ERGONOMIJA-NASTANAK I RAZVOJ

DEFINICIJE ERGONOMIJEergon koren rei dolazi iz grkog jezika i znai ljudski rad nomos koren rei dolazi iz grkog jezika i znai zakon ili praviloErgonomija predstavlja oblikovanje i prouavanje ljudskog rada.Ergonomija se bavi prouavanjem rada i odnosa pri radu u skladu s mentalnim i telesnim sposobnostima ljudi. Njena sutina je prilagoavanje posla (alata, radnih zadataka, radne okoline) radniku i njegovim potrebama, umesto prilagoavanja radnika potrebama posla.Ergonomijaje nauka koja se bavidizajnomproizvoda tako da oni najbolje budu prilagoeniljudskomtelu.

Ergonomijajenauna disciplina (nauka o radu) kojoj je zadatak da istrauje ljudski organizam i ponaanje i da prua podatke o prilagoenosti predmeta s kojima ovek dolazi u kontakt. Dakle, ergonomija prouavaanatomske,fiziolokei druge parametre ljudskog tela. Ergonomija je u sutini, ali i sadrajno multi i interdisciplinarna sistemska nauka koja se bavi sistemomovek-maina kako bi se maina prilagodila ovekovim bio-psiho-socijalnim ogranienjima i zahtevima da bi upotreba maine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Pod pojmommainapodrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim ovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je maina tastatura raunara, obina olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd.

IEA definicija ergonomije

Ergonomija (ili ljudski faktori) je nauna disciplina koja se bavi razumevanjem interakcije izmeu ljudi i drugih elemenata sistema, ali takoe i struka koja primenjuje teoriju, naela, podatke i metode projektovanja u cilju optimizacije dobrobiti oveka i celokupnih performansi sistema.

Podela ergonomije:

Fizika ergonomija Kognitivna ergonomija Organizaciona ergonomija Fizika ergonomija se bavi ljudskim anatomskim, antropometrijskim, fiziolokim i biomehanikim karakteristikama koje se odnose na fiziku aktivnost. (Relevantne teme ukljuuju izuavanje radnih poloaja, rukovanje materijalima, ponavljajue pokrete, radom uzrokovane miino-skeletne poremeaje, ureenje radnog mjesta, bezbednost i zdravlje na radu.)

Kognitivna ergonomija se bavi mentalnim procesima, kao to su percepcija, pamenje, rasuivanje, motoriki odgovor, jer oni utiu na interakcije izmeu ljudi i drugih elemenata sistema. (Relevantne teme ukljuuju mentalna optereenja, donoenje odluka, interakciju oveka i raunara, ljudsku pouzdanost, stres na radu i obuku jer oni se mogu odnositi na projektovanje sistema ovek-maina.)

Organizaciona ergonomija se bavi optimizacijom sociotehnikih sistema, ukljuujui i njihove organizacione strukture, politike i procese. (Relevantne teme ukljuuju komunikaciju, upravljanje resursima posade, projektovanje rada, dizajn radnog vremena, timski rad, participativni dizajn, ergonomiju zajednice, kooperativni rad, nove radne paradigme, virtualne organizacije, rad na daljinu i upravljanje kvalitetom.)

NASTANAK ERGONOMIJEOdnos oveka i orua datira jo iz najranijeg doba ljudskog rada. Ve u prvobitnoj zajednici ovek prouava kako napraviti orue da mu olaka rad tj. kako ga prilagoditi za rad. Do industrijske revolucije dolazi oko 1875. godine. kada se javlja pojava koncepta i metode masovne proizvodnje.Dolazi do poveanja produktivnosti pa iz tog razloga treba i vie radne snage koje nema dovoljno. Zbog toga dolaze priueni radnici koji ne poznaju sistem, to dovodi do povreda na radu. Zbog toga je bilo potrebno uskladiti oveka i radni proces. Tendencija je bila da se povea produktivnost, a time i profit, a ne iz razloga humanosti.

Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvojtehnikei tehnikih sredstava koja su bila sve savrenija i efikasnija, ali se onda javio ovek kao onaj koji svojim ogranienjima postaje limitirajui faktor njegovog razvoja. Na primer, tehniki uzevi, neko najsavrenije sredstvo nije "ergonomsko" ako ga ovek sa svojim bio-psiho-socijalnim karakteristikama ne moe efikasno koristiti i to je danas limitirajui faktor tehnikog i tehnolokog razvoja.Na poetku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat je bio na prilagoavanju maine ljudskom telu i njegovim ogranienjima. Ipak, danas se ne moe zanemariti da ovekova psihika i socijalna ogranienja, potrebe i zahtevi mogu biti takoe limit u korienju nekog sredstva i da i njih treba uzeti u obzir prilikom projektovanja tehnikog sredstva ili tehnikog sistema.

ISTORIJATBERNARDINO RAMAZINI (1633 1714) - prvi uspostavio vezu izmeu rada i bolesti miino-skeletnog sistema u knjizi Bolesti radnika koja je i prvi pisani trag o ergonomiji.WOJCIECH JASTRZBOWSKI (1857, Poljska)

TAYLOR (1856 1915) - studija vremena - ameriki inenjer, poinje prouavanje oveka i ovekovog rada i na osnovu potrebnih i nepotrebnih pokreta pri radu utvrdio je potrebno vreme za svaku radnu operaciju. FRANK (tehniar) i LILLIAN GILBRETH (psiholog) oko 1900. - prouili su rad sa invalidima, uticaj monotonije na oveka, zamor, studija mikropokreta- sa ciljem zamene tekih i zamornih pokrete za jednostavnije i manje zamorne

MAJERS, Engleska,1920. Nacionalni institut za industrijsku psihologijuTANAKA, Japan, 1921.- Institut za prouavanje radaSAD, 1938. Laboratorija za izuavanje ljudskih faktoraMURRELL (Oxford) 1949. Drutvo za ergonomska istraivanja. LOMOV, SSSR, 1959. - Univerzitetska ergonomska laboratorija Meunarodna ergonomska asocijacija, IEA, 1961.Jugoslovensko drutvo za ergonomiju, 1973.Drutvo za egonomiju SR Srbije, 1974.

PERIODI U RAZVOJU ERGONOMIJE

EraMoray, 2008Hedge, 2008ArcheoloergonomijaPre-1910Pre-1918Paleoergonomija1910-1930te1918-1948Mesoergonomija1930te-19601949-1980Neoergonomija1960-do danas1980-do danas

Na poetku svog razvoja kao nauke, ergonomija se uglavnom bavila parcijalnim istraivanjima odnosa ovek-maina. Doprinos ovih istraivanja je bio u stvaranju solidne baze podataka za analizu radne aktivnosti. Ova faza u razvoju ergonomije se naziva korektivnom/klasinom ergonomijom. Sutina korektivne ergonomije se sastoji u utvrivanju nedostataka ili neusklaenosti u cilju poboljanja ve postojeih sistema. Nakon pojave sistemskih nauka, u ergonomska istraivanja se uvodi sistemski metodoloki postupak, (Singlton i Munipov) koji dovodi do razvoja sistemske/preventivne /projektivne ergonomije.

IEA INTERNACIONALNA ERGONOMSKA ASOCIJACIJASastoji se od 26 tehnickih komiteta:Activity Theories for Work Analysis and DesignAerospace HFEAffective Product DesignAgingAgricultureAnthropometryAuditory ErgonomicsBuilding and ConstructionErgonomics for Children and Educational Environments

Ergonomics in DesignErgonomics in ManufacturingGender and WorkHealthcare ErgonomicsHuman Factors and Sustainable DevelopmentHuman Simulation and Virtual EnvironmentsMiningMusculoskeletal DisordersOnline Communities

Organizational Design and ManagementProcess ControlPsychophysiology in ErgonomicsSafety & HealthSlips, Trips and FallsTransportVisual ErgonomicsWork With Computing Systems - WWCS