedva ima mesta za sve što treba da stane, tako da nije nije ostalo mnogo prostora za

ovog vašeg odvaţnog junaka. Zatim sam preneo SKAR. Bio je postavljen sa spoljne strane

haba, kao što se na Zemlji postavljaju spoljne jedinice klima-ureĊaja. Preneo sam ga do priko-

lice i privezao za policu koju sam za to i napravio. Onda sam ga povezao sa dovodima koji su

kroz „balon” ulazili u segment pod pritiskom u prikolici.

225

Regulator treba da šalje vazduh u SKAR, a povratni vazduh zatim prolazi u vidu mehurića

kroz toplotni rezervoar. Uz to mu je potreban rezervoar pod pritiskom u koji će odlagati

ugljen-dioksid izvuĉen iz vazduha.

Kad sam rašĉišćavao prikolicu da bih napravio mesta, ostavio sam jedan rezervoar unutra baš

u te svrhe. PredviĊen je za skladištenje kiseonika, ali rezervoar je rezervoar. Hvala bogu što

su na ĉitavoj misiji svi vodovi i svi ventili standardizovani. To nije sluĉajno. Takva odluka je

doneta u svrhe odrţavanja, kako bi nam olakšali popravke na terenu.

Kad sam sve povezao, ukljuĉio sam ureĊaje u struju u prikolici i gledao ih kako se pale. Izvr-

šio sam kompletnu dijagnostiku na oba i potvrdio da su ispravni. Onda sam iskljuĉio oksige-

nator. Ako se sećate, njega ću koristiti samo jednom u pet solova.

Premestio sam se u rover, što znaĉi da sam morao da obavim dosadan desetominutni EVA.

Odande sam nadgledao rad sistema za oĉuvanje ţivota. Treba da napomenem da iz rovera ne

mogu da nadgledam samu opremu za oĉuvanje ţivota (sva oprema je u prikolici), ali rover

moţe da mi pruţi sve neophodne informacije u vezi s vazduhom. Kiseonik, ugljen-dioksid,

temperatura, vlaţnost, i ostalo. Sve je delovalo u redu.

Ponovo sam obukao EVA odelo i ispraznio kanister ugljen-dioksida u roverov vazduh. Gle-

dao sam kako roverov kompjuter doţivljava napad panike kad je registrovao da se nivo

ugljen-dioksida odjednom penje do smrtonosnog nivoa. Onda se posle nekog vremena spustio

na normalu. Regulator je obavio svoje. Dobar deĉko!

Ostavio sam opremu da i dalje radi kad sam se vratio u hab. Radiće bez nadzora ĉitavu noć, a

ja ću proveriti stanje ujutro. To nije pravi test, jer ja nisam tamo da udišem kiseonik i pravim

ugljen-dioksid, ali idemo korak po korak.


Sinoć me me obuzela nelagoda. Nije bilo razloga da išta poĊe po zlu upravo te noći, ali pomi-

sao da osim grejanja nemam ništa od opreme za oĉuvanje ţivota ulivala mi je nervozu. Ţivot

mi je zavisio od preciznosti proraĉuna koji sam obavio. Ako sam sluĉajno ispustio neki znak

ili pogrešno sabrao brojeve, moţda se neću ni probuditi.

Ipak sam se probudio, a glavni kompjuter je pokazao blago podizanje nivoa ugljen-dioksida

baš kako sam i predvideo. Izgleda da ću doĉekati još jedan sol.

„Doĉekati još jedan sol”, to bi bio sjajan naslov za film o Dţejmsu Bondu.

Proverio sam stanje u roveru. Sve je bilo kako treba. U stanju mirovanja, kad ne bih vozio ro-

ver, baterija bi mogla da napaja regulator preko mesec dana bez ponovnog punjenja (pod uslo-

vom da grejanje nije ukljuĉeno). To je sasvim dovoljno za sluĉaj da usput nešto poĊe naopa-

ko, jer ću imati vremena da obavim popravke. Ograniĉenje će mi biti potrošnja kiseonika, a ne

izbacivanje ugljen-dioksida, ali kiseonika bar imam u izobilju.

226

Zakljuĉio sam da bi trebalo isprobati spavaću sobu.

Ušao sam u rover, i iznutra prikaĉio spavaću sobu na spoljna vrata vazdušne komore. Kao što

sam već pomenuo, to je jedini naĉin da je namestim. A onda sam je oslobodio ka Marsu koji

nije ni slutio šta ga ĉeka.

Kao što sam i predvideo, pritisak iz rovera je odgurnuo platno i naduvao ga. A onda je usledi-

la propast. Od iznendanog pritiska spavaća soba je pukla kao balon. Brzo se izduvala pa su i

ona i rover ostali bez vazduha. Srećom te sam za tu priliku obukao skafander; bistar sam kô

pĉelica. Tako da ću ipak…

Dočekati još jedan sol! (U glavnoj ulozi Mark Vatni kao… verovatno Kju. Ne liĉim baš na

Dţejmsa Bonda.)

Odvukao sam probušenu spavaću sobu u hab i temeljno je pregledao. Popustila je na šavu gde

se zid spajao s tavanicom. Logiĉno. To je prav ugao u sudu pod pritiskom. Fizika mrzi takve

stvari.

Prvo sam je zakrpio, pa sam isekao trake rezervnog platna i njima pokrio šav. Sada je šav

dvostruko deblji i ima dvostruko više smole za zaptivanje po ĉitavoj duţini. Moţda će to biti

dovoljno. U ovom trenutku samo nagaĊam. Moje ĉudesne botaniĉarske veštine mi ovom prili-

kom nisu ni od kakve koristi.

Sutra ću je ponovo isprobati.


Potrošio sam pilule kofeina. Nema mi više marsovske kafe.

Jutros mi je trebalo malo duţe da se probudim, i skoro ceo dan me muĉila glavobolja. Ima ne-

ĉeg dobrog u tome što ţivim u nekoliko milijardi dolara vrednoj vili na Marsu: dostupan mi je

ĉist kiseonik. Visoka koncentracija kiseonika savladaće skoro svaku glavobolju. Ne znam za-

što. I ne zanima me. Vaţno je samo da ne moram da se zlopatim.

Ponovo sam isprobao spavaću sobu. Sledio sam isti postupak kao juĉe. Ovog puta je ostala u

komadu. A da li je to dobro? Ne znam. To je gadno kod analize neuspeha. Ako spavaća soba

popusti dok ja spavam u njoj, gotov sam. Koliko dugo će izdrţati?

Ako budem imao sreće kad poĉne da propušta, to će biti dovoljno sporo da ja imam vremena

da reagujem. Ali nikad se ne zna.

Pošto sam nekoliko minuta proveo stojeći u EVA odelu, odluĉio sam da konstruktivnije isko-

ristim vreme. Moţda ne mogu da izaĊem napolje dok je spavaća soba prikaĉena za vazdušnu

komoru, ali mogu da uĊem u rover i zatvorim vrata.

227

Pošto sam ušao, skinuo sam neudobno EVA odelo. Spavaća soba je bila s druge strane vazdu-

šne komore, još uvek pod punim pritiskom. Tako da je proba još u toku, ali ja ne moram da

nosim skafander.

Hteo sam da odvojim malo više vemena za probu (proizvoljno sam odredio da to bude osam

sati), a ja sam za to vreme bio zarobljen u roveru.

Dokolicu sam iskoristio za planiranje puta. Nisam imao mnogo toga da dodam na ono što sam

već znao. Uputiću se pravo prema Maurt Valisu, i drţaću ga do se samog kraja. On će me vo-

diti cikcak putanjom, ali uglavnom u pravcu Skjaparelija.

Posle toga sledi Arabija Tera. Svaki krater donosi dve nemilosrdne promene visine. Dole pa

gore. Svojski sam se potrudio da naĊem najkraći put oko kratera. Siguran sam da ću morati da

prilagodim kurs kad se naĊem tamo. Nijedan plan ne preţivi prvi susret s neprijateljem.

* * *

Miĉ je zauzeo svoje mesto u sali za sastanke. Tu su, osim njega, bili i ostali ĉlanovi tima: Te-

di, Venkat i Eni. Ali ovog puta je došla i Mindi Park, kao i neki momak kojeg Miĉ nikad rani-

je nije video.

– Šta se dešava, Venk? – pitao je Miĉ. – Ĉemu ovaj iznenadni sastanak?

– Imamo novosti – odvratio je Venkat. – Mindi, uputi ih u poslednje promene.

– Da – rekla je Mindi. – Izgleda da je Vatni završio balonski dodatak prikolici. Uglavnom se

drţao projekta koji smo mu mi poslali.

– Imamo li predstavu koliko je stabilan? – pitao je Tedi.

– Priliĉno. Već nekoliko dana stoji naduvan. Osim toga, napravio je i nekakvu… sobu.

– Sobu? – pitao je Tedi.

– Napravljena je od habovog platna, rekla bih – objasnila je Mindi. – Moţe da se prikaĉi na

roverovu vazdušnu komoru. Mislim da je u tu svrhu isekao komad platna s haba. Ne znam ĉe-

mu sluţi.

Tedi se okrenuo prema Venkatu. – Zašto bi to pravio?

– Mi mislimo da mu je to radionica – rekao je Venkat. – Biće mnogo posla na VPM-u kad

stigne u Skjapareli. A lakše će mu biti da radi bez skafandera. Verovatno planira da najveći

deo posla obavi u toj sobi.

– Pametno – primetio je Tedi.

– Vatni je pametan momak – saglasio se Miĉ. – Da li je u nju ubacio sistem za oĉuvanje ţivo-

ta?

228

– Mislim da je to već obavio – rekla je Mindi. – Premestio je SKAR.

– Izvinjavam se – prekinula je Eni. – Šta je SKAR?

– To je spoljna jedinica atmosferskog regulatora – objasnila je Mindi. – Inaĉe je smeštena sa

spoljne strane haba, tako da sam primetila da ju je sklonio. Verovatno ju je montirao na rover.

Ne vidim zašto bi je u suprotnom premestio, što znaĉi da ju je osposobio kao sistem za oĉuva-

nje normalnih uslova ţivota.

– Odliĉno – rekao je Miĉ. – Sve se odvija kako treba.

– Nemoj prerano da slaviš, Miĉe – upozorio ga je Venkat. – Ovo je Rendal Karter, jedan od

naših meteorologa za Mars. Rendale, kaţi im ono što si meni rekao.

Rendal je klimnuo glavom. – Hvala vam, doktore Kapur. – Okrenuo je svoj laptop kako bi svi

videli mapu Marsa. – Tokom poslednjih nekoliko nedelja, u Arabiji Teri se formira pešĉana

oluja. Ne predstavlja pretnju što se tiĉe snage. Neće mu oteţavati voţnju.

– Pa u ĉemu je onda probelm? – pitala je Eni.

– U pitanju je pešĉana oluja male brzine – objasnio je Rendal. – Spori vetrovi, ipak dovoljno

brzi da podignu vrlo sitne ĉestice s površine i formiraju od njih guste oblake. Bude ih oko pet

ili šest svake godine. Stvar je u tome što traju po nekoliko meseci, zahvataju ogromne oblasti

na planeti, i atmosfera postaje gusta od prašine koju su podigli.

– I dalje ne vidim u ĉemu je problem – rekla je Eni.

– Sunĉeva svetlost – objasnio je Rendal. – Ukupna koliĉina sunĉeve svetlosti koja stigne do

površine vrlo je mala u oblastima pogoĊenim olujom. Trenutno iznosi samo dvadeset posto

uobiĉajene koliĉine. A Vatnijev rover se napaja solarnom energijom.

– Sranje – rekao je Miĉ trljajući oĉi. – A ne moţemo da ga upozorimo.

– Pa dobro, imaće manje struje – zakljuĉila je Eni. – Zar ne moţe jednostavno da odvoji više

vremena za punjenje baterija?

– Po sadašnjem planu već je predviĊeno da puni baterije po ĉitav jedan dan – objasnio je Ven-

kat. – Ako bude dobijao samo dvadeset posto uobiĉajene koliĉine dnevne svetlosti, trebaće

mu pet puta više vremena da dobije istu koliĉinu energije. To će mu produţiti put sa ĉetrdeset

pet solova na dvesta dvadeset pet solova. Propustiće Hermesov prelet.

– Zar Hermes ne moţe da ga saĉeka? – pitala je Eni.

– On će samo preleteti – odvratio je Venkat. – Hermes neće ulaziti u Marsovu orbitu. Ako bi

to uradili, ne bi mogli da se vrate. Moraju da odrţe trenutnu brzinu za povratnu trajektoriju.

Neko vreme su svi ćutali, a onda je Tedi rekao: – Ostaje nam samo da se nadamo da će smisli-

ti kako da se probije kroz oluju. Moţemo da pratimo putovanje i da…

– Ne, ne moţemo – prekinula ga je Mindi.

229

– Ne moţemo?

Odmahnula je glavom. – Sateliti neće moći da „vide” kroz prašinu. Kad uĊe u pogoĊeno pod-

ruĉije, ništa nećemo videti dok ne izaĊe s druge strane.

– Ah… – rekao je Tedi. – Sranje.


Pre nego što se upustim u smrtonosni rizik u ovoj napravi, trebalo bi da je isprobam.

I to ne kao dosad. Naravno, proverio sam napajanje, sistem za oĉuvanje ţivota, balon na pri-

kolici i spavaću sobu. Ali moram da isprobam kako se svi ti sistemi ponašaju kad rade istovre-

meno.

Utovariću sve kao da sam krenuo na put i voziću se ukrug. Neću se udaljavati više od petsto

metara od haba, kako bih bio bezbedan ako se nešto pokvari.

Danas sam u prikolicu i rover utovario sve što mi je potrebno za probu. Hoću da postignem

opterećenje koje ću imati na putu. Osim toga, bolje je da na vreme utvrdim da li će se teret po-

merati tokom voţnje i lomiti sve oko sebe.

Jednu stvar sam preskoĉio praveći ustupak zdravom razumu: većinu zaliha vode sam ostavio

u habu. Utovario sam dvadeset litara; dovoljno za probu i ne više od toga. Ima mnogo naĉina

da izgubim pritisak u ovoj mehaniĉkoj nakazi koju sam napravio, a ne ţelim da mi pritom sva

voda ispari.

Kad krenem na put poneću šeststo dvadeset litara vode. Kako bih uspostavio ravnoteţu, razli-

ku u teţini sam premostio sa šeststo kilograma kamenja i sa ostalim zalihama.

Na Zemlji, univerziteti i vlade spremni su da potroše milione ne bi li se doĉepali kamenja s

Marsa. Ja ga koristim kao balast.

Veĉeras obavljam još jedan mali test. Uverio sam se da su baterije napunjene, a onda sam ski-

nuo i rover i prikolicu s habovog napajanja. Ja ću spavati u habu, ali u roveru sam ostavio

ukljuĉen sistem za oĉuvanje ţivota. Tokom noći će odrţavati vazduh a sutra ću proveriti koli-

ko je struje za to vreme potrošio. Pratio sam potrošnju energije dok je bio prikaĉen na hab i tu

nije bilo nikakvih iznenaĊenja. Ali ovo će biti pravi test. Nazvao sam ga „proba izvlaĉenja uti-

kaĉa”.

Moţda to nije najbolje ime.

* * *

230

Posada Hermesa se okupila u sobi za razonodu.

– Hajde na brzinu da preĊemo status – rekla je Luisova. – Svi smo u zaostatku sa nauĉnim is-

traţivanjem. Fogele, kreni prvi.

– Popravio sam neispravan kabl na VASIMR-u 4 – izvestio je Fogel. – To nam je bio posled-

nji energetski kabl. Ako ponovo iskrsne sliĉan problem, moraćemo da upletemo više manjih

energetskih kablova da bismo sproveli struju. Pored toga, proizvodnja energije u reaktoru

opada.

– Johansenova – rekla je Luisova. – Šta je s reaktorom?

– Morala sam malo da pritegnem slavinu – odgovorila je Johansenova. – Problem je u ras-

hladnim rebrima. Ne otpuštaju toplotu kao ranije. Pojavila se oksidaciona opna.

– Kako je to moguće? – pitala je Luisova. – Ona su van broda. Napolju nema niĉeg sa ĉim bi

mogla da reaguju.

– Mislim da su pokupila prašinu ili malo vazduha procurelog iz Hermesa. Kako god bilo, ok-

sidišu. Oksidacija pravi veze na mikro-rešetki, ĉime se smanjuje njena površina. Manja povr-

šina dovodi do manjeg otpuštanja toplote. Zato sam ograniĉila rad reaktora dovoljno da nam

toplota ne bude u plusu.

– Ima li šanse da se poprave rashladna rebra?

– Govorimo o mikroskopski malim oštećenjima, te bi nam za popravku trebala laboratorija.

Rebra se obiĉno menjaju nakon svake misije.

– Hoćemo li moći da odrţavamo snagu motora do kraja?

– Da, ako se oksidacija ne ubrza.

– Dobro, vodi raĉuna o tome. Bek, kako nam radi sistem za oĉuvanje ţivota?

– Štuca – odvratio je Bek. – U svemiru smo mnogo duţe nego što je predviĊeno. Gomila filte-

ra se menja posle svake misije. Ĉistim ih potapanjem u hemikalije koje sam pomešao u labo-

ratoriji, ali hemikalije nagrizaju i same filtere. Zasad nije alarmantno, ali ko zna šta je sledeće

na redu.

– Znali smo da će doći do toga – rekla je Luisova. – Ovaj brod je napravljen za misiju od tri-

sta devedeset šest dana, a mi to moramo da nategnemo na osamsto devedeset osam. Ĉitava

Nasa nam je na raspolaganju ako nam zatreba pomoć prilikom popravki. Mi samo moramo re-

dovno da odrţavamo sisteme. Martineze, u ĉemu je problem s tvojom kabinom?

Martinez se namrštio. – I dalje pokušava da me skuva. Klimatizacioni ureĊaj ne odrţava stal-

nu temperaturu. Mislim da rashladna teĉnost prolazi kroz cevi u zidu. Ali ne mogu da im pri-

Ċem jer su ugraĊene u trup broda. Sobu moţemo da koristimo za skladištenje tovara koji nije

osetljiv na visoke temperature, i to je sve.

– A gde ti spavaš?

231

– U vazdušnoj komori 2. Jedino mesto gde se niko ne sapliće o mene.

– Ne moţeš tamo da spavaš – rekla je Luisova odmahujući glavom. – Ako samo jedan zapti-

vaĉ popusti, gotov si.

– Ne znam gde bih drugde. Na brodu nema baš mnogo mesta, a budem li spavao u hodniku,

blokiraću ljudima prolaz.

– Dobro, odsad ćeš spavati u Bekovoj sobi. On moţe kod Johansenove.

Johansenova se zacrvenela i smeteno oborila pogled.

– Znaĉi… – javio se Bek – Ti znaš za nas dvoje?

– A ti si mislio da ne znam? – rekla je Luisova. – Mali je ovo brod, Bek.

– Ne ljutiš se?

– Da je ovo uobiĉajena misija, ljutila bih se – rekla je Luisova. – Ali u ovim okolnostima uo-

biĉajena pravila ne vaţe. Samo vidite da vas to ne ometa u izvršavaju obaveza i ja nemam ni-

šta protiv.

– Osnovali ste nov klub: ljudi koji upraţnjavaju seks na milion kilometara visine – rekao je

Martinez. – Fino!

Johansenova je još više pocrvenela i sakrila lice rukama.


Sve sam bolji u ovome. Moţda bih, kad se sve ovo završi, mogao da postanem kontrolor delo-

va za Marsove rovere.

Proba je dobro prošla. Pet solova sam se vozio ukrug; u proseku sam prelazio devedeset tri ki-

lometra po solu. To je malo bolje nego što sam oĉekivao. Ovde je teren ravan i gladak što je u

suštini najbolja varijanta. Ĉim krenem uzbrdo ili poĉnem da zaobilazim stene, prelaziću dale-

ko manje.

Spavaća soba je fenomenalna. Velika, prostrana i udobna. Prve noći sam imao manji peh s

temperaturom. Smrzô sam se kô govno. Rover i prikolica glatko regulišu svoju temperaturu,

ali u spavaćoj sobi je hladno.

To je priĉa mog ţivota.

Rover ima elektriĉnu grejalicu koja izduvava vazduh pomoću malog ventilatora. Ne koristim

ga ni za šta jer svu toplotu dobijam od RTG-a. Skinuo sam ventilator i povezao ga na struju

blizu vazdušne komore. Ĉim je proradio, uperio sam ga ka spavaćoj sobi.

232

To i nije baš tehniĉki napredno rešenje, ali upalilo je. Zahvaljujući RTG-u toplote ima napre-

tek. Samo ju je trebalo pravilno rasporediti. Entropija je, bar ovoga puta, bila na mojoj strani.

Vrlo brzo sam upao u rutinu. I to uznemirujuće poznatu rutinu. Ponavljao sam je dvadeset dva

dana koliko sam se zlopatio na putu do Patfajndera. Ali ovoga puta sam imao spavaću sobu, a

to je ogromna razlika. Umesto da se guţvam u roveru, sad imam svoj mali hab.

Procedura nije daleko od onoga što biste oĉekivali. Ujutru, kad ustanem, doruĉkujem krompir.

Zatim izduvam spavaću sobu iznutra. Nije baš jednostavno, ali razradio sam tehniku.

Prvo obuĉem EVA odelo. Potom zatvorim unutrašnja vrata vazdušne komore, a spoljna (na

koja je prikaĉena spavaća soba) ostavim otvorena. Tako spavaća soba, sa mnom unutra, ostaje

izolovana od ostatka rovera. Zatim ispustim pritisak u vazdušnoj komori. Komora misli da is-

pumpava vazduh iz malog prostora, dok zapravo ispušta vazduh iz ĉitave spavaće sobe.

Onda povlaĉim platno i umotavam ga, otkaĉim ga sa spoljnog otvora i zatvorim spoljna vrata.

U toj fazi posla, priliĉno mi je tesno. Moram da delim vazdušnu komoru sa ĉitavom smota-

nom spavaćom sobom dok ĉekam da se u njoj ponovo podigne pritisak. Ĉim podignem priti-

sak, otvorim unutrašnja vrata i praktiĉno upadam u rover. Zatim smestim spavaću sobu na

mesto, i vraćam se u vazdušnu komoru za uobiĉajen izlazak na površinu Marsa.

Kao što rekoh, nije jednostavno, ali tako mogu da skinem spavaću sobu s rovera a da ne ispu-

štam pritisak u kabini rovera. Ne zaboravite da se u roveru nalaze sve moje stvari koje loše

podnose vakuum.

Sledeći korak je da sakupim sve solarne ćelije koje sam prethodnog dana raširio i natovarim

ih na rover i prikolicu. Onda na brzinu proveravam stanje u prikolici. UĊem u nju kroz vazdu-

šnu komoru i pregledam svu opremu. Ĉak i ne skidam EVA odelo, jer samo hoću odoka da se

uverim da se ništa nije pokvarilo.

Vraćam se u rover, skidam EVA odelo i krećem. Vozim skoro ĉetiri sata, dok se ne isprazne

baterije.

Kada se zaustavim, moram ponovo da obuĉem EVA odelo i izaĊem na površinu Marsa. Širim

solarne panele i ostavim baterije da se napune.

Onda otvorim spavaću sobu, što je u suštinti obrnut postupak od onog prilikom sklapanja. Na

kraju vazdušna komora naduva spavaću sobu. Na neki naĉin spavaća soba je samo nastavak

vazdušne komore.

Ne koristim postupak brzog naduvavanja. To sam uradio jednom radi probe, jer sam ţeleo da

vidim da li negde ispušta vazduh. Ali to nije pametno. Brzo naduvavanje je izlaţe prevelikom

udaru i pritisku. Od toga bi se kad-tad pocepala. Nisam uţivao kad me je hab svojevremeno

lansirao kao topovsko Ċule, pa ne ţurim da ponovim to iskustvo.

Kada je spavaća soba ponovo postavljena, mogu da skinem skafander i provedem ostatak da-

na opuštajući se. Uglavnom gledam one iste bezvezne TV serije iz sedamdesetih i tada se ma-

lo razlikujem od nekoga ko sedi kod kuće jer je nezaposlen.

Ponavljao sam isti postpak ĉetiri dana, a onda je došlo vreme za „vazdušni dan”.

233

Ispostavilo se da vazdušni dan izgleda skoro isto kao bilo koji drugi, samo bez ĉetriri sata vo-

ţnje. Pošto sam raširio solarne panele, ukljuĉio sam oksigenator i pustio ga da preradi zalihe

ugljen-dioksida, koje je regulator nagomilao.

Kad je oksigenator završio, moja probna voţnja je bila gotova. Oksigenator je pretvorio sav

ugljen-dioksid u kiseonik i pritom potrošio svu energiju proizvedenu za taj dan.

Proba je bila uspešna. Biću na vreme spreman za polazak.


Došao je i taj dan. Krećem za Skjapareli.

Rover i prikolica su potpuno spakovani. Bili su skoro potpuno spakovani još od probne vo-

ţnje. Ali sada sam uneo i vodu.

Poslednjih nekoliko dana sam obavljao dijagnostiku na svim ureĊajima. Na regulatoru, oksi-

genatoru, RTG-u, SKAR-u, baterijama, roverovom sistemu za oĉuvanje ţivota (u sluĉaju da

mi zatreba rezervni), solarnim ćelijama, roverovom kompjuteru, vazdušnim komorama i sve-

mu ostalom što ima pokretne delove ili elektronske komponente. Ĉak sam proverio i svih

osam motora, po jedan za svaki toĉak, dakle, ĉetiri na roveru i ĉetiri na prikolici. Motori na

prikolici neće raditi, ali uvek je lepo imati rezervu.

Sve je spremno. Koliko ja vidim, nikakvih problema nema.

Od haba je ostala samo ljuštura. Ukrao sam mu sve kritiĉne komponente i veliki komad plat-

na. Godinu i po dana me je odrţavao u ţivotu, a ja sam mu zauzvrat uzeo sve što se moglo

uzeti. On je kao Dobro Drvo.

Danas sam obavio konaĉno gašenje svih sistema. Ugasio sam grejanje, osvetljenje, glavni

kompjuter, i sve ostalo. Sve ono što nisam ukrao za put do Skjaparelija.

Mogao sam sve da ostavim upaljeno. Niko se ne bi bunio. Ali prvobitna procedura za trideset

prvi sol (koji je trebalo da bude poslednji dan naše misije na Marsovoj površini) bila je da se

sve bez izuzetka u habu ugasi i da se on izduva. Nasa nije htela da u blizini VPM-a u trenutku

lansiranja stoji ogroman šator pun eksplozivnog kiseonika, pa su zato u misiju ukljuĉili postu-

pak gašenja sistema.

Moglo bi se reći da sam to uradio u ĉast misije Ares 3 kako je prvobitno bila zamišljena. Bio

je to delić trideset prvog sola koji ja nikad nisam doĉekao.

Pošto sam sve iskljuĉio, ostala je samo sablasna tišina. Proveo sam ĉetiristo ĉetrdeset devet

solova slušajući grejaĉe, ventile i ventilatore. A sada vlada muk. Jeziv, avetinjski tajac, koji je

teško opisati. I ranije sam bio izvan haba, ali uvek u roveru ili EVA odelu. Uvek su tu zujale

neke mašine.

234

Ali sada nije bilo niĉeg. Kao da dosad nisam shvatao kakva tišina vlada na Marsu. Ovo je pu-

stinjski svet, bezmalo bez atmosfere koja bi prenosila zvuk. Ĉuo sam otkucaje svog srca.

Ali dobro sad, da se ne upuštam u filozofiranje.

Trenutno sam u roveru. (To bi trebalo da je oĉigledno, s obzirom na to da je habov glavni

kompjuter zauvek ugašen.) Imam dve pune baterije, svi sistemi su spremni, a mene ĉeka ĉetr-

deset pet solova voţnje.

Skjapareli ili propast!

235

22.


Maurt Valis! Konaĉno sam tu!

Što zapravo i nije neko veliko dostignuće. Putujem već deset solova. Ali u psihološkom smi-

slu ovo je velika prekretnica.

Zasada rover i moj sklepani sistem za oĉuvanje ţivota rade bez zamerki. Bar koliko se moţe

oĉekivati od opreme koja je u upotrebi deset puta duţe nego što je predviĊeno.

Danas mi je drugi vazdušni dan (prvi je bio pre pet solova). Kada sam smišljao ovaj raspored

mislio sam da će vazdušni dani biti uţasno dosadni. Ali sada im se radujem. To su moji slo-

bodni dani.

Radnim danima ustajem, pakujem spavaću sobu, tovarim solarne ćelije, vozim ĉetiri sata, ši-

rim solarne ćelije, otvaram spavaću sobu, proveravam svu opremu (pogotovo šasiju rovera i

toĉkove), i onda pomoću Morzeove azbuke pišem Nasi izveštaj, ako naĊem dovoljno kamenja

u blizini.

Vazdušnim danima, probudim se i ukljuĉim oksigenator. Solarni paneli su već rasporeĊeni (to

obavim dan ranije). Sve je već spremno. Onda se ceo dan izleţavam u spavaćoj sobi ili u ro-

veru. U spavaćoj sobi imam dovoljno prostora tako da se ne osećam kao u kavezu, a za razo-

nodu, na kompjuteru me ĉeka gomila repriza glupih TV serija.

Tehniĉki gledano u Maurt Valis sam ušao još juĉe. Ali to sam znao samo na osnovu mape.

Ulaz u dolinu je toliko širok da nisam mogao da vidim litice kanjona ni sa jedne strane.

Ali nema sumnje da sam u kanjonu. Tlo je ravno, milina. Upravo tome sam se i nadao. Neve-

rovatno; ovu dolinu nije napravila tiha postojana reka koja je s vremenom dubila korito. Na-

stala je u jednom danu kao posledica megapoplave. Mora da je to bio spektakularan prizor.

Neobiĉna misao mi je pala na pamet: više nisam u Acidaliji Planiciji. U toj ravnici proveo

sam ĉetiristo pedeset sedam solova, skoro godinu i po dana, i nikad joj se više neću vratiti. Pi-

tam se da li ću jednom, kasnije, osetiti nostalgiju za tim periodom.

Ako doĉekam to „kasnije”, rado ću zauzvrat istrpeti malo nostalgije, ali sada samo ţelim da se

vratim kući.

* * *

236

„Dobro došli u još jedan CNN-ov ’Izveštaj o Vatniju’”, rekla je Keti u kameru. „Razgovaramo

s našim ĉestim gostom, doktorom Venkatom Kapurom. Doktore Kapur, pretpostavljam da

gledaoce zanima da li je Mark Vatni osuĊen na propast?”

„Nadamo se da nije”, odgovorio je Venkat. „Ali pred njim su veliki izazovi.”

„Prema vašim poslednjim satelitskim podacima, pešĉana oluja u Arabiji Teri ne jenjava, i blo-

kiraće osamdeset posto sunĉeve svetlosti?”

„Tako je.”

„A jedini izvor energije koji Vatni ima su solarni paneli, jel’ tako?”

„Jeste.”

„Moţe li njegov modifikovani rover da radi sa dvadeset odsto energije?”

„Mi nismo pronašli naĉin da to postignemo. Samo njegov sistem za oĉuvanje ţivota troši više

od toga.”

„Koliko mu je ostalo do ulaska u nizak tau?”

„Tek je ušao u Maurt Valis. Brzinom kojom se sada kreće, stići će do oboda oluje ĉetiristo se-

damdeset prvog sola. Za dvanaest dana.”

„Sigurno će primetiti da nešto nije u redu”, rekla je Keti. „Ako je vidljivost tako loša, brzo će

zakljuĉiti da to nije dobro za solarne ćelije. Zar u tom trenutku ne bi mogao samo da se okrene

i vrati se?”

„Naţalost, okolnosti mu ne idu naruku”, odvratio je Venkat. „Obod oluje nije neka magiĉna

linija. To je samo oblast u kojoj je prašina malo gušća. Što duţe bude vozio, prašina će posta-

jati sve gušća. Promena će biti jedva primetna; svaki dan će biti za dlaku mraĉniji od prethod-

nog.”

Venkat je uzdahnuo. „Preći će stotine kilometara pitajući se zašto opada delotvornost solarnih

panela, pre nego što primeti smanjenje vidljivosti. Osim toga, oluja se kreće ka zapadu dok on

putuje ka istoku. Zaći će preduboko u oluju da bi mogao da se vrati.”

„Da li smo onda mi svedoci tragedije koja se odvija pred našim oĉima?”, pitala je Keti.

„Uvek postoji nada”, rekao je Venkat. „Moţda će shvatiti šta se dešava brţe nego što mi mi-

slimo i okrenuti se na vreme. Moţda će se oluja neoĉekivano razići. Moţda će on pronaći na-

ĉin da odrţi sistem za oĉuvanje ţivota sa manje energije nego što mi mislimo da je moguće.

Mark Vatni je sada struĉnjak za preţivljavanje na Marsu. Ako iko to moţe da uradi, onda je to

on.”

„Dvanaest dana”, rekla je Keti u kameru. „Ĉitava planeta posmatra, nemoćna.”

237


Prošao je još jedan jednoliĉan sol. Sutra je vazdušni dan, tako da mi ovo sada doĊe kao petak

veĉe.

Otprilike sam na pola puta kroz Maurt Valis. Baš kako sam se nadao, voţnja teĉe glatko. Nije

bilo većih visinskih razlika. Nije bilo skoro nikakvih prepreka. Samo glatka pešĉana dolina sa

stenama manjim od pola metra.

Moţda se pitate kako obavljam navigaciju. Kada sam išao do Patfajndera, pratio sam putanju

Fobosa na nebu da bih odredio osu istok-zapad. Ali put do Patfajndera je bio maĉji kašalj u

poreĊenju s ovim, i imao sam orijentire za odreĊivanje pravca kretanja.

Ovog puta na to ne mogu da se oslonim. Moja „mapa” (takva kakva je) sastoji se od satelit-

skih snimaka previše niske rezolucije da bi mi koristili. Niko nije oĉekivao da ću stići ovako

daleko. Snimke visoke rezolucije regiona oko Patfajndera imao sam samo zbog prizemljenja;

u sluĉaju da je Martinez morao da sleti daleko od predviĊenog mesta sletanja.

Tako da mi treba pouzdan naĉin da odredim svoj poloţaj na Marsu.

Geografska širina i duţina. Tu je kljuĉ. Prvo je lako. Drevni moreplovci na Zemlji su vrlo br-

zo nauĉili da je izraĉunaju. Zemljina osa pod nagibom od dvadeset tri zapeta pet stepeni upe-

rena je prema Severnjaĉi. Mars je pog nagibom od nešto više od dvadeset pet stepeni, tako da

je uperen u Deneb.

Sekstant nije teško napraviti. Treba vam samo neka cevĉica kroz koju moţe da se gleda, ka-

nap, teg i nešto sa oznaĉenim stepenima. Trebalo mi je manje od sat vremena da ga sklepam.

Tako svake noći izlazim napolje sa sekstantom kućne izrade i promatram Deneb. Kad malo

bolje razmislim, to je baš smešno. U skafanderu sam, na Marsu, a za navigaciju koristim spra-

vu iz šesnaestog veka. Ali ne ţalim se, obavlja posao.

S geografskom duţinom je drugaĉije. Na Zemlji se, za najranije metode odreĊivanja geograf-

ske duţine moralo znati taĉno vreme, koje se onda uporeĊivalo s poloţajem Sunca na nebu.

Za to je trebalo napraviti precizan brodski sat (klatna ne rade na brodovima). Svi najveći umo-

vi tog doba pokušavali su da reše taj problem.

Srećom, ja imam precizne satove; oko mene su ĉetiri kompjutera. A imam i Fobos.

Kako je Fobos smešno blizu Marsa, on obiĊe planetu za manje od jednog marsovskog dana.

Kreće se od zapada ka istoku (za razliku od Sunca i Dejmosa) i zalazi svakih jedanaest sati. I,

naravno, kreće se veoma predvidljivom putanjom.

Svaki dan trinaest sati dokoliĉim dok solarni paneli pune baterije. Za to vreme Fobos garanto-

vano zaĊe barem jednom. Zabeleţim vreme zalaska. Zatim ubacim tu vrednost u vrlo kompli-

kovanu formulu koju sam sastavio i izraĉunam svoju geografsku duţinu.

238

Dakle, za izraĉunavanje geografske duţine vaţno je da Fobos zaĊe, a za izraĉunavanje širine

vaţno je da padne noć kako bih mogao da osmatram Deneb. To nije naroĉito brz metod, ali

koristim ga samo jednom dnevno. Dok sam parkiran, odredim svoj poloţaj, a njegovu taĉnost

potvrdim sledećeg dana tokom voţnje. To je neka vrsta sukcesivne aproksimacije. Zasad je

uspešna.

* * *

Mindi Park je s uveţbanom lakoćom zumirala poslednju satelitsku fotografiju. U centru snim-

ka vide se Vatnijev kamp sa solarnim ćelijama poreĊanim ukrug kao i obiĉno.

Spavaća soba je bila naduvana. Proverila je vreme na snimku i videla da je to bilo u podne po

lokalnom vremenu. Brzo je potraţila izveštaj o statusu; Vatni ga je uvek postavljao blizu ro-

vera, obiĉno ka severu.

Da bi uštedela vreme, Mindi je nauĉila Morzeovu azbuku kako ne bi morala svakog jutra da

traţi svako slovo pojedinaĉno. Zatim je otvorila mejl i unela sve duţi spisak adresa onih koji

su zahtevali da im prosleĊuje Vatnijeve dnevne izveštaje.

SVE PO PLANU ZA DOLAZAK ĈETIRISTO DEVEDESET PETOG SOLA.

Namrštila se i dodala: Napomena: pet solova do ulaska u nizak tau.


Put kroz Maurt Valis je bio zabavan, ali sad sam u Arabiji Teri.

Upravo sam zašao na tu teritoriju, ako sam dobro izraĉunao geografsku širinu i duţinu. Ali

ĉak i bez matematike, oĉigledno je koliko se teren promenio.

Poslednja dva sola skoro sve vreme se uspinjem uz zadnji zid Maurt Valisa. To je blag ali

konstantan uspon. Sada sam na mnogo većoj nadmorskoj visini. Acidalija Planicija (gde ĉuĉi

napušteni hab) se nalazi na tri hiljade metara ispod nultog nivoa elevacije, a Arabija Tera je na

petsto metara ispod nultog nivoa. Što znaĉi da sam se popeo dva i po kilometra.

Zanima vas šta se nalazi na nultom nivou elevacije? Na Zemlji to je nivo mora. Na Marsu,

oĉigledno, nije. Zato su se štreberi u laboratorijskim mantilima okupili i odluĉili da Marsov

nulti nivo elevacije bude svuda gde atmosferski pritisak iznosi šeststo deset zapeta pet paska-

la. Što je oko petsto metara više od moje trenutne pozicije.

239

Postaje gusto. U Acidaliji Planiciji sam, ĉak i da skrenem s puta, bez po muke mogao da odre-

dim ispravan pravac na osnovu novih podataka. Kasnije, u Maurt Valisu, bilo je nemoguće

skrenuti u pogrešnom pravcu. Trebalo je samo da pratim kanjon.

Sada sam u opasnijem kraju. U kraju gde vrata rovera morate da drţite stalno zakljuĉana i ni-

kad ne smete u potpunosti da se zaustavljate na raskrsnicama. Mislim, ne stvarno, ali ovde mi

ne bi valjalo da se izgubim.

Arabija Tera ima velike nemilosrdne kratere koje moram da zaobilazim. Ako pogrešno oba-

vim navigaciju, završiću na ivici kratera. Ne mogu tek tako da se spustim u krater i izaĊem na

drugu stranu. Kretanjem usponima troši se previše energije. Po ravnom terenu mogu da pre-

Ċem devedeset kilometara dnevno. Na strmini bih imao sreće da preĊem ĉetrdeset kilometara.

Osim toga, voţnja usponima je opasna. Dovoljna je jedna greška da se rover prevrne. Ne ţe-

lim ni da razmišljam o tome.

Ipak, kad doĊem do Skjaparelija, moraću da siĊem u krater. Njega ne mogu da zaobiĊem i za-

to treba biti krajnje oprezan.

U svakom sluĉaju, ako dospem na ivicu nekog kratera, moraću da se vratim istim putem i na-

Ċem bolju rutu. A svuda unaokolo je lavirint kratera. Moraću sve vreme budno da motrim.

Moraću da se orijentišem i prema terenu i prema geografskoj širini i duţini.

Prvi izazov će biti prolazak izmeĊu kratera Raderford i Truvelo. Ne bi trebalo da bude previše

teško. Udaljeni su sto kilometara jedan od drugog. Ĉak ni ja ne mogu toliko da pogrešim, zar

ne?

Zar ne?


Uspeo sam da se provuĉem kroz iglene uši izmeĊu Raderforda i Truvela. Doduše, igla jeste

bila široka sto kilometara, ali opet.

Trenutno uţivam u ĉetvrtom vazdušnom danu od poĉetka puta. Putujem već dvadeset solova.

Zasada sve teĉe po planu. Prema mojim mapama, prešao sam hiljadu ĉetiristo ĉetrdeset kilo-

metara. Nisam baš na pola puta, ali blizu sam.

Usput sakupljam uzorke zemlje i kamenja gde god se ulogorim. To sam radio i kad sam išao

do Patfajndera. Ali ovoga puta znam da me Nasa posmatra. Zato svaki uzorak obeleţavam po

solu kad sam ga uzeo. Oni će mnogo bolje nego ja znati kad sam i gde bio. Kasnije mogu da

poveţu uzorke sa lokacijama sa kojih su uzeti.

Moţda se uzalud trudim. VPM neće moći da ponese mnogo tereta prilikom lansiranja. Da bi

se susreo s Hermesom moraće da dostigne brzinu oslobaĊanja iako je pravljen samo da uĊe u

orbitu. Jedini naĉin da dosegne dovoljnu brzinu jeste da se što više rastereti.

240

Ako ništa drugo, ta improvizacija je Nasin deo posla, ne moj. Kad doĊem do VPM-a, ponovo

ću moći da uspostavim komunikaciju s njima pa će mi reći kakve modifikacije da izvršim.

Verovatno će reći: „Baš ti hvala što si sakupio uzorke, a sad ih ostavi tu, kao i jednu svoju ru-

ku, sam biraj koju ćeš”. Ja ih, za svaki sluĉaj, i dalje skupljam.

Narednih nekoliko dana voţnja ne bi trebalo da bude teška. Sledeća velika prepreka je krater

Mart. Nalazi se posred moje pravolinijske putanje do Skjaparelija. Moraću da vozim sto kilo-

metara duţe da bih ga zaobišao, ali šta je tu je. Pokušaću da naciljam njegovu juţnu ivicu. Što

bliţe priĊem obodu kratera, manje ću vremena potrošiti na zaobilaţenje.

* * *

– Jesi li proĉitao današnje izveštaje? – pitala je Luisova vadeći obrok iz mikrotalasne.

– Jesam – rekao je Martinez, pijuckajući.

Sela je za sto u sobi za razonodu naspram njega. Paţljivo je otvorila upakovan obrok koji se

pušio i ostavila ga da se malo ohladi. – Mark je juĉe ušao u pešĉanu oluju.

– Da, video sam to – dodao je.

– Moramo prihvatiti mogućnost da neće stići do Skjaparelija. Ako se to desi, ne smemo da

klonemo duhom. Nas i dalje ĉeka dug put do kuće.

– Ionako smo mislili da je mrtav – uzvratio je Martinez. – To nas je pogodilo, ali izgurali smo.

Uostalom, neće umreti.

– Slabi su mu izgledi, Rik – rekla je Luisova. – Već je pedeset kilometara unutar oluje, i pro-

diraće sve dublje, devedeset kilometara svakog sola. Uskoro će zaći preduboko da bi mogao

da se izvuĉe.

Martinez je odmahnuo glavom. – Izvući će se on, komandante. Imaj malo vere.

Osmehnula se tuţno. – Rik, znaš da nisam religiozna.

– Znam. Ne priĉam o veri u Boga, priĉam o veri u Marka Vatnija. Pogledaj kakva su ga sve

sranja zadesila na Marsu, a on je još je ţiv. Preţiveće i ovo. Ne znam kako, ali hoće. Bistar je

on kô pĉelica.

Luis je uzela jedan zalogaj. – Nadam se da si u pravu.

– Hoćeš da se kladiš u sto dolara? – upitao je Martinez uz osmeh.

– Naravno da neću.

– Naravno da nećeš – osmehnuo se.

241

– Nikad se ne bih kladila u smrt ĉlana posade – rekla je. – Ali to ne znaĉi kako verujem da će

on…

– Bla bla bla – prekinuo ju je Martinez. – Negde duboko u sebi veruješ da će preţiveti.


Moj peti vazdušni dan, i sve teĉe po planu. Sutra bi trebalo da proĊem tik uz juţnu ivicu kra-

tera Mart. Posle toga će biti lakše.

Prolazim izmeĊu gomile kratera koji formiraju trougao. Nazvao sam ga Vatnijev trougao jer

posle svega što sam preţiveo, neke stvari na Marsu treba da se zovu po meni.

Truvelo, Bekerel i Mart ĉine vrhove trougla dok je duţ njegovih stranica rasporeĊeno još pet

velikih kratera. To inaĉe ne bi bio nikakav problem, ali s obzirom na moju krajnje odokativnu

navigaciju, vrlo lako bih mogao da završim na ivici jednog od njih pa bih morao da se vra-

ćam.

Kad proĊem Mart, biću van Vatnijevog trougla (da, sve više mi se sviĊa to ime). Odatle ću

moći da se zaputim pravo ka Skjapareliju. Usput će biti još mnoštvo kratera, ali oni su mali u

poreĊenju s ovim i oĉas ću ih zaobići.

Oduševljen sam svojim napretkom. Arabija Tera je sigurno mnogo kamenitija od Acidalije

Planicije, ali nije ni blizu onako gadno kako sam strahovao. Uglavnom se moglo voziti preko

kamenja, s tim što sam ono baš krupno zaobilazio.

Ostalo mi je još hiljadu ĉetiristo trideset pet kilometara. VPM Aresa 4 nalazi se u jugozapad-

nom delu Skjaparelija. Osnovni cilj Aresa 4 je da ispita dugoroĉne posledice Marsove klime

na duboke slojeve naslaga stena izloţene u krateru.

To je bio prvobitni plan. Ja ću uzeti njihov VPM, a komandantkinja Luis nije vratila Hermes,

tako da smo taj plan pokvarili. Verovatno će poslati drugi VPM i saĉekati sledeći lansirni pro-

zor.

Malo sam istraţivao o Skjapareliju i naišao na dobre vesti. Najbolji put da se uĊe u krater na-

lazi se taĉno ispred mene. Neću morati nimalo da kruţim. A i lako ga je naći ĉak i kad vam

navigacija nije jaĉa strana. Na severozapadnom rubu kratera nalazi se manji krater, i to je ori-

jentir koji ću traţiti. Jugozapadno od tog malog kratera blaga padina spušta se u kotlinu Skja-

pareli.

Mali krater nema ime. Bar na mapama ništa ne piše. Zato sam ga nazvao „Ulazni krater”. Mo-

ţe mi se.

Što se ostalih vesti tiĉe, oprema je poĉela da pokazuje znake starenja. Nije ni ĉudo, s obzirom

na to da joj je davno istekao rok upotrebe. Poslednja dva sola, baterijama je trebalo više vre-

242

mena sa napune. Solarne ćelije ne proizvode energiju iste snage kao ranije. Ne kaţem da je to

nesavladiv problem, samo moram malo duţe da ih punim.


E pa, uprskao sam.

Moralo je da se desi pre ili kasnije. Loše sam odredio pravac i završio na ivici kratera Mart.

Pošto je sto kilometara širok, ne vidim ga celog tako da ne znam na kom delu kruga se nala-

zim.

Rub kratera se proteţe pod pravim uglom na pravac kojim sam se ja kretao te nemam predsta-

vu na koju stranu da idem. Rado bih izbegao kruţenje duţim putem ako je ikako moguće. Pr-

vo sam hteo da ga zaobiĊem sa juţne strane, ali sad kad sam promašio put moţda je bolje da

idem sa severne strane.

Moraću da saĉekam jos jedan tranzit Fobosa da bih izraĉunao geografsku duţinu, a kad padne

mrak izraĉunaću geografsku širinu na osnovu poloţaja Deneba. Tako da sam za danas završio

s voţnjom. Prešao sam sedamdeset kilometara od devedeset koliko obiĉno preĊem. Nisam u

prevelikom zaostatku.

Mart nije previše strm. Verovatno bih mogao da se spustim niz jednu stranu i popnem uz dru-

gu. Dovoljno je veliki da bih jedno veĉe morao da se ulogorim u njemu. Ali ne ţelim nepo-

trebno da rizikujem. Nizbrdice i uzbrdice su opasne i treba ih izbegavati. Dao sam sebi viška

vremena za ovaj put, tako da ću se odluĉiti za bezbedniju mogućnost.

Danas završavam voţnju ranije i stavljam baterije na punjenje. Što je verovatno dobra ideja

budući da solarne ćelije ne rade kako treba; ovako će imati više vremena da obave posao.

Prethodne noći ponovo nisu radile punim kapacitetom. Proverio sam sve spojeve i paţljivo

obrisao prašinu, ali i dalje ne rade sto odsto.


U neprilici sam.

Posmatrao sam dva Fobosova tranzita juĉe i uhvatio Deneba sekstantom sinoć. Izraĉunao sam

svoju lokaciju najprecizije što sam mogao i nisam dobio ţeljeni rezultat. Koliko vidim, nale-

teo sam posred srede kratera Mart.

Sraaanje.

243

Ovo je najgora varijanta. Mogu da nastavim i prema severu i prema jugu, neće biti velike ra-

zlike. Trebaće mi bar jedan dan da nadoknadim put. Sve samo zato što sam juĉe pogrešno na-

ciljao.

To je razdraţujuće, ali nisam zbog toga u neprilici.

I dalje sam ţeleo da budem delotvoran, a nisam bio sto odsto siguran gde se nalazim. Zato

sam jutros izašao u malu šetnju. Do vrha oboda trebalo je preći jedan kilometar. Takvu razda-

ljinu ljudi ne Zemlji preĊu ne trepnuvši, ali u EVA odelu bilo je pravo muĉenje.

Ne mogu da doĉekam da dobijem unuke. „Kad sam bio mlad, morao sam da pešaĉim do ivice

kratera. Uzbrdo! U skafanderu! Na Marsu, vi, mali upišanci! Jeste li ĉuli? Na Marsu!”

U svakom sluĉaju, popeo sam se uz ivicu, i jebote, kakav prizor. Predivan pogled. Mislio sam

da ću moţda videti suprotnu stranu kratera Mart kako bih na osnovu toga odredio da li je bolje

da ga zaobiĊem sa severne ili s juţne strane.

Ali suprotna strana nije se videla. Bilo je magline u vazduhu. To nije neuobiĉajeno; na kraju

krajeva, Mars ima klimu i vetar i prašinu. Ali ĉinila mi se nešto gušćom nego što bi trebalo da

bude. Navikao sam se na široka otvorena prostranstva Acidalije Planicije, svog bivšeg doma u

preriji.

A onda sam primetio nešto još ĉudnije. Okrenuo sam se i pogledao prema roveru i prikolici.

Bili su tamo gde sam ih i ostavio (na Marsu jedva da ima kradljivaca kola). Pogled na tu stra-

nu bio je daleko jasniji.

Ponovo sam pogledao istoĉno preko vrha Marta. Zatim zapadno prema horizontu. Pa istoĉno,

pa zapadno. Pri svakom okretu morao sam ceo da se okrenem, jer su EVA odela takva kakva

su.

Juĉe sam prošao pored kratera koji se nalazi pedesetak kilometara zapadno odavde. Jedva se

nazire na horizontu. Ali kad pogledam ka istoku, ne vidim ni izbliza toliko daleko. Krater

Mart je širok sto deset kilometara. Ako je vidljivost pedeset kilometara, trebalo bi jasno da vi-

dim bar obrise ivice. Ali ne vidim ih.

Šta se ovde dešava koji moj?

Isprva sam bio zbunjen. Ali ta razlika u vidljivosti nije mi davala mira. A već sam nauĉio da

budem sumnjiĉav prema svemu. Tada sam polako poĉeo da povezujem:

1) Jedino objašnjenje za asimetriĉnu vidljivost je pešĉana oluja.

2) Pešĉane oluje smanjuju delotvornost solarnih ćelija.

3) Moje solarne ćelije već nekoliko solova polako gube delotvornost.

244

Iz ovoga sam zakljuĉio sledeće:

1) Već nekoliko solova se nalazim usred pešĉane oluje.

2) Sranje.

Ne samo da sam usred pešĉane oluje već uskomešane ĉestice u vazduhu postaju sve gušće što

sam bliţi Skjapareliju. Nekoliko sati ranije brinuo sam što ću morati da zaobilazim krater

Mart. Sada ću morati da zaobiĊem nešto kudikamo veće.

I pritom moram da poţurim. Pešĉane oluje se kreću. Ako ostanem u mestu sva je prilika da će

me progutati. Ali kuda da idem? Više nije reĉ o najbrţem putu. Ako sada izaberem pogrešan

pravac, pesak će me zatrpati.

Nemam satelitske snimke. Ne znam ni veliĉinu ni oblik oluje, kao ni njen smer kretanja. Ĉo-

veĉe, šta bih dao za pet minuta razgovora sa Nasom. Mora da su se u Nasi usrali od straha gle-

dajući šta se ovde dešava.

Vreme mi odmiĉe. Moram da provalim kako da provalim sve što treba da znam o ovoj oluji. I

to odmah.

A u ovom trenutku mi baš ništa ne pada na pamet.

* * *

Mindi se dovukla do svog kompjutera. Današnja smena je poĉela u dva i deset popodne. Svaki

dan je uklapala svoju satnicu sa Vatnijevom. Spavala je kad on spava. Vatni je jednostavno

spavao kada je na Marsu noć, dok je Mindi svakog dana morala da pomera satnicu ĉetrdeset

minuta unapred, lepeći aluminijumsku foliju na prozore da bi uhvatila bar malo sna.

Otvorila je najnovije satelitske snimke. Primetila je nešto ĉudno. Još uvek je ulogoren. Obiĉno

vozi rano ujutru ĉim se dovoljno razdani. Tako moţe da iskoristi podnevno Sunce za najdelo-

tvornije punjenje baterija.

Ali danas se nije ni mrdnuo iako je jutro već uveliko prošlo.

Proverila je na snimku oblast oko rovera i spavaće sobe traţeći poruku. Našla ju je na uobiĉa-

jenom mestu (severno od kampa). Kada je proĉitala Morzeovu azbuku, razrogaĉila se.

PEŠĈANA OLUJA. PRAVIM PLAN.

Zamalo je ispustila mobilni telefon kad se mašila da pozove Venkata na privatni broj.

245

23.


Mislim da znam kako ovo da rešim.

Nalazim se na samom obodu oluje. Ne znam ni kolika je ni u kom smeru se kreće. Ali vaţno

je da se kreće jer to mogu da iskoristim. Ne moram ja da lutam naokolo da bih je istraţio. Ona

će doći meni.

Oluja je samo prašina u vazduhu; ne predstavlja opasnost za rovere. Mogu da je posmatram sa

stanovišta „procenta gubitka energije”. Proverio sam juĉerašnju proizvodnju struje; napravio

sam devedeset sedam procenata od optimalne koliĉine. Dakle, ovo je, zasad, troprocentna olu-

ja.

Moram da nastavim put i da obnavljam kiseonik. To su mi dva osnovna cilja. Dvadeset proce-

nata ukupne energije koristim za obnavljanje kiseonika (kada stojim tokom vazdušnih dana).

Ako završim u osamdesetjednoprocentnom delu oluje, biću u ozbijnoj opasnosti. Ostaću bez

kiseonika ĉak i da svu raspoloţivu elektriĉnu energiju preusmerim na njegovu proizvodnju.

To je scenario sa smrtnim ishodom. Doduše, do smrtnog ishoda bi došlo mnogo ranije. Po-

trebna mi je energija za voţnju ili ću ostati zarobljen dok oluja ne proĊe ili se ne raziĊe. A to

bi moglo mesecima da potraje.

Što više struje proizvedem više će mi ostati za voţnju. Osamdeset posto dobijene elektriĉne

energije usmeravam na voţnju. S tom koliĉinom prelazim devedeset kilometara po solu. Što

znaĉi da trenutno, s gubitkom energije od tri procenta, mogu da preĊem tri zapeta tri kilometra

manje nego što bi trebalo.

Nije problem ako po solu preĊem malo manju razdaljinu. Imam dovoljno vremena, ali ne

smem da zaĊem preduboko u oluju inaĉe se nikad neću iskobeljati.

U najmanju ruku moram da putujem brţe od oluje. Ako budem brţi zaobići ću je i izbeći ću

opkoljavanje. Moram da saznam kojom brzinom se kreće.

To mogu da postignem tako što ću jedan sol presedeti ovde. Onda ću sutrašnju proizvodnju

struje uporediti sa današnjom. Dovoljno je da obavim poreĊenje dobijene koliĉine u isto doba

dana. Tako ću izraĉunati brzinu oluje, bar u smislu procentualnog gubitka energije.

Ali moram da znam i oblik oluje.

246

Pešĉane oluje su velike. Mogu da imaju nekoliko hiljada kilometara u preĉniku. Zato moram

da znam u kom smeru mi valja krenuti kad poĉnem da je zaobilazim. Najbolje bi bilo da se

krećem pod pravim uglom u odnosu na kretanje oluje, u smeru u kojem je oluja slabija.

Dakle, evo plana:

Zasad mogu da preĊem osamdeset šest kilometara (zato što se juĉe baterije nisu napunile do

kraja). Ostaviću jednu solarnu ćeliju ovde i voziću ĉetrdeset kilometara ka jugu. Tu ću ostaviti

još jednu solarnu ćeliju i voziću se još ĉetrdeset kilometara juţno. U rasponu od osamdeset ki-

lometara imaću tri referentne taĉke.

Sutra ću se vratiti po solarne ćelije i proĉitaću podatke. PoreĊenjem koliĉine dobijenih vati u

isto vreme u jednom danu na te tri lokacije, odrediću oblik oluje. Ako je gušća u juţnom prav-

cu, krenuću ka severu da je zaobiĊem. Ako je gušća prema severu, ja ću ići juţno.

Nadam se da ću ići juţnom putanjom. Skjapareli je jugoistoĉno od mene. Kretanje prema se-

veru debelo bi produţilo putovanje.

Postoji samo jedan mali problem u mom planu: nemam ĉime da „snimim” koliĉinu dobijenih

vati u ostavljenoj solarnoj ćeliji. Lako mi je da pratim i registrujem proizvodnju na roverovom

kompjuteru, ali treba mi nešto što mogu da ostavim napolju. Ne mogu da pratim oĉitavanja

dok vozim. Potrebna su mi oĉitavanja u isto vreme sa razliĉitih mesta.

Zato ću se danas baviti uvrnutom naukom. Moram da napravim nešto što moţe da registruje

koliĉinu proizvedenih vati. Nešto što mogu da ostavim zajedno sa solarnom ćelijom.

Pošto mi ionako nema mrdanja, ostaviću solarne ćelije napolju. Kad sam već tu, iskoristiću to

da napunim baterije do vrha.


Trebala su mi dva dana, ali mislim da sam spreman da izmerim ovu oluju.

Kada sam se pakovao za put, pazio sam da ponesem sav pribor i alat. Ĉisto u sluĉaju da mo-

ram nešto da popravim na roveru.

Spavaću sobu sam pretvorio u laboratoriju. Naslagao sam kutije sa zalihama tako da dobijem

nešto što liĉi na sto, a kutiju za uzorke sam koristio kao stolicu.

Trebalo je smisliti kako da pratim proizvodnju struje u solarnim ćelijama u odreĊeno doba da-

na. Teţi deo bilo je ĉuvanje podataka. A rešenje je bilo dodatno EVA odelo koje sam poneo.

Ono što je dobro jeste što odela imaju kamere koje snimaju sve što vide. Jedna je na desnoj

ruci (ili na levoj ako je astronaut levoruk), a druga iznad vizira. Taĉno vreme je elektronski

upisano u donji levi ugao slike, baš kao na drmusavim kućnim snimcima s tatine kamere.

247

U mom kompletu alata nalazi se nekoliko meraĉa snage, pa sam pomislio: zašto da pravim

sopstveni sistem za ĉuvanje podataka, kad mogu kamerom da snimam meraĉ snage tokom ĉi-

tavog dana.

Onda sam to i sastavio.

Prvo sam skinuo kamere s rezervnog EVA odela. Morao sam da budem paţljiv, da ne uništim

odelo. To mi je jedino rezervno. Skinuo sam kamere i ţice koje vode do memorijskih ĉipova.

Stavio sam meraĉ snage u malu posudu za uzorke, zatim sam zalepio kameru sa unutrašnje

strane poklopca. Kada sam zatvorio posudu, kamera je normalno snimala oĉitavanja na mera-

ĉu snage.

Za proveru sam ih prikljuĉio na napajanje iz rovera. Kako će se napajati kad ih ostavim na

Marsovoj površini? Pa, ispada da će biti prikaĉeni na solarnu ćeliju površine dva kvadratna

metra. To će biti više nego dovoljno. U posudu sam ubacio i malu bateriju na punjenje da im

obezbedim napajanje i u toku noći (i nju sam skinuo sa rezervnog EVA odela).

Sledeći problem je toplota, to jest njen nedostatak. Ĉim izvadim ovu posudu iz rovera, vrlo

brzo će poĉeti da se hladi. Kad se previše ohladi, elektronika će potpuno prestati da radi.

Što znaĉi da mi treba izvor toplote. Odgovor sam našao u svom kompletu alata. Otpornici.

Gomila otpornika. Kamera i meraĉ snage troše neznatnu koliĉinu energije koju solarna ćelija

moţe da proizvede, tako da ću ostatak energije propustiti kroz otpornike.

Otpornici se zagrevaju. Tako se inaĉe ponašaju. I eto izvora toplote.

Napravio sam i isprobao dva „registratora struje”, i uverio se da kamera dobro radi.

Potom sam obavio EVA. Otkaĉio sam dve solarne ćelije i povezao ih na registrator struje. Sle-

dećih sat vremena pustio sam ih da na miru registruju, a onda sam ih uneo unutra da proverim

rezultate. Radili su sjajno.

Uskoro će pasti mrak. Sutra ujutru ću jedan registrator struje ostaviti ovde, pa ću se uputiti na

jug.

Dok sam radio ostavio sam ukljuĉen oksigenator (što da ne?). Zato sad imam maksimalne za-

lihe kiseonika i spreman sam za put.

Produktivnost solarnih ćelija danas iznosi devedeset dva zapeta pet odsto, u poreĊenju sa ju-

ĉerašnjih devedeset sedam odsto. Znaĉi da se oluja kreće brzinom od ĉetiri zapeta pet odsto

gubitka energije po solu. Ako bih ostao ovde još šesnaest solova, toliko bi se smraĉilo da bi

me to ubilo.

Što znaĉi da je dobro što ne ostajem.

248


Danas je sve proteklo po planu. Bez ikakvih zaĉkoljica. Ne mogu da odredim da li vozim du-

blje u oluju ili izlazim iz nje. Teško je proceniti da li prirodnog svetla ima više ili manje nego

juĉe. Ljudskom mozgu je teško da razlikuje takve nijanse.

Ostavio sama registrator kad sam krenuo. Onda sam putovao ĉetrdeset kilometara ka jugu i na

brzinu obavio jednu EVA kako bih ostavio i drugi. Sada sam prešao svih osamdeset kilometa-

ra, izneo sam solarne ćelije za punjenje i merim proizvodnju struje.

Sutra ću morati da idem u suprotnom smeru da pokupim registratore struje. Moţe da bude

opasno; voziću se nazad u olujunu oblast. Ali vredi rizikovati.

Osim toga, ne znam da li sam pomenuo da mi se krompir smuĉio! Ne moţete da zamislite ko-

liko mi se smuĉio. Ako se ikad vratim na Zemlju, kupiću sebi finu lepu kućicu u zapadnoj Au-

straliji. Jer zapadna Australija je na suprotnoj strani zemaljske kugle od Ajdaha.

To mi je palo na pamet zato što sam danas za ruĉak jeo pakovani obrok. Saĉuvao sam bio pet

porcija za posebne prilike. Prvu sam pojeo pre dvadeset devet dana kada sam krenuo na put.

Skroz sam zaboravio da pojedem drugu kad sam bio na polovini puta, pre devet solova. Tako

da sada uţivam u zakasneloj gozbi povodom preĊene polovine puta.

Ionako je verovatno poštenije da je pojedem danas. Ko zna koliko će potrajati zaobilaţenje

ove oluje. A ako se zaglavim, osuĊen na smrt, ima da pojedem sve ostale obroke koje ĉuvam.


Da li vam se ikad desilo da izaĊete na auto-put s pogrešne strane? Morate da vozite do slede-

ćeg izlaza da biste mogli da okrenete, ali nervirate se sa svakim preĊenim metrom puta jer se

krećete u suprotnom smeru od svog cilja.

Tako sam se ja danas osećao. Sad sam opet tamo odakle sam juĉe krenuo. Bljak.

Usput sam pokupio registrator struje koji sam ostavio na pola puta. Malopre sam uneo i onaj

koji sam ovde ostavio.

Oba registratora su radila onako kako sam se nadao. Preneo sam njihov video-materijal na

laptop i premotao snimak do podneva. Konaĉno sam imao oĉitavanja solarne efikasnosti sa tri

lokacije duţ linije od osamdeset kilometara, sva tri u isto doba dana.

Od juĉe u podne registrator sa najsevernije lokacije pokazuje pad proizvodnje od dvanaest za-

peta tri odsto, srednji devet zapeta pet odsto, dok je rover zabeleţio pad od šest zapeta ĉetiri

249

odsto na najjuţnijoj lokaciji. Situacija je priliĉno jasna: olujni pojas se prostire u pravcu seve-

rozapad – jugoistok. A već sam odredio da se kreće ka zapadu.

Najbolji naĉin da ga izbegnem jeste da idem ka jugu.

Konaĉno neke dobre vesti! Ka jugu sam i krenuo. Neću izgubiti previše vremena.

Smor… Sutra moram treći put da preĊem istu jebenu deonicu puta.

* * *


Mislim da uspevam da prestignem oluju.

Pošto sam se ceo dan vozio Marsovim auto-putem 1, sad sam ponovo tamo gde sam se juĉe

ulogorio. Sutra ću konaĉno moći stvarno da odmaknem. Do podneva sam završio s voţnjom i

zaustavio se. Ovde je pad proizvodnje petnaest zapeta šest odsto. Ako to uporedim s gubitkom

od sedamnaest odsto na mestu gde sam se juĉe ulogorio, proizilazi da mogu da preteknem

oluju dokle god se krećem ka jugu.

Nadam se.

Oluja je verovatno kruţnog oblika. Obiĉno su takve. Ali moguće je da vozim samo u neku

uvalu. E, ako je tako onda sam mrtav. Mojim mogućnostima je tu kraj.

Ubrzo ću znati na ĉemu sam. Ako je oluja kruţnog oblika, svakog dana bi trebalo da prelazim

sve više dok se ne vratim na sto odsto. Kad doĊem dotle, znaću da sam izašao iz oluje s juţne

strane i da mogu ponovo da se krećem ka istoku. Videćemo.

Da nema oluje, išao bih direktno ka jugozapadu ka svom cilju. Ovako, pošto se krećem samo

juţno, nisam ni pribliţno toliko brz. Prelazim devedeset kilometara dnevno kao i obiĉno, ali

pribliţim se samo trideset sedam kilometara dnevno Skjapareliju jer je Pitagora baksuz. Ne

znam kad ću se konaĉno izvući iz oluje i ponovo krenuti direktno ka Skjapareliju. Ali jedno je

sigurno: moj plan da stignem ĉetiristo devedeset petog sola otišao je u kurac.

Petsto ĉetrdeset deveti sol. Tada dolaze po mene. Ako ih promašim, ovde ću provesti ostatak

svog vrlo kratkog ţivota. A još treba da obavim modifikacije na VPM-u.

Ĉoveĉe.

250


Vazdušni dan. Vreme za opuštanje i mozganje.

Za opuštanje sam proĉitao sto strana knjige Agate Kristi Zlo pod suncem zahvaljujući kolekci-

ji digitalnih izdanja Johansenove. Mislim da je Linda Maršal ubica.

Što se tiĉe mozganja, mozgao sam kad ću već jednom izaći iz ove jebene oluje.

I dalje se, iz sola u sol, vozim ka jugu; i dalje prelazim manje od planiranog. Otkad ova pošast

traje, primiĉem se samo trideset sedam kilometara dnevno VPM-u umesto devedeset. Pizdim

zbog toga.

Razmišljao sam da preskoĉim vazdušni dan. Mogao bih da izdrţim još nekoliko dana pre ne-

go što potrošim sav kiseonik, a vaţno je da se izbavim iz ove oluje. Ali odustao sam od tog

nauma. Dovoljno sam ispred oluje da priuštim sebi jedan sol odmora. A ne znam ni koliko bi

to uopšte znaĉilo. Ko zna dokle se na jugu ova oluja proteţe?

Dobro, Nasa verovatno zna. I sigurno to prikazuju na vestima na Zemlji. Verovatno postoji i

internet strana pod nazivom www.gledajte-kako-Mark-Vatni-umire.com. Tako da najmanje

sto miliona ljudi taĉno znaju koliko se daleko na jugu ova oluja prostire.

Ali ja nisam jedan od njih.


Konaĉno!

KONAĈNO sam izašao iz jebene oluje. Današnja proizvodnja energije bila je sto odsto. Ne-

ma više prašine u vazduhu. Kako se oluja kreće pod pravim uglom na moj smer kretanja, to

znaĉi da sam juţno od najjuţnije taĉke olujnog oblaka (pod pretpostavkom da je kruţnog obli-

ka. Ako nije, onda u tri lepe.)

Od sutra vozim direktno ka Skjapareliju. Što je dobro, jer sam izgubio mnogo vremena. Oti-

šao sam petsto ĉetrdeset kilometara juţno da bih izbegao oluju. Baš sam skrenuo s puta.

Mada moram reći da to i nije bilo toliko loše. Sad sam već duboko u Teri Meridijani, i voţnja

ovuda je malo lakša nego po dţombastom i negostoljubivom terenu Arabije Tere. Skjapareli

je skoro istoĉno, i ako me proraĉuni pomoću sekstanta i Fobosa ne varaju, imam još hiljadu

trideset kilometara do cilja.

251

Ukljuĉujući vazdušne dane i raĉunajući devedeset kilometara puta po solu, trebalo bi da stig-

nem petsto petog sola. Što i nije tako loše. Oluja zvana „Umalo ubih Marka” na kraju me je

koštala samo sedam solova.

Imaću ĉetrdeset ĉetiri sola da obavim sve modifikacije na VPM-u koje su smislili u Nasi.


Ukazala mi se interesantna prilika. A kad kaţem „prilika” mislim na Oportjuniti.

Toliko sam skrenuo s kursa da zapravo nisam uopšte daleko od rovera Oportjuniti, korišćenog

za istraţivanje Marsa. Udaljen je oko trista kilometara. Mogao bih da odem do njega i uradim

isto što sam uradio i s Patfajnderom. Za to bi mi trebala manje-više ĉetiri sola.

Stvar je u tome što nije vredno truda. Udaljen sam samo trinaest solova od VPM-a. Zašto da

se lomatam, da iskopavam još jedan pokvareni rover da bih ga koristio kao improvizovani ra-

dio kad ću za nekoliko nedelja imati potpuno nov, savršeno ispravan komunikacioni sistem.

Dakle, iako je baš zgodno što sam toliko blizu još jednog rovera (ĉoveĉe, baš smo zagadili

ovu planetu, zar ne?) nema svrhe otkopavati ga.

Uostalom, oskrnavio sam dovoljno budućih arheoloških lokaliteta.


Moram malo da se pozabavim spavaćom sobom.

Trenutno moţe da bude u upotrebi samo kad sam ja u roveru. Prikaĉena je za vazdušnu komo-

ru, tako da ne mogu da izaĊem ako je otvorena. To nije bio problem tokom puta jer sam iona-

ko morao svaki dan da je slaţem. Ali kad stignem do VPM-a, neću morati više da vozim. Sva-

ko spuštanje i dizanje pritiska u spavaćoj sobi napreţe šavove (tu lekciju sam nauĉio na teţi

naĉin kad je hab eksplodirao) tako da bi bilo najbolje da to nekako preskoĉim.

Uh, jebote! Upravo sam shvatio kako zaista verujem da ću stići do VPM-a. Primetili ste šta

sam upravo radio? Opušteno sam priĉao o tome šta ću da radim kad stignem do VPM-a. Kao

da to nije ništa. Nema frke. Samo ću skoknuti do Skjaparelija i visiću tamo s VPM-om.

Do jaja.

U svakom sluĉaju, nedostaje mi još jedna vazdušna komora. Imam jednu na roveru i jednu na

prikolici i to je sve. Ĉvrsto su priĉvršćene na trup, tako da nijednu ne mogu da otkaĉim kako

bih je prikaĉio na spavaću sobu.

252

Ali zato mogu spavaću sobu hermetiĉki da zatvorim. Ĉak ne moram ništa da seckam i lepim.

Na vrhu prikljuĉka za vazdušnu komoru nalazi se zalistak koji mogu da odmotam i zatvorim

otvor. Sećate se da sam prikljuĉak za vazdušnu komoru ukrao sa samorasklopivog šatora. To

je dodatak u sluĉaju gubitka pritiska dok ste u roveru. Bio bi priliĉno beskoristan ako ne bi

mogao da se izoluje.

Naţalost, kako je to ureĊaj za sluĉaj nuţde, nije namenjen za višekratnu upotrebu. Ideja je da

se ljudi zatvore u šator, a onda ostatak posade moţe da doĊe drugim roverom i spase ih. Posa-

da ispravnog rovera otkaĉi šator s rovera u kome nema pritiska i prikaĉi ga na svoj rover. Za-

tim sa svoje strane raseku zalistak i izvuku ĉlanove posade.

Da bi ovakvo spasavanje bilo izvodljivo pravila nalaţu da nikad ne bude više od troje ljudi u

jednom roveru, i da oba rovera budu savršeno ispravna, inaĉe ne moţemo da koristimo nije-

dan.

Dakle, evo mog briljantnog plana: kad doĊem do VPM-a, spavaću sobu više neću koristiti kao

spavaću sobu. U nju ću smestiti oksigenator i atmosferski regulator. A prikolicu ću koristiti

kao spavaću sobu. Zgodno, jelda?

U prikolici ima dosta prostora. Baš sam se namuĉio da ga stvorim. Balon pruţa mnogo slo-

bodnog prostora iznad glave. Podna površina nije velika, ali vertikalnog prostora ima više ne-

go dovoljno.

Osim toga, platno spavaće sobe ima nekoliko ventilacionih otvora. I na tome mogu da zahva-

lim samorasklopivim šatorima. Komade platna sam krao odakle sam stigao, uglavnom sa ša-

tora, tako da sam dobio platna s ventilacionim otvorima (i to po tri rezervna). Nasa je obezbe-

dila sklonište za sluĉaj opasnosti u koje spasilaĉka posada onima unutra moţe da sprovede va-

zduh.

Na kraju ću imati hermetiĉki zatvorenu spavaću sobu sa oksigenatorom i atmosferskim regu-

latorm. Biće povezana na prikolicu pomoću creva preko kojih će deliti atmosferu a kroz jedno

crevo ću sprovesti dovod struje. Rover će sluţiti kao skladište (neću više morati da pritstupam

kontrolama za upravljanje) a prikolica će ostati potpuno prazna. Tako ću imati spavaću sobu u

koju mogu da uĊem kad god poţelim. Ĉak ću moći da je koristim kao radionicu za modifika-

ciju onih delova VPM-a koji mogu da proĊu kroz vazdušnu komoru prikolice.

Naravno, ako atmosferski regulator i oksigenator budu imali problema u radu, moraću da raz-

reţem platno spavaće sobe kako bih im prišao. Ali ovde sam već ĉetiristo devedeset dva sola i

sve vreme su dobro radili, tako da ću rizikovati.


Sutra stiţem do ulaza u krater Skjapareli!

Naravno, pod uslovom da ništa ne krene naopako. Na ovoj misiji inaĉe sve teĉe tako glatko,

zar ne? (To je bio sarkazam.)

253

Danas je vazdušni dan, i prvi put sam poţeleo da ga preskoĉim. Toliko sam blizu Skjaparelija

da mogu maltene da ga okusim. Pretpostavljam da bi to bio ukus peska, ali nije u tome poen-

ta.

Naravno, to nije kraj puta. Trebaće mi još tri sola od ulaza u krater do VPM-a, ali, jebote!

Skoro sam stigao!

Misilm da ĉak vidim obod Skjaparelija. Baš je daleko i moţda mi se samo uĉinilo. Udaljen je

šezdeset dva kilometra, dakle, ako je to stvarno obod Skjaparelija, jedva se nazire.

Sutra ću, ispred Ulaznog kratera skrenuti ka jugu i ući ću u basen Skjaparelija preko Ulazne

rampe. Izveo sam grubu raĉunicu i nagib bi trebalo da bude priliĉno bezbedan. Visinska razli-

ka izmeĊu oboda i basena iznosi jedan i po kilometar, a Rampa je duga najmanje ĉetrdeset pet

kilometara. To daje nagib od dva stepena. Što nije nesavladivo.

Sutra uveĉe ću pasti najniţe dosad!

Da preformulišem…

Sutra uveĉe ću dotaći dno!

Ne, ni to ne zvuĉi dobro…

Sutra uveĉe ću biti u omiljenoj rupi Đovanija Skjaparelija!

Dobro, priznajem, sad se već zajebavam.

* * *

Milionima godina obod kratera trpi neprestane nalete vetra. Erozija je nagrizla stenoviti obod

kratera kao reka koja kleše sebi put kroz planinski venac. Eonima kasnije konaĉno je probila

ivicu.

Zona visokog pritiska koju stvara vetar sada je imala kanal kroz koji je mogla da se izliva.

Rascep se sve više i više širio sa svakim milenijumom. Kako se širio, ĉestice prašine i peska

nošene vetrom taloţile su se na dnu besena.

Na kraju je dostignuta taĉka izjednaĉenja. Pesak se nagomilao dovoljno visoko da se tlo po-

ravna s onim izvan kratera. Nove naslage nisu više rasle u visinu već u širinu. Padina se širila

dok nije postignuta nova taĉka izjednaĉenja, taĉka odreĊena sloţenim meĊusobnim delova-

njem bezbroj sitnih ĉestica i njihovom sposobnošću da zadrţe oblik pod odreĊenim uglom.

Tako je roĊena Ulazna rampa.

Vetrovi su napravili dine i teren sliĉan pustinjskom. Udari meteora koji su u blizini stvarali

nove kratere naneli su kamenje i stene. Rampa je dobila nepravilan oblik.

254

Gravitacija je onda obavila svoj deo posla. S vremenom, rampa se sabijala. Ali nije se sabila

ravnomerno. Oblasti razliĉite gustine sabijale su se neujednaĉenom brzinom. Neke su postale

tvrde kao kamen dok su druge ostale meke kao talk.

Iako je u proseku predstavljala blag nagib ka unutrašnjosti kratera, sama rampa je bila dţom-

basta i opasno neujednaĉena.

Kada je stigao do Ulaznog kratera, usamljeni stanovnik Marsa usmerio je svoje vozilo u basen

Skjapareli. Nije oĉekivao tako teţak teren ali nije bilo ništa gore od onoga koji je već rutinski

savladavao.

Zaobilazio je manje dine i oprezno se peo preko onih većih. Bio je obazriv pri svakom skreta-

nju, kod svakog spuštanja ili dizanja terena, ispred svake stene na putu. Promišljao je svaku

putanju i razmatrao sve mogućnosti.

Ali to nije bilo dovoljno.

Dok se spuštao niz naizgled obiĉan obronak, rover se sjurio s nevidljive litice. Nabijeno tvrdo

zemljište odjednom je ustupilo mesto rastresitom puderastom. Kako je ĉitava površina bila

prekrivena slojem prašine debelim bar pet centimetara, nije bilo vidljivih nagoveštaja te nagle

promene.

Roverov levi prednji toĉak je propao. Naglo zanošenje potpuno je odiglo s tla zadnji desni to-

ĉak. To je pak dodatno opteretilo zadnji levi toĉak koji je potom takoĊe skliznuo u puder sa

svog nesigurnog uporišta.

Pre nego što je putnik mogao da reaguje, rover se prevrnuo na bok. Kad se to desilo, solarne

ćelije naslagane na krovu razletele su se i rasule kao baĉen špil karata.

Prikolica, prikaĉena na rover spojnicom za vuĉu, izvrnula se za njim. Usled uvijanja, jak kom-

pozit od kojeg je napravljena spojnica slomio se kao krta granĉica. Creva koja su povezivala

dva vozila takoĊe su pukla. Prikolica se strmoglavila kljunom u meko tlo i prevrnula na ba-

lonski krov gde se naglo zaustavila uz tresak.

Rover nije bio te sreće. Nastavio je da se kotrlja nizbrdo, bacajući putnika unutra kao odeću u

mašini za sušenje. Nakon dvadeset metara, meki prah je ustupio mesto sabijenom pesku i ro-

ver se uz tresak zaustavio.

Zaustavio se na boku. Ventili na koje su bila prikljuĉena otkaĉena creva detektovali su izne-

nadni pad pritiska i zatvorili su se. Vozilo je ostalo hermetiĉki zatvoreno.

Putnik je bio ţiv, zasada.

255

24.

Šefovi odeljenja zurili su u satelitski snimak na projektorskom platnu.

– Gospode – rekao je Miĉ. – Šta se, doĊavola, desilo?

– Rover se prevrnuo – rekla je Mindi, pokazujući na platno. – Prikolica stoji naopako. Ove

ploĉe razbacane unaokolo su solarne ćelije.

Venkat je stavio ruku na obraz. – Imamo li ikakve informacije o stanju segmenta pod priti-

skom u roveru?

– Ništa vidljivo – rekla je Mindi.

– Ima li naznaka da je Vatni radio nešto posle nesreće? Moţda je radio EVA?

– Nije bilo EVA – odgovorila je Mindi. – Vedro je. Da je izašao, videli bi se otisci stopala.

– Jel’ ovo celo mesto udesa? – pitao je Brus Ng.

– Mislim da jeste – rekla je Mindi. – Gore pri vrhu fotografije, što je sever, vidimo uobiĉajene

tragove toĉkova. Evo ovde – pokazala je na izraţenije ugaţen pesak – mislim da je upravo ov-

de krenulo naopako. Rekla bih da je rover odatle skliznuo i zakotrljao se. Moţete da vidite

brazdu koju je ostavio za sobom. Prikolica se prevrnula na krov.

– Ne kaţem da je sve u redu – oglasio se Brus – ali mislim da nije tako loše kako izgleda.

– Nastavi – rekao je Venkat.

– Rover moţe da podnese kotrljanje – objasnio je Brus. – Da je došlo do gubitka pritiska, vi-

dela bi se zrakasta šara u pesku. A ja ne vidim ništa sliĉno.

– I dalje postoji mogućnost da je Vatni povreĊen – primetio je Miĉ. – Mogao je da udari gla-

vu, da slomi ruku ili tako nešto.

– Naravno – odvratio je Brus. – Samo hoću da kaţem da je s roverom verovatno sve u redu.

– Kada je ovo snimljeno?

Mindi je pogledala na sat. – Snimak je stigao pre sedamnaest minuta. Dobićemo još jednu sli-

ku za devet minuta kad MGS4 bude u poziciji za snimanje u svojoj orbiti.

– Prvo će izaći da proceni štetu – rekao je Venkat. – Mindi, obavesti nas kad doĊe do bilo ka-

kve promene.

256


Hmm.

Da.

Stvari ne idu baš kao podmazane na ovom spustu u basen Skjapareli. Da biste mogli bar otpri-

like da zamislite koliko je loše, reći ću vam da moram da dignem ruku iznad glave da bih do-

hvatio kompjuter i ovo otkucao. Kompjuter jeste i dalje pored komandne table, ali je rover

okrenut na bok.

Dobro sam se istumbao, ali u kriznim trenucim ja vam doĊem kao uveţbana mašina. Ĉim se

rover prevrnuo, sklupĉao sam se i ostao tako. Ja sam vam od takvih akcionih heroja.

Ipak, upalilo je. Nisam povreĊen.

Segment pod pritiskom je ostao ĉitav, tako da je to plus. Ventili na koje se nastavljaju creva

za prikolicu su zatvoreni, što verovatno znaĉi da su se creva otkaĉila. To pak znaĉi da je vuĉ-

na spojnica prikolice pukla. Divno.

Gledam oko sebe i mislim da se ništa nije polomilo. Rezervoari vode su zatvoreni. Nema vi-

dljivih pukotina na rezervoarima za vazduh. Spavaća soba se odmotala i raširila po ĉitavoj ka-

bini, ali to je samo platno, teško da je moglo da se ošteti.

Komande za upravljanje su u redu, a kompjuter za navigaciju mi govori da je rover pod „ne-

prihvatljivo opasnim nagibom”. Hvala, kompjuteru!

Dobro, prevrnuo sam se. Nije smak sveta. Ţiv sam i rover je ceo. Više brinem zbog solarnih

ćelija preko kojih sam se verovatno skotrljao. Osim toga, pošto se prikolica odvojila, velike su

šanse da je i ona nastradala. Balon koji joj izigrava krov nije naroĉito otporan. Ako je pukao,

sva sranja iznutra su lansirana napolje na sve strane, pa ću morati da ih traţim. To mi je opre-

ma za oĉuvanje ţivota bez koje ne mogu.

Kad smo kod oĉuvanja ţivota, rover se prebacio na svoje rezervoare pošto su se ventili zatvo-

rili. Bravo, rovere! Treba te nagraditi.

Imam dvadeset litara kiseonika (dovoljno za ĉetrdeset dana) ali bez regulatora (koji se nalazi

u prikolici) prinuĊen sam da se vratim na hemijsku apsorpciju ugljen-dioksida. Imam filtere

za trista dvanaest sati. Plus filtere za ugljen-dioksid iz EVA odela koji će mi obezbediti još sto

sedamdeset jedan sat. Sve ukupno trajaće mi ĉetiristo osamdeset tri sata, što je skoro dvadeset

solova. Tako da imam vremena da popravim sve što je neophodno.

Sad sam tako prokleto blizu VPM-a. Oko dvesta dvadeset kilometara. Ne pada mi na pamet

da dopustim da me ovako nešto osujeti. A više i nije neophodno da sve radi besprekorno. Ro-

ver treba da preĊe još samo dvesta dvadeset kilometara, a sistem za oĉuvanje ţivota treba da

radi još samo pedeset jedan sol. To je sve.

257

Vreme mi je da obuĉem skafander i potraţim prikolicu.


Obavio sam EVA i ustanovio da nije sve tako crno. Doduše, nije ni sjajno.

Razbio sam tri solarne ćelije. Nalaze se ispod rovera i potpuno su smrskane. Moţda još uvek

iz njih moţe da se iscedi koji vat, ali ne nadam se previše. Krenuo sam na put sa jednom so-

larnom ćelijom više. Za dnevne potrebe dovoljno mi je bilo dvadeset osam ploĉa, a poneo sam

dvadeset devet (ĉetrnaest na krovu rovera, sedam na krovu prikolice i osam na improvizova-

nim policama koje sam montirao na boĉnim stranama oba vozila.)

Pokušao sam guranjem da ispravim rover, ali nisam imao dovoljno snage. Moraću neĉim da

ga poduprem. Osim što leţi na boku, ne vidim nikakav ozbiljan problem na njemu.

Dobro, to nije istina. Vuĉna spojnica je previše oštećena da bi mogla da se popravi. Polovina

se skroz odvalila sa rovera. Srećom, i prikolica ima vuĉnu spojnicu, tako da imam rezervnu.

Prikolica je u nezgodnom poloţaju. Okrenula se naglavaĉke i sad leţi na naduvanom krovu.

Nisam siguran koji mi se bog osmehnuo i spreĉio pucanje balona, ali zahvalan sam mu na to-

me. Prioritet mi je da je uspravim. Što je duţe balon pod opterećenjem veće su šanse da puk-

ne.

Dok sam bio napolju, sakupio sam ostalih dvadeset šest solarnih ćelija koje nisu pod roverom

i postavio ih da mi pune baterije. Kad sam već tu, jel’ tako?

Zasad moram da rešim nekoliko problema: prvo, moram da uspravim prikolicu. Ili bar da ras-

teretim balon. Zatim moram da uspravim rover. I na kraju moram da zamenim vuĉnu spojnicu

na roveru onom sa prikolice.

TakoĊe bi trebalo da napišem poruku Nasi. Verovatno su zabrinuti.

* * *

Mindi je proĉitala poruku naglas. – PREVRNUO SAM SE. SAD POPRAVLJAM.

– Šta? To je sve? – rekao je Venkat preko telefona.

– To je sve – referisala je Mindi pritiskajući slušalicu ramenom dok je kucala mejl svima sa li-

ste zainteresovanih.

– Samo tri reĉi? Ništa o zdravstvenom stanju? O opremi? Zalihama?

258

– Kako si me provalio? – odvatila je. – Poslao je detaljan izveštaj o šteti, ali ja sam odluĉila da

slaţem, onako, bez ikakvog razloga.

– Dobra fora – rekao je Venkat. – Zajebavaj nekog ko je sedam nivoa iznad tebe u kompaniji,

pa da vidiš kako ćeš proći.

– O ne – rekla je Mindi. – Mogu da izgubim posao meĊuplanetarnog voajera? Pretpostavljam

da ću onda morati da upotrebim svoju master diplomu za nešto drugo.

– Sećam se kako si nekad bila stidljiva.

– Sada sam svemirski paparaco. Morala sam da se promangupiram zbog posla.

– Da, da, kako da ne. Samo pošalji taj mejl.

– Poslat je.


Danas je bilo mnogo posla i mnogo toga sam završio.

Dan sam poĉeo priliĉno ugruvan. Morao sam da spavam na zidu rovera. Spavaća soba ne mo-

ţe da se otvori kad je vazdušna komora okrenuta nagore. Ipak mi je koristila, donekle. Umo-

tao sam je i upotrebio kao krevet.

U svakom sluĉaju, dovoljno je da kaţem da zid rovera nije predviĊen za spavanje. Ali posle

jutarnjeg krompira i vikodina, osećao sam se mnogo bolje.

Prvo sam mislio da mi je prioritet prikolica. Onda sam se predomislio. Kad sam je malo bolje

osmotrio, shvatio sam da nikad neću uspeti sam da je uspravim. Za to mi treba rover.

Zato sam današnji dan posvetio uspravljanju rovera.

Poneo sam sav svoj alat na put za sitne popravke na roveru i prepravke na VPM-u. Uz alat

sam poneo i kablove. Kad se ulogorim pored VPM-a, moje solarne ćelije i baterije će biti fik-

sirane. Ne bih da pomeram rover svaki put kad nešto bušim s druge strane VPM-a. Zato sam

poneo sve elektriĉne kablove koji su mogli da stanu.

I dobro je što sam to uradio jer sad mogu da ih iskoristim kao sajlu.

Pronašao sam najduţi kabl koji sam imao. To je isti onaj koji sam koristio za napajanje bušili-

ce što je uništila Patfajnder. Zovem ga „srećni kabl”.

Jedan kraj sam utakao u bateriju a drugi u zloglasnu bušilicu za uzimanje uzoraka. Onda sam

se udaljio s bušilicom traţeći ĉvrsto tlo. Kad sam ga našao, produţio sam, onoliko koliko mi

259

je dozvoljavala duţina kabla. Burgiju duţine jednog metra dopola sam uterao u stenu, iskop-

ĉao kabl i vezao ga za burgiju pri dnu.

Potom sam se vratio do rovera i vezao drugi kraj kabla za šipku krovnog nosaĉa s gornje stra-

ne. Sada sam imao dugaĉku sajlu zategnutu pod pravim uglom u odnosu na rover.

Došao sam do polovine kabla i povukao ga u stranu. Snaga poluge svom silinom će delovati

na rover. Samo sam se nadao da neće polomiti burgiju pre nego što uspravi rover.

Koraĉao sam unazad sve više zateţući sajlu. Nešto je moralo da popusti, a to nisam mogao da

budem ja. Ja sam, na svojoj strani, imao Arhimeda. Rover se konaĉno uspravio.

Pao je na toĉkove podigavši veliki oblak sitne prašine. Bio je to potpuno neĉujan dogaĊaj.

Udaljio sam se dovoljno da retka atmosfera nije mogla da prenese zvuk do mene.

Odvezao sam kabl, izvukao burgiju iz stene i vratio se u rover. Izvršio sam detaljnu proveru

sistema. To je uţasno dosadan posao ali morao sam da ga odradim. Svi sistemi i podsistemi su

radili bez greške.

U JPL-u su obavili neverovatan posao s ovim roverima. Ako se vratim na Zemlju, ĉastiću

Brusa Nga pivom. Mada pretpostavljam da bi trebalo sve u JPL-u da ĉastim pivom.

Biće pivo za sve ako se vratim na Zemlju.

U svakom sluĉaju, sad kad je rover opet bio na toĉkovima, red je došao na prikolicu. Nevolja

je, meĊutim, što se nalazim u krateru.

Prešao sam bio veći deo puta spuštajući se niz Rampu kad sam se prevrnuo. A Rampa se na-

slanja na zapadni obod kratera. Tako da sunce zalazi vrlo rano s moje taĉke gledišta. Nalazim

se u senci zapadnog zida, što je takvo neopevano sranje.

Mars nije Zemlja. Nema gustu atmosferu da krivi svetlost i nosi ĉestice koje prelamaju sve-

tlost oko ćoškova. Ovde su maltene uslovi kao u vakuumu. Ĉim Sunce izaĊe iz vidokruga,

ostajem u mraku. Fobos mi daje nešto meseĉine, ali ne dovoljno da vidim šta radim. Dejmos

je obiĉno malo govance koje niĉemu ne sluţi.

Da skratim: ostao sam bez dnevnog svetla. Ne dopada mi se nimalo pomisao da ostavim pri-

kolicu prevrnutu na balon preko noći, ali ništa drugo mi nije preostalo. Pomislio sam kako je

balon izdrţao ĉitav dan u tom poloţaju. Zasada je verovatno stabilan.

Osim toga, pošto je rover opet uspravan, mogu ponovo da koristim spavaću sobu! U ţivotu su

vaţne male stvari.


Kada sam se jutros probudio, prikolica je još uvek bila u komadu. To je dobro za poĉetak.

260

Prikolica je predstavljala veći izazov nego rover. Rover je samo trebalo uspraviti. Prikolicu

moram da okrenem sto osamdeset stepeni, što zahteva mnogo veću snagu od onog malog ju-

ĉerašnjeg trika sa polugom.

Prvi korak je bio da dovezem rover do prikolice. Onda je na red došlo kopanje.

Dragi boţe, opet kopanje.

Prikolica je stajala naglavaĉke sa prednjim delom okrenutim nizbrdo. Odluĉio sam da je naj-

bolje iskoristiti kosinu i prevrnuti je preko kljuna. U suštini, nateraću je da napravi kolut na-

pred i doĉeka se na toĉkove.

To mogu da uradim tako što ću vezati kabl za zadnji deo prikolice i onda ga povući roverom.

Ali pre toga moram da iskopam rupu, kako prikolica ne bi samo skliznula niz kosinu. A ja

moram da je prevrnem. Trebala mi je rupa u koju će da upadne kljun prikolice.

Tako da sam iskopao rupu tri metra sa metar, plus metar u dubinu. Ĉetiri sata sam se muĉio,

ali sam uspeo.

Uskoĉio sam u rover i krenuo nizbrdo vukući prikolicu za sobom. Kao što sam se nadao,

prednji deo prikolice je uleteo u rupu a ostatak se podigao uvis. Odatle je prikolica pala na

toĉkove diţući ogroman oblak prašine.

Neko vreme sam sedeo, šokiran što je moj plan zaista upalio.

I opet gubim dnevno svetlo. Ne mogu da doĉekam da se maknem iz ove jebene senke. Treba

mi samo jedan dan voţnje u pravcu VPM-a i udaljiću se dovoljno od zida. Zasad, ponovo

idem ranije u krevet.

Veĉeras neću koristiti sistem iz prikolice za oĉuvanje ţivota. Jeste da sam je ispravio, ali ne-

mam predstavu da li sve ono unutra i dalje radi. Rover još uvek ima dovoljno zaliha za mene.

Ostatak veĉeri ću upotpuniti uţivanjem u krompiru. Kad kaţem „uţivanjem” mislim: „toliko

mi se zgadio da bih mogao da ubijem nekog”.


Dan sam zapoĉeo s malo ĉaja ni od ĉega. Ĉaj ni od ĉega se lako pravi. Uzmete vrelu vodu i

dodate joj ništa. Pre nekoliko nedelja probao sam da napravim ĉaj od ljuske krompira. Što ma-

nje znate o tome to bolje.

Danas sam se osmelio da uĊem u prikolicu. To nije bio nimalo lak zadatak. Unutra je vrlo te-

sno; morao sam da ostavim skafander u vazdušnoj komori.

Prvo sam primetio da je unutra mnogo vruće. Trebalo mi je nekoliko minuta da shvatim zašto.

261

Atmosferski regulator je i dalje radio, ali nije imao šta da radi. Kako više nije bio povezan s

roverom, nije dobijao moj ugljen-dioksid na preradu. Atmosfera u prikolici je bila savršena,

zašto išta menjati?

Pošto nije bilo potrebe za regulacijom, regulator nije ispumpavao vazduh u SKAR u procesu

ledene separacije. A samim tim se nije ni vraćao u teĉnom obliku koji je trebalo zagrejati.

Ali, ne zaboravite, RTG otpušta toplotu sve vreme. Ne moţe se zaustaviti. Tako da se toplota

samo akumulirala. Na kraju je dostignuta taĉka balansa kad toplota napušta trup vozila istom

brzinom kojom je RTG dodaje. Za radoznale – ta taĉka balansa nalazi se na vrelom ĉetrdest

jednom stepenu.

Obavio sam kompletnu dijagnostiku na regulatoru i oksigenatoru i sa zadovoljstvom vam sa-

opštavam da oba rade besprekorno.

RTG-ov bazen s vodom se ispraznuo, što ne iznenaĊuje. Vrh je bio otvoren, a to nije dizajn

koji pogoduje okretanju naglavaĉke. Na podu prikolice bile su lokve vode, koju sam jedva

upio pomoću svog kombinezona. Napunio sam bazen dodajući vodu iz zatvorenog rezervoara

koji sam ranije uneo u prikolicu. Ne zaboravite da mi ta voda treba da bi mehurići povratnog

vazduha imali kuda da proĊu. To je moje grejno postrojenje.

Ali kad se sve uzme u obzir, vesti su dobre. Kljuĉne komponenete rade bez problema, i oba

vozila su opet na toĉkovima.

Creva koja povezuju rover i prikolicu su dobro napravljena, i nisu se oštetila. Samo sam ih

vratio na mesto i vozila su ponovo mogla da dele sistem za oĉuvanje ţivota.

Trebalo je popraviti još samo vuĉnu spojnicu. Bila je potpuno uništena od siline pritiska. Kao

što sam pretpostavio, vuĉna spojnica na prikolici je ostala ĉitava, te sam je premestio na rover

i ponovo povezao dva vozila s kojima sam sad mogao da nastavim voţnju.

Sve u svemu, ta mala nezgoda na putu me je koštala ĉetiri sola. Ali sad sam ponovo u akciji!

Recimo.

Šta ako naletim na još jednu praškastu jamu? Ovog puta sam imao sreće. Sledeći put moţda

neću tako dobro proći. Mislim da je ovo bila nesvakidašnja nezgoda. Problem je u tome što je

jedan toĉak ostao na ĉvrstoj podlozi dok je drugi zgazio na rastresitu puderastu podlogu.

Moram da znam koliko je tlo ispred mene bezbedno. Bar tokom spuštanja niz Rampu. A kad

se spustim u sam basen Skjapareli, moći ću da raĉunam na uobiĉajen peskovit teren na koji

sam navikao.

Da mogu da biram najradije bih napravio radio kako bih pitao Nasu za bezbedan put niz Ram-

pu. Dobro sad, da mogu da biram izabrao bih da me spase zelena ali lepa marsovska kraljica

koja ţeli da nauĉi nešto više o onoj zemaljskoj stvari koja se zove „voĊenje ljubavi”.

Prošlo je mnogo vremena otkako sam video neku ţenu. Samo toliko ću da kaţem.

262

U svakom sluĉaju, da se ne bih ponovo skršio, planiram da… Ne, ozbiljno… godinama nisam

takao ţenu. Ne traţim ja mnogo, ali ţene se baš ne otimaju oko botaniĉara/mašinskog inţenje-

ra. Ipak, ovo je već previše.

Da se vratim na temu, voziću sporije. To jest, moraću da milim. Tako ću stići da reagujem ako

jedan toĉak poĉne da tone. Osim toga, manja brzina će mi dati veći obrtni momenat, te su ma-

nje šanse da izgubim vuĉnu snagu.

Dosad sam vozio brzinom od dvadeset pet kilometara na sat, tako da ću to da smanjim na pet

kilometara na sat. Još uvek sam bliţi vrhu Rampe, ali kako je dugaĉka samo ĉetrdeset kilome-

tara, natenane ću se i bezbedno spustiti do dna. Trebalo bi da je preĊem za oko osam sati.

To je sutra na redu. Danas sam, opet, rano ostao bez dnevnog svetla. Kad se spustim s rampe,

moći ću da se zaputim direktno prema VPM-u, što će me udaljiti od zida kratera. Ponovo ću

imati dnevnu svetlost ceo dan umesto samo pola.

Ako se vratim na Zemlju, biću slavan, zar ne? Neustrašivi astronaut koji je preţiveo uprkos

svim nedaćama, jel’ tako? Kladim se da ţene vole takve stvari.

Eto dodatne motivacije da ostanem ţiv.

* * *

– Izgleda da je sve popravio – objasnila je Mindi. – I njegova današnja poruka glasi SAD JE

BOLJE, dakle, valjda je popravio sve što je trebalo.

Osmotrila je nasmejana lica u sali za sastanke.

– Odliĉno – rekao je Miĉ.

– Sjajne vesti – zaĉuo se Brusov glas preko spikerfona.

Venkat se nagnuo prema spikerfonu: – Kako napreduju planovi za modifikacije na VPM-u,

Bruse? Hoće li JPL uskoro završiti tu proceduru?

– Radimo danonoćno na tome – odgovorio je Brus. – Uglavnom smo rešili ono najproblema-

tiĉnije. Sada razraĊujmo detalje.

– Dobro je. – Ima li nekih iznenaĊenja za koja bi trebalo da znam?

– Ovaj… – zaustio je Brus. – Da, nekoliko. Ovo moţda nije najbolji naĉin da razgovaramo o

tome. Za dan-dva se vraćam u Hjuston s gotovom procedurom. Moţemo onda zajedno da je

preĊemo.

– Zvuĉi zlokobno – rekao je Venkat. – Ali dobro. O tome ćemo kasnije.

– Mogu li da prenesem novost? – pitala je Eni. – Da veĉeras u vestima vidimo još nešto osim

prevrnutog rovera.

263

– Svakako – odvratio je Venkat. – Lepo bi bilo ĉuti dobre vesti za promenu. Mindi, koliko mu

treba da stigne do VPM-a?

– Uobiĉajenom brzinom od devedeset kilometara po solu – raĉunala je Mindi – trebalo bi da

stigne petsto ĉetvrtog sola. Ili petsto petog, ako bude išao sporije. Uvek poĉinje voţnju rano

ujutru i završava oko podneva. – Bacila je pogled na aplikaciju na svom laptopu. – Podne pet-

sto ĉetvrtog sola je ovde u Hjustonu sreda 11.41 pre podne. Podne petsto petog sola je ĉetvr-

tak 12.21 po podne.

– Miĉe, ko je zaduţen za komunikaciju sa VPM-om Aresa 4?

– Tim za kontrolu misije Ares 3 – odgovorio je Miĉ. – Biće u kontrolnoj sobi 2.

– Pretpostavljam da ćeš i ti biti tamo?

– Nego šta.

– I ja ću.


Za svaki Dan zahvalnosti moja porodica putuje od Ĉikaga do Sandaskija, što je osmoĉasovna

voţnja. Tamo ţivi mamina sestra. Tata uvek vozi, a on je najsporiji, najoprezniji vozaĉ koji je

ikada seo za volan.

Ne šalim se. Vozio je kao da je na polaganju voţnje. Nikada nije prekoraĉio ograniĉenje brzi-

ne, uvek je drţao ruke taĉno gde treba na volanu, podešavao retrovizore pre svakog ulaska u

kola, baš sve.

Besneo sam zbog toga. Na auto-putu, automobili su šišali levo i desno od nas. Neki bi nam

trubili jer, iskreno, ako se pridrţavate ograniĉenja brzine predstavljate opasnost na putu. Uvek

sam osećao potrebu da izaĊem i poguram ga.

Tako sam se i dana osećao, ceo bogovetni dan. Pet kilometara na sat je bukvalno brzina hoda.

I tom brzinom sam vozio osam sati.

Ali morao sam, da ne bih više upao ni u jednu praškastu jamu. I naravno nisam naišao ni na

jednu. Glatko sam mogao da vozim brţe. Ali bolje spreĉiti nego leĉiti.

Dobra vest je da sam sišao s Rampe. Ulogorio sam se ĉim sam naišao na ravan teren. Već sam

vozio duţe nego što sam planirao za danas. Mogao sam da produţim, imam još oko petnaest

odsto energije u baterijama, ali hoću da obezbedim što više dnevnog svetla solarnim ćelijama.

Konaĉno sam u basenu Skjapareli! I to daleko od zida kratera. Od sada ću imati dnevno svetlo

po ĉitav dan.

264

Zakljuĉio sam da bi tu, posebnu priliku, trebalo nekako obeleţiti. Pojeo sam pakovan obrok s

natpisom „Preţiveo nešto što je trebalo da me ubije”. Dragi boţe, zaboravio sam kako je uku-

sna prava hrana.

Uz malo sreće za nekoliko solova moći ću da pojedem „Dolazak”.


Juĉe nisam dovoljno napunio baterije. Zbog produţene voţnje pre toga, napunilo se samo se-

damdeset odsto pre nego što je pao mrak. Tako da sam danas kraće vozio.

Prešao sam šezdeset tri kilometra pre nego što sam morao ponovo da se ulogorim. Ali više se

i ne nerviram, jer me od VPM-a deli samo sto ĉetrdeset osam kilometara. To znaĉi da stiţem

preksutra.

Jebote, stvarno ću stići!


Jebote, ovo je do jaja! Jebote! Jebote!

Dobro je, smiri se.

Danas sam prešao devedeset kilometara. Po mojoj proceni udaljen sam pedeset kilometara od

VPM-a. Treba da stignem sutra, u neko doba. Jesam uzbuĊen zbog toga, ali evo šta me je, u

stvari, raspametilo: uhvatio sam signal VPM-a!

NASA je programirala VPM da emituje signal za navoĊenje sa haba Aresa 3. Što da ne? Baš

su se dobro dosetili. Za razliku od mojih sklepanih skalamerija, VPM je najmodernija mašina

u savršeno oĉuvanom stanju, spremna da izvrši sve šta joj se kaţe. A oni su ga isprogramirali

da se pretvara da je hab Aresa 3 kako bi moj rover video signal i rekao mi gde se nalazi.

To je izvanredno dobra ideja! Neću morati da lutam unaokolo traţeći ga. Mogu da idem pravo

ka njemu.

Uhvatio sam signal samo jednom. Biće ĉešći kad se više pribliţim. VPM ima tri rezervne me-

tode komunikacije sa Zemljom, ali one su visokousmerene i pravljene za komunikaciju u liniji

optiĉke vidljivosti. Ĉudno je što pešĉana dina moţe da ometa signal VPM-a ka meni, dok on

za to vreme komotno „razgovara” sa Zemljom. Pa kad izmeĊu njega i Zemlje nema nikakvih

pešĉanih dina da ometaju razgovor.

Nekako su se snašli i napravili radijalni signal, koliko god da je slab. A ja sam ga ĉuo!

265

Moja današnja poruka je glasila PRIMIO SIGNAL RADIO-FARA. Da sam imao dovoljno

kamenja dodao bih NEVIĐENO DOBRA IDEJA!!!. Ali ovo je preteţno peskovita oblast.

* * *

VPM je ĉekao na jugozapadu kratera Skjapareli. Sa impresivnih dvadeset sedam metara visine

njegovo kupasto telo presijavalo se na podnevnom Suncu.

Rover se pojavio na vrhu obliţnje dine vukući prikolicu. Usporio je na tren, a zatim punom

brzinom jurnuo prema brodu. Zaustavio se na dvadeset metara od broda.

Tu je stajao sledećih deset minuta dok je astronaut unutra oblaĉio skafander.

Izašao je iz vazdušne komore toliko uzbuĊen da se sapleo i pao, a zatim se brzo podigao na

noge. Gledajući u VPM pokazivao je ka njemu, kao da je u neverici.

Nekoliko puta je skoĉio steţući pesnice visoko iznad glave. Onda je kleknuo na jedno koleno

i zamahnuo pesnicom.

Dotrĉao je do svemirskog broda i zagrlio stajni podupiraĉ B. Nekoliko trenutaka kasnije

odvojio se od njega i izveo još jedan slavljeniĉki krug skaĉući uvis.

Pošto se umorio, astronaut je ostao da stoji podboĉen, pogleda podignutog ka skladnim linija-

ma inţenjerskog ĉuda koje je stajalo pred njim.

Penjući se uz merdevine faze za prizemljenje došao je do faze za uzlet i ušao u vazdušnu ko-

moru. Zatvorio je vrata za sobom.

266

25.


Konaĉno sam uspeo! U VPM-u sam!

Dobro, trenutno sam opet u roveru. Bio sam u VPM-u da izvršim proveru svih sistema i da ga

startujem. Morao sam da ostanem u skafanderu sve vreme jer u njemu još ne radi sistem za

oĉuvanje ţivota.

Trenutno obavlja samoproveru, dok ga ja snabdevam kiseonikom i azotom pomoću creva iz

rovera. Ovo je sve predviĊeno konstrukcijom VPM-a. On ne donosi vazduh sa sobom. A i za-

što bi? To je nepotreban teret budući da pored njega imaš hab pun vazduha.

Pretpostavljam da zaposleni u Nasi sada otvaraju šampanjac i šalju mi gomilu poruka. Proĉi-

taću ih ubrzo. Prvo ono najvaţnije: obezbediti uslove za ţivot u VPM-u. Onda ću moći ko-

motno da radim unutra.

A potom ću obaviti dosadan razgovor s Nasom. Sadrţina razgovora će moţda biti zanimljiva,

ali ĉetrnaestominutno kašnjenje prenosa izmeĊu mene i Zemlje će biti malo zamorno.

* * *

[13.07]HJUSTON: Ĉestitke od svih nas iz svemirskog centra! Svaka ĉast! Da ĉujemo izve-

štaj?

[13.21]VPM: Hvala! Zdrav sam i ne osećam nikakve smetnje. Rover i prikolica su poĉeli da

se habaju ali i dalje rade. Oksigenator i regulator samo predu. Nisam poneo sakupljaĉ vode,

nego samo vodu. Ostalo mi je dovoljno krompira. Imam sve što mi treba do petsto ĉetrdeset

devetog sola.

[13.36]HJUSTON: Sjajne vesti. Hermes napreduje kako je planirano za prelet petsto ĉetrdeset

devetog sola. Kao što znaš, VPM mora da izgubi na teţini da bi se uspeo do taĉke presretanja.

Poslaćemo ti procedure do kraja dana. Koliko vode imaš? Šta si radio s urinom?

[13.50]VPM: Ostalo mi je petsto pedeset litara vode. Urin sam usput izbacivao napolje.

[14.05]HJUSTON: Ĉuvaj svu vodu. Nemoj više bacati urin. Skladišti ga negde. Ukljuĉi radio

u roveru i ostavi ga upaljenog. Moţemo da se poveţemo s njim preko VPM-a.

267

* * *

– Jeste li završili? – pitao je Venkat.

– Jesmo – odvratio je Brus. – Ali neće ti se svideti.

– Nastavi.

– Imaj na umu – dodao je Brus vadeći materijal iz aktentašne – da je ovo konaĉni rezultat hi-

ljade sati rada, provera i kreativnog razmišljanja najboljih atruĉnjaka u JPL-u.

– Siguran sam da je bilo teško saseći teţinu broda koji je već napravljen da bude što lakši –

rekao je Venkat.

Brus je gurnuo Venkatu materijal preko stola. – Problem je u brzini neophodnoj za dostizanje

taĉke presretanja. VPM je pravljen za uspon do niske Marsove orbite brzinom od ĉetiri zapeta

jedan kilometar u sekundi. Ali za penjanje do visine na kojoj će Hermes preleteti treba da do-

stigne brzinu od pet zapeta osam kilometara u sekundi.

Venkat je okretao stranice. – Moţeš li to ukratko da mi izloţiš?

– Prvo ćemo da dodamo gorivo. VPM sam pravi svoje gorivo iz Marsove atmosfere, ali proi-

zvodnju mu ograniĉava koliĉina vodonika. Na njemu ima dovoljno vodonika za devetnaest hi-

ljada trista devedeset sedam kilograma goriva, kako je i predviĊeno. Ako mu damo još, moţe

da napravi više goriva.

– Koliko više?

– Za svaki kilogram vodonika, moţe da napravi trinaest kilograma goriva. Vatni ima petsto

pedeset litara vode. Reći ćemo mu da je elektrolizuje kako bi dobio šezdeset kilograma vodo-

nika. – Brus je ispruţio ruku preko stola, okrenuo nekoliko stranica materijala i pokazao na

dijagram. – Pogon za proizvodnju goriva od toga moţe da proizvede sedamsto osamdeset ki-

lograma goriva.

– Ako elektrolizuje svu vodu koju ima, šta će mu ostati za piće?

– Moţe da elektrolizuje urin, tako da treba da ostavimo samo nekoliko litara sa strane za po-

slednjih nekoliko dana.

– Razumem. A šta dobijamo sa sedamsto osamdeset kilograma goriva? – pitao je Venkat.

– Dobijamo trista kilograma korisnog tereta. Sve se svodi na odnos goriva i korisnog tereta.

Teţina VPM-a pri lansiranju iznosi preko dvanaest hiljada šeststo kilograma. Moramo to da

smanjimo na sedam hiljada trista kilograma. Što pokriva i dodatno gorivo. Ostatak ovog mate-

rijala objašnjava kako sa broda ukloniti višak od preko pet hiljada kilograma.

Venkat se naslonio na stolici. – Objasni mi ukratko postupak.

268

Brus je izvadio drugi primerak materijala iz aktentašne. – Nekoliko oĉiglednih zamisli morali

smo odmah da otpišemo. Projekat predviĊa petsto kilograma uzoraka tla i kamenja sa Marsa.

Naravno da to nećemo nositi. TakoĊe, imamo samo jednog putnika umesto njih šest. To nam

je ušteda od petsto kilograma kad se uzme u obzir njihova teţina i teţina njihovih odela i

opreme. A moţemo da se otarasimo i preostalih pet sedišta za lansiranje. I, naravno, ukloniće-

mo svu opremu koja nije od vitalne vaţnosti. Komplet medicinske opreme, komplet alata,

unutrašnje pojaseve, kaiševe i sve ostalo što nije zakucano za trup. I ponešto što jeste.

– Zatim – nastavio je – bacamo sve elemente sistema za oĉuvanje ţivota. Rezervoare, pumpe,

grejaĉe, dovode vazduha, sistem za apsorpciju ugljen-dioksida, ĉak i izolaciju sa unutrašnje

strane trupa. Ne treba nam. Vatni će biti u svom EVA odelu tokom ĉitavog leta.

– Zar mu tako neće biti nezgodno da koristi komande? – pitao je Venkat.

– Neće on ni koristiti komande – rekao je Brus. – Major Martinez će daljinski upravljati

VPM-om iz Hermesa. On je ionako konstruisan za daljinsko upravljanje. Na kraju krajeva,

daljinski je i prizemljen.

– Šta ako nešto krene naopako? – pitao je Venkat.

– Martinez je najbolje obuĉeni pilot. U sluĉaju bilo kakve krize on je pravi ĉovek za upravlja-

nje brodom.

– Hmm – rekao je Venkat oprezno. – Nikad nismo imali brod sa posadom pod daljinskim

upravljanjem. Ali dobro. Nastavi.

– Pošto Vatni neće upravljati brodom – nastavio je Brus – ne trebaju mu komandni ureĊaji.

Uklanjamo komandne table i sve kablove za struju i prenos podataka koji vode do njih.

– Uf – prekinuo ga je Venkat. – Baš ćemo iskasapiti taj brod.

– Tek sam poĉeo – rekao je Brus. – Energetske potrebe će se dramatiĉno smanjiti s obzirom

na to da neće biti sistema za odrţavanje ţivota, tako da ćemo izbaciti tri od pet baterija i po-

moćni sistem za napajanje. Sistem orbitalnog manevrisanja ima tri rezervna potisnika. I njih

ćemo se otarasiti. TakoĊe, sekundarni i tercijarni komunikacioni sistemi mogu da se uklone.

– Ĉekaj, šta? – prenerazio se Venkat. – Hoćete daljinski upravljan uzlet bez rezervnih komu-

nikacionih sistema?

– Nema svrhe – rekao je Brus. – Ako se komunikacioni sistem iskljuĉi tokom uzleta, vreme

potrebno da se povrati predugo je da bi nam koristilo. Rezervni sistemi nam ništa ne znaĉe.

– Ovo postaje sve riziĉnije, Bruse.

Brus je uzdahnuo. – Znam, Venkate. Ali jednostavno nema drugog naĉina. A još nisam ni sti-

gao do najriziĉnijih taĉaka.

Venkat je protrljao ĉelo. – Molim te, objasni mi ono najriziĉnije.

– Uklonićemo vazdušnu komoru iz prednjeg dela broda, prozore i panel trupa broj devetnaest.

269

Venkat je ţmirkao u neverici. – Skidate prednji deo broda?

– Što da ne. Samo vazdušna komora u tom delu teţi ĉetiristo kilograma. I prozori su priliĉno

teški. A povezani su panelom trupa broj devetnaest tako da moţemo i njega da skinemo.

– To znaĉi da će prilikom lansiranja brod s prednje strane imati ogromnu rupu?

– Reći ćemo mu da je zatvori habovim platnom.

– Habovim platnom? Za lansiranje u orbitu!?

Brus je slegnuo ramenima. – Trup je uglavnom tu da zadrţi vazduh unutra. Marsova atmosfe-

ra je toliko razreĊena da letelica ne mora da bude posebno aerodinamiĉna. Kad brod dostigne

brzinu na kojoj se povećava otpor vazduha, već će biti na visini na kojoj vazduha praktiĉno i

nema. Izvršili smo sve simulacije. Trebalo bi da bude sve u redu.

– Poslaćete ga u svemir pod ciradom?

– Tako nekako, da.

– Kao da se vozi u nekakvom na brzinu utovarenom kamionetu.

– Da. Mogu li da nastavim?

– Naravno, jedva ĉekam.

– Moraće da skine zadnji panel segmenta pod pritiskom. To je jedini preostali panel koji moţe

da skine pomoću alata koji mu je na raspolaganju. Otarasićemo se i pomoćne pumpe za gori-

vo. Tome se baš i ne radujemo, ali preteška je, a nije naroĉito korisna. Izbacujemo i motor pr-

ve faze.

– Motor?

– Da. Buster prvog stepena obavlja posao iako se jedan motor ugasi. To nam umnogome sma-

njuje teţinu. Doduše, samo tokom uzleta u prvoj fazi, ali i to je nešto. Time ćemo uštedeti

mnogo goriva.

– Jel’ to sve? – pitao je Venkat.

– Jeste.

Venkat je uzdahnuo. – Izvadili ste skoro svu rezervnu opremu za sluĉaj nuţde. Koliko to utiĉe

na rizik misije?

– Oko ĉetiri odsto.

– Pobogu – rekao je Venkat. – Pod uobiĉajenim okolnostima ne bismo ni razmatrali nešto to-

liko riziĉno.

270

– To nam je jedina mogućnost – rekao je Brus. – Izvršili smo bezbroj simulacija. Trebalo bi

da uspe ako sve bude radilo kako treba.

– Da. Super – odvratio je Venkat.

[08.41]VPM: Jel’ vi to mene zajebavate?

[09.55]HJUSTON: Priznajem da su modifikacije vrlo invazivne, ali moraju se obaviti. Doku-

mentacija s procedurama koju smo ti poslali sadrţi uputstva za svaki od tih koraka pomoću

alata koji imaš na raspolaganju. TakoĊe, treba da poĉneš da elektrolizuješ vodu kako bi dobio

vodonik za proizvonju goriva. Ubrzo ćemo ti poslati preoceduru za to.

[09.09]VPM: Šaljete me u svemir u kabrioletu?

[09.24]HJUSTON: Rupe ćemo pokriti habovim platnom. Ono će obezbediti dovoljno aerodi-

namike za Marsovu atmosferu.

[09.38]VPM: Dobro, onda u kabrioletu s platnenim krovom. To je mnogo bolje.


Dok sam putovao ovamo, u slobodno vreme kojeg sam imao u izobilju, projektovao sam „ra-

dionicu”. Zakljuĉio sam da će mi trebati prostor za rad bez skafandera. Smislio sam genijalan

plan da u sadašnju spavaću sobu smestim regulator i oksigenator, a prikolica koja ostaje pra-

zna postaje moja radionica.

To je glupa ideja i neću to raditi.

Sve što mi je potrebno jeste prostorija pod pritiskom u kojoj mogu da radim. Nekako sam bio

ubedio sebe da spavaća soba nije dobro rešenje jer me mrzi da unosim stvari u nju. Ali to neće

biti toliko loše.

Ona se kaĉi na roverovu vazdušnu komoru, tako da postoji samo jedan naĉin da se stvari une-

su a on je vrlo naporan. Treba uneti stvari u rover, prikaĉiti spavaću sobu za vazdušnu komoru

iznutra, naduvati je, uneti stvari u spavaću sobu. TakoĊe ću morati potpuno da ispraznim spa-

vaću sobu i iznesem svu opremu i alat kako bih je zamotao svaki put kad krenem u EVA.

Jeste, biće naporno i oduzimaće mi mnogo vremena, ali bar vremena imam napretek. Ostala

su još ĉetrdeset tri sola do Hermsovog preleta. A sad kad gledam proceduru za modifikacije

koju mi je Nasa poslala, vidim da mogu da iskoristim i sam VPM kao radni prostor.

Ludaci iz Nase su smislili raznorazna zlodela koja moram da poĉinim nad VPM-om, ali trup

ne moram da otvaram do samog kraja. Zato ću prvo izbaciti gomilu nepotrebnih stvari, kao

što su sedišta i komandne table. Kad to uklonim, ostaje mi mnogo više mesta za rad.

271

Ali danas nisam ništa radio na VPM-u, koji će uskoro biti iskasapljen. Današnji dan je bio po-

svećen proverama sistema. Sad kad sam opet u kontaktu s Nasom, moram ponovo da budem u

fazonu „sigurnost na prvom mestu”. Neverovatno, ali Nasa nema mnogo poverenja u moj ro-

ver opremljen pomoću štapa i kanapa niti u moj metod trpanja svega i svaĉega u prikolicu.

Naterali su me da obavim kompletnu sistemsku proveru svake pojedinaĉne komponente.

Sve i dalje radi, ali polako se haba. Regulator i oksigenator su ispod maksimalnog kapaciteta

rada (blago reĉeno) a prikolica svakog dana ispusti malo vazduha. Ne toliko da stvara nevolje,

ali nije hermetiĉki zatvorena. Nasa je vrlo nervozna zbog toga, ali drugih mogućnosti nema-

mo.

Zatim su mi naloţili da obavim kompletnu dijagnostiku na VPM-u. On je u mnogo boljem

stanju. Sve je savremeno, netaknuto i savršeno radi. Skoro sam zaboravio kako izgleda nov

hardver.

Šteta što ću sve to morati da uništim.

* * *

– Ubio si Vatnija – rekla je Luisova.

– Aha – odvratio je Martinez zureći namršteno u monitor na kojem su treptale optuţujuće reĉi

„sudar s tlom”.

– Priredila sam mu gadnu zaĉkoljicu – rekla je Johansenova. – Dala sam mu netaĉno oĉitava-

nje meraĉa visine i iskljuĉila motor broj tri pre vremena. To je ubitaĉna kombinacja.

– Nije trebalo da mi ugrozi misiju – rekao je Martinez. – Trebalo je da primetim da je oĉitava-

nje pogrešno. Ozbiljno je odstupalo od predviĊenih.

– Ne sekiraj se – tešila ga je Luisova. – Zato i veţbamo. Imaš još tri nedelje da odradiš to ka-

ko treba.

– Dobro.

– A samo nedelju dana da uveţbamo daljinsko lansiranje – dodala je Johansenova. – To je bi-

lo predviĊeno samo u sluĉaju prekida misije pre prizemljenja. Tada bismo lansirali VPM da

nam sluţi kao satelit, kako bismo smanjili štetu.

– Ulazimo u kritiĉnu fazu misije – nastavila je Luisova. – Zato uradi to kako treba.

– Da, komandante – rekao je Martinez.

– Resetujem simulaciju – oglasila se Johansenova. – Hoćeš li da probaš nešto odreĊeno?

– Iznenadi me – odvratio je Martinez.

272

Kad je izašla iz kontrolne sobe, Luisova se uputila prema reaktoru. Pela se uz lestve ka sredi-

štu broda, i kako se pribliţavala jezgru centripetalna sila koju je trpela postepeno se spustila

do nule. Fogel je podigao pogled s kompjuterske konzole. – Komandante?

– Kako su motori? – pitala je uhvativši se za ruĉku na zidu kako bi se zadrţala u mestu u sobi

koja se sporo okretala.

– Svi rade u okvirima prihvatljivog. Sad obavljam dijagnostiku na reaktoru. Znam da je Jo-

hansenova zauzeta veţbama lansiranja, pa mogu ja da obavim dijagnostiku umesto nje.

– Dobra ideja – odvratila je Luisova. – A kurs?

– Sve je u redu. Nisu potrebne korekcije. I dalje smo na dobrom kursu za planiranu trajektori-

ju, plus-minus ĉetiri metra.

– Obavesti me ako bude bilo kakvih promena.

– Ja, komandante.

Lebdeći do druge strane jezgra Luisova je drugim lestvama izašla, sve jaĉe osećajući silu gra-

vitacije kako se „spuštala”. Stigla je pred vazdušnu komoru 2.

Bek je u jednoj ruci drţao klupko metalne ţice a u drugoj par radnih rukavica. – Hej, koman-

dante. Šta ima?

– Zanima me tvoj plan za izvlaĉenje Marka iz broda.

– Neće biti preteško ako dobro obavimo presretanje – rekao je Bek. – Upravo sam završio

spajanje sajli u nisku dugaĉku dvesta ĉetrnaest metara. Nosiću ranac MMU9 tako da će mi

kretanje biti olakšano. Moći ću bezbedno da prelazim desetak metara u sekundi. Ako budem

išao brţe, rizikujem da prekinem sajlu u sluĉaju da se ne zaustavim na vreme.

– A koliko iznosi podnošljiva relativna brzina?

– Misliš u trenutku kad stignem do Marka? VPM mogu glatko da uhvatim pri brzini od pet

metara u sekundi. Pri brzini od deset metara u sekundi to bi bilo kao da uskaĉem u voz u po-

kretu. Sve brţe od toga dovodi do rizika da ga promašim.

– Znaĉi, ukljuĉujući bezbednu brzinu MMU-a, najveća dozvoljena greška iznosi dvadeset me-

tara u sekundi.

– A presretanje treba obaviti u opsegu od dvesta ĉetrnaest metara – nadovezao se Bek. – Što

ostavlja vrlo malo mesta za greške.

– Imamo dovoljno vremena za ispravke – zakljuĉila je Luisova. – Lansiranje će biti pedeset

dva minuta pre presretanja i trajaće dvanaest minuta. Ĉim se Markov motor druge faze ugasi

znaćemo taĉku presretanja i brzinu. Ako nam ne odgovara, imamo ĉetrdeset minuta za korek-

ciju. Brzina našeg motora od dva milimetra u sekundi nije velika, ali za ĉetrdeset minuta moţe

da nas pomeri do pet zapeta sedam kilometara.

273

– To je dobro – odvratio je Bek. A dvesta ĉetrnaest metara nije krajnja granica.

– Jeste – usprotivila se Luisova.

– Ma, daj – rekao je Bek. – Znam da ne treba da idem bez sajle, ali bez tog povoca mogao bih

baš da se udaljim.

– To ne dolazi u obzir – odvratila je Luisova.

– Ali mogli bismo da udvostruĉimo ili utrostruĉimo opseg bezbednog presretanja.

– Zaboravi.

– Razumem, komandante.


Malo je onih koji mogu da kaţu kako su demolirali svemirski brod vredan tri milijarde dolara.

A ja sam jedan od njih.

Vadim kritiĉnu tehniĉku opremu sa VPM-a odakle stignem. Lepo je znati da tokom leta u or-

bitu na brodu neće biti ništa od tih dosadnih rezervnih sistema koji predstavljaju nepotreban

balast.

Prvo sam izneo „sitnice”. Onda je na red došlo sve što sam mogao da demontiram, kao što su

sedišta za posadu, nekoliko rezervnih sistema i komandne table.

Ništa ne improvizujem. Pratim Nasine procedure smišljene da mi olakšaju posao. Ponekad mi

nedostaju dani kad sam sve odluke sam donosio. Onda odagnam te misli i setim se da mi je

neuporedivo bolje da gomila genijalaca odluĉuje o tome šta treba da radim, nego da sam usput

nešto smišljam.

Periodiĉno oblaĉim skafander i zavlaĉim se u vazdušnu komoru sa što više stvari koje mogu

da stanu i izbacujem ih napolje. Zona oko VPM-a izgleda kao scenografija za seriju Sanford i

sin.

Znam tu seriju iz kolekcije Luisove. Bez zezanja, ta ţena treba da se obrati nekome povodom

svoje opsednutosti sedamdesetim.


Pretvaram svoju mokraću u raketno gorivo. Lakše je nego što biste pretpostavili.

274

Urin se uglavnom sastoji od vode. Razdvajanje vodonika i kiseonika zahteva samo dve elek-

trode i malo struje. Problem je u prikupljanju vodonika. Nemam ništa od opreme za izvlaĉenje

vodonika iz vazduha. Atmosferski regulator i ne zna kako to da uradi. Poslednji put kad sam

morao da izvlaĉim vodonik iz vazduha (onda kad sam pretvorio hab u bombu) sagorevao sam

ga pretvarajući ga u vodu. Oĉigledno, to je suprotno od onoga što sada ţelim da postignem.

Ali Nasa je sve lepo smislila i poslala mi postupak. Prvo sam otkaĉio prikolicu od rovera. Za-

tim, dok sam još bio u skafanderu, dekompresovao sam prikolicu i napunio je ĉistim kiseoni-

kom do pritiska od jedne ĉetvrtine atmosfere. Potom sam otvorio plastiĉnu kutiju punu urina i

stavio u nju dve elektrode. Zato mi je bila potrebna atmosfera. Bez nje bi urin odmah ispario a

ja bih sada sedeo u atmosferi saĉinjenoj od pišaćke.

Elektroliza je razdvajala vodonik i kiseonik. Malo-pomalo, pošto je iz urina izvukla vodu,

svela ga je na stvarno odvratan mulj. Sada je prikolicu ispunilo još više kiseonika, kao i vodo-

nik. Što je, zapravo, vrlo opasno.

Onda sam upalio atmosferski regulator. On ĉak i ne prepoznaje vodonik, ali zna kako da izvu-

ĉe kiseonik iz vazduha. Polomio sam sve osiguraĉe i podesio ga da izvuĉe sto odsto kiseonika.

Kad je završio, sve što je ostalo u vazduhu bio je vodonik. Zato sam postupak zapoĉeo sa at-

mosferom ĉistog kiseonika. Da bi regulator mogao kasnije da ga izdvoji.

Onda sam otvorio unutrašnja vrata vazdušne komore i dao joj komandu da evakuiše prikolicu.

Upumpala je sav vazduh u skladišni rezervoar vazdušne komore. I gotovo, imao sam rezervo-

ar pun ĉistog vodonika

Poslednji korak bio je da prenesem rezervoar vazdušne komore do VPM-a i prebacim sadrţi-

nu u VPM-ove cisterne vodonika. Ovo sam ponovio već mnogo puta, ali da kaţem još jed-

nom: ura za standardizovan sistem ventila!

Kad sam presuo vodonik u pogon za pravljenje goriva, upalio sam ga, a on je odmah poĉeo da

pravi dopunsko gorivo.

Moraću da ponovim ovaj proces još nekoliko puta kako se bude pribliţavao trenutak lansira-

nja. Mogao sam da obavim sve to odjednom, ali Nasa ne ţeli da budem na minimumu zaliha

vode dok se ne pribliţi lansiranje. Kaţu da je bolje da elektrolizujem urin malo-pomalo zato

što sam tako već potrošio tu vodu.

Ako preţivim ovo, priĉaću ljudima kako sam prokrĉio sebi put u orbitu pišanjem.

[19.22]JOHANSEN: Zdravo, Mark!

[19.23]VPM: Johansenova!? Jebote! Konaĉno su vam dozvolili da razgovarate sa mnom?

[19.24]JOHNASEN: Da, Nasa je odobrila direktnu komunikaciju pre sat vremena. Udaljeni

smo samo trideset pet svetlosnih sekundi, tako da priĉamo maltene u realnom vremenu. Upra-

vo sam podesila sistem i sad ga proveravam.

[19.24]VPM: Što im je trebalo toliko dugo za tu dozvolu?

275

[19.25]JOHANSEN: Tim psihologa je bio zabrinut zbog mogućih sukoba.

[19.25]VPM: Šta? Samo zato što ste me ostavili na pustoj planeti bez ikakvih šansi da preţi-

vim?

[19.26]JOHANSEN: Baš si vickast. Nemoj tako da se šališ sa Luisovom.

[19.27]VPM: Razumem. Pa, ovaj… hvala vam što se vraćate po mene.

[19.27]JOHANSEN: To je najmanje što moţemo da uĉinimo. Kako idu prepravke na VPM-u?

[19.28]VPM: Zasada dobro. Nasa je majstorski smislila procedure. Što ne znaĉi da su lake.

Poslednja tri dana sam skidao panel trupa 19 i prednji prozor. Ĉak i na Marsovoj gravitaciji

jebeno su teški.

[19.29]JOHANSEN: Kad te pokupimo ima strastveno i divlje da vodim ljubav s tobom. Spre-

mi se.

[19.29]JOHANSEN: To nisam ja otkucala! To je bio Martinez! Odmakla sam se od konzole

na deset sekundi!

[19.29]VPM: Baš ste mi nedostajali.


I… završio sam?

Mislim da sam završio.

Obavio sam sve sa spiska. VPM je spreman da poleti. I za šest solova, taĉno to će i uraditi.

Nadam se.

Moţda lansiranje neće ni uspeti. Ipak sam razmontirao motor. Mogao sam da sjebem sve i

svašta tokom tog procesa. A ne postoji naĉin da se testira stepen za uzletanje. Jednom kad se

upali, upaljen je.

Sve ostalo, meĊutim, proći će fazu provera od sada do lansiranja. Neke provere ću obaviti ja,

a neke Nasa, daljinski. Neće da mi kaţu procenat rizika, ali pretpostavljam da nikad nije bio

veći. Jurij Gagarin je imao mnogo pouzdaniji i sigurniji brod od mene.

A sovjetski brodovi su bili jebene smrtonosne klopke.

* * *

276

– Dobro – rekla je Luisova – sutra je Dan de.

Posada je lebdela u sobi za razonodu. Zaustavili su rotiranje broda pripremajući se za predsto-

jeći poduhvat.

– Ja sam spreman – javio se Martinez. – Johansenova je predvidela sve moguće rizike. Svaki

sam izbegao i ušao u orbitu.

– Nismo veţbali jedino pogubne kvarove – ispravila ga je Johansenova.

– Dobro, da – rekao je Martinez. – Nema poente simulirati eksploziju broda prilikom uzleta-

nja. Tu ionako ne bismo mogli ništa da uradimo.

– Fogele – ukljuĉila se Luisova. – Kakav nam je kurs?

– Savršen. Ne odstupamo više od jednog metra od projektovane putanje i dva centimetra u se-

kundi od planirane brzine.

– Odliĉno. Bek, kako je kod tebe?

– Sve je spremno, komandante – rekao je Bek. – Povezao sam sve sajle koje sam našao i na-

motao ih u klupko u vazdušnoj komori 2. Moj skafander i MMU su spremni.

– U redu – nastavila je Luisova. – Plan akcije je vrlo jasan. Martinez će pilotirati VPM-om,

Johansenova će biti sistemski operater leta. Bek i Fogele, da se nacrtate u vazdušnoj komori 2

sa otvorenim spoljnim vratima još pre lansiranja. Jeste da ćete ĉekati pedeset dva minuta, ali

ne ţelim da rizikujemo da doĊe do nekih tehniĉkih problema s vazdušnom komorom ili vašim

skafanderima. Kada stignemo u taĉku presretanja, Bekov posao će biti da ode po Vatnija.

– Moţda će biti u lošem stanju kad ga pokupim – rekao je Bek. – Ovako ogoljen VPM trpeće

silu od 12 g tokom lansiranja. Moţda će se onesvestiti ili će ĉak doći do unutrašnjeg krvare-

nja.

– Utoliko je bolje što si lekar – odgovorila je Luisova. – Fogele, ako sve bude išlo po planu, ti

ćeš uvući Beka i Vatnija na brod pomoću sajle. Ako nešto krene naopako, ti si Bekova zame-

na.

– Ja – potvrdio je Fogel.

– Volela bih kad bismo mogli nešto više da uradimo – rekla je Luisova. – Ali preostalo nam je

samo da ĉekamo. OsloboĊen vam je radni raspored. Svi nauĉni eksperimenti su odloţeni. Spa-

vajte ako moţete, a ako ne moţete obavite dijagnostiku na svojoj opremi.

– Dovešćemo ga, komandante – oglasio se Martinez. – Za dvadeset ĉetiri sata od sada, Mark

Vatni će sedeti u ovoj sobi.

– Nadajmo se, majore – rekla je Luisova. – Slobodni ste.

* * *

277

– Poslednje provere u ovoj smeni su završene – rekao je Miĉ u mikrofon slušalica. – Odbroja-

vanje.

– Kaţi, Upravo leta – rekla je osoba zaduţena za odbrojavanje.

– Koliko još vremena do lansiranja VPM-a?

– Šesnaest sati, devet minuta, ĉetrdeset sekundi… sad.

– Primljeno. Svim stanicama: promena smene na poziciji direktora leta. – Skinuo je slušalice i

protrljao oĉi.

Brendan Haĉ je uzeo slušalice od njega i stavio ih. – Svim stanicama, direkor leta je sada

Brendan Haĉ.

– Zovi me ako se nešto desi – rekao je Miĉ. – Ako ne, vidimo se sutra.

– Pokušajte da odspavate, šefe – rekao je Brendan.

Venkat je gledao iz posmatraĉke kabine. – Zašto pita za odbrojavanje? – promrmljao je. – Ima

na srednjem ekranu ogroman sat koji odbrojava vreme misije.

– Nervozan je – odvratila je Eni. – To se ne viĊa ĉesto, ali ovako izgleda Miĉ Henderson kad

je nervozan. Proverava sve po dva i tri puta.

– To je dobro – rekao je Venkat.

– Imamo ljude ulogorene napolju na travnjaku, da znaš – obavestila ga je Eni. – Izveštaĉi iz

celog sveta su tu. U našim salama nema dovoljno mesta za sve novinare.

– Mediji vole dramu – uzdahnuo je. – Ovako ili onako, sutra će sve biti gotovo.

– Kakva je naša uloga u svemu ovome? – pitala je Eni. – Ako nešto krene naopako, šta sve-

mirski centar moţe da uradi?

– Ništa – rekao je Venkat. – Ama baš ništa.

– Ništa?

– To se sve dešava dvanaest svetlosnih minuta odavde. To znaĉi da im treba dvadeset ĉetiri

minuta da prime odgovor na postavljeno pitanje. Ĉitavo lansiranje traje dvanaest minuta. Pre-

pušteni su sami sebi.

– Oh – izustila je Eni. – Znaĉi, mi smo samo posmatraĉi?

– Da. Grozan osećaj, zar ne?

278


Lagao bih kad bih rekao da se nisam usrao od straha. Za ĉetiri sata ogromna eksplozija će me

popeti u orbitu. To je nešto što sam radio već nekoliko puta, ali nikad u ovakvoj šklopociji.

Trenutno sedim u VPM-u. U skafanderu sam jer se na prednjem delu broda nalazi ogromna

rupa na mestu gde su donedavno bili prozor i deo trupa. Sada sam u fazi „ĉekanja instrukcija

za lansiranje”. Zapravo, samo ĉekam lansiranje. Ja nemam nikakvu ulogu u ovome. Moje je

samo da se smestim na sedište za lansiranje i nadam se najboljem. Sinoć sam pojeo poslednji

upakovani obrok. To mi je bio prvi pravi obrok u poslednjih nekoliko nedelja. Ostao mi je još

ĉetrdeset jedan krompir. Toliko me je delilo od poĉetka gladovanja.

Paţljivo sam prikupljao uzorke tokom ĉitavog puta. MeĊutim, ne mogu ništa od toga da pone-

sem. Zato sam ih ostavio u kontejneru nekoliko stotina metara odavde. Moţda će jednog dana

poslati sondu da ih pokupi. Što da im ne olakšam preuzimanje.

Ovo je kraj puta. Posle ovoga nema nazad. Procedura za prekid leta ne postoji. Ĉemu? Lansi-

ranje ionako ne moţemo da odloţimo. Hermes ne moţe da se zaustavi i saĉeka. Šta god da se

desi, lansiranje će biti obavljeno u predviĊeno vreme.

Postoji vrlo realna mogućnost da danas poginem. Ne mogu da kaţem da mi se to dopada. Ne

bi bilo toliko loše da VPM eksplodira. Tad ne bih ni znao šta me je snašlo.

Ali ako promašim taĉku presretanja nastaviću da lebdim u svemiru dok ne ostanem bez va-

zduha. Imam plan za to. Spustiću mešavinu kiseonika na nulu i udisaću ĉist azot dok se ne

ugušim. Neće mnogo boleti. Pluća ne mogu da osete nedostatak kiseonika. Samo bih se umo-

rio, zaspao, a zatim umro.

Pojeo sam svoj poslednji krompir sa Marsa. Prespavao sam u roveru poslednji put. Obavio

sam poslednju EVA na površini planete. Danas odlazim s Marsa, na ovaj ili onaj naĉin.

Konaĉno da doĊe i taj trenutak.

279

26.

Ljudi su se okupili.

Svuda na Zemlji, ljudi su se okupili.

Od Trafalgar skvera do Trga Tjenanmen i Tajms skvera, svi su pratili prenos na ogromnim

ekranima. U kancelarijama su se tiskali oko kompjuterskih monitora. U barovima su nemo zu-

rili u televizor u ćošku. U kućama su sedeli na sofama gledajući bez daha dramu koja im se

odvijala pred oĉima.

U Ĉikagu, dvoje ljudi su se ĉvrsto drţali za ruke gledajući prenos. Muškarac je neţno grlio ţe-

nu koja se njihala napred-nazad ophrvana strahom. Predstavnik Nase je znao da ne treba da ih

uznemirava, ali bio je spreman da odgovori na bilo koje pitanje.

– Pritisak goriva je na zelenom – zaĉuo se glas Johansenove na milijardu televizora. – Pozici-

oniranje motora savršeno. Jasan prijem signala. Spremni smo za spisak provera pred lansira-

nje, komandante.

– Primljeno – ĉuo se glas Luisove. – KAPKOM.

– Spreman – odgovorila je Johansenova.

– NavoĊenje.

– Spremno – ponovo Johansenova.

– Daljinsko upravljanje.

– Spremno – potvrdio je Martinez.

– Pilot.

– Spreman – javio se Vatni iz VPM-a.

Tihi aplauz proneo se širom planete.

* * *

Miĉ je sedeo za svojom stanicom u svemirskom centru. Oni su sve nadgledali i bili spremni

da pomognu kako god mogu. Kašnjenje u komunikaciji izmeĊu Hermesa i Zemlje takvu mo-

gućnost svelo je bezmalo na nulu.

280

– Telemetrija – ĉula se Luisova sa zvuĉnika.

– Spremna – odgovorila je Johansenova.

– Ukrcavanje – nastavila je.

– Spreman – rekao je Bek iz vazdušne komore.

– Sekundarno ukrcavanje.

– Spreman – rekao je Fogel stojeći pored Beka.

– Svemirska stanica, ovde Hermes – raportirala je Luisova. – Sve je spremno za lansiranje i

nastavljamo po planu. Odbrojavanje na T-minus ĉetiri minuta, deset sekundi… sad.

– Ĉuli ste to, odbrojavanje? – rekao je Miĉ

– PotvrĊujemo, Upravo leta – stigao je odgovor. – Naši satovi su sinhronizovani s njihovim.

– Mada ionako ne moţemo ništa da uradimo – promrmljao je Miĉ. – Ali bar ćemo navodno

znati šta se dešava.

* * *

– Još oko ĉetiri minuta, Mark – rekla je Luisova u mikrofon. – Kako ti je tamo dole?

– Ne mogu da doĉekam da se popnem kod vas, komandante – odgovorio je Vatni.

– Popećemo te, ne brini – odvratila je Luisova. – Zapamti, trpećeš vrlo jaku gravitaciju. Ne

brini ako te obuzme nesvestica. U Martinezovim si rukama.

– Kaţi tom seronji da me ne tumba.

– Razumem, VPM – rekla je Luisova.

– Još ĉetiri minuta – dodao je Martinez puckajući zglavcima prstiju.

– Jesi li spremna za malo letenja, Bet?

– Da – odgovorila je Johansenova. – Biće mi ĉudno da sve vreme budem u nultoj gravitaciji

kao sistemski operater lansiranja.

– To mi nije palo na pamet – rekao je Martinez – ali stvarno je tako. Neću biti prignjeĉen uz

naslon sedišta. Ĉudno.

* * *

281

Bek je plutao u vazdušnoj komori, vezan sajlom za kotur priĉvršćen na zidu. Fogel je stajao

pored njega u ĉizmama priljubjenim uz pod. Obojica su zurili kroz otvorena spoljna vrata u

crvenu planetu ispod njih.

– Nisam mislio da ću se ponovo naći ovde – rekao je Bek.

– Da – rekao je Fogel. – Mi smo prvi.

– Prvi šta?

– Mi smo prvi koji su posetili Mars dva puta.

– Ah da. Ĉak ni Vatni to ne moţe da kaţe.

– Ne moţe.

Neko vreme su nemo posmatrali Mars.

– Fogele – obratio mu se Bek.

– Ja.

– Ako ne budem mogao da dohvatim Marka, hoću da mi otkaĉiš sajlu.

– Doktore Bek – rekao je Fogel – komandantkinja je rekla da se to ne radi.

– Znam šta je rekla komandantkinja, ali ako mi bude nedostajalo samo nekoliko metara, hoću

da me otkaĉiš. Imam MMU, i mogu da se vratim bez sajle.

– Neću to uraditi, doktore Bek.

– Ja rizikujem ţivot i ja ti kaţem da to uradiš.

– Ti nisi komandant.

Bek je popreko pogledao Fogela, ali pošto su im zatamnjeni viziri bili spušteni, nije postigao

ţeljeni efekat.

– U redu – rekao je Bek. – Ali kladim se da ćeš se predomisliti ako do toga doĊe.

Fogel nije odgovorio.

* * *

– T-minus 10 – rekla je Johansenova – 9… 8…

– Paljenje glavnih motora – obavestio je Martinez.

282

– 7… 6… 5… otpuštnje kotvenih stega…

– Oko pet sekundi, Vatni – rekla je Luisova u mikrofon. – Drţi se.

– Vidimo se za koji tren, komandante – uzvratio je Vatni preko radija.

– 4… 3… 2…

* * *

Vatni je leţao u sedištu za lansiranje dok je VPM tutnjao spremajući se za odvajanje.

Hmm, rekao je sam sebi. Pitam se koliko će još…

VPM je uzleteo neverovatnom silinom, kao nijedan brod s posadom u istoriji putovanja u sve-

mir. Sila je pritisla Vatnija na sedište toliko jako da nije mogao ni da zastenje.

Predvidevši to, stavio je bio presavijenu majicu iza glave u kacigi. Dok mu je glava bila ĉvr-

sto pritisnuta na imrovizovani jastuk, periferni vid mu se zamutio. Nije mogao ni da diše ni da

se pomeri.

Direktno u njegovom vidnom polju, zakrpa od habovog platna se silovito tresla dok je brod

eksponencijalno ubrzavao. Bilo mu je teško da se usredsredi, ali nešto u malom mozgu mu je

govorilo da je to loš znak.

* * *

– Brzina sedamsto ĉetrdeset jedan metar u sekundi – brzo je izgovorila Johansenova. – Visina

hiljadu trista pedeset metara.

– Razumem – rekao je Martinez.

– To je nisko – primetila je Luisova. – Prenisko.

– Znam – odvratio je Martinez. – Nema snage; opire mi se. Šta se, doĊavola, dešava?

– Brzina osamsto pedeset, visina hiljadu osamsto ĉetrdeset tri – zaĉula se Johansenova.

– Ne daje mi snage koliko bi trebalo! – rekao je Martinez.

– Snaga motora je na sto odsto – obavestila ga je Johansenova.

– Kaţem ti da nema snage – tvrdio je Martinez.

– Vatni – rekla je Luisova u mikrofon. – Vatni, ĉuješ li me? Moţeš li da me izvestiš o stanju?

283

* * *

Vatni je ĉuo glas Luisove u daljini. Kao da neko govori kroz dugaĉak tunel. NeodreĊeno se

pitao šta ţeli. Paţnju mu je na tren privuklo platno koje je podrhtavalo ispred njega. Primetio

je rascep koji se sve brţe širio.

Ali onda je primetio vijak u jednoj pregradi. Imao je samo pet strana. Zapitao se zašto je Nasa

odluĉila da vijak treba da ima pet strana umesto šest. Zahtevao bi poseban kljuĉ da se zategne

ili otpusti.

Platno se sve više cepalo, poderan materijal se mahnito tresao. Kroz otvor, Vatni je video cr-

veno nebo koje se protezalo unedogled ispred njega. Kako je lepo, pomislio je.

Kako se VPM sve više penjao, atmosfera je postajala sve razreĊenija. Uskoro, platno je pre-

stalo da leprša i samo se razvuklo ka Marku. Nebo je promenilo boju iz crvene u crnu.

I ovo je lepo, pomislio je Mark.

Dok je polako gubio svest, pitao se gde bi mogao da naĊe taj neobiĉan petostraniĉni vijak.

* * *

– Prestaje da mi se opire – rekao je Martinez.

– Sad imamo puno ubrzanje – odvratila je Johansenova. – Mora da je bio ĉeoni otpor. VPM je

izašao iz atmosfere.

– Imao sam osećaj da teram kravu da leti – progunĊao je Martinez, upravljajući hitrim pokre-

tima.

– Moţeš li da ga popneš? – pitala je Luisova.

– Popeće se u orbitu – rekla je Johansenova – ali je moţda promašio kurs za presretanje.

– Prvo ga popni. Onda ćemo brinuti o presretanju.

– Razumem. Gašenje glavnog motora za petnaest sekundi.

– Upravljanje je sada mnogo lakše – izvestio ih je Martinez. – Više mi se ne opire.

– Visina je znatno ispod ciljane – rekla je Johansenova. – Brzina je dobra.

– Koliko ispod? – pitala je Luisova.

284

– Ne znam precizno – odvratila je Johansenova. – Imam samo podatke iz meraĉa ubrzanja.

Trebaće nam oĉitavanja radarskih pingova u intervalima da bismo taĉno izraĉunali njegovu

konaĉnu orbitu.

– Prebacujem na automatsko navoĊenje – rekao je Martinez.

– Gašenje motora za 4 – govorila je Johansenova – 3… 2… 1… Gašenje.

– PotvrĊeno gašenje – oglasio se Martinez.

– Vatni, jesi li tu? – upitala je Luisova. – Vatni? Vatni, ĉuješ li me?

– Verovatno se onesvestio, komandante – rekao je Bek preko radija. – Imao je silu od 12 g to-

kom uzleta. Dajte mu nekoliko minuta.

– Razumem. Johansenova, jesi li izraĉunala njegovu orbitu?

– Oĉitavam intervale ping signala. Raĉunam opseg presretanja i brzinu.

Martinez i Luisova su napeto zurili dok je Johansenova otvarala program za raĉunanje para-

metara presretanja. Orbite je inaĉe proraĉunavao Fogel, ali je on ovom prilikom bio zauzet na

drugoj strani. Johansenova je bila njegova zamena za orbitnu mehaniku.

– Brzina tokom presretanja će biti jedanaest metara u sekundi – poĉela je.

– To neće biti problem – rekao je Bek preko radija.

– Razdaljina u taĉki presretanja će biti – zagrcnula se. Nastavila je drhtavim glasom: – Biće-

mo udaljeni šezdeset osam kilometara. – Prekrila je lice rukama.

– Jel’ ona to rekla šezdeset osam kilometara!? – rekao je Bek. – Kilometara!?

– DoĊavola – prošaputao je Martinez.

– Ostanite pribrani – prenula se Luisova. – NaĊite rešenje. Martineze, ima li još goriva u

VPM-u?

– Ne, komandante – odgovorio je Martinez. – Odbacili su sistem za orbitalno manevrisanje da

bi smanjili teţinu pri lansiranju.

– Onda ćemo mi morati da odemo do njega. Johansenova, vreme do presretanja?

– Trideset devet minuta, dvanaest sekundi – rekla je Johansenova prikrivajući drhtanje u gla-

su.

– Fogele – nastavila je Luisova – koliko moţemo da se pomerimo u stranu za trideset devet

minuta pomoću jonskih motora?

– Moţda pet kilometara – javio je preko radija.

285

– Nije dovoljno – rekla je Luisova. – Martineze, šta ako usmerimo sve potisnike za korekciju

poloţaja u istom pravcu?

– Zavisi koliko goriva ţelimo da saĉuvamo za podešavanja poloţaja broda na putu do kuće.

– Koliko nam treba?

– Mogao bih da proĊem sa moţda dvadeset procenata preostalog goriva.

– Dobro, ako bi iskoristio ostalih osamdeset procenata za…

– Proveravam – rekao je Martinez, ubacujući podatke u kompjuter. – Dobili bismo promenu

brzine od trideset jednog metra u sekundi.

– Johansenova – obratila joj se Luisova. – Proraĉun.

– Za trideset devet minuta skrenuli bismo… – Johansenova je brzo kucala – sedamdeset dva

kilometra!

– Eto rešenja – rekla je Luisova. – Koliko goriva…

– Ako iskoristimo sedamdest pet zapeta pet procenata preostalog goriva za podešavanje polo-

ţaja – nastavila je Johansenova – svešćemo opseg presretanja na nulu.

– Uradi to – rekla je Luisova.

– Da, komandante – odvratio je Martinez.

– Ĉekajte – umešala se Johansenova. – To će smanjiti opseg presretanja na nulu, ali brzina pri

presretanju će biti ĉetrdeset dva metra u sekundi.

– Onda imamo trideset devet minuta da smislimo kako da usporimo – rekla je Luisova. – Mar-

tineze, pali mlaznike.

– Da – odgovorio je Martinez.

* * *

– Ĉoveĉe – rekla je Eni Venkatu. – Ovo je baš mnogo pehova za kratko vreme. Objasni.

Venkat se upinjao da ĉuje glas iz zvuĉnika uprkos ţamoru u osmatraĉkoj kabini punoj vaţnih

gostiju. Kroz staklo je video Miĉa kako gnevno diţe ruke.

– Lansiranje je daleko promašilo ţeljenu putanju – rekao je Venkat gledajući u ekrane ispred

Miĉa. – Razdaljina u taĉki presretanja bi bila prevelika. Zato koriste motore za podešavanje

poloţaja da smanje razdaljinu.

– Šta ti motori inaĉe rade?

286

– Rotiraju brod. Nisu pravljeni za potisak. Hermes nema motore za brze reakcije. Samo spore

i postojane jonske motore.

– Znaĉi… problem je rešen? – pitala je Eni puna nade.

– Ne. Stići će do njega, ali u tom trenutku kretaće se brzinom od ĉetrdeset dva metra u sekun-

di.

– Koliko je to? – pitala je Eni.

– Oko sto ĉetrdeset pet kilometara na sat – rekao je Venkat. – Nema šanse da Bek ugrabi Vat-

nija pri toj brzini.

– Mogu li da upotrebe motore za podešavanje poloţaja da uspore?

– Iskoristili su sve gorivo da smanje razdaljinu na vreme. Nemaju dovoljno da uspore. – Ven-

kat se namrštio.

– Pa šta mogu da urade?

– Ne znam. A i da znam, ne bih mogao da im kaţem na vreme.

– E pa, sranje – rekla je Eni.

– Da – sloţio se Venkat.

* * *

– Vatni – pozvala ga je Luisova. – Ĉuješ li me? Vatni? – ponovila je.

– Komandante – javio se Bek preko radija. – On nosi EVA odelo za radove na površini, jel’

tako?

– Da.

– Odelo bi trebalo da ima monitor bioloških funkcija – rekao je Bek – koji emituje signal. Sig-

nal nije jak; predviĊen je da preĊe samo nekoliko stotina metara od rovera ili haba. Ali moţda

moţemo da ga uhvatimo.

– Johansenova – rekla je Luisova.

– Radim na tome – odvratila je Johansenova. – Moram da potraţim frekvencije u tehniĉkim

specifikacijama. Samo sekund.

– Martineze – nastavila je Luisova. – Kako da usporimo?

Odmahnuo je glavom. – Ništa mi ne pada na pamet, komandante. Krećemo se prebrzo da bi-

smo bilo šta pokušali.

287

– Fogele?

– Jonski pogon nema potrebnu snagu za to – odgovorio je Fogel.

– Mora da postoji neki naĉin – rekla je Luisova. – Nešto sigurno moţemo da uradimo. Bilo

šta.

– Imam podatke s njegovog biomonitora – oglasila se Johansenova. – Puls mu je pedeset

osam, pritisak devedeset osam sa šezdeset jedan.

– To nije loše – rekao je Bek. – Niţe nego što bih voleo, ali proveo je osamnaest meseci na

Marsovoj gravitaciji, tako da to nije neoĉekivano.

– Koliko još vremena do presretanja? – pitala je Luisova.

– Trideset dva minuta – odgovorila je Johansenova.

* * *

Blaţena nesvestica pretvorila se u maglovitu prisebnost koja se preobrazila u bolnu stvarnost.

Vatni je otvorio oĉi i zgrĉio se od bola u grudima.

Od platna su ostali samo dronjci; lepršali su oko ivice rupe koju su nekad pokrivali. To je Vat-

niju pruţilo neometan pogled na Mars iz orbite. Horizont velike crvene planete pruţao se nai-

zgled u beskraj dok mu je tanak sloj atmosfere zamaglio ivicu. Samo osamnaestoro ljudi u

istoriji ĉoveĉanstva svojim oĉima je videlo taj prizor.

Jebi se, rekao je planeti ispod sebe.

Kad je pokušao da dohvati kontrole na rukavu, štrecnuo se. Onda je pokušao ponovo, ali spo-

rije, i aktivirao je radio. – VPM Hermesu.

– Vatni!? – zaĉuo se odgovor.

– Da. Ti si, komandante? – pitao je Vatni.

– Da. Šta se dogaĊa?

– Nalazim se na brodu bez komandnog pulta – rekao je. – To je sve što mogu da kaţem.

– Kako se osećaš?

– Boli me u grudima. Mislim da sam polomio rebro. Kako si ti?

– Radimo na tome da te ugrabimo – rekla je Luisova. – Bilo je nevolja prilikom lansiranja.

– Da – rekao je Vatni gledajući kroz rupu na brodu. – Platno nije izdrţalo. Mislim da se poce-

palo u ranoj fazi uzleta.

288

– To bi objasnilo ono što smo videli tokom lansiranja.

– Kakve su prognoze, komandante? – pitao je.

– Popravili smo opseg presretanja pomoću Hermesovih potisnika za korekciju poloţaja. Ali

imamo problem sa brzinom pri presretanju.

– Koliki problem?

– Ĉetrdeset dva metra u sekundi.

– E pa sranje.

* * *

– Hej, bar je ţiv i zdrav – rekao je Martinez.

– Bek – obratila mu se Luisova – poĉinjem da cenim tvoj naĉin razmišljanja. Koliku brzinu

moţeš da dostigneš ako otkaĉimo sajlu?

– Ţao mi je, komandante – rekao je Bek. – Već sam obavio proraĉun. U najboljem sluĉaju do-

stigao bih dvadeset pet metara u sekundi. Ĉak i da se popnem na ĉetrdeset dva, morao bih da

ubrzam za još ĉetrdeset dva da bih u povratku stigao Hermes.

– Razumem – rekla je Luisova.

– Hej – oglasio se Vatni preko radija. – Imam ideju.

– Nisam ni sumnjala – rekla je Luisova. – Šta si smislio?

– Mogao bih da naĊem ovde nešto oštro i izbušim rupu na rukavici svog EVA odela. Da isko-

ristim vazduh koji istiĉe za potisak i doletim do vas. Izvor potiska bi mi bio na ruci tako da

bih mogao vrlo lako da ga usmeravam.

– Kako mu padaju na pamet ove lude ideje? – umešao se Martinez.

– Hmm – zamišljeno će Luisova. – Da li bi tako mogao da dostigneš brzinu od ĉetrdeset dva

metra u sekundi?

– Nemam pojma – odgovorio je Vatni.

– Ne vidim kako bi to mogao da kontrolišeš – rekla je Luisova. – Otprilike bi ciljao taĉku pre-

sretanja koristeći vektor potiska koji bi jedva mogao da kontrolišeš.

– Priznajem da bi zamisao mogla da bude kobna – rekao je Vatni. – Ali uzmi u obzir sledeće:

to bi mi bila prilika da letim unaokolo kao Ajron men.

– Da smislimo nešto bezbednije – odgovorila je Luisova.

289

– Kao Ajron men, komandante. Ajron men.

– Ostani u pripravnosti – rekla je Luisova.

Namrštila se. – Hmm… Moţda to i nije tako loša ideja…

– Šališ se, komandante – rekao je Martinez. – To je grozna ideja. Bio bi izbaĉen u svemir ko

zna u kom pravcu.

– Ne cela ideja, samo jedan deo – dodala je. – Korišćenje atmosfere za potisak. Martineze,

pristupi Fogelovoj konzoli sa svog raĉunara.

– U redu – odvratio je Martinez kucajući po tastaturi. Na ekranu se ukazala Fogelova radna

konzola. Brzo je promenio jezik iz nemaĉkog u engleski. – Imam je. Šta vam treba?

– Fogel ima softver za raĉunanje odstupanja od kursa usled probijanja trupa, jel’ tako?

– Da – rekao je Martinez. – Taj program proraĉunava potrebne korekcije kursa u sluĉaju…

– Da, da – prekinula ga je Luisova. – Pokreni ga. Hoću da vidim šta će se desiti ako otvorimo

vazdušunu komoru za vozila.

Johansenova i Martinez su se pogledali.

– Ovaj… Da, komandante – promrmljao je Martinez.

– Vazdušnu komoru za vozila? – rekla je Johansenova. – Ţeliš da je… otvoriš?

– U brodu ima dovoljno vazduha – dodala je Luisova. – A to bi nas priliĉno jako odgurnulo

unazad.

– Da… – rekao je Martinez dok je pokretao softver. – A pritom bi moglo da raznese ĉitav

prednji deo broda.

– Osim toga, sav vazduh bi izašao – Johansenova je imala potrebu da doda.

– Izolovaćemo komandni most i salu reaktora. Sve ostalo moţe u vakuum, ali ne ţelimo ek-

splozivnu dekompresiju ovde ili blizu reaktora.

Martinez je uneo plan u softver. – Mislim da ćemo imati isti problem kao Vatni, ali još većih

razmera. Ne bismo mogli da usmerimo taj potisak.

– I ne moramo – rekla je Luisova. – VKV se nalazi u prednjem delu broda. Istisnuti vazduh bi

pravio vektor potiska kroz naš centar mase. Treba samo da uperimo brod taĉno u suprotnom

smeru od onog kojim ţelimo da idemo.

– Evo imam proraĉun – umešao se Martinez. – Ispuštanje vazduha kroz VKV s tim da most i

sala reaktora ostanu izolovani, dalo bi nam ubrzanje od dvadeset devet metara u sekundi.

290

– Nakon toga bismo imali relativnu brzinu od trinaest metara u sekundi – dodala je Johanse-

nova.

– Bek – obratila mu se Luisova putem radija – jesi li ĉuo sve ovo?

– Da, komandante – rekao je Bek.

– Šta ti kaţeš na trinaest metara u sekundi?

– Biće riziĉno – odgovorio je Bek – trinaest da se uskladim s VPM-om, zatim još trinaest da

stignem Hermes. Ali i to je neuporedivo bolje od ĉetrdeset dva.

– Johansenova – nastavila je Luisova – vreme do presretanja?

– Osamnaest minuta, komandante.

– Koliko će biti jak trzaj kad otvorimo komoru? – Luisova je pitala Martineza.

– Vazduh će izaći u roku od ĉetiri sekunde – odgovorio je. – Osetićemo silu malo manju od 1

g.

– Vatni – rekla je u mikrofon – Imamo plan.

– Ura! Imate plan! – odgovorio je Vatni.

* * *

– Hjustone – glas Luisove je odzvanjao svemirskim centrom – obaveštavam vas da planiramo

da otvorimo VKV kako bismo dobili potisak.

– Šta? – rekao je Miĉ. – Šta!? – uzviknuo je.

– Oh… dragi boţe – izustio je Venkat u osmatraĉkoj sobi.

– Jebote – rekla je Eni ustajući. – Bolje da odem do sale za novinare. – Ima li još nešto što tre-

ba da znam?

– Otvoriće brod – promrmljao je Venkat još uvek u šoku. – Namerno će otvoriti brod. Dragi

boţe…

– Razumem. – Eni je otrĉala prema vratima.

* * *

– Kako ćemo otvoriti vrata vazdušne komore? – pitao je Martinez. – Ne postoji naĉin da se

otvore daljinski, a ako se iko zatekne u blizini kad se otvore…

291

– Da vidimo – rekla je Luisova. – Moţemo da otvorimo jedna vrata i ostavimo druga zatvore-

na, ali kako onda da otvorimo ta druga?

Naĉas kao da se zamislila. – Fogele – obratila mu se putem radija. – Moraš da se vratiš unutra

da napraviš bombu.

– Hm. Ponovi, molim te? – odgovorio je Fogel.

– Bombu – potvrdila je Luisova. – Ti si hemiĉar. Moţeš li da napraviš bombu od onoga što

imamo na brodu?

– Ja – rekao je Fogel. – Imamo zapaljive supstance i ĉist kiseonik.

– Dobro zvuĉi.

– Naravno, opasno je paliti eksplozivnu napravu na brodu – primetio je Fogel pragmatiĉno.

– Pa ti napravi malu bombu – odvratila je Luisova. – Treba samo da probuši rupu na unutra-

šnjim vratima vazdušne komore. Bilo kakva rupa će biti dovoljna. Ako raznese ĉitava vrata,

ne mari. U suprotnom, vazduh će izlaziti sporije, ali duţe. Promena impulsa će biti ista i dobi-

ćemo potrebno ubrzanje.

– Diţem pritisak u vazdušnoj komori 2 – izvestio je Fogel. – Kako ćemo aktiviratu ovu bom-

bu?

– Johansenova? – rekla je Luisova.

– Uh… – Uzela je slušalice i brzo ih stavila na glavu. – Fogele, moţeš li da sprovedeš ţice u

bombu? – Ja – odvratio je Fogel. – Upotrebiću zatvaraĉ s navojem s malom rupom za ţice. To

neće mnogo uticati na izolaciju.

– Mogli bismo da sprovedemo ţicu do rasvetnog panela broj 41 – predloţila je Johansenova –

Nalazi se pored vazdušne komore i mogu odavde da ga ukljuĉim i iskljuĉim.

– I eto našeg daljinskog okidaĉa – rekla je Luisova. – Johansenova, idi pripremi rasvetni pa-

nel. Fogele, uĊi i napravi bombu. Martineze, idi da zatvoriš i izoluješ salu reaktora.

– Da, komandante – odvratila je Johansenova pa ustala sa svog sedišta.

– Komandante – rekao je Martinez zaustavivši se na izlazu – hoćeš da donesem skafandere?

– Nema svrhe – rekla je Luisova. – Ako hermetiĉka vrata mosta ne izdrţe, bićemo isisani mal-

tene brzinom zvuka. Pretvorićemo se u ţele sa skafanderima ili bez njih.

– Razumem.

– Jesi li se vratio unutra, Fogele? – pitala je Luisova.

– Upravo ulazim, komandante.

292

– Bek – rekla je Luisova u mikrofon. – I ti moraš da se vratiš, ali nemoj da skidaš skafander.

– U redu. Zašto?

– Moraćemo bukvalno da raznesemo jedna vrata komore – objasnila je Luisova. – Bolje da to

budu unutrašnja. Hoću da spoljna vrata ostanu neoštećena kako bismo zadrţali aerokoĉioni

oblik.

– Ima logike – odgovorio je Bek plutajući nazad u brod.

– Ali ima i jedan problem – rekla je Luisova. – Hoću da spoljna vrata budu zakljuĉana u pot-

puno otvorenom poloţaju sa postavljenom mehaniĉkom preprekom kako se ne bi oštetila to-

kom dekompresije.

– Neko mora da bude u vazdušnoj komori da bi to uradio – odgovorio je Bek. – A unutrašnja

vrata ne smeju da se otvore ako su spoljna zakljuĉana u otvorenom poloţaju.

– Tako je – rekla je Luisova. – Zato treba da odeš do VKV-a, spustiš pritisak i zakljuĉaš spolj-

na vrata u otvorenom poloţaju. Onda se uz trup broda vrati u vazdušnu komoru 2.

– Razumem. Postoje alke za kaĉenje rasporeĊene po ĉitavom trupu. Prebacivaću svoju sajlu iz

jedne u drugu, kao planinar.

– Kreni odmah – rekla je Luisova. – Fogele, i ti moraš da poţuriš. Moraš da napraviš bombu,

da je postaviš, vratiš se u vazdušnu komoru 2, obuĉeš skafander, spustiš pritisak u komori i

otvoriš spoljna vrata kako bi Bek mogao da uĊe.

– On skida skafander i ne moţe da odgovori – izvestio je Bek – ali ĉuo je nareĊenje.

* * *

– Vatni, kako si? – ĉuo je glas Luisove u slušalicama.

– Dobro sam zasad, komandante – odgovorio je Vatni. – Pomenula si neki plan?

– Da. Ispustićemo vazduh iz broda da dobijemo potisak.

– Kako?

– Napravićemo rupu u VKV-u.

– Šta!? – uzviknuo je Vatni. – Kako!?

– Fogel pravi bombu.

– Taĉno sam znao da je taj tip neki ludi nauĉnik! – rekao je Vatni. – Mislim da ipak treba da

pokušamo s mojim idejom Ajron mena.

293

– To je previše opasno i ti to znaš – odgovorila je.

– Ali, vidiš – rekao je Vatni – ja sam sebiĉan. Ţelim da svi spomenici na Zemlji budu posve-

ćeni samo meni. Ne ţelim da ih delim s vama luzerima. Ne mogu dozvoliti da raznesete VKV.

– Oh. Pa dobro, onda, ako nam ti ne dozvoljavaš… ĉek’, ĉek’… upravo gledam oznaku ĉina

na svom ramenu i nećeš verovati, ali ja sam ovde komandant. Sedi tu i ćuti. Dolazimo po tebe.

– Pametnjakovićka.

* * *

Kao hemiĉar Fogel je znao da napravi bombu. Zapravo, tokom treninga dobar deo njegove

obuke bio je posvećen tome da je ne napravi sluĉajno.

Na brodu nije bilo mnogo zapaljivog materijala, zbog smrtnih posledica koje bi poţar izazvao.

Ali hrana, po samoj svojoj prirodi, sadrţi zapaljive ugljovodonike. Pošto nije imao vremena

da sedne i napravi precizan proraĉun, procenio je otprilike.

Šećer ima ĉetiri hiljade hranljivih kalorija po kilogramu. Jedna kalorija ima ĉetiri hiljade sto

osamdeset ĉetri dţula. U uslovima nulte gravitacije šećer će plutati i zrnca će se odvojiti pove-

ćavajući specifiĉnu površinu. U okruţenju ĉistog kiseonika, na svaki kilogram upotrebljenog

šećera oslobodiće se šesnaest zapeta sedam miliona dţula, eksplozivne snage osam šipki dina-

mita. Takva je priroda sagorevanja u ĉistom kiseoniku.

Fogel je paţljivo izmerio šećer. Sipao ga je u najĉvršći sud koji je mogao da naĊe, laboratorij-

sku ĉašu od debelog stakla. Ĉvrstina suda bila je vaţna koliko i sam eksploziv. Slab sud bi

izazvao samo vatrenu loptu bez mnogo udarne snage. S druge strane, ĉvrst sud bi zadrţavao

pritisak dok ne bi dostigao istinski razoran potencijal.

Brzo je izbušio rupu na zatvaraĉu, potom ogoleo kraj ţice. Provukao je ţicu kroz rupu.

– Zer geferlih10

– promrmljao je dok je sipao teĉni kiseonik iz brodskih zaliha u sud, a potom

brzo zavrnuo zatvaraĉ na vrhu. Za samo nekoliko minuta napravio je rudimentarnu cevnu

bombu.

– Zer, zer geferlih.

Izlebdeo je iz laboratorije i zaputio se prema prednjem delu broda.

* * *

Johansenova je radila na rasvetnom panelu dok je Bek plutao prema vazdušnoj komori.

Zgrabila ga je za ruku. – Budi oprezan dok se budeš verao po trupu broda.

294

Okrenuo se prema njoj. – Budi oprezna dok budeš postavljala bombu.

Poljubila je njegov stakleni vizir a onda postiĊeno skrenula pogled. – To je bilo glupo. Nemoj

nikom da kaţeš da sam to uradila.

– Ti nemoj nikom da kaţeš da se meni svidelo – osmehnuo se Bek.

Ušao je u vazdušnu komoru i zatvorio za sobom unutrašnja vrata. Pošto je otpustio pritisak,

otvorio je spoljna vrata i zakljuĉao ih u tom poloţaju. Uhvatio se za rukohvat sa spoljne strane

trupa i izvukao se napolje.

Johansenova ga je posmatrala dok ga nije izgubila iz vidokruga, a onda se vratila rasvetnom

panelu. Prethodno ga je iskljuĉila iz struje preko svog kompjutera. Izvukla je odreĊenu duţinu

kabla i ogolela krajeve ţica, a onda je saĉekala Fogela, premećući rolnu izolir-trake po ruka-

ma.

On se pojavio minut kasnije oprezno lebdeći niz hodnik, drţeći bombu obema rukama.

– Stavio sam samo jednu ţicu za paljenje – objasnio je. – Nisam ţeleo da rizikujm i stavim

dve da ne izazovu varnicu. Bilo bi opasno ako doĊe do statiĉkog elektriciteta dok postavljamo

bombu.

– Kako ćemo da je aktiviramo? – pitala je Johansenova.

– Ţica samo mora dovoljno da se zagreje. Ako pustiš kratak spoj kroz ţicu, to će biti dovolj-

no.

– Moraću da prikaĉim prekidaĉ – rekla je Johansenova – ali moţe tako.

Spojila je i ispreplela ţice rasvete sa ţicom bombe pa oblepila spoj izolir-trakom.

– Izvini – rekao je Fogel. – Moram da se vratim u vazdušnu komoru 2 da pustim doktora Beka

da uĊe.

– Aha – odvratila je Johansenova.

* * *

Martinez je dolebdeo nazad do mosta. – Imao sam nekoliko slobodnih minuta pa sam prošao

listu provera za izolovanje sale reaktora tokom aerokoĉenja. Sve je spremno za ubrzanje i sala

je potpuno izolovana.

– Dobra ideja – rekla je Luisova. – Pripremi korekciju poloţaja broda.

– Razumem. – Martinez je odlebdeo prema svojoj radnoj konzoli. – Treba mi nekoliko sekun-

di… Moram da uradim sve obrnutim redom. VKV je napred, tako da će izvor potiska biti di-

rektno nasuprot motorima. Naš softver nije predvideo da ćemo imati motor s te strane. Moram

samo da mu kaţem da planiramo da se potisnemo ka Marku.

295

– Samo polako, da ne bude grešaka – rekla je Luisova. – I nemoj da aktiviraš program dok ti

ne kaţem. Nećemo okretati brod dok je Bek napolju na trupu.

– Razumem. – Trenutak kasnije dodao je: – Dobro, korekcija poloţaja je spremna za izvrše-

nje.

– Budi u pripravnosti – odvratila je Luisova.

* * *

Fogel je u meĊuvremenu ponovo obukao skafander, pa ispustio pritisak u vazdušnoj komori 2

i otvorio spoljna vrata.

– Dobro si se setio – rekao je Bek ulazeći.

– Izvini zbog kašnjenja. NareĊeno mi je da napravim bombu.

– Ĉudne se stvari danas dešavaju – primetio je Bek. – Komandante, Fogel i ja smo na poloţa-

jima.

– Razumem – stigao je odgovor od Luisove. – Pribijte se uz prednji zid vazdušne komore.

Imaćemo silu oko 1g na ĉetri sekunde. Obavezno budite vezani sajlom.

– Razumem – odvratio je Bek dok je kaĉio svoju sajlu. Njih dvojica su se zatim pribili uza

zid.

* * *

– U redu, Martineze – rekla je Luisova – Okreni nas.

– Razumem. – Martinez je zapoĉeo korekciju poloţaja.

Johansenova je ulebdela u most tokom korekcija. Soba se rotirala oko nje pa se uhvatila za ru-

kohvat. – Bomba je spremna, prekidaĉ je zaglavljen – izvestila je. – Mogu da je detoniram da-

ljinski tako što ću ukljuĉiti rasvetni panel broj 41.

– Zatvori ulaz na most i sedi na svoje mesto – naredila je Luisova.

– Razumem. – Aktivirajući hermetiĉko zatvaranje u sluĉaju opasnosti, zatvrorila je ulaz na

most. Još nekoliko okretaja ruĉice i posao je bio gotov. Vratila se za svoju radnu stanicu i na

brzinu izvršila proveru. – Povećavam pritisak na mostu na jedan zapeta nula tri atmosfere…

pritisak se zadrţava, imamo dobru izolaciju.

– Razumem – rekla je Luisova. – Vreme do presretanja?

– Dvadeset osam sekundi – odgovorila je Johansenova.

296

– Uf – rekao je Martinez. – U poslednjem trenutku.

– Jesi li spremna, Johansenova? – pitala je Luisova.

– Jesam. Treba samo da pritisnem enter.

– Martineze, imamo li dobar ugao?

– Savršen, komandante.

– Veţite se – rekla je Luisova.

Njih troje su zategli pojaseve na svojim sedištima.

– Dvadeset sekundi – rekla je Johansenova.

* * *

Tedi je seo na svoje mesto u sobi za vaţne goste. – Dokle su stigli? – pitao je.

– Petnaest sekundi do otvaranja VKV-a – odgovorio je Venkat. – Gde si bio dosad?

– Razgovarao preko telefona s predsednikom – rekao je Tedi. – Misliš da će ovo da upali?

– Nemam pojma – rekao je Venkat. – Nikad se nisam osećao ovako bespomoćno.

– Ako ti je za utehu – odvratio je Tedi – skoro svi se tako osećamo.

S druge strane stakla, Miĉ je koraĉao tamo-amo.

* * *

– 5… 4… 3… – odbrojavala je Johansenova.

– Pripremite se za ubrzanje – rekla je Luisova.

– 2… 1… – nastavila je Johansenova. – Ukljuĉujem panel 41.

Pritisnula je enter.

Unutar Fogelove bombe, ukupna struja unutrašnje brodske rasvete prošla je kroz tanku ogolje-

nu ţicu. Ţica se brzo ugrejala do temperature paljenja šećera. Ono što bi u Zemljinoj atmosfe-

ri bilo slabo varniĉenje, usred ĉistog kiseonika u sudu pretvorilo se u nekontrolisani plamen.

Za manje od sto milisekundi ogroman pritisak proizveden sagorevanjem rasprsnuo je sud i ek-

splozija koja je usledila raznela je vrata vazdušne komore u paramparĉad.

297

Vazduh iz unutrašnjosti Hermesa pokuljao je kroz otvoren VKV, odgurnuvši Hermes u su-

protnom smeru.

Fogel i Bek su bili pritisnuti uza zid vazdušne komore 2. Luisova, Martinez i Johansenova su

ubrzanje pretrpeli vezani u svojim sedištima. To nije bila prevelika sila, zapravo bila je manja

od sile teţe na Zemlji. Ali bila je neujednaĉena i nagla.

Posle ĉetiri sekunde drmusanje je prestalo i brod se vratio u besteţinsko stanje.

– Sala reaktora je i dalje pod pritiskom – izvestio je Martinez.

– Vrata mosta su i dalje hermetiĉki zatvorena – rekla je Johansenova. – Oĉigledno.

– Ima li štete? – pitao je Martinez.

– Nisam još sigurna – odgovorila je Johansenova. – Uperila sam spoljnu kameru 4 ka pred-

njem delu broda. Ne vidim ništa problematiĉno na trupu blizu VKV-a.

– Brinućemo o tome kasnije – rekla je Luisova. – Koja nam je relativna brzina i razdaljina u

odnosu na VPM?

Johansenova je brzo kucala. – Pribliţićemo se na dvadeset dva metra od VPM-a, brzina nam

je dvanaest metara u sekundi. Dobili smo bolji potisak nego što smo oĉekivali.

– Vatni – rekla je Luisova. – Upalilo je. Bek kreće prema tebi.

– To! – odgovorio je Vatni.

– Bek – pozvala ga je Luisova. – Ti si na redu. Dvanaest metara u sekundi.

– Odgovara! – odvratio je Bek.

– Iskoĉiću – rekao je Bek. – To bi trebalo da mi doda još dva do tri metra u sekundi.

– Razumem – odgovorio je Fogel labavo drţeći Bekovu sajlu. – Sa srećom, doktore Bek.

Podupirući se nogama o zadnji zid, Bek se sklupĉao i iskoĉio iz vazdušne komore.

Kad se našao napolju, pogledao je oko sebe. Pogled u desnu stranu mu je pokazao ono što nije

mogao da vidi iz vazdušne komore.

– Imam vizuelni kontakt! – rekao je. – Vidim VPM! Gospode, Mark. Šta si uradio toj letelici?

– Da vidiš tek šta sam uradio roveru – uzvratio je Vatni putem radija.

Bek se potisnuo napred sledeći putanju presretanja. Veţbao je to mnogo puta. Ti treninzi su

raĊeni pod pretpostavkom da će spasavati ĉlana posade ĉija se sajla prekinula, ali princip je

bio isti.

– Johansenova – pozvao ju je – imaš li me na radaru?

298

– Da – odgovorila je.

– Izveštavaj me na dve sekunde o relativnoj brzini u odnosu na Marka.

– Razumem. Pet zapeta dva metra u sekundi.

– Hej, Bek – rekao je Vatni. – Prednji deo broda je skroz otvoren. Popeću se i biću spreman

de se uhvatim za tebe.

– Ne – prekinula ga je Luisova – Nema kretanja bez sajle. Ostani vezan dok ne budeš zakaĉen

za Beka.

– Razumem – odvratio je Vatni.

– Tri zapeta jedan metar u sekundi – javila je Johansenova.

– Leteću malo po inerciji – rekao je Bek. – Moram da ga sustignem pre nego što usporim. –

Zarotirao se pripremajući se za sledeći mlaz motora.

– Jedanaest metara do cilja – rekla je Johansenova.

– Razumem.

– Šest metara.

– Iiiiii, pravim koĉioni potisak – objavio je Bek paleći ponovo mlaznike MMU-a. VPM mu je

bio nadohvat ruke. – Brzina? – pitao je.

– Jedan zapeta jedan metar u sekundi – rekla je Johansenova.

– Dovoljno blizu – rekao je pruţajući ruku prema brodu. – Plutam ka brodu. Mislim da mogu

da se uhvatim za kraj pocepanog platna…

Poderano platno se nudilo kao jedini rukohvat na inaĉe potpuno glatkoj površini. Bek je iste-

gao ruku što je više mogao i uhvatio se.

– Kontakt – objavio je. Stegao je platno i privukao se hvatajući se i drugom rukom za platno.

– Siguran kontakt!

– Doktore Bek – pozvao ga je Fogel. Prošli smo taĉku najbliţeg susreta i od ovog trenutka se

udaljavate od broda. Ostalo vam je sto šezdeset devet metara sajle. Dovoljno za ĉetrnaest se-

kundi.

– Razumem – rekao je Bek.

Uvukao je glavu kroz otvor i u kabini ugledao Vatnija vezanog u sedištu.

– Imam vizuelni kontakt s Vatnijem! – izvestio je.

– Imam vizuelni kontakt s Bekom! – potvrdio je Vatni.

299

– Kako se osećaš? – upitao ga je Bek uvlaĉeći se u brod.

– Ja… ja samo… – promucao je Vatni. – Daj mi minut da se priberem. Ti si prvi ĉovek kojeg

vidim u poslednjih osamnaest meseci.

– Nemamo minut – odvratio je Bek, odgurnuvši se nogama o zid. – Imamo jedanaest sekundi

dok ne ostanemo bez sajle.

Bek je doplutao do stolice gde se nespretno sudario s Vatnijem. Zgrabili su jedan drugog za

ruke kako se Bek ne bi odbio unazad. – Kontakt s Vatnijem! – javio je Bek.

– Osam sekundi, doktore Bek – obavestio ga je Fogel putem radija.

– Razumem. – Bek je ţurno povezivao kopĉe na prednjem delu svog odela sa kopĉama na

prednjem delu Vatnijevog odela. – Povezani – rekao je.

Vatni je otkaĉio pojaseve kojima je bio vezan za sedište. – Sigurnosni pojas skinut.

– Beţimo odavde – kazao je Bek, odgurnuvši sa nogama o sedište.

Dva astronauta su lebdela kroz kabinu VPM-a do otvora. Bek je ispruţio ruke i odgurnuo se o

ivicu dok su prolazili pored nje.

– Izašli smo – raportirao je Bek.

– Pet sekundi – rekao je Fogel.

– Relativna brzina u odnosu na Hermes: dvanaest metara u sekundi – javila je Johansenova.

– Pravim potisak – najavio je Bek, paleći MMU.

Nekoliko sekundi ubrzavali su ka Hermesu. Tada su komande na displeju MMU-a projektova-

nom na Bekovom viziru promenile boju u crveno.

– Nema više goriva – rekao je Bek. – Brzina?

– Pet metara u sekundi – odgovorila je Johansenova.

– Budite u pripravnosti – upozorio ih je Fogel. Tokom ĉitave akcije Fogel je malo-pomalo ot-

puštao sajlu iz vazdušne komore. Sada je obema rukama obujmio ono malo preostale sajle.

Nije smeo da je stegne; to bi ga izbacilo iz vazdušne komore. Samo je zatvorio šake preko saj-

le da bi izazvao trenje.

Hermes je vukao Beka i Vatnija za sobom, dok je Fogelovo rukovanje sajlom imalo funkciju

amortizera. Ako bi Fogel previše pritisnuo, nagla promena bi išĉupala sajlu iz kopĉe na Beko-

vom odelu. Ako bi smanjio pritisak, sajla bi se razvukla ĉitavom duţinom pre nego što bi

uskladili brzinu, što bi dovelo do naglog zaustavljanja i kidanja kopĉe na Bekovom odelu.

Fogel je uspeo da naĊe sredinu. Nakon nekoliko sekundi napetog intuitivnog rvanja sa zakoni-

ma fizike, osetio je kako opterećenje na sajli slabi.

300

– Brzina 0! – uzbuĊeno je izvestila Johansenova.

– Uvuci ih, Fogele – rekla je Luisova.

– Razumem. – Polako je vukao sajlu, dovlaĉeći svoja dva ĉlana posade do vazdušne komore.

Posle nekoliko sekundi prestao je da ih vuĉe, samo je uvlaĉio sajlu, dok su se oni po inerciji

pribliţavali.

Ulebdeli su u vazdušnu komoru i Fogel ih je prihvatio. Bek i Vatni su pruţili ruke i uhvatili se

za rukohvate na zidu dok se Fogel provukao iza njih i zatvorio spoljna vrata.

– Ukrcali su se! – rekao je Bek.

– Spoljna vrata vazdušne komore su zatvorena – obavestio je Fogel.

– To! – uskliknuo je Martinez.

– Razumem – rekla je Luisova.

* * *

Glas Luisove odzvanjao je širom sveta: – Hjustone, ovde Hermes. Svih šest ĉlanova posade

bezbedno je ukrcano na brod.

U kontrolnoj sobi prolomio se aplauz. Svi su poskakali sa stolica, veselili se, grlili i plakali.

Ista scena odigravala se širom sveta u parkovima, barovima, gradskim centrima, dnevnim so-

bama, uĉionicama i kancelarijama.

Miĉ je, izmuĉen, skinuo slušalice i okrenuo se ka prostoriji sa vaţnim gostima. Kroz staklo je

video uglaĊene ljude kako razuzdano skaĉu od sreće. Pogledao je u Venkata i odahnuo.

Venkat je pokrio lice rukama i prošaputao: – Hvala bogu.

Tedi je iz aktentašne izvukao plavu fasciklu i ustao. – Eni će me ĉekati u sali za novinare.

– Danas ti ipak ne treba crvena fascikla – rekao je Venkat.

– Iskren da budem, i nemam je. – Dok je izlazio, dodao je: – Dobro obavljen posao, Venk.

Sad ih dovedi kući.

301

DNEVNIČKI UNOS: DAN MISIJE 687.

Ovo „687” me je trgnulo na tren. Na Hermesu obeleţavamo vreme po danu misije. Dole na

Marsu je moţda petsto ĉetrdeset deveti sol, ali ovde je šeststo osamdeset sedmi dan misije. I

znate šta? Nije vaţno koji je sol na Marsu jer JA NISAM TAMO, JEBOTE!

O, boţe. Stvarno nisam više na Marsu. To znam po odsustvu gravitacije i prisustvu drugih lju-

di. Još uvek se privikavam.

Da je ovo film, sada bismo bili u vazdušnoj komori i bacali bismo petaka jedni drugima. Ali

nije moglo tako.

Prilikom uzletanja VPM-a slomio sam dva rebra. Sve vreme me je bolelo, ali kad nas je Fogel

pomoću sajle uvukao u vazdušnu komoru, postalo je neizdrţljivo. Nisam hteo da remetim pa-

ţnju ljudima dok mi spasavaju ţivot tako da sam iskljuĉio mikrofon i urlao kao neko derle.

Istina je, znate. U svemiru niko ne moţe da vas ĉuje kad urlate kao derle.

Pošto su me uneli u vazdušnu komoru 2, otvorili su unutrašnja vrata i konaĉno sam ponovo

bio na brodu. Hermes je i dalje bio u vakuumu, tako da nismo morali da prolazimo kroz ciklus

vazdušne komore.

Bek mi je rekao da opustim mišiće pa me je gurao niz hodnik do svoje kabine (koja je po po-

trebi sluţila kao „bolesniĉko odeljenje” na brodu).

Fogel je otišao na drugu stranu i zatvorio spoljna vrata VKV-a.

Pošto smo Bek i ja ušli u njegovu sobu, saĉekali smo da se brod ponovo ispuni vazduhom. Na

Hermesu je bilo dovoljno rezervnog vazduha da se brod napuni još dva puta ako treba. Kakav

bi to bio brod za daleka putovanja kad ne bi mogao da se oporavi od dekompresije.

Ĉim nam je Johansenova javila da je sve ponovo u okviru normalnih vrednosti, zapovedniĉki

raspoloţen doktor Bek naterao me je da saĉekam da prvo on skine odelo, a zatim je skinuo i

moje. Kad mi je podigao kacigu, delovao je zaprepešćeno. Pomislio sam da moţda imam ne-

ku ozbiljnu povredu glave ili tako nešto, ali ispostavilo se da je to bilo zbog smrada.

Prošlo je neko vreme otkako sam oprao… pa, bilo šta.

Nakon toga, usledilo je snimanje rendgenom i povijanje grudnog koša, a za to vreme ostali

ĉlanovi posade morali su da ĉekaju ispred vrata.

Onda je na red došlo (bolno) bacanje petaka, a potom su svi gledali samo kako da izbegnu

moj smrad. Imali smo nekoliko minuta da proslavimo to što smo ponovo na okupu pre nego

što ih je Bek rasterao. Dao mi je analgetike i rekao da se istuširam ĉim budem mogao slobod-

no da pomeram ruke.

302

Tako da sad ĉekam da lekovi poĉnu da deluju. Rebra me bole kao ţiva rana, vid mi je i dalje

zamućen od vrtoglavice usled ubrzanja, gladan sam kao vuk, ĉeka me još dvesta jedanaest da-

na do povratka na Zemlju i kako mi kaţu, smrdim kao mokra ĉarapa na koju se pokakio tvor.

Ovo je najsrećniji dan u mom ţivotu.

* * *

Vatni je smazao dva parĉeta pice i popio koka-kolu. Ostalo mu je još pola sata do povratka u

Dţonsonov svemirski centar. Izašao je iz picerije i seo na klupu ispred nje.

Sledeće nedelje će biti vrlo zauzet. Sastaće se sa inţenjerkom planiranja misije Ares 6. Proĉi-

tao je već njen dosije, ali nije je liĉno upoznao. Posle toga neće imati mnogo vremena za od-

mor. Narednih šest nedelja biće mu ispunjeno treninzima na kojima će pokušati da prenese što

više steĉenog znanja.

Ali o tome je mogao da brine kasnije. Sada je duboko udisao sveţ vazduh i posmatrao prola-

znike.

– Hej, ja znam ko si ti! – zaĉulo se iza njega.

Deĉak se odvojio od svoje majke. – Ti si Mark Vatni!

– Dušo – rekla je deĉakova mama postiĊeno. – Ne moţeš tako da uznemiravaš ljude.

– Neka ga – Vatni je slegnuo ramenima.

– Bio si na Marsu! – uzviknuo je deĉak, zadivljeno ga gledajući.

– Nego šta – uzvratio je Vatni. – Umalo da se ne vratim.

– Znam! – rekao je deĉak. – To je bilo strava!

– Dušo! – opominjala ga je majka. – To nije pristojno!

– A, gospodine Vatni – nastavio je deĉak – kad biste mogli ponovo da odete na Mars, recimo,

kad bi opet bila neka misija ili vas pozovu da poĊete, jel’ biste išli?

Vatni ga je mrko pogledao. – Jesi ti lud, jebote?

– Dobro, dosta je bilo – umešala se majka, brzo odvodeći deĉaka. Utopili su se u mnoštvo

prolaznika na ploĉniku.

Vatni je frknuo za njima. Potom je zaţmurio i osetio sunĉeve zrake na licu. Prijalo mu je to

dosadno popodne.

- KRAJ -

303

304

Beleška o autoru

Endi Vir, softverski inţenjer i zaluĊenik za kosmos, pasionirani prouĉavalac interplanetarnih

putanja i orbitalne mehanike, još 2009. odluĉio je da napiše prijemĉivu ali i uverljivu nauĉno-

fantastiĉnu priĉu, potkrepljenu nauĉnim ĉinjenicama.

Tri godine kasnije, 2012, obeshrabren odbijanjima literarnih agenata i izdavaĉkih kuća, Vir je

svoj nauĉno-fantastiĉni prvenac postavio besplatno na svoju veb-stranicu, a potom je, na za-

htev oduševljenih ĉitalaca, priredio Marsovca za ĉitanje s Amazonovog ĉitaĉa kindl, prodajući

je za triĉavih devedeset devet centi – najniţu predviĊenu cenu za Amazonove elektronske knji-

ge. Ubrzo je Marsovac dospeo na vrh top-liste elektronskih knjiga sa 35.000 prodatih kopija

za tri meseca. Privuĉen uspehom Virovog romana, Podijum pablišing, izdavaĉ audio-knjiga,

otkupio je poĉetkom 2013. prava za audio--verziju Marsovca, a nedugo zatim, već u martu

2013. Endi Vir je potpisao unosan ugovor sa izdavaĉkom kućom Kraun. U februaru 2014,

Marsovac je najzad ugledao svetlost dana i izvan virtuelnog sveta.

U avgustu 2014. autor je potvrdio da će filmski studio 20th Century Fox snimiti film po ovoj

knjizi. Pretprodukcija filma Marsovac u reţiji Ridlija Skota, s Metom Dejmonom u ulozi

Marka Vatnija zvaniĉno je poĉela 4. septembra 2014, a svetska premijera filma je predviĊena

za 25. novembar 2015.

305

1) SOL – dan na Marsu. (Prim. prev.)

2) Engl.: Extravehicular activity – Aktivnosti van vozila. (Prim. prev.)

3) Engl.: Capsule Communicator – Komunikator s kapsulom za direktnu komunikaciju izme-

Ċu Zemlje i astronauta u kapsuli svemirskog broda. (Prim. prev.)

4) Engl.: Jet Propulsion Laboratory – Laboratorija za mlazni pogon je odeljenje Kalifornij-

skog tehnološkog instituta odgovornog za Nasin program istraţivanja Marsa. (Prim. prev.)

5) Engl.: United Launch Alliance – Ujedinjena alijansa za lansiranje. (Prim. prev.)

6) Engl.: Search for Extraterrestrial Intelligence – Potraga za vanzemaljskim oblicima ţivota.

(Prim. prev.)

7) Engl.: American Standard Code for Information Interchange – Ameriĉki standardni kod za

razmenu podataka. (Prim. prev.)

8) Nem.: majmunĉići. (Prim. prev.)

9) Engl.: Manned Maneuvering Unit – Jedinica za ljudsko upravljanje. (Prim. prev.)

10) Nem.: vrlo opasno. (prim. prev.)

Documents

Endi Vir - Marsovac