EPA Prirucnici i Terenska Remedijacija

Univerzitet u Novom Sadu

Seminarski rad

Tema : EPA priručnici za ekološki menadzment u terenskoj remedijaciji

Student : Dunja Perović, 1355 Mentor : doc.dr Nemanja Stanisavljević

Novi Sad, april 2014.

Sadržaj

1. Uvod............................................................................................................................4

2. Pravni okvir.................................................................................................................5

3. Planovi menadžmenta u vezi remedijacije..................................................................7

4. Uloge i odgovornosti – uloga uprabe za zaštitu životne sredine ................................9

4.1. Planovi menadzmenta u vezi remedijacije .........................................................11

4.2. Ekološki aspekt – kvalitet vazduha .....................................................................14

4.3. Ekološki aspekt – buka ......................................................................................18

4.4. Ekološki aspekt – površinske vode ....................................................................19

4.5. Ekološki aspekt – kvalitet zemljišta ...................................................................21

4.6. Ekološki aspekt – kontrola podzemne vode ......................................................22

4.7. Ekološki aspekt – flora i fauna ...........................................................................24

4.8. Ekološki aspekt – zaostavština ..........................................................................25

4.9. Društveni aspekt – savetovanje i učestvovanje .................................................26

4.10. Knstruktivni aspekt ..........................................................................................27

4.11. Bezbedonosni aspekt .......................................................................................28

5. Zaključak ..............................................................................................................32

6. Literatura ..............................................................................................................33

2

Abstrakt

Intezivna urbanizacija, razvoj industrije, saobraćaj i poljoprivredne delatnosti dovode do prekomernog zagađivanja životne sredine, uključujući i zemljište. Opterećenje površinskih slojeva zemljišta velikim količinama otpadnih materijala koje se ne mogu razgraditi procesima samoprečišćavanja dovodi do degradacije zemljišta i poremećaja normalnih procesa u njemu, sa negativnim posledicama po ekosistem i zdravlje ljudi. Sastav i sanitarno stanje zemljišta predtavljaju fakotre od značaja za zdravlje populacije, sa direktnim, ali i indirektnim uticajem preko zagađenja površinskih i podzemnih voda, vazduha i životnih namirnica. Cilj remidijacionog procesa je da se spreči širenje zagađenja zbog prodiranja u podzemnu vodu, ulaženja opasnih materija u lanac ishrane I slično. Koja varijanta čišćenja će se primeniti zavisi od vrste zagađenja, prirode terena I dr.

Ključne reči : zemljište, zagađenje, remedijacija

3

1. Uvod

EPA preporučuje i potvrđuje da remedijacija treba da se sprovodi na bilo kom zagađenom području. Pod remedijacijom se podrazumeva tretiranje, suzbijanje, uklanjanje ili kontrolisanje hemijskih supstanci ili otpada kako oni više ne bi dovodili do pojave stvarnog ili potencijalnog rizika po ljudsko zdravlje ili okolinu, uzimajući u obzir trenutnu i predviđenu upotrebu područja.

Državna uredba o zaštiti okoline(Procena zagađenja područja) iz 1999 (NEPM) definiše zagađenje kao stanje zemljišta ili vode u koje je dodata bilo kakva hemijska supstanca ili otpad na površinski sloj. Pritom, ova supstanca ili otpad predstavlja ili potencijalno predstavlja opasnost po zdravlje ili okolinu.

Metode i procesi u okviru remedijacije, a koji mogu biti od relativno jednostavnih operacija uklanjanja zemljišta do kompleksnih tehnoloških procesa, mogu imati negativne uticaje ako se nepravilno sprovode. Većina ovih metoda obuhvata neke aktivnosti na terenu, iako se tretiranje ili uklanjanje materijala mogu obaviti negde drugo. Nije neobično da se nekoliko metoda sprovode na terenu, posebno na područjima gde je neophodna remedijacija zagađene vode.

Ovaj priručnik opisuje očekivanja EPA vezana za one koji sprovode procese remedijacije. Ono detaljno opisuje ekološke aspekte koje treba imati u vidu i na osnovu kojih treba vršiti planiranje pre početka sprovođenja projekta remedijacije. Naglašeno je da će pažljivo planiranje pre remedijacije obezbediti kontrolu predvidivih i nepovoljnih ekoloških uticaja.

Rezime procesa dobijanja odobrenja za projekat remedijacije je prikazan na slici 1, dodatak A.

4

2. Pravni okvir

Primarni pravni uslovi u vezi remedijacije i životne sredine u Južnoj Australiji su sledeći:

• Akt o zaštiti okoline 1993 (u daljem tekstu - Akt), Propisi i politike o zaštiti životne sredine (EPPs);

• Državna uredba o zaštiti okoline/životne sredine (Procena zagađenosti područja) iz 1999 (NEPM);

Radi usklađivanja sa odredbama Akta, od onih koji preduzimaju remedijacione aktivnosti se očekuje da primenjuju mere navedene u ovom priručniku ili da budu u mogućnosti da pokažu da se alternativnim pristupima postiže jednak ili viši nivo ekološke efikasnosti. Takve alternative treba da se razmatraju i usklade sa EPA zavisno od vrste područja.

Opšta ekološka obaveza

Odeljak 25. u okviru Akta zahteva da osoba ne sme preduzimati bilo kakvu aktivnost koja zagađuje ili može zagađivati okolinu osim ukoliko ne preduzme sve potrebne mere da se spreči ili umanji štetan uticaj po okolinu. Nepridržavanje odredbi nije samo po sebi prekršaj. Ipak, lice je zakonski u obavezi da svoje aktivnosti sprovodi u skladu sa Aktom i relevantnim politikama zaštite životne sredine (EPPs).

Nesprovođenje ovih mera može dovesti do izdavanja Naredbe o zaštiti okoline (EPO). EPO-i obično zahtevaju od lica da preduzmu određeni postupak u toku određenog perioda. Nepoštovanje toga dovodi do pokretanja tužbe.

Usklađivanje sa predstojećim pokazuje da je lice preduzelo potrebne i praktične mere da spreči ili umanji opasnost po životnu sredinu. Usvajanje praksi navedenih u ovom radu će se smatrati usklađivanjem sa ekološkom obavezom pojedinca, kako je navedeno u odeljku 25. iz Akta.

Kazna za opasnost po okolinu - Prema Aktu, 'Lice koje zagađivanjem okoline stvara ozbiljnu ekološku opasnost čini prekršaj'. Najveća kazna za ozbiljnu ekološku opasnost izazvanu od strane preduzeća je do $2,000,000, a za pojedinca je kazna u visini do $500,000.

5

Očekivanja od strane EPA - EPA smatra da sva lica koja obavljaju remedijaciju treba da deluju u skladu sa gore navedenim zakonskim okvirom.

Osetljiva upotreba zemljišta

Kada je „osetljiva upotreba zemljišta“ predložena na području gde je došlo do zagađujuće aktivnosti, EPA očekuje nezavisnu procenu životne sredine (Zagađenog zemljišta), ustanovljenu od strane Viktorijanske EPA, radi procene i davanja stručnog mišljenja o održivosti područja u odnosu na predviđenu upotrebu. 'Osetljiva upotreba zemljišta', u odnosu na zagađenje područja, obuhvata sledeće:

• boravište

• dečiji centar

• predškolska ustanova

• osnovna škola.

EPA očekuje od lica odgovornih za planiranje, izvođenje i vlasnika zemljišta da prihvate i primene mišljenja procenitelja kako su navedena u izveštaju o proceni područja (SAR) i obave proces remedijacije u skladu sa tim. EPA ističe mišljenje i/ili preporuke od strane procenitelja i ovo pruža sigurnost da je područje pogodno za predviđenu upotrebu. Uloga procenitelja je detaljnije opisana u Dodatku A.

Neosetljiva upotreba zemljišta

Za razvoj ili nastavak postojeće komercijalne, industrijske ili slične upotrebe, procena od strane iskusnog savetnika za životnu sredinu treba da bude prihvatljiva. Izveštaj savetnika treba sadržati izjavu u kojoj je navedeno da je procena područja obavljena uzimajući u obzir NEPM /Državna uredba o zaštiti okoline/životne sredine (Procena zagađenosti područja) iz 1999. Izveštaj mora sadržati definitivne izjave da područje nakon remedijacije ne stvara neprihvatljive rizike po ljudsko zdravlje ili okolinu, obzirom na predviđenu upotrebu. Ako izveštaj ne zadovoljava ove uslove, i/ili područje sa sobom nosi značajne rizike od zagađenja, uzevši u obzir tehnička, logistička i finansijska pitanja—EPA očekuje da procenitelj učestvuje u izdavanju SAR-a za područje.

6

3. Planovi menadžmenta u vezi remedijacije

Remedijacija treba da započne sa pripremom akcionog plana remedijacije (RAP) i plana o ekološkom menadžmentu (EMP). RAP treba da sadrži detaljne metode, procese i kontrole remedijacionih aktinovsti. EMP treba da obuhvata sva pitanja u vezi ekološkog menadžmenta. Ova dva plana mogu da se kombinuju u vidu plana menadžmenta u vezi remedijacije (RMP).

Rezultati ove procene treba da odrede najpogodniju remedijacionu ili menadžersku meru, uzimajući u obzir određene potrebe i okolnosti u vezi projekta. Važno je zapaziti da se uslovi i pitanja u vezi zagađenja područja razlikuju za svako područje kao i da se procene sprovode shodno tome. Pažljivo i temeljno obavljeno planiranje može obezbediti određene pogodnosti, uključujući uštede, tačne rasporede projekta, odlične ekološke rezultate i postizanje željenih ciljeva. Očekuje se da svi planovi sadrže dovoljno detalja kako bi lice koje obavlja remedijaciju imalo jasno definisane elemente i razmotrene probleme koji mogu da se pojave tokom trajanja projekta kao i načine na koji se ovi problemi mogu umanjiti ili ukloniti.

Takvi planovi treba da budu koncizni, jasni i odmah primenljivi. Oni ne treba da sadrže, osim ako je to neophodno, izraze poput – trebalo bi, moglo bi, imaće se u vidu. Planovi moraju da se formiraju u odnosu na nivo razumevanja od strane radnika na terenu. Svi projektni planovi moraju biti ostvarivi i kompletno izvedeni. Planovi treba da određuju odgovornosti i budu potpisani od strane šefa na terenu da bi se pokazalo njegovo razumevanje sadržaja i odgovornosti uloge koju obavlja. Detalji o očekivanom sadržaju menadžerskog plana su navedeni u dodatku B.

Aspekti ekološkog menadžmenta

Sledeći odeljci pokazuju informacije o vrstama ekoloških aspekata koji su primenljivi u projektima remedijacije:

• kvalitet vazduha (emitovanje neprijatnih mirisa i gasova, prašina, buka)

• površinska voda

• kvalitet zemljišta

• kvalitet podzemne vode

• flora, fauna i zaostavština

7

• savetovanje i učešće

• zdravlje i bezbednost na radu

• obezbeđenje i posetioci

• opasne supstance.

Ekološki aspekti navedeni u narednim odeljcima nisu konačni i treba razmotriti potrebu za dodatnim merama na osnovu svakog područja. Svaki aspekt je detaljno objašnjen u dodacima C-L.

Dodaci

Dodatak A - Uloge i odgovornosti (EPA, odgovorni planeri, nezavisni procenitelj, Ministarstvo zdravlja, ugovarač)

Dodatak B - Planovi za menadžment (pregled, plan menadžmenta u vezi remedijacije, akcioni plan remedijacije, plan menadžmenta bioremedijacije, plan ekološkog menadžmenta)

Dodatak C - Ekološki aspekt—kvalitet vazduha (isparenja, čestice, azbest)

Dodatak D - Ekološki aspekt—buka

Dodatak E - Ekološki aspekt—površinska voda

Dodatak F - Ekološki aspekt—kvalitet zemljišta

Dodatak G - Ekološki aspekt—kontrolisanje podzemne vode

Dodatak H - Ekološki aspekt—flora i fauna

Dodatak I - Ekološki aspekt—zaostavština

Dodatak J - Društveni aspekt—savetovanje i učešće

Dodatak K - Konstruktivni aspekti—vibracije, odvodnjavanje i pumpanje podzemne vode

Dodatak L - Bezbedonosni aspekt—zdravlje i bezbednost na radu(zaštita na radu, bezbednost, posetioci, opasne/otrovne supstance)

8

4. Dodatak A

Uloge i odgovornosti - Uloga uprave za zaštitu životne sredine

Uprava za zaštitu životne sredine je odgovorna za sprovođenje Akta o zaštiti životne sredine iz 1993 (u daljem tekstu - Akt). EPA je primarnoekološko regulaciono telo u Južnoj Australiji, odgovorno za zaštitu i poboljšanje okoline, uključujući kvalitet vazduha i vode, kontrolu zagađenja, otpada i buke.

Južna Australija priprema određene propise u vezi zagađenja područja. Vlada je preko EPA pripremila Predlog zakona o zaštiti šivotne sredine (Zagađenje područja). Odbor EPA je privremeno preusmerio upotrebu ekoloških procenitelja (Zagađeno zemljište), dodeljenih od strane Viktorijanske EPA. EPA rukovodi sistemom procene u Južnoj Australiji.

U okviru Akta o razvoju iz 1993. god, EPA može zahtevati da se obezbedi savet i uputstvo relevantnom organu za obavljanje remedijacionih aktivnosti. Tokom bilo kojeg remedijacionog procesa, EPA će koristiti odredbe Akta radi kontrole aktivnosti koje stvaraju ekološke uticaje u područjima izvan navedenog terena; razmatranja treba obavljati prema ovom priručniku da bi se izbegla nepotrebna odlaganja projekta i moguća reagovanja EPA u okviru Akta i EPPs.

Uloga relevantne uprave za planiranje

Čitav razvoj, kako je definisano Razvojnim Aktom i propisima, zahteva odobrenje. Podnosioci zahteva treba da traže dodatne informacije o remedijaciji od lokalnog saveta ili uprave za planiranje da bi utvrdili da li predložene aktivnosti zahtevaju odobrenje o razvoju.

EPA preporučuje da uprave za planiranje uzmu u obzir ovaj priručnik kad god se sumnja na zagađenje područja ili dođe do toga. Remedijacija je potrebna da bi se utvrdilo da li je zemljište pogodno za predviđenu upotrebu.

Uloga nezavisnog ekološkog procenitelja

EPA ističe upotrebu nezavisnih ekološkihprocenitelja (zagađeno zemljište)— dodeljenih od strane Viktorijanske uprave za zaštitu životne sredine—kao odgovarajućih lica za procenu pogodnosti područja za predviđenu upotrebu, posebno ako se radi o osetljivoj upotrebi zemljišta. Uloga procenitelja je da proceni ekološko stanje na dan potpisivanja izveštaja o terenskoj proceni (SAR). Procenitelj dokumentuje svoje mišljenje na koje se drugi mogu osloniti kada se radi o pogodnosti područja za buduću upotrebu.

9

Pritom, od procenitelja se očekuje sledeće:

• pregledati procenu ili remedijaciju sprovedenu od strane nekog drugog;

• proceniti pogodnost dostupnih informacija o stanju područja;

• ako je potrebno, potražiti dodatne informacije o području;

• napraviti nezavisnu procenu i dati mišljenje o stanju na području kao i o njegovoj pogodnosti u odnosu na predviđenu upotrebu.

Prema tome, kada procenitelj učestvuje u proceni, on treba definisati Obaveštenje o savetima za planiranje 20—Zagađenje sajta 20/02, što obuhvata:

• pregled i navođenje RMP (ili RAP i EMP) koji je pripremljen za remedijaciju;

• potvrditi da li predložena remedijacija može imati prihvatljiv ishod koji će omogućiti obavljanje procene;

• potvrditi da predložene strategije za ekološki menadžment bilo koje remedijacije uzimaju u obzir ovaj priručnik u cilju zaštite ljudskog zdravlja, imovine i okoline tokom remedijacionih aktivnosti.

Uloga Ministarstva zdravlja

Ministarstvo zdravlja teži održivom i stalnom poboljšanju zdravlja svih stanovnika Južne Australije. Rad Službe za ekološko zdravlje (EHS) iz Ministarstva zdravlja je sastavni deo javnih aktivnosti, kao i u zdravstv.sistemu u celini, radi definisanaj ekoloških faktora zdravlja. EHS ima glavnu ulogu u proceni i kontroli terenskog zagađenja od 1990.Nedavno se fokusirao na probleme u vezi migracije zagađivača izvan područja i njihovih potencijalnih uticaja na ljudsko zdravlje; blisko sarađuje sa ključnim učesnicima, posebno sa EPA.

Uloga ugovarača

Ugovarač ima značajnu ulogu u obavljanju projekta remedijacije. On je istovremeno odgovoran za primenu menadžmenta u vezi remedijacionog plana. Iskusan ugovarač može pružiti odllične praktične informacije o načinu umanjenja ekoloških uticaja izvan terena, koji mogu da nastanu tokom procesa remedijacije.

10

Proces odobrenja projekta reminijacije

Za cilj je potrebno imati definisan projekat remedijacije, učešće ekološkog procenitelja (ako je moguće), obavljenu ekološku procenu terena, definisanje i konsultovanje ključnih učesnika. (Dodatak A). Zatim, potrebno je potencijalne ekološke aspekte/uticaje u vezi predložene strategije remedijacije definisati i navesti mere umanjenja rizika. (Odeljak 6, dodatak C), zatim pripremiti plan upravljanja remedijacijom (RMP) (Odeljak 6, dodatak B). Onda, ukoliko je moguće, istaći RMP od strane procenitelja, (Odeljak 5, dodatak A), predati predlog/strategij remedijacije relevantnoj upravi za planiranje, (Odeljak 5, dodatak A), zatim predati EPA predmet remedijacije/strategije i RMP od strane uprave za planiranje (dodatak A). Potrebno je da RMP bude pregledan od strane EPA u odnosu na pravila. Uputstva/komentari trebaju biti prosleđeni upravi za planiranje, a napomene predaje podnosilac zahteva. Nakon toga, EPA obaveštava upravu za planiranje o ishodima revizije, nakon čega ona dodeljuje odobrenje (Odeljak 3). Nakon što su remedijacioni planovi počeli sa primenom, RMP se primenjuje, prati i pregleda do završetka projekta, a ako treba, i proverava se. Predlog remedijacije/strategije i RMP predati EPA od strane Uprave za planiranje ekoloških uticaja remedijacionih radova od strane EPA u odnosu na RMP tokom poseta terenu.

4.1. Dodatak B

Planovi menadžmenta u vezi remedijacije

Ovaj odeljak služi kao pomoć u pripremi menadžment plana u vezi ekologije— plana koji će posebno definisati potencijalni ekološki uticaj izvan terena. Očekuje se da svi planovi pruže dovoljno detalja za pokazivanje da je lice koje sprovodi remedijaciju jasno definisalo i razmotrilo pitanja u vezi problema koji mogu nastati tokom trajanja projekta i njihovog prevazilaženja. Postoje četiri vrste planova koje treba razmotriti; oni su prikazani na slici 2 opisani u narednim odeljcima.

Plan menadzmenta upravljanja remidijacijom

Plan može biti samostalan ili uključivati sledeće planove:

Akcioni plan remedijacije – opisuje remedijacione procese, rokove i očekivane rezultate.

Plan menadžmenta bioremedijacije – ako je relevantan, opisuje određene detalje i očekivane ishode procesa bioremedijacije.

Ekološki plan upravljanja – opisuje potencijalne ekološke probleme za njihovo kontrolisanje i umanjenje.

11

Menadžment plan u vezi remedijacije (RMP)

RMP je detaljan dokument. Može sadržati EMP, RAP i menadžment plan u vezi bioremedijacije (BMP) ako je potrebno. Pripremom RMP-a se izbegava potreba za velikom količinom dokumenata. Na ovaj način se dobijaju odeljci u vezi menadžmenta za remedijaciju, ekološkog menadžmenta i ako treba, menadžmenta u vezi bioremedijacije. RMP je koristan za male i velike projekte jer dovodi do uštede troškova i vremena za pripremu dokumentacije i ne uzrokuje izdavanje duplih dokumenata. Ovo nije sažet dokument i ni na koji način ne zanemaruje odgovornost pojedinca da pripremi dobro organizovan, detaljan i jasan plan čitavog projekta remedijacije.

Akcioni plan remedijacije (RAP)

Za sve remedijacione projekte se obavlja priprema detaljnog RAP ili njegovih komponenata, ako se radi o manjim projektima.

Uloga RAP-a je sledeća:

• da postavi remedijacione ciljeve koji će po završetku remedijacije i procene obezbediti pogodan teren za predviđenu upotrebu i odgovarajuću zaštitu po ljudsko zdravlje, imovinu i okolinu. Autor RAP dokumentacije treba navesti ulogu procenitelja kako je definisano u dodatku A u radu;

• da dokumentuje prirodu i obim potrebne remedijacije (za zemljište i podzemnu vodu) i opiše obrazloženja za preporučenu remedijacionu opciju ili njihove kombinacije;

• da detaljno navede sve procedure i planove u cilju umanjenja rizika po ljudsko zdravlje i okolinu, do nivoa prihvatljivih za predviđenu upotrebu područja;

• Da uspostavi zaštitu za okolinu potrebnu za obavljanje remedijacije na prihvatljiv način.

• da definiše i navede dokaz o potrebnim odobrenjima i licencama od strane zakonodavnih organa;

RAP treba da se fokusira na tehnologiju remedijacije i njenu očekivanu efikasnost, posebno u odnosu na ciljeve.

12

RAP treba obezbediti informacije o sledećem:

• o tehnologiji koja će se koristiti;

• o očekivanim sporednim proizvodima, otpadu, viškovima i finalnim proizvodima (uključujući kontrolu ovih supstanci);

• vremenskim rokovima za aktivnosti unutar i izvan područja;

• očekivanim terminima završetka i ishode;

• rezultatima proba na sličnim terenima ili na istom terenu;

• načinu primene tehnologije;

• planovima rezervi ako dođe do kvara opreme.

Plan menadžmenta u vezi bioremedijacije (BMP)

BMP je poseban dokument koji čini deo procesa bioremedijacije. Bioremedijacija je jedinstvena vrsta remedijacije koja zahteva određeno vreme i pažljivo planiranje radi postizanja uspešnih rezultata. Detalji pripreme BMP-a su navedeni u priručniku EPA priručnika za bioremedijaciju zemljišta. BMP može da funkcioniše samostalno ili kao deo RMP ili RAP.

Plan menadžmenta u vezi životne sredine (EMP)

EMP mora detaljno pokazati kako će predložene remedijacione aktivnosti uticati na okruženje i na neposredne receptore, kako će se ovi uticaji kontrolisati ili ublažiti. EMP treba svim učesnicima pokazati da su svi potencijalni ekološki uticaji od predloženih remedijacionih aktivnosti uzeti u obzir kao i potrebne mere kontrole. Dokument mora biti jasno artikulisan u vezi aspekata, uticaja i mera kontrole.

Sledeći dodaci nude uputstvo o komponentama koje čine deo EMP-a.

13

4.2. Dodatak C

Ekološki aspekt—kvalitet vazduha

Emitovanja mirisa i gasova (isparljivih jedinjenja)

Značaj: Mnoge hemijske supstance, naročito one povezane sa ugljovodonicima iz nafte, gasovima, organskim rastvorima ili otpadima usled hemijskih reakcija mogu stvoriti opasne mirise ili neprijatna isparenja. Oslobađanje ovih komponenata u vazduh može dovesti do raznih vrsta i nivoa uticaja, kao što su eksplozivna stanja, otrovne sredine, neprihvatljivi rizici po zdravlje (akutni ili hronični), i neprijatni mirisi. Mirisi takođe mogu zabrinuti zajednicu jer će stanovnici do kojih ovi mirisi dopru to smatrati opasnim po zdravlje.

Cilj: Zaštita zdravlja i okoline i usklađivanje sa Državnom uredbom o zaštiti životne sredine (kvalitet ambijentalnog vazduha) iz 1998 (kvalitet vazduha NEPM).

Treba razmotriti sledeće stavke:

♦ Isparljivost hemijskih supstanci

♦ Toksičnost hemijskih supstanci

♦ Tipični i očekivani atmosferski ili vremenski uslovi

14

♦ Prirodno nastala isparenja (na primer, hidrogen sulfid)

♦ Tragovi mirisa i modeliranje

♦ Lokacija i veličina potencijalno ugroženih područja

♦ Udaljenost od najbližeg receptora

♦ Određivanje prihvatljivih koncentracija izvan terena

♦ Trajanje potencijalne izloženosti

♦ Potencijalna podzemna migracija izvora isparenja tokom trajanja remedijacije

♦ Ekološki zahtevi i zahtevi zaštite zdravlja na radu

♦ Plan delovanja u slučaju emitovanja neočekivanih isparenja.

Ako postoji potencijalni rizik po zdravlje može biti potrebno praćenje isparljivih hemijskih supstanci u radnoj zoni zaposlenih. Preporučuje se savetovanje sa lekarom (to može biti procenitelj kvaliteta vazduha radi uticaja na područja izvan terena). Ako emitovanje gasova predstavlja moguću opasnost za projekat remedijacije, procena treba se obavi tokom planiranja da bi se odredila potreba za potrebnim merama sprečavanja ili kontrolisanja emitovanih gasova. Programi praćenja kvaliteta vazduha treba da budu takvi da uključuju redovne procene i testiranje mirisa ili atmosferskih koncentracija zagađivača, testiranje granica na i izvan terena, kako bi se obezbedilo da radnici i stanovnici ne budu izloženi riziku od nepovoljnih uticaja po zdravlje.

Mere potencijalnog ublaživanja isparenja

Najčešća strategija za zaštitu kvaliteta vazduha tokom remedijacije zagađenog terena je prevencija, minimizacija, što se obavlja nakon ekoloških kontrola. Potencijalne mere ublaživanja mogu obuhvatati sledeće: minimiziranje površine izložene neprijatnim mirisima (upotreba navedene strategije a ne pristupa opšteg merenja); zakazivanje aktivnosti iskopavanja radi umanjenja smetnji izvan terena; obavljanje radova u povoljnim vremenskim uslovima (niže temperature, povoljan vetar); pokrivanje izloženih površina tokom noći ili tokom perioda umanjenog iskopavanja; neskladištenje materijala koji oslobađaju neprijatne mirise osim ako oni nisu dobro zatvoreni ili pokriveni; potpuno pokrivanje područja iskopavanja (pomoću velikog šatora) tokom obavljanja svih aktivnosti; tretiranje (apsorpcija, termalne ili filtracione metode) svih kontrolisanih emisija (tokom bioremedijacije, prskanja vazduha ili popravke proizvoda); obavezno i potpuno uklanjanje materijala sa opasnim mirisom sa terena.

15

U svim slučajevima je važno da se sprovede određeni nivo savetovanja sa zajednicom u svim fazama projekta, naročito pre početka aktivnosti. Lokalni stanovnici i učesnici treba unapred da se konsultuju u vezi mogućeg trajanja aktivnosti, uticaja, potencijalnih rizika po zdravlje, mera umanjenja rizika, uz redovna obaveštenja tokom trajanja remedijacije.

Emitovanja prašine (čestica)

Značaj:Prašinamože predstavljati opasnost po zdravlje i okolinu ukoliko se pojavljuje u neprihvatljivim količinama blizu osetljivih receptora (radnici na remedijaciji, bliža okolina). Meteorološki uslovi (vetar) ili ljudske aktivnosti (saobraćaj, pokretanje tla tokom čišćenja terena ili remedijacije) mogu stvoriti prašinu i dovesti do njenog emitovanja izvan područja. Prašina takođe može biti problem za zajednicu radi uticaja na stil života i potencijalne rizike po zdravlje radi hemijskih jedinjenja koja sadrži.

Male čestice se mogu znatno brže kretati od većih čestica. Male čestice mogu izazvati zdravstvene probleme dolaskom do pluća dok velike čestice obično dolaze do respiratornog trakta i mogu dovesti do zagušenja sinusa, kijanja i kašljanja. Zalihe: Ako nisu pravilno tretirane, zalihe mogu predstavljati značajan izvor prašine zbog svoje visine, nekompaktne prirode i (često) blizine osetljivim receptorima.

Cilj: Zaštita zdravlja i okoline i usklađivanje sa Državnom uredbom o zaštiti životne sredine iz 1998 (Kvalitet ambijentalnog vazduha).

Stavke koje treba razmotriti:

♦ verovatne izvore stvaranja prašine;

♦ toksičnost prašine (silicijum, azbest, i karakteristike hemijskih supstanci u određenom materijalu);

♦ veličinu područja za remedijaciju;

♦ planiranje za remedacijone radove—remedijacija preduzeta na kraju kišne sezone će verovatno umanjiti količinu prašine radi vlage u zemljištu;

♦ izbor remedijacionih tehnologija;

♦ metode obavljanja remedijacije i podela radova;

♦ uticaj od stvaranja prašine;

♦ udaljenost od najbližih receptora;

16

♦ praćenje prašine—odgovarajuće metodologije/protokoli;

♦ mere preduzete pre i posle remedijacije;

♦ metode sprovedene u cilju umanjenja ili prekidanja stvaranja prašine, uključujući i postupke kontrole;

♦ praćenje vremenskih uslova (pre i tokom remedijacije). Za velike projekte je važno shvatiti lokalne uslove pre početka radova.

Potencijalne mere umanjenja količine prašine

♦ dobro vođenje domaćinstva—umanjenje saobraćaja i brzine kretanja vozila na izloženim područjima, umanjena izloženost radnih područja tokom trajanja remedijacije i manje nestabilnog zemljišta;

♦ umerena upotreba vodenog spreja za sleganje zemljišta neće dovesti do njegovog zasićenja. Potencijalno zagađeni slojevi koji iz zasićenog zemljišta dopiru do terena, vodenih sistema ili lokalnih vodovoda treba da se izbegavaju. Dodavanje vode treba da bude periodično da bi se obezbedili trajni efekti a u glinenom zemljištu se može formirati kora koja umanjuje stvaranje prašine. Mere čuvanja vode (ili restrikcije) se moraju uzeti u obzir;

♦ prskanje veziva i hidro-humus;

♦ stalno pokrivanje humusa, grubog peska i dolomita (efikasno je čak i kod tankih slojeva);

♦ valjanje zemlje, naročito kada je zemljište vlažno, radi kompaktiranja površine;

♦ biljni pokrivač—rastinje (sa postojećim ili dopremljenim vrstama) da bi se efikasno zaustavilo stvaranje prašine, ali to se odražava na troškove održavanja. Ipak, iako se održavanje trave prekine, efekat redukcije prašine će potrajati još neko vreme.

♦ upotreba zemljanih pokrivača, kao što su tarps ili geo-tkanine;

♦ montiranje ploča koje rade kao vetrobrani;

♦ ograda—čvrsta ograda može imati ograničeni efekat na vetar a može sadržati deo nakupljene prašine;

♦ preduzimanje zadataka u vezi stvaranja prašine tokom trajanja povoljnih meteoroloških uslova kao što su slab vetar, kiša i povoljni pravci vetra.

17

Zalihe

Zalihe treba da imaju maksimalnu vidinu od nekih 3m, ili isto ili niže u odnosu na prosečnu visinu okolnih objekata. Visina zaliha treba da redukuje količinu prašine jer se nalazi blizu granice terena. Visine zaliha treba da budu manje od visine ograde unutar nekih 5m od granične linije. Zalihe treba da budu pokrivene efikasnim pokrivačem. Sadržaj zaliha će diktirati nivo pokrivača odnosno prekrivanje ili stvaranje sloja korice. Zalihe treba da sadrže dovoljno vlage pre rada sa njima. Voda može da se nanese noć ranije da bi prodrla do materijala. Nanošenje vode u materijal tokom rada ima malo efekta na umanjenje količine prašine. Upotreba creva i sprejeva sa vodom ima minimalan efekat na prašinu, posebno ako se to obavlja na otvorenom.

U svakom slučaju je važno da se obave konsultacije sa zajednicom u vezi svih faza u projektu. Lokalni stanovnici i učesnici treba na vreme da se obaveste o trajanju, uticajima, potencijalnim rizicima i merama umanjenja rizika, tokom trajanja remedijacije.

Azbestna vlakna

Različiti oblici azbesta, kao što su vezani azbest (proizvodi od fibro-cementa) ili slobodna vlakna (poput izolacije ili obloga) se mogu definisati na tretiranim područjima. Najveći rizik od azbesta se javlja tokom udisanja. Treba napomenuti da azbestni proizvodi imaju različita fizička i hemijska svojstva, što stvara različite nivoe rizika po ljudsko zdravlje, zavisno od verovatnoće da azbestna vlakna postanu prenosiva vazduhom.

Prema tome, azbest na terenu zahteva posebnu stručnost i pažnju pri radu, uklanjanju i transportu radi sprečavanja da postane prenosiv vazduhom. Veštine za rad sa azbestom su takođe potrebne da bi se utvrdile potencijalne opasnosti po radnike i zajednicu. Postoje posebne zakonske odredbe koje se odnose na rad sa materijalima koji sadrže azbest.

4.3. Dodatak D

Ekološki aspekt—buka

Značaj: Buka od pomeranja tla, kompaktiranja, pumpi, mašina, sirena i vozila može biti rizična po zdravlje radnika i ljudi u blizini područja. Neusklađivanje pitanja buke sa remedijacionim aktivnostima može da dovede do pokretanja pravnih postupaka u skladu sa određenim procedurama (pogledati ispod).

Cilj: Uskladiti se sa odredbama iz EPPS—Industrijska buka i buka od mašinaStavke koje treba razmotriti: verovatni izvori buke, udaljenost od najbližih receptora, modeliranje i

18

praćenje buke, obaveze u okviru propisaOccupational Health, Safety and Welfare Regulations 1996, obaveze u okviru (Industrial Noise) Policy 1994 (Schedule 2), obaveze u okviruEnvironment Protection (Machine Noise) Policy 1994.

Mere potencijalnog umanjenja buke

Verovatnoća nastanka buke tokom remedijacionih aktivnosti treba da se proceni da bi se preduzele potrebne kontrolne mere u cilju umanjenja buke. Te mere obuhvataju sledeće:

♦ Ako je teren u blizini stambenih područja, treba ograničiti radove da bi se ispunili zahtevi koje propisuje EPA u vezi buke – informacije o buci na otvorenom i buci tokom izvođenja radova (pogledati ispod).

♦ Glasne mašine ne bi trebalo da počinju sa radom pre 9h.

♦ Upotreba uređaja za umanjenje buke ili opreme koja tiše funkcioniše.

♦ Pravilno održavanje opreme uz posebnu pažnju prema uređajima za kontrolu buke.

♦ Obezbeđivanje zaštite od buke radnicima.

♦ Ne koristiti glasne radio uređaje ako to može ometati susede.

♦ Montirati ploče ili zvučne pregrade.

♦ Izmešu radnih perioda, radnici treba da isključe ili svedu na minimum rad mašina kao što su kopači, dizalice, kranovi i generatori.

♦ Postavljanje glasne opreme na teren uz maksimalnu udaljenost od susednih objekata van terena.

4.4. Dodatak E

Ekološki aspekt—površinske vode

Značaj : Površinska voda obuhvata atmosfersku vodu koja se direktno uliva u naše reke, jezera i okeane. Voda nastala od kišnice i prirodne drenaže područja može sadržati materije sa hemijskim supstancama. Kontrola površinskih voda tokom trajanja remedijacije je važan deo zaštite stanja naših vodenih tokova i sprečavanja širenja zagađenja. Politika

19

zaštite životne sredine/The Environment Protection (Kvalitet vode) iz 2003 sadrži kontrole u vezi kvaliteta vode.

Cilj: usklađivanje sa navedenom politikom.


♦ Topografija područja

♦ Lokalni vremenski uslovi i očekivani pravac i putanja kretanja vetrova

♦ Lokacija i veličina područja pod uticajima

♦ Osetljivost okolnih okruženja i područja u neposrednoj blizini reka

♦ Metode remedijacije i faze radova

♦ Verovatne izvore zagađenja vode—na primer, zalihe, prethodno iskopani materijali koji treba da se uklone sa terena mogu nositi rizik po zdravlje i vodu

♦ Područja unutar i izvan terena koja su podložna nepovoljnim uticajima

♦ Zahteve u okviru Politike o kvalitetu vode. U skladu sa odeljkom 13 ove Politike, lice ne sme odlaganjem bilo kakvih zagađivača u vodu dovesti u pitanje kriterijume o njenom kvalitetu niti ih prekoračiti u bilo kom smislu. Prema odeljku 17, lice ne sme odlagati nikakav otpad/zagađivače u vodu ili u blizinu vodenih tokova.

Potencijalne mere umanjenja zagađenja

Odabir odgovarajuće mere za kontrolu protoka površinskih voda treba da se sprovede u skladu sa hijerarhijom otpada (šta treba izbeći, umanjiti, reciklirati, odložiti). Ako je moguće, prednost treba dati upravljačkim merama koje sprečavaju zagađenje površinske vode. Opcije odlaganja treba da se uzmu u obzir samo nakon što su sve druge opcije ispitane. Treba obratiti pažnju na hemijske supstance koje nisu rastvorljive na otvorenom radi ishoda odabrane opcije.

Mere umanjenja zagađenja da bi se izbeglo ili umanjilo stvaranje zagađene atmosferske vode u vodenim tokovima obuhvataju sledeće: upotrebu privremenih vodootpornih pokrivača; privremeno iskopavanje oko zaliha ili postavljanje zaliha na vodootporne površine kao što su asfalt ili beton ili ispod nekog pokrivača; umanjenje područja koje se tretira; montiranje privremenih barijera (bale sena, geo-tkanine itd.); iskopavanje drenaže ili rovova za skretanje vodenog toka; jame za prikupljanje ili apsorpciju vode; bazeni za zadržavanje i tretiranje vode (za uklanjanje sedimenata).

Zaštita površinskih voda

20

Mere za recikliranje otekle površinske vode mogu da se preduzmu zajedno sa drugim upravljačkim opcijama. Potencijalne reciklažne mere obuhvataju: ponovo sprejiranje zagađene vode na zalihe iskopanog zemljišta u cilju efikasnog kontrolisanja vode i umanjenja prašine iako to nije prihvatljivo ako voda sadrži isparljive supstance; upotrebu prikupljene površinske vode radi stabilizacije suvog zemljišta i izbegavanja prašine; usmeravanje atmosferske vode na uređena područja; upotreba prikupljene površinske vode u neposrednim industrijskim objektima.

Tretiranje i uklanjanje prikupljenog zagađenog taloga iz vode se treba smatrati poslednjom opcijom. Odabrane mere moraju biti adekvatne za područje i nivo očekivanog zagađenja prilikom oticanja. Potencijalne opcije tretiranja i odlaganja otpada obuhvataju: tretiranje na terenu prema odgovarajućim kriterijumima; preusmeravanje na kanalizaciju (za to je potrebna Dozvola o radu sa otpadom; kontaktirati službu za rad sa otpadom u J.Australiji); odlaganje u pogon za tretiranje otpada u posebnim rezervoarima (ovo se smatra skupom opcijom).

Opcija odlaganja odvojene vode iz definisanog čistog područja na mrežu atmosferske vode izvan područja tokom trajanja padavina je važna i uglavnom neizbežna na većini područja tokom sezone kiša.

4.5. Dodatak F

Ekološki aspekt—kvalitet zemljišta

Rad sa zemljištem

Značaj: Pažnja da se spreči zagađenje okolnog zemljišta je važno da bi se izbeglo širenje hemijskih supstanci, i umanjula količina zemljišta koje treba tretirati. Takođe, potrebno je da se utvrde sredstva potrebna za sprovođenje projekta. Slično tome, treba obratiti pažnju na to da zagađena površinska voda na dopre do čistog zemljišta u njenoj blizini.

Cilj: Zaštita zdravlja i okoline


♦ Verovatne izvore zagađenja bliže okoline

♦ Vrste i koncentracije hemijskih supstanci i nusproizvoda nastalih rastvaranjem

♦ Prelazak preko područja pod remedijacijom

21

♦ Trajanje i redosled remedijacionih radova

♦ Odabir odgovarajućih metoda uzimanja uzoraka i protokola

♦ Izbor tehnike remedijacije

♦ Remedijacione metode i faze radova

♦ Pravilnu klasifikaciju otpada predviđenog za odlaganje

♦ Pucanje materijala

♦ Estetiku

♦ Osetljivost okoline i blizinu vodenih tokova

♦ Potrebne dozvole za rad na zagađenom zemljištu.


Ustanoviti sistem pucanja materijala koji prati materijale od njihovog nastanka do raspada. Nabaviti sva potrebna odobrenja o odlaganju otpada pre početka obavljanja remedijacionih radova. Blato na gumama vozila takođe može dovesti do zagađenja prilikom transporta tako da je poželjno prati gumepomoću odgovarajućih uređaja za pranje. Treba ustanoviti procedure o uklanjanju potencijalno zagađene vode nastale tokom pranja vozila. Pokrivati izloženo zemljište da bi se sprečili gubici od vetra ili vodene erozije i vertikalno prodiranje hemijskih supstanci u zemljište nakon padavina. Pravilno postaviti i kontrolisati zalihe.Obezbediti otporan pokrivač kojim će se zaštiti čista ili osetljiva područja.Pažljivo ograničiti područja na terenu; pažljivo raditi sa zagađenim zemljištem. Napraviti i pokrenuti efikasne mere kontrolisanja površinskih voda.Izolovati tretirana i procenjena područja i obezbediti da ne dođe do njihovog ponovnog zagađenja zbog radova na terenu. Ukloniti svo zagađeno zemljište u za to predviđeno postrojenje. Ovo će zahtevati analizu zemljišta da bi se utvrdilo koja vrsta zemljišta može prihvatiti zagađeni otpad.

4.6. Dodatak G

Ekološki aspekt—kontrolisanje podzemne vode

Zaštita podzemne vode

22

Značaj: Politika o kvalitetu vode ističe stroga pravila protiv zagađenja vode i preduzimanje svih potrebnih i praktičnih mera da se spreči ili umanji ugrožavanje životne sredine. Prilikom sprovođenja remedijacije, treba se pridržavati određenih pravila kako bi se sprečilo degradiranje kvaliteta vode.

Prekršajem se smatra nepridržavanje odredbi definisanih ovom Politikom. Zavisno od ozbiljnosti prekršaja, EPA može odlučiti da pokrene sudski postupak ili izdati Naredbu o Zaštiti životne sredine (EPO) ili Naredbuo čišćenju životne sredine da bi se usaglasili sa odredbama Politike. Kazne mogu da se primene ako se ustanovi da ste bili nemarni, čak i ako je slučajno došlo do prekršaja.

Za neke remedijacione projekte se može zahtevati praćenje podzemne vode izvan područja kako bi se procenila efikasnost remedijacionih aktivnosti ili obim potrebne remedijacije. Važno je da zajednica bude informisana, i da se ne iznenadi na takve aktivnosti.

Za neke projekte može biti potrebna dodatna remedijacija podzemne vode u okviru projekta. Remedijacija podzemne vode je kompleksan i dugotrajan proces; dostupne su brojne tehnologije a njihova efikasnost zavisi od mnogih faktora na terenu. Često su potrebne probe da bi se lakše obavio proces selekcije metoda. Bez obzira na odabranu tehnologiju, treba ispuniti zahteve ovog priručnika. Drugim rečima, treba pripremiti projektne planove i sprovesti ih tokom remedijacije podzemnih voda.

Cilj: Usklađivanje sa Politikom zaštite životne okoline iz 2003 (kvalitet vode) i kriterijumima o procenama za remedijaciju.

Treba razmotriti sledeće: Geologiju; hidrogeologiju (vrste i broj vodenih sistema, dubinu podzemne vode, hidrauličke pritiske, pravce oticanja i brzine toka); vrstu zemljišta (do manjeg curenja metala će doći u glinovitim zemljištima zbog veće apsorpcije metala nego u peskovitim zemljištima) i sadržaj organskih materija (metali će apsorbovati organske supstance čime će se umanjiti njihovo curenje);količinu filtrirane vode (ovo će zavisiti od faktora kao što su padavine, voda na terenu i priroda zemljišta);uslove okoline i lokaciju potencijalnih izvora zagađenja izvan terena; horizontalnu i vertikalnu raspodelu hemijskih supstanci i nusproizvoda nastalih rastvaranjem; fizička svojstva hemijskih supstanci (gustina, viskoznost, rastvorljivost); potencijal za promene u hemijskom sastavu i transportu tokom procesa remedijacije;veličinu i statički pritisak izvora zagađenja (podzemni sistem skladištenja);zonu širenja uticaja; odvođenje vode.

Zaštita podzemnih voda : tretiranje, ponovna upotreba ili uklanjanje ispumpane vode; prisustvo postojećih kontejnera za otpad na terenu (mogu pomoći u širenju hemijskih supstanci); potencijal za hemijske supstance da se šire zbog upotrebe podzemnih voda od strane susednih objekata. Procena podzemne vode će zahtevati znanje o njenom toku

23

(količini i pravcu toka) i koncentracijama sumnjivih supstanci nastalih zbog prirodnih ili antropogenih izvora na drugoj lokaciji.


♦ Obezbediti da rezervoari, cevi, pojasevi, bušotine i brane budu konstruisani tako da to ne utiče na podzemnu vodu.

♦ Koristiti znanje o zagađivačima i modeliranju transporta da bi se ustanovili dinamika i potencijalne promene u zagađenju podzemnih voda.

♦ Obezbediti pravilno kontrolisanje zagađenog zemljišta.

♦ Pravovremeno i ispravno sprovoditi remedijacione planove za podzemne vode.

♦ Definisati potencijalne spoljašnje izvore zagađenja i kontrolisati uticaje na terenu.

♦ Sprovoditi projektovanje, izvođenje, montažu i raspored uređaja za praćenje podzemnih voda u skladu sa LWBC (2003) Minimalni konstrukcioni zahtevi za vodene bušotine u Australiji.

Definisane bušotine koje će biti pod uticajem remedijacionih aktivnosti moraju pravilno da se onesposobe pre početka radova. Po završetku remedijacije podzemnih voda, bilo kakve bušotine koje nisu potrebne za praćenje moraju pravilno da se onesposobe (prema pravilima iz DWLBC).

4.7. Dodatak H

Ekološki aspekt—flora i fauna

Flora

Značaj: Područja sa osetljivom vegetacijom i visokim drvećem imaju dodatnu ekološku vrednost i treba da se zaštite čak i u slučaju da postoji zagađenje na terenu. Visoka drveća su posebno zaštićena od oštećenja u okviru Akta o razvoju iz 1993. Tretirana flora i fauna su takođe zaštićeni u okviru Federalnog zakona o ekološkoj zaštiti biljnih vrsta. Tretirane i zaštićene vrste su navedene u okviru Državnog Akta o parkovima i divljim životinjama/National Parks and Wildlife Acti spadaju u Akt o domaćoj vegetaciji/Native Vegetation Act.

24

Cilj: usklađenost sa svim propisima koji se odnose na osetljive i ugrožene vrste flore i faune.

Stavke koje treba razmotriti: Definisati područja sa visokom ekološkom vrednošću na terenu i okolnim područjima. Definisati visoko drveće na terenu (propis 6A(1) iz Razvojnih propisa 1993 definiše visoko stablo). Odrediti populacije mogućih ugroženih vrsta. Proceniti verovatne uticaje na floru i faunu na osnovu remedijacionih strategija i odabrati metodu koja je najpogodnija za kontrolisanje ovih rizika.

Potencijalne mere umanjenja rizika

♦ Ograničiti područja visoke ekološke vrednosti kao deo glavnog plana za teren.

♦ Zabraniti ili pojačati pristup područjima visoke ekološke vrednosti.

♦ Koristiti alternativne metode remedijacije koje umanjuju uticaje od remedijacionih radova na vredne ili ugrožene vrste (pogledati iznad; prirodna atenuacija može biti povoljan pristup u određenim okolnostima u odnosu na metode u koje spada iskopavanje ili rušenje postojećih struktura).

Treba napomenuti da ovaj aspekt nije obuhvaćen odredbama EPA. Preporučuje se da se kontaktira relevantna uprava radi dobijanja potrebnih informacija.

4.8. Dodatak I

Ekološki aspekt—zaostavština

Zaostavština

Značaj: Područje predviđeno za remedijaciju može imati objekte, arheološke iskopine, spomenike ili vegetaciju koja predstavlja zaostavštinu. Navedeni elementi mogu sadržati hemijske supstance ili otpad ili se mogu nalaziti iznad zemljišta ili podzemne vode koja je zagađena. Takođe je moguće da iskopavanje ili pomeranje tla otkriju artefakte od kulturnog ili istorijskog značaja. Takvi artefakti mogu imati dodatnu vrednost i treba da budu zaštićeni kao zaostavština.

Cilj: Usklađivanje sa svim propisima koji se odnose na predmete od kulturnog i istorijskog značaja.

Stavke koje treba razmotriti: Istorijski značaj objekata, spomenika, arheoloških iskopina, vegeatacije ili artefakta koji se nalaze na terenu. Obuku i informisanost radnika o

25

problemima istorijskih objekata, postojanje zagađenja na terenu unutar samih istorijskih objekata/artefakta, ili na zemljištu ispod ili oko njih, procenu rizika po zdravlje usled zagađenja područja sa istorijskim elementima, vrstu remedijacijskih aktivnosti koje treba sprovesti, procedure koje treba preduzeti nakon otkrivanja ovakvih objekata.


Što se tiče istorijskih objekata koji mogu sami po sebi da budu zagađeni, potencijalne mere umanjenja zagađenja obuhvataju sledeće:učestvovanje odgovarajućeg savetnika ili arhitekte radi procene istorijskog značaja objekta ili artefakta, dekontaminaciju objekta, zatvaranje ili enkapsulacije zagađenih materijala, priprema detaljnog istorijskog izveštaja za objekat pre njegove nadogradnje ili delimičnog rušenja.

Treba primeniti odgovarajuću proceduru ako dođe do nalaženja potencijalno važnog artefakta. Bilo bi potrebno preduzeti makar sledeće korake: radovi treba obustaviti i obavestiti šefa gradilišta i kancelariju DEH2 Heritage Branch. Savet treba potražiti od odgovarajućeg savetnika u vezi istorijskih objekata.Radovi se mogu nastaviti samo po nalogu ovog savetnika i/ili kancelarije Heritage Branch.Treba sprovesti odgovarajuće studije pre nastavka radova ako se ustanovi da se na terenu nalaze objekti od istorijskog značaja.

4.9. Dodatak J

Društveni aspekt—savetovanje i učestvovanje

Značaj: Društvo ima zakonsko pravo da shvati i učestvuje u donošenju odluka koje se na njega odnose. Značajno učešće i komunkacija su važni za sprečavanje problema o rizicima tokom trajanja remedijacije ili procene terena. Učešće zajednice i savetovanje treba da započnu na početku projekta.

Cilj: Pružiti pravovremene i jasne informacije svim učesnicima u svim fazama procesa remedijacije.

Stavke koje treba uzeti u obzir - Učešće zajednice i savetovanje su potrebni u sledećim okolnostima: Moguće smetnje ili uticaji zbog radova na terenu terenu a to su buka, prašina, ili neprijatni mirisi, značajno zagađenje terena—kada koncentracije određenih hemijskih supstanci mogu uticati na okolnu zajednicu ili kada koncentracije ili tokksičnost hemijskih supstanci mogu biti opasni po ljudsko zdravlje, područja koja su unutar ili u blizini ekološki osetljivih područja. Kritična područja—kada područje ima kontroverznu istoriju koja može biti

26

povezana sa zagađenjem terena ili je razvoj terena kontroverzan iz političkih, ekonomskih ili društvenih razloga. Trajanje smetnji tokom kraćih vremenskih perioda je prihvatljivo ali smetnje koje su dugotrajne mogu dovesti do pojave većih frustracija. Prema tome, treba sprovesti dodatne mjere radi umanjenja uticaja na zajednicu.

Na terenu gde društvene grupe ili pojedinci nisu potencijalno ugroženi remedijacionim aktivnostima, učešće javnosti u donošenjima odluka ne mora biti važno. Slično tome, javnost ne mora učestvovati tamo gde priroda i veličina remedijacije (uključujući prirodu i karakteristike hemijskih supstanci) ne stvaraju značajne uticaje.

Takođe treba razmotriti sledeće stavke: definisati faze projekta kada je potrebno savetovanje, odrediti područje uticaja od projekta, utvrditi različite učesnike koji bi želeli da učestvuju ili da se posavetuju, savetovati se sa relevantnim udruženjem ili radnom grupom, definisati zakonske odredbe u odnosu na savetovanje (kao što su one potrebne za odobrenje o razvoju), utvrditi odgovarajuća obaveštenja, definisati potencijalne jezičke barijere—u nekim slučajevima mogu biti potrebni prevodioci.


Kada je neophodno učešće zajednice i savetovanje, potrebno je pripremiti konsultantsku strategiju koja: definiše zahteve za zajedničko savetovanje i učešće pojedinaca, formira planove procene i informacija od svih učesnika u savetovanju i komunikaciji tako da se omoguće poboljšanja i modifikacije, dokumentuje ciljeve, program savetovanja i komunikacije (kada će se nešto obaviti) i akcioni plan (tehnike postupaka), obezbeđuje da radove obavlja strana koja ispunjava data obećanja i pokazuje da je zajednica uključena i konsultovana u potpunosti.

Treba znati da je moguće postojanje određenih interesnih grupa koje koče procese savetovanja. One ne zastupaju interese lokalnih zajednica koje učestvuju nego služe kao platforma za šire političke i druge interese. Ovo može dovesti do slabijih rezultata za lokalne zajednice i šire okruženje. NEPM za zagađenje područja/Site Contamination NEPM (pogledati ispod) nudi detaljno uputstvo o brojnim načinima savetovanja.

Za projekat treba da se ustanovi knjiga žalbi. Ovo predstavlja razvoj sistema koji efikasno dobija, beleži i reaguje na primedbe zajednice, obezbeđujući ljude obučene da se efikasno bave ovim pitanjima i službu za rad sa lokalnom zajednicom. Potreban je adekvatno obučen savetnik na nivou zajednice u slučaju obezbeđivanja dodatnih informacija.

4.10. Dodatak K

Konstruktivni aspekti

Vibracije, odvođenje vode i ispumpavanje podzemne vode

27

Značaj: Vibracije u slojevitim područjima, rušenja ili iskopavanja mogu dovesti do konstruktivnog oštećenja na susednim objektima (kuće, zakopani cevovodi i telekomunikacioni kablovi) i/ili izazvati smetnje ovim objektima. Snižavanje nivoa vode može dovesti do sleganja zgrada i manjih objekata – posebno prilikom gubitaka ili uklanjanja slojeva u zemljištu.

Cilj: Izbeći pojavu konstruktivnih uticaja izvan terena tokom trajanja remedijacije.

Stavke koje treba razmotriti: zona uticaja, modeliranje i praćenje vibracija, nivo potrebnog sabijanja, potencijalne mere za umanjenje oštećenja: upotreba alternativnih opcija sabijanja da bi se umanjilo oštećenje—nevibrirajući valjci, trakasti valjci, obavljanje odgovarajuće geotehničke studije pre početka terenskih radova, razmatranje inženjerskih rešenja koja iziskuju malo sabijanje, uzimajući u obzir dodatnu upotrebu zemljišta, upotreba mera iskopavanja kojima se smanjuju nivoi vibracija, kao i upotreba testera da bi se izolovali delovi kamena koji treba da se odseku

Ispitivanje rasipanja i izveštaji pre i posle remedijacije su potrebni da bi se oštećenje usled vibracija tačno definisalo i nadoknadilo ako je potrebno. Potrebno je da odgovarajuće kvalifikovano lice sprovede pregled svih zona uticaja u konsultacijama sa stanovnicima, pre početka, tokom trajanja i nakon završetka remedijacije.

4.11. Dodatak L

Bezbedonosni aspekt

Zdravlje i bezbednost na radu

Značaj: Poslodavci imaju zakonsku i etičku obavezu da štite zdravlje i bezbednost radnika na terenima. Treba preduzeti odgovarajuće mere zaštite zdravlja i bezbednosti na radu povremenim preliminarnim procenama terena nakon završetka remedijacije.

Prema odredbama J.Australijskog Akta o Zdravlju i bezbednosti na radu iz 1986.godine, odredbe su definisane tako da se zaštite zdravlje i bezbednost zaposlenih. Odeljak 19 iz ovog Akta definiše obaveze poslodavaca koje obuhvataju sledeće:

♦ Obezbediti politiku o zdravlju i bezbednosti

♦ Održavati bezbedno radno okruženje i sigurne sisteme rada

♦ Održavati fabriku i supstance u sigurnom stanju

28

♦ Obezbediti adekvatne službe za brigu o zaposlenima

♦ Pružiti informacije, uputstva, obuku i nadzor potrebne za zdravlje i bezbednost zaposlenih

♦ pratiti radne uslove na bilo kom radnom mestu.

Ovi zahtevi su detaljno navedeni u okviru gore navedenog Akta.

Cilj: Sprečiti negativne uticaje na ljudsko zdravlje tokom trajanja remedijacije.


Potrebne su sledeće informacije da bi poslodavac mogao sprovesti procenu rizika od zagađivača, u skladu sa Aktom o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu (Opasne supstance) iz 1995, obaviti odgovarajuće kontrole i razviti potrebne bezbedonosne operativne postupke:

♦ Vrste prisutnih hemijskih supstanci, njihova priroda i karakteristike i moguće koncentracije – trebaju biti poznati na osnovu ekološke procene terena ili izveštaja o bezbednosti materijala (MSDS)

♦ Toksičnost i isparljivost hemijskih supstanci (kroz sve oblike izloženosti) kao i ostale opasnosti po zdravlje (eksplozija od određenih gasova ili isparenja); ove informacije se takođe mogu pronaći u MSDS

♦ vrste operacije koje treba obaviti na terenu – oprema koju treba koristiti, način na koji treba raditi sa hemijskim supstancama, određeni zadaci radnika na terenu.

Treba uzeti u obzir i kumulativne efekte izloženosti po radnike koji redovno obavljaju procene i remedijacione radove.

Potencijalne mere umanjenja rizika po zdravlje i bezbednost na radu

Imajući u vidu ove informacije, treba razmotriti sledeće mere umanjenja izloženosti zaposlenih na terenu: vrstu opreme na terenu radi umanjenja stvaranja isparenja od hemijskih supstanci, tehnike suzbijanja prašine, zahteve lične higijene, obrazovanje i obuku radnika, zahteve bezbednosti na terenu (uređaji za testiranje isparenja, gasova itd.), ličnu zaštitnu opremu (koja bi mogla biti neophodna u nekim slučajevima) i redovan lekarski nadzor od strane radnog lekara.

Neke mere mogu biti neophodne za ljude koji su stalno izloženi hemikalijama na radnom mestu a koje se ne odnose direktno na nivo zaštite potreban za zajednicu. Zajednica treba biti informisana o ovim razlikama tokom procesa savetovanja da ne bi došlo do pojave nepotrebnih problema.

29

Plan bezbednosti terena treba da se pripremi pre početka remedijacionih aktivnosti radi definisanja procedura zaštite zdravlja i bezbednosti na terenu. Plan bi trebalo da sadrži sledeće:

♦ Odgovorna lica

♦ Najbliže lekarske ustanove

♦ Procedure za rizike, bezbednost i hitne slučajeve u vezi svake operacije

♦ Odgovarajući nadzor

♦ Bezbednosne procedure

♦ Kontrole koje treba obaviti

♦ Procedure dekontaminacije (za zaposlene i opremu)

♦ Procedure za pristup ograničenom prostoru

♦ Opremu i procedure za pružanje prve pomoći

♦ Obuku i obrazovanje zaposlenih i supervizora.

Bezbednost i posetioci

Značaj: Bezbednost na terenu može biti potrebna da se ljudi zaštite od potencijalnih rizika od zemljanih radova (iskopavanje, radovi na zemljištu, saobraćaj), da bi se ograničila izloženost zagađenom zemljištu i zaštitila oprema od vandalizma. Zbog toga je važno obezbediti da poseta terenu bude kontrolisana tokom i nakon radnog vremena.

Remedijacione aktivnosti mogu biti kompleksne a pokazalo se da opasnosti po bezbednost mogu biti katastrofalne ako se ne primene odgovarajuće mere. Prirodno zanimanje ljudi za remedijacione aktivnosti može nekad dovesti do katastrofalnih ishoda. Ljudima bi trebalo zabraniti pristup terenu ako se poseta ne obavlja pod kontrolom.

Cilj: Sprečiti neovlašćena lica ili aktivnosti tokom trajanja remedijacije.


♦ Vrste i koncentracije hemijskih supstanci

♦ Toksičnost hemijskih supstanci i ostale opasnosti po bezbednost

♦ Vrste operacija koje treba obaviti na terenu—iskopavanja, upotreba mehanizacije

30

♦ Lakoća pristupa od strane javnosti

♦ Javna bezbednost (stalna)

♦ Pristup vozilima

♦ Veličina područja

♦ ograđivanje

♦ Lokacija područja.

Potencijalne mere umanjenja opasnosti

Signalizacija, iako važna je relativno nedovoljan način obaveštavanja ljudi o području. Potencijalne bezbednosne mere obuhvataju: ograđivanje da bi se zabranio pristup području i pružila zaštita od fizičkih opasnosti. Nenadgledana iskopavanja (uključujući bušotine) nikad ne treba ostavljati otvorenim i neograđenim jer mogu predstavljati opasnost po zaposlene, posetioce i životinje, zahtev za sve posetioce da se jave kancelariji na terenu radi dobijanja daljih uputstava, pokazivanje terena svim radnicima i posetiocima na terenu/području I apisivanje svih onih koji pristupe terenu.

Opasne supstance

Značaj: Odgovarajuće prikupljanje, skladištenje, rad i upotreba opasnih supstanci tokom trajanja remedijacionih aktivnosti je važno da bi se radnici i susedno stanovništvo zaštitili i da ne bi došlo do daljeg zagađenja terena.

Opasne supstance mogu predstavljati problem ukoliko su donesene na teren ili se koriste tokom procesa remedijacije (rezervoar sa gorivom), remedijacione aktivnosti uključuju skladištenje obnovljenih opasnih supstanci.

Cilj: Korekcija svih opasnih supstanci tokom trajanja remedijacije.

Stavke koje treba razmotriti: zahtevi propisa SA Dangerous Substance Act and Regulations/Akt J.Australije o opasnim supstancama, potencijalni gubitak zagađivača (namerno ili slučajno), vrste i toksičnost hemijskih supstanci, udaljenosti za nekompatibilne

31

klase opasnih supstanci, udaljenost od osetljivih objekata (prosipanje, isparavanje ili eksplozija, hitne mere i planovi reagovanja u slučaju prosipanja.

Potencijalne mere umanjenja opasnosti

Ako opasne supstance treba da se čuvaju na teren, EPA i radna služba moraju zahtevati dozvole. Za više informacija kontaktirati EPA i Radnuslužbu kancelarije za rad sa opasnim supstancama, obezbediti adekvatnu bezbednost na terenu, obezbediti bezbedne radne prakse—posebno ako nema potencijalnih izvora paljenja u blizini zapaljivih ili eksplozivnih supstanci (uključujući i upotrebu bezbednih mašina) kao i dokumentovanje hitnih procedura za bezbednost na terenu.

5. Zaključak

Tržište remedijacionih tehnologija je u stalnom porastu. Iako je učešće bioloških metoda na ovom tržistu oko 10%, bioremedijacija ima značajne prednosti u odnosu na druge tehnologije kako u pogledu cene tako i u efikasnosti u uklanjanju polutanata. Ova tehnologija najmanje narušava životnu sredinu, naročito pri primeni in situ, a odgovara i strategiji održivog razvoja. Ipak, bioremedija nije univerzalna i nije primenjiva za svako zagađenje.

Uspešnost bioremedijacije zemljišta zavisi od niza parametara: faktora sredine, dodatka i dostupnosti hranljivih supstanci i tehničkih karakteristika postrojenja. Važno je istaći da se čak i pod optimalnim uslovima pri procesu ne uklanjaju svi kontaminanti, već efektivnost i ekonomska isplativost biološkog procesa zavisi od identifikacije kritičnih faktora i njihove optimizacije. U Srbiji se tek očekuje razvoj remedijacionih tehnologija, a u svetu gde se bioremedijacija već komercijalno koristi na industrijskom nivou više od deset godina stalno se unapređuju tehnike da bi se proširila lista kontaminanata na koje se tretman može primeniti, a proces ubrzati s ciljem povećavanja efikasnosti. Proučavaju se metaboličke putanje i uloga pojedinih sojeva u mikrobnim zajednicama. Uvode se ekotoksikološke metode za praćenje i evaluaciju toka procesa, proučava se distribucija kontaminanata pre i posle primenjenog tretmana. Od posebne važnosti su strategije za povećanje biodostupnosti kontaminanata kao i uvođenje bioloških koraka u postupke bazirane na hemijskim ili fizičkim metodama.

32

6. Literatura

1. R.N. Yong, Geoenvironmental Engineering – Contaminated soils, Pollutant Fate and Mitigation, CRC, 2000

2. A.O.M. Mohamed, Geo-environmental Engineering, Elsevier,1998

3. Yong, Mohamed and Warkentin, Principles of Contaminant Transport in Soils, Elsevier, 1992.

4. Marković DA, Đarmati ŠA, Gržetić IA, Veselinović DS., Fizičkohemijski osnovi zaštite životne sredine, Izvori zagađivanja, posledice i zaštita. Univerzitet u Beogradu: Beograd, 1996

5. Matić-Besarabić S, Gojković M, Dudić V, Pantelić G, Tanasković M, Mandić M, Pajić D, Majstorović B, Milutinović M. Kvalitet životne sredine grada Beograda u 2004. godini. Regionalni centar za životnu sredinu, kancelarija u SCG. Beograd, 2004.

6. Vrvić M. Remedijacija: stanje-očekivanja-izazovi, Zbornik radova II Medjunarodna naučna konferencija, Remedijacija, stanje i perspective u zaštiti životne sredine. Privredna komora Srbije - Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj: Beograd, XI-XX, 2008.

33

Documents

EPA Prirucnici i Terenska Remedijacija