4. ETIKA I DRUTVENAODGOVORNOST

Poslovna etikaPoslovna etika dobija na znaaju 20-tih godina prolog veka, u periodu ekonomske recesije, u mnogim oblastima poslovanja, periodu jake konkurencije na svetskom tritu, velikog smanjenja broja zaposlenih, spajanja kompanija, izuzetne mobilnosti radne snage koju ine pripadnici vie rasa, oba pola, obrazovaniji pripadnici i slino. Etika je skup moralnih principa ili vrednosti koji definii ta je ispravno, a ta pogresno za odreenu osobu ili grupu. Re etika dolazi od grke rei ethos koja znai: karakter, rukovodee verovanje, standard, ili ideal grupe, zajednice ljudi.

Anketu koju je sproveo Udruenje za menadment ljutskih resursa (Society for Human Resources Management) pokazala je da samo 27% zaposlenih smatra da se lideri njihovih organizacija ponaaju u sklopu sa etikim principima.

U istraivanju koje je obuhvatilo 1324 nasumice izabranih radnika, menadera i direktora iz vie privrednih grana, 48% ispitanika je priznal da su izvrili neetian ili nezakonit postupak u prethodnoj godini, ukljuujui lairanje rauna poslovnih trokova koje plaa poslodavac, diskriminisanje kolega, falsifikovanje potpisa, davanje ili primanje mita i neprijavljivanje sluajeva krenja zakona o zatiti ivotne sredine.

Uobiajene zablude koje postoje o poslovnoj etici:

Poslovna etika je vie pitanje religije nego menadmenta.Zaposleni su sami po sebi etini, tako da kompanija ne mora da obraa panju na poslovnu etiku.Poslovna etika je disciplina za filozofe, teoretiare i teologe.Poslovna etika je suvina - jedino je vano ,,dobro raditi".U poslovnoj etici "dobri momci" pridikuju ,,loim momcima".Poslovna etika je pomodna, ,,nova pria u kraju ".Etikom se ne moe upravljati.Poslovna etika i drutvena odgovornost su isti pojmovi.Organrzacija koja nema problema sa zakonom znai ima dobru poslovnu etiku.Upravljanje etikom u radnom okruenju ima mali praktini znaaj.

Etike norme i pravila profesionalnog ponaanja

Riard D. Dord definie neka moralna pravila koja se mogu primeniti na ukupno meunarodnoposlovanje. Ona navodi 5 osnovnih moralnih normi:

Prva norma nazvana "moralni minimum" odnosi se na to da se ne nanosi namerno neposredno zlo. Taj moralni minimum moraju svi da potuju, jer vai za sve ljude, sve korporacije i sve zemlje.U skladu sa osnovnim pravilima moralnog minimuma u poslovanju multinacionalne kompanije u manje razvijenim zemljama moraju imati u vidu nesumnjive razlike izmedju zemlje koja izvozi i zemlje koja uvozi. Pri tom, aktivnosti multinacionalne kompanije moraju da budu moralno opravdani, odnosno mora zemlji u koju izvozi da donese dobro. To je druga norma.

Trea norma se odnosi na potovanje ljudskih prava radnika i konzumenata, etvrta na unapreenje i razvoj pravednih pozadinskih institucija unutar zemlje, kao i na internacionalnom nivou, dok peta norma zahteva od multinacionalne korporacije da potuje zakone zemlje domaina, da potuje njenu kulturu i lokalne vrednosti, pod uslovom da se ne povreuju ljudska prava ili nameu nemoralni zakoni.

Neprimerni ponaanje na poslu odnosi se na neetino ponaanje kojim se kre organizacione norme o ispravnom i pogrenom ponaanju.

Jednom vrstom neprimernog ponaanja, ponaanja na poslu, oznaenom kao ugoavanje produktivnosti, naruavaju se kvalitet i kvantitet proizvodnje. Primeri za to su kada zaposleni odlaze sa posla pre isteka radnog vremena, prave preduge pauze u radu, namerno rade sporije nego to bi mogli ili bez potrebe troe resurse.

Interna kraa, zbog kojih ameriki maloprodavci gube vie od 15,8 milijardi dolara godinje i zbog kojih se profiti prodavnica obino smanjuju za 2% do 3%, odvija se na vie naina.

Kraa u dosluhu sa kupcima odvija se kada zaposleni po nioj ceni od predviene prodaje robu koju njihovi roaci ili prijatelji donesu na kasu ili kada uopte ne otkucaju tu robu.

Kopanje po kontejneru odnosi se na situaciju kada zaposleni istovare kamione, sakriju robu u kontejneru i onda je preuzmu po zavretku radnog vremena.

Politiki prestup odnosi se na korienje linog uticaja s ciljem da se nakodi drugima u kompaniji. Primeri za to su dononje odluka na osnovu protekcije a ne na osnovu radnog uinka, irenje traeva o kolegama ili krivljenje drugih za greke koje oni nisu napravili.

Agresivnost se odnosi na neprijateljsko ili agresivno ponaanje prema drugima. Primeri za to su seksualno uznemiravanje, verbalne uvrede, kraa od kolega ili line pretnje upuene kolegama. Jedan od najzastupljenijih oblika agresivnog ponaanje jeste nasilje na poslu.

Svake godine, vie od 2 miliona Amerikanaca su rtve neke vrste nasilja na radnom mestu. Prema anketi Zavoda za statistiku rada u SAD (Bureau of Labor Statistics), koja je obuhvatila 7,4 miliona amerikih kompanija, 5,4% svih zaposlenih doivi nasilje na poslu svake godine. Svake godine na poslu bude ubijeno izmedju 650 i 1000 ljudi.

Etiki intenzitet odluke

Menaderi se ne odnose na isti nain prema svim etikim odlukama. Odluke se razlikuju po etikom intenzitetu, to jest po stepenu zabrinutosti koju dato etiko pitanje izaziva.

Etiki intenzitet postupka podrazumeva est faktora:

1. Teina posledica je ukupna teta ili korist koj proizlaze iz etike odluke. to je vie ljudi koji su oteeni ili to je vee teta za te ljude, vee su posledice. 2. Drutveni konsenzus je saglasnost o tome da li je odreeno ponaanje dobro ili loe. 3. Verovatnoa efekta je ansa da e se neto dogoditi i prouzrokovati tetu drugima. 4. Vremenska dimenzija je vreme izmeu odreenog postupka i posledica koje taj postupak proizvodi. 5. Blizina efekta je drutvena, psiholoka, kulturna ili fizika distanca izmeu donosioca odluke i onog na koje njegove odluke utiu. 6. Koncentracija efekta se odnosi na to koliko odreeni postupka utie na prosenu osobu.

Moralni razvoj

Rudi Supekje izneo podelu definicija radnog morala, koju je sainio u skladu sa podelom Konferencije amerikih psihologa iz 1940. godine. U skladu sa definicijom postoje tri pristupa:

inidvidulano organsko gledite- pojam morala odnosi se na uslove telesnog i emocionalnog blagostanja kod pojedinca, koji ga ine sposobnim da rade i ive sa nadom i uspehom, oseajui da deli osnovne ciljeve grupe iji je lan, koji ga ine sposobnim da moe izvriti zadatke sa energijom, zanosom i samodisciplinom, podran uverenjem da,uprkos preprekama i sukobima, njegovi lini i socijalni ideali vrede da bi ih sledio.po kolektivnom gleditu- moral se odnosi na uslove ivota grupe u kojoj postoje jasni i odreeni grupni ciljevi koje pojedinac smatra vanim i u skladu sa individualnim ciljevima; gde postoji poverenje da e postii ciljeve, sredstva za njihovo postizanje, poverenje u voe,i u samog sebe gde su agresivnost i neprijateljstvo upereni protiv sila koje vie tete grupi nego pojedincima unutar grupe.moral sa gledita pojedinca u grupi- kada se grupi da odreeni zadatak, moral doprinosi da pojedinac pun nade i energino uestvuje u ivotu grupe, tako da svojim delom i naporima pojaava uspenost grupe u izvravanju tekuih zadataka.

Polazei od saznanja da je moral sloena drutveno-duhovna pojava, odreena drutveno-ekonomskim i tehniko-tehnolokim odnosima, radni moral odreuje kao skup normi o ponaanju oveka u radnoj sredini, zasnovanih na shvatanju o poloaju i znaaju rada u drutvu, pri emu norme u sebe ukljuuju motive, stavove i zadovoljstva uesnika u radnom procesu i radnoj grupi.

Primer: Prijateljica vam je dala poslednju verziju softvera Microsoft Office. Ubacila je diskove sa softverom u va ranac sa porukom u kojo je pisalo da instalirate programe u vaem kompjuteru i da joj ih vratite za par dana. Vi ste u iskuenju. Niko ne bi saznao. ak i ako neko sazna, Microsoft verovatno nee nita preduzeti protiv vas. Microsoft preduzima korake protiiv krupnih zverki kompanija koje nezakonito kopiraju i disribuiraju softver svojim radnicima. ta biste uradili?

Prema Lorensu Kolbergu postoje tri faze moralnog razvoja, sa po dva stadijuma u svakoj fazi.

1. Na prekonvencionalnom nivou moralnog razvoja, ljudi odluuju na osnovu sebinih razloga: -ljudi izbegavaju nevolju, - ljude manje brine kazna i vie im je stalo do toga da urade neto to direktno zadovoljava elje i potrebe i

2. Na konvencionalnom nivou moralnog razvoja, ljudi donose odluke koje su u skadu sa oekivanjima drutva: - stadijumu dobar momak, fina devojka, obino radite to to drugi dobri momci i fine devojke.3. Na postkonvencionalnom nivou moralnog razvoja, ljudi koriste internalizovane (unutranje) etike principe da bi reili etike dileme. -stadijumu drutvnog ugovora drutvu u celini bolje kada prava drugih nisu naruena,- stadijumu univerzalnog principa gde na bazi sopstvenih principa odreujete ta je ispravno a ta pogreno.

Etiko odluivanje

Profesor Lru Hosmer smatra da vie razliitih etikih principa moe da se iskoristi za donoenje poslovnih odluka: dugoroni interes, lina vrlina, verske zapovesti, dravna pravila, utilitarizam, prava pojedinaca i distributivna pravda.

Prema principu dugoronog interesa, nikad ne treba da preduzmete bilo kakvu akciju koja nije u vaem ili drugoronom interesu vae organizacije. Pincip line vrline je princip prem kome nikada ne treba da uradite neto to nije asno, otvoreno i poteno i o emu ne biste voleli da novine ili televizija izvetavaju. Princip verske zapovesti podrazumeva da nikada ne treba da preduzmete akciju koja je bezobzirna ili koja ugroava oseanje zajednitva.Princip dravnih pravila, smatra da zakon predstavlja minimalne moralne standarde u jednom drutvu i zato nikada ne treba da preduzmete bilo kakvu akciju koja je u suprotnosti sa zakonom. Princip utilitarizma nalae da nikad ne preduzimete akciju koja nee rezultirati veim drutvenim dobrom. Prema principu distributivne pravde, nikad ne treba da preduzmete bilo kakvu akciju kojom biste na neki nain otetili najugroenije meu nama.

Praktini koraci u etikom odluivanju su:

Selekcija i zapoljavanje potenih radnika.

- testovima integriteta zasnovanim na linosti indirektno se procenjuje potenje kandidata za posao tako to se mere psiholoke karakaristike kao to su pouzdanost i savesnost. 2. Etiki kodeks. - etiki kodeks mora da bude jasno predstavljen u kompaniji i izvan nje. - menadment takoe mora da razvije praktine etike standarde i procedure koji su vezani za konkretnu delatnost kompanije - Postupajte prema drugima kao to biste voleli da oni postpaju prema vama.3. Obuka o etici. -prvi cilj obuke o etici jeste da razvije svest zaposlenih o etici. To znai da zaposlene treba nauiti da prepoznaju koja pitanja predstavljaju etiki problem i da zatim izbegavaju da netano ponaanje pravdaju razmiljajuci: ovo zapravo nije nezakonito ili nenormalno ili niko nikad nee saznati. -drugi cilj programa obuke o etici jeste da zaposleni uvere u verodostojnost etikog programa. Neke kompanije su dovele u pitanje verodostojnost svojih etikih programa time to su angaovale spoljne instruktore i konsultante da organizuju predavanja o etici.

4. Etika kultura.

Organizaciona kultura je kluni faktor koji moe da doprinese etinom odluivanju.

Prvi korak u uspostavljanju etike kulture jeste da menaderi, a posebno top menaderi, postupaju etino.

Drugi korak u uspostavljanju etike kulture jeste da top menadment aktivno uestvuje u etikom programu kompanije i da mi bude posveen.

Trei korak jeste da se uvede sistem prijavljivanja koji podstie menadere i zaposlene da prijavljuju mogue etike prekraje.

Tri kljuna faktora deluju na prirodu menaderske etike:

1. karakteristike pojedinca, 2. organizacioni faktori i 3. faktori okruenja.

Pojedinci ulaze u organizaciju sa svojim vrednostima, stavovima, oekivanjima i eljom da zadovolje sopstvene potrebe. Etike vrednosti pojedinca uslovljene su tradicijom, verom,obrazovanjem, vaspitanjem, kulturom, socijalnom pripadnou i sl.

Na menadersku etiku deluju line karakteristike pojedinca kao to su: 1. jaina sopstvenog ega, 2. lokus kontrole, 3. makiavelizam.

Ego podrazumeva sposobnost linosti da upravlja sopstvenim ponaanjem, posebno u odreenim situacijama (sukoba i tenzija). Lokus kontrole je mera verovanja pojedinca u nekog ko odreuje posledice u njegovom ivotu.Makijavelizam je mera varljivosti i dvolinosti. Menaderi sa visokim skorom ove mere pokuavaju da manipuliu ljudima iz razliitih razloga, ali pre svega radi line koristi.

2. Organizacioni faktori menaderske etike su: 1. filozofija i ponaanje top menadmenta, 2. firmin sistem pojaanja, 3. stepen uoljivosti i 4. nivo kontakta sa ljudima koji su van preduzea.

3.Faktori okruenja su van kontrole menadmenta. Oni kadkad mogu da budu izvor raznovrsnih menaderskih frustracija. Stabilno politiko stanje pogoduje primeni etikog kodeksa i ponaanja koje je u skladu sa prihvaenim moralnim vrednostima. Nestabilno politiko stanje, kriza ratovi, promene vlada i borbe politikih grupa i partija po pravilu razvodnjavaju postojea etika pravila i u odnose uvode manire korupcije, obmana i bogaenja na nezakonit nain.

Drutvena odgovornost

Drutvena odgovornost je obaveza preduzea da sledi politiku, donosi odluke i preduzima akcije koje donose korist drutvu.

Postoje dva modela koja objanjavaju drutvenu odgovornost organizacija: 1. model orijentisan na akcionare i Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Milon Fridman smatra da jedina drutvena odgovornost koju organizacije imaju jeste da zadovolje svoje vlasnike, to jest akcionare kompanije. Prema tom stanovitu koje je oznaeno kao model orijentisan na akcionare jedina drutvena odgovornost koju preduzea imaju jeste da ostvare to vei profit. -Fridman je tvrdio da je drutveno neodgovorno da kompanije preusmere novac, vreme i panju sa maksimalnog poveanja profita na podrku drutvenim ciljevima i dobrotvornim organizacijama. - Drugi veliki problem, prema Fridmanovom miljenu, jeste u tome to vreme, novac i panja koji su posveeni dutvenim ciljevima ugroavaju trinu efikasnost. 2. model orijentisan na stejkholdere.

-Nasuprot tome, prema modelu orijentisanom na stejkholdere, najvanija odgovornost menadmenta nije prosto maksimiranje profita, ve dugoroni opstanak kompanije, koji se osigurava tako to se zadovoljavaju ne samo interesi akcionara, ve i drugih stejkholdera kompanije.

Primarni stejkholderi su grupe od kojih zavisi dugoroni opstanak organizacije. Tu spadaju akcionari, zaposleni, kupci, dobavljai, organi dravne uprave i lokalna zajednica. Kada menaderi imaju potekoe da usklade potrebe razliitih stejkholdera, model orijentisan na stejkholdere ukazuje na to da potrebe primarnih stekholdera treba da imaju prednost u odnosu na potrebe sekundarnih stejkholdera.

Sekundarni stejkholderi, kao to su mediji i interesne grupe, mogu da utiu na kompaniju ili da budu izloeni njenom uticaju. Za razliku od primarnih stejkholdera, meutim, oni nemaju stalne poslove odnose sa kompanijom i nisu od klunog znaaja za njen dugoroni opstanak. Ipak, sekundarni stekholderi su vani jer mogu da utiu na percepciju i miljenje javnosti o drutveno odgovornom ponaanju.

Piramida drutvene odgovornosti sastoji se iz filantropske odgovornosti, etike odgovornosti, pravne i ekonomske odgovornosti.

Filantropska odgovornost podrazumeva da se organizacija ponaa kao dobar domain, da svojim radom pomae unapreenju kvaliteta ivota i uestvuje u dobrotvornim i humanim akcijama sredine u kojoj radi.

Etika odgovornost podrazumeva delovanje menadmenta u skladu sa zakonima, propisima i normama ije krenje izaziva sankcije, zabranu i ograniavanje prava.

Potovanje pravne regulative obezbjeuje sigurnost u poslovanju i zatitu interesa od moguih pekluacija i zloupotreba. Pravna odgovornost je drutvena odgovornost kompanije da potuje dravne zakone i propise dok pokuava da ispuni svoje ekonomske odgovornosti

Ekonomska odgovornost podrazumeva obavezu menadmenta da ostvari planirane ciljeve u oblast proizvodnje i pruanja usluga, da obezbedi racionalno korienje proizvodnih resursa i odgovarajui profit.

Problem drutvene odgovornosti javlja se kad god postupci kompanije ne zadovoljavaju oekivanja stejkholdera.

Postoje etri strategije za reavanje problema vezanih za drutvenu odgovornost: reaktivnu, defanzivnu, strategiju predusretljivosti i proaktivnu strategiju.

Kompanija koja primenjuje reaktivnu strategiju uinie manje nego to drutvo oekuje. Ta kompanija e moda odbaciti odgovornost za problem ili e se suprostaviti tvrdnjama da ona treba da reava taj problem.

Nasuprot tome, defanzivnu strategiju priznae odgovornost za probleme, ali e uiniti samo ono najmanje to se od nje zahteva da bi ispunila oekivanja drutva.

Kompanija koja koristi strategiju predusretljivosti prihvatie odgovornost i primenie napredan pristup radei sve to se od nje oekuje da bi reila problem.

Kompanija koja primenjuje proaktivnu strategiju predvidee odgovornost za problem pre nego to se on javi, uinie vie nego to se od nje oekuje da bi se pozabavila tim problemom i bie lider u grani kad je re o primeni datog pristupa.

Kad je re o drutvenoj odgovornosti i ekonimskim performansama, injenica je da drutvena odgovornost ponekad moe mnogo da kota kompaniju. Kompanija Timberlenad sa seditem u Bostonu svake godine zatvara sve svoje objekte na jedan dan da bi njenih 5.400 radnika mogli da provedu taj dan radei na dobrotvornim projektima koje kompanija sponzorie. Ta posveenost dobrotvornim aktivnostima nije ba jeftina jednodnevna obustava rada kota kompaniju Timberland 2 miliona dolara.

Drutveno odgovorne kompanije doivljavaju uspone i padove ekonomskih perfomansi, isto kao i tradicionalna preduzea. Najzad, ako menadment kompanije izabere proaktivnu ili strategiju predusretljivosti (umesto defanzive ili reaktivne strategije), treba to da uini zato to eli da donese korist drutvu i stejkholderima kompanije, a ne zato to oekuje bolje finansijske rezultate.